ЗАКОН о заштити права на суђење у разумном року "Службени гласник РС", број 40 од 7. маја 2015. године I. OСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет и сврха закона Члан 1. Овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року. Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту правa на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року. Судска заштита права на суђење у разумном року укључује и истрагу коју у кривичном поступку спроводи јавни тужилац. Имаоци права на суђење у разумном року Члан 2. Право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка). Јавни тужилац као странка у кривичном поступку нема право на суђење у разумном року. Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року Члан 3. Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року јесу: 1) приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор); 2) жалба; 3) захтев за правично задовољење. Странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року. Oни су хитни и имају првенство у одлучивању. Мерила за оцену трајања суђења у разумном року Члан 4. При одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука. II. ПРИГОВОР И ЖАЛБА 1. Заједничка правила Члан 5. Приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча. Решење о приговору и жалби не сме да утиче на чињенична и правна питања која су предмет суђења или истраге. Решење којим се усвајају или одбијају приговор и жалба мора бити подробно образложено. 2. Приговор и садржина приговора Члан 6. Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговорa. Приговор садржи следеће обавезне елементе: 1) лично или пословно име странке и њено пребивалиште, боравиште или седиште; 2) лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште; 3) назив суда који води поступак или пред којим се води поступак, као и назив јавног тужилаштва које спроводи истрагу; 4) пословни број судског предмета или предмета јавног тужилаштва; 5) време трајања поступка, укључујући и време трајања истраге коју спроводи јавни тужилац; 6) податке о предмету суђења који указују на то да суд непотребно касни с одлучивањем; 7) податке о предмету истраге који указују на то да јавни тужилац одуговлачи спровођење истраге; 8) својеручни потпис странке или заступника или пуномоћника странке. Подношење приговора и поступак по приговору Члан 7. Странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право. Поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору. Годишњим распоредом послова он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима. Усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. Председник суда дужан је да одлучи о приговору у року од два месеца од дана пријема приговора. Одлучивање о приговору без испитног поступка Члан 8. Председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак. Приговор се одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, затим ако је приговор поднело неовлашћено лице или ако је преурањен. Против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба. Приговор се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у приговору, очигледно неоснован. Испитни поступак Члан 9. Испитни поступак почиње тиме што председник суда захтева од судије, или председника већа (у даљем тексту: судија), или од јавног тужиоца, да му достави извештај у року од 15 дана или у краћем року, ако је реч о поступку у коме је посебним законом одређено хитно поступање. Извештај садржи изјашњење о развоју поступка у времену и предлог рока у коме поступак може да се оконча. Председник суда може захтевати да му се доставе списи предмета ако, с обзиром на садржину приговора, сматра да их треба проучити. Одлучивање о приговору после испитног поступка Члан 10. Председник суда проучава извештај и списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4). После тога, решењем приговор одбија или га усваја и утврђује повреду права на суђење у разумном року. Судија и јавни тужилац немају право на жалбу против решења којим се приговор усваја. Налози судији Члан 11. У решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак. Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама. У зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, председник суда може одредити првенство у одлучивању, затим одузети предмет судији и доделити га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије. Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу Члан 12. Председник суда доставља непосредно вишем јавном тужиоцу и странци извештај јавног тужиоца и решење којим је приговор усвојен и утврђено да је јавни тужилац повредио право на суђење у разумном року. Непосредно виши јавни тужилац дужан је да у року од осам дана од дана пријема решења донесе обавезно упутство којим јавном тужиоцу налаже процесне радње које делотворно убрзавају поступак. У обавезном упутству он одређује и рок у коме је јавни тужилац дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га јавни тужилац извештава о предузетим радњама. Обавезно упутство доставља се и председнику суда и странци. Право на нови приговор Члан 13. Странка чији је приговор одбијен, а која није поднела жалбу, може да поднесе нови приговор када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању приговора, странка чији је приговор одбијен, а која је поднела жалбу која је одбијена када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању жалбе, а странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу – када истекне пет месеци од дана пријема решења о усвајању приговора. Странка чија је жалба усвојена, и странка чији је приговор усвојен, а жалба одбијена, могу да поднесу нови приговор одмах после истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме делотворне процесне радње. Ограничења права на подношење новог приговора не важе у поступку у коме су предложени или одређени притвор или привремена мера, у извршном поступку и у поступку против малолетника. Странка чији су приговор или жалба одбачени може одмах поднети нови приговор. 3. Жалба и разлози за жалбу Члан 14. Странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора. Жалба може да се поднесе и ако је приговор усвојен, али непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство у року од осам дана од дана пријема решења председника суда, затим ако председник суда или непосредно виши јавни тужилац није наложио судији или јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или ако судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен. Поред осталог, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор. Рок за жалбу Члан 15. Ако председник суда није одлучио о приговору, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је истекао рок од два месеца од дана пријема приговора. Ако је приговор одбијен, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је странка примила решење о одбијању приговора. Ако је приговор усвојен, а странка има право на жалбу (члан 14. став 2), жалба се подноси у року од осам дана: 1) од дана истека рока у коме је непосредно виши јавни тужилац био дужан да донесе обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство; 2) од дана када је странка примила решење – ако се жалба подноси зато што председник суда није судији наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак; 3) од дана када је странка примила обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није наложио јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак; 4) од дана истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње – ако се жалба подноси зато што судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен. Надлежност за одлучивање о жалби Члан 16. Жалба се подноси председнику суда који је одлучивао о приговору. Он одмах доставља председнику непосредно вишег суда жалбу и списе предмета. Председник непосредно вишег суда води поступак по жалби и одлучује о њој. Ако поступак у коме странка сматра да је повређено њено право на суђење у разумном року води Врховни касациони суд, поступак по жалби води и о жалби одлучује веће од три судије Врховног касационог суда. Председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама. Одлучивање о жалби без испитног поступка Члан 17. Председник непосредно вишег суда решењем одбацује или одбија жалбу без испитног поступка, или води испитни поступак. Жалба се одбацује ако је непотпуна, ако ју је поднело неовлашћено лице, ако је преурањена, неблаговремена, ако се лице одрекло права на жалбу или ако је повукло жалбу, или нема правни интерес за њу. Жалба је непотпуна ако није потписана или ако из њене садржине не може да се утврди које решење се побија. Против решења о одбацивању жалбе није дозвољена жалба. Жалба се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у жалби, очигледно неоснована. Одлучивање о жалби после испитног поступка Члан 18. Председник непосредно вишег суда разматра списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4). После тога, решењем одбија жалбу и потврђује првостепено решење, усваја жалбу и преиначава првостепено решење, усваја жалбу и одлучује о приговору, или усваја жалбу и доставља је надлежном јавном тужиоцу (члан 19). Председник непосредно вишег суда може, у зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, одредити првенство у одлучивању, затим наложити председнику суда коме је поднесен приговор да одузме предмет судији и додели га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије. Ако је жалба поднета зато што председник суда није одлучио о приговору, при доношењу решења којим одлучује о приговору председник непосредно вишег суда има иста права и обавезе као председник суда коме је поднет приговор (чл. 8–11). Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу Члан 19. Председник непосредно вишег суда који преиначи првостепено решење о одбијању приговора поднетог зато што странка сматра да је њено право повредио јавни тужилац, и утврди повреду, доставља своје решење непосредно вишем јавном тужиоцу од оног јавног тужиоца коме се доставља решење председника суда о усвајању приговора (члан 12. став 1). Истом јавном тужиоцу председник непосредно вишег суда доставља жалбу и решење о усвајању жалбе зато што председник суда није о приговору одлучио у року од два месеца од пријема приговора, или зато што јавни тужилац није донео обавезно упутство, или зато што непосредно виши јавни тужилац није јавном тужиоцу наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или зато што јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен. Јавни тужилац коме је председник непосредно вишег суда доставио своје решење има иста права и обавезе као јавни тужилац коме је председник суда доставио решење о усвајању приговора (члан 12. став 2). Остала правила о поступку по жалби и рок за одлучивање по жалби Члан 20. Жалба се не доставља на одговор, а усмена расправа се не одржава. На остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. Председник непосредно вишег суда дужан је да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе. Надлежни јавни тужилац (члан 19) дужан је да донесе обавезно упутство у року од осам дана од дана када му је председник непосредно вишег суда доставио решење о преиначењу или решење којим се жалба усваја. Искључење жалбе Члан 21. Против решења председника непосредно вишег суда о жалби није дозвољена жалба. III. ЗАХТЕВ ЗА ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ 1. Стицање права на правично задовољење Члан 22. Право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена. Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе. 2. Врсте правичног задовољења Члан 23. Врсте правичног задовољења јесу: 1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року (у даљем тексту: новчано обештећење); 2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Правобранилаштво) којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року; 3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року. Одговорност Републике Србије за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна. При одлучивању о правичном задовољењу, Правобранилаштво и судови везани су решењима председника судова којима је утврђена повреда права странке на суђење у разумном року. 3. Покушај поравнања с Правобранилаштвом и могућност подношења предлога за поравнање Члан 24. Странка може да поднесе Правобранилаштву предлог за поравнање у року од шест месеци од дана када је стекла право на правично задовољење. У предлогу за поравнање странка наводи да ли тражи исплату новчаног обештећења или издавање и објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је било повређено њено право на суђење у разумном року, или и једно и друго. Правобранилаштво покушава да постигне споразум са странком у року од два месеца од дана пријема предлога за поравнање. Ако споразум буде постигнут, оно закључује са странком вансудско поравнање које представља извршну исправу. Правобранилаштво је дужно да се у поступку поравнања креће у висини новчаног обештећења одређеног овим законом (члан 30. став 1). Странка је слободна да у свако доба писмено одустане од покушаја поравнања. 4. Објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено право Члан 25. Правобранилаштво може, после процене да ли је правично задовољење за неимовинску штету могуће и ако се само објави писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року, предложити странци да јој, уместо исплате новчаног обештећења, изда и објави писмену изјаву којом се утврђује да јој је било повређено право. Код теже повреде права на суђење у разумном року Правобранилаштво може, на захтев странке да изда и објави писмену изјаву, као и да странци исплати новчано обештећење. Писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи њено лично или пословно име и пребивалиште, боравиште или седиште, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, назив суда или јавног тужилаштва који су повредили право странке на суђење у разумном року, пословни број судског предмета, односно предмета јавног тужилаштва, и изричиту изјаву којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року. Правобранилаштво издаје странци писмену изјаву у облику вансудског поравнања и објављује је у „Службеном гласнику Републике Србије”. 5. Тужба за новчано обештећење и претпоставке за тужбу Члан 26. Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Тужба није дозвољена док траје покушај поравнања с Правобранилаштвом, нити ако су странка и Правобранилаштво закључили поравнање. Поступак по тужби Члан 27. Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак. Суд не може досудити новчано обештећење у висини већој од оне одређене овим законом (члан 30. став 1). Ревизија није дозвољена. Стварна и месна надлежност судова Члан 28. За одлучивање по тужби месно је надлежан основни суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, боравиште или седиште. Ако тужилац нема пребивалиште, боравиште или седиште у Републици Србији, месно је надлежан основни суд који има седиште у месту седишта суда који је утврдио повреду права на суђење у разумном року. 6. Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право Члан 29. Код теже повреде права на суђење у разумном року суд може, на захтев странке да донесе и објави пресуду којом се утврђује да је странци било повређено право, као и да јој досуди новчано обештећење. Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи следеће податке о странци: њено лично или пословно име, затим пребивалиште, боравиште или седиште странке, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, и датум рођења ако га је странка навела у тужби. Суд, односно јавно тужилаштво који су повредили право странке објављују правноснажну пресуду суда у „Службеном гласнику Републике Србије” о свом трошку. 7. Висина новчаног обештећења Члан 30. Новчано обештећење признаје се у висини од 300 евра до 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије по предмету. При одређивању висине новчаног обештећења, Правобранилаштво и суд примењују мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4), пре свега сложеност предмета суђења или истраге, поступање надлежног државног органа и странке током поступка и значај предмета суђења или истраге по странку. 8. Тужба за накнаду имовинске штете Члан 31. Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Поред одредаба закона којим се уређују облигациони односи, суд примењује и мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4). Одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна. 9. Исплата новчаног обештећења и накнаде имовинске штете Члан 32. Новчано обештећење и накнаду имовинске штете исплаћује суд или јавно тужилаштво који су повредили право на суђење у разумном року. Обезбеђивање средстава за исплату Члан 33. Средства за исплату новчаног обештећења и накнаду имовинске штете обезбеђују се из буџета Републике Србије, у оквиру средстава која су намењена покрићу текућих расхода судова и јавних тужилаштава, од којих се изузимају расходи за запослене и текуће одржавање објеката и опреме. IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Однос Закона о уређењу судова и овог закона Члан 34. Поступак за заштиту права на суђење у разумном року који је до ступања на снагу овог закона покренут према Закону о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11 и 101/13) наставља се према том закону. Овај закон примењује се на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала пре почетка примене одредаба чл. 8а–8в Закона о уређењу судова, а о њој није одлучивао Уставни суд у поступку о уставној жалби. Овај закон примењује се и на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала после престанка важења одредаба чл. 8а–8в Закона о уређењу судова. Могућност поравнања и тужбе ако се води поступак пред Европским судом за људска права Члан 35. Лица која су Европском суду за људска права поднела представку због тога што сматрају да је повређено њихово право на суђење у разумном року, о којој није донета одлука о прихватљивости или основаности, могу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да поднесу Правобранилаштву предлог за поравнање о новчаном обештећењу, уз навођење датума предаје представке Европском суду за људска права и броја представке у предлогу за поравнање. Закључено поравнање представља извршну исправу. Уместо предлога за поравнање или пошто одустане од покушаја поравнања, странка може у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона да поднесе тужбу за новчано обештећење против Републике Србије суду који је надлежан по овом закону. Тужба није дозвољена ако странка и Правобранилаштво закључе поравнање. Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак и одредбе овог закона. ЗАКОН о уређењу судова „Службени гласник РС“, бр. 116 од 22. децембра 2008, 104 од 16. децембра 2009, 101 од 29. децембра 2010, 31 од 9. маја 2011 - др. закон, 78 од 19. октобра 2011 - др. закон, 101 од 30. децембра 2011, 101 од 20. новембра 2013, 40 од 7. маја 2015 - др. закон, 106 од 21. децембра 2015, 13 од 19. фебруара 2016, 108 од 29. децембра 2016, 113 од 17. децембра 2017, 65 од 24. августа 2018 - УС, 87 од 13. новембра 2018, 88 од 15. новембра 2018 - УС Глава прва НАЧЕЛА Судска власт Члан 1. Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост. Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора. Оснивање судова Члан 2. Судови се оснивају и укидају законом. Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови. За оснивање мировних већа, арбитража и других изабраних судова важе посебни прописи. Независност судске власти Члан 3. Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку. Судска надлежност Члан 4. Судска надлежност одређује се Уставом и законом. Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан. Одређивање судећег судије Члан 5. Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари. Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима. Забрана утицаја на суд Члан 6. Ради чувања ауторитета и непристрасности суда забрањено је коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка. Забрањен је сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку. *Службени гласник РС, број 101/2013 Јавност Члан 7. Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само законом, у складу са Уставом. Право на притужбу Члан 8. Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда кад сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов ток и исход. Члан 8а-8в Престали су да важе (види члан 36. Закона - 40/2015-3) Сарадња судова и других органа *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 9. Судови су дужни да једни другима пружају правну помоћ и сарађују, а други државни органи и организације су дужни да судовима достављају потребне податке. Судови могу другим државним органима да доставе списе и исправе, односно њихове копије, потребне за вођење поступка, у складу са посебним прописима, само кад се тиме не омета судски поступак. *Службени гласник РС, број 101/2013 Обележја државне власти, службена употреба језика и писма Члан 10. Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима. Назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде. Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници. У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицама у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом. Глава друга СПОЉАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДОВА I. ВРСТЕ СУДОВА Судови Републике Србије Члан 11. Судска власт је јединствена на територији Републике Србије. Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд. Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд. *Службени гласник РС, број 101/2013 Врховни касациони суд Члан 12. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији. Седиште Врховног касационог суда је у Београду. Остали судови републичког ранга Члан 13. Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштима у Београду. Прекршајни апелациони суд и Управни суд могу имати одељења изван седишта, у складу са законом, у којем трајно суде и предузимају остале судске радње. *Службени гласник РС, број 101/2013 Основни, виши, апелациони, привредни и прекршајни судови Члан 14. Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, а виши суд за подручје једног или више основних судова. Привредни суд оснива се за територију једног или више градова, односно више општина. Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова. Прекршајни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина. Оснивање, седишта и подручја основних, виших, апелационих, привредних и прекршајних судова уређују се посебним законом. Одељења прекршајних судова и судске јединице основних и привредних судова одређују се посебним законом. Непосредно виши суд Члан 15. Врховни касациони суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелациони суд. Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Прекршајни апелациони суд је непосредно виши суд за прекршајни суд. Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења судова и примене Закона о судијама. *Службени гласник РС, број 101/2013 II. ПРОСТИРАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ И СТАЛНОСТ СУДА 1. Простирање надлежности суда Седиште и подручје суда Члан 16. Седиште суда је у згради где је суд. Подручје суда је територија на којој се простире надлежност суда. Место предузимања судских радњи Члан 17. Судске радње предузимају се у седишту суда, а изван седишта – само кад је то законом одређено. Основни суд, виши, привредни и прекршајни суд може изван свог седишта да одржава судске дане. *Службени гласник РС, број 101/2013 Судски дани Члан 18. За време судских дана суд из члана 17. став 2. овог закона суди и предузима друге судске радње. Место, дан и време одржавања судских дана одређује председник суда, у складу са Судским пословником. Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају. Одељење изван седишта прекршајног суда, односно судске јединице изван седишта основног и привредног суда Члан 19. Прекршајни суд може имати одељење изван свог седишта у којем суди и предузима друге судске радње. Одељење изван седишта прекршајног суда одређује се за територију града, односно једне или више општина са подручја суда. Основни и привредни суд може имати судску јединицу изван свог седишта у којој суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду. Брисан је ранији став 4. (види члан 5. Закона - 101/2013-8) *Службени гласник РС, број 104/2009 **Службени гласник РС, број 101/2013 2. Сталност суда Време предузимања судских радњи Члан 20. Судске радње предузимају се сваког радног дана, а радње које не трпе одлагање и у време и у дане када суд не ради. Судским пословником се одређују судске радње које се предузимају у време и у дане кад се не ради. Судским пословником одређује се које се судске радње предузимају у судским јединицама изван седишта основних и привредних судова. *Службени гласник РС, број 104/2009 Поштовање радног времена Члан 21. Брисан је (види члан 6. Закона - 101/2013-8) Глава трећа НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА 1. Надлежност основног суда Члан 22. Основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности. Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада. Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом. Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступају само неки основни судови са подручја истог вишег суда. *Службени гласник РС, број 104/2009 2. Надлежност вишег суда Члан 23. Виши суд у првом степену: 1. суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година; 2. суди за кривична дела: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 234. став 3. Кривичног законика); и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда; злоупотреба у јавним набавкама (члан 234а став 3. Кривичног законика); 3. суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела; 4. одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности; 5. одлучује о захтевима за рехабилитацију; 6. одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација средствима јавног информисања; 7. суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације; 8. суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица ако није надлежан други суд; Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова: 1. о мерама за обезбеђење присуства окривљеног; 2. за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година; 3. на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности; у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима. Виши суд води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд, одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врши друге послове одређене законом. Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени виши суд. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 106/2015 3. Надлежност апелационог суда Члан 24. Апелациони суд одлучује о жалбама: 1. на одлуке виших судова; 2. на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд; 3. на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд. Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом. Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе. *Службени гласник РС, број 101/2013 4. Надлежност привредног суда Члан 25. Привредни суд у првом степену суди: 1. у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства; 2. у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из тачке 1. овог става; 3. у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности; 4. у споровима о страним улагањима; о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутрашњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право, изузев спорова о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродовима и ваздухопловима; води ванпарничне поступке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима. Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде. Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши и друге послове одређене законом. Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени привредни суд. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 106/2015 5. Надлежност Привредног апелационог суда Члан 26. Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, у складу са законом. Привредни апелациони суд одлучује о сукобу надлежности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредних судова и врши друге послове одређене законом. 6. Надлежност прекршајног суда Члан 27. Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним поступцима ако није надлежан орган управе, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге послове одређене законом. *Службени гласник РС, број 101/2013 7. Надлежност Прекршајног апелационог суда *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 28. Прекршајни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе, о сукобу и преношењу месне надлежности прекршајних судова и врши друге послове одређене законом. *Службени гласник РС, број 101/2013 8. Надлежност Управног суда Члан 29. Управни суд суди у управним споровима. Управни суд пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши и друге послове одређене законом. *Службени гласник РС, број 101/2013 9. Надлежност Врховног касационог суда Надлежност у суђењу Члан 30. Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом. Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога. Надлежност изван суђења Члан 31. Врховни касациони суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима; разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и врши друге надлежности одређене законом. *Службени гласник РС, број 101/2013 Састав већа Члан 32. Ако законом није друкчије одређено, Врховни касациони суд о правним средствима одлучује у већу од пет судија. *Службени гласник РС, број 101/2013 Објављивање одлука Врховног касационог суда Члан 33. Одлуке Врховног касационог суда битне за праксу судова објављују се у посебној збирци. Све одлуке Врховног касационог суда из члана 30. став 1. овог закона објављују се на веб-страници Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Глава четврта УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА I. ГОДИШЊИ РАСПОРЕД ПОСЛОВА Члан 34. Пошто прибави мишљење судија, председник суда писмено утврђује распоред послова за наредну годину и саопштава га на седници свих судија до 1. децембра. Годишњи распоред послова судија утврђује се према правној области у којој судија поступа. На годишњи распоред послова судија може изјавити приговор у року од три дана од дана саопштавања на седници свих судија. О приговору судије одлучује председник непосредно вишег суда у року од осам дана од дана подношења приговора. О приговору судије на годишњи распоред послова у Врховном касационом суду, одлучује Општа седница. II. СУДСКО ОДЕЉЕЊЕ И СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА 1. Судско одељење Образовање и руковођење Члан 35. Судска одељења постоје у судовима у којима више већа или судија појединаца поступа у истој правној области. Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда. Делокруг Члан 36. На седници судског одељења разматра се рад одељења, правна питања, начини побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за одељење. Одељења апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова. *Службени гласник РС, број 101/2013 Сазивање седнице и руковођење седницом Члан 37. Седницу судског одељења могу сазвати председник одељења или председник суда. Седница судског одељења сазива се и на захтев једне трећине судија тог одељења. Председник суда увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења. *Службени гласник РС, број 101/2013 2. Одељење судске праксе Члан 38. Одељење судске праксе постоји у суду с већим бројем судија, у складу са Судским пословником. Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и међународних судских органа и обавештава судије, судијске помоћнике и судијске приправнике о правним схватањима судова. Одељењем судске праксе руководи судија кога одређује председник суда. 3. Посебна одељења у вишим, апелационим, прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 39. У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и за радне спорове. У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала, у складу са законом. У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за вођење прекршајног поступка за прекршаје из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, у складу са Судским пословником. *Службени гласник РС, број 101/2013 4. Заједничка седница одељења Члан 40. Заједничка седница одељења сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења. Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник суда, а њоме руководи председник суда или председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра. 5. Седница свих судија Члан 41. На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидатима за судије и судије поротнике и одлучује о другим питањима важним за цео суд. Седницом свих судија руководи председник суда, а сазива је по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија. III. УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА 1. Одељења у Врховном касационом суду Члан 42. Врховни касациони суд може имати одељења у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда. 2. Седница одељења Врховног касационог суда Члан 43. Седница одељења Врховног касационог суда разматра питања из делокруга судских одељења. Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од правног схватања прихваћеног у својој пракси или од правног схватања које су прихватила сва већа. Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења. 3. Општа седница Врховног касационог суда Делокруг Члан 44. Општа седница Врховног касационог суда разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда; даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда; доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда и врши друге послове одређене законом и Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда. Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија. *Службени гласник РС, број 101/2013 Усвајање начелних правних ставова Члан 45. Брисан је (види члан 18. Закона - 101/2013-8) Састав и одлучивање Члан 46. Општу седницу чине председник и судије Врховног касационог суда. За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија. Одлуке се доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда. Сазивање седнице и руковођење седницом Члан 47. Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија. Општом седницом руководи председник Врховног касационог суда. 4. Секретаријат Делокруг Члан 48. Врховни касациони суд има Секретаријат. Секретаријат помаже председнику суда у судској управи, обавља административне послове за Општу седницу и врши друге послове који су му Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда стављени у делокруг. Секретар Члан 49. Секретаријатом руководи секретар суда, кога на предлог председника суда поставља Општа седница. Секретар Врховног касационог суда има статус државног службеника на положају. Секретар Врховног касационог суда мора да испуњава услове за судију апелационог суда. 5. Пословник Врховног касационог суда Члан 50. Врховни касациони суд има пословник којим се детаљније прописује унутрашње уређење и рад суда. Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. IV. СУДСКА УПРАВА Послови који чине судску управу Члан 51. Судску управу чине послови који служе вршењу судске власти, пре свега: уређивање унутрашњег пословања у суду; позивање и распоређивање судија поротника; послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; разматрање притужби и представки; вођење статистика и израда извештаја; извршење кривичних и прекршајних санкција; финансијско и материјално пословање суда и овера исправа намењених употреби у иностранству. У судској управи виших судова, као и других судова које одреди Високи савет судства, може се организовати служба за пружање подршке и помоћи сведоцима и оштећенима. Судска управа детаљније се уређује Судским пословником. *Службени гласник РС, број 101/2013 Права и обавезе председника суда Члан 52. Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда. Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду са листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником. Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају спречености или одсутности. Када суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује. Поверавање судске управе другима Члан 53. Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председницима одељења и управитељу суда. Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља у случају када је то законом одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности. *Службени гласник РС, број 101/2013 Овлашћења председника непосредно вишег суда Члан 54. Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда, као и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга. Председник непосредно вишег суда може тражити од нижег суда обавештења о примени прописа, току поступка, као и све податке о раду. Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда, о чему се сачињава писмени извештај. Поступак по притужби Члан 55. Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе. Председник суда може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу. Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено. Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу. Ако је притужба поднета преко министарства надлежног за правосуђе, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета. *Службени гласник РС, број 101/2013 Управитељ суда *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 55а Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда. Ако се у једном месту налази седиште више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда који се распоређује у суд опште надлежности највишег степена у том месту. Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда који се одређује у складу са договором председника тих судова. Председник суда поверава управитељу суда обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова. Послови управитеља суда се детаљније уређују Судским пословником. Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Секретар суда Члан 56. Суд има секретара суда. Секретар суда помаже председнику суда у пословима судске управе, у складу са Судским пословником. Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник суда може поверити секретару суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Глава пета СУДСКО ОСОБЉЕ 1. Састав и број судског особља Члан 57. Судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт. Број судског особља одређује председник суда, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом. Мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа. 2. Судијски помоћник Послови судијског помоћника Члан 58. Судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Поступак пријема судијских помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 Звања судијских помоћника Члан 59. Судијски помоћници стичу следећа звања: судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник. Звање судијског сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег судијског сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци. Звање судског саветника може стећи онај ко испуњава услове за судију вишег суда. Судски саветник Члан 60. Судски саветник врши стручне послове значајне за судско одељење или цео суд. Звање судског саветника постоји у судовима републичког ранга и апелационим судовима. У Врховном касационом суду постоји звање саветника Врховног касационог суда, које се стиче у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 3. Оцењивање рада судијског помоћника Време оцењивања Члан 61. Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње. Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује се за ту годину. Надлежност за оцењивање Члан 62. Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен. Кад судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради. Оцене Члан 63. При оцењивању вреднују се обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост . Оцењивање рада судијских помоћника врши се на основу објективних и јединствених критеријума и мерила. Оцене су: „не задовољава”, „задовољава”, „добар”, „истиче се” и „нарочито се истиче”. Виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са „нарочито се истиче” може стећи звање судског саветника и ако не испуњава услове за судију вишег суда. Критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника уређују се актом Високог савета судства. *Службени гласник РС, број 106/2015 **Службени гласник РС, број 65/2018 (Одлука УС) Решење о оцени Члан 64. Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника. На решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени. 4. Судијски приправник Пријем судијског приправника Члан 65. За судијског приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима. Судијски приправник прима се у основни, виши, привредни и прекршајни суд. Брисан је ранији став 3. (види члан 26. Закона - 101/2013-8) Број судијских приправника одређује се посебно за сваки суд, актом министра надлежног за правосуђе. При пријему судијских приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду. Поступак пријема судијских приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 106/2015 Радни однос судијског приправника Члан 66. Судијски приправник прима се у радни однос на три године. Судијски приправник који је на правосудном испиту оцењен са „положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време, у звању судијског сарадника. Волонтер Члан 67. Дипломирани правник може бити примљен на обуку у суд ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита без заснивања радног односа (волонтер). 5. Обука Члан 68. Програм обуке судијских приправника и судијских помоћника прописује институција надлежна за обуку у правосуђу, уз сагласност Високог савета судства. Судијски приправник и судијски помоћник може одређено време бити упућен на обуку у други суд, државни орган или орган јединице локалне самоуправе. 6. Остала правила о судском особљу Члан 69. Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда. На заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Глава шеста ПРАВОСУДНА УПРАВА Послови који чине правосудну управу Члан 70. Правосудна управа се стара о спровођењу закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова. Послове правосудне управе врше Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе. Послови правосудне управе које врши Високи савет судства су: доношење упутства за састављање извештаја о раду судова; утврђивање општих смерница за унутрашње уређење судова; вођење личних листова судија, судија поротника и судског особља; предлагање дела буџета за рад судова за текуће расходе, осим расхода за судско особље и одржавање опреме и објеката, као и расподелу ових средстава; вршење надзора над наменским коришћењем буџетских средстава и вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова. Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: праћење рада судова; прикупљање статистичких и других података о раду судова; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; надзор над поступањем у предметима у прописаним роковима и поступањем по притужбама и представкама; предлагање дела буџета за расходе за судско особље и за одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава; предлагање дела буџета за инвестиције, пројекте и друге програме за рад правосудних органа; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; надзор над финансијским и материјалним пословањем судова и Високог савета судства; уређење и развој правосудног информационог система; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе; постављање и разрешење судских вештака и тумача. Капиталне расходе из става 4. овог члана извршава министарство надлежно за правосуђе, односно правосудни орган уз сагласност министарства надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 Забрана утицаја на самосталност и независност суда и судија Члан 71. Ништав је сваки појединачни акт правосудне управе, којим се дира у самосталност и независност суда и судија. Ништавост акта из става 1. овог члана утврђује Управни суд. Лични лист Члан 72. Високи савет судства води лични лист за сваког судију, судију поротника и запосленог у суду. Податке које лични лист садржи Високом савету судства прослеђује председник суда и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило. Подаци које садржи лични лист јесу службена тајна и могу да се обрађују и користе само у сврху примене овог закона и закона којим се уређује положај судија, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности. Садржина личног листа Члан 73. Лични лист судије садржи име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, оценама рада, упућивању на рад у други суд, удаљавању са дужности, дисциплинским мерама, вођеним кривичним поступцима, престанку дужности, објављеним стручним и научним радовима, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај судије. Лични лист судије поротника и запосленог садржи име и презиме, податке о рођењу, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби и знању страних језика . Органи који имају податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе Високом савету судства. Судија има право увида у свој лични лист и право приговора Високом савету судства на његову садржину. Ближу садржину и образац личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Високи савет судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 Судски пословник Члан 74. Судским пословником прописују се унутрашње уређење и рад суда, а нарочито: уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда; рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија; обавештавање јавности о раду судова; вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина; пружање правне помоћи и одржавање судских дана; пружање међународне правне помоћи; евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника; приправничка пракса; поступање судског особља са странкама; вођење уписника и помоћних књига; поступање са списима; поступање по представкама и притужбама; вођење статистика и израда извештаја о раду; наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи; поступање са судским депозитима; увођење заједничких служби у местима с више судова и других правосудних органа; одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду, као и друга питања уређења и рада суда, за која је законом одређено да се уређују Судским пословником. Судски пословник доноси министар надлежан за правосуђе, уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Надзор над применом Судског пословника Члан 75. Примену Судског пословника надзире министарство надлежно за правосуђе. Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор судије суда чији рад надзире. Последице надзора Члан 76. После надзора сачињава се записник који се доставља председнику суда у коме је вршен надзор, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног касационог суда и министру надлежном за правосуђе. Председник непосредно вишег суда дужан је да обавести председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали. Рок за обавештавање одређује се Судским пословником. Глава седма ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СУДА Правосудна стража Члан 77. Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа. Овлашћења правосудне страже Члан 78. Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа; по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које омета ред и мир, лица која нису прикладно одевена и то на начин којим се чува углед и достојанство суда, као и да другим радњама штити лица и имовину у суду. Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа. Уређење правосудне страже Члан 79. Уређење правосудне страже, униформу њених припадника, наоружање и службену легитимацију детаљније прописује министар надлежан за правосуђе. Помоћ правосудној стражи и обезбеђење Члан 80. На захтев руководиоца правосудног органа, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи. Руководилац правосудног органа има право да од министарства надлежног за унутрашње послове захтева да се судији, судији поротнику, јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца, судији за прекршаје и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита. Сходна примена прописа Члан 81. На заснивање радног односа и на права, обавезе, оцењивање и одговорност правосудне страже примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Глава осма СРЕДСТВА ЗА РАД СУДОВА Основна одредба Члан 82. Средства за рад судова обезбеђује се у буџету Републике Србије. Средства за рад судова треба да обимом и приливом одржавају независност судске власти и омогућавају уредан рад судова. Предлагање и извршење буџетских средстава Члан 83. Високи савет судства предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе, осим расхода за судско особље, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за правосуђе и врши расподелу ових средстава на судове. *Службени гласник РС, број 101/2011 Надзор над трошењем буџетских средстава Члан 84. Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад судова спроводе Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе и министарство надлежно за финансије. Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона – 101/2010-3). Коришћење средстава и самосталних прихода Члан 85. У буџету Републике Србије посебно се исказују приходи од рада судова и усмеравају се за редован рад правосудних органа, у складу са законом. Висина и намена средстава из става 1. овог члана утврђују се Законом о буџету. Подмирење судских трошкова Члан 86. Детаљније услове, висину и начин накнаде износа које странке и остали учесници у поступку плаћају за подмирење трошкова у судским поступцима прописује министар надлежан за правосуђе. Глава девета ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ Наставак рада постојећих судова Члан 87. Врховни суд Србије и Виши трговински суд, који су образовани ранијим законима, настављају да раде до 31. децембра 2009. године. Наставак рада постојећих органа за прекршаје Члан 88. Већа за прекршаје, општински органи за прекршаје, комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија, првостепени и другостепени порескопрекршајни органи настављају да раде у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник СРС”, број 44/89 и „Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), посебним законима који уређују њихову надлежност и Одлуком о образовању општинских органа за прекршаје и утврђивању броја судија у органима за прекршаје („Службени гласник РС”, бр. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 и 91/07), до 31. децембра 2009. године. Почетак рада Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда, Управног суда и Вишег прекршајног суда Члан 89. Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Виши прекршајни суд почињу да раде 1. јануара 2010. године. Уступање предмета Врховног суда Србије Члан 90. Предмете у којима до 31. децембра 2009. године не буде донета коначна одлука Врховни суд Србије уступа Врховном касационом суду, односно судовима у чију надлежност предмети спадају по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова. Ако после 1. јануара 2010. године Врховни касациони суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, он се уступа суду у чију надлежност спада по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова. Преузимање предмета Члан 91. Предмете у којима није окончан поступак пред већима за прекршаје, већима за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепеним порескопрекршајним органима до 31. децембра 2009. године преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Ако после 1. јануара 2010. године Виши прекршајни суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, предмет преузима прекршајни суд у чију надлежност спада према закону којим се уређују седишта и подручја судова. Предмете Вишег трговинског суда преузеће 1. јануара 2010. године Привредни апелациони суд. Доношење привремених аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду Члан 92. Привремене акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће министар надлежан за правосуђе до 1. септембра 2009. године. Акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће председници ових судова у року од шест месеци од дана њиховог избора у складу са овим законом. Преузимање средстава за рад, опреме, архиве и запослених Члан 93. Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Врховног суда Србије преузима Врховни касациони суд, Управни суд и апелациони судови, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана. Високи савет судства образоваће комисију која ће донети решења о распоређивању запослених из Врховног суда Србије у Врховни касациони суд, Управни суд и апелационе судове, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене постојећих већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 4. овог члана. Високи савет судства образоваће комисију која ће распоредити запослене из става 4. овог члана на радна места у Вишем прекршајном суду и прекршајним судовима, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Расподела средстава за рад, опреме и архиве, као и распоређивање запослених из већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, спровешће се у сарадњи са министарством надлежним за финансије. Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Вишег трговинског суда преузима Привредни апелациони суд. Права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда и органа за прекршаје Члан 94. На права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда, већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, примењују се одредбе закона који уређује права државних службеника и намештеника при промени уређења државних органа. Надлежност Високог савета судства у вези са средствима за рад судова Члан 95. Престао је да важи од 1. септембра 2011. године (види чл. 10. и 11. Закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2011. годину - 78/2011-3) Подзаконски прописи Члан 96. Подзаконски прописи чије је доношење предвиђено овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о уређењу судова, ако нису супротне овом закону. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења закона Члан 97. Даном почетка примене овог закона престају да важе Закон о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12–20. Закона о судовима („Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04). Ступање закона на снагу и почетак примене Члан 98. Овај закон на снагу ступа осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова: „Службени гласник РС“, број 104/2009-3 Члан 5. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2010. године. Закон о допунама Закона о уређењу судова: „Службени гласник РС“, број 101/2011-273 Члан 5. Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године. Закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова: „Службени гласник РС“, број 101/2013-8 Члан 31. Виши судови настављају да суде, у првом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона. Ако одлука у предметима из става 1. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона. Апелациони судови настављају да суде, у другом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона. Ако одлука у предметима из става 3. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона, поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона. До дана почетка примене Закона о прекршајима („Службени гласник РС”, број 65/13), прекршајни судови настављају да суде у поступцима по жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе. Даном почетка примене овог закона Виши прекршајни суд наставља рад као Прекршајни апелациони суд. Управитељи судова биће изабрани у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона. Члан 32. Престао је да важи (види Одлуку УС - 88/2018-80) Члан 33. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године, осим члана 2. који се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова: „Службени гласник РС“, број 106/2015-60 Члан 5. Високи савет судства доноси акт којим се уређују критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Министар надлежан за правосуђе доноси акт којим се одређује број судијских приправника у сваком суду у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 6. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” осим одредбе члана 1. став 2. овог закона која ступа на снагу 1. јула 2016. године. На основу члана 74. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09), Министар правде уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда, доноси СУДСКИ ПОСЛОВНИК "Службени гласник РС", бр. 110 од 28. децембра 2009, 70 од 23. септембра 2011, 19 од 13. марта 2012, 89 од 10. октобра 2013, 96 од 26. новембра 2015, 104 од 17. децембра 2015, 113 од 30. децембра 2015, 39 од 15. априла 2016, 56 од 15. јуна 2016, 77 од 14. септембра 2016, 16 од 5. марта 2018, 78 од 19. октобра 2018, 43 од 19. јуна 2019, 93 од 26. децембра 2019, 18 од 11. фебруара 2022. I ГЛАВА УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Судским пословником прописује се унутрашње уређење и рад судова у Републици Србији, а нарочито: уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда; рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија; обавештавање јавности о раду судова; вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина; пружање правне помоћи и одржавање судских дана; пружање међународне правне помоћи; евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника; приправничка пракса; поступање судског особља са странкама; вођење уписника и помоћних књига; поступање са списима; поступање по представкама и притужбама; вођење статистика и израда извештаја о раду; наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи; поступање са судским депозитима; увођење заједничких служби у местима с више судова и других правосудних органа; одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду; као и друга питања уређења и рада суда, за која је законом одређено да се уређују судским пословником. Применом Судског пословника обезбеђује се уредно и благовремено обављање послова судске управе и других послова важних за унутрашњу организацију и рад суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 2. Унутрашња организација и рад суда одвојени су од суђења и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информационе, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт. Ови послови организују се тако да суд своју функцију врши законито, благовремено и ефикасно, како би се странкама олакшало обављање послова у суду са што мање трошкова. Члан 3. О спровођењу и правилној примени Пословника стара се председник суда (у даљем тексту: председник) издавањем наредби и упутстава. Примену Пословника надзире министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство), преко лица овлашћеног за надзор. Члан 4. Министарство преко лица овлашћеног за надзор контролише обављање послова судске управе, поступање у предметима у прописаним роковима, поступање по притужбама и представкама, канцеларијско пословање у суду и друге послове везане за унутрашњу организацију и рад суда. Надзор се обавља прибављањем извештаја од Председника или непосредним увидом. У суду се нарочито контролише примена Пословника, поступање у роковима и поступање по притужбама. После обављеног надзора, лице овлашћено за надзор сачињава записник о извршеном надзору којим констатује уочене недостатке који доставља председнику суда у коме је вршен надзор, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног касационог суда и министру надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министар). Члан 5. Председник непосредно вишег суда у року од 30 дана од дана пријема записника о извршеном надзору, обавештава председника Врховног касационог суда и министра о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и о разлозима због којих су недостаци и пропусти настали. II ГЛАВА СУДСКА УПРАВА 1. Послови судске управе Члан 6. Послови судске управе су послови који служе вршењу судске власти. Пословима судске управе обезбеђују се услови за правилан и благовремен рад и пословање суда. Под пословима судске управе сматрају се послови унутрашње организације одређени законом, овим пословником, а нарочито: – уређивање унутрашњег пословања у суду; – позивање и распоређивање судија поротника; – послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; – разматрање притужби и представки; – вођење статистике и израда извештаја; – извршење кривичних и прекршајних санкција; – финансијско и материјално пословање суда; – овера исправа намењених употреби у иностранству; – стручни послови у вези са остваривањем права, обавеза и одговорности судског особља у суду; – доношење општих и појединачних аката који се односе на систематизацију, унутрашњу организацију, радне односе и друге опште акте којима се уређују односи у суду; – послови у вези са стручним усавршавањем и обуком судија и судског особља; – послови управљања судским зградама и непокретностима које се додељују суду на коришћење; – послови у вези са наплатом судских такси; – други послови везани за унутрашњу организацију и пословање суда када је то одређено законом или општим актом суда. 2. Овлашћења и дужности председника Члан 7. Председник руководи судском управом. Поједине послове судске управе председник може поверити заменику председника и председницима одељења. Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља када је то законом одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности. У већим судовима може се организовати и посебна организациона јединица за вршење послова судске управе којом руководи организатор послова у суду (управитељ суда). У пословима судске управе председнику помажу секретар суда и управитељ суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 8. Председник надзире рад судских одељења и служби прегледом уписника и помоћних књига, роковника и рочишта, сталним евидентирањем предмета чије решавање дуже траје, прибављањем извештаја и на други погодан начин. У извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима судија је дужан да у року од шест месеци од дана пријема предмета у суд обавести председника зашто првостепени поступак није окончан. Користећи одговарајуће евиденције и прегледом задужења и експедитивности, председник остварује стални увид у рад суда као целине и предузима мере за законит, правилан, тачан и благовремен рад. Председник врши послове у вези са програмом стручног усавршавања и обуке судијских помоћника и судијских приправника. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 8а Пре доношења решења о постављењу браниоца по службеној дужности, председник суда прибавља обавештење од службе адвокатске коморе о томе који адвокат по редоследу са списка адвоката треба да буде постављен. *Службени гласник РС, број 78/2018 Члан 9. Председник разматра притужбе странака и других учесника у судском поступку који сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток, односно исход и предузима одговарајуће мере, у складу са законом. Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 4. Судског пословника - 39/2016-44) Члан 9а Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе. Председник може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу. Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено. Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу. Ако је притужба поднета преко министарства, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 9б Судови посебно воде евиденцију основаних притужби. Предмете у којима је поднета основана притужба на дуго трајање поступка, председник ће пратити све до правноснажног окончања поступка и по потреби предузимати мере за његово убрзање. На корицама предмета у којима је поднета основана притужба на дуго трајање поступка ставља се штамбиљ „хитно – основана притужба”. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 9в Виши суд прати поступање нижестепеног суда по поднетој притужби када утврди да извештај нижестепеног суда не садржи све потребне податке за оцену основаности притужбе тражи допуну извештаја од нижестепеног суда и предузима друге мере ради отклањања пропуста у раду нижестепеног суда по поднетој притужби. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 10. Ако је предмет притужбе распоред места суђења или предузимања поједине судске радње, председник може одредити друго место суђења или предузимања судске радње, најкасније до припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу, уколико се тиме омогућава остваривање права странке на несметан приступ суду и поштовање законом утврђене месне надлежности. Одлуку из става 1. овог члана председник доноси најкасније у року од три дана од дана подношења притужбе суду. Ако председник не одлучи о поднетој притужби, одлуку из става 1. овог члана доноси председник непосредно вишег суда. Одредбе ст. 1 до 3. овог члана примењују се и у случају када судија који поступа по предмету предложи измену распореда места суђења или предузимања поједине судске радње. Вођење евиденције по представкама и притужбама *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 10а Судови шестомесечно, годишње и трогодишње сачињавају извештај о раду суда по поднетим притужбама и достављеним обавештењима нижестепених судова о поднетим притужбама и одговорима на притужбе. У извештајима се посебно евидентирa податак о основаности притужбе, као и основни разлог подношења притужбе (дуго трајање поступка, поштовање рокова за заказивање предмета, израду судске одлуке у законом прописаном року и др.). Извештаје из става 1. овог члана, судови достављају министру, непосредно вишем суду, Врховном касационом суду и Високом савету судства. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 11. У пословима судске управе председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга. У обављању надзора, виши суд може тражити од нижег суда обавештења о примени прописа, току поступка, извештаје као и друге потребне податке. Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда о чему се сачињава писани извештај. Члан 12. Ако се при разматрању годишњег извештаја о раду утврди да у суду постоје нерешени стари предмети, председник доноси Програм решавања старих предмета (у даљем тексту: Програм) најкасније до 31. јануара за текућу годину. Програмом се могу уводити мере ради благовременог обављања послова у суду, као што су измене унутрашње организације суда, увођење додатног рада судија и судског особља, привремена прерасподела радног времена и друге мере, у складу са законом и овим пословником. Председник може, у оквиру припреме и спровођења Програма да предложи упућивање судија из другог суда и донесе измену годишњег распореда. Предлог Програма председник доставља на разматрање седници свих судија. О донетом Програму председник обавештава председника непосредно вишег суда и председника Врховног касационог суда. Председник месечно прати и надзире спровођење Програма ради његове измене и допуне, односно обустављања његовог даљег спровођења. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 13. Председник вишег суда може организовати обиласке нижих судова са свог подручја. Приликом обиласка нижег суда може тражити обавештења о примени прописа и проблемима у суђењу. Председник вишег суда може за прибављање података из става 1. овог члана користити информационо-комуникациону технологију. Члан 14. Када председнику престане функција и буде изабран нови председник, обавезно се врши примопредаја дужности о чему се сачињава записник који потписују ранији председник и новоизабрани председник. Записник садржи нарочито: извештај о финансијско-материјалном пословању у суду, стање благајне, послове судске управе (број притужби, стање у уписницима „Су”, „Су-Пов” и сл.). Секретар суда *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 14а Суд има секретара суда. Секретар суда помаже председнику суда у обављању послова судске управе којима се доприноси остваривању функције председника суда, у складу са законом, овим пословником и актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду. Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник може поверити секретару суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Управитељ суда *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 14б Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда. Ако се у једном месту налазе седишта више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда, чије се радно место систематизује у суду опште надлежности највишег степена у том месту. Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда чије се радно место систематизује сагласно договору председника тих судова. Председник поверава управитељу суда организовање и координирање материјално-финансијских и организационо-техничких послова. Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Послови управитеља суда *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 14в Управитељ суда обавља послове везане за организовање и координирање рада суда у материјално-финансијским пословима и организационо-техничким пословима, као и друге послове одређене овим пословником и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, а нарочито: припрема предлог финансијског плана и предлог плана јавних набавки, надгледа и контролише спровођење уговорених обавеза суда на годишњем нивоу, предлаже стратешки план суда на годишњем и трогодишњем нивоу, припрема предлог плана развоја техничке и друге интерне комуникације у суду и информационог система суда, организује, контролише и координира рад техничких служби, надзире и контролише обављене послове у вези са поправком, одржавањем и хигијеном просторија суда, припрема предлоге пројеката за донације, води послове евидентирања реализованих донација за суд, обавља и друге послове предвиђене овим пословником или по налогу председника суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 III ГЛАВА УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА 1. Судско одељење Члан 15. У судовима са већим бројем већа и судија појединаца који поступају у истој правној области образују се кривично и грађанско одељење, а могу се образовати и одељења за радне, породичне и статусне спорове, као и ванпарнично, оставинско, извршно, припремно одељење и одељење судске праксе, а по потреби могу се образовати и друга одељења (на пример одељење за заштиту ауторских и сродних права, медијске спорове и др.). У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и за радне спорове. У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала. У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за вођење прекршајног поступка у области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, а по потреби и одељења из других области. Одељења из ст. 1. до 4. овог члана образују се ако послове обављају најмање три судије. Ако нема услова за оснивање посебног одељења за кривичне поступке према малолетницима, радне спорове, одељења за породичне, статусне спорове, ванпарничног и извршног одељења, судови су у оквиру тих одељења дужни да оснују посебно веће, односно тим предметима да задуже одговарајуће судије. Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења, поставља председник. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Припремно одељење Члан 16. У оквиру суда, односно судског одељења може се организовати припремно одељење ради испитавања испуњености процесних претпоставки за вођење поступка и одлучивање о правним лековима, као и за обављање других послова. Годишњим распоредом послова ближе се одређују послови који се обављају у припремном одељењу, судијски помоћници који обављају послове и судија који надзире њихов рад. 3. Делокруг седнице одељења Члан 17. На седници судског одељења разматрају се рад одељења, правна питања, начин побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за рад одељења. Одељења апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 18. Седницу судског одељења сазива председник одељења или председник по сопственој иницијативи или на захтев једне трећине судија тог одељења. Председник увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења. Седници судског одељења присуствују и судијски помоћници који су распоређени на рад у то одељење. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 19. Актом о сазивању седнице предлаже се дневни ред, а прилажу се и материјали о којима ће се расправљати и достављају се председнику ако он није сазвао седницу, сваком судији и судијском помоћнику у саставу одељења. Председник који сазива седницу предлаже известиоца и стара се о формулисању правних схватања и закључака донетих на седници. Сви позвани дужни су да присуствују седници, а о оправданости одсуствовања води се евиденција у књизи записника. Члан 20. За пуноважан рад на седници одељења потребно је присуство већине судија који су у саставу одељења. Одлука је донета када за њу гласа већина присутних судија. Члан 21. Ако дође до поделе гласова на једнаке делове, спорно питање се износи на седницу свих судија. На исти начин поступиће се и у случају ако веће при поновном одлучивању не поступи у складу са правним схватањем одељења. Члан 22. О раду седнице води се записник у који се уноси: ко је оправдано и неоправдано одсутан, сва мишљења у току расправљања, као и резултат гласања. Записник потписују председник одељења који је руководио седницом и судијски помоћник који је сачинио записник. Записник се сачињава у року од пет радних дана од дана одржавања седнице. Саставни део записника су реферати судија известилаца који су разматрани на седници одељења, као и аудио и/или видео запис ако су у суду обезбеђене техничке могућности за сачињавање таквог записа. Записник се доставља свим судијама тог одељења ради стављања евентуалних примедаба на садржину записника. Записник је усвојен када на наредној седници за њега гласа већина присутних судија. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 23. Нацрт правног става усвојеног на седници судског одељења образованог за одређену правну област израђује известилац. Ако његов предлог није прихваћен, нацрт израђује судија кога одреди судско одељење. Нацрт се доставља свим члановима одељења на мишљење. Коначни текст правног става потписују сви чланови одељења (верификација). Судија који се не слаже са изреком или образложењем усвојеног правног става неће потписати правни став, већ ће своје мишљење одвојено излаже и приложити уз изворник усвојеног правног става. Коначни текст верификованог правног става објављује се заједно са издвојеним мишљењем. *Службени гласник РС, број 39/2016 4. Заједничка седница одељења Члан 24. Заједничка седница одељења образованих за одређену правну област сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења. Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник, а њоме руководи председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра. Приликом гласања на заједничкој седници потребно је да се за заједнички став изјасни већина присутних чланова сваког одељења. О раду седнице води се записник који се сачињава на начин и у року предвиђеним чланом 22. овог пословника. *Службени гласник РС, број 39/2016 5. Седница свих судија Члан 25. На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступака за оцену уставности и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, утврђује годишњи распоред послова, разматра предлог програма решавања старих предмета, даје мишљење о кандидатима за судије, судије поротнике и судијске помоћнике, одлучује о свим другим питањима од значаја за цео суд. Седница свих судија Привредног апелационог суда, Прекршајног апелационог суда и Управног суда утврђује и правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности тих судова. *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 77/2016 ***Службени гласник РС, број 43/2019 Члан 26. Седницу свих судија сазива председник по својој иницијативи, на предлог судског одељења, одељења изван седишта суда, или на предлог најмање једне трећине свих судија. Седницом свих судија руководи председник и на њој се може одлучивати ако је присутно више од половине судија. Ако је о неком питању потребно да се гласа, по правилу се гласа јавно. Одлука је донета када за њу гласа већина присутних судија. У раду седнице свих судија учествују и судијски помоћници, ако председник другачије не одлучи. Сви позвани дужни су да присуствују, а о оправданости одсуствовања води се евиденција у књизи записника. О раду седнице води се записник који се сачињава на начин и у року предвиђеним чланом 22. овог пословника. *Службени гласник РС, број 39/2016 6. Одељење судске праксе Члан 27. Одељење судске праксе обавезно се оснива у судовима републичког ранга и апелационим судовима, а може постојати у суду с већим бројем судија. Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и међународних судских органа и међународних институција које надзиру заштиту људских и мањинских права и обавештава судије, судијске помоћнике и судијске приправнике о правним схватањима судова. Одељењем судске праксе у суду са већим бројем судија руководи судија кога одређује председник. Одељењем судске праксе у судовима републичког ранга и апелационим судовима, руководи судија кога одређује председник посебно за општу грађанску материју, материју радних спорова и кривичну материју. Одељења судске праксе Управног суда и Прекршајног апелационог суда чине двоје судија из седишта суда и по један судија из одељења изван седишта суда, одређен годишњим распоредом послова. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 28. У суду се води општи регистар правних схватања у који се у сажетом облику уносе правни ставови изражени у одлукама суда у појединим предметима или примљених од вишег суда, а који су од значаја за судску праксу. Поред општег, суд води и посебан регистар у који се уносе правна схватања усвојена на седници свих судија, седницама одељења, саветовањима и радним састанцима судија. Општи и посебан регистар правних схватања воде се одвојено за сваку грану судског рада хронолошким редом и могу се објавити у посебној збирци или на интернет страници суда. У суду се као посебни регистри воде и регистри за: одлуке Врховног касационог суда, одлуке Уставног суда, одлуке Европског суда за људска права, одлуке међународних институција које штите људска права, одлуке апелационих судова, одлуке виших судова, правне ставове и закључке, као и регистар судских одлука по гранама права. Правни ставови које је суд унео у регистре достављају се Врховном касационом суду за потребе правосудног информационог система Републике Србије. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 29. Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе. Ради усклађивања рада апелационих судова, разматрања спорних питања од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавања судске праксе, апелациони судови одржавају и најмање три заједничке седнице одељења судске праксе, у јануару, априлу и децембру месецу текуће године. Организацију, место и време одржавања заједничких седница ближе уређују председници апелационих судова посебним споразумом најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину. О одржавању заједничких седница, као и о закључцима са седница, спорним питањима и потреби уједначавања судске праксе обавештава се и Врховни касациони суд. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 29а Потребу уједначавања судске праксе претходно утврђују судска одељења апелационих судова из чије су области спорна правна питања, на основу реферата судије известиоца кога одређује председник одељења. О потреби уједначавања судске праксе обавештавају се остали апелациони судови уз достављање реферата из става 1. овог члана. Апелациони судови се о спорном питању изјашњавају на седницама одељења, а писано изјашњење достављају апелационом суду који је поступак иницирао у року од 30 дана и достављају кореферате ако их има. На заједничку седницу позивају се Привредни апелациони суд и Врховни касациони суд уз достављање реферата и кореферата. На заједничким седницама спорна правна питања разматрају се на основу реферата и кореферата судија известилаца, а усвојени закључци се достављају Врховном касационом суду заједно са рефератима, корефератима и записницима са ових састанака, ради изјашњења, у року од 15 дана од дана одржавања заједничке седнице. Апелациони судови објављују на својој интернет страници закључке које је прихватио Врховни касациони суд. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 30. Када се послови праћења судске праксе обављају применом информационо-комуникационих технологија, примењује се јединствена стандардна апликација (јединствена листа законских института) методологија и рачунарски програми утврђени у Правосудном информационом систему Републике Србије. *Службени гласник РС, број 39/2016 7. Седница одељења судске праксе Члан 31. На седници одељења судске праксе утврђују се и припремају предлози о питањима из судске праксе који ће се изнети на седници свих судија ради заузимања одређеног става у циљу уједначавања судске праксе. Одељење судске праксе стара се о припреми седнице свих судија и може у ту сврху обавити консултације са председницима већа, председницима одељења судске праксе других судова или стручњацима из одређене научне области. 8. Састанци и саветовања Члан 32. Ради усклађивања рада у суду као целини, у оквиру једног или више судских одељења или служби, по потреби се одржавају радни састанци. Радне састанке сазива председник или председник одељења у циљу решавања појединих питања, боље сарадње између судских одељења, односно судског особља. Виши суд може организовати заједничке састанке и саветовања председника других судова и судија тог суда, као и судијских помоћника ради разматрања питања од заједничког интереса. Члан 33. Ради разматрања спорних питања судске праксе у суду се за једно или више одељења одржава састанак судија, судијских помоћника и судијских приправника. По потреби председник сазива и судије поротнике ради разматрања питања од значаја за њихово учешће у раду суда. Члан 34. Судије и судско особље имају право на стручно усавршавање и обуку. У циљу остваривања права и обавеза из става 1. овог члана и размене мишљења о питањима која су од заједничког интереса, судови организују и учествују на саветовањима и консултативним састанцима са представницима других судова или других органа и организација. Председник одређује судије и судско особље који ће зависно од правне области на којој раде и која је на дневном реду учествовати на саветовању и састанцима из става 2. овог члана. 9. Судска писарница Члан 35. Административни и технички послови у суду обављају се у судској писарници у седишту суда. Ако је то целисходније, поједини послови, могу се обављати и у судским јединицама, односно у одељењима изван седишта суда. За поједине врсте послова у судовима се могу образовати и посебне организационе јединице писарнице, као што су: пријемна канцеларија, одељење за препис, експедицију поште и сл. Ове организационе јединице могу се образовати и у судским јединицама, односно у одељењима изван седишта суда. Послове из ст. 1. и 2. овог члана који ће се обављати у седишту суда, судским јединицама, односно одељењима изван седишта суда одређује председник у зависности од обима послова у суду, техничко-организационих потреба суда, промене годишњег распореда послова и сл. Члан 36. Радом судске писарнице руководи управитељ писарнице, који истовремено може водити и послове појединих организационих јединица писарнице. Када је писарница подељена на више одсека или одељења, радом одсека или одељења руководи шеф одсека, односно одељења под надзором управитеља писарнице. 10. Рачуноводство Члан 37. Финансијско-материјални послови обављају се у рачуноводству, по правилу у седишту суда под непосредним надзором председника, у складу са посебним прописима. 11. Заједничка служба Члан 38. Ако је у судској згради смештено више судова и других правосудних органа, споразумом функционера који руководе тим органима, може се образовати заједничка служба. Уколико до споразума из става 1. овог члана не дође, председник суда највишег ранга чија је судска управа смештена у судској згради, решењем одређује који ће се послови обављати заједнички. Споразумом из става 1. овог члана утврдиће се код ког ће се правосудног органа организовати заједничка служба. У случају организовања заједничке финансијско-материјалне службе за сваки правосудни орган води се одвојено књиговодство. У судској згради у којој је организована заједничка служба за више правосудних органа, поједини послови се могу поверити управитељу суда. Поред заједничке финансијско-материјалне службе, заједнички се могу обављати и следећи послови: управљање објектима које органи користе, обезбеђивање просторија за рад, старање о спровођењу мера безбедности и заштите здравља на раду, координација различитих служби у органима и ван њих, вођење личних и кадровских евиденција, обезбеђивање услова за техничку и другу комуникацију у згради, послови возног парка, одржавања и послови обезбеђења суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 11а Служба за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 38а У вишим судовима, као и у другим судовима које одреди Високи савет судства може се основати служба за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима. Одлуку о одређивању судова у којима се оснива служба за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима доноси Високи савет судства. Обавештење о постојању службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима суд је дужан да достави сведоку или оштећеном у виду напомене на обрасцу позива. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 38б Служба за помоћ и подршку која је основана при вишем суду може пружати подршку у поступцима који се воде пред нижим судом. Служба за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима своје послове обавља непосредно и ангажовањем обучених волонтера. У згради суда у којој је смештено више правосудних органа може бити организована заједничка служба за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима, а на основу споразума руководилаца тих органа. *Службени гласник РС, број 39/2016 12. Служба за информатику и аналитику Члан 39. За послове који се односе на успостављање и одржавање информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ) и електронску обраду података, складиштење и пренос информација у суду, може се образовати служба за информатику и аналитику. У циљу решавања питања у судовима о начину примене пословног софтвера за управљање предметима у поступку прикупљања и обраде података и сачињавања извештаја, министар може образовати посебну комисију за стандардизацију начина прикупљања и обраде података. Састав комисије из става 2. овог члана, одређује министар. 13. Јавне књиге Члан 40. Послови вођења јавних књига, уређени по посебним прописима, обављају се под непосредним надзором председника или судије који је годишњим распоредом послова одређен за рад на тим предметима. 14. Библиотека Члан 41. Судску библиотеку чине издања, закони и други прописи, стручне књиге и часописи, службени гласници, публикације и судска пракса у књигама, како у штампаном тако и у електронском облику. Председник, или судија кога он одреди, стара се о набавци књига и претплати на часописе и друге публикације, као и одржавању књижног фонда. Члан 42. Библиотеком руководи библиотекар. У библиотеци се води књига инвентара за књиге и књига инвентара за периодичне публикације, у које се уносе хронолошким редом набавке. У библиотеци се послови обављају, у складу са прописима којима се уређује библиотечка делатност. 15. Извештај и статистика Члан 43. Судска управа организује рад суда тако да се унос и обрада података из предмета у редовним и повременим извештајима о раду суда и судија, врши на стандардизован начин. Судска писарница саставља редовне и повремене извештаје о раду одељења и служби, који су потребни судској управи. На основу извештаја из става 1. овог члана разматрају се резултати рада појединих одељења, служби и суда као целине и дају предлози за унапређење рада у суду. Члан 44. Судови сачињавају шестомесечни и годишњи извештај о раду суда по упутству за састављање извештаја о раду судова. Судови шестомесечне и годишње извештаје о раду судова достављају непосредно вишем суду, Врховном касационом суду, Високом савету судства и министарству. Извештаји о раду из става 1. овог члана сачињавају се према посебним обрасцима и упутствима који су прописани овим пословником и чине његов саставни део. Председник је овлашћен да поред извештаја из става 1. овог члана самостално сачињава и друге извештаје. *Службени гласник РС, број 39/2016 Евиденција о трајању поступка *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 44а Судови воде евиденције о дужини трајања поступка. Евиденције у првостепеном поступку воде се за предмете који трају преко две године од датума пријема у суд. Евиденције у поступку по правним лековима воде се за предмете који трају преко годину дана од датума пријема у суд. Судови воде посебне евиденције о предметима по датуму подношења иницијалног акта за предмете који трају преко три године, преко пет година и преко десет година. *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 43/2019 IV Глава РАСПОРЕД ПОСЛОВА Члан 45. Распоредом послова у суду се формирају судска већа и одређују судије и судско особље у седишту суда, судским јединицама и одељењима изван седишта суда. Распоредом послова председник може одредити заменика председника суда који га замењује у судској јединци или одељењу изван седишта суда. Кад суд има више заменика председника суда, председник одређује једног заменика који га замењује у случају спречености или одсутности. Председник може распоредом послова поверити поједине послове судске управе заменику председника или председницима одељења. Послови одлучивања о правима судија по основу рада, утврђивања годишњег распореда послова, одлучивања о правима из радног односа судског особља у случају када је то законом одређено, као и о удаљењу судија и судија поротника са дужности не могу се поверавати. 1. Годишњи распоред послова Члан 46. Годишњим распоредом послова у суду председник одређује врсту судијског посла за сваког судију у суду, судској јединици и одељењу изван седишта суда. Годишњим распоредом послова председник може одредити да се у суду, судским јединицама и одељењима изван седишта суда суди и предузимају судске радње само из једне или више правних области. Приликом одлучивања који ће судија радити у којој судској јединици односно одељењу изван седишта суда, Председник ће посебно узети у обзир околности које утичу на ефикасност и трошкове поступка, потребан број судија за одређену правну област, као и број и врсту предмета у којима ће се поступати. Председник може годишњим распоредом послова одредити да се поједине судске радње предузимају у згради седишта суда или у другим зградама на подручју суда. У прекршајним судовима у којима нема услова за оснивање судског одељења, за одређену област може се задужити и мање од три судије (нпр. извршење). Годишњи распоред послова за наредну годину утврђује се по претходно прибављеном мишљењу судија и саопштава на седници свих судија најкасније до 1. децембра текуће године. Члан 47. У току једне године судија се годишњим распоредом послова, по правилу, одређује да ради на предметима из исте правне области у суду, судској јединици или одељењу изван седишта суда. Када у суду има довољно предмета из једне правне области (нпр. кривична, грађанска), председник може годишњим распоредом послова одредити да поједине судије, односно већа раде искључиво по тим предметима. Члан 48. Годишњим распоредом послова одређују се судска одељења, већа и судије које их чине, председници одељења односно, већа и судије које ће их замењивати, као и послови судијских помоћника. Председник одељења, односно већа, стара се да се послови обављају законито, тачно, благовремено, уредно и једнообразно. Судска већа у саставу одељења означавају се арапским бројевима. 2. Расподела предмета Члан 49. У циљу обезбеђивања подједнаке оптерећености свих судија у суду, новопримљени предмети се најпре разврставају по хитности, врсти поступка, односно правној области, а затим распоређују према астрономском рачунању времена пријема, методом случајног одређивања судије, у складу са утврђеним годишњим распоредом послова. Предмети се распоређују ручним уписивањем у уписник према редоследу пријема и редном броју, односно применом пословног софтвера за управљање предметима, с тим да се најпре распоређује група новопримљених предмета, а затим предмети приспели у суд на други начин. Странка која је предала иницијални акт у суд има право да у року од три дана од дана његове предаје сазна број предмета, име судије који је одређен да поступа и место предузимања судских радњи. Члан 50. Хитним предметом у смислу одредаба овог пословника сматра се предмет у коме је посебним законом одређено хитно поступање (притвор, поступци према малолетницима, кривични поступци у којима се малолетник појављује у својству оштећеног, прекршајни поступци код којих је прописана могућност извршења осуђујуће пресуде пре правноснажности, привремене мере, извршење, брачни и породични спорови, спорови у вези са јавним информисањем, стечајни поступак, сметање државине, издржавање малолетне деце, радни спорови, изборни спорови, и сл.). Предмети се могу разврстати по правној области, врсти поступка, врсти спора или кривичног дела, броју учесника, броју захтева и сл. Члан 51. У судовима у којим постоје услови за вођење електронских уписника коришћењем ИКТ, расподела новопримљених предмета врши се коришћењем посебног програма (математичког алгоритма) који обезбеђује да на крају једног циклуса расподеле све судије имају подједнак број новопримљених предмета у раду и да буду подједнако оптерећене. Циклус расподеле предмета траје један месец. Изузетно од става 2. овог члана, циклус расподеле предмета може бити дужи, ако је број новопримљених предмета мањи од броја судија распоређених за одређену правну област. У том случају суд годишњим распоредом послова одређује трајање циклуса. Члан 52. Када суд истовремено прими више иницијалних аката, а у суду не постоје услови за вођење електронских уписника коришћењем ИКТ, иницијални акти се могу разврстати према: азбучном реду презимена или називу странака. Након тога предмети се распоређују судијама у складу са чланом 49. овог пословника. У поступку по правним лековима, разврставање се може вршити и према датуму пријема иницијалног акта. Члан 53. У судским јединицама предмети се по правилу распоређују полазећи од законом утврђене месне надлежности и права странке на несметан приступ суду, као и захтева да се поступак спроведе ефикасно и са што мање трошкова. Члан 54. Посебном одлуком председника може се одступити од редоследа распоређивања предмета због оправдане спречености судије да поступа (привремена спреченост за рад, одсуство у складу са посебним прописима и сл.). У случајевима престанка судијске функције, напредовања или упућивања судије у други суд или орган, промене прописа о надлежности и организацији суда, затечени предмети распоредиће се на начин предвиђен у члану 49. овог пословника. Члан 55. Брисан је (види члан 26. Судског пословника - 39/2016-44) Члан 56. Послове разврставања и расподеле предмета обавља писарница према утврђеном годишњем распореду послова, односно посебној одлуци председника. Контролу расподеле предмета врши председник, секретар суда или лице које председник овласти. *Службени гласник РС, број 39/2016 V ГЛАВА ОБАВЕШТАВАЊЕ ЈАВНОСТИ О РАДУ СУДОВА Члан 57. У циљу обезбеђивања објективног, правовременог и тачног обавештавања јавности о раду суда и судским поступцима, председник, судије и судско особље дужни су да обезбеде потребне услове, као и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности, као и безбедности учесника у поступку. Време, место и предмет суђења свакодневно се објављују на видном месту испред просторије у којој ће се суђење одржати, инфо табли у електронском облику или на други погодан начин. За суђење за које постоји веће интересовање јавности судска управа ће обезбедити просторију која може примити већи број лица. Судско веће је дужно да по налогу председника одржи суђење у већој просторији која је обезбеђена. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 58. Обавештења за медије о раду суда и појединим предметима даје председник, лице задужено за информисање јавности (портпарол) или посебна служба за информисање. Судови републичког ранга, апелациони судови и судови са посебним одељењима или већим бројем судија одређују лице задужено за информисање јавности (портпарол). Информације о правноснажно окончаним поступцима пред судом обавезно се објављују када је законом, или посебним прописом предвиђено, као и у случајевима за које је јавност посебно заинтересована. Информације и подаци који се достављају јавности морају бити тачни и потпуни. Подаци који према посебним прописима представљају тајну и заштићени подаци чије објављивање је искључено или ограничено законом се не саопштавају. Приликом контакта са јавношћу и медијима користиће се средства савремене комуникације у складу са материјално-техничким могућностима суда (просторија за прес конференције – медија центар, извештавање путем интернет-страница и сл.). О равномерној заступљености представника различитих медија на суђењима стараће се председник. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 59. Фотографисање, аудио и видео снимање у згради суда може се обавити само уз претходно прибављено писано одобрење председника, у складу са посебним законом. Члан 60. Фотографисање, аудио и видео снимање на рочиштима у циљу јавног приказивања снимка обавља се по одобрењу председника, уз претходно прибављену сагласност председника већа, судије и писаног пристанка странака и учесника снимљене радње. Приликом давања одобрења за фотографисање и снимање водиће се рачуна о интересовању јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Фотографисање, аудио и видео снимање у судници, након прибављеног одобрења, обављаће се под надзором судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници. Члан 61. Суд најмање једанпут годишње, а најкасније до 1. фебруара текуће године за претходну годину, израђује информатор са основним подацима о раду, који су прописани посебним законом и овим пословником, а од значаја су за остваривање права грађана и презентацију организације рада суда јавности. Информатор садржи: назив и седиште суда; годишњи распоред послова; контакт информације (телефон, факс, интернет-страницу и адресу електронске поште), имена руководилаца судске управе, податке о радном времену суда и његових служби, имена и контакте лица овлашћених за пријем, обавештавање странака и поступање по притужбама, имена и контакте лица овлашћених за издавање уверења и оверу потписа; имена и контакте лица овлашћених за омогућавање разгледања, преписивања и копирања списа. Информатор из става 1. овог члана, збирке одлука и правних ставова, суд може објављивати у штампаном или електронском облику. *Службени гласник РС, број 39/2016 VI ГЛАВА РАДНО ВРЕМЕ И СУДСКИ ОДМОР 1. Радно време Члан 62. Радно време у суду одређује председник Врховног касационог суда, у складу са посебним прописом. У оквиру одређеног радног времена председник утврђује дневни распоред радног времена, који се објављује на оријентационој табли на улазу у зграду суда. Радње које се по одредбама појединих процесних закона сматрају хитним, тако да не трпе одлагање, спроводе се без обзира на прописано радно време. Започета рочишта, чије би одлагање изазвало непотребне трошкове или одуговлачење поступка, довршиће се и након редовног радног времена. 2. Судске радње које се предузимају у дане када се не ради Члан 63. Ван прописаног радног времена се, по одобрењу председника, могу обављати само послови који не трпе одлагање. Изузетно, основни суд, судска јединица или пријемна канцеларија основног суда, дужни су да оверу потписа бирача који подржи изборну листу кандидата за народне посланике, предлог кандидата за председника Републике, односно изборну листу кандидата за одборнике јединице локалне самоуправе, обављају и изван радног врeмeна, као и у дане празника и друге дане када суд не ради. Годишњим распоредом послова председник распоређује судије и судско особље за спровођење радњи које се по одредбама процесних закона сматрају хитним, а који ће наизменично бити у суду у дане и време када суд не ради, или ће бити у приправности да дођу у суд или спроведу такве радње када се за то укаже потреба (приправност). О том распореду обавештавају се надлежни јавни тужилац и полиција. У местима у којима се налази седиште вишег суда и једног или више основних судова, као и када је више судова смештено у истој згради, председници тих судова се могу споразумети да у приправности буду судије и судско особље само једног суда. *Службени гласник РС, број 18/2022 3. Распоред коришћења годишњег одмора Члан 64. Приликом сачињавања распореда коришћења годишњег одмора водиће се рачуна о томе да у суду остане довољан број судија и судског особља како би се обезбедило несметано вођење поступка у предметима за које је законом прописана хитност у поступању (притворским, истражним, поступцима према малолетницима, кривичном поступку када је малолетник оштећено лице, пуштања на условни отпуст, радним споровима, предметима сметања државине, породичним споровима, по предлогу за обезбеђење доказа, одређивање привремених мера, меничним, чековним и стечајним поступцима, споровима у вези са јавним информисањем, прекршајним поступцима хитне природе и сл.). VII ГЛАВА СУДИЈЕ ПОРОТНИЦИ И СУДСКО ОСОБЉЕ *Службени гласник РС, број 39/2016 Брисан је одељак 1. Судије (види члан 32. Судског пословника - 39/2016-44) Члан 65. Брисан је (види члан 32. Судског пословника - 39/2016-44) 2. Евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 66. У суду се води евиденција судија поротника и прикупљају подаци потребни за вођење личних листова судија поротника. О неоправданим изостанцима судија поротника председник обавештава Високи савет судства. Члан 67. О потреби позивања судија поротника председник већа десет дана пре одржавања рочишта обавештава председника. Ако је с обзиром на природу предмета потребно учешће одређених судија поротника, председник већа дужан је означити и те посебне околности. Председник позива на расправу судију поротника и распоређује га у веће најмање осам дана пре одржавања расправе, односно претреса. Председник већа који поступа и као судија појединац у оквиру једног судећег дана, одредиће, по правилу, предмете из надлежности већа. Члан 68. Судије поротници позиваће се према утврђеном редоследу, односно према њиховим знањима, вештинама као и потребама суда и специјализованих судских већа. 3. Обавезе председника при достави података за вођење личних листова Члан 69. Податке потребне за вођење личних листова за судије, судије поротнике и запослене евидентирају судови. Председник је дужан да доставља Високом савету судства податке потребне за вођење личних листова. За тачност података који се достављају ради уписивања у лични лист одговоран је председник, као и лице на које се подаци односе, ако их је оно саопштило. Уколико у суду постоје услови, подаци који се прикупљају ради уписивања у лични лист могу се водити у електронском облику, водећи при томе рачуна о заштити и тајности података. 4. Судско особље Члан 70. Судско особље обавља послове у складу са законом, овим пословником и правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду. Члан 71. Судско особље има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку коју организује суд, министарство и институција надлежна за обуку у правосуђу. Брисан је одељак 5. Секретар суда (види члан 34. Судског пословника - 39/2016-44) Члан 72. Брисан је (види члан 34. Судског пословника - 39/2016-44) Брисан је одељак 6. Организатор послова у суду (види члан 35. Судског пословника - 39/2016-44) Члан 73. Брисан је одељак (види члан 35. Судског пословника - 39/2016-44) 7. Судијски помоћник Члан 74. Судијски помоћник проучава предмете које му додели судија и припрема их за суђења, обавља поверене послове у припремном одељењу, сачињава записник о састанцима, седницама већа и одељења, припрема стручне извештаје, анализе и обавештења по налогу судије, узима изјаве странака на записник обрађује притужбе грађана и обавља друге послове утврђене годишњим распоредом послова и актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду. Судијском помоћнику може се поверити и обављање других послова под надзором судије, као што су: израда нацрта одлуке која се односи на испитивање процесних претпоставки за вођење поступка, нацрт судске одлуке, нацрт одлуке о дозвољености правног лека, припремање реферата за судију известиоца, одређивање висине судске таксе, разврставање предмета и сл. 8. Судијски приправник Члан 75. Судијски приправник упознаје се са предметима које му додели судија, прати суђења и усавршава се у складу са програмом обуке прописаним од стране институције надлежне за обуку у правосуђу и актом о унутрашњој организацији и систематизацији. Судови воде евиденцију о пракси судијског приправника који се обучава у суду ради полагања правосудног испита. Судови воде посебну евиденцију о пракси судијског приправника који је на одређено време упућен на обуку у други суд или државни орган. Судијски приправник води дневник рада (Образац број 97). *Службени гласник РС, број 39/2016 9. Службена легитимација и идентификациона картица Члан 76. Судија има службену легитимацију. Председник прописује ко од судског особља има службену легитимацију (достављач, судски извршитељ, оверитељ и др.). Легитимација је димензија 10 х 6,5 cm. Садржај и облик легитимације дати су на посебном обрасцу (Образац. бр. 93 и 94) који се налази на крају овог пословника и чини његов саставни део. По разрешењу, престанку радног односа, односно по одлуци председника легитимација се враћа и поништава. Члан 77. Председник може одредити да судије и судско особље поседују и идентификациону картицу – ознаку идентитета, као и да је судско особље обавезно да током радног времена ту ознаку носи на видном месту. Идентификациона картица је димензија 5,5 x 8,5 cm. Садржај и облик идентификационе картице дати су на посебном обрасцу (Образац број 95) који се налази на крају овог пословника и чини његов саставни део. По разрешењу, престанку радног односа, односно по одлуци председника идентификациона картица се враћа и поништава. 10. Одевање судија, судског особља, странака и других учесника у судском поступку Члан 78. Судије, судије поротници, странке и судско особље обавезни су да се одевају прикладно, на начин којим се чува углед суда и лично достојанство. О прикладном одевању судског особља стара се управитељ суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 79. Судије у току суђења на расправама, претресима и јавним седницама носе службену одећу (у даљем тексту: тога). Тога је црне боје, комотног кроја, широких рукава са манжетном. У средњем делу изнад копчања смештен је бели колар са фалтама. Лице крагне на тогама за судије Врховног касационог суда је црвене боје у комбинацији са црном бојом. Председник Врховног касационог суда преко тоге носи позлаћену колајну, са медаљоном на коме је грб Републике Србије, испод кога је натпис „Врховни касациони суд”. Изглед колајне приказан је на цртежу 2 који чини саставни део овог пословника. *Службени гласник РС, број 96/2015 Члан 80. Тога се не носи ван просторија суда. Тога се чува и одлаже у посебној просторији у суду. О одржавању тоге (поправке, хемијско чишћење, обнављање, шивење), стара се судска управа. Трошкови одржавања тоге падају на терет буџетских средстава суда. Члан 81. Судско особље у току суђења на расправама, претресима и јавним седницама може да носи службену одећу. Члан 82. Приликом рада и боравка у судници судско особље које не носи службену одећу, странке и други учесници у судском поступку не могу носити спортску одећу (тренерке, патике, папуче и сл.), као ни другу одећу која није примерена природи и озбиљности посла који се обавља у судници. О прикладном одевању у судници стара се судија који води поступак и овлашћен је да неприкладно одевене удаљи из суднице. Члан 83. Правосудна стража неће дозволити улазак у судску зграду неприкладно одевеним лицима (у шортсевима, кратким панталонама, мајицама без рукава и сл.). VIII ГЛАВА СУДСКА ЗГРАДА И РАДНЕ ПРОСТОРИЈЕ 1. Судска зграда Члан 84. Свим судским зградама и непокретностима које су наменски додељене суду на коришћење управља суд. Поједина одељења једног суда могу се налазити и у другим зградама на подручју тог суда. У истој згради може бити смештено више судова или одељења тих судова. Председник Прекршајног апелационог суда може одредити да одређени број судија и судског особља користи за рад просторије које се налазе изван одељења Прекршајног апелационог суда. Председник апелационог суда може одредити да одређени број судија и судског особља користи за рад просторије које се налазе изван седишта апелационог суда. Ако је у истој згради смештено више судова, судском зградом управља суд највишег ранга чија је судска управа смештена у згради суда. Брисан је ранији став 6. (види члан 38. Судског пословника - 39/2016-44) *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 85. На улазу у зграду суда поставља се натпис са службеним називом суда и државном заставом. Назив суда исписује се на посебној табли четвороугаоног облика димензије 45 х 25 cm. Табла са натписом садржи: грб и назив Република Србија, назив и седиште суда. Текст мора бити написан великим штампаним словима, језиком и писмом које је у службеној употреби у суду. Уколико је у суду у службеној употреби, поред српског језика и ћириличког писма, и језик и писмо националних мањина, текст се исписује у складу са редоследом предвиђеним посебним законом. Табла са натписом се истиче на десној страни зграде уз главни улаз. Ако је у судској згради смештено више судова табле са натписом истичу се на истој страни зграде тако да најпре буде причвршћена табла са називом вишег суда а затим осталих судова. Ако су у судској згради смештени и други државни органи табла са натписом осталих државних органа истиче се на левој страни зграде. Застава мора бити сачињена од квалитетног материјала и постављена на јарболу вертикално или на фасади зграде. Члан 85а У судовима се могу организовати посебна служба за информисање посетилаца на улазу у судску зграду и поставити у електронском облику инфо табле које садрже, између осталог, и распоред просторија, ознаке за суднице, за писарницу и сл. О раду службе из става 1. овог члана стара се управитељ суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Распоред радних просторија Члан 86. Председник одређује распоред просторија у судској згради, тако да се тим распоредом одређују просторије за одржавање суђења (суднице), пријем странака и њихово задржавање у згради, смештај председника, судске управе, судија, судија поротника, судских одељења и већа, писарнице и осталих служби у суду. Приликом одређивања просторија за судску писарницу, земљишне и друге јавне књиге, водиће се рачуна да се странкама олакша обављање послова у суду. Пријемна канцеларија одредиће се у непосредној близини улаза. Просторије службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и чекаонице за сведоке и оштећене, по правилу, одређују се у непосредној близини просторија за одржавање суђења (суднице). У случају да седиште јавног тужилаштва није у згради суда, одредиће се просторија коју ће користити јавни тужиоци и њихови заменици. У судовима са већим обимом послова, одредиће се просторија за адвокате. Ако је у судској згради смештено више судова или других државних органа, председник непосредно вишег суда, по прибављеном мишљењу председника судова, односно функционера који руководе другим државним органима, одређује које ће просторије у судској згради користити суд нижег ранга, односно други државни органи. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 87. Распоред радних просторија истиче се на видном месту на улазу у судску зграду, на оријентационој табли, односно инфо табли у електронском облику. Брисан је ранији став 2. (види члан 41. Судског пословника - 39/2016-44) Оријентациона табла садржи: преглед судских просторија по одељењима и службама, бројеве радних просторија у којима се налазе поједина одељења, већа и службе са именима председника већа, односно судија појединаца, као и судског особља које непосредно поступа са странкама. Уколико је у суду у службеној употреби, поред српског језика и ћириличког писма, и језик и писмо националних мањина, текст се исписује у складу са посебним законом. На улазу у сваку радну просторију истиче се натпис са ознаком одељења, већа или службе, као и имена судија и судског особља. Суднице и просторије у којима се одржава суђење морају бити опремљене грбом и државном заставом, који се, по правилу, постављају на зиду иза судског већа. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 88. Просторије у суду, осим оних које су намењене за употребу и боравак странака, се закључавају када се у њима не налазе судије и судско особље. Председник одређује просторије у којима није дозвољен улазак странкама, адвокатима и другим лицима (писарница, архива, рачуноводство, просторије службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима, рачунарски центар и сл.). По завршетку радног времена предмети, службени материјал, канцеларијски прибор и други предмети веће вредности, закључавају се. Печати, штамбиљи и жигови закључавају се у посебним преградама. Радне просторије, ходници, чекаонице за странке и адвокате морају бити уредне, чисте и опремљене хигијенским средствима и прописаним противпожарним уређајима. *Службени гласник РС, број 39/2016 3. Кућни ред Члан 89. Кућним редом прописује се начин коришћења радних и других просторија у судској згради, време задржавања у згради, мере потребне за безбедност просторија и остале мере потребне за чување средстава за рад и других предмета који се налазе у суду. Кућним редом утврђују се обавезе лица која користе просторије суда или се у њима повремено задржавају. Са кућним редом упознају се судије и судско особље, а извод из кућног реда који се односи на грађане истиче се на видном месту у суду и на други погодан начин. Члан 90. Кућни ред прописује председник. Ако је у истој згради смештено више правосудних или државних органа, кућни ред прописује председник вишег суда, а ако су у згради смештени судови истог ранга, председници судова споразумно прописују кућни ред. Члан 91. Судије, судије поротници, судско особље и правосудна стража дужни су да се према странкама и лицима која се налазе у судској згради или присуствују извођењу појединих радњи у току судског поступка, односе тако да поштују достојанство њихове личности. Странке и лица која бораве у судској згради дужни су да се придржавају кућног реда и да не ремете рад суда. У случају кршења кућног реда од стране странака и других лица у судској згради, правосудна стража може применити мере које су одређене законом и актом о правосудној стражи. 4. Огласна табла Члан 92. У судској згради се на видном месту поставља огласна табла за објављивање судских огласа, саопштења и достављања која се врше по процесним законима, распоред заказаних суђења, као и сва обавештења о пријему странака и других лица којима није упућен судски позив. У суду се поставља и огласна табла за доставу, у складу са посебним прописима. У основном суду поставља се огласна табла за доставу коју врше извршитељи. У привредним судовима се поставља се и посебна стечајна огласна табла на којој се објављују све одлуке у вези са стечајем и ликвидацијом. У суду се може поставити и електронска огласна табла. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 93. Управитељ писарнице, стара се о благовременом и уредном истицању и уклањању огласних примерака на огласну таблу. Управитељ писарнице односно овлашћено лице, ставља белешку о дану истицања и уклањања огласног примерка, потписује белешку, оверава је печатом и улаже у одговарајући спис. *Службени гласник РС, број 39/2016 IX ГЛАВА ПОСЛОВАЊЕ У СУДУ 1. Поступање судског особља са странкама Члан 94. Странке, њихови пуномоћници и друга лица која долазе у суд ради тражења обавештења, разгледања и преписивања списа, добијања потврда и сл., примају се у време одређено за то годишњим распоредом послова. Поднесци и друга писмена примају се током целог радног времена. Време одређено за примање странака објављује се на видном месту на улазу у судску зграду и на други погодан начин (инфо табла). *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 95. Странке и друга лица прима председник, секретар суда, као и судско особље одређено распоредом послова за пријем странака, током редовног радног времена. Председник може одредити краће време за обављање појединих радњи (разгледање списа и сл.). Председник одређује време када прима странке. Пријем странака председник може поверити заменику председника суда или председнику појединог одељења. Члан 96. Странке којима је због удаљености или других разлога отежан поновни долазак у суд примиће се и ван времена одређеног за примање странака. На исти начин ће се поступити и у хитним и другим оправданим случајевима. Члан 97. Обавештења из делокруга судске управе даје председник, заменик председника суда или председник појединог одељења. Странке, њихови пуномоћници и друга овлашћена лица обавештавају се о стању предмета у писарници на основу података из уписника и списа. Обавештења ће се ограничити на нужне податке о стадијуму поступка у коме се предмет налази. Судском особљу није дозвољен разговор са странкама о правилности судских радњи, судских одлука или о вероватном исходу спора. Судско особље другостепеног суда не може давати обавештења ни о садржини одлука које нису отправљене првостепеном суду. Судско особље дужно је да води рачуна о примени посебних прописа о тајности података, заштити података о личности и заштити приватности (породични спорови, предмети организованог криминала, предмети ратних злочина и сл.). Обавештења ће се давати и писмено или на други погодан начин, а кратка и хитна и телефоном, ако је то по природи ствари могуће. У судовима у којима се користи ИКТ, одређене информације се могу давати и путем Интернета у зависности од техничких могућности суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 98. Странке могу, да прегледају, фотокопирају и преписују списе код којих је поступак у току у свако време, осим три дана пре заказаног рочишта, уколико би се тиме ометала припрема суђења. Странке могу да прегледају списе у судској јединици и одељењу изван седишта суда, под условима из става 1. овог члана. Захтев за прегледање, фотокопирање и преписивање списа, односно умножавање подноси се на обрасцима прописаним овим пословником (Образац бр. 134, 135 и 136). Обавештење о месту и времену прегледања списа, биће достављено, односно саопштено странци најкасније у року од 24 сата од пријема захтева, на погодан начин. О захтеву за прегледање, фотокопирање и преписивање списа одлучује се, у складу са законом. Странке прегледају и преписују списе на за то одређеном месту и под надзором судског особља у писарници, а могу захтевати фотокопирање целог списа, појединих делова списа или појединих писмених доказа ( фотографисање, снимање, електронски облик и сл.). Странке могу да прегледају списе у електронском облику уколико за то постоје технички услови. Осталим лицима која имају оправдан интерес да прегледају, фотокопирају и преписују поједини спис дозвола се даје, у складу са законом. По правноснажном окончању поступка дозволу за прегледање списа даје председник. Брисан је ранији став 8. (види члан 47. Судскког пословника - 39/2016-44) Нацрти неотправљених одлука, службене белешке судије и докази у вези са којима је искључена јавност, пре прегледања ће се издвојити из списа. Члан 99. На захтев странке, трећих лица која имају оправдан интерес и кад је то прописима одређено, суд издаје уверење о чињеницама о којима води службену евиденцију. О садржају судских одлука, записника и других аката у списима неће се издавати потврда, већ ће се сачинити препис тих писмена. Изводи из јавних књига издају се, у складу са посебним прописима. Члан 100. Суд издаје уверење да се против лица које подноси захтев не води кривични или прекршајни поступак, на подручју за које је суд надлежан. Уколико су два или више судова повезани ИКТ, суд издаје уверење да се против лица које подноси захтев не води кривични или прекршајни поступак на територији за коју су судови надлежни. Ако суд утврди да се кривични или прекршајни поступак води, издаће уверење у коме ће то констатовати и навести број предмета, лично име странке, јединствени матични број и податке о стадијуму поступка (законски основ и назив дела). На захтев лица суд издаје и уверења да ли је лице у одређеном периоду кажњавано за прекршај или привредни преступ на подручју за које је надлежан, односно за територију за коју су надлежни судови који су повезани ИКТ. 2. Правна помоћ грађанима Члан 101. Правну помоћ грађанима пружају судови, у складу са законом и овим пословником. Сваки суд је дужан да ван судског поступка, на местима посебно одређеним и видно означеним у згради суда (инфо пулт), грађанима без обзира на имовно стање пружи опште правне информације (о правном статусу особе, о могућностима постизања мирног решавања спора, информације које се односе на сам поступак пред судом и поједине фазе поступка, о надлежности суда, појединим правилима поступка, трошковима поступка, начину и месту извршења одлуке, о могућности остваривања права на примарну и секундарну бесплатну правну помоћ, информације о регистру пружалаца бесплатне правне помоћи, регистру посредника за решавање спорова, као и о праву на обавезну одбрану). Правну помоћ могу пружати судијски помоћници и друго судско особље, у суду у складу са пословима које обављају. Одређене информације се могу објављивати штампањем, јавним објављивањем или уручивањем писаног текста у згради суда или у средствима јавног информисања (веб-страница или на други погодан начин). *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 102. У грађанском поступку, суд може доставити и писано обавештење које садржи: поуку о праву на ослобађање од плаћања трошкова поступка, праву на бесплатну правну помоћ и бесплатно заступање, праву на бесплатног тумача, медијацију и сл. Обавештење из става 1. овог члана може се доставити уз позив за припремно или прво рочиште за главну расправу, лично или преко пуномоћника, као и у поступку претходног испитивања тужбе, уколико суд процени да је то потребно, у складу са одговарајућим одредбама процесног закона. У кривичном поступку, суд доставља писано обавештење осумњиченом односно окривљеном, пре првог саслушања којим га обавештава о његовим правима приликом саслушања (праву на одбрану, браниоца, односно постављење обавезног браниоца, да у поступку користи језик који разуме, преводиоца и тумача, поверљив разговор пре саслушања), у складу са одговарајућим одредбама процесног закона. *Службени гласник РС, број 39/2016 3. Међусобна правна помоћ Члан 103. Послове међусобне правне помоћи, који се односе на сарадњу са другим судовима и државним органима обавља председник. Судија који по предмету поступа сарађује непосредно са другим судовима, јавним тужилаштвима, другим државним органима и установама у складу са процесним законима који се примењују у конкретном предмету. Судско особље поступа у стварима правне помоћи када је за то изричито овлашћено. Списи се могу доставити другим државним органима, у складу са посебним законом, само на основу сагласности председника и судије који поступа по предмету, уколико се тиме не омета судски поступак. Члан 104. Замолнице за правну помоћ упућене другим судовима требало би да буду јасне и потпуне и да садрже нарочито: ознаку предмета, лична имена странака, предмет, кратку и одређену садржину захтева, ознаку да ли је са расправе, односно претреса јавност искључена, да ли су се странке одрекле права присуствовања или тражиле да сведок на свој исказ положи заклетву и сл. Ако се захтева саслушање, навешће се све околности о којима би саслушани требало да се изјасни. Предмет по коме се тражи правна помоћ доставља се замољеном суду само изузетно, када постоје оправдани разлози за то. У том случају, писарница формира помоћни омот, у који ставља копију замолнице и уноси датум предевиденције. Рок повраћаја предмета евидентира се и у списку послатих предмета које би требало вратити. Замољени суд је дужан да обавести суд који је послао замолницу уколико постоје околности које спречавају да се по замолници поступи у примереном року. 4. Међународна правна помоћ Члан 105. Домаћи судови одређени законом пружају међународну правну помоћ страним судовима, органима и међународним организацијама у складу са законом и потврђеним међународним уговорима. Захтев за међународну правну помоћ иностраним органима подноси се у виду излазне замолнице за међународну правну помоћ у кривичним и грађанским стварима. Домаћи судови захтевају међународну правну помоћ подношењем излазне замолнице, коју упућују иностраним органима и међународним организацијама, у складу са законом и потврђеним међународним уговорима. Излазна замолница требало би да буде јасна и потпуна и да садржи нарочито: назив суда који упућује замолницу и назив замољеног иностраног органа, односно дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у иностранству, правни основ захтева за међународну правну помоћ (закон односно међународни уговор), лично име, пребивалиште или боравиште, држављанство, односно назив и седиште странке и њено својство у поступку, лично име и адресу заступника странке, ознаку списа и опис случаја за који се тражи међународна правна помоћ (сажети преглед чињеница које јасно треба повезати са радњама које би требало обавити), предмет замолнице – опис радње међународне правне помоћи која се тражи (нпр. достављање аката, врста доказа или процесне радње које је потребно извести, односно предузети, околности на које је потребно извести доказ, као и друге елементе који су неопходни за поједине видове међународне правне помоћи (Образац број 170). Замолнице које се подносе на основу Конвенције о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима у складу са Законом о потврђивању Конвенције о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 1/10 и 13/13 – у даљем тексту: Хашка конвенција о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима), подносе се на обрасцу који је саставни део те конвенције. Ове замолнице се упућују директно централном органу замољене државе. Замолнице које се подносе на основу Конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима у складу са Законом о потврђивању Конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 1/10 и 13/13 – у даљем тексту: Хашка конвенција о извођењу доказа у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима), сачињавају се у складу са том конвенцијом и упућују се директно централном органу замољене државе. Замолнице које се достављају у иностранство потписује председник суда или заменик председника суда коме председник суда годишњим распоредом послова повери послове у складу са Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 106/15, 40/15 – др. закон и 13/16). Судске одлуке се могу достављати страним државама или међународним организацијама у овереном препису на латиничном писму уз достављање оригиналне одлуке, по њиховој молби или ако је то предвиђено потврђеним међународним уговором. *Службени гласник РС, број 39/2016 5. Овера исправа намењених употреби у иностранству Члан 106. У свакодневном пословању, а нарочито у вези са оверавањем исправе за употребу у иностранству, суд је дужан да обрати пажњу на садржај и читкост појединих писмена и исправа које се оверавају, на квалитет хартије, отисак печата и на све друго што је од значаја за спољни изглед писмена и исправе. Ако писмено не испуњава услове из става 1. овог члана, председник може ускратити оверу писмена и упутити подносиоца да поднесе уредно писмено, које је и по спољном изгледу подобно за употребу у иностранству. Члан 107. Председник својим потписом и печатом суда потврђује да је наведено лице пред судом потписало исправу, или признало за свој потпис на исправи. Текст овере дат је на посебном обрасцу који се налази на крају овог пословника и чини његов саставни део (Штамбиљ број 25 – Apostille). Текст овере ставља се непосредно иза последњег реда текста исправе, а ако је простор недовољан ставља се на на посебној страни. Председник и судија који га замењује у пословима међународне правне помоћи, депонују у министарству своје изворне потписе. 6. Вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина Члан 108. Судски поступак се може водити на језику националне мањине, ако је језик националне мањине у службеној употреби у суду, у складу са посебним прописима. Ако се судски поступак не води на језику националне мањине, а у суду је поред српског језика у службеној употреби и језик националне мањине, припаднику националне мањине који то захтева писмена се достављају на његовом језику. У осталим случајевима примењују се одредбе посебног закона којим се уређује службена употреба језика и писама. Превођење поднесака и исправа достављених суду на језицима националних мањина врши преводилац. Записници и одлуке у првостепеном поступку у вези с тим поступком израђују се, као аутентични текстови, на српском језику и на утврђеном језику поступка. По потреби се и преводе на други језик националне мањине, ако то захтева припадник националне мањине као учесник поступка који се не води на његовом језику. Записници и одлуке у поступцима по правним лековима израђују се на српском језику. Превођење одлука донетих по правним лековима на утврђени језик поступка и по потреби на други језик националних мањина, као и достављање у веродостојно преведеном тексту на одговарајући језик (припадницима националних мањина као учесницима поступка који то захтевају), врши првостепени суд. Члан 109. Суд евидентира поступке који се воде на језицима националних мањина. Назнака да се поступак води на одређеном језику националне мањине ставља се на омот списа и уноси у одговарајући уписник. Члан 110. Судови сарађују и указују једни другима правну помоћ на језику који је у службеној употреби у суду. Ако је писмено састављено на језику националне мањине, а упућује се суду у коме тај језик није у службеној употреби, прилаже се и превод на српски језик. X ГЛАВА ПОСЛОВАЊЕ ИЗВАН СЕДИШТА СУДА 1. Судска јединица Члан 111. У судским јединицама изван седишта основних и привредних судова суд суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Одељење изван седишта суда Члан 112. У одељењу изван седишта Прекршајног апелационог суда, Управног суда и прекршајног суда трајно се суди и предузимају друге судске радње у складу са законом. *Службени гласник РС, број 39/2016 3. Послови судске јединице и одељења изван седишта суда Члан 113. У судској јединици, односно одељењу изван седишта суда, председник годишњим распоредом послова одређује: 1) број већа, судија и судског особља који ће у њима радити, распоред коришћења радног времена ; 2) подручје суда (судску јединицу, одељење изван седишта суда) на којем ће се предузимати поједине судске радње из надлежности суда; 3) врсту судијског посла који се обавља, правну област и врсту предмета по којима се поступа . *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 114. Предаја писмена врши се у седишту суда, судским јединицама и одељењима изван седишта суда. У судској јединици води се посебна евиденција за писмена која се предају у судској јединици. Примерак писмена остаје у судској јединици и се чува у складу са посебним прописима. Писмена се предају у два примерка за суд и у довољном броју примерака за супротну страну. На иницијални акт који се предаје у судску јединицу или одељење изван седишта суда, ставља се пријемни штамбиљ. Судски број предмета одређује се у комуникацији са седиштем суда, електронским путем, телефонским путем и сл. Иницијални акт примљен у судској јединици доставља се основном суду у којем се врши упис у главни уписник и расподела предмета у складу са чланом 49. овог пословника (Образац број 168). Судска јединица уписује податке из Обрасца утврђеног ставом 4. овог члана, као и број предмета из уписника основног суда и лично име судије којем је предмет додељен, у одговарајући помоћни уписник који се води у судској јединици. У случају када се судске радње неће предузимати у судској јединици у којој је иницијални акт предат, један примерак иницијалног акта задржаће се у судској јединици, а остали примерци иницијалног акта са прилозима, доставиће се писарници у седишту суда. Иницијални акт којим се покреће управни спор и сви други поднесци, предају се у седишту Управног суда, у складу са законом. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 115. У седишту суда поред основног уписника води се посебна евиденција за предмете у којима се поступа у судској јединици. Ова евиденција садржи нарочито податке о броју предмета, странкама (лично име странке, пребивалиште и сл.) и предмету спора. Члан 116. Завршени предмети се чувају у приручној архиви одељења изван седишта суда најдуже две године, а затим се предају архиви суда у седишту. Одељење изван прекршајног суда води евиденцију о предметима до њиховог архивирања, а председник одељења је дужан да периодично, а најмање једном месечно обавештава председника о броју и структури предмета у раду. 4. Судски дани Члан 117. Основни суд, виши, привредни и прекршајни суд могу изван свог седишта да одржавају судске дане. За време судских дана могу се одржавати расправе, претреси или рочишта, ако странке или друге особе које треба позвати бораве на подручју за које се одржавају судски дани и ако је то с обзиром на саобраћајну инфраструктуру и трошкове за њих целисходније. Одлуку о одржавању судских дана доноси председник. Одлуком о одржавању судских дана одређује се место, дан и време суђења и предузимања одређених судских радњи изван седишта суда (календар суђења који се ближе одређује годишњим распоредом послова у суду). Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају путем средстава јавног информисања или на други погодан начин (огласна табла судске јединице – инфо пулт, месне канцеларије или друга места подобна за истицање огласа). *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 118. Поједине судске радње суд обавља изван седишта суда, кад је то посебним законом предвиђено, ако се другачије не могу обавити или ако је то целисходније. О потреби изласка одлучује суд увек кад је у питању одржавање рочишта изван судске зграде, увиђај, вештачење, састављање тестамента и оверавање исправа и потписа лицима која због болести или старости нису у стању да дођу у суд. У другим случајевима, о обављању судских радњи изван судске зграде одлучује председник, уколико посебним прописима није другачије одређено. Сваки судски излазак заводи се у дневник службених излазака (Образац број 109) и пријављује председнику, који својим потписом на налог за службено путовање дозвољава излазак. Члан 119. Председник се стара да се у једном правцу и у оквиру једног изласка обави што више службених послова, водећи рачуна да се тиме трошкови странака не повећавају. Изласци у вези са учествовањем вештака, организују се тако, да се једног дана обави више вештачења. Члан 119а Списи који се односе на предмете у којима су позване странке за судски дан, као и остали потребни судски списи који се износе из суда, уписују се у посебан попис послова обављених на судском дану (Образац број 108). Попис ће се заједно са списима понети у место где се одржава судски дан. У попис се затим уносе, по реду пријема, сви поднесци и записници који садрже поднеске, а који су састављени за време одржавања судског дана. Дан пријема поднеска на судском дану сматра се као дан пријема у суду, па се тај дан уноси у одговарајући уписник или попис списа. Ако у месту где се одвија судски дан постоје услови за коришћење ИКТ, пословни софтвер се користи као у згради суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 119б Списи, поднесци и записници који су примљени, односно састављени за време одржавања судског дана, предају се лицу одређеном за пријем писмена у суду, заједно са пописом одмах након повратка у суд, најкасније следећег радног дана. Лице одређено за пријем писмена у суду потврђује пријем поднеска и записника сачињених на судском дану тако што уз сваки поднесак означава уписник и пословни број списа у који је уложен. *Службени гласник РС, број 39/2016 5. Подмирење судских трошкова Члан 120. Судски трошкови подмирују се, у складу са посебним прописима. Судска радња изван судске зграде одређена на захтев и трошак странке може се спровести након што странка положи суду одређену своту новца за ту сврху (предујам). Члан 121. За обављање појединих судских радњи изван судске зграде, суд излази уз накнаду трошкова, превоза судским возилом, возилом другог државног органа или средствима јавног превоза, а изузетно и возилом службеног лица. Возила суда користе се, по правилу, за обављање службених радњи на основу путног налога који је издао председник. XI ГЛАВА ОБЛИК СУДСКИХ АКАТА И ОДЛУКА, НАЧИН ПИСАЊА И ПОТПИСИВАЊА 1. Правила при писању одлука и других писмена Члан 122. У свом раду суд користи изразе из закона и избегава стране речи и речи које нису опште усвојене у раду суда. Језички израз одлука и других писмена мора бити јасан и разумљив. У уводу пресуде суд означава предмет спора. За кратко означење предмета спора суд, по правилу, користи законске правне институте (зајам, стицање без основа, повреда моралних ауторских права). У изреци и образложењу одлуке странке се увек означавају њиховим пуним личним именом, а не по реду набрајања (прворедни тужилац, другооптужени и сл.). У образложењу одлуке може се наводити и пракса међународних институција које штите људска права (нпр. Европски суд за људска права – Винчић против Србије „Службени гласник РС”, бр ... ). Кад се подаци уписују у јавне књиге изрека садржи и личне податке прописане посебним прописима (име једног од родитеља, девојачко презиме, година рођења, ЈМБГ и др.). Временско трајање казне и новчани износи означавају се у изреци одлуке бројевима и словима у загради. Назив закона и других прописа могу се у тексту навести у скраћеном облику (ЗПП, КЗ), а они који нису у честој употреби, наводе се пуним називом и означењем службеног гласила и броја у коме су објављени (нпр. „Службени гласник РС”, број 27/10). *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 123. Све акте судске управе, као и њихове писмене отправке и преписе потписује председник или заменик председника коме председник годишњим распоредом послова повери послове. Писмена која се односе на предмете у раду у појединим одељењима, потписује председник већа, односно судија појединац. Управитељ писарнице може потписивати писмена само ако су састављена на основу писмене одлуке или упутстава председника одељења, председника већа, односно судије појединца. Писмена која се односе се на позивање странака, сведока, вештака, достављање тужбе, одговора на тужбу и друге послове експедиције потписује лице које их отправља, на начин прописан ставом 3. овог члана. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 124. У случају трајне спречености или наступања других изузетних околности, услед којих не постоји могућност да председник већа или записничар потпишу одлуку која је донета, али није израђена односно потписана, одлуку ће израдити или потписати уместо председника већа, други судија, а уместо записничара – други записничар, односно лице кога одреди председник. Председник ће посебном одлуком одредити судију који ће даље поступати у предмету у случају из става 1. овог члана, ако је донета одлука потписана, а није експедована, односно да по предмету треба да се поступа. Ако је закључена расправа, односно претрес, а одлука није донета, председник ће у случају из става 1. овог члана предмет дати у рад у складу са чланом 49. овог пословника, другом председнику већа или судији појединцу да отвори расправу, односно претрес и да спроведе поступак. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125. У горњи леви угао свих судских писмена ставља се заглавље које садржи: грб Републике Србије, назив Република Србија, назив суда, ознаку и број предмета, датум и седиште суда. Ако је одлука или писмено израђено у судској јединици, односно одељењу изван седишта суда, у заглављу се поред назива наводи и судска јединица, односно одељење изван седишта суда. Пресуде, решења, записници и решења другостепеног суда пишу се на целом листу формата А4, а остале одлуке, уверења, потврде и друга слична писмена могу се писати на листу формата А5. Изворници и преписи одлука морају бити читљиви, уредно састављени и одштампани коришћењем ИКТ или писаћом машином. Изузетно, због природе појединих радњи, писмена могу бити писана хемијском оловком или мастилом (записници о увиђају, записници у поступку извршења и сл.). У судовима у којима се користи ИКТ, стандардизује се изглед и форма судске одлуке (величина и врста слова, број редова, број словних места, проред и сл.). 1а Судски записници *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125а Записник се саставља о свакој судској радњи, у складу са правилама поступка. У сваком записнику означава се тачно време почетка и завршетка одређене судске радње. Записници о главним претресима, расправама, припремним и осталим рочиштима, као и записници у вези са обављањем других судских радњи састављају се и штампају по правилу коришћењем ИКТ или писаћом машином са довољно остављеног празног простора на обе странице (75 словних места у реду), без прореда, са одвојеним ставовима, на обе стране листа. Ако се записник ради коришћењем ИКТ, за израду се користи врста слова (font) – times new roman, са одговарајућом величином слова (pt – 12). Одлуке донете током расправе или претреса које се односе на управљање поступком или одлуке о главној ствари које су објављене на расправи или претресу пишу се у записнику одвојено од осталог текста и означавају се називом, у посебном реду, великим растављеним словима. На крају записника означава се време завршетка радње (уз ознаку сата и минуте). *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125б Записник пише записничар, а може га писати и судијски помоћник. Записник потписује судија или службеник који спроводи одређену радњу, на десној страни испод текста записника. Записничар ставља свој потпис на левој страни испод текста записника. У средини испод текста записника оставља се простор за потписивање странака, ако је то правилима поступка предвиђено. Потписи на записнику морају бити читљиви. Ако особа која треба да потпише записник не зна или не може писати, ставиће уместо потписа отисак кажипрста десне руке изнад свога имена исписаног писаћом машином или коришћењем ИКТ. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125в Ако се записник саставља поводом обављања судских радњи ван суда, осим оних на судским данима, може се изузетно читко писати и хемијском оловком, ако нема могућности за употребу писаће машине или коришћење ИКТ. У таквом случају записник се мора одмах након доласка у суд преписати по правилу коришћењем ИКТ или писаћом машином. Препис записника из става 1. овог члана оверава председник већа или судија појединац, односно други службеник који је спроводио одређену судску радњу, својим потписом и стављањем судског печата. Записник писан руком здружује се спису предмета тако што му се прилаже и препис записника. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125г Ако по закону није нужно састављање записника, сачињава се службена белешка у којој се означава обављена службена радња, датум и место извршења. Ово нарочито важи за примање података од странака или за разна саопштења странкама. Службену белешку потписује судија или запослени који ју је саставио. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125д Записник се, у складу са посебним прописима, може сачинити помоћу уређаја за тонско и оптичко снимање. Тонско или оптичко снимање врши се техничким уређајима који стварају тонски запис, видео запис или видео-тонски запис. Ови електронски записи смештени су на електронском, магнетном, оптичком или другом медију. Записник се на овај начин може саставити ако суд има техничке могућности које могу да обезбеде да снимак буде потпун и квалитетан. Записник који је сачињен помоћу уређаја за тонско и оптичко снимање је саставни део судског списа и преноси се у форму писаног записника у роковима предвиђеним посебним прописима. Ако се ток главне расправе, претреса или рочишта, или поједини делови бележе помоћу уређаја за тонско и оптичко снимање, странци се може издати препис записника (транскрипт), или копија снимка у складу са посебним прописима. Ако је судска радња у складу са посебним прописима који уређују поједину врсту поступка забележена помоћу уређаја за тонско и оптичко снимање, о снимању се саставља записник у коме се означава место снимања, кратки садржај снимања и где се снимак чува. Место чувања снимка мора бити заштићено од влаге, пожара, губитка или оштећења. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 125ђ Записник се може саставити у форми стенографских белешки. Стенографске белешке се преносе у форму штампаног текста најкасније у року од 48 часова. Штампани текст прегледа и потписује стенограф, а оверава судија. Стенографске белешке и оверени преписи бележака и снимака прикључују се списима. Одредбе овог пословника о записницима примењују се и на записник из става 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Изворници и преписи Члан 126. Изворником се сматра одлука суда састављена у прописаном облику, коју је потписао председник већа – судија који је одлуку донео и записничар, ако је његово учествовање обавезно, или судијски помоћник коме је то распоредом послова поверено. Изворник остаје у предмету, а електронска верзија изворника, у судовима у којима се користи ИКТ чува се у програму у којем се евидентирају подаци о предмету. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 127. Преписи изворника израђују се коришћењем ИКТ, писаћом машином, или на други механички начин, фотокопирањем, или микрофилмовањем. Преписи морају бити уредни, јасни и читки, а садржина мора одговарати изворнику. Изворници и преписи могу се сачинити одговарајућим попуњавањем образаца кад је то због њихове сличности целисходно. Пре отправљања преписи се сравњују са изворником и потписују. Члан 128. Препис садржи име председника већа, односно судије појединца који је потписао изворник, отисак штамбиља, који потписује управитељ писарнице или друго лице које овласти председник и јасан отисак печата суда. На препис одлуке ставља се поука о правном леку. Члан 129. За одлуке које се често понављају може се сачинити изворник у скраћеном облику, уколико то није супротно закону. Уместо изворника одлуке којим се усваја предлог може се на самом поднеску ставити белешка о томе (нпр.: „Усваја се предлог, Трошкови предлагача 25 дин., одлука о трошковима мора се образложити, Датум, Потпис”). Може се назначити и број штамбиља (на пример: „штамбиљ 1”) када се препис саставља попуњавањем отисака штамбиља. Према потреби може се у белешци о усвајању предлога издати упутство да се у отиску штамбиља нешто измени, изостави или дода. Члан 130. Кад је предлог за издавање платног налога или предлог одлуке у било ком другом поступку тако састављен да потпуно одговара решењу које би се имало донети, а поднет је у потребном броју примерака, може се издати скраћени препис решења стављањем отисака штамбиља који садржи текст којим се усваја предложено решење. Странка која писмено предаје суду може текст штамбиља са свим потребним подацима унапред одштампати на самом писмену, са свим потребним уписима. Преписи ће се сачинити скраћено само под условом да је решење суда на изворнику стављено штамбиљем. Судови ће настојати да странке, у стварима по којима се могу издати скраћени преписи, предају суду поднеске у потребном броју примерака који су подобни да се употребе као скраћени преписи. 3. Обнављање списа Члан 131. Ако се поједини уписници, предмети или делови списа изгубе, а ни после свестраног тражења не могу се пронаћи, или се униште или тако оштете да су неупотребљиви, покренуће се поступак за њихово обнављање. Обнављање списа се спроводи по правилима ванпарничног поступка, сходном применом одредаба које уређују поништај исправа. Кад су у питању предмети по којима је поступак у току, поступак за обнављање покреће суд код кога је предмет изгубљен, уништен или оштећен, решењем по службеној дужности. Када су у питању предмети по којима је поступак правноснажно окончан, поступак за обнављање покреће се само ако постоји оправдан јавни или правни интерес. Решење о томе доноси суд по службеној дужности или на захтев странке. У случајевима губитка или оштећења дела или комплетног списа који се чува у електронском облику врши се његово обнављање коришћењем ИКТ. Поступак обнављања неће се покренути ако је протекао рок до кога се по постојећим прописима чувају такви списи. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 132. У поступку обнављања предмета по којима је поступак у току поступа председник већа, односно судија појединац првостепеног суда коме је предмет по годишњем распореду послова додељен у рад, а у предметима по којима је поступак окончан – председник већа, односно судија појединац кога одреди председник. Обнављају се само они списи у предмету који су од битног значаја за поступак. Предмет се обнавља на основу преписа несталих, оштећених или уништених списа којима располажу странке или суд, података из уписника и помоћних књига, а по потреби и на основу сагласних изјава странака, сведока, вештака, заступника и других лица која су учествовала у поступку. Кад о појединим радњама нема података, а изјаве наведених лица нису сагласне, те радње ће се поновити уколико није била донета првостепена одлука. Странке се обавештавају само о нестанку оних списа по којима је поступак у току и уједно позивају да донесу све преписе поднесака, записника, одлука и других писмена којима располажу. Члан 133. Предлог за обнављање списа којима је поступак у току и све радње у поступку обнављања уписује се под истим бројем у уписник у коме је заведен изгубљени, оштећени или уништени спис. Предлог за обнављање списа по којима је поступак правноснажно окончан заводи се у уписник „Су”, а после донетог решења, којим се наређује обнављање, уводи се под новим редним бројем у одговарајући уписник. 4. Печати, штамбиљи, обрасци и метални жиг Члан 134. Печат суда израђује се, користи и чува у складу са посебним законом којим се уређује намена, садржај, изглед и употреба печата државних органа. Суд има више примерака печата који су истоветни по садржини. Печат суда користи се у свим судским јединицама и одељењима изван седишта суда. Председник одређује укупан број печата у суду, начин коришћења и лице коме је печат поверен на употребу и чување. Одлука председника из става 4. овог члана се објављује на огласној табли суда или на други погодан начин. Члан 134а Печати и метални жигови уништавају се у складу са посебним прописима. Комисију за уништавање печата и металних жигова који су стављени ван употребе или су оштећени или истрошени употребом именује председник суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 135. За поједине радње и евиденције судови употребљавају обрасце и штамбиље који се налазе на крају овог пословника и чине његов саставни део. Штамбиљи имају текст исписан на српском језику, ћириличким писмом. Штамбиљи и печати могу бити спојени (нпр.на једном телу пријемни штамбиљ, на њему печат суда и датумар и сл.). Суд може за своје потребе и за потребе странака, састављати и умножавати обрасце за поједине радње и послове који се често понављају (уобичајени дописи, потврде, извештаји, захтеви за издавање уверења и слична писмена). Члан 136. За поједине кратке и честе забелешке, ознаке, наредбе, упутства за рад и слична поступања у пословању употребљавају се одговарајући штамбиљи. Поред штамбиља прописаних овим пословником суд може употребљавати и друге штамбиље које сам уведе (факсимил за потпис и сл.). Члан 137. На преписе (отправке одлука, дописе и службене потврде и друга писмена која се достављају странкама, судовима, другим органима и организацијама), ставља се отисак округлог печата. За печаћење воском употребљава се метални жиг, који има исти текст као и округли печат. Метални жиг може имати пречник малог печата од 20 до 28 mm или пречник од 40 до 60 mm. У погледу текста, набавке и чувања печата и жигова важе посебни прописи. Ако се на једном телу налазе и печат и штамбиљ, примењују се правила за печат. Члан 138. Штамбиљи и жигови се евидентирају. Печати, жигови и штамбиљи чувају се на начин којим се онемогућава неовлашћено коришћење. Штамбиље који се по својој намени употребљавају у раду писарнице, чува управитељ писарнице, односно шеф одсека писарнице. Председник већа и судија појединац задужују се штамбиљима који се по својој намени употребљавају у већима. Штамбиљем се сматра и текст штамбиља одштампан као формулар, сачињен у електронском облику или откуцан на писмену. 5. Коришћење информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у раду суда Члан 139. У судовима се, по правилу, у раду користи ИКТ за обраду текста, вођење свих врста евиденција (уписници, помоћне књиге и сл.), обраду и прикупљање статистичких података, електронску размену података, штампање (омоти списа, доставнице и сл.), рачуноводствене послове, праћење прописа и судске праксе, као и у судској управи и писарници. У случају из става 1. овог члана, не воде се уписници и помоћне књиге у писаној форми, већ се сав поступак евидентира у електронској форми. У раду са ИКТ, сходно се примењују посебни прописи и одредбе овог пословника. У судовима који располажу скенерима, писмена се скенирају (поднесци странака са прилозима, доставнице о обавезној личној достави, судске одлуке, писани докази и сл.). Члан 140. Суд може у раду користити интерну рачунарску мрежу или вршити размену података у оквиру Правосудног информационог система са другим правосудним органима коришћењем ИКТ, размењивати податке са другим државним органима, примати податке од тужилаца који имају велики број тужби, као и примати предлоге за извршење, водећи рачуна о заштити и тајности података. У случају из става 1. овог члана, суд може странкама и другим државним органима извештаје давати на исти начин. XII ГЛАВА СУДСКЕ ТАКСЕ, НАКНАДЕ И ТРОШКОВИ ПОСТУПКА 1. Опште одредбе Члан 141. Судска такса се плаћа на одговарајући евидентни рачун прихода органа. Таксени обвезник је дужан да суду приложи потврду о уплати. Ако је странка једном уплатницом платила таксу за више предмета, доказ ће се уложити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима ће се забележити где је доказ о уплати. Уколико суд располаже пословним софтвером за управљање предметима, обрачун и евиденција наплате судских такси може се водити кроз пословни софтвер суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 142. Ако је уз писмено упућено суду поштом приложен новац, потребан износ уплатиће се на одговарајући евидентни рачун прихода органа, а уплатницу благајник улаже у предмет. Члан 143. Председник и судија, редовно контролишу наплату таксе. Када је наложена принудна наплата и у предмету постоји доказ да је надлежни орган тај налог примио, сматраће се да је такса наплаћена. Предмет се не може архивирати док овлашћено лице својим потписом не овери забелешку да је такса наплаћена. Отисак штамбиља са забелешком да је такса наплаћена ставља се на насловну страну омота списа, у десни горњи угао, испред ознаке предмета. 2. Ослобађање од плаћања Члан 144. Када је странка ослобођена плаћања таксе и трошкова поступка, то се бележи стављањем отиска одговарајућег штамбиља у десни горњи угао омота списа, а на записницима и другим писменима – на првој страни листа, на дан кад је донета одлука о ослобађању. Износи таксе које странка није платила због ослобађања плаћања, уводе се у попис такса, а остали трошкови поступка које странка није платила због ослобођања од плаћања, а који су према посебним прописима исплаћени из буџетских средстава унапред, уносе се у попис трошкова исплаћених унапред из средстава суда. Предмет се не може архивирати док суд не одлучи о накнади трошкова из ст. 1. и 2. овог члана и док их не наплати или затражи њихову принудну наплату. Члан 145. По правноснажности решења, којим је странци наређено да плати трошкове исплаћене из средстава суда, писарница уноси потребне податке у Контролник трошкова поступка од којих је странка била ослобођена (Образац број 149). 3. Полагање предујма Члан 146. Кад једна или обе странке полажу предујам за трошкове који ће настати услед извођења доказа, суд ће наложити странкама да положе потребан новчани износ на депозитни рачун суда. У решењу којим се налаже полагање предујма навешће се поред осталог, број рачуна на који се уплаћује износ који треба положити и последице које ће наступити ако се предујам не положи. Ако иста странка има више предмета у којима истовремено полаже предујам, суд ће наложити једним актом, који ће залепити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима ће се забележити где је налог. Решење о одређивању рочишта за извођење доказа донеће се тек када се утврди да је предујам положен. Члан 147. Кад рачуноводство обавести писарницу да је предујам положен, извршиће се све остале радње, чије је извршење било условљено полагањем потребног износа. Ако је странка једном уплатницом платила предујам за више предмета, доказ ће се залепити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима ће се забележити где је доказ о уплати. Ако предујам не буде положен у року, писарница ће о томе ставити забелешку испод наредбе о достави решења за полагање предујма и предмет изнети судији. 4. Накнада за изгубљену зараду Члан 148. Лицу које је позвано у суд и које то захтева, после обављене радње, за остварење накнаде за изгубљену зараду, судија даје потврду за остваривање накнаде за изгубљену зараду (Образац број 113). Ако се исплата лицу из става 1. врши из положеног предујма, у потврди ће се навести да ће се предујам вратити, уколико послодавац у одређеном року не захтева враћање исплаћеног износа накнаде (регрес). О издатим потврдама, води се евиденција. Члан 149. Новчани износ на име новчане казне, трошкова поступка и одузету имовинску корист, осим за кривична дела из члана 2. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 32/13), окривљени уплаћује уплатницом путем поште или банке. Новчани износ на име прихваћеног јемства окривљени или лице које он овласти предаје рачуноводству суда у радно време суда. Судија за претходни поступак или председник већа непосредно прима јемство само у случају када до полагања готовог новца на име прихваћеног јемства дође у нерадни дан. У случају из става 2. овог члана судија је дужан да наредног дана преда примљени новчани износ, хартије од вредности, драгоцености или друге покретне ствари које су примљене на име одређеног јемства у депозит суда, односно надлежном органу. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 150. Ако је кажњено лице новчану казну, трошкове поступка, односно, имовинску корист, више или погрешно уплатило, надлежни прекршајни суд дужан је да донесе решење са налогом о враћању погрешно или више уплаћеног износа. Решење из става 1. овог члана се доставља надлежном органу за послове финансија ради повраћаја погрешно или више уплаћеног износа од корисника на чији је рачун износ уплаћен. XIII Глава ТОК СУДСКОГ ПОСТУПКА 1. Пријем писмена Члан 151. Сви поднесци, списи, новчана писма, телеграми, пакети и друго (у даљем тексту: писмена) примају се на одређеном месту у пријемној канцеларији. Писмена се не могу примати ван судске зграде односно места одређеног за пријем писмена ван седишта суда. Члан 152. Писмена се примају у редовно радно време суда и предају лицу које је одређено за пријем писмена. Ван редовног радног времена, као и у дане када суд не ради, суд је дужан да прими само писмена у вези са предметима по којима је обавезан да поступа. Писмена се предају лицу које је за то одређено одлуком председника. Члан 153. Запослени који у суду прима писмена непосредно од странке не сме одбити пријем писмена. Ако писмено садржи неке формалне недостатке (нпр. није потписано, нема прилога наведених у тексту, нема адресе странке и сл.), запослени може указати подносиоцу на њих и упутити га како да их отклони. Ако суд није надлежан за рад по писмену, запослени може на то упозорити подносиоца и упутити га надлежном органу. Ако подносилац и поред тога захтева да се писмено прими, запослени ће га примити, а на писмено ставити забелешку о упозорењу. Члан 154. Запослени је дужан да у забелешци о пријему писмена (штамбиљ број 22) назначи место и време пријема (дан, час и минут), назив суда, начин пријема (непосредно – поштом, обично – препоручено), број примерака са прилозима, датум предаје препоручене пошиљке пошти, примљено са или без таксе, налог за плаћење таксе, примљене вредности и сл. Запослени одређен за пријем потврдиће пријем писмена стављањем отиска скраћене забелешке о пријему писмена (штамбиљ број 23) која садржи: назив суда, место и време пријема. Забелешка се ставља на копију писмена која остаје подносиоцу, а ако такса није плаћена, уручиће странци и опомену за плаћање таксе. Опомена за плаћање таксе може се ставити и штамбиљем. Уколико је писмено послато суду преко поште суд је дужан да на примљено писмено стави забелешку о пријему писмена (штамбиљ број 22) и уз писмено задржи поштанску коверту, односно омот ако је достављено на други начин. Уколико је у рад суда уведен пословни софтвер за управљање предметима, евиденција о пријему писмена и све радње из ст. 1. до 3. овог члана везане за обраду писмена обављаће се у пословном софтверу суда. Члан 155. Пријем писмена од пошиљаоца који пошту доставља користећи доставну књигу, потврђује се стављањем датума и потписа на њу, као и на доставници, повратници или копији писмена чији се оригинал прима, ако су приложени. Поред потписа обавезно се ставља службени печат и време пријема (час и минут). Овај податак бележи се и на примљеном писмену, односно на његовом омоту, ако запослени који га је примио није овлашћен и да га отвори. Члан 156. Писмена која се судовима достављају поштом прима и подиже из поштанског прегратка, запослени који је за то одређен. Овлашћени запослени не сме подићи пошиљку на којој је означена вредност, као и препоручену пошиљку, ако утврди да је пошиљка оштећена. У том случају мора захтевати од поште да се стање и садржина пошиљке комисијски утврде, а затим преузме пошиљку са записником о комисијском налазу. Члан 157. Ако запослени који прими пошиљку није овлашћен и да је отвори, дужан је да је одмах по пријему, пошто стави на омот датум и време пријема (час и минут), преда запосленом овлашћеном за њено отварање. На начин предвиђен у ставу 1. овог члана поступа се нарочито када су у питању пошиљке упућене лично председнику или судији за претходни поступак, пошиљке које имају спољну ознаку тајности („интерно” – „поверљиво” – „строго поверљиво” – „државна тајна”), као и за пошиљке у вези са лицитацијом, конкурсом и сл. Обичне пошиљке предају се запосленом овлашћеном за отварање непосредно, док се препоручене пошиљке и пошиљке са ознаком тајности и друга пошта чији је пријем писмено потврђен, предају преко доставне књиге. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 157а Електронска писмена у облику оригиналног електронског документа снабдевена одговарајућим електронским потписом и интегрисана временским жигом могу се у суду примити помоћу програма за пријем електронског документа, у складу са посебним прописима, након што се одговарајућим техничким средствима изврши провера електронског потписа и временског жига. Електронска писмена достављају се суду путем електронске поште на адресу електронске поште која је од суда одређена за пријем електронских поднесака или другим електронским путем, у складу са законом. Ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа ако је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ потписан квалификованим електронским потписом тог лица. *Службени гласник РС, број 39/2016 Поступање са електронским писменима *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 157б Суд који је примио електронски поднесак без одлагања, а најкасније у року од шест радних сати, подносиоцу потврђује електронским путем пријем поднеска. Ако је за достављање аката странци у електронском облику потребан претходни изричит пристанак странке, сматра се да је пристанак дат ако је странка у свом електронском документу означила своју адресу електронске поште. Ако електронски документ који је предат суду не може бити прочитан или не испуњава техничке услове из члана 157а, суд о томе без одлагања обавештава подносиоца, позива га да поднесак уреди у остављеном року и указује му на последице таквог пропуштања. Примљена електронска писмена уносе се у програм за управљање предметима, путем техничких средстава преносе се штампањем у писани облик и са њима се поступа као и са свим другим писменима у складу са одредбама члана 154. овог пословника. Ако су електронском документу придружене датотеке већег обима или мултимедијалне датотеке (цртежи, фотографије и сл.), онe се преузимају и снимају у одговарајућем програму и сматрају се прилогом одштампаног електронског документа. Примљена електронска писмена чувају се у информационом систему или одговарајућем програму – медијима који омогућавају трајност електронског записа за утврђено време чувања. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 157в Копија електронског писмена на папиру израђује се овером штампаног примерка спољне форме приказа електронског писмена. Копија електронског писмена на папиру мора да садржи ознаку да се ради о копији електронског писмена. Оверу из става 1. овог члана обавља овлашћено лице суда за електронски документ у оквиру надлежности и овлашћења суда. Овлашћено лице из става 3. овог члана својеручним потписом и печатом потврђује истоветност копије електронског писмена на папиру са спољном формом приказа електронског писмена. Копија оригиналног електронског писмена има доказну снагу оригинала, односно овереног преписа тог документа и са њим се поступа као са осталим писменима у складу са одредбама овог пословника. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Отварање и прегледање поште Члан 158. Сву пошту примљену у затвореним омотима отвара запослени у писарници који је одређен за пријем. Пошиљку поверљиве природе упућену председнику, судији за претходни поступак или председнику већа запослени предаје лично, без отварања, а пошиљку поверљиве природе која је насловљена суду може отворити лице које писмено овласти председник суда у складу са прописима који уређују тајност података. Пошиљке у предметима организованог криминала и предметима ратних злочина, а које су насловљене на та одељења, предају се неотворене писарници тог одељења, а ако их је отворило лице задужено за пријем писмена дужно их је одмах предати писарници тог одељења водећи рачуна о заштити тајности података. Пошту која према спољној ознаци на омоту садржи изјаву последње воље или се односи на претходни поступак отвара надлежни судија. Новчана писмена и друге вредносне пошиљке отварају се комисијски. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 159. Приликом отварања поште води се рачуна да се не оштете писмена, да се прилози разних писмена не помешају, да неко писмено или прилог не остане у омоту, као и да се провери да ли се бројеви написани на омоту слажу са бројевима примљених писмена и др. Ако неко од писмена недостаје или ако су примљени само прилози без доставног писмена, или се не види ко је пошиљалац, утврдиће се то службеном забелешком, уз коју се прилаже омот. У овим случајевима, ако је то могуће, писарница о томе одмах обавештава пошиљаоца. Уз примљено писмено приложиће се омот у свим случајевима, када датум предаје пошти може бити од важности за рачунање рокова (жалба, конкурс и сл.) или кад се из самог писмена не може утврдити место одакле је послато и име пошиљаоца, а ти подаци су означени на омоту. Ако је у једном омоту приспело више писмена, уз које би требало приложити омот, он се прилаже уз једно писмено, а на остала ставља се број уписника под којим је заведено писмено уз које је приложен омот (Омот уз И. 137/10). Ако се у омоту нађе писмено упућено другом суду или органу, писмено се на најпогоднији начин доставља ономе коме је упућено. Овакво писмено не заводи се у уписник, већ се евидентира у посебној евиденцији. Ако је уз писмено приложена доставница, на њој ће се потврдити пријем стављањем датума, потписа и службеног печата и одмах вратити пошиљаоцу. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 160. Кад је датум поштанског жига на омоту нечитак па се не може са сигурношћу утврдити дан предаје пошиљке, затражиће се извештај од поште, ако се на други начин не може утврдити благовременост. Ако су омоти примљени оштећени или постоји сумња о неовлашћеном односно злонамерном отварању, пошиљка се отвора у присуству двоје запослених у суду. Недостаци и неправилности утврђени приликом отварања пошиљке констатују се забелешком (нпр. ако писмену недостају прилози, ставиће се: „примљено без прилога”, ако недостају само поједини прилози, наводи се њихов назив). 3. Поступак с писменима која подлежу таксирању Члан 161. Запослени који прима писмена може ставити опомену за плаћење таксе на примљено писмено самостално. 4. Стављање забелешке о пријему писмена (пријемни штамбиљ) Члан 162. На сваки примерак писмена достављеног суду ставља се забелешка о пријему (штамбиљем или на други погодан начин). Отисак пријемног штамбиља ставља се, по правилу, на прву страну у средини горњег дела писмена. Ако ту нема довољно места отисак се ставља на погодно место прве стране, а ако то није могуће, на полеђини у горњем левом углу. Ако су обе стране писмена у целини испуњене текстом, отисак пријемног штамбиља ставља се на посебан папир који се спаја са писменом и оверава печатом, или се прилаже одговарајући образац штамбиља. На остале примерке писмена ставља се штамбиљем скраћена забелешка о пријему писмена, или се прилаже одговарајући образац штамбиља. Странка која писмено предаје суду може текст пријемног штамбиља са свим потребним подацима унапред одштампати на самом писмену. Запослени на пријему проверава да ли су сви подаци тачно уписани и то својим потписом потврђује. 5. Распоређивање примљених писмена Члан 163. Примљена писмена разврставају се према ознакама из уписника. Писмена хитне природе достављају се писарници одмах. Писмена која се односе на јавне књиге предају се одмах водиоцу јавне књиге. Писмена која су везана за рок и писмена са важним исправама, сређују се и предају одвојено. На писмена за поједине врсте поступака стављају се и ознаке прописане посебним прописима. Писменима примљена у судској јединици, разврставају се на начин утврђен у ст. 1. до 5. овог члана. Ако неко од примљених писмена није могуће распоредити, писмено ће се завести у уписник судске управе и предати председнику који ће извршити распоређивање. Са писменима примљеним преко војне јединице, казнено-поправне установе или сличне установе, поступа се у складу са чланом 162. овог пословника, с тим да се као дан пријема означава дан, месец и година када је писмено предато установи. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 164. Ако се уз писмено приме предмети, новац, вредносни папири или драгоценост, то ће се означити при врху писмена црвеном оловком ознаком : „Депозит” и даље поступати, у складу са прописима о финансијско-материјалном пословању суда. 6. Оснивање предмета Члан 165. Управитељ писарнице, односно шеф одсека, дели примљена писмена запосленима који су распоредом одређени за обављање појединих послова у писарници. Примљена и распоређена писмена заводе се у одговарајући уписник оног дана и под оним датумом када су примљена, ако се тим писменом оснива нов предмет. Телеграми, писмена са одређеним роковима, као и друга хитна писмена достављају се одмах надлежном одељењу. Ако се писменом примљеним у судској јединици покреће поступак, писмено се, по правилу, заводи у одговарајући уписник у седишту суда, на основу података из евиденције писмена примљених у судској једници. Приликом оснивања предмета у електронској форми, предмету се може доделити јединствени судски број предмета (ЈСБП). Члан 166. Судски број предмета састоји се од ознаке уписника, редног броја предмета и последња два броја године писмена заведеног у уписник (нпр. К 70/10). Предмет по коме се поступа у судској јединици, односно одељењу изван седишта суда означава се римским бројем испред ознаке уписника. Римски број предмета одређује се према редоследу судске једнице односно одељења изван седишта суда одређеном посебним законом (нпр. Основни суд у Смедереву, судска јединица Ковин I П 70/10). Судски број предмета садржи арапски број који означава судију – председника већа коме је предмет додељен у рад, који се налази испред ознаке уписника, ако се по предмету поступа у седишту суда (нпр. 1 К 70/10). Ако се по предмету поступа у судској јединици, односно у одељењу изван седишта суда, римски и арапски број пре ознаке уписника, одвајају се повлаком (нпр. I-1 К 70/10). Када је судски број предмета промењен, иза новог броја предмета додаје се у загради и година у којој је поднет иницијални акт (нпр. I-1 К 70/10 (2008). *Службени гласник РС, број 39/2016 6а Означавање старих предмета *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 166а Судска писарница посебно означава старе предмете према датуму иницијалног акта, штамбиљима прописаним чланом 345. овог пословника, под редним бројем: 36. стари предмет, 37. хитно – стари предмет и 38. нарочито хитно – стари предмет, на следећи начин: – омот списа предмета који по датуму иницијалног акта траје преко три године у левом горњем углу означава штамбиљем под бројем 36. стари предмет; – омот списа предмета који по датуму иницијалног акта траје преко пет година у левом горњем углу означава штамбиљем под бројем 37. хитно-стари предмет; – омот списа предмета који по датуму иницијалног акта траје преко 10 година у левом горњем углу означава штамбиљем под бројем 38. нарочито хитно-стари предмет. Текст овере дат је на посебном обрасцу који се налази у прилогу овог пословника и чини његов саставни део (Штамбиљ број 25 – Apostille). *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 43/2019 Члан 167. У прекршајним судовима, омоти списа означавају се на врху омота попречном линијом ширине 2 cm по дужини омота, следећим бојама: – црвеном, за прекршаје из области саобраћаја, – црном, за прекршаје из области јавног реда и мира, – плавом, за захтеве инспекцијских органа, – љубичастом, за малолетнике према којим се води прекршајни поступак, – зеленом, за предмете девизних, царинских и других финансијских прекршаја, – жутом, за другостепене предмете управних органа и сл. Члан 168. Ако се у току поступка настави вођење предмета под ознаком другог уписника или се измени ознака предмета истог уписника, ранија ознака на омоту прецртава се, а испод ње уписује се нова. Ако се промени суд, прецртава се назив тога суда и ставља се назив новог суда. Нова ознака предмета ставља се у попис списа према часу када је ознака измењена. На нова писмена означена ранијим бројем предмета ставља се нови број, а подбројеви листова воде се даље редом. 7. Попис списа Члан 169. Приликом оснивања предмета уписничар уводи у попис списа прво писмено на основу кога је предмет основан и означава број листова. Хронолошки се уводе у попис и означавају листови и друга писмена. Писмена, која су примљена или сачињена за време док се предмет налази у писарници, ту се и заводе у попис, а она која су примљена док се предмет налази у већу, односно код судије појединца, попис списа уноси записничар. У попис списа уносе се писмена по реду пријема. Редни број пописа означава се на самом писмену (подброј). Поједина решења суда донета на самом писмену, које је уведено у попис списа, не добијају подброј. Листови списа означују се текућим бројем црвеном оловком у десном горњем углу од броја 1 и даље, без обзира на подброј. Број листа уписује се и у одговарајућу рубрику пописа списа. У попис списа се по одобрењу поступајућег судије неће унети разни извештаји и други дописи који су без значаја за ток поступка, већ ће се одложити у помоћни спис. Враћене доставнице, односно повратнице за лично достављање по којима су достављене одлуке, уносе се као прилог под редним бројем одлуке на који се односе и лепе се непосредно иза одлуке. Доставнице односно повратнице означавају се у горњем десном углу црвеном оловком малим словима. 8. Здруживање Члан 170. Писмена која се односе на предмете у току здружују се с тим предметима. Када се примети да се ради о стварима које треба спојити ради спровођења јединственог поступка, уписничар обавештава о томе управитеља писарнице, а овај надлежног судију. Члан 171. Писмена се улажу у омот списа и лепе редом којим су уведена у попис списа тако да писмено ранијег датума буде изнад писмена каснијег датума. Изузетно, захтев за спровођење истраге и оптужница лепи се, испред осталих списа без обзира на датум пријема, што се констатује у примедби пописа списа. Запослени који уносе писмена у попис дужни су да их одмах залепе. За лепљење писмена служи уметак који се улаже у попис списа који има више листића. За сваки листић лепи се само један лист писмена. Ако уз писмена има прилога претходно ће се међусобно спојити. Када се употребе сви листићи једног уметка, улаже се други уметак који се канапом спаја са првим. Прилози, који се због обима не могу уложити у списе држе се одвојено. О томе се у предмету сачињава забелешка. Члан 172. Све судије и запослени који поступају по предмету, без обзира на то да ли раде у писарници или већу, старају се да се са предметима пажљиво рукује и да писмена буду увек прописно сређена и залепљена. Текстови се не смеју подвлачити, шарати и по њима писати примедбе. Суд коме је достављен несређен предмет, вратиће га суду од кога је предмет примљен ради сређивања. 9. Предаја предмета и писмена у рад Члан 173. Писарница предаје предмете у рад надлежном већу, односно судији појединцу и службама, уколико се радња не извршава у писарници. Предмети хитне природе предају се одмах и преко реда. Предаја предмета судији, судијском помоћнику, дактилобироу, другим службама у суду и враћање писарници, евидентира се у уписнику обичном оловком у рубрици за кретање предмета, односно у рубрици за примедбе, ако у уписнику не постоји рубрика за кретање предмета. Кретање предмета може се водити у посебним картицама или на други погодан начин у писарници суда. Ако је у раду суда уведено електронско управљање предметима, евиденција и кретање предмета водиће се у пословном софтверу за управљање предметима. Захтев за изузеће или искључење судије одмах се предаје председнику. Члан 174. О примљеним предметима у већу и код судије појединца води се евиденција о задужењу судије – председника већа у посебним картицама или електронским путем. Члан 175. О предаји предмета и писмена из писарнице судији, односно служби води се посебна евиденција. 10. Депоновање генералног пуномоћја Члан 176. Генерално пуномоћје депонује се за употребу у једном суду. Када се пуномоћник странке позива на генерално пуномоћје, које се налази у списима судске управе тог суда, писарница ће, пре достављања предмета судији, проверити да ли је предмету приложен препис пуномоћја, као и да ли такво пуномоћје постоји, односно да није опозвано. То ће се констатовати у предмету уз навођење пословног броја писмена уз које је приложен изворник пуномоћја, односно редни број уписника судске управе под којим је депоновано генерално пуномоћје. Уколико је у рад суда уведен пословни софтвер за управљање предметима, евиденција о депонованом пуномоћју може се водити на тај начин. XIV ГЛАВА РАД У ВЕЋУ И КОД СУДИЈЕ ПОЈЕДИНЦА 1. Редослед решавања предмета Члан 177. Предмети се решавају по реду пријема. У хитним или другим оправданим случајевима од овог реда се може изузетно одступити. Првенствено се узимају у рад предмети који се по закону сматрају нарочито хитним или хитним, а затим предмети који због околности случаја захтевају хитно поступање. У кривичном поступку првенствено се узимају у рад предмети у којима се неко лице налази у притвору или на издржавању казне, односно у којима је неко лице удаљено са дужности или му је привремено забрањено вршење одређене делатности. 2. Заказивање Члан 178. Председник већа, односно судија појединац одмах одређује дан и час рочишта, уколико није потребно предузети неку другу радњу у поступку. Рочиште се заказује тако да се обезбеди довољно времена да се изведу сви предложени докази (концентрација доказа). За више предмета не могу се заказати рочишта у исто време. Приликом позивања лица на рочиште води се рачуна о саобраћајним и временским приликама, удаљености места пребивалишта или боравишта лица која се позивају, месту предузимања судске радње и другим околностима ради благовременог достављања. Ако странка има у суду већи број предмета, суд ће настојати да предмете заказује истог дана (груписање предмета). Рочишта за која се позиви и замолнице достављају у иностранство, заказују се тако да има довољно времена да се по њима поступи. Члан 179. Првенствено се заказују рочишта у поступцима који су по природи или по закону нарочито хитни, односно хитни, поступцима из Програма за решавање старих предмета, као и у поступцима који дуже трају. Рочишта се заказују најмање три дана у недељи са што већим бројем предмета у једном судећем дану, а у данима када се не суди, председник већа односно судија појединац израђује донете одлуке, проучава списе и врши све потребне припреме за наредна рочишта. У судовима у којима постоји пословни софтвер за управљање предметима, евидентирају се заказана рочишта, односно претреси и евиденција позваних лица. Члан 180. Позиви се пишу само уколико постоји доставна наредба о заказивању рочишта (у даљем тексту: Д-на). Д-на мора бити јасна, потпуна и садржати: лично име, занимање, назив правног лица и седиште, адресу лица које се позива, дан и тачно назначење шта се и коме доставља, а по потреби и ближе податке (нпр. надимак, име једног од родитеља, матични број правног лица, ЈМБГ и сл.). За Д-на и наредбе којима се заказују рочишта могу се користити одговарајући штамбиљи или обрасци. У наредби се означава која се писмена имају доставити. У Д-на судија одређује коме ће се, на који начин и преко кога ће се извршити достава. Ако се замолницом захтева прибављање извештаја или шта друго, одредиће се од кога се и шта захтева, ко су странке у поступку и у вези са којом врстом предмета. Члан 181. Рочиште на којем се тражи изузеће, односно искључење судије, ако захтев не буде одбачен, прекинуће се и наставак заказати одмах, а најкасније након последњег рочишта истог дана. Пошто се судија изјасни о наводима захтева, предмет се износи председнику, који ће о захтеву одмах одлучити. Присутним лицима обухваћеним том одлуком, суд ће саопштити да дођу одређеног дана и часа, као и да им саопштење замењује позив. Саопштење се констатује у записнику. Члан 182. Сва заказана рочишта председник већа, односно судија појединац уноси у свој Пословни дневник или роковник по датумима. На исти начин поступа се и у погледу одређених рокова. 3. Записници Члан 183. О радњи предузетој у току поступка на рочишту, о важнијим изјавама и саопштењима које странке или други учесници дају ван рочишта, као и о осталим радњама суда кад је то посебним прописима одређено, саставља се записник. У погледу облика и начина писања и потписивања записника сходно се примењују одредбе члана 125а до 125ђ овог пословника. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 184. Кад по закону није нужно састављање записника, може га заменити службена белешка у којој се означава обављена службена радња, датум и место извршења. Ово нарочито важи за примање мање важних изјава или података од странака или за разна саопштења странкама. Службену белешку потписује судија или запослени који ју је саставио. Ако белешка садржи изјаву странке или саопштење учињено странци која је присутна и она ће се потписати. Члан 185. О свакој седници већа које одлучује ван главног претреса или расправе води се евиденција у књизи седница већа, која садржи: ознаку већа, датум одржане седнице, лично име председника, чланова већа и записничара, који је од чланова већа био известилац, да ли су седници присуствовале странке, какви су предлози стављени на седници или писмено упућени, ознаку предмета о коме је решавано, о каквом се и о чијем захтеву се одлучивало и каква је одлука која је донета. Одлука се означава у најкраћем облику („пресуда”, „решење потврђено”, „укинуто”, „преиначено”, „приговор одбијен”). Ову евиденцију потписују председник већа и записничар. 4. Записник о већању и гласању Члан 186. Записник о већању и гласању након завршене главне расправе или претреса саставља се на посебном листу на коме се означује: „Записник о већању и гласању од...”, у десни угао ставља се ознака предмета, подброј записника претреса или рочишта и на крају се коверат печати. Омот са записником о већању и гласању лепи се у предмет по коме је одлучивано, печати и припаја записнику о претресу или рочишту. Суд који је одлучивао о правном леку ван рочишта, саставља записник о већању и гласању и задржава га у свом предмету. Члан 187. Кад се уместо записника о већању и гласању сачињава белешка, она садржи дан већања, име председника и чланова већа, име судије известиоца, као и ознаку да је одлука донета једногласно. Белешка о већању и гласању саставља се на листу изворника одлуке испод текста на коме се означава: „белешка о већању и гласању од ...”, а у десни угао ставља се ознака предмета, подброј записника претреса или рочишта и на крају белешку потписују сви чланови већа и записничар. Ако одлука није донета једногласно, саставља се записник о већању и гласању, уз који се прилаже издвојено мишљење члана већа и улаже у омот са записником. *Службени гласник РС, број 39/2016 5. Одлуке за друга поступања Члан 188. О свим радњама које писарница извршава, судија издаје одлуку (наредбу, налог и сл.) која мора бити јасна и садржати све потребне податке на основу којих писарница може брзо поступити. Ако се ради о замолницама и другим захтевима сложеније и обимније садржине судија је дужан да изради изворник. Члан 189. У одлуци којом се одређује рочиште судија одређује рок предевиденције, а у одлукама за достављање или друго поступање, рок евиденције. Датум ових рокова бележи се у одговарајућу рубрику у доњем десном углу насловне стране омота списа. Члан 190. Одлуке којима се одређују рочишта, као и одлуке за достављање и друга поступања израђују се, по правилу, на писмену поводом кога се таква одлука доноси (тужба, одговор на тужбу, записник и сл.). Ако на писмену нема слободног простора или би се писањем учинио неразумљивим текст писмена, додаје се чист лист који се спаја са писменом. 6. Остали рад у већу Члан 191. Предмети додељени у рад већу, односно судији појединцу могу се задржати у већу само уколико је потребно да се донесе одговарајућа одлука, водећи рачуна о прописаним роковима. Предмети у којима је одложено рочиште, по поступању записничара, вратиће се одмах у писарницу. Предмети у којима је закључена расправа односно претрес остају код судије ради израде одлуке, а записничар у већу на листи суђења поред броја предмета уноси ознаку да је расправа или претрес закључен. У судовима у којима је у употреби пословни софтвер за управљање предметима, записничар уноси податак са листе суђења. Пресуде и друге одлуке диктирају се у диктафон или се израђују коришћењем ИКТ. Ако у суду није организован рад са диктафоном, судијама се обезбеђује дактилограф за израду пресуда и других одлука. Одлуке унете у диктафон пренеће се у штампану форму коришћењем ИКТ или писаћом машином најкасније у року од седам дана од предаје снимка. Откуцани текст прегледа судија који је одлуку издиктирао и потписује први примерак (изворник). Члан 192. Писмено израђене одлуке достављају се писарници у изворнику у довољном броју примерака преписа, са упутством за њихову доставу. Упутством се одређује и да ли писарница предмет држи у предевиденцији или евиденцији, или да изврши спајање са неким другим предметом, као и све друго што би требало учинити у интересу правилног рада по донетој одлуци. Ако одлука није саопштена странкама на рочишту суд је везан за своју одлуку када је отпремљена из суда. Члан 193. По предметима хитне природе (притвор и сл.), одлуке се доносе одмах, водећи рачуна о природи ствари и прописаним роковима поступка. По тужбама, предлозима за извршење и другим предлозима који се могу брзо решити, доноси се одлука и предаје писарници по правилу истог дана кад су ти поднесци примљени, при чему би требало имати у виду прописе о првенству решавања. Предмети по којима су одржана рочишта и по којима је донета одлука за даље поступање, враћају се писарници истог, а најкасније следећег дана, ради развођења по уписницима и поступања по одлуци. Члан 193а Ако се списи предмета достављају другостепеном суду на одлучивање о правном леку на одлуке којима се не окончава поступак, којима се поступак не прекида или се са поступком не застаје и не постоје друге сметње да се са првостепеним поступком настави, формираће се помоћни спис. Помоћни спис се формира од преписа писмена који чине основни спис. На омоту помоћног списа ставља се ознака: „ПОМОЋНИ СПИС” и на њега се преносе и посебне ознаке које се односе на тај предмет. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на предмете у којима у првом степену одлучује судија појединац. *Службени гласник РС, број 43/2019 XV ГЛАВА РАД У ВЕЋУ ДРУГОСТЕПЕНИХ СУДОВА Члан 194. Судија известилац израђује писани реферат у сложенијим предметима. Нацрт одлуке израђује на захтев чланова већа и доставља пре одржавања седнице већа ради припреме за седницу, а у другим предметима на захтев председника већа. Веће може одредити да поред судије известиоца у припреми реферата учествује и други члан већа. Члан 195. Приликом доношења одлуке, веће процењује да ли се усвојено правно становиште уписује у евиденцију судске праксе. Приликом евидентирања се сходно примењују одредбе овог пословника које уређују праћење судске праксе. Члан 196. Ако веће приликом одлучивања нађе да би закон или други пропис који се примењује требало мењати, саставља предлог који доставља председнику одељења у чији састав улази веће. Ако веће нађе да би се по правном питању о коме решава требало утврдити правно схватање ради обезбеђења јединствене примене прописа, обавештава о томе председника одељења и застаје са радом на предмету док се ово питање не расправи у седници одељења, односно седници свих судија. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 197. Док судска одлука не буде отпремљена из суда о ствари се може поново одлучивати, али само у истом саставу већа. Члан 198. Писмено израђена судска одлука доставља се заједно са предметом и аналитичким листом одељењу писарнице. На изворник судске одлуке ставља се Д-на за експедицију. Члан 199. Кад одељење судске праксе нема примедбе, писмено израђена судска одлука се предаје писарници ради преписа и отправљања. Ако одељење судске праксе сматра да је веће одступило од праксе суда и да треба уједначити судску праксу због постојања различитих одлука, вратиће предмет већу са писаном образложеном примедбом и супротном одлуком, у року од седам дана од дана пријема предмета у одељење судске праксе. Ако одељење судске праксе сматра да због неуједначене праксе нижестепених судова треба обезбедити јединствену примену прописа, доставља писано обавештење председнику одељења у чијој је надлежности примена прописа ради усвајања одговарајућег правног схватања. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 200. Ако одељење судске праксе писаном образложеном примедбом укаже да се у донетој одлуци одступило од праксе суда, председник већа поново износи предмет на седницу већа. Ако веће не промени одлуку, предмет се упућује председнику одељења ради изношења на седницу одељења, односно седницу свих судија. Ако седница одељења већином гласова судија одељења, односно седница свих судија већином гласова судија одлучи да се у одлуци одступило од праксе суда, вратиће предмет већу ради преиспитивања одлуке. Ако веће при поновном одлучивању не поступи у складу са правним схватањем одељења, спорно питање износи се на седницу свих судија. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 201. О свакој седници води се евиденција у посебној књизи седница већа, у којој се уписују подаци о датуму седнице, саставу већа, предмету са ознаком броја уписника и имена странака, правном средству поводом кога се одлучује и о кратком садржају одлуке. У већу се води књига кретања списа у коју се бележи пријем списа у већу, предаја судији известиоцу, одељењу судске праксе и сл. Члан 201а Седнице већа другостепених судова одржавају се најмање једном недељно, а у хитним предметима седнице се одржавају без одлагања. Председник већа, када је то неопходно, може одредити најмањи број дана у недељи за одржавање седница већа. *Службени гласник РС, број 39/2016 XVI ГЛАВА РАД ПИСАРНИЦЕ ТОКОМ ТРАЈАЊА ПОСТУПКА 1. Опште одредбе Члан 202. Странка и друго лице позивају се на рочиште коришћењем одговарајућег обрасца (позив) према врсти предмета и својству. Свако лице се позива посебно. Позиве попуњавају запослени у дактилобироу или већу. На позив се мора уписати број предмета, као и лично име судије. Позив потписује судија, а за тачност отправка одговара управитељ писарнице, односно шеф одсека или запослени који је позив попунио. Позиву се прилаже одговарајући омот са повратницом, односно доставница, који морају бити јасно и потпуно испуњени. На повратници, односно доставници, у горњем десном углу испод ознаке предмета ставља се рок евиденције и предевиденције. Члан 203. Одлуке се достављају писарници ради развођења кроз уписник у који уписничар уноси податке везане за одлуку и распоређује их запосленима који даље поступају по њима. На изворник одлуке ставља се отисак штамбиља белешке о отпремању. Предмет се одлаже у евиденцију до враћања доставница и повратница о пријему одлуке и истека рока за жалбу. Благовременост жалбе цени судија, а писарница даље поступа по његовој наредби (доставља жалбу на одговор и остала писмена везана за одлуку). По завршетку ових радњи предмет се доставља вишем суду на одлуку. Када је одлука донета у судској јединици, односно у одељењу изван седишта суда, подаци из става 1. овог члана достављају се у седиште суда ради развођења кроз главни уписник (Образац бр. 169). Одредба става 2. овог члана примењују се и на достављање података основном суду о другим предузетим радњама у судској јединици, односно одељењу изван седишта суда. Члан 204. Развођење у уписнику врши уписничар, а у судовима са већим обимом послова и други запослени у писарници одређени расподелом послова, под надзором шефа одсека. Развођење се врши тако што се уписују датуми рочишта, датум и врста донетих одлука, изречене санкције, васпитне и друге мере, стављају ознаке коначног решења и др. У одговарајућој рубрици или ако такве рубрике нема – у рубрику за примедбе уписника, уписује се датум рока предевиденције и евиденције, подаци о кретању предмета у суду и ван суда, тако да се из уписника може видети где се предмет налази и у ком је стадијуму поступак. 2. Писање, преписивање и сравњивање Члан 205. Замолнице, налози странкама и други акти, пишу се у два примерка, од којих један остаје у предмету. Ако је одлуком затражено да се нека радња обави замолним путем и дата потпуна садржина замолнице, односно налога, израдиће се само један примерак. Замолнице, којима се од судова, органа или установа траже извештаји, обавештења или предузимање одређених радњи по појединим предметима, потписује судија. Члан 206. Ако одлука или друго писмено које би требало сачинити коришћењем ИКТ није тако и састављено, предаје се дактилобироу на препис. За сачињавање писмена коришћењем ИКТ користи се по правилу хартија формата А4. Члан 207. Препис је поновно куцање или штампање сачуваног текста коришћењем ИКТ. Преписи се израђују у довољном броју примерака према одлуци за достављање. Члан 208. Сви преписи пажљиво се сравњују са изворником. Сравњење, по правилу, обављају запослени који су за то одређени. Када текст сравне, запослени стављају датум и свој потпис у одговарајућу рубрику штамбиља. За све преписе скраћеног изворника одлуке, сравњивањем текста се утврђује да ли се сви примерци преписа слажу са скраћеним изворником. 3. Отпремање и достављање писмена Члан 209. Одлуке и друга писмена отпрема запослени одређен за то годишњим распоредом послова. У судовима са већим обимом послова, може се организовати посебна организациона јединица за експедицију поште. Писмена преузета за отпремање морају бити отпремљена истог дана. Писмена хитне природе отпремају се првом поштом или по судском достављачу одмах по пријему. Писмена примљена после закључења доставних књига, ако нису хитна, отпремају се наредног радног дана. На примерку који остаје у суду или испод Д-на, ставља се отисак отпремног штамбиља, датум отпреме и потпис запосленог који отпрема пошту, са назначењем колико се доставница, омота и других писмена отпрема, као и начин отпремања, а затим предмет враћа писарници, ради развођења и стављања предмета у рок предевиденције или евиденције. Члан 210. Пошиљке које се отпремају поштом, разврставају се у три групе: обичне, препоручене и са повратницом и тим редом се уписују у доставну књигу за пошту, која служи као евиденција о отпреми. Члан 211. Ако је потребан доказ о пријему, препис одлуке или писмено ставља се у омот са повратницом, ако се доставља поштом, а ако се доставља на други начин – у доставницу. На омоту са повратницом и на доставници означава се лично име и адреса примаоца, врста одлуке, судски број предмета, рок предевиденције или евиденције за писмено које се доставља. Када се доставља позив за рочиште, на повратницу односно доставницу, изнад текста, ставља се датум рока предевиденције, а у осталим случајевима датум рока евиденције. Обична кратка обавештења странкама достављају се у омоту без повратнице или доставнице. Члан 212. Достава судских писмена странкама и другим учесницима у поступку врши се у складу са одредбама процесних закона, по упутству уз обрасце за доставу писмена, у прилогу Судског пословника. Судска писмена се достављају непосредно у суду, путем поште, другог правног лица регистрованог за достављање писмена, полиције, по судском достављачу или на други начин у складу са посебним законом. Достављач доставља писмено лицу коме се достављање има извршити, сваког дана на радном месту у радно време или у стану од 7 до 22 сата. У друго време и на другом месту, достављање се може извршити на основу посебне одлуке суда, односно налога судије који је достављач на захтев примаоца дужан да покаже. У случају сумње, судски достављач може тражити од лица која се затекну на месту на коме би доставу требало извршити да докажу свој идентитет. Уколико та лица одбију да пруже доказ о идентитету, судски достављач може затражити помоћ полиције ради утврђивања њиховог идентитета. Достављач је дужан да покаже службену легитимацију на захтев лица коме се достављање врши и обавезан је да је носи у време доставе. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 213. Судска писмена јавном тужиоцу у месту суда достављају непосредно запослени у суду. Члан 214. Лицу које се затекне у суду, писмено се може уручити ако је лично познато запосленом у суду или ако се на веродостојан начин може утврдити његов идентитет. Адвокатима и другим лицима којима се често достављају писмена, може се дозволити да их сваког дана примају непосредно у суду. Запослени у суду редовно проверава да ли ова лица преузимају писмена, а уколико их не преузму у року од три дана – доставиће им се као и другим странкама. Члан 215. Писмена која запослени у суду достављају без доставнице евидентирају се у доставну књигу за место уручења и књигу задужења запослених у суду писменима за доставу. Неуручена писмена враћају се одмах писарници уз означење разлога због којих достављање није извршено, а запослени се раздужује у доставној књизи. Члан 216. Писмена која запослени у суду достављају уз доставницу евидентирају се у књизи задужења запослених примљеним писменима за достављање. Доставнице о извршеној достави и неуручени позиви и друга писмена враћају се одмах суду уз навођење разлога због којих достављање није извршено, а запослени се раздужује у књизи задужења. Члан 216а Достављање се у складу са посебним прописима може вршити и електронским путем и сматра се извршеним под условом да је могуће обезбедити повратни податак да је лице примило писмено. Достављање из става 1. овог члана врши се са адресе електронске поште која је од суда одређена за достављање електронским путем. Потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и назив писмена. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 216б Одредбе о достављању из члана 216а, не примењују се у случајевима када су законом прописана правила о личном достављању. *Службени гласник РС, број 39/2016 4. Поступање по предметима везаним за рок Члан 217. Предмети по којима је поступак у току држе се, по правилу, у писарници у роковнику рочишта и рокова, осим предмета које треба у току дана доставити већима, као и предмета који су дати на препис односно сравњивање или отпремање запосленима у писарници. Код судије се могу налазити само предмети изнети ради суђења, предмети по којима је у току израда одлука и предмети који су изнети ради одређивања рочишта или доношења одлука за друга поступања. Евиденцију о томе где се и у ком стадијуму поступка налазе поједини предмети води писарница суда, а у судској јединици односно одељењу изван седишта суда, запослени одређен годишњим распоредом послова, стављањем забелешке о кретању предмета у одговарајућу рубрику уписника, када таква рубрика постоји, односно у рубрици примедби уписника. Забелешка о кретању предмета води се тако да се увидом у одговарајући уписник види где је предмет, а из осталих уписа и у ком се стадијуму поступка налази. Забелешка о кретању предмета се може уписати и на картици. Забелешка мора бити јасна, тако да се без тешкоћа може видети евиденција о кретању предмета. Посебно се евидентирају предмети који се налазе код судије дуже од месец дана и о томе обавештава секретар суда. 5. Роковник и рочишник Члан 218. Предмети по којима су одређена рочишта или рокови, држе се у писарници у роковнику предмета, затвореном орману подељеном на преграде које су посебно обележене бројевима од 1. до 31, под кључем, односно у закључаној просторији. Предмети се стављају у одговарајућу преграду према датуму рока, односно предевиденције и евиденције, без обзира на месец и годину, сређени по редним бројевима ознаке предмета, прво за текућу, а затим за ранију годину. У судовима са већим обимом послова постоји, према потреби, посебан орман за рокове (роковник), а посебан за рочишта (рочишник). Датум рочишта и рокови, уписују се у уписник, рочишта у одређену рубрику. 6. Евиденција и предевиденција Члан 219. Предмет се ставља у предевиденцију кад је потребно да се на одређено време пре рока или дана за који је одређено рочиште провери извршење одређених радњи како би се благовремено могле предузети даље мере за одржавање рочишта и рокова. Судија одређује рок предевиденције, односно евиденције одлуком у предмету уз означење дана и месеца, а по потреби и часа кад рок истиче (нпр. „Предев. 15.1.2010. год. у 10 часова”, „Ев. 15.2.2010. год. у 11 часова”). Предмети по којима су одређена рочишта стављају се у рок за предевиденцију, а предмети по којима су одређени други рокови само по потреби. Ако су дан и час суђења већ саопштени странкама и другим лицима, а није потребно друго поступање, предмети се стављају у рочишник. Члан 220. Предмет се ставља у одговарајућу преграду роковника, односно рочишника по датуму. Роковник и рочишник се прегледају свакодневно. Предмети који се налазе у роковнику за наредни дан, предају се судији најкасније један дан пре истека рока за обављање одговарајуће радње, односно три дана пре истека рока, ако би радњу требало предузети у судској јединици. У предметима по којима је одређена предевиденција, прегледаће се да ли је у свему поступљено по одлуци, односно да ли су све повратнице и доставнице о извршеној достави враћене и здружене предмету, да ли су тражени извештаји примљени и здружени и сл. У том случају предмет се из рока предевиденције ставља у преграду која одговара року евиденције. Ако потребне радње нису извршене или о томе нема доказа, или су неправилно извршене, писарница, сама или по одлуци судије, предузима потребне мере: пожуривање да се повратнице и доставнице врате суду, доставе тражени извештаји, изврши поновно достављање на исту или другу адресу, уклони уочена неправилност и сл. Ако има времена одређује нови рок предевиденције. Ако се због сметњи рочиште не може одржати, судија ће о отказивању рочишта и заказивању новог, обавестити сва позвана лица да би се избегли непотребни трошкови. 7. Спајање и раздвајање предмета Члан 221. Када се више предмета споји ради заједничког расправљања, онда се предмет по коме је доцније покренут поступак по правилу спаја с предметом по коме је поступак покренут раније водећи рачуна о тежини и сложености предмета који се припаја. На омоту заједничког предмета означава се предмет који је спојен ради истовременог поступања (нпр. „Спојен П 70/10”), а ако на омоту спојеног предмета постоје какве посебне ознаке, преносе се на омот заједничког предмета. У попис списа, односно електронски попис списа ранијег предмета уноси се спојени предмет под наредним редним бројем пописа списа. Ако су предмети спојени на претресу или рочишту, у попис списа уноси се само записник. У оба случаја у рубрици за примедбе назначава се који је предмет спојен ради заједничког расправљања. Кад се једном предмету прилаже други само ради увида неће се поступити на начин предвиђен у претходним ставовима, већ се на омоту предмета, коме се други прилаже означава црвеном оловком који је предмет приложен (нпр. „Приложен П 12/10”). Када предмет буде раздвојен ова ознака се на омоту предмета прецртава. Члан 222. Када се пре окончања поступка предмет раздвоји ради одвојеног поступања, у одвојени предмет улажу се оверени преписи писмена, која се односе на оба предмета, односно која су потребна само за одвојени предмет. На омот одвојеног предмета преносе се и посебне ознаке, које се односе само на тај предмет. Исте ознаке прецртавају се на омоту ранијег заједничког предмета. За одвојени предмет сачиниће се нови попис списа. 8. Остале одредбе о раду писарнице Члан 223. Писарница самостално: 1) ставља потврду правноснажности и извршности одлуке на основу претходне одлуке судије; 2) оверава потписе, рукописе и преписе, осим исправа намењених за употребу у иностранству; 3) даје усмена и писмена обавештења на основу података из уписника и списа; 4) прима у облику службене белешке кратка саопштења, изјаве странака и других заинтересованих лица о промени адресе, месту боравка и дану пријема одлуке када повратница или доставница није враћена или када у њима није назначен дан доставе и слично; 5) пожурује у случајевима када по налозима није поступљено у одређеним роковима и када за пожуривање није потребна одлука судије; 6) прегледа писмена и указује странкама на недостатке у складу са својим овлашћењима; 7) предузима одговарајуће мере да се новчане казне, трошкови поступка и одузета имовинска корист, после издате наредбе суда, уредно и брзо наплате; 8) стара се да се судске таксе правилно наплате и предузима прописане мере у случајевима непоштовања обавезе плаћања; 9) стара се да се наплате таксе и трошкови поступка који су били предујмљени из буџетских средстава; 10) прикупља податке потребне за брисање или опозивање условне осуде; 11) води посебну евиденцију о роковима у хитним предметима (притворски, извршења пре правноснажности, привремене мере и сл.); 12) води списак вештака задужених предметима у одређеној материји, списак предмета у којима се поступци воде на језицима националних мањина, списак предмета корупције и сл. Поред послова из става 1. овог члана, председник може наредити да се у писарници самостално обављају и друге радње и послови. Када се поједини послови из ст. 1. и 2. овог члана обављају у судској јединици, односно одељењу изван седишта суда, Председник годишњим распоредом послова одређује запослене који ће их обављати. Члан 224. Запослени који обављају послове писарнице, старају се да се са предметима поступа правилно, уредно и на време, а нарочито да се поштују сви прописани или одређени рокови, да се отклони све што би сметало благовременом поступању судије у предмету, да судији на време буду предати сви предмети у рад чим стигне какав поднесак или извештај по коме би требало донети одлуку, или предузети неку другу радњу. Запослени који обавља послове у писарници може указати судији или судијском помоћнику, на протек појединих рокова или на поједине техничке грешке и сл. Управитељ писарнице сваког месеца извештава председника о одлукама које нису израђене, а законски рок је истекао. О оваквим случајевима у судској управи води се за сваког судију посебна евиденција. Писарница ставља у предмет одговарајуће напомене у погледу поступања, односно непоступања странака и других лица као и у вези рада писарнице (нпр: „доставница није враћена”, „тражени извештај није примљен”, „није стигао одговор на тужбу”, „није уложена жалба”, „странка није поступила у остављеном року” и сл.). На писмено везано за рок (правни лек и сл.) запослени констатује датум када је достављена одлука против које је правни лек уложен. Ако се ради о правном леку који се не доставља на одговор, проследиће предмет вишем суду, односно већу истог суда. Када се установи да писмено није благовремено, ставља ознаку „неблаговремено” и предмет предаје судији. У наведеним случајевима се користе одговарајући штамбиљи или формулари. Члан 225. Кретање предмета у писарници (препис, сравњивање, отправљање и сл.) се по правилу не бележи у уписник, ако се предмет без дужег задржавања (у току дана или одмах) враћа. Ако се предмет привремено доставља другом суду, органу или организационој јединици суда, забележиће се обичном оловком у рубрици за примедбе уписника, када и коме је предмет достављен и истовремено га унети у списак послатих предмета које треба вратити. Члан 226. Враћене доставнице и повратнице по којима је достава извршена, по правилу се одмах улажу у предмет. У судовима са већим обимом послова доставнице и повратнице када су уредно уручене, могу се држати сложене по датумима рокова и рочишта у посебном орману са посебним бројем преграда.Уочи наступања рока, односно рочишта улажу се у предмет. У погледу неуручених или неправилно уручених позива и других писмена, поступа се одмах по пријему без обзира на рок предевиденције и евиденције. Повратнице и доставнице које се односе на писмена по предметима јавних књига предају се одмах водиоцу јавне књиге. Повратнице и доставнице о уручењу одлука и других писмена улажу се у предмете и лепе непосредно иза одлуке на коју се односе. Члан 227. Писарница самостално послује у вези са руковањем преметима и прибављањем потребних података, извештаја и обавештења од других судова, органа и установа. Запосленом у писарници може се поверити обављање других послова под надзором и упутствима судија, као што су: састављање дописа, припремање нацрта извештаја, замолница или једноставнијих одлука које се односе на управљање поступком. Члан 228. Поводом правних лекова изјављених против судске одлуке, суд првог степена уз посебан образац са преписом одлуке и примерком правног лека доставља сређени предмет надлежном вишем суду. Омот списа првостепеног суда не може се спајати са списима механичким нити хемијским средствима (хефталицом, лепком и сл.), супротно члану 171. овог пословника. Ако се предмет враћа вишем суду на поновни поступак по правном леку, у обрасцу се мора навести претходни пословни број предмета вишег суда. Предмет по коме је изјављен правни лек против другостепене одлуке, првостепени суд доставља вишем суду са преписом своје одлуке и примерком правног лека. Виши суд придружује свој предмет са преписом другостепене одлуке и доставља га надлежном суду. Из судске јединице, односно одељења изван седишта суда, предмет се доставља надлежном вишем суду преко писарнице у седишту суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 229. Ако је због навода у правном леку или одговору на правни лек, потребно извршити проверу, нарочито у погледу достављања, извршиће је, по налогу судије, првостепени суд пре достављања предмета вишем суду. У доставном акту првостепени суд навешће које су провере извршене после поднетог правног лека, односно одговора на правни лек. Члан 230. Заједно са предметом достављају се вишем суду и исправе које се чувају код суда, ако предмету није приложен њихов препис. Предмети увиђаја или доказни предмети, који се не могу лако са предметом доставити, означиће се у спроводном извештају и о томе обавестити виши суд. Ови предмети достављају се вишем суду само ако их затражи. Члан 231. По пријему предмета код вишег суда оснива се нови предмет под ознаком вишег суда (нпр. „Кж”). Као прво писмено у попис списа уводи се пропратни акт са тачно уписаним датумом и временом пријема. На омоту примљеног списа уписује се испод ознаке првостепеног суда ознака списа вишег суда. Ознака првостепеног суда се не прецртава. Члан 232. Виши суд, уз свој извештај (Образац бр. 132), враћа предмет првостепеном суду са потребним бројем примерака своје одлуке за странке, и примерком за суд који је залепљен на крају списа. Сходно се поступа и у случају када виши суд враћа предмет апелационом суду поводом правног лека против његове одлуке. У предмету вишег суда остаје изворник одлуке са записником о већању и гласању, односно белешком о већању и гласању, као и друга писмена и одлуке које се односе искључиво на поступак пред вишим судом. XVII ГЛАВА АРХИВИРАЊЕ, ЧУВАЊЕ И ИЗДВАЈАЊЕ ПРЕДМЕТА 1. Архивирање Члан 233. Правноснажно решени предмети архивирају се и чувају на основу писмене одлуке судије који на омоту предмета својим потписом на штамбиљу одређује да је предмет за архивирање. Архива се налази у саставу писарнице, по правилу у посебној просторији. Завршени предмети могу се држати у писарници (приручна архива) најдуже две године, а после овог рока заједно са одговарајућим уписницима и другим помоћним књигама предају се на чување архиви. Предмети морају бити заштићени од влаге и пожара и обезбеђени од оштећења, уништења и крађе. Архива се може чувати у електронском облику или на други погодан начин у складу са законом. Члан 234. Пре архивирања потребно је: 1) издвојити предмете који су били приложени, а поступак није спојен; 2) из предмета издвојити прилоге који представљају преписе и немају снагу доказног средства, доставнице и повратнице (сем за лично достављање) и др.; 3) списе сложити хронолошким редом; 4) проверити да ли се у предмету налазе нека писмена која би требало вратити странкама, или неком другом органу; 5) проверити да ли је на омот стављен отисак штамбиља о томе да је такса наплаћена или да је дат налог надлежном органу за принудну наплату; 6) проверити да ли је у кривичном или прекршајном предмету судија констатовао да је обавештен надлежни орган за извршење казне, да је донета одлука о трошковима кривичног или прекршајног поступка који су исплаћени из буџетских средстава и да су ти трошкови, новчана казна и паушал наплаћени или унети у контролник новчаних казни, паушала и трошкова, односно уписник извршења здружене повратнице и доставнице и да су извршене све друге потребне радње; 7) проверити да ли су попуњени и оверени статистички листићи; 8) проверити да ли постоји депозит и да ли је о њему одлучено. Ако су омоти обимнијих предмета оштећени, пре архивирања стављају се у нове омоте. Члан 235. Завршени предмети у текућој и претходној години стављају се, по правилу, у приручну архиву и држе у засебном орману у писарници сређени по редним бројевима словног знака предмета. Сви остали предмети се предају и држе искључиво у архиви суда. У архиви се чувају и уписници и именици из ранијих година ако нису потребни за текући рад. Предмети у којима је поступак правноснажно прекинут, посебно се евидентирају, чувају у приручној архиви и не уништавају. Члан 236. Поједини предмети од историјског и научног значаја, као и други предмети за које председник нађе да је потребно, могу се чувати на посебном месту. На њихово место у архиви ставиће се помоћни омот са забелешком о месту чувања. Члан 237. Завршени предмети сређују се у архиви по врсти предмета (парнични, кривични, ванпарнични, извршни) и по редним бројевима списа појединих учесника, у посебне фасцикле. На омоту фасцикле, на предњој страни, ставља се скраћена ознака и година предмета, као и редни бројеви предмета (нпр. П 1/10, К 20/10). На полице се поставља један или више уочљивих натписа о томе шта је на њих сложено. Члан 238. Архивираним предметима рукује одређени запослени у писарници ( у даљем тексту: архивар). Предмети се из архиве издају на захтев судије или лица које он овласти (Образац бр. 134). Другим судовима, државним органима или установама предмети се могу дати кад то писмено одобри председник или запослени кога он одреди. На место где се налазио издати предмет ставља се помоћни омот списа са захтевом и одобрењем. Архивар води списак издатих предмета из архиве са назначењем времена када би предмет требало да буде враћен архиви. Он најмање једанпут месечно проверава да ли су предмети враћени у предвиђеним роковима, а ако нису, о томе обавештава управитеља писарнице. 2. Чување и издвајање списа Члан 239. Архивирани предмети, уписници, именици и друге помоћне књиге чувају се и издвајају по прописима о заштити културних добара и одредбама овог пословника. Подаци из архивираних предмета, уписника, именика и других евиденција који су сачувани у електронском облику, као и електронски документи чувају се, у складу са прописима који уређују електронско пословање. Члан 240. У згради суда се чувају и не издвајају ради предаје надлежном архиву: 1) списи који се односе на судску зграду и правне односе у погледу судских зграда и осталих непокретности које су у својини Републике Србије или су дате на коришћење суду, заједно са одговарајућим плановима, скицама, уговорима о грађењу, трошковницима и сл.; 2) судски регистри са исправама; 3) тестаменти и остале исправе које су поверене суду на чување заједно са пописима исправа и одговарајућим уписницима; 4) кривични списи у кривичним предметима због кривичних дела за које је изречена казна затвора у трајању од 30 до 40 година; 5) одлуке о трајном или привременом одузимању имовине; 6) пресуде и судска поравнања из парничних списа која се односе на статусне спорове, наследно правне спорове и спорове о непокретностима, смртовнице и решења о наслеђивању; 7) решења о проглашењу несталог лица умрлим и о доказивању смрти; 8) списи о одузимању пословне способности; 9) сви уписници и њима одговарајући именици. Члан 241. Рокови чувања архивираних предмета износе: 1) за списе у којима је у судском поступку расправљано о стварно-правним захтевима на непокретностима – тридесет година; 2) за списе у стечајном поступку – тридесет година; 3) за кривичне списе у којима је изречена казна лишења слободе у трајању преко десет година – тридесет година; 4) за кривичне списе у којима је изречена казна лишења слободе у трајању преко три до десет година – двадесет година; 5) за кривичне списе у којима је изречена казна лишења слободе до три године – десет година; 6) за кривичне списе у којима је изречена новчана казна или судска опомена – пет година; 7) за кривичне списе у којима је кривични поступак покренут приватном тужбом или по предлогу, па је поступак обустављен или је донета пресуда којом се оптужба одбија – две године; 8) за списе који се односе на платне налоге – пет година; 9) за списе који се односе на извршни поступак – пет година; 10) за све другостепене списе – пет година; 11) за списе судске управе – десет година; 12) за списе који се односе на управни спор – 10 година; 13) за све остале списе – 10 година; 14) за списе прекршајног поступка из области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, промета роба и услуга и ваздушног саобраћаја – шест година; 15) за остале списе прекршајног поступка – три године; 16) за списе/уверења која на основу важећих закона издаје суд (издавање уверења из казнене евиденције за правна лица и других уверења која суд издаје за физичка и правна лица) – једна година; 17) за записник о уништењу споразума – једна година и 18) за предмете у којима је постигнут споразум о сведочењу окривљеног или осуђеног лица – до истека рока чувања кривичног списа на који се споразум односи. Рок чувања сигурносних примерака података у електронској форми не може бити краћи од рока предвиђеног за чување списа из става 1. овог члана, ако посебним прописом није другачије одређено. Рокови из става 1. овог члана рачунају се од дана правноснажног окончања поступка. После протека рока из става 1. овог члана списи се издвајају из архиве ради уништења или предаје надлежном архиву. Одредбе овог члана примењују се и на електронске записе који су део списа, а који се чувају на начин одређен посебним прописима. Службени гласник РС, број 39/2016 2а Електронска архива суда *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 241а Електронска архива суда jе део информационог система који омогућава трајност електронског записа и осигурава дуготраjно чување електронске архивске грађе у утврђеним роковима чувања, њено одржавање, мигрирање односно пребацивање на нове носаче у прописаним форматима, у складу са прописима којима се уређује архивска грађа, електронска архива, електронски документ и канцеларијско пословање. У електронској архиви судови су дужни да чувају и архивирају електронска документа, аудио и видео снимке рочишта, сведочења и друге снимке који су коришћени у судском поступку, као и друге документе у електронском облику. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 241б Председник суда актом одређује лице које спроводи технички поступак и рад електронске архиве. Технички поступци од чиjег правилног спровођења зависи поуздан рад електронске архиве, као и задужења лица у вези са тим поступцима мораjу бити одређени актом председника суда. Опрема за електронско архивирање и чување података на коjоj се физички налазе уписана електронска документа и други подаци коjи се чуваjу у електронскоj архиви мора се налазити у просториjи у коjоj jе заштићена од влаге и физичког оштећења и у коjоj су обезбеђени услови температуре ваздуха и други услови окружења у границама одређеним техничком спецификациjом произвођача опреме. Улазак у просториjу из става 2. овог члана мора да буде контролисан на начин да се онемогући неовлашћен приступ опреми за електронско архивирање и чување података. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 241в Опрема за електронско архивирање и чување података мора да обезбеди додатно записивање података тако да отказ jедног од уређаjа за складиштење података не проузрокуjе трајан губитак података. Резервне копиjе свих података из електронске архиве редовно се формираjу на за то предвиђеним медиjима, тако да у сваком тренутку постоjи скуп медиjа за резервне копиjе са коjих се може извршити опоравак електронске архиве са стањем коjе ниjе стариjе од 36 сати. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 241г На сва питања која се тичу електронске архиве, а која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују прописи којима се уређује архивска грађа, електронска архива, електронски документ и канцеларијско пословање. *Службени гласник РС, број 39/2016 3. Збирке судских одлука Члан 242. Судови могу основати збирке пресуда и других одлука које садрже све пресуде и друге одлуке које су до краја календарске године постале правноснажне. Одлуци која се ставља у збирку приложиће се по могућности и одлука вишег суда донета поводом уложеног правног лека. Одлуке се разврставају по редном броју ознаке предмета и години када је спис основан. Посебне збирке основаће се за поједине врсте предмета (кривичне, прекршајне, парничне, управне, оставинске и ванпарничне). Збирке одлука чувају се у судском архиву или на други погодан начин. XVIII ГЛАВА ВОЂЕЊЕ УПИСНИКА И ПОМОЋНИХ КЊИГА 1. Оснивање и ознаке Члан 243. Судови воде уписнике и помоћне књиге предвиђене овим пословником, а по потреби, и друге књиге евиденције. Уписници се састоје из потребног броја табака прописаног обрасца који су повезани у књигу са тврдим корицама. На корице се ставља ознака уписника и година на коју се уписник односи (нпр. „Су 2010”, „П 2011”). Судови са мањим обимом послова могу користити једну књигу уписника за више година. На средини прве стране листа којим почиње следећа година ставља се ознака године. На исти начин оснивају се именици и друге помоћне књиге, уколико овим пословником није друкчије одређено. Члан 244. Уместо у књигама, судови могу уписивати евиденцију и друго кретање предмета на картицама које морају да садрже број предмета, лично име или ознаку судије, као и податке о странкама и врсти спора. Уписници и помоћне књиге који се воде ИКТ морају да садрже све податке као и уписник – књига, и чувају се у електронском облику. Уписници за једну годину се штампају кад сви предмети из те године буду архивирани. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 245. Уписнике и помоћне књиге води писарница одвојено за сваку врсту предмета. У случају кад у суду постоји посебно одељење или специјализовано веће, предмети се заводе у посебан уписник исте ознаке као главни уписник за одређену врсту предмета , а иза ознаке уписника се означава да се ради о посебном одељењу или специјализованом већу (нпр. „К-По1 4/10”, „К-По2 7/10”, „К-По3 5/10”). У судској јединици, односно одељењу изван седишта суда, помоћне књиге носе назив основног уписника са ознаком судске јединице, односно одељења изван седишта суда која се обележава римским бројем испред основне ознаке (нпр. „радни спорови И-6 П1 34/10”). У овом случају римски број означава судску јединицу, односно одељење изван седишта суда, а арапски број иза римског броја означава судију. Члан 246. Уписници се воде тако да се у свако доба може из њих утврдити у ком је стадијуму поступак по одређеном предмету и где се предмет налази. На унутрашњој страни корица сваког уписника и пословне књиге морају се ставити штампана објашњења и упутства за њихово вођење. 2. Вођење уписника Члан 247. Писмена се у уписнике заводе хронолошким редом. На исти начин воде се и помоћне књиге, ако овим пословником није друкчије одређено. Сваки предмет у уписнику води се до окончања поступка под истим редним бројем, осим у случајевима раздвајања предмета и другим случајевима предвиђеним овим пословником. Кад је поступак покренуло више лица или се води против више лица, предмет се уводи у уписник под једним редним бројем, с тим што се испред имена странака стављају арапски бројеви (1, 2, 3). Члан 248. Писмено којим се покреће поступак (у даљем тексту: иницијални акт) заводи се у одговарајући уписник, а поднесци и друга писмена у одговарајуће помоћне књиге. Писмена, која се односе на већ заведене предмете (жалбе, одговор на жалбу, приговори и сл.) уписују се у одговарајуће рубрике у уписник под редним бројем предмета на који се односе, док се остала писмена улажу у предмет без посебног уписивања у уписнике. Када код ранијег уписа нема довољно места за даље уписе, који се односе на исти предмет, наставиће се уписивање у првом слободном водоравном реду који следи иза последњег заузетог редног броја уписника. Ради означавања везе тако настављених уписа ставља се, испод ознаке редног броја предмета чији се уписи настављају, црвеном оловком редни број предмета иза кога следе стављени уписи (нпр. 13, 17 што значи да се уписи који се односе на предмет заведени под редним бројем 13 налазе у продужењу уписа иза предмета заведеног под редним бројем 17). Простор где се налази настављен упис носи редни број оног предмета на који се упис односи, а који се означава црвеном оловком (нпр. иза редног броја 17, црвеном оловком ставиће се број 13, што значи да се овај упис односи на предмет заведен под редним бројем 13). Пошто буду завршени сви настављени уписи, који се односе на претходни предмет, у уписник ће се наставити уписивање нових, касније примљених предмета, а под следећим текућим бројем прекинутог иза уписивања (нпр. иза броја 13, уписаног црвеном оловком уписаће се нови следећи предмет број 18). Уписници и помоћне књиге воде се хемијском оловком. Привремене забелешке (кретање списа и сл.), уписују се обичном оловком и бришу када постану беспредметне. Црвеном оловком стављају се само оне забелешке које су предвиђене овим пословником. Члан 249. Погрешно заведени уписи не смеју се брисати, нити на други начин поништавати (лепити, радирати, премазати коректором). Ако је неки предмет погрешно заведен, прецртава се црвеном оловком у водоравном реду цели упис косом цртом од левог доњег према десном горњем углу. У рубрици за примедбе ставља се ознака: „Погрешан упис”. Предмет који се заводи иза погрешно заведеног предмета добија нови следећи редни број. Поништени редни бројеви при закључивању уписника на крају године одбијају се од последњег редног броја. Остали погрешни уписи у уписницима и помоћним књигама поправљају се уношењем тачног уписа, с тим што се преко погрешног текста повлачи танка водоравна црта тако да прецртани текст остане читак. За погрешно заведене предмете у електронском облику постоји евиденција погрешних уписа, а у напомени се означава „погрешан упис” . Ако је неки предмет погрешно заведен коришћењем пословног софтвера за управљање предметима , потребно је потврду о завођењу таквог предмета штампати и здружити у омот погрешно заведених предмета. 3. Означавање завршених предмета Члан 250. Када је предмет коначно решен испред редног броја ставља се ознака коначног решења. на пример 585/10 Предмет се означава као коначно решен када је одлука отпремљена без обзира да ли је правноснажна, а пре отпремања одлуке, само ако је овим пословником одређено. Предмети уписника „Ки” и „Кри” завршени су када по окончању истраге или истражних радњи, истражни судија достави списе овлашћеном тужиоцу, а он поднесе оптужни акт или у оквиру рокова предвиђених у Законику о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 – др. закон, 49/07, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10) не поднесе оптужни акт, нити предложи допуну истраге. Предмет заведен у „К”, „К–по1”, „К–по2” и „К–по3” у коме је окривљени закључио споразум о признању кривичног дела завршен је даном правноснажности пресуде донете на основу закљученог споразума. Предмет уписника „Км–ев” је решен када је правноснажно решење достављено надлежном органу старатељства. Предмет уписника „Ивм” је решен када је престала законска основа за реализацију васпитне мере у складу са одговарајућим одредбама закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Предмет уписника „Вн” је решен када је правноснажно решење достављено надлежном органу старатељства. Предмет уписника „Ивн” је решен када је престала законска основа за примену васпитног налога у складу са одговарајућим одредбама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05). Предмети уписника „КПП” завршени су када се укине мера обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку, подизањем оптужнице или у другим случајевима када суд буде обавештен да је донета наредба о завршетку истраге. Предмет уписника „Ипр” је решен када су прекршајне санкције изречене у пресуди извршене и када су трошкови прекршајног поступка плаћени. Предмет уписника „И” је решен када је отпремљено решење о: – окончању поступка обуставом извршења или противизвршења, односно закључењем извршног поступка или поступка противизвршења, у случајевима одређеним законом; – повлачењу, одбачају или одбијању предлога за извршење, противизвршење или обезбеђење; – одређивању плаћања судских пенала; – обезбеђењу заснивањем заложног права; – одређивању претходне или привремене мере у извршном поступку; – ненадлежности суда; – настављању поступка пред јавним извршитељем на основу изјашњења повериоца (које може бити у форми електронског писмена), у складу са чланом 547. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15). Предмет уписника „Ии” је решен када је отпремљено решење о извршењу или противизвршењу које садржи одлуку да ће извршење спровести извршитељ. Предмет уписника „Ипи” је решен када је отпремљено решење о приговору трећег лица, у случајевима када извршење спроводи извршитељ. Предмет уписника „Ион” је решен када је отпремљено решење о захтеву за отклањање неправилности када извршење спроводи извршитељ. Предмет уписника „Иои” је решен када је отпремљено решење о упису у књигу извршног дужника или решење о обустави поступка за упис у књигу извршних дужника. Предмет уписника „Инк” је решен када је отпремљено решење о предлогу за изрицање новчане казне када извршење спроводи извршитељ. Предмет уписника „Ив” је решен када је отпремљено решење о: – окончању поступка обуставом извршења, односно закључењем извршног поступка, по правилима за извршење на основу извршне исправе; – повлачењу, одбијању или одбачају предлога за извршење на основу веродостојне исправе; – ненадлежности суда; – усвајању приговора и стављању ван снаге решења о извршењу и уступању списа предмета надлежном суду на даљи парнични поступак; – настављању поступка пред јавним извршитељем на основу изјашњења повериоца (које може бити у форми електронског писмена), у складу са чланом 547. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15). Предмет уписника „И” и уписника „Ив” је решен када је поступак обустављен у складу са чланом 547. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу ( „Службени гласник РС”, број 106/15). Знак коначног решења ставља се пре отпремања одлуке и када је решење о прекиду поступка постало правноснажно, а у кривичном поступку (К, Ки, КПП, Км, Ким, Ик) и када је према окривљеном/осуђеном расписана потерница, па по протеку 90 дана не буде пронађен. У свим другостепеним поступцима, када се предмет враћа на допуну првостепеног поступка, знак коначног решења ставља се по протеку рока од 90 дана од дана достављања списа првостепеном суду. У уписник за предмете реорганизације, знак коначног решења ставља се у случајевима усвајања плана или обустављања примене плана реорганизације. Предмет који се односи на више лица (окривљених, тужилаца, тужених и сл.), означава се као коначно решен када је поступак окончан и одлука отпремљена у погледу свих лица. Када је предмет решен само у погледу неких лица, знак коначног решења ставља се само код слова или броја који се односе на та лица. Предмет који је делимично решен означава се тако што се испод редног броја уписника ставља црвена водоравна црта (нпр. „К 585/10”). Ако се уписници воде коришћењем пословног софтвера за управљање предметима, води се посебна евиденција о свим завршеним предметима, уз посебно означење да ли је предмет решен. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 251. Када су сви предмети заведени на једној страни уписника или помоћне књиге, означени као коначно решени, у доњем левом углу листа ставља се правоугаони знак Правоугаоним знаком уоквириће се и редни број предмета када се ставља у архиву. У предмету који се води у електронском облику посебно се означава да ли је предмет архивиран (а/а). Знак коначног решења и правоугаони знак ставља се увек црвеном оловком или штамбиљем. 4. Спајање предмета у уписницима Члан 252. Када се више предмета споји ради вођења јединственог поступка, редни број спојеног предмета означава се у рубрици за примедбе уписника коме је предмету (заједнички предмет) спојен (нпр. „Спојен П 50/10”). У рубрици за примедбе под редним бројем заједничког предмета ставља се забелешка (нпр. „Спојен К 50/10”). Спојени предмет води се убудуће под ознаком заједничког предмета који је као најстарији заведен, а у уписнику се разводи као завршен на други начин. Члан 253. Када се неки предмет прилаже другом само ради увида, неће се поступити по одредбама претходног члана. Прилагање предмета у овом случају бележи се обичном оловком у рубрици за примедбе предмета који се прилаже (нпр. „Приложен предмет П 30/10”) и ставља датум прилагања. Оваква белешка ставља се и у рубрици за примедбе уписника под редним бројем онога предмета коме је други предмет приложен (нпр. „Приложен је К 50/10”). 5. Раздвајање предмета у уписницима Члан 254. Када суд одлучи да се поступак по неком предмету у погледу појединих кривичних дела или окривљених, као и у погледу појединих захтева у истој тужби, одвојено расправи, предмет ће се у уписнику раздвојити тако што ће се преписи писмена која се односе на издвојени предмет завести као нов предмет. У рубрици за примедбе код новог предмета ставља се о томе белешка мастилом нпр. „Издвојено из К 40/10”, а код раније заједничког предмета: „Одвојен К 30/10”. У оба случаја означава се и датум издвајања. Белешке се стављају и у попис списа. Уписи који се односе на издвојени део предмета преносе се у одговарајуће рубрике новог редног броја издвојеног предмета. Ако је у кривичном предмету подигнута оптужница против више лица, а једно или више лица је закључило споразум о признању кривичног дела, предмет се у уписнику раздваја у односу на лице које је закључило споразум, тако што се преписи писмена која се односе на издвојени предмет заводе као нов предмет. *Службени гласник РС, број 39/2016 6. Закључивање уписника и помоћних књига Члан 255. Уписници и помоћне књиге се закључују на крају године тако што се иза последњег уписаног редног броја подвуче задњи упис и уносе следећи подаци: дан, месец и година закључења, редни број последњег уписа, број погрешних уписа, број решених предмета и број предмета који су на крају године остали нерешени. Констатацију потписује водилац помоћног уписника, управитељ писарнице и председник. Главни уписник се закључује након сравњења података са подацима из уписника судске јединице, односно одељења изван седишта суда. Уколико се уписници воде коришћењем пословног софтвера за управљање предметима, у уписник се обавезно уписује констатација о закључењу, која се штампа и заводи у „Су” уписник. 7. Преношење и превођење старих предмета Члан 256. Предмети који су на крају године остали нерешени преносе се у уписник следеће године тако што се на првој страни уписника наводе само редни бројеви тих предмета. Сви уписи који се односе на те предмете врше се и даље у ранијем уписнику. Када се предмет реши у текућој години, у ранијем уписнику ставља се код односног редног броја знак коначног решења, а на првој страни новог уписника црвеном оловком прецртава се односни редни број. Судови који располажу пословним софтвером за управљање предметима, старе предмете не преносе и не преводе. Члан 257. Ако се поједини предмети коначно не реше у години у којој су заведени и у наредној години, преводе се заједно са свим потребним уписима (уписи који се уписују приликом завођења првог писмена) у уписник за текућу годину и заводе пре нових предмета. Преведени предмети задржавају ознаку уписника и број тако да се пре заводе раније примљени предмети. Као датум пријема уписује се датум пријема првог писмена (нпр. предмети уписани у уписник за 2010. годину, ако су остали нерешени до 1. јануара 2012. године, преносе се у уписник за 2012. годину, са уписима који се уписују приликом завођења првог писмена). У примедби уписника, из кога се предмет преводи, уписује се да је предмет преведен у нови уписник, а код редног броја ставља знак коначног решења. Испод последњег преведеног предмета у новом уписнику повлачи се црвеном оловком водоравна црта. Писмена примљена у текућој години уписују се испод црте из претходног става почев од редног броја 1. Остали уписи током двогодишњег рада, не преносе се. 8. Поновно завођење Члан 258. Када се у предмету који је у уписнику означен као коначно решен, поступак настави услед укидања одлуке (у целини или делимично), или после прекида поступка или после проналаска окривљеног по потерници и сл., предмет се уписује као нови са потребним ранијим уписима. У рубрици за примедбе уписује се ранија ознака, а код ранијег уписа уписује се нова ознака предмета (веза раније и касније). Изузетно од става 1. овог члана, када се настави прекршајни поступак после прекида поступка, предмет задржава број под којим је претходно заведен. Ако у истом предмету по коме је одлука у другом степену делимично укинута, а делимично потврђена, па у делу по коме је потврђена, у поступку по ванредним правним лековима буде укинута, другостепена и првостепена одлука, у погледу поновног завођења поступиће се у смислу става првог овог члана, то јест предмет у овом делу добиће исту ознаку коју носи део предмета који је поновно заведен услед делимичног укидања у другом степену. *Службени гласник РС, број 39/2016 9. Увођење у именик Члан 259. Предмет заведен у уписник уводи се одмах у одговарајући именик. Ако се води електронски уписник, не води се именик. 10. Преглед Члан 260. Управитељ писарнице прегледа најмање једанпут месечно, по случајном избору, уписе у свим уписницима, именицима и осталим помоћним књигама. Том приликом упоређује уписе са списима и проверава да ли су тачни и потпуни. О извршеном прегледу обавештава председника и председника одељења. Председник одељења, најмање једанпут тромесечно, а председник – годишње, прегледају уписнике и помоћне књиге. Приликом прегледа указује се на пропусте, исправљају запажене грешке и дају потребна објашњења. Извршен преглед потврђује се потписом и датумом иза последњег прегледаног уписа. О извршеном прегледу председник одељења, сачињава белешку и доставља је председнику. Контрола у пословном софтверу за управљање предметима се врши на исти начин као и за ручно вођене уписнике. Уписи се проверавају случајним избором, а подаци у софтверу морају садржати све податке из предмета које садржи и уписник. 11. Уписници Уписници које воде сви судови Члан 261. Сви судови воде: – Уписник судске управе „Су”, Образац бр. 1 – Попис списа судске управе „Пс”, Образац бр. 2 – Уписник судске управе са подацима означеним степеном тајности – државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно „ДТ.Су”„СП.Су”„П.Су”, „И.Су”, Образац бр. 1 *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 262. Писмена која се односе на послове судске управе распоређују се у групе и подгрупе на следеће начине: I група: Организациони послови II група: Упутства и други акти III група: Статистика и извештаји IV група: Финансијско-материјално пословање V група: Кадровски послови VI група: Притужбе VII група: Изузећа, искључења VIII група: Разно Поједине групе садрже подгрупе, и то: I група 1) Упутства и акти организационе природе; 2) Распоред послова; 3) Пружање правне помоћи; 4) Судска јединица/одељење изван седишта суда/судски дани; 5) Прегледи и обиласци судова; 6) Судије поротници; 7) Радни састанци; 8) Стручно усавршавање и обука судија и судског особља; 9) Систематизација радних места. II група 12) Овера исправа намењених употреби у иностранству; 13) Материјално право; 14) Процесно право; 15) Претходни поступак; 16) Таксе; 17) Судска пракса. 17а) Информације од јавног значаја III група 18) Упутства и акти који се односе на статистику; 19) Редовни извештаји о раду; 20) Редовни статистички извештаји; 21) Повремени статистички извештаји. IV група 22) Упутства и други акти; 23) Службени гласници, књиге, часописи и канцеларијски материјал; 24) Грејање и осветљење; 25) Путни и селидбени трошкови; 26) Трошкови чишћења, одржавања и осигурања зграде и инвентара; 27) Поштански, телеграфски и телефонски трошкови; 28) Допуна инвентара; 29) Трошкови поступка; 30) Трошкови судија поротника; 31) Послови економата; 32) Остало финансијско пословање; 33) Депозити. V група 34) Евиденција о избору председника и судија; 35) Упутства и други акти; 36) Стручни испити запослених; 37) Судијски приправници; 38) Годишњи одмор и одсуствовања. VII Група 39) Изузећа 40) Искључења У ову групу послова заводи се све остало из области судске управе. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Су” Члан 263. У уписник „Су” заводе се писмена која се односе на пословање судске управе. Писмена која се односе на ствари које су по својој природи исте или сродне врсте заводе се по групама односно подгрупама на почетку уписника, а сва остала писмена, која се не могу уврстити у поједине од тих група, заводе се по реду пријема под даљим редним бројевима, иза бројева који су заузети за поједине подгрупе. Поједини послови судске управе распоређују се у групе односно подгрупе. Судови су овлашћени да према својим потребама при оснивању уписника одреде и друге групе односно подгрупе. Приликом оснивања уписника за сваку групу одређује се више редних бројева, с тим да свака подгрупа носи посебан редни број. За сваку подгрупу на почетку године оснива се посебан омот и заводи у уписник „Су” под редним бројем и називом подгрупе у коју се у току године улажу сва писмена која ту спадају. Приликом улагања таква писмена добијају заједнички редни број под којим се у уписнику „Су” води подгрупа, као и подброј који одговара редном броју пописа списа, који се води у сваком омоту. Иза такве ознаке писмена ставља се још ознака групе римским бројем (нпр. „Су И-8 67/10”, што значи да ово писмено спада у прву групу, подгрупу под бројем 8, а под називом „Судије поротници”). Тако уложена писмена разводе се у рубрици за примедбе пописа списа одређене подгрупе, а не у уписнику. Омоти са писменима која се односе на послове судске управе држе се у просторијама судске управе сређени по групама и подгрупама. Уписник „ДТ.Су”, „СП.Су”, „П.Су” и „И.Су *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 264. У уписник „ДТ.Су”, „СП.Су”, „П.Су” и „И.Су” са подацима означеним степеном тајности – државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно, који води председник или лице које он одреди, заводе се тајни подаци судске управе и писмена која су примљена, а од пошиљаоца означена као државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници основних судова *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 265. Основни судови воде уписнике за: 1) кривичне предмете, и то за: – истраге и истражне радње „Ки”, Образац бр. 3 – кривичне предмете „К”..., Образац бр. 4 – поступања судија за претходни поступак на дежурству „КППД”, Образац бр. 3в – разне истражне предмете „Кри”, Образац бр. 6 – предмете правне помоћи између домаћих судова у кривичним стварима „Пом К”, Образац бр. 31а – разне кривичне предмете „Кр”, Образац бр. 6 – издавање уверења о вођењу кривичног поступка за физичка лица и казненој евиденцији за правна лица „Ку”, Образац бр. 6 – издавање уверења о лишењу родитељског права, о лишењу пословне способности и друга уверења „У”, Образац бр. 6 – уписник казнене евиденције за правна лица „Кепл”, Образац бр. 6а – кривично веће ван главног претреса „Кв”, Образац бр. 8 – извршење кривичних санкција „Ик”, „Ик1”, „Ик2”... Образац бр. 10 – извршење алтернативних санкција (кућни затвор, рад у јавном интересу и сл.) „Ика”, „Ика1”, „Ика2”... Образац бр. 11 – предмете условних отпуста „Куо”, Образац бр. 9 – уписник о привременом одузимању имовине „Пои”,...Образац бр. 12 – уписник о трајном одузимању имовине „Тои”,...Образац бр. 13 – предмете споразума о признању кривичног дела „Спк”, Образац бр. 14 – споразум о сведочењу окривљеног „Ссок”, Образац бр. 14а – споразум о сведочењу осуђеног „Ссос”, Образац бр. 14б – уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп”, Образац бр. 6б – уписник извршења кривичних санкција до једне године забраном напуштања просторија у којима осуђени станује „Ик-кз”, Образац бр. 10а – излазне међународне замолнице у кривичној материји „ПОМ Ик”, Образац бр. 27 – улазне међународне замолнице у кривичној материји „ПОМ Ук”, Образац бр. 30 – излазне међународне замолнице у кривичној материји за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и др. органу стране државе „Пом ИкН”, Образац бр. 27 – улазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које су непосредно упућене домаћем суду од стране иностраног органа „Пом УкН”, Образаца бр. 30 – одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП”, Образац бр. 3а – друга поступања судије у претходном поступку „КППр”, Образац бр. 3б – предлоге и извештаје јавног тужиоца и наредбе судије за претходни поступак „КПП Пов”, Образац бр. 39а – предлоге јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње „КПП Пов1”, „КПП Пов2”, „КПП Пов3”... Образац бр. 39а 2) грађанске предмете и то за: – парничне предмете, радне и породичне спорове и сл. „П”, „П1”, „П2”...,Образац бр. 16 – уписник за предмете радних спорова у вези са узбуњивањем „П1–Уз”, Образац бр. 16 – платне налоге „Пл”, Образац бр. 17 – извршења на основу извршне исправе „И”, Образац бр. 18 и 20 – предлог за спровођење извршења на основу извршне исправе од стране извршитеља „Ии”, Образац бр. 18а – предлог за спровођење извршења на основу веродостојне исправе од стране извршитеља „Иив”, Образац бр. 18а – приговор трећег лица код спровођења извршења од стране извршитеља „Ипи”, Образац бр. 18б – захтев за отклањање неправилности „Ион”, Образац бр. 18в – захтев за добијање изјаве о имовини извршног дужника када се раздружи поступак „Иои”, Образац бр. 18г – новчано кажњавање „Инк”, Образац бр. 18д – предмете извршења на основу веродостојне исправе „Ив”, Образац бр. 19 и 21 – књига извршних дужника и збирка исправа „Икд”, Образац бр. 22 – приговоре у „И” и „Ии” предметима „ИпвИ”, Образац бр. 23 – приговор у „Ив” предметима „ИпвИв”, Образац бр. 23а – приговор у поступку за намирење потраживања по основу комуналних и сличних услуга „ИпвИвк”, Образац бр. 23б – предмете оставина „О”, Образац бр. 24 – остале ванпарничне предмете „Р”, „Р1”, „Р2”, „Р3”, Образац бр. 25 – уписник приговора на решења јавних бележника „Р-јб”, Образац бр. 25а – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (грађански, извршни, кривични предмети, радни спорови, ванпарнични предмети) „Р4п”, „Р4и”, „Р4к”, „Р4р” и „Р4в”, Образац бр 25 б – уписник за предмете по тужбама за накнаду неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року „Прр”, Образац бр. 16 – уписник за предмете по тужбама за накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року „Прр 1”, образац бр. 16 – предмете правне помоћи „Пом”, Образац бр. 26 – излазне међународне замолнице у грађанској материји „Пом Иг”, Образац бр. 28 – улазне међународне замолнице у грађанској материји „Пом Уг”, Образац бр. 32 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ 1”, Образац бр. 28 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ 2”, Образац бр. 28 – улазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима „Пом УгХ 1”, Образац бр. 32 – улазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима „Пом УгХ 2”, Образац бр. 32 – излазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и др. органу стране државе „Пом ИгН”, Образац бр. 28 – улазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које су непосредно упућене домаћем суду од стране иностраног органа „Пом УгН”, Образац бр. 32 – предмете задржавања лица у здравственој организацији „Ос”, Образац бр. 35 – овере „Ов1”, „Ов2”..., Образац бр. 36 – овере исправа намењених употреби у иностранству „Ов И”, Образац бр. 33 и „Ов Х”, Образац бр. 34 У судској јединици, односно одељењу изван седишта суда воде се помоћни уписници о подацима који се уписују у одговарајуће главне уписнике суда. Обрасци прописани за главне уписнике у суду важе и за помоћне уписнике. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници виших судова *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 266. Виши судови воде уписнике за: 1) кривичне предмете, и то за: – истраге и истражне радње „Ки”, Образац бр. 3 – разне кривичне „Кр”, Образац бр. 6 – разне истражне предмете „Кри”, Образац бр. 6 – кривично веће ван главног претреса „Кв”, Образац бр. 8 – првостепене кривичне предмете „К”, „К1”, „К2” и „К3”, Образац бр. 4 – припремни поступак према малолетницима „Ким”, Образац бр. 38 – поступак према малолетницима „Км”, Образац бр. 40 – поступак према малолетницима у предметима високотехнолошког криминала „Км–По3”, Образац бр. 40 – кривично веће ван главног претреса у поступцима према малолетницима „Квм”, Образац бр. 8 – уписник о изреченим кривичним санкцијама према малолетницима „Км–ев”, Образац бр. 43 – уписник о извршењу васпитних мера „Ивм”, Образац бр. 43 – уписник васпитних налога „Вн”, Образац бр. 41 – уписник извршења васпитних налога „Ивн”, Образац бр. 42 – уписник извршења мера безбедности малолетника „Имбм”, Образац бр. 43 – разне кривичне предмете према малолетницима „Крм”, Образац бр. 6 – условни отпуст малолетника „КуоКм” Образац бр. 9 – кривични предмети по жалби (мала апелација) „Кж”, „Кж1”..., Образац бр. 55 – предмете помиловања „Кп”, Образац бр. 7 – предмети условних отпуста „Куо”, Образац бр. 9 – предмети изручења окривљених и трансфера осуђених лица „Кре”, Образац бр. 15 – уписник о привременом одузимању имовине „Пои”, Образац бр. 12 – уписник о трајном одузимању имовине „Тои”, Образац бр. 13 – предмете споразума о признању кривичног дела „Спк”, Образац бр. 14 – споразум о сведочењу окривљеног „Ссок” , Образац бр. 14а – споразум о сведочењу осуђеног „Ссос” , Образац бр. 14б – излазне међународне замолнице у кривичној материји „Пом И3”, Образац бр. 29 – улазне међународне замолнице у кривичној материји „Пом Ук2”, Образац бр. 31 – излазне међународне замолнице у кривичној материји за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и др. органу стране државе „Пом И3Н”, Образац 29 – улазне међународне замолнице у кривичној материји за пружање општих видова правне помоћи које су непосредно упућене домаћем суду од стране иностраног органа „Пом Ук2Н”, Образац бр. 31 – одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП”, Образац бр. 3а – друга поступања судије у претходном поступку „КППр”, Образац бр. 3б – предлоге и извештаје јавног тужиоца и наредбе судије за претходни поступак „КПП Пов”, Образац бр. 39а – предлоге јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње „КПП Пов1”, „КПП Пов2”, „КПП Пов3”, Образац бр. 39а – предмете правне помоћи између домаћих судова у кривичним стварима „Помк”, Образац бр. 31а – уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп” , Образац бр. 6б – уписник извршења кривичних санкција до једне године забраном напуштања просторија у којима осуђени станује „Ик–кз”, Образац бр. 10а – уписник казнене евиденције за правна лица „Кепл”, Образац бр. 6а – издавање уверења о вођењу кривичног поступка за физичка лица и казненој евиденцији за правна лица „Ку” образац бр. 6 1.1 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, број 94/16) – организовани криминал: – уписник за кривичне предмете организованог криминала „К–По1” Образац бр. 4 – уписник за истражне предмете организованог криминала „Ки–По1”, Образац бр. 3 – предмете споразума о признању кривичног дела „Спк–По1”, Образац бр. 14 – споразум о сведочењу окривљеног „Ссок–По1”, Образац бр. 14а – споразум о сведочењу осуђеног „Ссос–По1”, Образац бр. 14б – уписник о трајном одузимању имовине „Тои–По1”, Образац бр. 13 – уписник за кривично веће „Кв–По1”, Образац бр. 8 – уписник за предмете помиловања „Кп–По1”, Образац бр. 7 – уписник за разне кривичне предмете „Кр–По1”, Образац бр. 6 – предмете условних отпуста „Куо–По1”, Образац бр. 9 – предмети изручења окривљених и трансфера осуђених лица „Кре–По1”, Образац бр. 15 – излазне међународне замолнице у кривичној материји „ПомИ3–По1”, Образац бр. 29 – улазне међународне замолнице у кривичној материји „Пом Ук2–По1”, Образац бр. 31 – уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп–По1”, Образац бр. 6б – извршење кривичних санкција лица која се упућују на издржавање казне затвора у посебно одељење за издржавање казне затвора „Ик–По1”, Образац бр. 10б – издавање уверења о вођењу крив. поступка и казненој евиденцији за правна лица „Ку–ПО”, Образац бр. 6 – уписник казнене евиденције за правна лица „КЕпл–По1”, Образац бр. 6а – уписник за предлоге јавног тужиоца, наредбе истражног судије и судије за претходни поступак и заштићене сведоке „Пов–По1”, „Стр. Пов–По1” Образац бр. 39 – одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП–По1”, Образац бр. 3а – разна поступања у претходном поступку „КППр–По1”, Образац бр. 3б – предлоге и извештаје јавног тужиоца и наредбе судије за претходни поступак „КПП Пов–По1”, Образац бр. 39а – предлоге јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње „КПП Пов1–По1”, „КПП Пов2–По1”, „КПП Пов3–По1”, Образац бр. 39а – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року „Р4к–По1”, Образац бр. 25 б 1.2 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15...) – ратни злочини: – уписник за кривичне предмете ратних злочина „К–По2”, Образац бр. 4 – уписник за истражне предмете ратних злочина „Ки–По2”, Образац бр. 3 – предмете споразума о признању кривичног дела „Спк–По2”, Образац бр. 14 – споразум о сведочењу окривљеног „Ссок–По2”, Образац бр. 14а – споразум о сведочењу осуђеног „Ссос–По2”, Образац бр. 14б – уписник о трајном одузимању имовине „Тои–По2” , Образац бр. 13 – уписник за кривично веће „Кв–По2”, Образац бр. 8 – уписник за предмете помиловања „Кп–По2”, Образац бр. 7 – уписник за разне кривичне предмете „Кр–По2”, Образац бр. 6 – предмети условних отпуста „Куо–По2”, Образац бр. 9 – предмети изручења окривљених и трансфера осуђених лица „Кре–По2”, Образац бр. 15 – излазне међународне замолнице у кривичној материји „ПомИ3–По2”, Образац бр. 29 – улазне међународне замолнице у кривичној материји „Пом УК2–По2”, Образац бр. 31 – уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп–По2”, Образац бр. 6б – извршење кривичних санкција у кривичној материји „Ик–По2”, Образац бр. 10б – уписник казнене евиденције за правна лица „КЕпл–По2”, Образац бр. 6а – уписник за предлоге јавног тужиоца, наредбе истражног судије и судије за претходни поступак и заштићене сведоке „Пов–По2”, „Стр. Пов–По2”, Образац бр. 39 – одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП–По2”, Образац бр. 3а – разна поступања у претходном поступку „КППр–По2”, Образац бр. 3б – предлоге и извештаје јавног тужиоца и наредбе судије за претходни поступак „КПП Пов–По2”, Образац бр. 39а – предлози јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње „КПП Пов1–По2”, „КПП Пов2–По2”, „КПП Пов3–По2” Образац бр. 39а – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року „Р4К-По2”, Образац бр 25 б 1.3 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09) – високотехнолошки криминал: – уписник за кривичне предмете високо-технолошког криминала „К–По3”, Образац бр. 4 – уписник за истражне предмете високо-технолошког криминала „Ки–По3”, Образац бр. 3 – предмете споразума о признању кривичног дела „Спк-По3”, Образац бр. 14 – споразум о сведочењу окривљеног „Ссок-По3”, Образац бр. 14а – споразум о сведочењу осуђеног „Ссос-По3”, Образац бр. 14б – уписник о трајном одузимању имовине „Тои-По3”, Образац бр. 13 – уписник за кривично веће „Кв-По3”, Образац бр. 8 – уписник за предмете помиловања „Кп-По3”, Образац бр. 7 – уписник за разне кривичне предмете „Кр-По3” Образац бр. 6 – предмете условних отпуста „Куо-По3” Образац бр. 9 – предмети изручења окривљених и трансфера осуђених лица „Кре-По3”, Образац бр. 15 – излазне међународне замолнице у кривичној материји „ПомИ3-По3”, Образац бр. 29 – уписник за предлоге јавног тужиоца и наредбе истражног судије и судије за претходни поступак „Пов-По3”, Образац бр. 39 – одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП–По3”, Образац бр. 3а – разна поступања у претходном поступку „КППр–По3”, Образац бр. 3б – улазне међународне замолнице у кривичној материји „Пом Ук2–по3” , Образац бр. 31 – уписник за предлоге јавног тужиоца, наредбе истражног судије и заштићене сведоке „Пов–По3”, „Стр. Пов–по3”, Образац бр. 39 – уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп–по3”, Образац бр. 6б 2) грађанске предмете, и то за: – парнице „П”, „П1”..., Образац бр. 16 – медијске спорове „П3”, Образац бр. 16 – ауторске спорове „П4”, Образац бр. 16 – за предмете по тужбама у вези са узбуњивањем „П-уз”, Образац бр. 16 – привремене мере пре покретања спора по тужби у вези са узбуњивањем „Ппр-уз”, Образац бр. 16а – парничне предмете по жалби (мала апелација) „Гж”, „Гж1”..., Образац бр. 57 – за предмете по жалби на решење првостепеног суда којим се приговор на решење јавног бележника одбија „Гж јб”, Образац бр. 57б – разне грађанске „Р”, Образац бр. 25 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (грађански, извршни, кривични предмети, радни спорови) „Р4п”, „Р4и”, „Р4к”, „Р4р”, Образац бр. 25б – уписник за предмете по тужбама за накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року „Прр 1”, Образац бр. 16 – кривичне предмете по жалби на одлуку о приговору председника основног суда (разуман рок) „Рж к”, Образац бр. 57в – грађанске предмете опште надлежности по жалби на одлуку о приговору председника основног суда (разуман рок) „Рж г”, Образац бр. 57в – радне спорове по жалби на одлуку о приговору председника основног суда (разуман рок) „Рж р”, Образац бр. 57в – за другостепене предмете накнаде неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, у споровима мале вредности „Гж рр”, Образац бр. 57 – предмете рехабилитације „Рех”, Образац бр. 37 – излазне међународне замолнице у грађанској материји „Пом Иг”, Образац бр. 28 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ 1”, Образац бр. 28 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ 2”, Образац бр. 28 – излазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и другим органима стране државе „Пом ИгН”, Образац бр. 28 1.4 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције − корупција: − одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка „КПП-По4”, Образац бр. 3а − разна поступања у претходном поступку „КППр-По4”, Образац бр. 3б − уписник за кривичне предмете против корупције „К-По4”, Образац бр. 4 − предмете споразума о признању кривичног дела „Спк-По4”, Образац бр. 14 − споразум о сведочењу окривљеног „Ссок-По4”, Образац бр. 14а − споразум о сведочењу осуђеног „Ссос-По4”, Образац бр. 14б − уписник о привременом одузимању имовине „Пои-По4”, Образац бр. 12 − уписник о трајном одузимању имовине „Тои-По4”, Образац бр. 13 − кривично веће ван главног претреса „Кв-По4”, Образац бр. 8 − предмете помиловања „Кп-По4”, Образац бр. 7 − уписник за разне кривичне предмете „Кр-По4”, Образац бр. 6 − предмете условних отпуста „Куо-По4”, Образац бр. 9 − предмете изручења окривљених и трансфера осуђених лица „Кре-По4”, Образац бр. 15 − уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року „Р4к-По4”, Образац бр. 25б − излазне међународне замолнице у кривичној материји „ПомИ3-По4”, Образац бр. 29 − излазне међународне замолнице у кривичној материји за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и др. органу стране државе „ПомИ3Н-По4”, Образац бр. 29 − улазне међународне замолнице у кривичној материји „ПомУк2-По4”, Образац бр. 31 − улазне међународне замолнице у кривичној материји за пружање општих видова правне помоћи које су непосредно упућене домаћем суду од стране иностраног органа „ПомУк2Н-По4”, Образац бр. 31 − предмете правне помоћи између домаћих судова у кривичним стварима „Помк-По4”, Образац бр. 31а − уписник службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима „Спп-По4”, Образац бр. 6б − уписник казнене евиденције за правна лица „КЕпл-По4”, Образац бр. 6а − уписник за предлоге јавног тужиоца, наредбе истражног судије и судије за претходни поступак и заштићене сведоке „Пов-По4”, „Стр.Пов-По4”, Образац бр. 39 − предлоге и извештаје јавног тужиоца и наредбе судије за претходни поступак „KПП Пов-По4”, Образац бр. 39а − предлози јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње „KПП Пов1-По4”, „KПП Пов2-По4”, „KПП Пов3-По4”, Образац бр. 39а *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници апелационих судова *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 267. Апелациони судови воде уписнике за: 1) Кривичне предмете, и то за: – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде „Кж1”, Образац бр. 55а – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на решења „Кж2”, Образац бр. 55б – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде „Кж3”, Образац бр. 55а – кривичне предмете у којима се одлучује по предлогу за продужење притвора и разне другостепене кривичне предмете „Кж–р”, Образац бр. 74 – кривичне предмете у којима се одлучује о сукобу надлежности, „Кжр–Ас”, Образац бр. 75 – другостепене кривичне предмете условних отпуста „Кж-уо”, Образац бр. 55в – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж1–Спк”, Образац бр. 55г – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на решења у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж2–Спк”, Образац бр. 55 д – другостепене кривичне предмете издавања окривљених (екстрадиција) и трансфера осуђених лица „Кж–Кре”, Образац бр. 55ђ – предмете другостепеног суда о привременом одузимању имовине „Кж–Пои”, Образац бр. 55е – предмете другостепеног суда о трајном одузимању имовине „Кж–Тои”, Образац бр. 55ж – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на првостепене мериторне одлуке у поступцима према малолетницима „Кжм1”, Образац бр. 56 – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на процесна решења у поступцима према малолетницима „Кжм2”,Образац бр. 56а – кривичне предмете у којима се одлучује по жалби на другостепене одлуке у поступцима према малолетницима „Кжм3”, Образац бр. 56 – разне другостепене кривичне предмете у поступцима према малолетницима „Кжм–р”, Образац бр. 74а – кривичне предмете у поступцима према малолетницима којима се одлучује о сукобу надлежности „Кжмр–Ас”, Образац бр. 75а – другостепене кривичне предмете условних отпуста у поступцима према малолетницима „Кжм–Уо”, Образац бр. 56б 1.1. за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције (организовани криминал): – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде „Кж1–По1”, Образац бр. 55а – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по жалби на решења „Кж2–По1”, Образац бр. 55б – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде „Кж3–По1”, Образац бр. 55а – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по предлогу за продужење притвора и разне другостепене кривичне предмете организованог криминала „Кж-р–По1”, Образац бр. 74 – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж1–По1–Спк” , Образац бр. 55г – кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује по жалби на решења у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж2–По1–Спк”, Образац бр. 55д – другостепене кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује о условним отпустима „Кж – По1–уо”, Образац бр. 55в – другостепене кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује о издавању окривљених (екстрадиција) и трансфера осуђених лица „Кж–По1–Кре”, Образац бр. 55ђ – другостепене кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује о привременом одузимању имовине „Кж–По1–Пои”, Образац бр. 55е – другостепене кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује о о трајном одузимању имовине „Кж–По1–Тои”, Образац бр. 55ж – другостепене кривичне предмете организованог криминала у којима се одлучује о жалби на првостепену одлуку којом се осуђени упућује на издржавање казне затвора у посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала „Кж–По1–Ик” , Образац бр. 55з 1.2 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине (ратни злочини): – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде „Кж1–По2”, Образац бр. 55а – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по жалби на решења „Кж2–По2”, Образац бр. 55б – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде „Кж3–По2”, Образац бр. 55а – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по предлогу за продужење притвора и разне другостепене кривичне предмете ратних злочина Кж–р–По2”, Образац бр. 74 – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж1–По2–Спк”, Образац бр. 55г – кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује по жалби на решења у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж2–По2–Спк”, Образац бр. 55д – другостепене кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује о условним отпустима „Кж–По2–уо”, Образац бр. 55в – другостепене кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује о издавању окривљених (екстрадиција) и трансферу осуђених лица „Кж–По2–Кре”, Образац бр. 55ђ – другостепене кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује о привременом одузимању имовине „Кж–По2–Пои”, Образац бр. 55е – другостепене кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује о трајном одузимању имовине „Кж–По2–Тои”, Образац бр. 55ж – другостепене кривичне предмете ратних злочина у којима се одлучује о жалби на првостепену одлуку којом се осуђени упућује на издржавање казне затвора у Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала „Кж–По2–Ик”, Образац бр. 55з 1.3 за предмете према Закону о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала (високо-технолошки криминал): – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде „Кж1–По3”, Образац бр. 55а – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на решења „Кж2–По3”, Образац бр. 55б – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде „Кж3–По3”, Образац бр. 55а – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује о предлогу за продужење притвора и разне другостепене кривичне предмете високотехнолошког криминала Кж–р–По3”, Образац бр. 74 – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на првостепене пресуде у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж1 – По3–Спк, Образац бр. 55г – кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на решења у закљученим споразумима о признању кривичног дела „Кж2–По3–Спк” , Образац бр. 55д – другостепене кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује о условним отпустима „Кж–По3–уо”, Образац бр. 55в – другостепене кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује о издавању окривљених (екстрадиција) и трансферу осуђених лица „Кж–По3–Кре”, Образац бр. 55ђ – другостепене кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује о привременом одузимању имовине „Кж–По3–Пои”, Образац бр. 55е – другостепене кривичне предмете високотехнолошког криминала у којима се одлучује о трајном одузимању имовине „Кж–По3–Тои”, Образац бр. 55ж 2) Грађанске предмете и то за: – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављеним против одлука првостепених судова у грађанскоправним споровима „Гж”, Образац бр. 57 – предмете у којима се одлучује о сукобу надлежности нижих судова „Р”, „Р1”, Образац бр. 82 – предмете у којима се одлучује о дозвољености ревизије у грађанскоправној материји „Р3”, „Р4”,Образац бр. 78а – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављених против одлука виших судова у поступцима за рехабилитацију „Рех ж”, Образац бр. 57а – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављеним против одлука првостепених судова у породичним споровима „Гж2”, Образац бр. 57 – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављеним против одлука првостепених судова у радним споровима „Гж1”, Образац бр. 57 – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављеним против одлука првостепених судова у медијским споровима у вези са објављивањем исправке информације „Гж3”, Образац бр. 57 – предмете у којима се одлучује по жалбама изјављеним против одлука првостепених судова у ауторским споровима „Гж4”, Образац бр. 57 – предмете по жалбама на одлуке виших судова по тужбама за заштиту у вези са узбуњивањем „Гж-уз”, Образац бр. 57 – предмете по жалби у радним споровима у којима је истакнут навод да је у питању одмазда због узбуњивања „Гж1-уз”, Образац бр. 57 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (грађански предмети опште надлежности, кривични предмети опште надлежности, радни спорови) „Р4г”, „Р4к”, „Р4р”, Образац бр. 25б – кривичне предмете по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника вишег суда „Рж к”, Образац бр. 57в – грађанске предмете опште надлежности по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника вишег суда „Рж г”, Образац бр. 57в – радне спорове по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника вишег суда „Рж р”, Образац бр. 57в – другостепене предмете по жалби на одлуке првостепеног суда о накнади имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року „Гж рр”, Образац бр. 57 *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници привредних судова *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 268. Привредни судови воде уписнике за: парничне предмете: приватизације, статусне спорове, банкарске спорове, грађевинске спорове, ауторске спорове, спорове индустријске својине и сл. „П”, „П1”, „П2”, „П3”, „П4”, „П5”...,Образац бр. 16 – платне налоге „Пл”, Образац бр. 17 – извршења на основу извршне исправе „И”, Образац бр. 18 – предлог за спровођење извршења на основу извршне исправе од стране извршитеља „Ии”, Образац бр. 18а – предлог за спровођење извршења на основу веродостојне исправе од стране извршитеља „Иив”, Образац бр. 18а – приговор трећег лица код спровођења извршења од стране извршитеља „Ипи”, Образац бр. 18б – захтев за отклањање неправилности „Ион”, Образац бр. 18в – захтев за добијање изјаве о имовини извршног дужника када се раздружи поступак „Иои”, Образац бр. 18г – новчано кажњавање „Инк”, Образац бр. 18д – извршења на основу веродостојне исправе „Ив”, Образац бр. 19 – књига извршних дужника и збирка исправа „Икд”, Образац бр. 22 – приговоре у „И” и „Ии” предметима „ИпвИ”, Образац бр. 23 – приговор у „Ив”, „ И”, „ИИВ” предметима „ИпвИв”, Образац бр. 23 а – приговор у поступку за намирење потраживања по основу комуналних и сличних услуга „ИпвИвк”, Образац бр. 23 б – разне грађанске „Р”, Образац бр. 25 – претходни поступак по привредним преступима „Пки”, Образац бр. 44 – привредне преступе „Пк”, Образац бр. 45 – стечаје „Ст”, Образац бр. 46 – пријаве потраживања „Ппот”, Образац бр. 47 – унапред припремљен план реорганизације, план реорганизације „Рео”, Образац бр. 48 – ликвидације „Л”, Образац бр. 49 – пријаве за упис у регистар „Фи”, Образац бр. 50 – излазне међународне замолниц „Пом Иг”, Образац бр. 28 – улазне међународне замолнице „Пом Уг”, Образац бр. 32 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ 1”, Образац бр. 28 – излазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима „Пом ИгХ2”, Образац бр. 28 – улазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима „Пом УгХ1”, Образац бр. 32 – улазне замолнице поднете по Хашкој конвенцији о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима „Пом УгХ2”, Образац бр. 32 – излазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које се непосредно упућују надлежном суду и другим органима стране државе „Пом ИгН”, Образац бр. 28 – улазне међународне замолнице за пружање општих видова правне помоћи које су непосредно упућене домаћем суду од стране иностраног органа „Пом УгН”, Образац бр. 32 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (грађански предмети, извршни предмети, стечај, привредни преступи, упис у судски регистар, ванпарнични предмети – разно) „Р4п”, „Р4и”, „Р4ст”, „Р4пп”, Р4фи”, „Р4вр”, Образац бр 25б Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници прекршајних судова Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 269. Прекршајни судови воде уписнике за: – прекршаје „Пр”, Образац бр. 83 – малолетне учиниоце прекршаја „Прм”, Образац бр. 84 – пружање правне помоћи „Пр–пом”, Образац бр. 85 – извршење „Ипр”, „Ипр1”, „Ипр2”, „Ипр3”, Образац бр. 86 – приговоре на решење о извршењу „Ипрв”, Образац бр. 86а – друге послове „Прз”, Образац бр. 88 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (прекршајни предмети – јавни ред и мир, саобраћај и јавна безбедност и остали прекршајни предмети) „Р4п–01,02,03”, „Р4оп”, Образац бр. 25 б Службени гласник РС, број 56/2016 Уписници Прекршајног апелационог суда Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 270. Прекршајни апелациони суд води уписнике за: – жалбе „Прж”, Образац бр. 89 – жалбе у поступку према малолетницима „Пржм”, Образац бр. 90 – жалбе на решење органа управе (Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки) „Пржу”, Образац бр. 87 – сукоб надлежности и преношење надлежности (делегација) „Псд”, Образац бр. 92 – жалбе поводом замене новчане казне у казну затвора Привремени уписник „Пржи”, Образац 91 – друге послове „Прз”, Образац бр. 88 – другостепене предмете по жалбама странака на одлуке председника прекршајних судова о приговорима ради ради убрзања поступка (прекршајни предмети – јавни ред и мир, саобраћај и јавна безбедност) „Рж п–01,02,03”, Образац бр. 57в – другостепене предмете по жалбама странака на одлуке председника прекршајних судова о приговорима ради убрзања поступка у осталим прекршајним предметима „Рж оп”, Образац бр. 57в – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року ради убрзавања поступка (прекршајни предмети-јавни ред и мир, саобраћај и јавна безбедност и остали прекршајни предмети) „Р4п–01,02,03”, „Р4оп”, Образац бр 25 б *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 56/2016 Уписници Привредног апелационог суда Члан 271. Привредни апелациони суд води уписнике за: – другостепене предмете привредних преступа „Пкж” Образац бр. 51 – другостепене парничне предмете „Пж” Образац бр. 52 – другостепене ванпарничне предмете „Пвж” Образац бр. 53 – другостепене извршне предмете „Иж” Образац бр. 54 – сукоб надлежности и делегацију надлежности „Р” Образац бр. 25 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року (грађански предмети, стечај, извршни предмети, привредни преступи, упис у судски регистар, ванпарнични предмети – разно) „Р4п”, „Р4ст”, „Р4и”, „Р4пп”, Р4фи и „Р4вр”, Образац бр 25 б – грађанске предмете по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж п”, Образац бр. 57в – предмете стечаја по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж ст”, Образац бр. 57в – извршне предмете по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж и”, Образац бр. 57в – предмете привредних преступа по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж пп”, Образац бр. 57в – предмете уписа у судски регистар по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж фи”, Образац бр. 57в – ванпарничне предмете (разно) по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника привредног суда „Рж вр”, Образац бр. 57в *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници Управног суда Члан 272. Управни суд води уписнике за: – управни спор „У” Образац бр. 58 – одлагање извршења пре подношења тужбе „Уо” Образац бр. 59 – приговор на одлуку судије појединца „Ув” Образац бр. 60 – понављање управно-судског поступка „Уп” Образац бр. 61 – извршење пресуде Управног суда „Уи” Образац бр. 62 – разне управне предмете „Ур” Образац бр. 63 – жалбе у изборним споровима „Уж” – Образац бр. 63а – излазне међународне замолнице „Пом Иг”, Образац бр. 28 – улазне међународне замолнице „Пом Уг”, Образац бр. 32 – предмете у вези са заштитом узбуњивача „ „У–уз”, Образац бр. 58а – за предмете по тужбама за избор чланова националних савета националних мањина „ Уип, Образац број 58 – уписник за предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року ради убрзавања поступка за предмете Управног суда „Р4у”, Образац бр. 25 б *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници Врховног касационог суда Члан 273. Врховни касациони суд води уписнике за: 1) кривичне предмете: – захтев за заштиту законитости „Кзз”, Образац бр. 73 – разне кривичне предмете „Кр”, Образац бр. 74 – сукобе надлежности, одређивање надлежности „Кс”, „Кд”, Образац бр. 75 – рехабилитацију у кривичном поступку „Крх”, Образац бр. 76 – друге поднеске у кривичној материји „Крс”, Образац бр. 77 2) грађанске предмете: – ревизију, директну ревизију, ревизију у вези са Законом о заштити узбуњивача за предмете у којима је првостепени суд био виши суд, ревизију у вези са Законом о заштити узбуњивача за радне спорове „Рев”, „Рев1”, „Рев2”, „Прев”, „Древ”, „Дпрев”, „Рев-уз”, „Рев2-уз”, Образац бр. 78 – захтев за заштиту законитости, „Гзз”, „Гзз1”, „Пзз”, „Пзз1”, Образац бр. 79 – захтев за преиспитивање правноснажне судске одлуке „Гзп1”, „Гзп2”, „Пзп1, „Пзп2”, Образац бр. 79а – жалбе на решења апелационих судова – општа материја „Гж –ап”, „Гж – ап 1”, Образац бр. 79б – жалбе на решења Привредног апелационог суда „Гж-Ап2”, Образац бр. 79в – спорно правно питање „Спп”, „Спп1”, Образац бр. 80 – друге поднеске у грађанској материји „Рс”, Образац бр. 81 – сукобе надлежности између апелационих судова и између судова различите врсте и са разних апелационих подручја, делегација „Р”, „Р1”, Образац бр. 82 – предмете у поступку за заштиту права на суђење у разумном року ради убрзавања поступка (кривични предмети опште надлежности, прекршајни предмети 01,02,03, грађански предмети опште надлежности, предмети из привредне материје, управни предмети, радни спорови, остали прекршајни предмети) „Р4к”, „Р4 кп”, „Р4 г”, „Р4 гп”, „Р4 у”, „Р4 р”, „Р4 уп”, Образац бр. 25б – предмете по жалбама на решења виших судова, апелационих судова, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда донетих у поступку за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде „Ржк”, „Ржкп”, „Ржг”, „Ржр”, „Ржгп”, „Ржуп”, Образац бр. 57в – предмете по жалбама странака изјављеним против одлука председника ВКС и одлука о приговорима ради убрзавања поступка и жалбама на одлуке председника апелационих судова и судова републичког ранга по Закону о заштити права на суђење у разумном року „Рж1к”, „Рж1кп”, „Рж1г”, „Рж1р”, „Рж1гп”, „Рж1у”, ,, „Рж1уп”, Образац бр. 57в 3) управне предмете: – захтев за преиспитивање судске одлуке „Узп”, Образац бр. 64 – захтев за преиспитивање правноснажних пресуда прекршајног суда „Прзп”, Образац бр. 65 – захтев за заштиту законитости у прекршајним предметима „Прзз”, Образац бр. 66 – сукоб надлежности „Ус”, Образац бр. 67 – друге управне предмете „Ур”, Образац бр. 68 – захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке „Увп”, Образац бр. 69 – захтев за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају „Упр”, Образац бр. 70 – захтев за заштиту законитости „Узз”, Образац бр. 71 – жалбе „Уж”, Образац бр. 72 *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 274. Врховни касациони суд, Управни суд, Прекршајни апелациони суд, Привредни апелациони суд и апелациони судови могу водити и друге уписнике, у складу са одредбама овог Пословника за одређену врсту предмета. Виши, привредни, основни и прекршајни судови, могу водити и друге уписнике, у складу са овим пословником и посебним прописима. *Службени гласник РС, број 39/2016 12. Поједини уписници Уписници у кривичним предметима Уписник „Ки”, „Ки-По1”, „Ки-По2” и „Ки-По3” Члан 275. У уписник „Ки” заводе се захтеви овлашћеног тужиоца за спровођење истраге, захтеви за проширење истраге против новог лица и захтеви јавног тужиоца за одређене истражне радње, као и у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда. Предлози за допуну истраге се евидентирају, али се предмет не заводи поново. Уписници „КПП”, „КПП-По1”, „КПП-По2”, „КПП-По3” и „КПП-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 275а У уписнике „КПП”, „КПП-По1”, „КПП-По2”, „КПП-По3” и „КПП-По4” заводе се предлози јавног тужиоца, окривљеног, браниоца и осталих лица и одлуке везане за мере обезбеђења присуства окривљеног у претходном поступку и за несметано вођење кривичног поступка, као и у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда.” *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници „КППр”, „КППр-По1”, „КППр-По2”, „КППр-По3” и „КППр-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 275б У уписнике „КППр”, „КППр-По1”, „КППр-По2”, „КППр-По3” и „КППр-По4” заводе се предлози, жалбе, приговори, молбе и друга поступања судије за претходни поступак, као и у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници „K”, „K1”, „K-Пo1”, „K-Пo2”, „K-Пo3” и „К-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 276. У уписник „К” заводе се кривични предмети у којима основни и виши судови суде у првом степену, који се разврставају по правној области, хитности или другим критеријумима (К2, К3...), као и предлози за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања, односно у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда. У уписник „К1” заводе се кривични предмети у којима поступају основни и виши судови у првом степену, без одржавања главног претреса. Уписник „Кри” Члан 277. У уписник „Кри” заводе се поступања по појединим истражним радњама и замолнице за извршење појединих истражних радњи. Уписници „Kр”, „Kр-Пo1”, „Kр-Пo2”, „Kр-Пo3” и „Кр-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 278. У уписник „Кр” заводе се сви они поднесци који се односе на кривични поступак, а не уводе се у друге уписнике. Уписник „Ку” Члан 279. У уписник „Ку” заводе се молбе странака за издавање уверења о томе да ли је против њих потврђена оптужница, односно одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку или одређен главни претрес у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, поступак и захтеви правних лица за издавање уверења из казнене евиденције. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „У” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 279а У уписник „У” заводе се захтеви странака за издавање уверења о лишењу родитељског права, захтеви странака за издавање уверења о лишењу пословне способности, као и издавање других уверења (да ли се води поступак, о комисијском уништењу списа и др.). *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Kп”, „Kп-Пo1”, „Kп-Пo2”, „Kп-Пo3” и „Кп-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 280. У уписнике „Kп”, „Kп-Пo1”, „Kп-Пo2”, „Kп-Пo3” и „Кп-По4” заводе се молбе за помиловање осуђених лица. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Kв”, „Kвм”, „Kв-Пo1”, „Kв-Пo2”, „Kв-Пo3” и „Кв-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 281. У уписник „Kв” и „Kвм” заводе се сви кривични предмети у којима решава веће суда ван главног претреса, као и одлуке донете по жалбама, уколико се не заводе у уписник „Кж” или „Кп”. У уписнике „Кв-По1”, „Кв-По2”, „Кв-По3” и „Кв-По4” заводе се кривични предмети посебних одељења и специјализованих већа у којима решава веће ван главног претреса. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Ик”,”Ика” Члан 282. У уписник „Ик” заводе се предмети лица осуђених на казну затвора која се са слободе позивају на издржавање казне, која су из притвора упућена на издржавање казне, за која је издат налог за привођење на издржавање казне, за која је донета наредба за издавање потернице или која су на свој захтев упућена из притвора на издржавање казне пре правноснажности пресуде. У уписник „Ика” заводе се предмети лица којима су изречене алтернативне санкције у кривичном и прекршајном поступку. Уписник „Ик-по1”, „Ик–по2” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 282а У уписник „Ик-по1” и „Ик-по2” заводе се предмети лица осуђених на казне затвора која се упућују на издржавање казне затвора у посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Kуо”, „Kуо Км”, „Kуо-Пo1”, „Kуо-Пo2”, „Kуо-Пo3” и „Куо-По4”. *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 283. У уписник „Куо” заводе се молбе осуђених лица и малолетника за пуштање на условни отпуст. Уписник „Спк”, „Спк-По1”, „Спк-По2”, „Спк-По3” и „Спк-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 284. У уписник „Спк”, „Спк-По1”, „Спк-По2”, „Спк-По3” и „Спк-По4” заводе се предлози споразума о признању кривичног дела и одлуке о поднетим споразумима. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Ссок”, „Ссок-По1”, „Ссок-По2”, „Ссок-По3” и „Ссок-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 284а У уписник „Ссок”, „Ссок-По1”, „Ссок-По2”, „Ссок-По3” и „Ссок-По4” заводе се предлози споразума о признању кривичног дела и одлуке о поднетим споразумима. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Ссос”, „Ссос-По1”, „Ссос-По2”, „Ссос-По3” и „Ссос-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 284б У уписник „Ссос”, „Ссос-По1”, „Ссос-По2”, „Ссос-По3” и „Ссос-По4” , заводе се предлози споразума о сведочењу окривљеног и одлуке о поднетим споразумима. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници „Кри Пов”, „Ки Пов”, „КПП Пов”, „КПП Пов1”, „КПП Пов2”, „КПП Пов3”, „Пов-По1”, „Пов-По2”, „Пов-По3”, „Пов-По4”, „Стр Пов-По1”, „Стр Пов-По2” и „Стр Пов-По4 *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 285. У уписнике „Кри Пов”, „Ки Пов”„КПП Пов”, „Пов-По1”, „Пов-По2”, „Пов-По3”, „Пов-По4”, „Стр Пов-По1”, „Стр Пов-По2” и „Стр.Пов-По4” заводе се предлози овлашћеног тужиоца и наредбе истражног судије, односно судије за претходни поступак за надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања лица, уређаја за аутоматску обраду података и опрему на којој се чувају или се могу чувати електронски записи, претресање стана и лица и наредбе о прибављању података од финансијских и других банкарских организација, као и у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда. У уписнике „КПП Пов1”, „КПП Пов2” и „КПП Пов3” заводе се предлози јавног тужиоца и одлуке судије за претходни поступак везане за посебне доказне радње, и то за тајни надзор комуникације, тајно праћење и снимање, симуловане послове, рачунарско претраживање података и одређивање прикривеног иследника, као и у предметима посебних одељења и специјализованих већа вишег суда. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Ким” Члан 286. У уписник „Ким” заводе се захтеви за припремни поступак према малолетницима. Уписник „Км” Члан 287. У уписник „Км” заводе се кривични предмети у којима виши судови суде у првом степену и предлози за изрицање кривичних санкција према малолетницима. Уписник „Км-ев” Члан 288. У уписник „Км-ев” заводе се предмети изречених кривичних санкција малолетницима: васпитне мере, казне малолетничког затвора и мере безбедности обавезног лечења. Уписник „Вн” и „Ивн” Члан 289. У уписник „Вн” заводе се предмети малолетника којима је изречен васпитни налог. У уписник „Ивн” заводе се сви подаци везани за примену васпитних налога. Уписник „Ивм” Члан 290. У овај уписник заводе се сви подаци везани за извршење васпитних мера према малолетницима. Уписник „Крм” Члан 291. У уписник „Крм” заводе се други кривични предмети према малолетницима који се не заводе у уписник „Ким” , „Км” и „Квм”. Уписник „Кж1”, „Кж2”, „Кж3”, „Кж–р”, „Кжр–Ас ”, „Кж–уо”, „Кж–Кре”, „Кж–Пои”, „Кж–Тои”, „Кж–спк” *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 56/2016 Члан 292. У уписник „Кж1” заводе се кривични предмети у којима се по жалби одлучује о првостепеним пресудама. У уписник „Кж2” заводе се кривични предмети у којима по жалби одлучује о решењима првостепених судова. У уписник „Кж3” заводе се кривични предмети у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде. У уписник „Кж-р” заводе се кривични предмети у којима се одлучује по предлогу за продужење притвора и разни другостепени кривични предмети. У уписник „Кжр–Ас” заводе се кривични предмети у којима се одлучује о сукобу надлежности. У уписник „Кж–уо” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом молби осуђених лица за пуштање на условни отпуст. У уписник „Кж–Кре” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом изручења окривљених и трансфера осуђених лица. У уписник „Кж–Пои” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. У уписник „Кж–Тои” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. У уписник „Кж–спк” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова о закљученим споразумима о признању кривичног дела. *Службени гласник РС, број 39/2016 **Службени гласник РС, број 56/2016 Уписник „Кжм1”, „Кжм2”, „Кжм3”, „Кжм–р”, „Кжм–уо” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 293. У уписник „Кжм1” заводе се кривични предмети према малолетницима у којима се одлучује по жалби на првостепене мериторне одлуке у поступцима према малолетницима. У уписник „Кжм2” заводе се кривични предмети према малолетницима у којима се одлучује по жалби на првостепене процесне одлуке у поступцима према малолетницима. У уписник „Кжм3” заводе се кривични предмети према малолетницима у којима се одлучује по жалби на другостепене одлуке у поступцима према малолетницима. У уписник „Кжм–р” заводе се разни другостепени кривични предмети према малолетницима који се не уводе у друге уписнике. У уписник „Кж–уо” заводе се другостепени кривични предмети у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом молби малолетника за пуштање на условни отпуст. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Кж1–По1”, „Кж2–По1”, „Кж3–По1”, „Кж–По1–р”, „Кж–По1-уо”, „Кж–по1–Спк”, „Кж–По1–Кре”, „Кж–По1–Пои”, „Кж–По1–Тои” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 294. У уписник „Кж1–По1” заводе се кривични предмети организованог криминала у којима се по жалби одлучује о првостепеним пресудама посебног одељења вишег суда. У уписник „Кж2–По1” заводе се кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује по жалби на решења првостепених судова. У уписник „Кж3–По1” заводе се кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде. У уписник „Кж–По1–р” заводе се кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о сукобу надлежности, предлогу за продужење притвора и разни други другостепени предмети који се не уводе у друге уписнике. У уписник „Кж–По1–Уо” заводе се другостепени кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом молби осуђених лица за пуштање на условни отпуст. У уписник „Кж–По1–Спк” заводе се другостепени кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова о закљученим споразумима о признању кривичног дела. У уписник „Кж–По1–Кре” заводе се другостепени кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом изручења окривљених и трансфера осуђених лица. У уписник „Кж–По1–Пои” заводе се другостепени кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. У уписник „Кж–По1–Тои” заводе се другостепени кривични предмети организованог криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Кж1–По2”, „Кж2–По2”, „Кж3-По2”, „Кж–По2–р”, „Кж–По2–уо”, „Кж–По2–Спк”, „Кж–По2–Кре”, „Кж–По2–Пои”, „Кж–По2–Тои” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 294а У уписник „Кж1–По2” заводе се кривични предмети ратних злочина у којима се по жалби одлучује о првостепеним пресудама посебног одељења вишег суда. У уписник „Кж2–По2” заводе се кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује по жалби на решења првостепених судова. У уписник „Кж3–По2” заводе се кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде. У уписник „Кж–По2–р” заводе се кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о сукобу надлежности, предлогу за продужење притвора и разне друге другостепене предмете који се не уводе у друге уписнике. У уписник „Кж–По2–уо” заводе се другостепени кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом молби осуђених лица за пуштање на условни отпуст. У уписник „Кж–По2–Спк” заводе се другостепени кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова о закљученим споразумима о признању кривичног дела. У уписник „Кж–По2–Кре” заводе се другостепени кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом изручења окривљених и трансфера осуђених лица. У уписник „Кж–По2–Пои” заводе се другостепени кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. У уписник „Кж–По2–Тои” заводе се другостепени кривични предмети ратних злочина у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Кж1–По3”, „Кж2–По3”, „Кж3–По3”, „Кж–По3-р”, „Кж–По3–уо”, „Кж–По3–Спк”, „Кж–По3–Кре”, „Кж–По3–Пои”, „Кж–По3–Тои” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 294б У уписник „Кж1–По3” заводе се кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се по жалби одлучује о првостепеним пресудама посебног одељења вишег суда. У уписник „Кж2–По3” заводе се кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на решењима првостепених судова. У уписник „Кж3–По3” заводе се кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује по жалби на другостепене пресуде. У уписник „Кж–По3–р” заводе се кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о сукобу надлежности, предлогу за продужење притвора и разни други другостепени предмети који се не уводе у друге уписнике. У уписник „Кж–По1–уо” заводе се другостепени кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом молби осуђених лица за пуштање на условни отпуст. У уписник „Кж–По3–Спк” заводе се другостепени кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова о закљученим споразумима о признању кривичног дела. У уписник „Кж–По3–Кре” заводе се другостепени кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом изручења окривљених и трансфера осуђених лица. У уписник „Кж–По3–Пои” заводе се другостепени кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. У уписник „Кж–По3–Тои” заводе се другостепени кривични предмети високотехнолошког криминала у којима се одлучује о жалби на одлуке првостепених судова поводом захтева за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Кж–По1–ик” и „Кж–По2–ик” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 294в У ове уписнике заводе се другостепени кривични предмети посебних одељења у којима се одлучује о жалби на решење Вишег суда у Београду – Посебног одељења којим се осуђени упућује на издржавање казне затвора у посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, као и предмети посебних одељења у којима се одлучује о жалби против одлука донетих по предлогу да се осуђеном коме је изречена казна затвора до једне године казна изврши без напуштања просторија у којима осуђени станује. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пои”, „Пои-По1”, „Пои-По2”, „Пои-По3” и „Пои-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 295. У уписнике „Пои”, „Пои-По1”, „Пои-По2”, „Пои-По3” и „Пои-По4” заводе се захтеви јавног тужиоца за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Тои”, „Тои-По1”, „Тои-По2”, „Тои-По3” и „Тои-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 296. У уписнике Тои”, „Тои-По1”, „Тои-По2”, „Тои-По3” и „Тои-По4” заводе се захтеви јавног тужиоца за привремено одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписник „Спп”, „Спп-По1”, „Спп-Пo2”, „Спп-Пo3” и „Спп-По4” *Службени гласник РС, број 16/2018 Члан 296а У уписник „Спп”, „Спп-По1”, „Спп-Пo2”, „Спп-Пo3” и „Спп-По4” заводе се сви поднесци и друга писмена којима се иницира ангажовање службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећеним, повратне информације о сведоцима достављене органима поступка, посебни захтеви оштећених и сведока, улазне и излазне замолнице везане за поступање службе и друга поступања службе. *Службени гласник РС, број 16/2018 Уписници у прекршајним предметима Уписник „Пр”,„Пр1” и „Пр2” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 297. У уписник „Пр”, „Пр1” и „Пр2” заводе се предмети у којима прекршајни судови суде у првом степену. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Прм” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 298. У уписник „Прм” заводе се предмети у којима се прекршајни поступак води према малолетницима. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пр–пом” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 298а У уписник „Пр–пом” заводе се замолнице упућене од стране другог прекршајног суда за пружање правне помоћи. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Ир”,„Ипр1”, „Ипр2” и „Ипр3” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 298б У уписник „Ипр” заводе се предмети извршења по правноснажним и извршним одлукама прекршајних судова. У уписник „Ипр1” заводе се предмети извршења по замолницама других прекршајних судова. У уписник „Ипр2” заводе се предмети извршења које спроводе прекршајни судови по коначним и извршним решењима органа управе. У уписник „Ипр3” заводе се предмети извршења које спроводе прекршајни судови по коначном и извршном прекршајном налогу. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Ипрв” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 298в У уписник „Ипрв” заводе се предмети већа прекршајног суда који одлучују у другом степену по приговору на решење о извршењу. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Прж”, „Прж1” и „Прж2” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 299. У уписник „Прж”, „Прж1” и „Прж2” заводе се предмети Прекршајног апелационог суда који по жалбама одлучује у другом степену. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пржм” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 300. У уписник „Пржм” заводе се предмети Прекршајног апелационог суда који по жалбама малолетних учинилаца прекршаја одлучује у другом степену. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пржу” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 301. У уписник „Пржу” заводе се предмети Прекршајног апелационог суда који по жалбама на решење органа управе (Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки) одлучује у другом степену. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пс д” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 302. У уписник „Пс д” заводе се предмети Прекршајног апелационог суда у којима одлучује о сукобу надлежности и преношењу надлежности првостепених прекршајних судова. *Службени гласник РС, број 39/2016 Привремени уписник „Пржи” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 302а У привремени уписник „Пржи” заводе се предмети Прекршајног апелационог суда који одлучује по жалбама на решење о замени новчане казне у казну затвора. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници у грађанским предметима Уписници „П”, „П1”,”П2” Члан 303. У уписник „П” заводе се тужбе у споровима по којима се не издаје платни налог, платни налози на које је уложен приговор, предмети у којима је суд одбио предлог за издавање платног налога, предмети у којима се по посебним прописима поступак наставља као поводом приговора против платног налога (предмети по приговору на решење о извршењу на основу веродостојне исправе и на решење донето у скраћеном извршном поступку), као и у другим случајевима утврђеним посебним законом. Ако се по тужби заведеној у уписник „П” изда платни налог, предмет се не преводи у уписник „Пл”. Предлози за издавање привремених мера у току парничног поступка не заводе се посебно, већ добијају одговарајући редни број у попису списа. У основном суду у уписник „П1” заводе се тужбе у радним споровима, у уписник „П2” тужбе у породичним споровима, а остали предмети могу се разврстати по правној области, хитности и др. („П3”, „П4”...). У вишем суду у уписник „П1” заводе се спорови поводом штрајка, колективног уговора, социјалног осигурања, матичне евиденције, избора и разрешења органа правних лица, ако није надлежан други суд, у уписник „П2” заводе се тужбе у споровима о оспоравању или утврђивању очинства или материнства, а остали предмети могу се разврстати по правној области, хитности и др. („П3”, „П4”...). У привредном суду у уписник „П” („П1”, „П2”...) заводе се тужбе разврстане по правној области, хитности и сл. Уписник „Пл” Члан 304. У уписник „Пл” заводе се тужбе са предлогом за издавање платног налога. Уписници „И”, „Ив”, „Икд”, „Иив”, „Ии”, „Ипи”, „Ион”, „Иои” и „Инк” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 305. У уписник „И” заводе се код основних и привредних судова предлози за извршење и обезбеђење, захтеви за спровођење дозвољеног извршења од стране другог суда, као и налози за извршење привремених мера. У уписник „Ив” заводе се предлози за извршење на основу веродостојне исправе. У уписник „Икд” заводе се подаци о извршном дужнику, основу уписа, решењу којим је наложен упис и евиденционом броју којим је одређен упис у књигу извршних дужника. У уписник „Ии” заводе се код основних и привредних судова предлози за извршење на основу извршне исправе у којима је назначено да ће извршење спровести извршитељ. У уписник „Иив” заводе се код основних и привредних судова предлози за извршење на основу веродостојне исправе у којима је назначено да ће извршење спровести извршитељ. У уписник „Ипи” заводе се код основних и привредних судова приговори трећег лица кад извршење спроводи извршитељ. У уписник „Ион” заводе се код основних и привредних судова захтеви за отклањање неправилности када извршење спроводи извршитељ. У уписник „Иои” заводе се код основних и привредних судова захтеви за добијање изјаве о имовини извршног дужника, кад се о истом одлучује у одвојеном поступку. У уписник „Инк” заводе се код основних и привредних судова предлози за изрицање новчане казне, кад извршење спроводи извршитељ. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „ИпвИ”, „ИпвИв” и „ИпвИвк” *Службени гласник РС, број 70/2011 Члан 306. У уписник „ИпвИ” заводе се сви предмети у којима веће од троје судија решава о приговору у поступку извршења и обезбеђења. У уписник „ИпвИв” заводе се сви предмети у којима веће од троје судија решава о приговору против решења судије појединца донетог у поступку извршења на основу веродостојне исправе. У уписник „ИпвИвк” заводе се сви предмети у којима веће од троје судија решава о приговору у поступку извршења ради намирења потраживања по основу комуналних и сличних услуга. *Службени гласник РС, број 70/2011 Уписник „О” Члан 307. У уписник „О” заводе се писмена која су везана за оставински поступак. Уписник „Р” Члан 308. У уписник „Р” заводе се предмети који не спадају у друге уписнике. Поједини предмети распоређују се у три групе. Судови су овлашћени да према својим потребама при оснивању уписника одреде и друге групе односно подгрупе. Приликом оснивања уписника за сваку групу одређује се више редних бројева, с тим да сваки носи посебну ознаку уписану арапским бројем („Р”, „Р1”, „Р2” „Р3”). За сваку групу на почетку године оснива се у уписнику посебан део или посебна књига под редним бројем и називом групе у коју се у току године уводе сви примљени предмети. Том приликом такви предмети добијају заједнички број под којим се у уписнику „Р” води група, као и свој редни број уписа (нпр: „Р1 4/10”, предмет спада у прву групу и заведен је у уписник под редним бројем 4). У прву групу (Р1) спадају: – предлози за одређивање накнаде за експроприсану непокретност; – предлози за уређење, управљање и коришћење заједничких ствари; – предлози за деобу заједничких ствари или имовине; – предлози за уређење међа; – предлози за одређивање носилаца станарског права; – предлози за утврђивање права на откуп стана по основу станарског права. У другу групу (Р2) спадају: – предлози за лишење пословне способности; – предлози за проглашење несталих лица умрлим и доказивање смрти; – предлози за продужење родитељског права; – лишење и враћање родитељског права; – молбе за давање дозволе за ступање у брак. У трећу групу (Р3) спадају: – предлози за састављање, чување, опозивање, поништај и оверу тестамента, уговора и осталих јавних исправа; – предлози за обезбеђење доказа и за издавање привремених наредби и других мера осигурања пре покретања поступка; – предлози за примање и оснивање депозита пре покретања поступка на који се депозит односи; – поравнања примљена на записник ако пред тим судом не тече парница; – замолнице домаћих судова и других органа за достављање писмена и пружање друге правне помоћи; – молбе других судова, односно других органа за извршење појединих извршних радњи; – предлози за признање и извршење страних одлука; – захтеви по посебним прописима којима је предвиђено да се поступак спроводи по правилима ванпарничног поступка; – сукоби месне надлежности, стварне надлежности и делегације; – предлози за одлучивање о посебној, односно изузетној ревизији; – остали предмети. У четврту групу (Р4) спадају: – предмети у поступку за заштиту права на суђење у разумном року ради убрзавања поступка; – предмети по жалби на одлуку о приговору ради убрзања поступка председника суда; – предмети по приговору на решења јавних бележника. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Пом” Члан 309. Уписник „Пом” воде основни судови за послове правне помоћи. У уписник „Пом” заводе се замолнице за послове правне помоћи и замолнице домаћих судова и других органа за достављање писмена и пружање друге правне помоћи. Уписник „Ос” Члан 310. У уписник „Ос” уписују се предмети задржавања лица у здравственој организацији. Уписник „Гж” Члан 311. Уписник „Гж” воде судови који решавају у другом степену против одлука донетих у парничним и ванпарничним предметима. Уписници у управним предметима Уписник „У” Члан 312. У уписник „У” уписују се тужбе којима се покреће управни спор. Уписник „Уп” Члан 313. У овај уписник се уписују тужбе странака за понављање управно-судског поступка окончаног правноснажном пресудом или решењем Управног суда. Уписник „Уи” Члан 314. У овај уписник се уписују захтеви странака за доношење одлуке у извршењу пресуде Управног суда. Уписник „Уж” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 314а У уписник „Уж” уписују сe жалбе изјављене у поступку заштите изборног права. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписник „Узп” Члан 315. У овај уписник се уписују захтеви за преиспитивање одлука Управног суда. Уписник „Ус” Члан 316. У овај уписник се уписују захтеви за решавање сукоба између Управног суда и судова опште и посебне надлежности које решава Врховни касациони суд. Уписници у предметима међународне правне помоћи Уписник „Ов И” Члан 317. У овај уписник уписују се овере исправа намењене за употребу у иностранству. Уписник „Ов Х” Члан 318. У овај уписник уписују се оверене исправе у смислу Конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа (Хашка конвенција). Уписници „Пом Ик”, „Пом Иг”, „ПомИ3”, „Пом Ук”, „ПомУк2” и „Пом Уг” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 319. У уписнике „Пом Ик”, „ПомИ3” и „Пом Иг” заводе се излазне замолнице домаћих судова за пружање међународне правне помоћи у кривичним и грађанским стварима, осим у случајевима из чл. 319а и 319б овог пословника. У уписнике „Пом Ук”, ПомУк2” и „Пом Уг” заводе се улазне замолнице страних судова, органа и међународних организација за пружање међународне правне помоћи у кривичним и грађанским стварима, осим у случајевима из чл. 319а и 319б овог пословника. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници „Пом ИгХ1”, „Пом ИгХ 2”, „Пом УгХ 1” и „Пом УгХ 2” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 319а У уписник „Пом ИгХ1” заводе се излазне замолнице домаћих судова за достављање писмена у иностранству које се подносе на основу Хашке конвенције о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима. У уписник „Пом ИгХ2” заводе се излазне замолнице домаћих судова за извођење доказа у иностранству које се подносе на основу Хашке конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима. У уписник „Пом УгХ1” заводе се улазне замолнице иностраних судова за достављање писмена које су поднете на основу Хашке конвенције о достављању у иностранству судских и вансудских аката у грађанским и трговачким стварима. У уписник „Пом УгХ2” заводе се улазне замолнице иностраних судова за извођење доказа које се подносе на основу Хашке конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници „Пом ИгН”, „Пом ИкН”, „Пом И3Н” , „Пом УгН”, „Пом УкН” и „ПомУк2Н” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 319б У уписнике „Пом ИгН”, „Пом ИкН” и „Пом И3Н” заводе се излазне замолнице домаћих судова за пружање општих видова правне помоћи у грађанској и кривичној материји (достављање писмена, извођење доказа и др.) у иностранству, које се по основу закључених међународних уговора упућују непосредно иностраним судовима и другим органима. У уписнике „Пом УгН”, „Пом УкН” и „ПомУк2Н” заводе се улазне замолнице иностраних органа за пружање општих видова правне помоћи у грађанској и кривичној материји (достављање писмена, извођење доказа и др.), које су по основу закључених међународних уговора, упућене непосредно домаћим судовима. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници у осталим предметима Уписници „Ов1”, „Ов2” и „Ов-изб." *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 320. Уписници „Ов1”, „Ов2” и „Ов-изб.” воде се за оверу потписа, рукописа, преписа и исправа. У уписник „Ов1” заводе се овере потписа, рукописа и преписа извршене у судској згради, а у уписник „Ов2” ван судске зграде. У уписник „Ов-изб.” заводе се овере потписа бирача који подржавају изборну листу за избор народних посланика или одборника, односно кандидата за председника Републике, као и овере потписа на уговорима и другим изјавама који се оверавају у складу са прописима који уређују изборе. Уписник „Ов-изб.” је идентичан уписницима „Ов1” и „Ов2” и води се на обрасцу бр. 36. Уписник „Ов-изб.” не води се у електронској форми коришћењем ИКТ, а може се водити у згради суда и ван судске зграде. Суд може водити уписник „Ов-изб.” у више књига, од којих свака има посебан број. У случају из става 5. овог члана у књигама уписника „Ов-изб.” могу се уписивати подаци у исто време на више различитих места. *Службени гласник РС, број 19/2012 Уписник „Рех” Члан 321. У уписник „Рех” заводе се предмети рехабилитације у складу са посебним законом. Уписници „Р4 п”, „Р4 и”, „Р4 к”, „Р4 к–По1”, „Р4 к–По2”, „Р4 р”, „Р4 в”, „Р4 г”, „Р4 ст”, „Р4 пп”, „Р4 фи”, „Р4 вр”, „Р4 п–01,02,03”, „Р4 оп”, „Р4 у”, „Р4 кп”, „Р4 гп”, „Р4 уп” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 321а У уписнике „Р4 п”, „Р4 и”, „Р4 к”, „Р4 р” и „Р4в” које воде основни судови у грађанским, извршним и кривичним предметима, радним споровима и ванпарничним предметима заводе се предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС”, број 40/15). У уписнике „Р4 п”, „Р4 и”, „Р4 к” и „Р4 р” које воде виши судови у грађанским, извршним и кривичним предметима и радним споровима заводе се предмети по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде, као и предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 к”, „Р4 г” и „Р4 р” који се воде у апелационим судовима у кривичним предметима и грађанским предметима опште надлежности и радним споровима заводе се предмети по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде, као и предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 п”, „Р4 ст”, „Р4 и”, „Р4 пп”, „Р4 фи” и „Р4 вр” које воде привредни судови у грађанским предметима, предметима стечаја, извршним предметима, предметима привредних преступа, предметима уписа у судски регистар и разним ванпарничним предметима заводе се предмети по приговорима странака ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 п”, „Р4 ст” Р4 и”, „Р4 пп”, „Р4 фи” и „Р4 вр” које води Привредни апелациони суд у грађанским предметима, предметима стечаја, извршним предметима, предметима привредних преступа, предметима уписа у судски регистар и разним ванпарничним предметима заводе се предмети по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде, као и предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 п–01,02,03” и „Р4 оп” које воде прекршајни судови у прекршајним предметима јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности и осталим прекршајним предметима заводе се предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 п–01,02,03” и „Р4 оп” које води Прекршајни апелациони суд у прекршајним предметима јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности и осталим прекршајним предметима, заводе се предмети по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде, као и предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписник „Р4у” који води Управни суд заводе се предмети по приговорима странака ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Р4 к”, „Р4 кп”, „Р4 г”„Р4 гп”, „Р4 у”, „Р4 р” и „Р4 уп” које води Врховни касациони суд у кривичним предметима опште надлежности, прекршајним предметима у области јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности, грађанским предметима опште надлежности, предметима из привредне материје, управним предметима, радним споровима и осталим прекршајним предметима, заводе се предмети по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде, као и предмети по приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. *Службени гласник РС, број 39/2016 Уписници „Рж к”, „Рж г”, „Рж р”, „Рж п”, „Рж ст”, „Рж и”, „Рж пп”, „Рж фи”, „Рж вр”, „Ржп–01,02,03”, „Рж оп”, „Рж кп”, „Рж гп”, „Рж уп” „Рж1к”, „Рж1кп”, „Рж1г”, „Рж1р”, „Рж1гп”, „Рж1у”, „Рж1уп” *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 321б У уписнике „Рж к”, „Рж г” и „Рж р”, које воде виши судови у кривичним и грађанским предметима опште надлежности и радним споровима, заводе се предмети по жалби на одлуку председника основног суда о приговору ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Рж к”, „Рж г” и „Рж р” који воде апелациони судови у кривичним и грађанским предметима опште надлежности и радним споровима, заводе се предмети по жалби на одлуку председника вишег суда о приговору ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Рж п”, „Рж ст” Рж и”, „Рж пп”, „Рж фи” и „Рж вр” које води Привредни апелациони суд у грађанским предметима, предметима стечаја, извршним предметима, предметима привредних преступа, предметима уписа у судски регистар и разним ванпарничним предметима заводе се предмети по жалби на одлуку председника привредних судова о приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике „Рж п–01,02,03” и „Рж оп” које води Прекршајни апелациони суд у прекршајним предметима јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности и осталим прекршајним предметима, заводе се предмети по жалби на одлуку председника прекршајних судова о приговорима ради убрзавања поступка по Закону о заштити права на суђење у разумном року. У уписнике Рж к”, „Рж кп”, „Ржг”, „Рж р”, „Рж гп” и „Рж уп” које води Врховни касациони суд у кривичним предметима опште надлежности, прекршајним предметима у области јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности, грађанским предметима опште надлежности, грађанским привредним предметима, радним споровима и осталим прекршајним предметима за другостепене предмете заводе се предмети по жалби на решења виших судова, апелационих судова, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда донетих у поступку за заштиту права на суђење у разумном року по Закону о уређењу судова док их буде. У уписнике „Рж1 к”, „Рж1 кп”, „Рж1 г”, „Рж1 р”, „Рж1 гп”, „Рж1 у”, „Рж1 уп”, које води Врховни касациони суд у кривичним предметима опште надлежности, прекршајним предметима у области јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности, грађанским предметима опште надлежности, грађанским привредним предметима, радним споровима, предметима из управне материје и осталим прекршајним предметима заводе се предмети по жалбама изјављеним против одлука председника Врховног касационог суда и одлука о приговорима ради убрзавања поступка и жалбама на одлуке председника апелационих судова и судова републичког ранга по Закону о заштити права на суђење у разумном року. *Службени гласник РС, број 39/2016 Регистар протеста хартија од вредности Члан 322. За протесте хартија од вредности (меница, чекови) код судова води се регистар протеста у три књиге по посебним прописима. Уписници у предметима из надлежности привредних судова Уписник „Пки”, „Пж”, „Пвж” и „Иж”„ Члан 323. У уписник „Пки” заводе се предмети претходног поступка по привредним преступима. У уписнике „Пж”, „Пвж” и „Иж” заводе се предмети у којима поводом жалби изјављених против пресуда и других одлука донетих од стране привредних судова решава Привредни апелациони суд. Уписник „Пк” Члан 324. У уписник „Пк” заводе се захтеви јавног тужиоца, за покретање поступка због привредног преступа против правних и физичких лица. Уписник „Пкж” Члан 325. У уписник „Пкж”, заводе се предмети привредних преступа у којима поводом жалби решава Привредни апелациони суд у другом степену. Уписници „Ст”, „Ппот”, „Л” и „Рео” Члан 326. У уписник „Ст” заводе се предлози за отварање стечајног поступка. У уписник „Ппот” заводе се пријаве потраживања поверилаца у поступку стечаја, односно ликвидације. У уписник „Л” заводе се предлози за покретање поступка ликвидације. У уписник „Рео” заводе се предлози са унапред припремљеним планом реорганизације и планом реорганизације. Уписник „Фи” Члан 327. У уписник „Фи” заводе се пријаве за упис у судски регистар привредних судова. 13. Именици и помоћне књиге Члан 328. Сви судови воде: – именик о издатим службеним легитимацијама Образац бр. 93 и 94 – именик о издатим идентификационим картицама Образац бр. 95 – именике за уписнике предмета у кривичној и прекршајној материји (К, Ки, Км, Ким, Кж, Ки-По1, „Пр”, „Прм”, „Пру”, „Пом”, „При”, „Прж”, „Пржм”...) Образац бр. 138 – именик за уписнике предмета у грађанској материји („П”, П1, „Пл”, „Гж”...) Образац бр. 139 – именик за уписнике предмета у ванпарничној материји („Р”, „Пом”, „Ос”, „Рех”...) Образац бр. 140 – именик за уписнике предмета у извршној материји („И”, „Ив”, Ив1...) Образац бр. 141 – именик за уписник предмета оставинског поступка „О” Образац бр. 142 – лични именик за уписник „Су” Образац бр. 143 – стварни именик за уписник „Су” Образац бр. 144 – контролник васпитних налога Образац бр. 163 – именик малолетника на које се примењује васпитни налог „Ивн” Образац бр. 164 – именик позваних лица на издржавање казне затвора Образац бр. 159 – именик за уписник „Фи” Образац бр. 166 – именик за уписник „Ивм” Образац бр. 165 Судови воде помоћне књиге за: – праксу судијског приправника Образац бр. 96 – за рад судијског приправника (дневник) Образац бр. 97 – вршење поротничке дужности Образац бр. 98 – пријаве за позивање судије поротника Образац бр. 99 – евиденцију позваних судија поротника Образац бр. 100 – списак медијатора Образац бр. 101 – спискове адвоката за поједине врсте заступања Образац бр. 102 – списак судских вештака којима је поверено вештачење Образац бр. 103 – списак послатих предмета које треба вратити Образац бр. 104 – списак предмета у којима су странке упућене на медијацију односно на мирно решавање радних спорова Образац бр. 105 – списак предмета у којима се поступци воде на језицима националних мањина Образац бр. 106 – контролник за предмете корупције Образац бр. 107 – радње извршене у време судских дана Образац бр. 108 – службене изласке (дневник) Образац бр. 109 – списак печата, штамбиља и жигова Образац бр. 110 – евиденције о задужењу судије и председника већа Образац бр. 117 – пословни дневник судије Образац бр. 118 – интерна доставна књига о кретању списа у суду Образац бр. 122 – доставну књигу за место Образац бр. 127 – о задужењу запослених за примљена писмена за достављање Образац бр. 128 – поштарину (контролник) Образац бр. 129 – књига условних осуда и књига условних осуда са заштитним надзором Образац бр. 145 – књига одузетих предмета Кдп и Кдп1 Образац бр. 146 и 147 – контролник наплате новчаних казни, паушала, трошкова кривичног поступка и одузимања имовинске користи Образац бр. 148 – контролник трошкова поступка од којих је странка била ослобођена у извршном поступку Образац бр. 149 – списак извршења поверених судском извршитељу Образац бр. 150 – извештај о спроведеним или неспроведеним извршним радњама Образац бр. 151 – обрачун трошкова Образац бр. 152 – именик за списак исправа „Си” (завештања и др.) Образац бр. 153 – контролник лица у притвору у претходном поступку Образац бр. 154 – контролник лица у притвору у истражном поступку Образац бр. 155 – контролник лица у притвору по оптужењу Образац бр. 156 – контролник мера одређених ради обезбеђења присуства окривљеног Образац бр. 157 – књига позваних лица на издржавање казне затвора Образац бр. 158 – евиденцију о надзору над извршењем казне затвора Образац бр. 161 – контролник извршења васпитних мера Образац бр. 162 – контролник лица упућених на издржавање казне затвора пре правноснажности пресуде Образац бр. 160 – евиденција о поднетим притужбама и обавештењима нижестепених судова о поднетим притужбама и одговорима Образац бр. 100а – списак извршитеља Образац бр. 103а – списак јавних бележника Образац бр. 103б – списак повереника за извршење алтернативних санкција Образац бр. 103в – контролник лица осуђених на рад у јавном интересу Образац бр. 160а *Службени гласник РС, број 39/2016 Обрасци попис такса којих је странка ослобођена у предмету Образац бр. 111 попис трошкова исплаћених унапред из средстава суда Образац бр. 112 потврде за остваривање накнаде за изгубљену зараду Образац бр. 113 Омоте списа у поступцима кривичном Образац бр. 114 парничном Образац бр. 115 општи Образац бр. 116 брисан је (види члан 2. Судског пословника - 104/2015-50) Образац бр. 123 брисан је (види члан 2. Судског пословника - 104/2015-50) Образац бр. 124 прекршајном Образац бр. 119, 120 и 121 доставница бела – за достављање које није лично према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09) Образац бр. 125 доставница за лично достављање према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09) Образац бр. 126 повратница према Закону о прекршајима („Службени гласник РС”, број 65/13) Образац бр. 126а обавештење за странку у поступку доставе према Закону о прекршајима („Службени гласник РС”, број 65/13) Образац бр. 126б повратница према Законику о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) Образац бр. 126в обавештење за странку у поступку доставе према Законику о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) Образац бр. 126г повратница за доставу која није лична према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС и 55/14) Образац бр. 126д повратница за личну доставу према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС и 55/14) Образац бр. 126ђ обавештење за странку у поступку личне доставе према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС и 55/14) Образац бр. 126е повратница према Закону о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14) Образац бр. 126ж извештај вишем, односно апелационом суду поводом жалбе у кривичном поступку Образац бр. 130 извештај вишем суду поводом жалбе односно ревизије у парничном поступку Образац бр. 131 пропратни извештај вишег/апелационог/врховног касационог суда по правним лековима у парничном поступку Образац бр. 132 предмете издате из архиве Образац бр. 133 захтев архиви за доставу списа Образац бр. 134 захтев за разгледање списа Образац бр. 135 захтев за препис и фотокопирање Образац бр. 136 признаница Образац бр. 137 текст овере Образац бр. 167 евиденција иницијалних аката за уписнике у седишту суда Образац бр. 168 евиденција о донетим одлукама и другим предузетим радњама за уписнике у седишту суда Образац бр. 169 излазне замолнице за међународно правну помоћ Образац бр. 170 Текст који је наведен у обрасцима бр. 126а до 126ж сходно се примењује и на сачињавање судских доставница. *Службени гласник РС, број 104/2015 Садржај контролника лица осуђених на рад у јавном интересу *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 328а У контролник лица осуђених на рад у јавном интересу уписују се по пресудама донетим у кривичном или прекршајном поступку лица која су осуђена на рад у јавном интересу (Образац бр. 160а). *Службени гласник РС, број 39/2016 Евиденција о поднетим притужбама и обавештењима нижестепених судова о поднетим притужбама и одговорима *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 328б У евиденцију о поднетим притужбама и обавештењима нижестепених судова о поднетим притужбама и одговорима, у колони „на чији рад се притужба односи” наводи се увек, ако се притужба не односи на рад судије, управа и испод евентуално име запосленог на чији рад се истичу примедбе. Ако предмет на који се притужба односи задужује веће, онда се у колони „на чији рад се притужба односи” наводи име судије известиоца у том предмету, односно судије који по евиденционим књигама суда задужује тај предмет. У колони „број упућених интервенција” наводи се да ли је и колико пута виши суд интервенисао код нижег суда због неправилно размотрене притужбе, неблаговременог поступања по поднетој притужби или налогу вишег суда, као и свака друга интервенција вишег суда у вези са начином рада нижег суда по поднетој притужби. У колони „број упућених допуна” наводи се да ли је и колико пута виши суд интервенисао код нижег суда зато што одговор нижег суда није садржао све потребне податке на основу којих би виши суд био у могућности да утврди да ли је нижи суд правилно размотрио притужбу, као и свака друга допуна извештаја коју виши суд тражи од нижег суда. Допуном извештаја не сматрају се извештаји које виши суд редовно тражи од основних судова у вези са предметима које прати по основаним притужбама. Ако допис вишег суда представља и допуну и интервенцију, допис се приказује само као интервенција. Виши судови на полугодишњем нивоу редовно врше сравњење упућених интервенција и допуна за све претходне године ради утврђења да ли се рад нижих судова по поднетим притужбама у односу на претходни период побољшао. У колони „основаност притужбе” наводи се начин на који је притужба оцењена (основана, неоснована, ненадлежност или неразмотрена), а посебно се напомиње ако је притужба оцењена и као основана на рад судије. У погледу ненадлежности оцењује се свака притужба или обавештење које је поднето од стране неовлашћеног лица (у вези са поступком који је правноснажно окончан, у вези са предметом који не задужује суд коме је притужба поднета, која се односи на управљање поступком у вези са којим председник суда није овлашћен да интервенише или понашање поступајућег судије или неког од запослених у суду, а управа суда није у могућности да утврди да ли је иста притужба основана). Неразмотреном притужбом сматра се притужба или обавештење у којој до момента састављања извештаја вишем суду притужба или обавештење нису размотрени. *Службени гласник РС, број 39/2016 14. Поједини именици Члан 329. Именици се воде код судова ради лакшег и бржег проналажења бројева предмета по уписницима. Именици се воде као књиге или по систему картотеке. Члан 330. Именици који се воде као књиге подељени су по словима према азбучном реду са довољним бројем табака за свако слово. Именици се могу водити за више година у једној књизи. У том случају на почетку сваке године ставља се код појединог слова година црвеном оловком. Именици за кривичне уписнике воде се по имену окривљеног лица, парнични по имену туженог, предмети извршења по имену дужника, предмети оставине по имену оставиоца, а остали по имену предлагача, односно лица на који се поступак односи. За ствари из уписника „Су” води се лични и стварни именик. 15. Помоћне књиге 1.Књига условних осуда Члан 331. У књигу условних осуда заводе се све условне осуде кад постану правноснажне. Књига условних осуда оснива се за више година унапред, а води се у основним судовима по систему календара по годинама и месецима према истеку рока, за који је одложено извршење казне, док се у вишим судовима за условне осуде уводе у књигу условних осуда по реду утврђивања правноснажности. Двоструко условљене осуде заводе се тако, што се прво уписује рок до кога треба испунити посебан услов, а после тога рок за општи услов извршења казне. Када се условна осуда заведе, ставља се у одговарајућу рубрику односног уписника редни број под којим је осуда заведена у књизи условних осуда. Упис у књигу условних осуда означава се знаком коначног решења када суд донесе одлуку о брисању или опозиву осуде, а код двоструког услова, када се разведе и осуда за други рок. 2.Књига одузетих предмета и књига одузетог оружја „Кдп” и „Кдп1” Члан 332. У књигу одузетих предмета „Кдп” заводе се предмети који су у току кривичног или прекршајног поступка одузети и чувају се у суду. Сваког месеца проверава се да ли се стање по књизи слаже са стварним стањем одузетих предмета. Ако се установи да се поједини предмети налазе на чувању дуже од шест месеци, обавестиће се судија ради доношења одговарајуће одлуке. Када је одузети предмет продат, уништен или предат по одлуци суда, у књизи се редни број тога предмета означава знаком коначног решења. За одузето оружје води се посебна књига одузетих предмета „Кдп1”. 3. Контролник новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи Члан 333. У контролник се заводе новчане казне и трошкови кривичног или прекршајног поступка, као и одузета имовинска корист по правноснажним судским одлукама, које се наплаћују по службеној дужности. Пошто се изврши задужење у контролнику у предмету се, испод одлуке судије којом се наређује задужење, ставља отисак штамбиља о томе да је задужење извршено. Редни број контролника под којим је извршено задужење уписује се у одговарајућу рубрику кривичног уписника за тај предмет. Члан 334. Контролник се сваког месеца проверава, упоређивањем контролника са дневником, да ли су задужени износи наплаћени. Члан 335. Предмет се у контролнику означава знаком коначног решења када је задужење по односном предмету у целини наплаћено или отписано. Контролник се закључује крајем сваке године тако што се на сваком табаку сумирају задужења, наплаћени, отписани и ненаплаћени износи, а иза последњег редног броја изврши рекапитулација са укупним збиром појединих колона и укупним ненаплаћеним салдом. Рекапитулацију потврђује водилац контролника, управитељ судске писарнице и председник. Ненаплаћени износи преносе се у контролник за наредну годину са свим уписима из појединих рубрика односно предмета. У ранијем контролнику предмет се означава ознаком коначног решења, а у рубрици за примедбе забележиће се нови редни број. Председник ће наредити да се отпишу потраживања из овог члана (осим новчане казне) када је, због инфлације постала неисплатива принудна наплата. 4. Контролник трошкова поступка од којих је странка ослобођена Члан 336. У овај контролник заводе се износи неплаћених такса и трошкова који су исплаћени из средстава суда, као и потребни подаци по правноснажности решења којим је странци наређено да плати трошкове исплаћене из средстава суда. Таксу и унапред исплаћене трошкове суд наплаћује по службеној дужности од странке која је дужна да их накнади. 5. Контролник лица у притвору Члан 337. У контролник се уписују лица у притвору. Посебно се води контролник за притворена лица у претходном поступку и истрази, а посебно за она која су оптужена. 6. Контролник лица упућених на издржавање казне затвора пре правноснажности пресуде донете у кривичном или прекршајном поступку Члан 338. У контролник лица упућених на издржавање казне затвора по пресудама донетим у кривичном или прекршајном поступку у којима је одређено извршење пре правноснажности, уписују се лица која су упућена на издржаваље казне затвора пре правноснажности пресуде (Образац бр. 160). 7. Евиденција о надзору над извршењем казне затвора Члан 339. Евиденцију о надзору у казнено-поправним заводима у складу са одредбама Закона о извршењу кривичних санкција, воде судови на основу записника односно службене забелешке о извршеном обиласку осуђених лица у казнено-поправном заводу. 8. Списак извршења поверених судском извршитељу Члан 340. У списак извршења поверених судском извршитељу, заводе се предмети извршења, који су предати ради спровођења извршења. 9. Списак пописа Члан 341. У списак пописа уписују се предвиђени подаци о извршеном попису покретних ствари. Пре извршења пописа судски извршитељ, ради могућег здружења предмета и спровођења јединственог поступка провериће се да ли је против дужника раније извршен попис. Списак пописа води се по систему картотеке. Извршени упис у списак пописа забележиће се и у записнику о попису. Када поверилац одустане од захтева или када се извршење обустави или када се изврши наплата, предмет се у списку означава знаком коначног решења. 9а Вођење збирке исправа и чување исправа *Службени гласник РС, број 70/2011 Члан 341а У збирци исправа чувају се оригинални примерци изјаве извршних дужника о имовини, односно копије записника који садрже изјаве о имовини, као и исправе о имовини извршног дужника и примерак правноснажног решења о упису у књигу извршних дужника. На омоту списа у коме се налазе исправе из става 1. овог члана, ставља се евиденциони број под којим се чувају у збирци исправа, који се означава и у књизи извршних дужника, поред личног имена, односно назива извршног дужника. Збирка исправа се чува у суду на безбедном месту, одвојено од других предмета и списа. Збирка исправа се може водити и у електронском облику, у складу са посебним прописима. *Службени гласник РС, број 70/2011 10. Списак исправа „Си” Члан 342. У попис исправа заводе се завештања и друге важне исправе које су предате суду ради чувања. Исправе се предају суду посебним поднеском или усмено на записник. Ако су исправе предате отворене, ставиће се у коверат и запечатити, а на поднеску односно записнику забележити број под којим је заведена у попис. На омот у коме се налази исправа, ставља се редни број пописа, последња два броја године у којој је исправа у попису заведена и кратка садржина (нпр. „Си 10/10 завештање Петра Павловића учитеља из Пожаревца”). Исправа се чува у суду на безбедном месту, одвојено од других предмета и списа. Исправе се враћају странкама само по одлуци суда. Када се завештање прогласи, припаја се оставинским списима. 11. Доставне књиге Члан 343. Суд води посебне доставне књиге за пошту, а посебне за друге начине достављања. Писмена која се достављају поштом, уводе се у доставну књигу, која има облик и садржину према поштанским прописима. Посебно се уводе повратнице, посебно препоручене, а одвојено обичне пошиљке. Пре предаје писмена пошти, сабира се вредност налепљених поштанских марака и збирна вредност уписује иза задњег уписа. Тачност уписа оверава запослени у рачуноводству. У доставну књигу за место заводе се писмена која се достављају у месту преко достављача. У доставну књигу за суд заводе се писмена која се достављају судијама и службама у суду. 12. Остале помоћне књиге Члан 344. Остале помоћне књиге и именици прописани овим пословником, воде се у складу са обрасцима утврђеним посебним законима. 16. Штамбиљи Члан 345. Судови обавезно користе следеће штамбиље: 1. „Хитно”; 2. „Малолетник”; 3. „Притвор”; 4. „Издржавање”; 5. „Радни спор”; 6. „Сметање државине”; 7. „Обезбеђење доказа”; 8. констатација да против пресуде – решења је/није изјављена жалба; 9. Констатација о отпремању; 10. Констатација о наплати таксе; 11. Решење о извршењу; 12. Констатација о ослобађању од плаћања трошкова поступка; 13. Решење о усвајању предложеног платног налога; 14. Потврда тачности преписа; 15. Сагласност преписа са изворником; 16. Потврда о правноснажности одлуке; 17. Потврда о извршности одлуке; 18. Констатација о задужењу у контролнику наплате новчаних казни; 19. Достава жалбе супротној странци на одговор; 20. Овера потписа; 21. Овера преписа; 22. Забелешка о пријему писмена; 23. Скраћена забелешка о пријему писмена; 24. Потврда о пријему писмена; 25. Потврда овере потписа и печата у смислу члана 3. Конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа – Apostille; 26. „Задржавање”; 27. Поверљиво; 28. Строго поверљиво; 29. Језик поступка. 30. дозвољеност, благовременост и уредност жалбе; 31. наредба за достављање предмета вишем суду; 32. правна поука; 33. на оптужницу је/није поднесен одговор; 34. наредба за достављање оптужнице; 35. хитно-основана притужба; 36. стари предмет; 37. хитно-стари предмет; 38. нарочито хитно-стари предмет. *Службени гласник РС, број 39/2016 XIX ГЛАВА ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЈЕДИНЕ ПОСТУПКЕ 1. Поступање у кривичним предметима Хитно поступање Члан 346. У кривичним предметима у којима се води поступак због кривичних дела која се гоне по службеној дужности, код којих општи интерес захтева хитан поступак, судови поступају без одлагања. Радње које не трпе одлагање извршиће се и у дане и у време када суд не ради (увиђај и сл.), под условима прописаним у закону. Посебну пажњу суд ће обратити на хитно поступање у притворским предметима (безусловно одржавање рокова трајања, продужење и укидање притвора, саслушање притворених) и у предметима у којима је поднета молба за помиловање или условни отпуст. Истражне судије Члан 347. Председник је дужан да обезбеди нужне услове за нормалан рад истражних судија. Председник вишег суда одржава повремене радне састанке са истражним судијама, председницима кривичних већа и већа које одлучује у првом степену ван главног претреса и предузима потребне мере за ефикасан и правилан рад у претходном поступку. Члан 348. Председник вишег суда, повременим прегледом предмета у којима је покренута истрага, прати рад судија за претходни поступак. Најмање свака три месеца председник детаљно прегледа рад одељења за претходни поступак ради провере, да ли се поштују одређени рокови, као и да ли се послови обављају довољно брзо и у складу са одредбама Законика о кривичном поступку. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 349. У случајевима када је потребно одржати рокове у вези са одређивањем, продужењем или укидањем притвора, а судија за претходни поступак због већег броја окривљених или притворених лица, сложености и већег броја радњи које треба хитно обавити или због заузетости у неком другом започетом предмету није у стању да обави све потребне радње у прописаним роковима, судија је дужан да о томе благовремено обавести председника, који ће одредити једног или више судија да обаве потребне радње. *Службени гласник РС, број 39/2016 Обавештење о поступку и донетим одлукама Члан 350. О стављању у притвор, као и о свакој правноснажној пресуди којом је осуђено лице у радном односу, суд ће одмах, држећи се строго рокова одређених у посебним прописима, обавестити његовог непосредног руководиоца, односно установу или послодавца код кога је лице запослено. Суд ће тако поступити и у случају ако је правноснажном одлуком обустављен кривични поступак или је правноснажном пресудом лице ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена, али не због ненадлежности суда. Ако је лице адвокат или адвокатски приправник, суд ће обавестити надлежну адвокатску комору. Члан 351. О сваком покретању кривичног поступка против недипломатског особља на служби у страним мисијама, као и против страних држављана, суд ће одмах обавестити надлежно министарство. Ако се у току предузимања одређене радње (нпр. претресање стана и сл.), догоди неки инцидент, о таквом догађају одмах ће се обавестити надлежно министарство. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 352. Суд ће обавестити надлежни фонд здравственог осигурања о свакој правноснажној пресуди, којом се у смислу прописа о социјалном осигурању породици осуђеног осигураника оставља делимично или у целини уживање права на основу социјалног осигурања. На исти начин суд ће обавестити надлежни фонд када се у смислу прописа о ратним војним инвалидима породици правноснажно осуђеног ратног или мирнодопског војног инвалида оставља делимично или у целини уживање инвалидских права. Члан 353. О свакој правноснажно изреченој мери забране бављења одређеним занимањем, суд ће обавестити надлежну професионалну организацију, као и орган надлежан за издавање дозволе за обављање занимања. Судови ће редовно достављати надлежном органу полиције, који води казнену евиденцију, решења о рехабилитацији и решења којима се утврђује брисање условне осуде. Члан 354. Судови су дужни да обавештавају и друге органе, установе или организације, када је на основу посебних прописа предвиђено обавештавање или достављање правоснажних пресуда. Лишење слободе и притвор Члан 355. Брисан је ранији став 1. (види члан 132. Судског пословника - 39/2016-44) Лицу коме је одлуком суда одређен притвор, уз решење о одређивању притвора суд ће уручити и писано обавештење о правима притворених лица утврђених процесним законом. Притворенику који се смешта у судско одељење затвора на основу посебне одлуке суда се уручује и писано обавештење о положају, правима и обавезама утврђеним посебним законом. Члан 356. У уписник у коме је заведен предмет по коме је против неког лица одређен притвор, испред имена се уписује „притвор” или ставља штамбиљ са истим текстом, који ће се прецртати и косом цртом када то лице буде пуштено на слободу. Члан 357. Притвореници се смештају у судска одељења затвора само на основу писмене одлуке суда. Члан 358. Лично име лица против кога је одређен притвор заводи се у контролник лица у притвору у претходном поступку, односно у контролник лица у притвору по оптужењу. Члан 359. У основном и вишем суду води се књига надзора над притвореницима, у коју Председник или судија кога он одреди годишњим распоредом послова за обилазак притворених лица, уписује обавештења о томе како се притвореници хране, како се снабдевају неопходним стварима и како се са њима поступа. Председник, односно судија кога он одреди дужан је да без одлагања обавести Министарство о неправилностима уоченим приликом обиласка притвора. Са обавештењем унетим у књигу надзора и предузетим мерама Министарства обавештавају се судије и управа затвора. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 360. У случају неоправданог задржавања лица у притвору, као и прекорачења законских рокова у којима је требало донети одлуку о продужењу притвора, судија у чијем се поступању то десило дужан је да одмах писмено обавести Председника и да наведе разлоге прекорачења односно задржавања. Поступак по наредбама истражног судије у предкривичном поступку и наредбама судије за претходни поступак *Службени гласник РС, број 89/2013 Члан 361. Подаци о идентитету заштићеног сведока, прикривеног иследника, као и сви подаци добијени у вези са кривичним делима организованог криминала, корупције и других изузетно тешких кривичних дела у складу са посебним прописима, чувају се у посебно за то одређеним просторијама и под посебним надзором. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 362. Прикупљени материјал и подаци добијени посебним мерама за откривање и доказивање кривичних дела у односу на која се примењују посебне доказне радње, прима лично судија за претходни поступак који је издао наредбу или судија који га према годишњем распореду послова мења и предаје водиоцу уписника „КПП Пов”, „КПП Пов1”, „КПП Пов2”, „КПП Пов3”, „ДТ”, „Стр.пов”, „Пов” и „Инт”. Достављање сведоку сараднику и заштићеном сведоку врши се на начин којим се обезбеђује да се не открије његов идентитет, преко органа или посредством органа који му обезбеђује тај статус. Водилац уписника „КПП Пов”, „КПП Пов1”, „КПП Пов2” и „КПП Пов3”, „ДТ”, „Стр.пов”, „Пов” и „Инт” примљени материјал ставља у посебан омот на коме се са спољне стране ставља ознака предмета, број под којим је материјал заведен у евиденцији. Заједно са примљеним материјалом у омот се ставља записник о попису који садржи: врсту снимака, број копија снимака и ознаке да ли се ради о пословном или личном рачуну. *Службени гласник РС, број 89/2013 **Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 363. Уништење материјала или података добијених посебним мерама за откривање и доказивање кривичних дела у односу на која се примењују посебне доказне радње, врши уписничар под надзором истражног судије или судије за претходни поступак уз присуство судије којег председник суда одреди, о чему се сачињава записник. Уништење прикупљеног материјала и података из става 1. овог члана врши се погодним механичким или термичким средствима за уништење. *Службени гласник РС, број 89/2013 **Службени гласник РС, број 39/2016 Поступак по споразуму јавног тужиоца и окривљеног о признању кривичног дела, о сведочењу окривљеног и сведочењу осуђеног *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 364. Подаци о поднетом споразуму о признању кривичног дела, о сведочењу окривљеног и о сведочењу осуђеног, идентитету окривљеног и осуђеног, као и сви подаци добијени у току ових поступака чувају се одвојено од кривичних списа. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 365. Водилац уписника „Спк”, „Спк-По1”, „Спк-По2”, „Спк-По3”, „Ссок”, „Ссок-По1”, „Ссок-По2”, „Ссок-По3”, „Ссос”, „Ссос-По1”, „Ссос-По2” и „Ссос-По3”, примљени споразум и друга писмена ставља у посебан омот на коме се са спољне стране ставља ознака предмета и број под којим је споразум заведен у уписнику, а потом сва писмена евидентирају у попису списа. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 366. У случајевима предвиђеним посебним законом, уништавање предложеног споразума о признању кривичног дела, споразума о сведочењу окривљеног и споразума о сведочењу осуђеног и свих списа у вези са њим, врши уписничар у присуству судије који је донео решење. О уништењу се саставља записник, који се чува у писарници у засебном ормару, сређен по редном броју уписника, а у рубрици „датум уништења списа” уписује се датум уништења. Уништавање предлога споразума са прилозима из става 1. овог члана врши се погодним механичким или термичким средствима за уништење. *Службени гласник РС, број 39/2016 2. Евиденција наплате новчане казне, трошкова поступка и одузете имовинске користи Члан 367. О спровођењу судске одлуке о наплати новчане казне, трошкова кривичног или прекршајног поступка и одузимању имовинске користи стара се писарница. Правноснажна пресуда у којој је неком лицу изречена новчана казна или је осуђено да плати трошкове поступка (кривичног или прекршајног, у поступцима и предметима у којима је суд уместо странке ослобођене плаћања трошкова из буџетских средстава подмирио трошкове поступка), заводи се у контролник и одмах позива обавезано лице, да у року изврши обавезу. Позивање се евидентира у одговарајућој рубрици контролника. Све уплате се дозначавају на рачун суда, који се редовно празни. По добијању извода суд у предмету констатује сваку уплату. Ако странка не уплати у року трошкове, водилац контролника сачињава предлог за принудну наплату трошкова поступка у извршном поступку, односно поступку принудне наплате пред пореским органима који потписује судија. Број и датум извршног предмета бележи се у рубрици за примедбе контролника, односно уписника а предмет означава као делимично решен. По извршеној наплати, предмет је завршен. Ако се потраживање не може наплатити у извршном поступку из разлога прописаних законом или новчана казна није плаћена у одређеном року, предмет се доставља кривичној односно прекршајној писарници која га износи судији односно председнику већа које је изрекло казну. Члан 368. Правноснажна осуђујућа пресуда прекршајног суда којом је неком лицу изречена новчана казна или је одређено да плати трошкове прекршајног поступка евидентира се у уписник за прекршајне предмете извршења „Ипр” (Образац бр. 86). Ако кажњено физичко лице уплату новчане казне у целини или делимично не изврши у одређеном року одређеном пресудом, запослени на пословима извршења извршења то евидентира и одмах обавештава судију прекршајног суда који замењује новчану казну или неплаћени део новчане казне радом у јавном интересу или доноси решење о замени новчане казне казном затвора. Члан 369. Ако кажњено физичко лице или предузетник у одређеном року не плати новчану казну која прелази износ који се може заменити казном затвора, прописан посебним законом, односно трошкове прекршајног поступка и ако правно лице, одговорно лице у правном лицу или професионални војник, новчану казну и трошкове прекршајног поступка не плате у одређеном року, наплата ће се извршити принудним путем преко надлежног органа, у складу са прописима о принудној наплати. 3. Одузимање и чување предмета Члан 370. Предмети одузети у кривичном и прекршајном поступку или пронађени код окривљеног, за које се не зна чији су, заводе се у књигу одузетих предмета. Ако би одузети новац, вредносни папир и драгоцености, требало да се користе на расправи као доказ, чувају се у рачуноводству суда у каси. Ако немају ову сврху или су положени као јемство, достављају се на чување депозитном месту суда. Одузети предмети, који се према посебним прописима не предају надлежном органу – Дирекцији за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција), предају се на чување запосленом који је распоредом послова одређен за њихово чување, у складу са прописима о судским депозитима. Ако се ради о новчаним књигама и другим преписима који се користе као доказ, средиће се по странама односно редним бројевима, ставити у омот и чувати на начин предвиђен у ставу 3. овог члана. Оружје, експлозивне ствари, дрога, лако запаљиве ствари и други предмети предају се на чување полицији или се предају депозитном месту које одреди Министарство. Лако кварљиве ствари и животиње предаће се одмах Дирекцији. Члан 371. Примање, чување, руковање и уништавање предмета, уписаних у књигу одузетих предмета спроводи се према прописима о судским депозитима. Члан 372. Приликом пријема захтева за спровођење истраге, оптужног акта или захтева за покретање прекршајног поступка судија ће наложити да се провери да ли су предмети одузети и предати суду. Ако се не налазе код суда, наредиће се да се предају, односно одузму од лица код којих се налазе. 4. Поступање по молбама за помиловање Члан 373. По молбама за помиловање суд поступа хитно. Молбе за помиловање заводе се у уписник „Кп”. Молбе и сви акти у вези са поступком помиловања улажу се у посебне омоте и чувају одвојено од кривичног списа на који се односе. У кривични спис ставља се службена белешка о датуму поднете молбе и о лицу које ју је поднело. Спису који је формиран поводом молбе за помиловање прилаже се спис који се односи на предмет у коме је започет поступак и у коме су изречене казне. Када молба за помиловање буде коначно решена, изворник одлуке улаже се у кривични спис. То ће се забележити у спису у коме се тражи помиловање, а кривични спис ће се издвојити. 5. Поступање у предметима привредних судова Привредни преступи Члан 374. За уписник „Пк” води се именик посебно за правна, а посебно за физичка лица. Пре завођења предмета у уписник „Пк” прегледом именика провериће се да ли се против тог правног, односно физичког лица, водио или се сада води поступак због привредног преступа и то ће се потврдити стављањем забелешке на самом писмену „именик прегледан”. Ако се установи да је поступак вођен или да је у току, ставиће се о томе посебна забелешка на самом писмену потписана од стране запосленог који је извршио проверу. Стечај Члан 375. По пријему предлога за покретање, односно отварање стечајног поступка, водилац уписника проверава увидом у именик да ли се у погледу тог предузећа (дужника) водио или се још увек води поступак стечаја и то потврђује на предлогу стављањем забелешке „именик прегледан”. Ако се установи да је поступак вођен или да је у току, ставиће се о томе забелешка на писмену, потписана од стране запосленог у суду одређеног за те послове. Накнадне поднеске који се односе на предмет у року, водилац уписника доставља председнику већа поравнања односно председнику стечајног већа. Члан 376. Председник стечајног већа, односно стечајни судија, може наредити да се осим пописа списа води и посебни попис поверилаца и посебан попис радњи које се понављају, као и да се таква писмена лепе на посебне уметке и у омоту списа држе одвојено. Попис поверилаца садржи податке: редни број, датум, лично име односно назив повериоца, пријављена потраживања и да ли су потраживања оспорена. Ако председник стечајног већа, односно стечајни судија одлучи да се нека друга писмена посебно попишу одредиће уједно и шта ће се у тај списак унети. Након што се поступак стечаја обустави у односу на стечајног дужника и настави према стечајној маси, стечајни предмет се судски разводи као решен и уписује у уписник „Ст” под новим „Ст” бројем. Члан 377. Препис одлука које су донете на рочишту за испитивање потраживања достављају се само оним повериоцима чија су потраживања оспорена и оним који нису присуствовали рочишту. Уколико постоје сметње за достављање закључка за листу утврђених и оспорених потраживања достављање се може извршити стављањем закључка на огласну таблу суда, а о извршеном достављању повериоци се обавештавају огласом у „Службеном гласнику Републике Србије” Упис у судски регистар Члан 378. Уписи у судски регистар и поступак око вођења судског регистра, воде се по посебним прописима. Уколико за то постоје услови и посебни прописи то дозвољавају, судски регистар ће се учинити доступним путем веб-странице суда. XX ГЛАВА МАТЕРИЈАЛНО-ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ Члан 378а Финансијско и материјално пословање са странкама и другим физичким и правним лицима у односу на пријем новца и других вредности ради употребе у одређене сврхе у поступку, односно пријем новца и других вредности којима се у поступку утврђује корисник, кaо и наплата новчане казне, трошкова кривичног поступка, одузете имовинске користи и јемства врши се у складу са посебним прописима. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 378б Финансијско и материјално пословање у одређеном предмету врши се на основу наредбе председника или судије. Сва примања и издавања новца и других вредности уписују се у прописане евиденције у складу са овим пословником. У предмету се ставља белешка о извршеном полагању или примању са назначењем редног броја дневника под којим је књижење спроведено. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 378в Новац и вредности примају се и издају на основу признаница, потврда или записника који се чувају као финансијски документи, односно уз потпис примаоца у одговарајућој рубрици пословних књига и евиденција. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 378г Суд, по правилу, не прима уплату у новцу непосредно, већ упућује странке и друга лица да уплату изврше на одговарајући рачун суда, односно другог органа. У том случају странци ће се затражити да се суду достави доказ о извршеној уплати. Изузетно, само ако је то законом предвиђено, суд ће непосредно примити новац, о чему ће се странци издати потврду о пријему новца, а копија потврде задржаће се као рачуноводствени документ. *Службени гласник РС, број 39/2016 1. Поступање у предметима извршења Рад судског извршитеља Члан 379. Извршне радње спроводе судови непосредно или судски извршитељ по налогу извршног судије. Запослени у суду који предузима поједине извршне радње је судски извршитељ и дужан је да поступа у складу са законом. Судски извршитељ је дужан да на захтев дужника пре почетка спровођења извршења покаже службену легитимацију. Члан 380. Судски извршитељ у поступку извршења спроводи без одлагања сва извршења, по правилу оним редом којим су му предмети извршења додељени у рад. Расподела предмета у којима треба спровести извршење врши се тако да један судски извршитељ приликом једног изласка обави више извршних радњи у што више извршних предмета (у истом месту или више оближњих места). Сви предмети у којима се спроводи извршење уписују се у списак извршења поверених судском извршитељу. Узајамно обавештавање о извршењима основних и привредних судова Члан 381. Пре спровођења продаје, привредни суд који је спровео попис обавестиће надлежни суд достављањем преписа записника о попису ствари извршног дужника и затражити обавештење о томе да ли је против истог дужника у току извршни поступак пред основним судом. Примљено обавештење привредног суда основни суд уписује у списак пописа са назначењем списа привредног суда, датумом обављеног пописа и висином потраживања. Ако је основни суд спровео попис против истог извршног дужника у извршном предмету где је поступак у току, доставиће препис записника о попису привредном суду. Привредни суд уписује попис о коме га је обавестио основни суд у списак пописа. Члан 382. Када судски извршитељ наплаћује новац потврдиће уплату на признаници из блока признаница (Образац бр. 137). Признаница се попуњава у три примерка (умножавањем) са назначењем наплаћеног износа за рачун повериоца и стављањем датума и потписа. Први примерак признанице упућује се лицу које је извршило исплату, други примерак се задржава у блоку признаница, а трећи примерак предаје рачуноводству. Признанице имају серијске бројеве и са њима се поступа у складу са прописима о поступању са новчаним депозитом. Ако судски извршитељ преда непосредно повериоцу готовину или одузети предмет, то потврђује потписом на записнику. Ако судски извршитељ пошаље готовину извршном повериоцу поштом, прилаже поштанску упутницу у којој се назначава да је пошиљалац суд. Члан 383. Готовину, папире од вредности и драгоцености које му је предао извршни дужник или које је сам одузео, ако их није непосредно предао извршном повериоцу, судски извршитељ предаће рачуноводству најкасније првог наредног радног дана по наплати. Рачуноводство ће потврдити пријем готовине односно вредности на копији признанице, односно у извештају (записнику) судског извршитеља. Копију признанице на којој је потврђено да је новац положен у благајну суда, судски извршитељ предаје извршном судији заједно са извештајем и записником о обављеној извршној радњи. Ако судски извршитељ уплати готовину на депозитни рачун суда, уз извештај прилаже уплатницу. Члан 384. Судски извршитељ подноси извршном судији извештај о спроведеним или неспроведеним извршним радњама (Образац бр. 151) коме прилаже записник и признанице о наплаћеним износима за време спровођења извршних радњи.У извештају се наводи трајање извршне радње, време проведено на путу и остале податке потребне за одлучивање о трошковима (коришћење судског возила или другог превоза, накнаде ангажованим лицима и сл.). Ако судски извршитељ приликом једног изласка обави више радњи у више предмета на које би требало разделити настале трошкове, сачиниће обрачун трошкова (Образац бр. 152) који ће приложити само једном предмету, а у извештају за тај предмет навешће и све предмете на које се односе трошкови. У извештају о обављеним радњама у осталим предметима ставиће се белешка о томе у коме се предмету налази обрачун трошкова. Судски извршитељ је дужан да води месечну евиденцију о предузетим извршним радњама у коју ће уписивати пословни број предмета, датум предузимања извршне радње, обављену извршну радњу, односно податак да извршна радња није предузета и зашто, као и податак о томе да ли је приликом предузимања извршних радњи користио судско или сопствено возило и да исту на крају сваког месеца достави председнику. Члан 385. Извршни судија прегледа извештај (образац извештаја може бити штампан на корицама предмета) утврђује трошкове и упоређује податке на приложеној признаници са подацима у записнику и извештају о обављеној извршној радњи. На извештај и блок признаницу ставља свој скраћени потпис (параф). Ако положени предујам прелази обрачунате трошкове издаће наредбу о враћању вишка. Ако је предујам недовољан позваће странку да уплати разлику. 2. Судски депозит Члан 385а У судски депозит примају се новац и вредности са наменом да се одмах или у краћем року употребе за одређене сврхе у поступку (привремени депозит) или за које у поступку треба да се утврди корисник (стални депозит). Новац и вредности примљене у судски депозит чувају се у благајни суда, на посебном рачуну суда или у сефу у банци. Ако је предмет судског депозита такав да због посебних својстава и величине није погодан за чување у суду или у сефу, одредиће се да се тај предмет чува код одговарајућег правног или физичког лица. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 385б Судски депозит има свој назив у којем се наводи име полагача и правна ствар на коју се депозит односи. *Службени гласник РС, број 39/2016 Пословање средствима депозита Члан 386. Средствима судских депозита финансијски и материјално послује се на основу наредбе надлежног судије. Ако приликом пријема неког износа или предмета не постоји наредба судије, рачунополагач ће захтевати да се таква наредба изда, а ако не постоји предмет, основаће се у ту сврху нови који ће се уписати у уписник „Р”. Сва примања и издавања готовине и вредности уписују се у прописане књиге (дневник и контовник). На омотима списа ставља се белешка о извршеном полагању и примању наводећи број депозитног картона или редног броја дневника за неготовинска примања, а извештаји о променама и стању средстава депозита лепе се хронолошким редом на посебном картону уложеном у предмет. *Службени гласник РС, број 39/2016 Примање новца *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 386а Новац се прима у судски депозит на начин што полагач врши уплату у корист рачуна суда на којем се води депозит. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 387. Под уплатом у готовини подразумева се и електронско плаћање са рачуна физичког или правног лица. Готовина и вредности примају се и издају уз попуњену признаницу односно потврду које се чувају као новчана документа, или се региструју уз потпис примаоца у одговарајућој рубрици прописаних књига и евиденција. *Службени гласник РС, број 39/2016 Привремени депозити Члан 388. Кад положена средства треба одмах или у кратком року употребити за одређене сврхе (предујам за вештачење и сл.), суд може само ако је законом дозвољено, новац примити и преко благајне депозита и ако се тиме не крше правила о благајничком максимуму. Новац примљен на рачун судског депозита и непосредно на благајни судског депозита уписује се у дневник новчаног депозита који се чува у благајни судског депозита или на рачуну суда. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 389. Готовина и вредности које су предмет судског депозита, чувају се на одговарајућем депозитном месту или депозитном рачуну суда. Члан 390. Готов новац примљен у току дана на благајни судског депозита, уплатиће се одмах, или следећег радног дана на рачун депозита, осим ако је судија наложио да се готовина чува у благајни судског депозита, али не дуже од 30 дана и ако се тиме не крше прописи о благајничком максимуму. *Службени гласник РС, број 39/2016 Члан 391. У благајну судског депозита могу се по налогу судије примати као неготовински депозити папири од вредности, драгоцености, страна валута, штедне и уложене динарске и девизне књижице и друге исправе за које није прописано да се уписују у попис исправа. *Службени гласник РС, број 39/2016 Примање вредности Члан 392. Вредности се примају, по правилу, уплатом на депозитни рачун суда или полагањем на депозитно место, а изузетно на привремени рачун код Народне банке Србије. Примање путем поште или банке Члан 393. Готов новац примљен поштом уводи се истог дана преко уплатног налога у благајнички извештај, а потом књижи у евиденцију депозита. Ако се одмах не може утврдити сврха пошиљке, односно на коју се правну ствар односи примљени новац или вредност позваће се пошиљалац да у року од три дана објасни сврху пошиљке или да означи правну ствар на коју се она односи, са упозорењем да ће му се новац и вредности вратити на његов трошак ако не поступи по позиву суда. Примање драгоцености и других предмета Члан 394. Примљене драгоцености и предмете пописује и процењује комисија коју одређује председник. Комисија се састоји од три члана од којих је један обавезно запослени на пословима судског депозита. Комисија је дужна да тачно попише примљене предмете по комадима, серијском и другом броју ако постоји, квалитету, количини, тежини, облику и сл., тако да се искључи свака могућност замене. Записник о попису саставља се у два примерка од којих се један улаже у одговарајући предмет, а други у омот у који се стављају пописане вредности. Ако из било којих разлога комисија не може сама да попише предмете, ангажоваће се судски вештак. Драгоцености се процењују према прометној вредности на дан пријема у суду. Трошкове процене утврђује судија и истовремено одређује ко ће их сносити. Примање вредносних папира Члан 395. Вредносни папири као предмет депозита примају се на тај начин што се сачињава попис и наводе следећи подаци: држава у којој је вредносни папир издат, име и назив издаваоца вредносног папира, ознака серије и броја вредносног папира, износ на који гласи талон и купони који су везани за вредносни папир као и датум када би требало исплатити или реализовати први купон. Ако је вредносни папир издат у нашој земљи, његова вредност се означава у номинали. У случају да вредносни папир нема све купоне, односно, ако се приликом наплате купона, поред камате исплаћује и део главнице, као вредност означиће се смањена вредност папира. Ако се за вредносне папире који су издати у иностранству не може одмах утврдити њихова номинална вредност, као вредност у домаћој валути ће се привремено означити вредност од једног динара. Примање штедних и уложених књижица Члан 396. Штедне и уложне књижице пописују се навођењем назива издаваоца, власника и корисника, броја књижице, износа салда, а евентуално и посебног знака. Вредност штедне и уложне књижице навешће се према салду који показује стање књижице у номиналном износу, ако се ради о штедњи код финансијских организација. Примање исправа Члан 397. Исправе и остали папири од вредности пописују се навођењем њиховог својства, издаваоца, датума и места издавања и других података. Исправе се евидентирају по комадима без ознаке вредности. Примање стране валуте Члан 398. Ако је предмет депозита страна валута, у попису ће се назначити назив државе у којој валута вреди као законско средство плаћања, навођењем номиналне вредности на коју новчаница гласи, назив издаваоца, серије и броја као и евентуалних других података. Средства стране валуте примљена на благајни суда уплатиће се у банку на рачун девизног депозита уколико судија, у зависности од потребе извођења доказа (увид, преглед, бројање), не одлучи другачије. Члан 399. Вредности (драгоцености, папири од вредности, исправе и сл.), које се чувају у благајни суда или предају на чување код депозитног места, стављају се у посебне омоте на којима се са спољне стране ставља ознака предмета, број депозита под којим су вредности заведене у евиденцију депозита, правна ствар на коју се односе, краћа спецификација садржаја омота, лично име и адреса полагача. Заједно са предметима депозита у омот се ставља записник о попису и процени. Издавање готовине и вредности Члан 400. Готовина и вредности које се чувају у благајни суда, на рачуну депозита код надлежне банке или код депозитног места, издају се само на основу писмене наредбе судије и на начин како он одреди. По правилу, исплата готовине је на благајни суда, а ако се ради о већим износима или то странка захтева, поштом или у банци. Максималне износе који се могу исплатити на благајни прописује председник. Готовина која се налази на рачуну депозита код надлежног органа исплаћује се одговарајућим налогом. Неготовински предмети (вредности) издају се непосредно кориснику уз потпис у књизи вредности, преко поште или замољеног суда. Готов новац и вредности привремено се издају, ради употребе у судском поступку на реверс који се улаже у одговарајући омот. Реверс се поништава када се врати привремено издати предмет. 3. Редовни депозити Предмет редовног депозита Члан 401. Предмет редовног судског депозита може бити готов новац, неготовинске вредности и други предмети којима би у судском поступку требало утврдити корисника. Редовне судске депозите прима суд и даје на чување депозитном месту. Судске депозите примају депозитна места. Депозитна места су: 1) Народна банка Србије у Београду, за племените метале (злато и платину) и за предмете који су израђени од тих метала (златници и сл.) без обзира да ли су у промету као средство плаћања; 2) филијала Народне банке Србије у седишту суда, односно њене најближе филијале или друге банке, које су по постојећим прописима овлашћене за чување судских депозита; 3) друго лице или институција која је решењем суда одређена као чувар депозита. Члан 402. Драгоцености суд предаје на чување депозитном месту по извршеном попису и процени у запечаћеном омоту на коме се са спољне стране назначује назив депозита, ознака предмета и упозорење да се препис записника о попису и процени налази у омоту. На омоту, поред места где је стављен печат, стављају се потписи чланова комисије која је запечатила омот. Драгоцености које се односе на исти депозит стављају се заједно у исти омот. Члан 403. Штедне и уложне књижице које се односе на исти депозит полажу се код депозитног места у незапечаћеном заједничком омоту на коме се са спољне стране назначује назив депозита, број депозита, као и ознака судског предмета. У омот се улаже и примерак записника о попису. Ако је у вези са положеним штедним и уложним књижицама потребно да се изврши нека радња, суд ће затражити од депозитног места да му привремено изда књижицу. По извршеној радњи књижица се враћа депозитном месту посебним решењем. На исти начин се поступа када су у питању вредносни папири и друге исправе које се не чувају у суду. Члан 404. Ако су предмет депозита страна валута и девизе поступа се у складу са девизним прописима. Ако се у депозит преда страна валута у запечаћеном омоту примењују се сходно одредбе овог пословника које важе за драгоцености. Члан 405. У благајни суда чува се потврда о преузимању запечаћеног омота са драгоценостима, страном валутом, девизама, штедним и уложним књижицама, коју издаје депозитно место. Ако депозитно место затражи да му се приликом издавања депозита са решењем врати потврда, суд ће вратити потврду, а у судској благајни оставити оверен препис потврде. Назив депозита Члан 406. Сваки редовни депозит има свој назив у коме се означује правна ствар на коју се односи (на пример: „Извршна ствар Петра Јовића И 26/2010” или „Оставина Марка Марића О 103/2010” итд.). Код приватних судских депозита означује се лично име полагаоца и правна ствар на коју се депозит односи (на пример: „Уплатилац Мирко Савић у парници Мирка Савића против Петра Савића П 12/2010” итд.). Руковање депозитима Члан 407. Суд рукује депозитима непосредно или преко депозитног места. Ради извршења појединих радњи које се односе на руковање депозитима суд преузима предмет депозита од депозитног места. Запослени у суду дужан је обавити одређене радње истог дана по пријему предмета од депозитног места и о томе поднети извештај. Ако се одређена радња није могла извршити истог дана примљени предмет предаје се запосленом који води евиденцију депозита ради привременог чувања у благајни суда. У том случају предмет се евидентира у дневнику неготовинских депозита као привремени депозит. Промена депозитног места или депозитног суда Члан 408. Ако дође до промене депозитног места, депозитни суд наредиће досадашњем депозитном месту да пренесе депозит новом депозитном месту. У наредби ће се наредити да се депозитном суду достави извод стања депозита са свим потребним забелешкама и другим подацима који су потребни за одмеравање трошкова. Таква наредба се издаје и онда када дође до промена депозитног суда, а депозитно место остаје исто. У том случају одредиће се само преношење депозита на нови депозитни суд. Забелешке ограничења располагања депозитима Члан 409. Постојање забрана које се односе на издавање депозита или обављање појединих правних послова у вези са њима (забрана отуђивања или оптерећења, право уживања, испуњење налога по тестаменту и сл.) или појединих послова руковања који се понављају, евидентира се стављањем забелешке црвеном хемијском оловком или мастилом у одговарајућој картици. О овој забелешци обавестиће се депозитно место ради уписа у своју евиденцију. За све време док на депозиту постоји забелешка из става 1. овог члана, депозитно место не може вршити послове који су у супротности са садржајем забелешке, док другим решењем суд друкчије не одреди. Попис депозита Члан 410. Решење извршног суда којим се дозвољава извршење пописа депозита доставља се депозитом суду. Када депозитни суд упише забелешке депозитног извршења у депозитну картицу, наредиће решењем депозитном месту да извршени попис забележи у својој евиденцији као забрану издавања депозита. Издавање депозита Члан 411. Судски депозити издају се на основу решења депозитног суда. Решење из става 1. овог члана садржи предмет издавања, породично и рођено име корисника коме се депозит издаје, назив и број депозита, као и начин извршења решења, са напоменом да ли је депозитна такса плаћена и за које време, односно законски основ ослобођења од плаћања таксе. Примерак решења који је намењен депозитном месту потписује надлежни судија. Решење се доставља депозитном месту преко овлашћеног радника суда или препорученом поштом. Члан 412. Депозитно место издаје неготовинске депозите овлашћеним правним и физичким лицима по налогу суда непосредно или поштом (вредносним писмом, односно пакетом са означеном вредношћу која се у њему налази). Када су предмет издавања драгоцености, суд ће по правилу наредити депозитном месту да суду на чијем подручју станује корисник пошаље омот са драгоценостима, ради непосредног уручења, или да га врати суду ради непосредног издавања странци. Члан 413. Када се из запечаћеног омота издају поједини предмети суд наређује посебним решењем, депозитном месту да му се врати запечаћени омот. Овако враћени омот отвара се комисијски, а издвојени предмети предају кориснику уз потврду која се улаже у предмет. Када се драгоцености делимично издају, у постојећем попису обележавају се текући бројеви издвојених предмета са напоменом кад су издвојени. Ову констатацију потписују чланови комисије која је извршила издавање. Преостали предмети, заједно са пописом поново се печате и враћају депозитном месту новим решењем суда ради стављања у депозит. Ако корисник није присутан, тако да није могуће непосредно издавање, одмах по пријему омота, предмети који су били у омоту примиће се на привремено чување у благајну суда, уписаће се у одговарајући дневник, а корисник позвати да депозит преузме у одређеном року. Када корисник станује изван подручја депозитног суда, предмет депозита доставиће се ради непосредног уручења суду на чијем подручју корисник има своје боравиште. Депозити на чувању код других лица или институција Члан 414. Ако је предмет судског депозита такав да услед посебних својстава или величине није погодан за чување у суду, одредиће се његово чување код физичког или правног лица, односно институције, као чувара предметног депозита. Пре доношења таквог решења суд ће затражити од предлагача да положи потребан предујам за подмирење трошкова чувања и руковања. Пре него што суд повери предмет депозита одређеном чувару ради чувања извршиће попис и процену депозита и о томе саставити записник у три примерка од којих ће се један уложити у одговарајући предмет, други предати чувару заједно са предметом депозита, а трећи приложити у документацију рачуноводства. Члан 415. Чувар коме је поверен на чување депозит може издати депозит одређеном кориснику само на основу решења суда и на начин како је у решењу одређено. Решењем којим се одређује издавање депозита утврдиће се трошкови који су настали услед чувања депозита и ко је дужан да их накнади, и одлучити о положеном предујму. Поступак са застарелим депозитима Члан 416. Ако корисник депозита на позив суда не преузме депозит, а истекне рок, суд ће решењем утврдити да је право на издавање депозита застарело и да је предмет депозита постао државна имовина и наложити да се уплати на рачун буџетских средстава. У решењу којим се одређује издавање депозита и корисник позива да преузме депозит, поред рока у коме би депозит требало преузети, навешће се поука о правним последицама ако депозит не буде преузет у року у коме по закону застарева право на његово издавање. Ако је износ депозита који би корисник требало да преузме мањи од четвороструког износа трошкова позивања (поштарина, коверат), неће се примењивати поступак из ст. 1. и 2. овог члана већ ће председник наложити да се средства уплате на рачун буџетских средстава. Члан 417. Пословне књиге и остале евиденције судског депозита устројавају се и воде у складу са посебним прописима. 4. Попис благајне судског депозита Члан 418. Суд је дужан да изврши попис благајне судског депозита, најкасније до 15. јануара текуће године за претходну годину . Председник може наложити преглед и попис благајне судског депозита у току године, уколико оцени да је то потребно. Попис благајне судског депозита извршиће се обавезно у случају примопредаје функције председника новом председнику. XXI ГЛАВА ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 419. Вршилац функције председника 1. јануара 2010. године, образоваће дежурна већа и одредити судије и судско особље у приправности за поступање у предметима који се по одредбама закона или овог пословника сматрају хитним и нарочито хитним. Вршилац функције председника утврдиће годишњи распоред послова за 2010. годину, до 6. јануара 2010. године, на начин предвиђен овим пословником. Члан 420. Вршилац функције председника, одредиће најпре уписивање и распоређивање у рад нерешених преузетих предмета који су по закону хитни, нарочито хитни или у којима су рочишта заказана, водећи рачуна о равномерном оптерећењу судија. Члан 421. Приликом распоређивања предмета у новооснованим судовима, председник ће се старати да судије буду равномерно оптерећене предметима, посебно водећи рачуна о старим предметима, времену подношења иницијалног акта, као и другим околностима од значаја за распоређивање предмета у складу са овим пословником. Члан 422. Предмети који су по ранијим прописима разведени као решени, односно по којима мора да се поступа и после 1. јануара 2010. године (редовни, ванредни правни лекови и сл.), посебно се евидентирају, уколико у суду не постоји ИКТ. На предмете преузете 1. јануара 2010. године сходно ће се примењивати одредбе члана 124. овог пословника. Члан 423. Војни предмети окружних судова, који нису решени до 31. децембра 2009. године, уписаће се у одговарајуће уписнике вишег суда за кривичну материју. Члан 424. На омоту списа, у предметима преузетим од 1. јануара 2010. године, промена суда, ознаке и броја уписника, извршиће се у складу са одредбама из члана 168. овог пословника. Члан 425. Даном ступања на снагу овог пословника престаје да важи Судски пословник („Службени гласник РС”, бр. 65/03, 115/05, 4/06 – исправка и 50/06). Члан 426. Овај пословник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2010. године. На основу чл. 44. и 50. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 116/2008), Општа седница Врховног касационог суда одржана 14. маја 2010. године, доноси ПОСЛОВНИК о уређењу и раду Врховног касационог суда „Службени гласник РС“, бр. 37 од 1. јуна 2010, 51 од 12. маја 2014, 41 од 21. априла 2016, 62 од 13. јула 2016, 74 од 5. октобра 2018. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда (у даљем тексту: Пословник) уређују се унутрашња организација и рад Врховног касационог суда. Члан 2. На рад Врховног касационог суда, уколико овим пословником нека питања нису посебно уређена, сходно се примењују одредбе Судског пословника. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 3. О спровођењу и правилној примени Пословника стара се председник Врховног касационог суда (у даљем тексту: председник суда), председници судских одељења у оквиру надлежности одељења и секретар суда. *Службени гласник РС, број 36/2016 Члан 4. Судска функција у Врховном касационом суду врши се у оквиру судских већа, судских одељења и Опште седнице Врховног касационог суда (у даљем тексту: Општа седница). Члан 5. У Врховном касационом суду образује се Колегијум као саветодавно тело председника суда. II. ПРЕДСЕДНИК СУДА, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА И СУДИЈЕ СУДА 1. Председник суда Члан 6. Председник суда: организује рад суда; представља суд пред државним органима Републике Србије, другим домаћим и међународним органима и организацијама; стара се о очувању самосталног и независног положаја Суда; руководи судском управом и доноси у обављању послова судске управе управне акте; издаје наредбе и упутства; потписује опште и друге акте Суда; разматра притужбе странака на рад суда; надзире материјално-финансијско пословање суда; одлучује о правима и дужностима државних службеника и намештеника у суду; обавља и друге послове oдређене законима, овим пословником и другим актима. Председник суда одговоран је за правилан и благовремен рад суда. Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председницима одељења или управитељу суда. У пословима судске управе председнику суда помажу секретар суда и управитељ суда коме председник суда може поверити обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова. Ако у Суду нема управитеља суда, организационо-техничке и неке материјално-финансијске послове председник суда може поверити секретару суда. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 2. Заменик председника суда Члан 7. Врховни касациони суд има једног или више заменика председника суда, о чему одлучује председник суда. Заменик председника суда замењује председника суда у случају спречености или одсутности. Када Врховни касациони суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује. *Службени гласник РС, број 51/2014 3. Судије Врховног касационог суда Члан 8. Судије Врховног касационог суда врше судијску функцију у судским већима, седници одељења и Општој седници. Права и дужности судије одређена су Законом о судијама, другим законима и овим пословником. III. КОЛЕГИЈУМ Члан 9. У Врховном касационом суду образује се Колегијум као саветодавно тело председника суда. Колегијум чине: председник суда, заменик председника суда, председници Кривичног, Грађанског одељења, Одељења за заштиту права на суђење у разумном року и руководиоци евиденције судске праксе у Кривичном, Грађанском одељењу и Одељењу за заштиту права на суђење у разумном року. Седницу Колегијума сазива председник суда, одређује дневни ред и руководи седницом. Секретар суда и руководилац службе председника суда присуствују седницама колегијума. Седници Колегијума, на позив председника суда, могу присуствовати судије, државни службеници на положају и друга запослена лица. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 Члан 10. Колегијум може да разматра организациона питања, извештаје о раду суда, судских одељења и сва друга питања од значаја за функционисање и усклађивање рада у суду. Колегијум доноси закључке и даје мишљења о питањима која су на дневном реду. Закључком се предлаже извршавање одређених послова, одређују рокови, усмерава и обезбеђује усклађен и ефикасан рад суда. Са закључцима се, у писменој форми, упознају све судије, руководиоци ужих организационих јединица и запослени на које се закључак односи. О раду Колегијума води се записник. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 IV. ОПШТА СЕДНИЦА Члан 11. Општу седницу чине председник суда и судије Врховног касационог суда. Општа седница: – разматра примену прописа којима се уређују питања из делокруга судова; – разматра примену закона и других прописа; – именује судије Уставног суда; – даје мишљење о кандидату за судију Врховног касационог суда; – даје мишљење о кандидату за председника суда; – разматра рад судова и судија; – доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда; – доноси општи правни акт (правилник) којим се уређује област заштите података о личности при објављивању, или чињењу доступним јавности, одлука Суда; – доноси општи правни акт (правилник) којим се уређује област награђивања судова; – одлучује о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката; – одлучује о удаљењу председника суда; – поставља судију који врши функцију председника суда; – одлучује о искључењу и изузећу председника суда; – одлучује о приговору судије Врховног касационог суда на годишњи распоред послова, промену врсте посла, на одступање од редоследа пријема предмета и одузимање предмета; – на предлог председника суда поставља секретара суда; – на предлог председника суда или председника одељења, по прибављеном мишљењу одељења или руководиоца унутрашње организационе јединице Секретаријата или Службе председника, утврђује да је судијски помоћник стекао звање саветника Врховног касационог суда; – врши и друге послове одређене законима и овим пословником. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 ***Службени гласник РС, број 62/2016 Члан 12. Општу седницу сазива председник суда, по потреби, на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија. Општа седница сазива се и кад између већа из различитих одељења или између одељења настане несагласност у примени прописа, или кад на седници одељења не може да се усвоји правно схватање и у другим случајевима прописаним законом и Пословником. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 13. Позив за седницу садржи поред времена и места одржавања седнице и предлог дневног реда. Уз позив за седницу, судијама се достављају реферати, кореферати, извештаји и други предлози прописа и аката који се разматрају на седници, најкасније осам дана, а у хитним случајевима три дана пре одржавања седнице. Само изузетно, материјал за седницу се може доставити у краћем року. На седницу могу бити позвани стручњаци за материју која се разматра и њима се доставља материјал само за ту тачку дневног реда. На седницу могу бити позвани и саветници Врховног касационог суда и судски саветници (у даљем тексту: саветници суда). *Службени гласник РС, број 62/2016 Члан 14. Председник суда отвара седницу и обавештава које су судије правдале одсуство и ко је позван да присуствује седници. Са Опште седнице судије могу одсуствовати само из оправданих разлога, које оцењује преседник суда. За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је присуство већине судија од укупног броја судија. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 15. Ако седници присуствује потребан број судија, утврђује се дневни ред. Сваки судија може тражити да се предложени дневни ред измени или допуни и дужан је да тај предлог образложи. Ако се дневни ред мења, прво се о одлучује о предлогу да се нека тачка повуче са дневног реда, а потом о предлогу да се дневни ред допуни. Предложени дневни ред може да се допуни ако су разлози за то настали пошто је седница већ била сазвана и ако су судије упознате са материјалом за ту тачку дневног реда. Дневни ред је усвојен када се за њега изјасни већина присутних судија. Председник суда може изменити редослед разматрања појединих тачака дневног реда или објединити расправу о појединим тачкама дневног реда. Члан 16. По утврђивању дневног реда разматра се записник са претходне Опште седнице. Судија може ставити примедбе на записник и тражити да се у њега унесу одговарајуће измене и допуне, о чему Општа седница одмах одлучује. Записник је усвојен без примедби, односно са изменама и допунама које су прихваћене, ако се за то изјасни већина присутних судија на седници. Члан 17. Општом седницом руководи председник суда. Пре почетка расправе, председник суда или судија известилац даје обавештења или објашњења потребна за одлучивање. На општој седници спорна правна питања разматрају се на основу реферата и кореферата. Судија известилац може усмено и сажето изнети чињеничну и правну природу питања изложеног у реферату, а на захтев осталих учесника дати објашњења и податке, а подносилац кореферата може поступити на исти начин. Сви присутни на Општој седници могу учествовати у расправи, која се може ограничити на одређено време. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 18. Одлуке на Општој седници се доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда. У одлучивању судија не може бити уздржан. На Општој седници гласа се јавно на тај начин, што се судије изјашњавају за и против предлога. Прво се гласа о предлогу известиоца, а ако не добије потребну већину, гласа се о предлогу известиоца кореферата, а затим о другим предлозима редом како су стављени. О именовању судија Уставног суда, Општа седница одлучује тајним гласањем, а о другим питањима уколико се за такав предлог изјасни већина присутних судија. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 19. Тајно се гласа употребом гласачких листића. Гласачки листић садржи предлог о коме се одлучује и опредељење „за” и „против”. Гласа се тако што се заокружује реч „за” или „против”. Приликом именовања гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога се гласа. Гласати се може за највише онолико кандидата колико се именује. Члан 20. Гласање спроводи Комисија коју именује Општа седница. Комисија штампа тачан број гласачких листића, оверава их печатом Врховног касационог суда, уручује их судијама и означава у списку да су гласали, обезбеђује тајност гласања, а по завршеном гласању утврђује резултат гласања. Утврђивање резултата гласања обухвата и констатацију да је предлог изгласан или да није изгласан прописаном већином, односно кад се у именовању гласа о два или више кандидата за исту функцију, констатује се који је кандидат именован. О утврђивању резултата гласања води се записник који потписују сви чланови Комисије. Записник и изборни односно гласачки материјал чува се у складу са законом. Члан 21. Председник суда објављује резултат гласања. Одлука је донета ако се за њу изјасни већина присутних судија. Одлука о именовању судија Уставног суда доставља се Уставном суду и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. Члан 22. Ток седнице се тонски снима. После седнице израђује се транскрипт који могу да користе председник суда, судије и саветник суда задужен за израду записника. Члан 23. О раду Опште седнице води се записник. Записник садржи нарочито: имена присутних и одсутних судија, имена других лица која присуствују седници; дневни ред; изнета мишљења о предмету одлучивања; резултат гласања и донете одлуке. Усвојен записник са Опште седнице потписује председник суда и саветник суда који га је сачинио. Усвојен записник са свим материјалима са седнице, спаја се и као један предмет одлаже и чува у архиви. V. УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА Члан 24. У Врховном касационом суду образују се: 1. Служба председника суда; 2. Судска одељења: Кривично одељење, Грађанско одељење, Одељење за заштиту права на суђење у разумном року и Одељење судске праксе; 3. Секретаријат; 4. Судска писарница; 5. Заједничке службе. *Службени гласник РС, број 51/2014 1. Служба председника суда Члан 25. У служби председника суда обављају се стручни послови за председника суда; припремају упутства и наредбе које доноси председник суда; обављају стручни послови за Општу седницу и израђују нормативни акти суда; планирају и припремају међународни пројекти; обављају послови европских интеграција; поступа по представкама и притужбама; одговара на пошту председника суда; распоређују списи судске управе; води евиденција о састанцима и обавезама председника суда; организују састанци и припремају материјали за састанке којима председава или на којима учествује председник суда; припремају посете Врховном касационом суду; обављају протоколарни послови за председника суда; послови превођења; послови сарадње на реализацији контаката председника суда и иностраних судова и међународних институција; израђују разни извештаји и анализе рада судова, послови за односе са јавношћу и други послови утврђени у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Службом руководи руководилац Службе. *Службени гласник РС, број 41/2016 2. Судска одељења Члан 26. У Врховном касационом суду образују се: Кривично одељење, Грађанско одељење са специјализованим већем за управну материју, Одељење за заштиту права на суђење у разумном року и Одељење судске праксе. У Кривичном, Грађанском одељењу и Одељењу за заштиту права на суђење у разумном року образују се припремна одељења ради испитивања испуњености процесних претпоставки за одлучивање о захтевима за заштиту права на суђење у разумном року и правним лековима у предметима из надлежности Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 27. Кривично одељење чине судије и саветници суда који су годишњим распоредом послова одређени да раде у општим и специјализованим већима образованим за кривичну материју и за прекршајну материју за прекршаје из области јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности. Грађанско одељење чине судије и саветници суда који су годишњим распоредом послова одређени да раде у општим и специјализованим већима образованим за грађанску и управну материју. Одељење за заштиту права на суђење у разумном року чине судије и саветници суда који су годишњим распоредом послова одређени да раде у предметима првостепене и другостепене заштите права на суђење у разумном року. Одељење судске праксе чине председник суда, заменик председника суда, председници судских одељења, главни и одговорни уредник Билтена судске праксе, руководиоци евиденције судске праксе у судским одељењима и њихови заменици и саветници суда који раде на пословима евиденције судске праксе. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 28. Рад у одељењима Врховног касационог суда одвија се у већима и у седницама одељења. Судско веће одлучује у конкретним предметима из надлежности Врховног касационог суда. Годишњим распоредом послова утврђује се број и састав општих и специјализованих већа и одређују председници већа. Председника већа замењује први члан већа који је овлашћен да врши све послове председника већа у његовој одсутности. Члан 29. Седницу судског већа води председник већа, а предмет износи судија известилац. Судије у већу, у саставу који се одређује применом процесног закона, већају и доносе одлуке. Члан 30. Председник већа може да одреди да судија известилац у појединим сложенијим предметима изради писмену анализу о спорним питањима и да је достави члановима већа ради припреме за седницу. У случају потребе сваки члан већа може да затражи на увид предмет пре већања и гласања. Приликом доношења одлуке веће оцењује да ли усвојено правно схватање треба да се упише у евиденцију судске праксе. Члан 31. Ако веће приликом одлучивања нађе да закон или други пропис који се примењује треба мењати, саставља предлог који доставља председнику одељења у чији састав улази веће. Ако веће нађе да о спорном правном питању о коме решава треба утврдити правно схватање ради обезбеђивања јединствене примене прописа, обавештава о томе председника одељења из става 1. овог члана. О спорном питању веће сачињава реферат који се разматра на седници одељења. Члан 32. Док одлука не буде отпремљена из суда о ствари се може поново одлучивати, али само у истом саставу већа. Члан 33. Писмено израђена и потписана одлука доставља се заједно са предметом евиденцији судске праксе. Члан 34. Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења, поставља председник суда. Председник одељења се стара да се послови у одељењу обављају уредно и благовремено. Годишњим распоредом послова одређује се заменик председника одељења. Члан 35. Одељења раде у седници. Седница судског одељења: – разматра правна питања; – утврђује правна схватања о спорним правним питањима; – разматра начине побољшања рада и стручности судија и судијских помоћника; – предлаже Општој седници покретање иницијативе за регулисање појединих питања и за измену и допуну постојећих прописа; – даје Општој седници иницијативу за стављање предлога за оцењивање уставности и законитости закона и других општих аката и разматра друга питања о којима се одлучује на Општој седници; – разматра рад одељења; – даје мишљење о раду саветника суда ради оцењивања и стицања звања саветника Врховног касационог суда; – разматра питања важна за рад судова; – утврђује сентенце које се објављују у Билтену судске праксе, – разматра и друга питања из делокруга рада одељења. *Службени гласник РС, број 41/2016 Члан 36. Седницу одељења сазива председник одељења или председник суда по сопственој иницијативи или на предлог већа. Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од начелног правног става, правног схватања утврђеног на седници одељења или од праксе коју су прихватила сва већа. На седници одељења спорна правна питања разматрају се на основу реферата, кореферата, извештаја и предлога прописа и аката, који се достављају уз позив за седницу одељења. Иницијативу за заузимање правног схватања по правним питањима од интереса за рад судских већа у одељењу могу дати председник одељења, судско веће и судија. Подносилац иницијативе писмено образлаже потребу за заузимање правног схватања, уколико раније није постојало или потребу за измену усвојеног правног схватања. На исти начин поступа се када судско одељење предлаже Општој седници покретање иницијативе за законско регулисање појединих питања, за измену и допуну постојећих прописа и стављање предлога за оцењивање уставности и законитости закона и других општих аката. Члан 37. Седница одељења може се одржати ако је присутна већина судија одељења. На седницу одељења позивају се и саветници суда, који учествују у раду седнице. На седници одељења гласају само судије. Председник суда увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења. Одлука је донета када за њу гласа већина од укупног броја судија из одељења. Гласање је јавно. У одлучивању судија не може бити уздржан. Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења. *Службени гласник РС, број 51/2014 2.1. Одељење судске праксе Члан 38. Председник Одељења судске праксе је председник суда, а заменик председника Одељења је судија који је годишњим распоредом одређен да замењује председника суда у тим пословима. Годишњим распоредом послова одређују се руководиоци евиденције судске праксе у Кривичном, Грађанском и Одељењу за заштиту права на суђење у разумном року. Одељење судске праксе прати и проучава судску праксу, иницира преиспитивање усвојеног правног схватања, обавештава судије и саветнике суда о правним схватањима судских одељења и утврђује који су подаци и документација потребни да се прате у циљу усавршавања судске праксе као и начин њиховог евидентирања, обраде и уношења у публикације, ради обезбеђивања јединствене судске примене права. У одељењу судске праксе се врши регистровање и обрада података и правних схватања за потребе правосудног информационог система. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 Члан 39. Поред општег, у Одељењу судске праксе води се и посебан регистар у који се уносе правна схватања усвојена на седницама одељења, закључци са саветовања и радних састанака судија. Општи и посебан регистар правних схватања воде се посебно за сваку грану права, хронолошким редом и могу се објавити у посебној збирци или на интернет страници Врховног касационог суда. Када се послови праћења судске праксе обављају применом информационо-комуникационих технологија, примењује се јединствена методологија и рачунарски програми утврђени у правосудном информационом систему. *Службени гласник РС, број 51/2014 Члан 40. Кад евиденција судске праксе нема примедбе и потпише налог за отпремање предмета из судске праксе, писмено израђена одлука се са предметом предаје служби за препис ради сравњења и умножавања, а потом писарници. Решеним се сматра предмет који је отпремљен из Врховног касационог суда. Члан 41. Ако руководилац евиденције судске праксе писменом образложеном примедбом укаже да се у донетој одлуци одступило од усвојених правних схватања и праксе суда, председник већа поново износи предмет на седницу већа. Ако веће не промени одлуку, предмет се доставља председнику Одељења судске праксе, ради изношења на седницу тог одељења. На седници Одељења судске праксе разматрају се разлози и примедбе руководиоца евиденције судске праксе и разлози већа због којих је веће остало при својој одлуци, и доноси одлука да ли ће се предмет изнети на седницу одељења у коме поступа веће које је донело одговарајућу одлуку. Предмет се увек износи на седницу одељења, уколико на седници Одељења судске праксе није постигнут консензус. Брисан је ранији став 2. (види члан 9. Правилника - 41/2016-7) Ако седница одељења закључи да се у одлуци одступило од усвојених правних схватања и праксе суда, вратиће предмет већу које је донело одлуку ради поновног одлучивања. Ако веће остане при својој одлуци предмет се доставља Општој седници. *Службени гласник РС, број 51/2014 **Службени гласник РС, број 41/2016 3. Секретаријат Члан 42. Секретаријат помаже председнику суда у судској управи. У секретаријату се: воде уписници судске управе; обављају административни послови за Општу седницу; обављају кадровски и персонални послови; обављају финансијско-материјални и рачуноводствени послови и послови јавних набавки добара, услуга и радова; обављају информатички послови; предузимају мере безбедности и заштите здравља на раду; обављају послови противпожарне заштите, правосудне страже и текућег одржавања зграде суда; сарађује са другим државним органима поводом послова које обавља секретаријат; обављају дактилографски послови и други послови утврђени у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. У секретаријату могу се образовати унутрашње организационе јединице. Секретаријатом руководи секретар суда. *Службени гласник РС, број 41/2016 4. Судска писарница Члан 43. У Судској писарници обављају се административни и технички послови суда. У Судској писарници образују се: 1. Одсек кривичне писарнице, у коме се обављају административни и технички послови суда за кривичну материју и за прекршајну материју за прекршаје из области јавног реда и мира, саобраћаја и јавне безбедности. 2. Одсек грађанске писарнице, у коме се обављају административни и технички послови суда за општу грађанску материју, привредну материју, ванпарничну материју, за предмете ради заштите права на суђење у разумном року и Специјализовано веће за управне спорове и прекршаје, осим прекршаја наведених у ставу 2. тачка 1. овог члана. 3. Одсек за пријем и експедицију поште. Судском писарницом руководи управитељ писарнице. *Службени гласник РС, број 51/2014 5. Заједничке службе Члан 44. У Врховном касационом суду образују се заједничке службе за обављање заједничких послова за све судове који користе зграду у улици Немањина број 9. Заједнички послови одређују се споразумом који закључују председници судова који користе зграду, а ако до споразума не дође председник суда доноси решење којим одређује послове који се заједнички обављају. VI. ПОЛОЖАЈИ Члан 45. Секретар Врховног касационог суда је државни службеник на положају, кога на предлог председника суда поставља Општа седница. Остали положаји у судовима одредиће се и разврстати у посебном акту, који доноси председник суда. Државни службеници се постављају на положај на четири године, и по протеку тог времена могу бити поново постављени на исти положај, без конкурса. Државни службеници на положају могу бити разрешени и пре истека рока на који су постављени, под условима утврђеним законом. VII. СУДИЈСКИ ПОМОЋНИЦИ Члан 46. У одељењима, секретаријату и служби председника суда, стручне послове у вези надлежности судских одељења обављају судијски помоћници. Судијски помоћници у Врховном касационом суду могу имати звање судског саветника или саветника Врховног касационог суда. Звање саветника Врховног касационог суда стиче судијски помоћник у звању судског саветника који после положеног правосудног испита има најмање девет година радног искуства у правној струци, од којих најмање шест у правосуђу. Првенство при стицању звања саветника Врховног касационог суда имају судијски помоћници који су пре стицања тог звања три године заредом за свој рад у суду оцењени оценом „нарочито се истиче”. Стечено звање саветника Врховног касационог суда судијски помоћник може изгубити и поново стећи звање судски саветник, уколико је три године заредом оцењен оценом „задовољава” или „добар”, о чему одлучује Општа седница. Број судијских помоћника у звању саветника Врховног касационог суда ограничен је бројем судија утврђених Одлуком о броју судија у Врховном касационом суду. Послови које обављају судијски помоћници одређени су у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду. *Службени гласник РС, број 41/2016 **Службени гласник РС, број 74/2018 VIII. САСТАНЦИ И САВЕТОВАЊА Члан 47. Врховни касациони суд, по сопственој иницијативи или на захтев судова, организује саветовања или консултативне састанке са судијама судова опште и посебне надлежности ради решавања спорних правних питања и уједначавања судске праксе и смањења броја старих предмета у судовима. Врховни касациони суд учествује у раду заједничких седница апелационих судова на којима се расправља о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавању судске праксе. *Службени гласник РС, број 51/2014 IX. РАСПОРЕД ПОСЛОВА У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ Члан 48. Председник суда на Општој седници утврђује годишњи распоред послова у суду, по претходно прибављеном мишљењу судија. Судији се годишњим распоредом одређује врста судијског посла и не може се мењати током године. Изузетно, због избора новог судије, дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места, судији може током године бити промењена правна област у којој поступа. Председник суда одлуком мења годишњи распоред послова саветника суда, по претходно прибављеном мишљењу председника одељења у које је саветник суда распоређен. *Службени гласник РС, број 51/2014 X. ЈАВНОСТ РАДА СУДА Члан 49. Јавност рада суда обезбеђује се објављивањем одлука суда и важнијих података о раду суда на интернет страници суда, достављањем службених саопштења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за штампу, издавањем Билтена. Члан 50. Све одлуке Врховног касационог суда о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова у Републици Србији објављују се на интернет страници суда. Забрана јавног изјашњења о предмету Члан 51. Судије и запослени у Суду не могу јавно износити своје мишљење о предмету о којем суд може да одлучује. Билтен Врховног касационог суда Члан 52. Врховни касациони суд издаје Билтен у коме се објављују правна схватања судских одељења, закључци са саветовања које организује Врховни касациони суд, одлуке Европског суда за људска права и других међународних институција од значаја за заштиту људских права и основних слобода, сентенце из одлука судова утврђене на седницама одељења, стручни радови и друга акта од значаја за организацију, уређење и функционисање судова. Главног и одговорног уредника Билтена Врховног касационог суда, заменика главног и одговорног уредника и редакцију Билтена одређује председник суда Годишњим распоредом послова. *Службени гласник РС, број 51/2014 Конференција за штампу Члан 53. Врховни касациони суд одржава конференцију за штампу са акредитованим представницима средстава јавног информисања поводом годишњег извештаја о раду суда. Конференција за штампу одржава се и у другим случајевима кад Врховни касациони суд оцени да се ради о питањима од интереса за јавност. Конференцију за штампу сазива и води председник суда, а акредитације представницима средстава јавног информисања издаје портпарол или секретар суда. Саопштења за јавност Члан 54. О одлукама Суда за које постоји интересовање јавности, Суд даје саопштења за јавност. Саопштење за јавност саставља портпарол суда, а одобрава председник суда или лице које он овласти. Члан 55. У случају да је информација о одлуци, односно раду Суда неистинито, непотпуно или нетачно пренета, Суд може захтевати, у складу са законом, да се објави одговор или исправка. XI. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПОСЛОВНИКА Члан 56. Пословник се мења и допуњује на начин на који се доноси. Предлог за измену и допуну Пословника може поднети председник суда и судије. Предлог се подноси у писаном облику и мора бити образложен. XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 57. Брисан је (види члан 12. Пословника - 41/2016-7) Члан 57. Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 41/2016 На основу члана 65. став 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 106/15, 40/15 – др. закон, 13/16 и 108/16), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о одређивању броја судијских приправника "Службени гласник РС", број 108 од 1. децембра 2017. Члан 1. Овим правилником одређује се број судијских приправника који се примају у основни, виши, привредни и прекршајни суд. Члан 2. У основним судовима одређује се број судијских приправника, и то: 1) у Основном суду у Алексинцу – један; 2) у Основном суду у Аранђеловцу – један; 3) у Основном суду у Бачкој Паланци – један; 4) у Првом основном суду у Београду – jеданаест; 5) у Другом основном суду у Београду – осам; 6) у Трећем основном суду у Београду – осам; 7) у Основном суду у Бечеју – један; 8) у Основном суду у Бору – један; 9) у Основном суду у Брусу – један; 10) у Основном суду у Бујановцу – један; 11) у Основном суду у Ваљеву – један; 12) у Основном суду у Великој Плани – један; 13) у Основном суду у Великом Градишту – један; 14) у Основном суду у Врању – два; 15) у Основном суду у Врбасу – један; 16) у Основном суду у Вршцу – један; 17) у Основном суду у Горњем Милановцу – један; 18) у Основном суду у Деспотовцу – један; 19) у Основном суду у Димитровграду – један; 20) у Основном суду у Зајечару – један; 21) у Основном суду у Зрењанину – један; 22) у Основном суду у Ивањици – један; 23) у Основном суду у Јагодини – два; 24) у Основном суду у Кикинди – један; 25) у Основном суду у Књажевцу – један; 26) у Основном суду у Крагујевцу – пет; 27) у Основном суду у Краљеву – један; 28) у Основном суду у Крушевцу – један; 29) у Основном суду у Куршумлији – један; 30) у Основном суду у Лазаревцу – један; 31) у Основном суду у Лебану – један; 32) у Основном суду у Лесковцу – три; 33) у Основном суду у Лозници – два; 34) у Основном суду у Мајданпеку – један; 35) у Основном суду у Мионици – један; 36) у Основном суду у Младеновцу – један; 37) у Основном суду у Неготину – један; 38) у Основном суду у Нишу – осам; 39) у Основном суду у Новом Пазару – два; 40) у Основном суду у Новом Саду – шест; 41) у Основном суду у Обреновцу – један; 42) у Основном суду у Панчеву – један; 43) у Основном суду у Параћину – један; 44) у Основном суду у Петровцу на Млави – један; 45) у Основном суду у Пироту – један; 46) у Основном суду у Пожаревцу – један; 47) у Основном суду у Пожеги – један; 48) у Основном суду у Прибоју – један; 49) у Основном суду у Пријепољу – један; 50) у Основном суду у Прокупљу – један; 51) у Основном суду у Рашкој – један; 52) у Основном суду у Руми – један; 53) у Основном суду у Сенти – један; 54) у Основном суду у Сјеници – један; 55) у Основном суду у Смедереву – два; 56) у Основном суду у Сомбору – један; 57) у Основном суду у Сремској Митровици – један; 58) у Основном суду у Старој Пазови – један; 59) у Основном суду у Суботици – два; 60) у Основном суду у Сурдулици – један; 61) у Основном суду у Трстенику – један; 62) у Основном суду у Убу – један; 63) у Основном суду у Ужицу – један; 64) у Основном суду у Чачку – два; 65) у Основном суду у Шапцу – један; 66) у Основном суду у Шиду – један. Члан 3. У вишим судовима одређује се број судијских приправника, и то: 1) у Вишем суду у Београду – девет; 2) у Вишем суду у Ваљеву – један; 3) у Вишем суду у Врању – један; 4) у Вишем суду у Зајечару – један; 5) у Вишем суду у Зрењанину – један; 6) у Вишем суду у Јагодини – један; 7) у Вишем суду у Крагујевцу – два; 8) у Вишем суду у Краљеву – један; 9) у Вишем суду у Крушевцу – један; 10) у Вишем суду у Лесковцу – један; 11) у Вишем суду у Неготину – један; 12) у Вишем суду у Нишу – два; 13) у Вишем суду у Новом Пазару – један; 14) у Вишем суду у Новом Саду – два; 15) у Вишем суду у Панчеву – један; 16) у Вишем суду у Пироту – један; 17) у Вишем суду у Пожаревцу – један; 18) у Вишем суду у Прокупљу – један; 19) у Вишем суду у Смедереву – један; 20) у Вишем суду у Сомбору – један; 21) у Вишем суду у Сремској Митровици – један; 22) у Вишем суду у Суботици – један; 23) у Вишем суду у Ужицу – један; 24) у Вишем суду у Чачку – један; 25) у Вишем суду у Шапцу – један. Члан 4. У привредним судовима одређује се број судијских приправника, и то: 1) у Привредном суду у Београду – три; 2) у Привредном суду у Ваљеву – један; 3) у Привредном суду у Зајечару – један; 4) у Привредном суду у Зрењанину – један; 5) у Привредном суду у Краљеву – један; 6) у Привредном суду у Крагујевцу – један; 7) у Привредном суду у Лесковцу – један; 8) у Привредном суду у Нишу – један; 9) у Привредном суду у Новом Саду – два; 10) у Привредном суду у Панчеву – један; 11) у Привредном суду у Пожаревцу – један; 12) у Привредном суду у Сомбору – један; 13) у Привредном суду у Сремској Митровици – један; 14) у Привредном суду у Суботици – један; 15) у Привредном суду у Ужицу – један; 16) у Привредном суду у Чачку – један. Члан 5. У прекршајним судовима одређује се број судијских приправника, и то: 1) у Прекршајном суду у Аранђеловцу – један; 2) у Прекршајном суду у Бачкој Паланци – један; 3) у Прекршајном суду у Београду – пет; 4) у Прекршајном суду у Бечеју – један; 5) у Прекршајном суду у Ваљеву – два; 6) у Прекршајном суду у Врању – један; 7) у Прекршајном суду у Вршцу – један; 8) у Прекршајном суду у Горњем Милановцу – један; 9) у Прекршајном суду у Зајечару – један; 10) у Прекршајном суду у Зрењанину – један; 11) у Прекршајном суду у Јагодини – један; 12) у Прекршајном суду у Кикинди – један; 13) у Прекршајном суду у Крагујевцу – два; 14) у Прекршајном суду у Краљеву – један; 15) у Прекршајном суду у Крушевцу – један; 16) у Прекршајном суду у Лазаревцу – један; 17) у Прекршајном суду у Лесковцу – један; 18) у Прекршајном суду у Лозници – један; 19) у Прекршајном суду у Младеновцу – један; 20) у Прекршајном суду у Неготину – један; 21) у Прекршајном суду у Нишу – два; 22) у Прекршајном суду у Новом Пазару – један; 23) у Прекршајном суду у Новом Саду – три; 24) у Прекршајном суду у Обреновцу – један; 25) у Прекршајном суду у Панчеву – један; 26) у Прекршајном суду у Параћину – један; 27) у Прекршајном суду у Пироту – један; 28) у Прекршајном суду у Пожаревцу – један; 29) у Прекршајном суду у Пожеги – један; 30) у Прекршајном суду у Прешеву – један; 31) у Прекршајном суду у Пријепољу – један; 32) у Прекршајном суду у Прокупљу – један; 33) у Прекршајном суду у Рашки – један; 34) у Прекршајном суду у Руми – један; 35) у Прекршајном суду у Сенти – један; 36) у Прекршајном суду у Сјеници – један; 37) у Прекршајном суду у Смедереву – један; 38) у Прекршајном суду у Сомбору – један; 39) у Прекршајном суду у Сремској Митровици – један; 40) у Прекршајном суду у Суботици – један; 41) у Прекршајном суду у Трстенику – један; 42) у Прекршајном суду у Ужицу – један; 43) у Прекршајном суду у Чачку – један; 44) у Прекршајном суду у Шапцу – један. Члан 6. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 65. став 5. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон и 106/15), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку пријема судијских приправника "Службени гласник РС", број 92 од 13. октобра 2017. Члан 1. Овим правилником прописује се поступак пријема судијских приправника у судове. Члан 2. Попуна слободних места судијских приправника врши се после јавног конкурса који оглашава министарство надлежно за послове правосуђа у „Службеном гласнику Републике Србије” и на својој интернет страници. Оглас о јавном конкурсу садржи податке о судовима за које се расписује конкурс за судијске приправнике, број судијских приправника који се примају у одређени суд, условима за запослење на месту судијског приправника, о садржини поступка пријема, року у коме се подносе пријаве, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, као и друге податке од значаја за спровођење јавног конкурса. Пријаве се подносе суду за који је расписан конкурс. Ако је истовремено расписан конкурс за већи број судова, кандидат може конкурисати за више судова, с тим што подноси пријаву за сваки суд посебно. У свакој од пријава кандидат треба да наведе за које је друге судове конкурисао, као и да наведе које је место одредио за полагање пријемног испита. Кандидат из става 4. овог члана полаже само један пријемни испит. Члан 3. У суду за који је расписан јавни конкурс, Комисија за пријем приправника (у даљем тексту: Комисија за пријем) одлучује о уредности пријава на конкурс и о другим питањима, у складу са овим правилником. Комисија за пријем се састоји од три члана, које именује председник суда. Члан 4. Комисија за пријем одбацује неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази. Члан 5. У поступку за пријем приправника утврђује се укупна оцена којом се вреднује успех кандидата на основним академским студијама права и резултат пријемног испита. Укупна оцена из става 1. овог члана изражава се бодовима. Члан 6. У поступку за пријем приправника кандидат може остварити највише 100 бодова. На основу успеха кандидата на основним академским студијама права остварује се највише 40 бодова, а на основу резултата пријемног испита највише 60 бодова. Ако има више кандидата са истим бројем бодова него што је слободних приправничких места у суду, предност имају кандидати који су остварили већи број бодова на пријемном испиту. У судовима у којима је у службеној употреби језик националне мањине, у случају да има више кандидата са истим бројем бодова него што је слободних приправничких места у суду, предност имају кандидати који су припадници националних мањина. Члан 7. Успех на основним академским студијима права вреднује се тако што се просечна оцена на студијама изражава целим бројем и првом децималом, па се за просечну оцену 6,0 добија 0 бодова, а за сваку следећу вишу децималу по 1 бод, тако да се за просечну оцену 10,0 добија 40 бодова. Члан 8. Пријемни испит спроводи Правосудна академија. За спровођење пријемног испита образује се испитна комисија. Испитна комисија се састоји од три члана из реда судија, које именује Управни одбор Правосудне академије. Члан 9. Пријемни испит полаже се у градовима у којима су седишта апелационих судова, односно седишта одељења Прекршајног апелационог суда, према месној надлежности судова за које је расписан јавни конкурс. Изузетно од става 1. овог члана, пријемни испит за кандидате за приправнике у привредним судовима полаже се у седишту апелационог суда на чијем подручју надлежности се налази седиште привредног суда за који је расписан јавни конкурс. Комисија за пријем доставља Правосудној академији списак кандидата који су поднели уредне пријаве за јавни конкурс у одређеном суду. Питања из којих се састоји пријемни испит припрема Правосудна академија према програму пријемног испита за приправнике који доноси Правосудна академија, у складу са законом. Програм пријемног испита објављује се на интернет страницама Правосудне академије и министарства надлежног за послове правосуђа. Члан 10. Пријемни испит састоји се од писменог теста, који траје 60 минута, на коме се проверава знање кандидата из области кривичног, грађанског и уставног права. Писмени тест састоји се од 30 питања са више понуђених одговора. Кандидати одговарају на питања заокруживањем једног од понуђених одговора. Тачан одговор на питање доноси два поена. Не признају се одговори где је заокружено више понуђених одговора или ако се не може утврдити који је одговор заокружен. Признају се само одговори заокружени хемијском оловком. Члан 11. Време и место одржавања пријемног испита објављује се на интернет страници Правосудне академије и на огласној табли суда за који је расписан јавни конкурс за пријем приправника, најмање осам дана пре дана одржавања испита. Члан 12. Кандидати треба да буду испред просторије у којој се полаже пријемни испит најмање 15 минута пре почетка одржавања испита. Члан испитне комисије или стручно лице Правосудне академије које комисија овласти, утврђује идентитет кандидата увидом у јавну исправу са фотографијом. После извршене идентификације, кандидат добија идентификациони образац. Члан 13. Пријемни испит се ради на папиру који је обележен печатом Правосудне академије. При изради писменог теста кандидат не може да се служи текстовима прописа и стручном литературом, нити било каквим техничким помагалима, укључујући комуникационе уређаје, као ни да комуницира са другим кандидатима. Кандидат не сме напуштати место израде писменог теста без одобрења лица које надзире израду теста. Израду теста надзиру чланови испитне комисије или стручна лица Правосудне академије која овласти испитна комисија. Члан 14. Ако се кандидат не придржава правила понашања на испиту, лице које надзире израду теста га може удаљити. У том случају сматра да је кандидат остварио 0 бодова на пријемном испиту. Члан 15. После спроведеног пријемног испита, испитна комисија утврђује за сваког кандидата укупан број бодова добијених на испиту. Листа са подацима о кандидатима и добијеним бодовима на пријемном испиту објављује се на интернет страници Правосудне академије, у року од три дана од дана одржавања пријемног испита. Кандидат може поднети приговор Правосудној академији на утврђени број бодова на пријемном испиту, у року од осам дана од дана објављивања листе из става 2. овог члана. О приговору одлучује директор Правосудне академије, у року од три дана од дана истека рока за подношење приговора. Одлука директора Правосудне академије је коначна. Члан 16. Испитна комисија доставља, у року од три дана од дана када је истекао рок за одлучивање о приговорима, Комисији за пријем одређеног суда, податке о постигнутом успеху на пријемном испиту за кандидате који су конкурисали за тај суд. Комисија за пријем одређеног суда утврђује, у року од три дана од дана пријема података о постигнутом успеху на пријемном испиту, ранг листу кандидата који су конкурисали за тај суд, у складу са мерилима одређеним чланом 6. овог правилника и доставља је председнику суда. Ранг листа се објављује на интернет страници суда. Слободна места судијских приправника попуњавају се кандидатима који су остварили највише бодова у поступку пријема приправника за одређени суд. Кандидат који је остварио право на заснивање радног односа у више судова за које је конкурисао, опредељује се за један суд у коме ће засновати радни однос и о томе без одлагања обавештава све судове за које је остварио право на заснивање радног односа. Члан 17. Председник суда доноси решење о пријему у радни однос са кандидатима који су остварили највише бодова у поступку пријема приправника, на одређено време од три године, у року од 15 дана од дана објављивања ранг листе. Дан ступања кандидата на рад одређује председник суда, решењем из става 1. овог члана. Из оправданих разлога, дан ступања на рад може посебним решењем председника суда да се одложи до 60 дана. Члан 18. Ако кандидат не ступи на рад на дан који је одредио председник суда, доноси се ново решење којим се слободно место судијског приправника попуњава кандидатом који је следећи по броју остварених бодова у поступку пријема приправника. Члан 19. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о попуњавању извршилачких радних места у судовима („Службени гласник РС”, брoj 43/10), у делу који се односи на пријем судијских приправника. Члан 20. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 13. став 1. тачка 27. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15) у вези са чл. 72. и 73. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 204/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 106/15, 40/15 – др. закон и 13/16) и члана 69. Судског пословника („Службени гласник РС”, бр. 110/09, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16 и 77/16), Високи савет судства на седници одржаној 13. децембра 2016. године, донео је ПРАВИЛНИК о начину вођења личног листа за судију, судију поротника и запосленог у суду "Службени гласник РС", број 108 од 29. децембра 2016. Члан 1. Овим правилником о начину вођења личног листа за судију, судију поротника и запосленог у суду (у даљем тексту: Правилник) уређује се начин вођења личног листа за судију, судију поротника и запосленог у суду и обавезе Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) и председника суда при достави података за вођење личних листова. Начин вођења личног листа за судију, судију поротника и запосленог у суду Члан 2. Савет води лични лист за сваког судију, судију поротника и запосленог у суду у електронском облику, путем специјализоване софтверске апликације за евидентирање и обраду личног листа (у даљем тексту: апликација), водећи рачуна о заштити и тајности података. Подаци у личном листу морају бити тачни, потпуни, правовремени и ажурни и воде се у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности. Обавезе Савета за вођење личних листова Члан 3. Савет се стара о одржавању и функционисању апликације, као и о њеном усклађивању са прописима у вези са вођењем личних листова. Савет води шифарнике у апликацији, отвара и администрира корисничке налоге за приступ апликацији; у координацији са корисником, врши ажурирање података и пружа техничку подршку корисницима апликације, те доставља судовима ажурирано корисничко упутство за рад у апликацији. Савет комуницира са председницима судова по свим питањима у вези са вођењем личних листова за судију, судију поротника и запосленог у суду, као и са другим органима који поседују податке који се воде у личним листовима. Члан 4. Савет врши сталну контролу података у личним листовима и обавештава председника суда о уоченим недостацима и неправилностима, ради отклањања истих. Обавезе председника суда при достави података за вођење личних листова Члан 5. Сваки суд је дужан да евидентира податке потребне за вођење личних листова за судије, судије поротнике и запослене у суду. Председник суда је дужан да податке о судијама, судијама поротницима и запосленима у суду потребне за вођење личних листова достави Високом савету судства, у електронском облику, путем специјализоване софтверске апликације за евидентирање и обраду личних листова, водећи рачуна о заштити и тајности података. Председник суда је дужан да сваку промену у подацима потребним за вођење личног листа достави Савету на начин описан у ставу 2. овог члана, у року од 15 календарских дана од настанка промене. Члан 6. Председник суда доставља Савету податке потребне за вођење личних листова и одговара за тачност података које доставља Савету ради уписивања у лични лист. Члан 7. Податке потребне за вођење личног листа за судију који је упућен у други суд, Савету доставља председник суда за који је судија изабран (матични суд). Податке потребне за вођење личног листа за судију који је премештен у други суд, Савету доставља председник суда у који је судија премештен. Члан 8. Председник суда ће тромесечно, на захтев Савета, достављати Високом савету судства податке о броју лица у том суду за која постоји обавеза вођења личних листова. Члан 9. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 63. став 5. Закона о уређењу судова (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 и 106/15), Високи савет судства, на седници одржаној 29. марта 2016. године, доноси ПРАВИЛНИК о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника "Службени гласник РС", бр. 32 од 30. марта 2016, 103 од 26. децембра 2018 - УС, 37 од 29. маја 2019. Члан 1. Овим правилником утврђују се сврха, критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника. Сврха оцењивања рада судијских помоћника Члан 2. Сврха оцењивања рада судијских помоћника је објективно и непристрасно утврђивање успешности рада судијских помоћника и њихово напредовање, очување и унапређење стручности и оспособљености судијских помоћника, подстицање судијских помоћника у остваривању најбољих резултата рада, као и побољшање ефикасности рада судова. Период оцењивања Члан 3. Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње. Судијски помоћник се оцењује за период од 1. јануара до 31. децембра, а резултати постигнути у извршавању послова и радних циљева се вреднују шестомесечно. Мишљење о раду са предлогом оцене судијског помоћника даје седница одељења, у које је судијски помоћник распоређен или судија или веће с којим судијски помоћник ради, ако није распоређен у одељење суда – предлагач оцене. Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу предлагача оцене. Председник суда најкасније до краја фебруара текуће године доноси решење којим се одређује оцена рада судијског помоћника. Члан 4. Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци, не оцењује се за ту годину. Оцењује се рад судијског помоћника који је примљен у радни однос на одређено време. Оцењивање пре истека периода оцењивања Члан 5. Пре истека периода оцењивања, рад судијског помоћника се оцењује на лични захтев, уколико је радио дуже од шест месеци, у року од 30 дана од дана подношења захтева. Судијски помоћник се оцењује пре истека периода за оцењивање у случају: – престанка радног односа; – конкурса за избор на друго радно место; – дужег одсуствовања. Оцене рада судијских помоћника Члан 6. Оцене рада судијских помоћника су: ,,нарочито се истиче”, ,,истиче се”, ,,добар”, ,,задовољава” и ,,не задовољава”. Оценом „нарочито се истиче” оцењује се судијски помоћник који је у периоду оцењивања појединачне радне циљеве остварио са изузетним резултатима и његов рад увек превазилази прописане критеријуме, а вреднован је од 85 до 100 бодова. Оценом „истиче се” оцењује се судијски помоћник који је у периоду оцењивања појединачне радне циљеве остварио са резултатима који су изнад просека и његов рад готово увек превазилази прописане критеријуме, а вреднован је од 60 до 85 бодова. Оценом „добар” оцењује се судијски помоћник који је у периоду оцењивања појединачне радне циљеве остварио са просечним резултатима и његов рад задовољава прописане критеријуме, а вреднован је од 45 до 60 бодова. Оценом „задовољава” оцењује се судијски помоћник који је у периоду оцењивања појединачне радне циљеве остварио са минимално потребним резултатима и његов рад углавном задовољава прописане критеријуме, а вреднован је од 30 до 45 бодова. Оценом „не задовољава” оцењује се судијски помоћник који у периоду оцењивања није остварио појединачне радне циљеве са минимално потребним резултатима и његов рад није задовољио прописане критеријуме, а вреднован је са мање од 30 бодова. Радни циљеви Члан 7. Радни циљеви су појединачни циљеви које судијски помоћник треба да оствари на радном месту у периоду оцењивања, а произилазе из описа радног места судијског помоћника. Радни циљеви треба да буду остварљиви, мерљиви и да имају реалне рокове. Судијском помоћнику се за сваки период оцењивања одређује највише пет радних циљева. Одређивање радних циљева Члан 8. На седници одељења суда разматрају се и оквирно утврђују радни циљеви за све судијске помоћнике који су годишњим распоредом послова распоређени у то одељење, а у судовима у којима нису образована судска одељења, радни циљеви за све судијске помоћнике разматрају се и оквирно утврђују на седници свих судија тога суда. Судијском помоћнику појединачне радне циљеве одређују чланови одељења, чланови већа, односно судија са којим судијски помоћник ради – предлагач оцене. Појединачни радни циљеви се одређују пре почетка сваког периода оцењивања, након обављеног разговора предлагача оцене са судијским помоћником, а најкасније 15 дана после почетка периода оцењивања. Судијском помоћнику који није сагласан са појединачним радним циљевима (једним или више) и одбије да потпише акт у који су они унети, појединачне радне циљеве коначно одређује седница одељења у које је судијски помоћник распоређен, а у судовима у којима нису образована судска одељења, седница свих судија тог суда. Појединачни радни циљеви уносе се у посебан акт на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 1) Измена радних циљева Члан 9. Радни циљеви могу да се измене: 1) ако се измени годишњи распоред послова; 2) ако наступе околности због којих се радни циљеви не могу остварити; 3) ако се у периоду вредновања рада судијског помоћника утврди да за изменама постоји потреба. Одредбе о утврђивању и одређивању радних циљева сходно се примењују на измене радних циљева. Измењени радни циљеви уносе се у посебан акт на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 2) Обавезе предлагача оцене Члан 10. Предлагач оцене обавезан је да у периоду оцењивања: 1) одређује и потписује појединачне радне циљеве; 2) надгледа рад судијског помоћника и прибавља податке о успешности рада судијског помоћника, ценећи природу послова, радне услове и степен његовог искуства; 3) потписује месечни извештај о раду судијског помоћника; 4) шестомесечно вреднује резултате у извршавању послова радног места и радних циљева; 5) сачињава извештај о оцењивању са мишљењем о предлогу оцене рада судијског помоћника; 6) сачињава извештај о ванредном оцењивању. Обавезе судијског помоћника Члан 11. Судијски помоћник обавезан је да у писаној форми води месечни извештај о раду и да га преда предлагачу оцене најкасније до 10. у наредном месецу. Судијски помоћник може да даје запажања о свом раду и евентуалне предлоге за унапређење рада. Месечни извештај о раду из става 1. овог члана, као и запажања судијског помоћника из става 2. овог члана, уносе се у посебан акт на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 3) КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Члан 12. Критеријуми за оцењивање рада судијског помоћника су: 1) обим посла; 2) квалитет посла; 3) савесност; 4) предузимљивост; 5) престала је да важи (види Одлуку УС - 103/2018-76 и члан 1. Правилника - 37/2019-66) Критеријум обим посла и мерило Члан 13. Критеријум обим посла исказује ефикасност судијског помоћника у извршавању послова који су му одређени описом радног места и појединачним радним циљевима. Мерило за оцену критеријума обим посла је број израђених нацрта одлука (мериторно решене и решене на други начин) и завршених послова. Критеријум квалитет посла и мерила Члан 14. Критеријум квалитет посла исказује способност и знање судијског помоћника у примени материјалног и процесног права. Мерила за оцену квалитета посла су: 1) правилно извршавање послова; 2) извршавање послова у роковима; 3) стваралачка способност. Правилно извршавање послова исказује способност судијског помоћника да прецизно и тачно изврши послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима. Извршавање послова у роковима, исказује успешност судијског помоћника да послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима, изврши у задатим роковима (време израде нацрта одлука, време извршавања послова и др.). Стваралачка способност исказује способност судијског помоћника да анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права. Критеријум савесност и мерила Члан 15. Критеријум савесност исказује однос судијског помоћника према послу и раду суда као целине. Мерила за оцену савесности су: 1) посвећеност; 2) квалитет сарадње. Посвећеност исказује професионални однос судијског помоћника према конкретним задацима и спремност да уложи додатни напор ради остваривања радних циљева. Квалитет сарадње исказује способност судијског помоћника да складно и сврсисходно остварује сарадњу са судијама, судским особљем и учесницима у поступку. Критеријум предузимљивост и мерила Члан 16. Критеријум предузимљивост исказује способност судијског помоћника да остварује појединачне радне циљеве, даје предлоге за побољшање и унапређење њиховог остваривања и да учествује у другим активностима и пословима за потребе суда. Мерила за оцену предузимљивости су: 1) самосталност; 2) додатне активности и послови; 3) показана иницијатива. Самосталност исказује способност судијског помоћника да без посебних упутстава оствари појединачне радне циљеве. Додатне активности и послови исказују учествовање судијског помоћника у другим повереним активностима и пословима за потребе суда (израда сентенци, учешће у раду комисија: за јавне набавке, за радне односе, пописне комисије, послови портпарола и др.). Показана иницијатива исказује вољу судијског помоћника да учествује у активностима ради унапређења својих знања и вештина у циљу побољшања свог рада и рада суда као целине ( стручне обуке, учествовање на семинарима и др.). Брисан је назив члана 17. (види члан 2. Правилника - 37/2019-66) Члан 17. Престао је да важи (види Одлуку УС - 103/2018-76 и члан 2. Правилника - 37/2019-66) ВРЕДНОВАЊЕ КРИТЕРИЈУМА И МЕРИЛА Члан 18. Оцењивање рада судијског помоћника врши се на начин да се сваки критеријум и мерило вреднују прописаним бројем бодова, с тим да збир по свим критеријумима и мерилима може да износи највише 100 бодова. Критеријум обим посла вреднује се према мерилу број израђених нацрта одлука (мериторно решене и решене на други начин) и завршених послова, са највише 40 бодова. Критеријум квалитет посла вреднује се са највише 35 бодова и то према следећим мерилима: – мерило правилно извршавањe послова са највише 15 бодова, – мерило извршавање послова у роковима са највише 10 бодова, – мерило стваралачка способност са највише 10 бодова. Критеријум савесност вреднује се са највише 10 бодова и то према следећим мерилима: – мерило посвећеност са највише пет бодова, – мерило квалитет сарадње са највише пет бодова. Критеријум предузимљивост вреднује се са највише 15 бодова и то према следећим мерилима: – мерило самосталност са највише 10 бодова, – мерило додатне активности и послови са највише три бода, – мерило показана иницијатива са највише два бода. Престао је да важи ранији став 6. (види Одлуку УС - 103/2018-76 и члан 3. Правилника - 37/2019-66) *Службени гласник РС, број 37/2019 Вредновање критеријума обим посла Члан 19. Критеријум обим посла вреднује се са највише 40 бодова: – ако судијски помоћник изврши од 85% до 100% послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 40 бодова; – ако судијски помоћник изврши од 60% до 85% послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 32 бода; – ако судијски помоћник изврши од 40% до 60% послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 24 бода; – ако судијски помоћник изврши од 30% до 40% послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 16 бодова; – ако судијски помоћник изврши до 30% послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима: осам бодова. *Службени гласник РС, број 37/2019 Вредновање критеријума квалитет посла Члан 20. Критеријум квалитет посла вреднује се са највише 35 бодова. Мерило правилно извршавање послова вреднује се са највише 15 бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају прецизно и тачно извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 15 бодова; – ако судијски помоћник у већини случајева прецизно и тачно извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 12 бодова, – ако судијски помоћник често прецизно и тачно извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: девет бодова, – ако судијски помоћник понекад прецизно и тачно извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: шест бодова, – ако судијски помоћник у већини случајева не успева да прецизно и тачно извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: три бода. Мерило извршавање послова у роковима вреднује се са највише 10 бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: 10 бодова, – ако судијски помоћник у већини случајева у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: осам бодова, – ако судијски помоћник често у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: шест бодова, – ако судијски помоћник понекад у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: четири бода, – ако судијски помоћник у већини случајева у задатим роковима не извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима: два бода. Мерило стваралачка способност вреднује се са највише 10 бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права: 10 бодова, – ако судијски помоћник у већини случајева анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права: осам бодова, – ако судијски помоћник често анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права: шест бодова, – ако судијски помоћник понекад анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права: четири бода, – ако судијски помоћник у већини случајева не успева да анализира, процењује и проналази најбоља решења у примени материјалног и процесног права: два бода. Вредновање критеријума савесност Члан 21. Критеријум савесност вреднује се са највише 10 бодова. Мерило посвећеност вреднује се са највише пет бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају показује професионални однос према конкретним задацима и улаже додатни напор ради остваривања радних циљева: пет бодова; – ако судијски помоћник у већини случајева показује професионални однос према конкретним задацима и улаже додатни напор ради остваривања радних циљева: четири бода; – ако судијски помоћник често показује професионални однос према конкретним задацима и улаже додатни напор ради остваривања радних циљева: три бода; – ако судијски помоћник понекад показује професионални однос према конкретним задацима и улаже додатни напор ради остваривања радних циљева: два бода; – ако судијски помоћник у већини случајева не показује професионални однос према конкретним задацима и не улаже додатни напор ради остваривања радних циљева: један бод. Мерило квалитет сарадње вреднује се са највише пет бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају остварује складну и сврсисходну сарадњу са судијама; судским особљем и учесницима у поступку: пет бодова; – ако судијски помоћник у већини случајева остварује складну и сврсисходну сарадњу са судијама, судским особљем и учесницима у поступку: четири бода; – ако судијски помоћник често остварује складну и сврсисходну сарадњу са судијама; судским особљем и учесницима у поступку: три бода; – ако судијски помоћник понекад остварује складну и сврсисходну сарадњу са судијама, судским особљем и учесницима у поступку: два бода; – ако судијски помоћник у већини случајева не остварује складну и сврсисходну сарадњу са судијама, судским особљем и другим учесницима у поступку: један бод. Вредновање критеријума предузимљивост Члан 22. Критеријум предузимљивост вреднује се са највише 15 бодова. Мерило самосталност вреднује се са највише 10 бодова: – ако судијски помоћник у сваком случају без посебних упутстава остварује појединачне радне циљеве: 10 бодова, – ако судијски помоћник у већини случајева без посебних упутстава остварује појединачне радне циљеве: осам бодова, – ако судијски помоћник често без посебних упутстава остварује појединачне радне циљеве: шест бодова, – ако судијски помоћник понекад без посебних упутстава остварује појединачне радне циљеве: четири бода, – ако судијски помоћник у већини случајева не успева да без посебних упутстава оствари појединачне радне циљеве: два бода. Мерило додатне активности и послови вреднују се са највише три бода: – ако је судијски помоћник за потребе суда учествовао у три и више додатних активности и послова: три бода; – ако је судијски помоћник и за потребе суда учествовао у једној или две додатне активности и послова: један бод. Мерило показана иницијатива вреднује се са највише два бода: – ако судијски помоћник често исказује вољу да учествује у активностима ради унапређења својих знања и вештина у циљу побољшања свог рада и рада суда као целине: два бода; – ако судијски помоћник ретко исказује вољу да учествује у активностима ради унапређења својих знања и вештина у циљу побољшања свог рада и рада суда као целине: један бод. Брисан је назив члана 23. (види члан 5. Правилника - 37/2019-66) Члан 23. Престао је да важи (види Одлуку УС - 103/2018-76 и члан 5. Правилника - 37/2019-66). ПОСТУПАК ОЦЕЊИВАЊА ШЕСТОМЕСЕЧНО ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 24. Сврха шестомесечног вредновања рада судијског помоћника је континуирано праћење рада судијског помоћника, као и утврђивање и отклањање евентуалних недостатака. Предлагач оцене шестомесечно вреднује резултате рада судијског помоћника у извршавању послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима, тако што за сваки прописани критеријум и мерило одређује број бодова. Предлагач оцене шестомесечно вреднује резултате рада судијског помоћника за период од 1. јануара до 30. јуна и од 1. јула до 31. децембра текуће године. ШЕСТОМЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ О ВРЕДНОВАЊУ Члан 25. Предлагач оцене у шестомесечни извештај о вредновању уноси број бодова по сваком критеријуму и мерилу и укупан број бодова. Након шестомесечног вредновања рада, предлагач оцене упознаје судијског помоћника са резултатима вредновања, обавља разговор са њим и уноси евентуалне примедбе у шестомесечни извештај о вредновању, које могу бити од утицаја на остваривање резултата шестомесечног вредновања. Шестомесечни извештај о вредновању се сачињава на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 4) ВРЕДНОВАЊЕ РАДА У ПЕРИОДУ ОЦЕЊИВАЊА Разговор предлагача оцене са судијским помоћником Члан 26. Предлагач оцене, пре давања мишљења о раду судијског помоћника са предлогом оцене, обавља разговор са судијским помоћником и упознаје га са извештајем о оцењивању. Предлагач оцене цени оправданост разлога које је судијски помоћник изнео на разговору, а који могу бити од утицаја на остваривање прописаних критеријума и мерила. Предлог оцене Члан 27. Број бодова за критеријуме: обим посла, квалитет посла, савесност и број бодова за мерила самосталност и показана иницијатива у оквиру критеријума предузимљивост, предстваља просек броја бодова из шестомесечних извештаја о вредновању. Број бодова за мерило додатне активности и послови у оквиру критеријума предузимљивост представља број бодова остварених у току периода оцењивања из члана 3. став 1. овог правилника (једном годишње). Предлог оцене представља број бодова добијен сабирањем броја бодова из ст. 1. и 2. овог члана. *Службени гласник РС, број 103/2018 (Одлука УС) **Службени гласник РС, број 37/2019 Предлог оцена рада судијског помоћника који је истовремено радио са више судија или у више већа или одељења Члан 28. Рад судијског помоћника који је годишњим распоредом послова распоређен да у периоду оцењивања истовремено ради са више судија или у више већа или одељења, врши се на начин да сваки судија, односно свако веће, односно свако одељење, за сваки прописани критеријум и мерило, одређује број бодова, а укупан збир добијених бодова дели се са бројем судија, односно већа, односно одељења, са којима је судијски помоћник радио. Промена предлагача оцене у периоду оцењивања Члан 29. У случају промене предлагача оцене у периоду оцењивања, претходни предлагач је обавезан да сачини извештај о вредновању за период у коме је био предлагач оцене. Извештај о оцењивању, по истеку периода оцењивања, припрема нови предлагач, при чему узима у обзир извештај о вредновању предходног предлагача. Уколико из објективних разлога није могуће сачињавање извештаја из ст. 1. и 2. овог члана, председник суда одређује предлагача оцене који сачињава извештаје уместо претходног предлагача. Извештај о оцењивању са мишљењем о предлогу оцене Члан 30. Предлагач оцене након истека периода оцењивања припрема извештај о оцењивању са мишљењем о раду судијског помоћника и предлогом оцене. Извештај о оцењивању из става 1. овог члана, сачињава се на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 5) Мишљење о предлогу оцене Члан 31. Предлагач оцене извештај о оцењивању са мишљењем о раду судијског помоћника и предлогом оцене, доставља одељењу у које је судијски помоћник распоређен, односно седници свих судија у судовима у којима нису образована судска одељења, у року од осам дана од дана сачињавања извештаја о оцењивању, ради давања мишљења о предлогу оцене. Одељење, односно седница свих судија у судовима у којима нису образована судска одељења, на седници, даје мишљење о предлогу оцене, које мора бити образложено уколико се разликује од мишљења са предлогом оцене рада судијског помоћника из извештаја о оцењивању. Извештај о оцењивању и мишљење о предлогу оцене, достављају се председнику суда у року од осам дана од дана одржавања седнице одељења, ради оцењивања рада судијског помоћника. РЕШЕЊЕ О ОЦЕНИ Члан 32. Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника, најкасније до 28. фебруара текуће године. На решење о оцени, судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства – Комисији за одлучивање о приговору на решење о оцени судијског помоћника, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени. Последице оцене „не задовољава” Члан 33. Судијски помоћник коме је коначним решењем одређена оцена „не задовољава”, упућује се на ванредно оцењивање. Судијски помоћник, коме је коначним решењем одређена оцена „не задовољава” може бити упућен, пре ванредног оцењивања, на додатно стручно оспособљавање, ако је таква обука прописана. ВАНРЕДНО ОЦЕЊИВАЊЕ Члан 34. Судијски помоћник коме је одређена оцена „не задовољава”, ванредно ће се оценити за период од 30 радних дана (период за ванредно оцењивање). Период за ванредно оцењивање почиње да тече од дана када је решење којим је судијском помоћнику одређена оцена „не задовољава”, постало коначно. У случају ванредног оцењивања, вреднују се критеријуми: обим посла и квалитет посла (чл. 13. и 14. овог правилника). Извештај о ванредном оцењивању Члан 35. Извештај о ванредном оцењивању са предлогом оцене сачињава предлагач оцене. У извештају о ванредном оцењивању могу бити предложене оцене: 1) „задовољава” – ако рад судијског помоћника у периоду за ванредно оцењивање буде вреднован са 28 и више бодова по критеријумима: обим посла и квалитет посла (чл. 13. и 14. овог правилника); 2) „не задовољава” – ако рад судијског помоћника у периоду за ванредно оцењивање буде вреднован са мање од 28 бодова по критеријумима: обим посла и квалитет посла (чл. 13. и 14. овог правилника). Извештај о ванредном оцењивању доставља се председнику суда ради ванредног оцењивања рада судијског помоћника, најкасније осам дана након истека периода за ванредно оцењивање. Извештај о ванредном оцењивању припрема се на обрасцу који je саставни део овог правилника. (Образац број 6) Решење о ванредном оцењивању Члан 36. Решење о ванредном оцењивању рада судијског помоћника у поступку ванредног оцењивања, доноси председник суда, на основу извештаја о ванредном оцењивању. Решење о ванредном оцењивању се доставља судијском помоћнику, заједно са извештајем о ванредном оцењивању. На решење о ванредном оцењивању судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства – Комисији за одлучивање о приговору на решење о оцени судијског помоћника, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени. Доступност материјала за оцењивање Члан 37. Судијски помоћник има право увида у материјал за оцењивање током целог периода оцењивања. Лични лист Члан 38. Оцена рада уноси се у лични лист судијског помоћника. Лични досије Члан 39. У лични досије судијског помоћника улаже се: 1) примерак акта са појединачним радним циљевима, 2) месечни извештај о раду судијског помоћника, 3) шестомесечни извештај о вредновању, 4) решење о оцени рада судијског помоћника, 5) извештај о ванредном оцењивању, 6) решење о оцени судијског помоћника након ванредног оцењивања, 7) други материјал везан за оцену рада судијског помоћника. Завршна одредба Члан 40. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2016. године. На основу члана 86. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон и 106/15), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о накнади трошкова у судским поступцима "Службени гласник РС", бр. 9 од 5. фебруара 2016, 62 од 13. јула 2016, 13 од 14. фебруара 2020. I. УВOДНE OДРEДБE Члaн 1. Oвим прaвилникoм прoписуjу сe услoви за накнаду и висинa нaкнaдe трoшкoвa кojи у судским пoступцимa припaдajу свeдoку, вeштaку, стручном саветнику, преводиоцу, тумaчу и стручном лицу; награда вeштaку, стручном саветнику, преводиоцу, тумaчу и стручном лицу; накнада трошкова привaтнoм тужиoцу, oштeћeнoм кao тужиoцу, оштећеном и oкривљeнoм у кривичнoм пoступку; накнада трошкова стрaнци и умeшaчу у пaрничнoм пoступку; накнада трошкова и награда брaниoцу, пунoмoћнику и зaкoнскoм заступнику у парничном и кривичном поступку; накнада трошкова суду зa вршeњe рaдњи вaн згрaдe судa. Oвим прaвилникoм прoписуjу сe и нaкнaдa трoшкoвa лeчeњa oкривљeнoг који је у притвору, накнада других трошкова у кривичном поступку, висинa пaушaлнoг изнoсa у склaду сa Зaкoникoм o кривичнoм пoступку и Законом о прекршајима, прeдуjaм зa трoшкoвe извршeњa у склaду сa Зaкoнoм o извршeњу и oбeзбeђeњу и нaкнaдa трoшкoвa oбjaвљивaњa судских oдлукa. Члaн 2. Tрoшкoви сe нaдoкнaђуjу пoд услoвимa који су одређени зaкoнoм, другим прoписoм и oвим прaвилникoм. Члaн 3. Tрoшкoви сe нaдoкнaђуjу нa зaхтeв лицa кoje сматра да има прaвo нa нaкнaду. Суд je дужaн дa то лицe пoучи o прaву нa нaкнaду трoшкoвa, пoсeбнo o мoгућнoсти губиткa прaвa aкo зaхтeв нe будe пoднeт у прoписaнoм рoку или нa прoписaн нaчин. Пoукa и изjaвa лицa коју оно да о њeгoвим прaвoм нa нaкнaду трoшкoвa унoсe сe у зaписник. Члан 4. Одредбе овог правилника сходно се примењују и на накнаду трошкова и награду који су настали у предистражном и кривичном поступку који води јавно тужилаштво или други орган поступка. II. TРOШКOВИ УЧЕСНИКА У ПОСТУПКУ 1. Врстe трoшкoвa Члaн 5. Tрoшкoвe свeдoкa, вeштaкa, преводиоца, тумaчa, стручног саветника и стручнoг лицa (у дaљeм тeксту: учeсник у пoступку) чинe путни трoшкoви, трoшкoви зa исхрaну и прeнoћиштe и изгубљeнa зaрaдa. Вeштaку, преводиоцу, тумaчу и стручнoм лицу припaдajу и трoшкoви нeпoсрeднoг вршeњa рaдњe у пoступку (вeштaчeњe, превођење, тумaчeњe, дaвaњe oбjaшњeњa). 2. Путни трoшкoви Члaн 6. Путнe трoшкoвe чинe трoшкoви путoвaњa учeсникa у пoступку срeдствoм jaвнoг прeвoзa oд мeстa прeбивaлиштa, oднoснo бoрaвиштa дo мeстa извршeњa рaдњe и трoшкoви пoврaткa, кao и трoшкoви путoвaњa унутaр мeстa прeбивaлиштa. Члaн 7. Нaдoкнaђуjу сe трoшкoви путoвaњa нajкрaћим путeм и нajeкoнoмичниjим срeдствoм jaвнoг прeвoзa. Путни трoшкoви нaдoкнaђуjу сe у висини ствaрних издaтaкa зa путoвaњe, кojи сe утврђуjу нa oснoву прeвoзнe кaртe или нa други пoгoдaн нaчин. Путни трoшкoви нe нaдoкнaђуjу сe учeснику у пoступку кojи имa прaвo нa стaлну бeсплaтну вoжњу у jaвнoм прeвoзу. Члaн 8. Aкo срeдствo jaвнoг прeвoзa нe пoстojи, нe сaoбрaћa у пoгoднo врeмe или из других рaзлoгa ниje дoступнo, путни трoшкoви нaдoкнaђуjу сe прeмa брojу прeђeних килoмeтaрa нajкрaћим путeм (килoмeтрaжa). Килoмeтрaжa сe нaдoкнaђуje у изнoсу oд 10% oд цeнe jeднoг литрa најквалитетнијег бензина пo прeђeнoм или зaпoчeтoм килoмeтру. 3. Tрoшкoви зa исхрaну и прeнoћиштe Члaн 9. Tрoшкoви зa исхрaну нaдoкнaђуjу сe учeснику у пoступку кojи je вaн мeстa прeбивaлиштa или бoрaвиштa, oднoснo aдрeсe стaнa мoрao дa прoвeдe вишe oд oсaм чaсoвa, рaчунajући и врeмe пoтрeбнo зa дoлaзaк у мeстo извршeњa рaдњe и врeмe пoтрeбнo зa пoврaтaк. Tрoшкoви зa прeнoћиштe нaдoкнaђуjу сe учeснику у пoступку кojи ниje мoгao истoг дaнa дa сe врaти у мeстo прeбивaлиштa, oднoснo бoрaвиштa, кao и aкo je зa извршeњe рaдњe билo пoтрeбнo вишeднeвнo oдсуствoвaњe из мeстa прeбивaлиштa, oднoснo бoрaвиштa. Трошкови за исхрану надокнађују се у висини дневнице за службено путовање у земљи, прописане Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. Трoшкoви зa прeнoћиштe надокнађују се према висини цене за преноћиште и доручак у хотелу до четири звездице, на основу приложеног рачуна. 4. Изгубљeнa зaрaдa Члaн 10. Изгубљeнa зaрaдa нaдoкнaђуje сe учeснику у пoступку кojи je у рaднoм oднoсу, кojи je зeмљoрaдник или прeдузeтник или који остварује зараду на други нaчин у склaду сa зaкoнoм. Члaн 11. Лицу у рaднoм oднoсу зaрaду нaдoкнaђуje пoслoдaвaц. Пoслoдaвaц имa прaвo дa oд судa, oднoснo другoг oргaнa кojи вoди пoступaк зaхтeвa надокнаду изнoсa кojи je лицу у рaднoм oднoсу исплaтиo нa имe нaкнaдe зaрaдe. Члaн 12. Зeмљoрaднику, прeдузeтнику и лицу кoje нa други нaчин oствaруje зaрaду у склaду сa зaкoнoм, изгубљeнa зaрaдa oдрeђуje сe срaзмeрнo изгубљeнoм врeмeну, при чeму сe вoди рaчунa o врсти зaнимaњa и днeвнoj зaрaди. 5. Tрoшкoви зa прaтиoцa Члaн 13. Учeснику у пoступку кojи имa прaвo нa пoмoћ и нeгу прeмa прoписимa o пeнзиjскoм и инвaлидскoм oсигурaњу, нaдoкнaђуjу сe и путни трошкови, трошкови за исхрану и преноћиште и изгубљена зарада пратиоца. 6. Непосредни трoшкoви вeштaчeња Члан 14. На име непосредних трошкова вештачења, вештаку, правном лицу или државном органу се надокнађују издаци за утрошени материјал и други стварни издаци. Суд о висини трошкова одлучује на основу поднетог захтева за накнаду трошкова вештачења и приложених доказа. *Службени гласник РС, број 62/2016 Члaн 15. Брисан је (види члан 2. Правилника - 62/2016-14) 7. Tрoшкoви превођења, тумачења и давања објашњења Члaн 16. Преводиоцу, тумачу и стручном лицу за давање обавештења нaдoкнaђуjу се и издaци зa утрoшeни мaтeриjaл и други ствaрни издaци. III. НАГРАДА УЧЕСНИКA У ПОСТУПКУ Члан 17. Поред трошкова поступка, вeштaку, преводиоцу, тумaчу и стручном саветнику припада и награда. Члaн 18. Вeштaку сe нaгрaдa oдрeђуje тaкo штo сe oснoвицa зa oбрaчун нaгрaдe дeли брojeм рaдних чaсoвa у мeсeцу кojи je прeтхoдиo вeштaчeњу, пa сe тaкo дoбиjeн изнoс мнoжи брojeм чaсoвa кojи су били нeoпхoдни зa вeштaчeњe. Oснoвицa зa oбрaчун нaгрaдe jeстe двоструки износ просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији, без пореза и доприноса, исплаћене за мeсeц који је претходио вештачењу прeмa пoдaцимa oргaнa нaдлeжнoг за послове статистике. Зa вeштaчeњe које је неопходно обавити у oтeжaним услoвимa (нoћу, у изузeтнo нeпoвoљним врeмeнским приликaмa и сл.) и зa вeштaчeњe које је неопходно обавити нeдeљoм и прaзникoм, нaгрaдa се увeћaвa до 100%. Кад је вештачење поверено правном лицу или државном органу, суд о висини награде одлучује на основу oбразложеног поднетог захтева за награду за обављено вештачење. Вештаку у кривичном поступку у коме је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности припада награда која може бити двоструко виша од награде из ст. 1. и 2. овог члана. *Службени гласник РС, број 62/2016 Члан 19. Стручни саветник има право на награду од 50% награде вештака. Награда стручном лицу одређује се сходном применом одредаба о одређивању награде вештаку (члан 18). Нaгрaдa преводиоцу и тумачу oдрeђуje се по посебном пропису. Преводиоцу и тумачу у кривичном поступку у коме је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности припада награда која може бити двоструко виша од награде из става 3. овог члана. IV. TРOШКOВИ И НАГРАДА ЗA УЧEСТВOВAЊE У РAДЊAМA У ВИШE ПРEДМEТA Члaн 20. Учeснику у пoступку кojи je вршиo рaдњe у вишe прeдмeтa, истoг дaнa или вишe узaстoпних дaнa, трoшкoви и награда нaдoкнaђуjу се срaзмeрнo врeмeну утрoшeнoм нa пojeдинaчни прeдмeт. V. TРOШКOВИ ПРИВATНOГ TУЖИOЦA, OШTEЋEНOГ КAO TУЖИOЦA, OШTEЋEНOГ У КРИВИЧНOM ПOСTУПКУ И ОКРИВЉЕНОГ Члaн 21. Нaкнaдa зa нужнe издaткe кoja припада привaтнoм тужиoцу, oштeћeнoм кao тужиoцу, oштeћeнoм и окривљеном у кривичном поступку обухвата накнаду путних трошкова, трошкова за исхрану и преноћиште и накнаду изгубљене зараде по одредбама овог правилникa (чл. 6–13). VI. TРOШКOВИ СTРAНКE И УMEШAЧA У ПAРНИЧНOM ПOСTУПКУ Члaн 22. Tрoшкoви кojи припадају стрaнци и умeшaчу у пaрничнoм пoступку обухватају накнаду путних трошкова, трошкова за исхрану и преноћиште и накнаду изгубљене зараде по одредбама овог правилникa (чл. 6–13). Кaд су jaвни тужилaц и прaвoбрaнилaц стрaнкe у пaрничнoм пoступку, трoшкoви им сe нaдoкнaђуjу пo пoсeбним прoписимa. VII. TРOШКOВИ И НАГРАДА БРAНИOЦA И ПУНOMOЋНИКA И ТРОШКОВИ ЗAКOНСКOГ ЗAСTУПНИКA Члaн 23. Нaкнaдa зa нужне издатке који припaдaју браниоцу, пуномоћницима оштећених као тужилаца, постављeним пуномоћницима посебно осетљивих сведока у кривичном поступку, пуномоћницима странака у парничном поступку, пуномоћницима оштећених у кривичном поступку и пуномоћницима у парничном поступку, који нису адвокати, и накнада за нужне издатке која припадају зaкoнскoм зaступнику у кривичнoм и пaрничнoм пoступку, обухвата накнаду путних трошкова, трошкова за исхрану и преноћиште и накнаду изгубљене зараде по одредбама овог правилникa (чл. 6–13). Брaниoцу, пунoмoћнику који је aдвoкaт и прaвoбрaниoцу трoшкoви и нaгрaдa oдрeђуjу сe пo тaрифи o наградама и нaкнaди трoшкoвa зa рaд aдвoкaтa. Браниоцу постављеном по службеној дужности награда се исплаћује по правноснажности решења о његовом разрешењу из средстава органа поступка, који их наплаћује касније од лица које је дужно да их накнади у складу са одлуком о трошковима кривичног поступка. *Службени гласник РС, број 13/2020 VIII. TРOШКOВИ СУДA ЗA ИЗВРШEЊE РAДЊИ ВAН ЗГРAДE СУДA Члaн 24. Суду сe, зa извршeњe рaдњи извaн згрaдe судa (увиђај и сл.), трoшкoви прeвoзa и днeвницe судиja и зaпoслeних у суду нaдoкнaђуjу пo пoсeбним прoписимa. Tрoшкoви упoтрeбe службeнoг вoзилa судa нaдoкнaђуjу сe у висини ствaрних издaтaкa. Кaд je пoтрeбнo дa сe рaдњa извaн згрaдe судa хитнo изврши, a ниje дoступнo срeдствo jaвнoг прeвoзa или службeнo вoзилo судa, путни трoшкoви нaдoкнaђуjу сe по одредбама овог правилникa (члан 8). IX. TРOШКOВИ ЛEЧEЊA И ПРЕВОЗА OКРИВЉEНOГ И ЊЕГОВОГ ДОВОЂЕЊА Члaн 25. Tрoшкoвe лeчeњa oкривљeнoг кojи je у притвoру, a ниje здрaвствeнo oсигурaн, чинe: a) трoшкoви лeчeњa oкривљeнoг у здрaвствeнoj устaнoви; б) трoшкoви смештаја oкривљeнoг у здрaвствeну устaнoву ради вештачења; в) трoшкoви пoрoђaja oкривљeнe; г) трoшкoви прeвoзa oкривљeнoг дo здрaвствeнe устaнoвe и трoшкoви пoврaткa. Tрoшкoви лeчeњa, смештаја и пoрoђaja нaдoкнaђуjу сe нa oснoву рaчунa здрaвствeнe устaнoвe, a прeвoзa oкривљeнoг – пo oдрeдбaмa oвoг прaвилникa (чл. 7. и 8). Издаци за довођење окривљеног надокнађују се по одредбама посебних прописа. X. ДРУГИ ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Члан 26. Трошкови техничког прегледа возила и анализе узорака надокнађују се на основу рачуна лица које је извршило технички преглед или анализу узорака. Трошкови превоза леша до места обдукције надокнађују се по одредбама овог правилникa (члан 8). ХI. ПAУШAЛНИ ИЗНOС Члaн 27. Пaушaлни изнoс, у склaду сa Зaкoникoм o кривичнoм пoступку, утврђуje сe у висини oд 5.000 дo 50.000 динaрa. Пaушaлни изнoс, у складу са Законом о прeкршajнoм пoступку, утврђуje сe у висини дo 12.000 динaрa. Висина паушалног износа у конкретном поступку утврђује се у зaвиснoсти oд слoжeнoсти и трajaњa пoступкa и oд имoвнoг стaњa лицa oбaвeзнoг дa плaти пaушaлни изнoс. Паушални износ уплаћује се на рачун суда који је донео првостепену одлуку. XII. ПРEДУJAM ЗA TРOШКOВE ИЗВРШEЊA Члaн 28. Прeдуjaм зa трoшкoвe извршeњa, које плаћа извршни поверилац, уплaћуje сe нa дeпoзитни рaчун судa. Дoкaз o уплaти прeдуjмa зa трoшкoвe извршeњa, извршни пoвeрилaц дoстaвљa суду заједно с прeдлoгoм зa извршeњe, oднoснo у рoку oд три дaнa oд дана приjeмa зaкључкa кojим je суд oдрeдиo или прoмeниo срeдствo извршeњa. Ако предујмљени износ средстава није довољан за спровођење извршења, суд позива извршног повериоца да у одређеном року доплати потребан износ средстава. Извршни поверилац који није сигуран у висину предујма, може уз предлог за извршење, односно пре исплате предујма према закључку којим је суд одредио или променио средство извршења, тражити од суда да он одреди висину и рок уплате предујма. Кaдa je извршни пoвeрилaц уз прeдлoг зa извршeњe пoднeo и зaхтeв зa oслoбaђaњe oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa, oбaвeзa уплaтe прeдуjмa oдлaжe сe дo дoнoшeњa oдлукe o тoм зaхтeву. Члaн 29. Tрoшкoви извршeњa мoгу сe прeдуjмити зa извршeњe: a) нa пoкрeтним ствaримa, ради: – упoтрeбe службeнoг вoзилa; – упoтрeбe сoпствeнoг вoзилa судскoг извршитeљa; – прeвoзa зaплeњeних ствaри пo фaктури прeвoзникa; – утoвaрa и истoвaрa ствaри пo фaктури дaвaoцa услугe; – плaћaњa услугe oвлaшћeнoг брaвaрa пo фaктури, ако сe принуднo oтвaрa стaн; – чувaњa и склaдиштeњa ствaри, пo фaктури склaдиштaрa; – oглaшaвaњa прoдaje ствaри у срeдствимa jaвнoг инфoрмисaњa и сл. б) нa нeпoкрeтнoсти извршног дужникa, ради: – процене вредности непокретности; – oглaшaвaњa прoдaje у срeдствимa jaвнoг инфoрмисaњa; – нaплaтe трoшкoва нaвeдeних у тaчки a) oвoг члaнa. в) oбaвeзe нa чињење, ради: – излaскa стручнoг лицa, гeoдeтe, нa тeрeн; – упoтрeбe службeнoг вoзилa; – упoтрeбe сoпствeнoг вoзилa судскoг извршитeљa и сл. XIII. TРOШКOВИ OБJAВЉИВAЊA СУДСКИХ OДЛУКA Члaн 30. Кaд je прoписaнo дa сe судскe oдлукe oбjaвљуjу у срeдствимa jaвнoг инфoрмисaњa, трoшкoви зa oбjaвљивaњe oдрeђуjу сe према цени огласа, на основу рачуна издатог за објављивање судске одлуке. XIV. ЗAХTEВ ЗA НAКНAДУ TРOШКOВA И ЗА НАГРАДУ Члaн 31. Лице подноси зaхтeв зa нaкнaду трoшкoвa oдмaх пo извршeнoj рaдњи због које је учествовао у пoступку. Лицу кoje je у рaднoм oднoсу oдмaх сe, рaди oствaривaњa прaвa нa нaкнaду зaрaдe, издaje пoтврдa o врeмeну кoje je прoвeлo учeствуjући у пoступку. Кaд je рaдњa прeдузeтa прeд зaмoљeним oргaнoм, у пoтврди o врeмeну прoвeдeнoм у пoступку нaзнaчава сe који суд вoди пoступaк, уз упoзoрeњe дa зaхтeв зa надокнаду изнoсa исплaћeнoг нa имe нaкнaдe зaрaдe трeбa њему упутити. Службeнa лицa пoднoсe зaхтeв зa нaкнaду путних трoшкoвa у рoку прописаном Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. Држaвни oргaни и прaвнa лицa кojи имajу прaвo нa нaкнaду трoшкoвa пoднoсe зaхтeв у рoку oдрeђeнoм пoсeбним прoписимa. Захтев за награду подноси се по одредбама закона који уређују судске поступке. Члaн 32. Рaди oствaривaњa прaвa нa нaкнaду трoшкoвa и за награду, уз захтев се пoднoсe и дoкaзи кojимa сe прaвдajу учињeни издaци, односно износ награде обрачунате по одредбама овог правилника (рачуни, карте за превоз, трошковници и др.). XV. ИСПЛATA TРOШКOВA Члaн 33. О захтеву за накнаду трошкова и за награду суд одлучује посебним решењем, на основу кога се исплаћују трошкови. Кaд сe рaдњa у пoступку врши прeд зaмoљeним oргaнoм, o зaхтeву oдлучуje зaмoљeни oргaн. *Службени гласник РС, број 62/2016 Члaн 34. Кaд зaмoљeни oргaн oдлучуje o зaхтeву зa нaкнaду трoшкoвa и o нaгрaди, a суд кojи вoди пoступaк унaпрeд нe дoстaви изнoс пoтрeбaн зa пoкрићe, зaмoљeни oргaн исплаћује из свojих срeдстaвa трoшкoвe и нaгрaду. Суд кojи вoди пoступaк дужaн je дa зaмoљeнoм oргaну нa њeгoв зaхтeв нaдoкнaди исплaћeни изнoс. Члaн 35. Сви трoшкoви који су исплaћeни из срeдстaвa судa унoсe сe у пoсeбaн пoпис трoшкoвa кojи сe прилaжe спису. Члaн 36. Привaтни тужилaц унапред исплaћуje све трoшкoвe које унапред исплаћује суд у кривичном поступку за кривична дела која се гоне по службеној дужности. XVI. ЗAВРШНЕ OДРEДБЕ Члан 37. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о накнади трошкова у судским поступцима („Службени гласник РС”, бр. 57/03 и 69/11). Члaн 38. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”. На основу члана 64. став 2. Закона о уређењу судова (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 и 101/11), Високи савет судства на седници одржаној 3. децембра 2012. године, донео је ПРАВИЛНИК о раду Комисије за одлучивање о приговору на решење о оцени судијског помоћника "Службени гласник РС", број 116 од 7. децембра 2012. Члан 1. Овим правилником уређује се начин рада Комисије за одлучивање о приговору на решење о оцени судијског помоћника (у даљем тексту: Комисија). Члан 2. На рад Комисије, уколико овим правилником нека питања нису посебно уређена, примењују се акти о раду Високог савета судства (у даљем тексту: Савет). Члан 3. Комисија има седам чланова, укључујући председника Комисије, које именује Савет, на три године. Председник Комисије је изборни члан Савета из реда судија. Чланови Комисије именују се из реда судија на сталној судијској функцији. Комисија има секретара који се именује из реда запослених у Административној канцеларији Савета. Члан 4. Председник Комисије представља Комисију, руководи њеним радом, сазива седнице, предлаже дневни ред седница и председава седницама, припрема извештај о раду Комисије и обавља друге прописане послове. Председника Комисије у случају одсутности или спречености да врши своју дужност, замењује члан Комисије кога он овласти. Члан 5. Комисија утврђује распоред рада у складу са потребама посла. Распоредом рада утврђује се распоред послова и задатака чланова Комисије. Члан 6. Комисија разматра и усваја извештај о свом раду и подноси га председнику Савета. Годишњи извештај о раду Комисија подноси у року од 30 дана од завршетка календарске године. Члан 7. Комисија одлучује о питањима из своје надлежности на седници Комисије. Члан 8. Седницу Комисије чине председник и сви чланови Комисије. Комисија може да одржи седницу уколико су присутна најмање четири члана Комисије. Одлуке Комисије доносе се већином гласова свих чланова. Члан 9. Стручне, административне и техничке послове за потребе Комисије обавља Административна канцеларија Савета. Члан 10. Приговори на решење о оцени судијских помоћника се заводе у уписник предмета Комисије, хронолошким редом, по датуму пријема. Уколико истовремено стигне више приговора, они се заводе у уписник према азбучном реду презимена њихових подносилаца. Члан 11. Предмети се распоређују председнику и члановима Комисије (у даљем тексту: известилац) према редоследу пријема, у складу са распоредом чланова у Комисији у Одлуци о образовању комисије. Председник Комисије задужује се истим бројем предмета као и сваки члан Комисије. Од утврђеног редоследа може се одступити само због оптерећености или оправдане спречености председника, односно члана Комисије, као и у другим оправданим случајевима које процењује председник Комисије. Известиоцу се закључком Комисије предмет може одузети и доделити у рад другом известиоцу само ако постоје разлози који указују на то да се поступак одуговлачи. Члан 12. По пријему предмета у рад, известилац налаже председнику суда да достави списе предмета у року од 8 дана. Постојање процесних услова за разматрање приговора известилац испитује одмах након пријема предмета у рад. Члан 13. О току седнице Комисије води се записник. Записник са седнице Комисије потписују председник Комисије или члан Комисије који га замењује и записничар. Члан 14. Председник Комисије или известилац дају сагласност странци за разгледање, преписивање и фотокопирање списа, као и обавештење о току поступка. Председник Комисије или известилац дају и сваком трећем лицу, које учини вероватним свој правни интерес, обавештење о току поступка. Комисија доноси закључак којим се одбија захтев за разгледање, преписивање или фотокопирање списа или захтев за давање обавештења о току поступка. Члан 15. Комисија одлучује о приговору након расправљања и већања, а на основу извештаја известиоца. Одлука се доноси гласањем о предлогу известиоца. Гласање се врши појединачним изјашњавањем ,,за” и ,,против” предлога. Члан 16. О већању и гласању саставља се посебан записник. У записник о већању и гласању уписују се ознака предмета, датум одржавања седнице Комисије, састав Комисије, садржина изгласане одлуке, да ли је одлука донета једногласно или већином гласова, као и издвојено мишљење, ако га је било. Записник о већању и гласању потписују председник Комисије, чланови Комисије и записничар. Члан 17. Одлучујући по приговору Комисија може да одбаци приговор као неблаговремен или недозвољен, одбије приговор као неоснован и потврди решење председника суда о оцени судијског помоћника или да усвоји приговор, поништи решење председника суда о оцени судијског помоћника и врати предмет председнику суда на поновни поступак. Члан 18. Председник Комисије или члан Комисије који га замењује потписују акте донете на седници Комисије. Члан 19. Комисија одлуку донету по приговору доставља подносиоцу приговора и председнику суда. Члан 20. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 70. став 4. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о сталним судским тумачима „Службени гласник РС“, бр. 35 од 26. маја 2010, 80 од 30. септембра 2016, 7 од 31. јануара 2017. Члан 1. Овим правилником прописује се поступак за постављење и разрешење сталних судских тумача – сталних судских преводилаца (у даљем тексту: преводилац) и сталних судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица (у даљем тексту: тумач) и одређује висина награде за њихов рад. Члан 2. Постојање потребе за преводиоцима за одређене стране језике председници виших судова достављају министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: министарство). Министар надлежан за правосуђе (у даљем тексту: министар), на предлог једног или више председника виших судова који су уочили недовољан број преводилаца за одређене стране језике најмање једном годишње објављује оглас за постављење преводилаца у „Службеном гласнику Републике Србије” и у једном од штампаних медија у Републици Србији. Члан 3. Преводилац може бити лице које има високо образовање и испуњава законом утврђене услове за запослење као државни службеник, као и следеће посебне услове: 1) да има одговарајуће високо образовање за одређени страни језик или да поседује потпуно знање језика са кога преводи и на који преводи усмени говор или писани текст; 2) да познаје правну терминологију која се користи у језику са кога се преводи или на који се преводи; 3) да има најмање пет година искуства на преводилачким пословима. Уз пријаву на оглас кандидат за преводиоца доставља доказе о испуњењу услова из става 1. овог члана. Члан 4. Комисија коју образује министар проверава: 1) да ли кандидат за преводиоца који нема одговарајуће високо образовање за одређени страни језик поседује потпуно знање језика са кога се преводи и на који преводи усмени говор или писани текст; 2) да ли кандидат познаје правну терминологију која се користи у језику са кога се преводи или на који се преводи. Трошкове провере из става 1. овог члана сноси кандидат за преводиоца. Члановима Комисије припада накнада за рад коју одређује министар. *Службени гласник РС, број 7/2017 Члан 5. Решење о постављењу преводиоца доноси министар. Решење из става 1. овог члана доставља се свим кандидатима за преводиоце. Против решења из става 1. овог члана може се покренути управни спор. Члан 6. Решење о постављењу преводиоца садржи лично име и језик за који је постављен. Решење из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Члан 7. Након постављења, преводилац пред председником вишег суда на чијем подручју има пребивалиште полаже заклетву. Текст заклетве гласи: „Заклињем се да ћу дужност сталног судског преводиоца обављати савесно и да ћу у свом раду поступати по важећим прописима.”. Члан 8. Преводилац има печат округлог облика, пречника 38 мм који садржи име и презиме, ознаку: „судски преводилац”, са назнаком језика за који је постављен и место пребивалишта преводиоца. Преводилац доставља отисак свог печата и својеручни потпис вишим судовима. Члан 9. Министарство води евиденцију о преводиоцима у електронском облику, која садржи следеће податке: 1) редни број; 2) презиме, име једног родитеља и име преводиоца; 3) занимање, адресу и број телефона; 4) број и датум решења о постављењу; 5) језик за који је постављен; 6) датум и место полагања заклетве; 7) број и датум решења о разрешењу преводиоца; 8) напомену. Преводилац о промени података из става 1. овог члана обавештава министарство у року од осам дана од дана настанка промене. Члан 10. Председник вишег суда врши надзор над радом преводиоца. О неуредном или несавесном вршењу послова преводиоца обавештава министарство. Виши суд објављује листу преводилаца за своје подручје. Члан 11. Преводилац ће бити разрешен: 1) ако то сам затражи; 2) ако се утврди да нису постојали, односно да су престали услови за постављење; 3) ако буде осуђен за кривично дело које га чини недостојним или неподобним за вршење послова преводиоца; 4) ако му на основу судске одлуке буде одузета или ограничена пословна способност; 5) ако се на начин прописан законом утврди да је изгубио радну способност; 6) ако неуредно или нестручно врши послове преводиоца. Члан 12. Решење о разрешењу преводиоца доноси министар. Против решења о разрешењу преводилац може покренути управни спор. Преводилац који је разрешен брише се из евиденције о преводиоцима, што се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. Решење о разрешењу преводиоца доставља се председнику вишег суда по месту пребивалишта преводиоца. Разрешени преводилац дужан је да председнику вишег суда преда Дневник извршених превода и овера, печат и преостале предмете за превођење, у року од осам дана од пријема решења о разрешењу. Члан 13. Преводилац је дужан да води Дневник извршених превода и овера који садржи следеће податке: 1) редни број уписа; 2) датум пријема исправе или другог писмена ради превођења; 3) број и датум акта суда или другог државног органа или организације на чији захтев се врши превођење, односно лично име, адресу и матични број подносиоца исправе; 4) предмет превода (кратка ознака садржине исправе, са назнаком да ли се превод има употребити у земљи или иностранству); 5) износ наплаћене награде и трошкова за превод; 6) потврду подносиоца о пријему писмена и превода са датумом пријема; 7) напомену. Дневник извршених превода и овера прошивен је јемствеником и оверен печатом и потписом председника вишег суда. Члан 14. Тачност извршеног превода преводилац оверава својим потписом и печатом. Текст овере гласи: „Потврђујем да овај превод у потпуности одговара изворнику који је састављен на ____ језику.”. Ако текст превода садржи две или више страна, стране морају бити означене редним бројем, оверене у доњем десном углу, и прошивене јемствеником, чији се крајеви на последњој страни спајају и потврђују печатом преводиоца. Члан 15. Преводилац има право на награду за свој рад према следећој тарифи: 1) за превод писмена са српског језика или другог језика који је у службеној употреби у Републици Србији на страни језик – 600 динара за сваку ауторску страницу; 2) за превод писмена са страног језика на српски језик или други језик који је у службеној употреби у Републици Србији – 600 динара за сваку ауторску страницу; 3) за превод писмена са једног језика на други језик који је у службеној употреби у Републици Србији – 600 динара за сваку ауторску страницу; 4) за превод писмена са страног језика на страни језик – 600 динара за сваку ауторску страницу; 5) за усмено превођење – 1200 динара за сваки започети сат превођења, с тим што се у време утрошено за превођење рачуна време од доласка преводиоца на место где се преводи до престанка потребе за превођењем. Тарифа из става 1. овог члана саставни је део листе сталних судских преводилаца. Члан 16. Одредбе овог правилника, изузев у погледу степена стручне спреме, примењују се и на тумаче знакова слепих, глувих или немих лица које суд одређује за поједини случај када се са тим лицима на други начин не може споразумети. Тумач знакова слепих, глувих или немих лица може бити лице које има завршено најмање средње образовање у трајању од четири године – четврти степен. Тумач има печат округлог облика, пречника 38 мм који садржи име и презиме, ознаку: „судски тумач”, са назнаком знака који тумачи. Тумач доставља отисак свог /печата и својеручни потпис вишим судовима. *Службени гласник РС, број 80/2016 Члан 17. Надзор над спровођењем овог правилника обавља министарство. Члан 18. Стални судски тумачи постављени по одредбама Правилника о сталним судским тумачима („Службени гласник РС”, бр. 94/06 и 106/06) постају стални судски преводиоци, односно тумачи, ако према одредбама овог правилника испуњавају услове за постављење. Члан 19. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о сталним судским тумачима („Службени гласник РС”, бр. 94/06 и 106/06). Члан 20. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 117. став 3. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник Републике Србије”, број 116/08), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о мерилима за одређивање броја особља у јавном тужилаштву “Службени гласник РС”, бр. 72 од 3. септембра 2009, 79 од 28. септембра 2009. 1. Основне одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се мерила која су основ за одређивање потребног броја особља у основном, вишем и апелационом јавном тужилаштву, као и у јавном тужилаштву посебне надлежности и Републичком јавном тужилаштву. Члан 2. Потребан број особља у јавном тужилаштву одређује се по правилу према броју јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: тужилац). 2. Мерила за основно и више јавно тужилаштво Члан 3. Број тужилачких помоћника и тужилачких приправника за основно и више јавно тужилаштво одређује се тако што на два тужиоца долази по један тужилачки помоћник или по један тужилачки приправник, с тим да укупан број тужилачких помоћника не буде већи од 2/3, а број тужилачких приправника од 1/3 у односу на њихов укупан број*. *Службени гласник РС”, број 79/2009 Члан 4. Број записничара – дактилографа у основном и вишем јавном тужилаштву одређује се тако да на три тужиоца долази један записничар – дактилограф. Члан 5. Број особља на административним пословима у основном и вишем јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,4 извршиоца. Најмањи број особља на административним пословима у јавном тужилаштву не може бити мањи од пет.* *Службени гласник РС”, број 79/2009 Члан 6. Број особља на информатичким пословима одређује се тако да у основном и вишем јавном тужилаштву буде до два извршиоца за ту врсту послова. Члан 7. Број особља на техничким пословима одређује се тако да у основном и вишем јавном тужилаштву на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Члан 8. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 м2 долази један извршилац. 3. Мерила за апелационо јавно тужилаштво Члан 9. Број тужилачких помоћника за апелационо јавно тужилаштво одређује се тако да на три тужиоца долази један тужилачки помоћник. Члан 10. Број записничара – дактилографа у апелационом јавном тужилаштву одређује се тако да на три тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у апелационом јавном тужилаштву обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 11. Број особља на административним пословима у апелационом јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,4 извршиоца. Члан 12. Број особља на информатичким пословима одређује се тако да у апелационом јавном тужилаштву буде до два извршиоца за ту врсту послова. Члан 13. Број особља на техничким пословима одређује се тако да у апелационом јавном тужилаштву на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Члан 14. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 4. Мерила за јавно тужилаштво посебне надлежности Члан 15. Број тужилачких помоћника за Тужилаштво за ратне злочине одређује се тако да на два тужиоца долази по један тужилачки помоћник. Број тужилачких помоћника за Тужилаштво за организовани криминал одређује се тако да на једног тужиоца долази по један тужилачки помоћник. Члан 16. Број записничара – дактилографа у Тужилаштву за ратне злочине одређује се тако да на два тужиоца долази један записничар. Број записничара – дактилографа у Тужилаштву за организовани криминал одређује се тако да на једног тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у јавном тужилаштву посебне надлежности обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 17. Број особља на административним пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,8 извршилаца. Број особља на информатичким пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да у тужилаштву буде до три извршиоца за ту врсту послова. Члан 18. Број особља на техничким пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 5. Мерила за Републичко јавно тужилаштво Члан 19. Број саветника у Републичком јавном тужилаштву одређује се према броју јавних тужилаца, тако да један саветник долази на три тужиоца. Број виших саветника у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да буде до пет извршилаца са тим звањем. Члан 20. Број записничара – дактилографа у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да на два тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у Републичком јавном тужилаштву обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 21. Број особља на административним пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако на једног тужиоца долази до 0,8 извршиоца. Број особља на информатичким пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да у тужилаштву буде до три извршиоца. Члан 22. Број особља на техничким пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 6. Завршне одредбе* *Службени гласник РС”, број 79/2009 Члан 22а* Потребан број особља за друге послове у јавном тужилаштву (лектор, портпарол, библиотекар, међународне интеграције), одређује се тако да за ту врсту послова у јавном тужилаштву буде обезбеђен најмање један извршилац.* *Службени гласник РС”, број 79/2009 Члан 22б* Упражњена места у јавном тужилаштву попуњавају се ако су предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, у складу са одобреним кадровским планом за текућу годину.* *Службени гласник РС”, број 79/2009 Члан 23. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 75. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о правосудној стражи „Службени гласник РС“, бр. 91 од 25. октобра 2005, 107 од 2. децембра 2005 - исправка, 104 од 17. новембра 2006, 33 од 17. маја 2011. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником прописују се начин обављања послова правосудне страже, изглед униформе, врста оружја, начин његовог набављања, евидентирања и чувања, изглед и садржина службене легитимације правосудног стражара. Члан 2. Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, безбедности зграде правосудног органа, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа. II. УРЕЂЕЊЕ ПРАВОСУДНЕ СТРАЖЕ Члан 3. Правосудна стража организује се тако да се обезбеди непрекидно и ефикасно извршење њених послова и задатака. Правосудном стражом руководи руководилац службе. Члан 4. Број правосудних стражара одређује старешина правосудног органа актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у правосудном органу. Правосудну стражу чини најмање четири правосудна стражара. Члан 5. Ако у згради има више правосудних органа правосудну стражу организује старешина највишег суда опште надлежности. Члан 6. Послове правосудне страже може обављати само лице које, поред законом утврђених услова за пријем у радни однос у државном органу, испуњава и следеће посебне услове: – да се против њега не води кривични поступак за кривична дела за која се гони по службеној дужности, и – да је здравствено (психо-физички) способно и обучено за руковање ватреним оружјем. Члан 7. Правосудни стражар овлашћен је да:* – утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа;* – забрани улазак у зграду правосудног органа лицу са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава;* – забрани неовлашћеном лицу улаз у зграду правосудног органа ван радног времена, а у радно време улаз у одређене просторије;* – удаљи из зграде лице које се не придржава његове забране;* – удаљи из зграде лице које омета ред и мир;* – задржи лице затечено у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности и о томе одмах обавести орган унутрашњих послова;* – по потреби претресе лице и ствари;* – од лица које улази у зграду правосудног органа одузме предмете којима би се могла угрозити безбедност лица и имовине;* – штити од напада зграду правосудног органа, и* – другим радњама штити имовину и лица у згради правосудног органа.* *Службени гласник РС, број 107/2005 Члан 8. Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа. Члан 9. Правосудни стражар дужан је да познаје законске и друге прописе на основу којих обавља послове правосудне страже. Правосудни стражар дужан је да се стручно оспособљава и усавршава у складу са планом и програмом правосудног органа. III. УНИФОРМА Члан 10. Правосудни стражар дужан је да за време обављања послова правосудне страже носи уредну униформу која је прописана овим правилником. Члан 11. Униформу чине зимска и летња униформа и допунски делови униформе. Зимску униформу чине кратка јакна, џемпер,* две кошуље, два пара панталона, дубоке ципеле, кравата, капа, шал, два пара чарапа, рукавице, опасач са футролама* и каиш. Летњу униформу чине две летње кошуље, два пара панталона, плитке ципеле, кравата, четири пара чарапа и каиш. Допунски делови униформе су кратка бунда, чизме, ветровка и летња кратка јакна. *Службени гласник РС, број 104/2006 Члан 12. Сви делови зимске униформе, осим кошуље, ципела, чарапа, рукавица, опасача са футролама* и каиша су тамно плаве боје. Кошуља је светло плаве боје, а ципеле, чарапе, рукавице, опасач са футролама* и каиш су црне боје. Допунски делови униформе су тамно плаве боје. *Службени гласник РС, број 104/2006 Члан 13. Сви делови летње униформе, осим летње кошуље, ципела, чарапа и каиша су тамно плаве боје. Летња кошуља је светлоплаве боје, а ципеле, чарапе и каиш су црне боје. Члан 14. На левом рукаву кратке јакне и летње кошуље стоји грб Републике Србије, а испод њега посебна ознака која се састоји од речи „правосудна стража” исписаних златножутом бојом. Члан 15. Време ношења зимске и летње униформе као и допунских делова униформе одређује, зависно од годишњег доба и климатских околности, старешина правосудног органа. Члан 16. Надзор над стањем и уредношћу униформе правосудног стражара обавља старешина правосудног органа, односно лице које он одреди. Члан 17. Униформа прописана овим правилником траје две године, осим опасача са футролама који траје пет година,* кошуље која траје једну годину и чарапа које трају шест месеци. Допунски делови униформе трају три године. Пре истека рокова из става 1. овог члана замена униформе може се обавити само у случајевима оштећења или уништења које се није могло избећи. Решење којим се одобрава замена униформе доноси старешина правосудног органа на основу образложеног захтева правосудног стражара. *Службени гласник РС, број 104/2006 Члан 18. Правосудни стражар који престане да обавља послове правосудне страже дужан је да врати униформу којој није истекао рок трајања. Члан 19. Трошкови за набавку и поправку униформе обезбеђују се из средстава за рад правосудног органа. Члан 20. Правосудни орган дужан је да води евиденцију о количини, врсти, трајању и цени униформе за сваког правосудног стражара. IV. ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ, ГУМЕНА ПАЛИЦА И ДРУГА СРЕДСТВА ПРИНУДЕ Члан 21. За обављање послова правосудне страже правосудни орган набавља: – пиштољ калибра 9 mm* и муницију, – аутоматску пушку калибра 7,62 mm и муницију, – полуаутоматску пушку калибра 7,62 mm и муницију, – гумену палицу, и – лисице. Ватрено оружје и муниција из става 1. овог члана набављају се према одредбама Закона о оружју и муницији. *Службени гласник РС, број 33/2011 Члан 22. Правосудни орган дужан је да води евиденцију о набавци оружја и муниције на обрасцима прописаним Правилником о обрасцима захтева, одобрења, оружног листа, и других исправа и евиденција предвиђених Законом о оружју и муницији. Члан 23. Правосудни стражар задужује се ватреним оружјем и муницијом, зависно од плана обезбеђења. О задужењу правосудног стражара ватреним оружјем и муницијом води се евиденција на обрасцу који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Члан 24. Кад не обавља послове правосудне страже правосудни стражар не може да носи ватрено оружје и муницију. Ватрено оружје и муниција чувају се у челичном орману или каси правосудног органа. Муниција се држи одвојено од оружја. Члан 25. Правосудни стражар дужан је да чува и одржава у технички исправном стању ватрено оружје и муницију. Надзор над техничком исправношћу ватреног оружја обавља руководилац службе. Технички преглед ватреног оружја и муниције врши се најмање једном годишње. Члан 26. Ватрено оружје и муниција који су на техничком прегледу оцењени неупотребљивим, замењују се. Решење о замени ватреног оружја доноси старешина правосудног органа. Члан 27. Правосудни стражар одговоран је ако оштети, уништи, отуђи или изгуби оружје и муницију. Материјалну штету насталу услед тога правосудни стражар дужан је да надокнади. V. УПОТРЕБА ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА И ДРУГИХ СРЕДСТАВА ПРИНУДЕ Члан 28. У обављању послова правосудне страже правосудни стражар може да употреби ватрено оружје у згради правосудног органа, само ако на други начин не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа. У случају напада на зграду правосудног органа, правосудни стражар може да употреби ватрено оружје и непосредно испред зграде правосудног органа. Пре употребе ватреног оружја правосудни стражар дужан је да упозори лице против којег намерава да употреби ватрено оружје и потом да пуца у ваздух, ако је то могуће. При употреби ватреног оружја правосудни стражар дужан је да чува животе других људи. Члан 29. Правосудни стражар може да употреби физичку силу и гумену палицу ради савладавања отпора или одбијања напада од себе, другог лица или зграде правосудног органа. Правосудни стражар дужан је да престане са употребом физичке силе и гумене палице чим престане непосредни напад или отпор. Члан 30. На употребу физичке силе, гумене палице и ватреног оружја сходно се примењују одредбе прописа Министарства унутрашњих послова којим се уређују услови и начин употребе средстава принуде. Члан 31. Правосудни стражар дужан је да одмах сачини писмени извештај о употреби средстава принуде, у који уноси податке о лицу против кога је средство принуде употребљено и разлозима за употребу. Старешина правосудног органа дужан је да одмах након пријема извештаја провери оправданост и правилност употребе средстава принуде и да га заједно са својим мишљењем достави министру правде. VI. СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА Члан 32. Правосудни стражар има службену легитимацију којом доказује своја овлашћења и право на ношење оружја. Службену легитимацију издаје правосудни орган. Члан 33. Образац службене легитимације је величине 60 х 90 mm, штампа се на заштићеном папиру, има тонску подлогу светло плаве боје и заштићен је омотом од провидне пластифициране масе. Предња страна обрасца службене легитимације садржи: на врху, на средини натпис: „Република Србија”; испод тога, на средини, назив правосудног органа; испод тога, на средини, натпис: „Службена легитимација”; испод тога, са леве стране, место за име и презиме правосудног стражара, а са десне стране, место за фотографију у боји величине 25 х 35 mm; испод фотографије идентификациони број, а са леве стране холограм величине 24 х 13 mm, испод кога је датум издавања; испод тога, на средини, место за потпис старешине правосудног органа и печат. Полеђина обрасца службене легитимације садржи на врху, на средини, заштитну траку са микротекстом; испод тога, на средини, натпис: „ОВЛАШЋЕЊА”; испод тога, на средини, текст: „Ималац ове легитимације овлашћен је да за време обављања послова правосудне страже носи ватрено оружје и да поступа у складу са Законом о уређењу судова”. Члан 34. Идентификациони број служи за идентификацију лица коме је издата службена легитимација. Не могу се издати два истоветна идентификациона броја. Члан 35. У случају оштећења службене легитимације издаје се дупликат. У случају губитка службене легитимације, битне промене лика или промене имена или презимена правосудног стражара, издаје се нова службена легитимација. Члан 36. Правосудни стражар који престане да обавља послове правосудне страже дужан је да врати службену легитимацију. Члан 37. О издатим службеним легитимацијама правосудни орган води евиденцију. Евиденција садржи: име и презиме, ЈМБГ, идентификациони број и фотографију правосудног стражара, редни број, датум издавања, ознаку серије, серијски број и датум враћања службене легитимације и рубрику за напомене. Члан 38. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 32. Закона о судовима ("Службени гласник Републике Србије", бр. 46/91 и 71/92), Министар правде, доноси ПРАВИЛНИК о оријентационим мерилима за одређивање потребног броја судија и других запослених у привредним судовима "Службени гласник РС", бр. 14 од 9. фебруара 1994, 61 од 18. јула 2006 - др. оквирна мерила Чл. 1-3 Престали су да важе (види члан 6. Мерила – 61/2006-26) Члан 4 Број стручних сарадника и судијских приправника одређује се према утврђеном броју судија, и то тако што на сваке три судије долази један стручни сарадник, а на десет судија један судијски приправник. Број запослених за обављање послова записничара - дактилографа у судовима одређује се тако што на сваког судију долази један записничар. На три стручна сарадника долази један записничар. Број запослених за административне и финансијске послове у судовима утврђује се према броју судија, тако што на једног судију долази 0,8 запослених, а не мање од пет запослених у суду. Поред критеријума из става 2. овог члана број запослених за обављање административних послова по предметима извршења и платних налога утврђује се тако да на сваких 6.000 предмета долази још један запослен. У судовима у оквиру утврђеног броја запослених може се, у зависности од организације послова, мењати структура запослених. Члан 5 За обављање других послова у судовима потребан број запослених сачињавају следећи извршиоци (уколико није организована заједничка служба): возач - курир (у мањим судовима), домар - телефониста - стражар и помоћни радник. Потребан број запослених на одржавању чистоће одређује се према норми утврђеној посебним прописом којом је дата величина пословног простора за одржавање. Број запослених на административним, финансијским, техничким и другим заједничким пословима у органима за које је образована заједничка служба умањује се за 10%. У зависности од унутрашње организације, а у циљу обезбеђивања ажурног и ефикасног рада, у суду се може повећати број запослених до 10% од броја одређеног у складу са овим Правилником, уз сагласност министра правде. Члан 6 Даном ступања на снагу овог Правилника упражњена радна места у суду могу се попуњавати уз претходну сагласност министра правде. Члан 7 Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије". ЗАКОН о судијама „Службени гласник РС“, бр. 116 од 22. децембра 2008, 58 од 25. јула 2009 - УС, 104 од 16. децембра 2009, 101 од 29. децембра 2010, 8 од 3. фебруара 2012 - УС, 121 од 24. децембра 2012, 124 од 29. децембра 2012 - УС, 101 од 20. новембра 2013, 111 од 15. октобра 2014 - УС, 117 од 29. октобра 2014, 40 од 7. маја 2015, 63 од 17. јула 2015 - УС, 106 од 21. децембра 2015, 63 од 15. јула 2016 - УС, 47 од 15. маја 2017, 76 од 28. јула 2021. Глава прва НАЧЕЛА Независност Члан 1. Судија је независан у поступању и доношењу одлуке. Судија суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права. Сталност и непреместивост Члан 2. Судија своју функцију врши као сталну, изузев када се први пут бира за судију. Судија врши функцију у суду за који је изабран. Без своје сагласности судија не може бити премештен ни упућен у други суд, осим у случајевима предвиђеним овим законом. Судија може, уз своју сагласност, бити упућен на рад у други државни орган или установу, у складу са овим законом. Одржавање поверења у независност и непристрасност Члан 3. Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност. Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима. Службе, послови и поступци неспојиви са дужношћу судије одређују се законом. Судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса, који доноси Високи савет судства. Сви државни органи и функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова. Материјална независност Члан 4. Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу. Плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице. Имунитет Члан 5. Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства. Одговорност за штету Члан 6. За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија. Ако је Република Србија на основу правноснажне судске одлуке, односно поравнања закљученог пред судом или другим надлежним органом, исплатила штету из става 1. овог члана, може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета проузрокована намерно. Ако је одлуком Уставног суда, Европског суда за људска права или другог међународног суда, утврђено да су у току судског поступка кршена људска права и основне слободе и да је пресуда заснована на таквом кршењу или да је пресуда изостала због кршења права на суђење у разумном року, Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета учињена намерно. На захтев министра надлежног за правосуђе, Републички јавни правобранилац је дужан да покрене парнични поступак пред надлежним судом за накнаду исплаћеног износа из ст. 2. и 3. овог члана, по претходно прибављеном мишљењу Високог савета судства. Високи савет судства даје мишљење у року од 30 дана. *Службени гласник РС, број 101/2013 Право на удруживање Члан 7. Судије имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувањa независности и самосталности у раду. Право струковног удруживања подразумева и учешће у активностима струковних удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у суду. *Службени гласник РС, број 101/2013 Учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова Члан 8. Судија има право да узме учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова и за одређивање и распоређивање средстава за функционисање судова. Право на стручно усавршавање и обуку Члан 9. Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом. Обука судија је организовано стицање и усавршавање теоријских и практичних знања и вештина потребних за самостално, стручно и ефикасно вршење судијске функције. Обука је обавезна на основу закона или одлуке Високог савета судства у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије уочених приликом вредновања његовог рада. Садржај програма обуке одређује се у зависности од професионалног искуства судије. Избор и престанак функције и број судија и судија поротника Члан 10. Судију и председника суда бира и о престанку њихове функције одлучује Народна скупштина, односно Високи савет судства, у складу са овим законом. Број судија и судија поротника за сваки суд одређује Високи савет судства. Број судија прекршајних, Прекршајног апелационог и Управног суда одређује се и за свако одељење изван седишта суда. Високи савет судства преиспитује потребан број судија и судија поротника у сваком суду на пет година. По сопственој иницијативи или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе, а на основу годишњег прилива предмета, Високи савет судства може преиспитати потребан број судија и судија поротника и пре истека рока од пет година. *Службени гласник РС, број 101/2013 Права из радног односа судије Члан 11. Судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено. Глава друга ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ I. СТАЛНОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ 1. Појам Члан 12. Судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века. После избора судијска функција може престати под условима предвиђеним овим законом. Изузетно, лице које се први пут бира за судију, бира се на три године. 2. Смањење броја судија *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 13. Судијска функција не престаје ако буде смањен број судија у суду у коме обавља судијску функцију. Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 4. Закона - 101/2013-12) 3. Удаљење са судијске функције Разлози за удаљење Члан 14. Судија се удаљује са функције кад му је одређен притвор. Судија може бити удаљен са функције кад је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен. Одлука о удаљењу Члан 15. О обавезном удаљењу судије одлучује председник суда, а о обавезном удаљењу председника суда – председник непосредно вишег суда. Ако удаљење није обавезно, о њему одлучује председник Врховног касационог суда. О удаљењу председника Врховног касационог суда одлучује Општа седница. Трајање удаљења Члан 16. Судија се удаљује са функције до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања кривичног поступка. Високи савет судства може судију вратити на функцију пре окончања поступка за разрешење. Право на приговор Члан 17. На одлуку о удаљењу судија има право приговора Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке. Високи савет судства одлучује о приговору из става 1. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора. II. НЕПРЕМЕСТИВОСТ СУДИЈЕ 1. Појам Члан 18. Судија има право да стално своју функцију врши у суду за који је изабран, осим у случајевима прописаним овим законом. Судија само уз своју сагласност може бити премештен или упућен из једног у други суд, други државни орган, установу или међународну организацију у области правосуђа. Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о премештају или упућивању. Брисан је ранији став 4. (види члан 5. Закона - 101/2013-12) *Службени гласник РС, број 101/2013 2. Премештај Члан 19. Судија може, уз своју писмену сагласност, бити премештен у други суд исте врсте и истог или нижег степена, уколико постоји потреба за хитном попуном упражњеног судијског места, која се не може решити избором или упућивањем судије, уз прибављену сагласност председника оба суда. Изузетно од става 1. овог члана, судија може без своје писмене сагласности бити премештен у други суд у случају укидања суда или укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран. Суду је укинут претежни део надлежности када је због промене стварне надлежности, због оснивања новог суда или због промене подручја на којем суд врши надлежност измењен потребан број судија у суду. У случају из става 2. овог члана судија може бити премештен само у суд истог степена који преузима надлежност суда који је укинут или којем је укинут претежни део надлежности, на основу критеријума које прописује Високи савет судства. Судија трајно наставља функцију у суду у који је премештен. Решење о премештају доноси Високи савет судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 3. Упућивање у други суд Члан 20. Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже годину дана. Изузетно, судија може бити упућен у суд непосредно вишег степена, ако испуњава законом прописане услове за избор за судију суда у који се упућује. Судија се упућује у суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају или успоравају рад суда. Решење о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, уз сагласност судије, доноси Високи савет судства. Пре доношења решења о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, Високи савет судства ће прибавити мишљење седнице свих судија суда у који је судија изабран и суда у који се упућује. *Службени гласник РС, број 101/2013 4. Упућивање у други државни орган, институцију надлежну за обуку у правосуђу или међународну организацију Члан 21. Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа. Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог руководиоца органа, односно институције или организације у коју се судија упућује, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију, уз сагласност судије. Упућивање може трајати најдуже три године. Решење о упућивању доноси Високи савет судства. За време упућивања судија се може ослободити вршења судијске функције, на основу одлуке Високог савета судства. У случају упућивања у министарство надлежно за послове правосуђа судија се обавезно ослобађа вршења судијске функције. III. МЕЂУСОБНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА 1. Појам Члан 22. Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права, у свему о чему одлучује. Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже. 2. Неизмењивост врсте посла и додела предмета случајем Неизмењивост годишњих послова Члан 23. Судија има право да му се врста судијског посла одреди годишњим распоредом послова и да се не мења током године. Изузетно, због избора новог судије, дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места, судији може током године бити промењена правна област у којој поступа. Годишњи распоред послова и његова измена се одређују с обзиром на потребе суда и способност судије за успешно обављање послова на које се распоређује. Расподела предмета случајем Члан 24. Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари. Судији се предмети поверавају на основу распореда послова у суду водећи рачуна о сложености предмета, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеним за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета. Нико нема права да судска већа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета. *Службени гласник РС, број 76/2021 Одступања Члан 25. Од редоследа пријема предмета може се одступити у случајевима предвиђеним законом, као и у случају оптерећености или оправдане спречености судије, у складу са Судским пословником. У складу са Судским пословником, судији може бити одузет предмет: ако је због његовог дужег одсуства потребно поступити по предмету који је хитан по закону или по својој суштини; ако је угрожено ефикасно функционисање суда; ако је судији правноснажно изречена дисциплинска санкција због дисциплинског прекршаја неоправданог одуговлачења поступка, као и у другим случајевима предвиђеним законом. Одузети предмет из става 2. овог члана додељује се у рад другом судији, у складу са Судским пословником. *Службени гласник РС, број 101/2013 Право на приговор Члан 26. На годишњи распоред послова, промену врсте посла, одступање од редоследа пријема предмета или одузимање предмета, судија има право на приговор председнику непосредно вишег суда, у року од три дана од дана сазнања. О приговору судије Врховног касационог суда одлучује Општа седница. Право на приговор због одузимања предмета има и странка, у року од три дана од дана сазнања. Одлука по приговору доноси се у року од 15 дана од дана достављања. Дужност обавештавања председника непосредно вишег суда Члан 27. Председник суда је дужан да о сваком одступању од редоследа пријема предмета писмено обавести председника непосредно вишег суда. 3. Обавештавање о трајању поступка Члан 28. Судија је дужан да председника суда обавести зашто првостепени поступак није окончан у року од једне године и да га затим на свака три месеца обавештава о даљем развоју поступка. Прво обавештење у поступку по правном леку судија даје председнику суда после два месеца, а наредна на сваких 30 дана. У првостепеном поступку председник суда је дужан да обавести председника непосредно вишег суда о сваком поступку који није окончан у року од две године и разлозима за то. У поступку по правном леку који није окончан у року од једне године, председник суда је дужан да обавести председника Врховног касационог суда. Рок за обавештавање у извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима одређује се Судским пословником. Дужност обавештавања из овог члана тече од дана пријема предмета у суд. 4. Право судије на притужбу Члан 29. Судија може Високом савету судства изјавити притужбу ако му је повређено право за које овим законом није предвиђен посебан поступак заштите. Притужба се доставља лицу на кога се притужба односи и којe се може изјаснити у року од три дана од дана пријема. Високи савет судства одлучује о притужби у року од 15 дана и одмах упознаје са одлуком судију подносиоца притужбе, председника суда, председника непосредно вишег суда и председника Врховног касационог суда. Ако је притужба основана, Високи савет судства предузима мере ради заштите права судије. *Службени гласник РС, број 101/2013 IV. ОДНОС СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ И ДРУГИХ СЛУЖБИ, ПОСЛОВА И ПОСТУПАКА 1. Однос других служби, послова и поступака са судијском функцијом Члан 30. Судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Судија не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге ни давати правне савете уз накнаду. Изузетно од става 1. овог члана, судија може бити члан органа управљања институције надлежне за обуку у правосуђу, на основу одлуке Високог савета судства, у складу са посебним законом. Са судијском функцијом неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда. Етички одбор, као стално радно тело Високог савета судства, одлучује који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда, на основу Етичког кодекса. Етички одбор дужан је да најмање једном годишње доставља Високом савету судства извештај о свом раду и примени Етичког кодекса. Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду. У случајевима одређеним законом, судија може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у институцији надлежној за обуку у правосуђу. Судија може у току радног времена, по одобрењу председника суда, да учествује у раду стручних тела образованих у складу са посебним прописима и радних група за израду закона и других аката. Судија може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Високог савета судства, уз прибављено мишљење председника суда, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа судије, као и познавање страног језика. *Службени гласник РС, број 58/2009 (Одлука УС) **Службени гласник РС, број 104/2009 ***Службени гласник РС, број 101/2013 ****Службени гласник РС, број 76/2021 2. Поступак одлучивања о неспојивости Дужност обавештавања и подношење пријаве Члан 31. Судија је дужан да писмено обавести Високи савет судства о свакој служби или послу за које постоји могућност да су неспојиви са судијском функцијом. Високи савет судства обавештава председника суда и судију о постојању неспојивости службе или посла са судијском функцијом. Председник суда дужан је да поднесе дисциплинску пријаву чим сазна да судија врши службу или посао или чини поступке за које постоји могућност да су неспојиви са његовом функцијом. V. ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА Члан 32. Рад свих судија и председника судова подлеже редовном вредновању. Вредновање обухвата све аспекте судијског посла, односно послова председника суда и представља основу за избор, обавезну обуку судија и разрешење. Вредновање се врши на основу јавно објављених, објективних и јединствених критеријума и мерила, у јединственом поступку у коме је обезбеђено учешће судије, односно председника суда чији се рад вреднује. Критеријуме, мерила и поступак за вредновање рада судија, односно председника судова утврђује Високи савет судства. Органи надлежни за вредновање *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 33. Комисије Високог савета судства вреднују рад судија и председника судова. Комисије су састављене од три члана, у којима судије судова вишег степена вреднују рад судија и председника судова нижег степена. О приговорима на оцену одлучује комисија од три члана коју именује Високи савет судства из реда судија Врховног касационог суда. Против одлуке комисије из става 3. овог члана може се покренути управни спор. Састав и начин рада комисија из става 1. овог члана уређују се актом Високог савета судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 Вредновање од стране Високог савета судства Члан 34. Брисан је (види члан 12. Закона - 101/2013-12) Период за који се врши вредновање Члан 35. Рад судија на сталној функцији и председника судова редовно се вреднује једном у три године, а судија који су први пут изабрани једном годишње. Изузетно, на основу одлуке Високог савета судства, судија може бити и ванредно вреднован. Оцене Члан 36. Вредновање се изражава оценом. Оцене које се односе на вредновање судија, су: „изузетно успешно обавља судијску функцију”, „успешно обавља судијску функцију” и „не задовољава”. Оцене које се односе на вредновање председника суда, су: „изузетно успешно обавља функцију председника суда”, „успешно обавља функцију председника суда” и „ незадовољавајуће обавља функцију председника суда”. Оцена се уписује у лични лист судије, односно председника суда. Брисан је ранији став 5. (види члан 13. Закона - 101/2013-12) VI. МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ Основна плата Члан 37. Судија има право на плату судије суда за који је изабран. Плата судије одређује се на основу основне плате. Основна плата одређује се множењем коефицијената за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плата. Основица за обрачун и исплату плата судије утврђује се Законом о буџету. Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тиме што се сваки судија разврстава у једну од шест платних група. Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада. Судија не може да уз плату прима и пензију остварену у складу са посебним прописима. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 76/2021 Платне групе судија Члан 38. Судије су разврстане у шест платних група, који су изражени у коефицијентима. У првој платној групи су судије прекршајних судова. У другој платној групи су судије основних судова. У трећој платној групи су судије привредних, виших и Прекршајног апелационог суда. У четвртој платној групи су судије Привредног апелационог, апелационих судова и Управног суда. У петој платној групи су судије Врховног касационог суда. У шестој платној групи је председник Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Коефицијенти Члан 39. Прва платна група има коефицијент 2,50. Друга платна група има коефицијент 3,00. Трећа платна група има коефицијент 3,50. Четврта платна група има коефицијент 4,00. Пета платна група има коефицијент 5,00. Шеста платна група има коефицијент 6,00. Основна плата председника суда Члан 40. Основна плата председника суда се одређује тако што се плата судије тог суда увећава за: – 10%, у суду до 20 судија; – 15%, у суду до 40 судија; – 20% у суду до 60 судија; – 25% у суду до 80 судија; – 30% у суду преко 80 судија. Одредба става 1. овог члана се не примењује на председника Врховног касационог суда. Плата судије који је премештен, односно упућен Члан 41. Судија који је премештен, односно упућен у други суд, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију има право на основну плату судије суда, односно на основну плату у министарству надлежном за правосуђе, установи или међународној организацији у коју је премештен, односно упућен, ако је за њега повољнија. Престао је да важи ранији став 2. (види Одлуку УС - 63/2016-28) Увећање основне плате судије Члан 42. Основна плата судије који обавља функцију у суду у коме се не могу попунити судијска места може се увећати до 50%. Основна плата судије који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%. Одлуку о увећању основне плате из ст. 1. и 2. овог члана доноси Високи савет судства. Основна плата заменика председника суда увећава се за 50% увећања из члана 40. став 1. овог закона. Престали су да важе ранији ст. 5. и 6. (види Одлуку УС - 63/2016-28) Глава трећа ИЗБОР СУДИЈЕ I. УСЛОВИ ЗА ИЗБОР Члан 43. За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције. Потребно радно искуство Члан 44. После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци: – две године за судију прекршајног суда; – три године за судију основног суда; – шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда; – десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда; – дванаест година за судију Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 101/2013 Остали услови за избор Члан 45. Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност. Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције. Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета. Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности. Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом. Утврђивање стручности и оспособљености кандидата за судију који се први пут бира *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 45а Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију проверава се на испиту који организује Високи савет судства. Успех на испиту изражава се оценама од 1 до 5. Кандидат за судију који се први пут бира на судијску функцију у основном или прекршајном суду и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Високи савет судства, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији. Високи савет судства прописује програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију. *Службени гласник РС, број 106/2015 Забрана дискриминације Члан 46. Приликом избора и предлагања за избор судије забрањена је дискриминација по било ком основу. При избору и предлагању за избор судија води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду. II. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР Оглашавање избора Члан 47. Избор судија оглашава Високи савет судства. Оглас се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног обавештавања које покрива целу Републику Србију. Подношење пријава Члан 48. Пријаве за избор се подносе Високом савету судства, у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз пријаву се подносе и докази о испуњавању услова за избор. Прибављање података и мишљења Члан 49. Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата. Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из судова обавезно је прибављање мишљења седнице свих судија суда из кога потиче кандидат, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда, у које кандидат има право увида пре избора. Предлагање судија који се први пут бирају Члан 50. Приликом предлагања кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, поред стручности, оспособљености и достојности, Високи савет судства ће посебно ценити и врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита. За кандидате који долазе из реда судијских помоћника обавезно се прибавља оцена рада. Пре предлагања, Високи савет судства ће обавити разговор са пријављеним кандидатима. Високи савет судства предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно судијско место., Одлука о предлогу Високог савета судства мора бити образложена и објављена на интернет страници Високог савета судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 111/2014 (Одлука УС) Избор судије који се први пут бира Члан 51. Народна скупштина бира судију, који се први пут бира, међу кандидатима које је предложио Високи савет судства. Одлука о избору из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Избор судије на сталну функцију Члан 52. Судије на сталну функцију бира Високи савет судства. Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен са оценом „изузетно успешно обавља судијску функцију” обавезно се бира на сталну функцију. Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен оценом „не задовољава” не може бити биран на сталну функцију. Свака одлука о избору мора бити образложена и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. III. ЗАКЛЕТВА СУДИЈЕ И СТУПАЊЕ НА ФУНКЦИЈУ Полагање заклетве Члан 53. Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Народне скупштине. Председник Врховног касационог суда полаже заклетву пред Народном скупштином. Судија који је изабран на сталну судијску функцију не полаже поново заклетву. Текст заклетве Члан 54. Заклетва судије гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди”. Ступање на функцију Члан 55. Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран. Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду. Судија вишег суда који је изабран за председника нижег суда може да се после престанка те дужности врати на функцију судије вишег суда. Кад се сматра да судија није изабран Члан 56. Сматра се да судија није изабран ако без оправданих разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора. Одлуку о томе доноси Високи савет судства на предлог председника суда и о њој обавештава Народну скупштину, ако се ради о судији који је први пут биран. Судија има право жалбе Уставном суду на одлуку Високог савета судства. Глава четврта ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ 1. Сви разлози Члан 57. Судијска функција престаје на захтев судије, кад судија наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције, кад не буде изабран на сталну функцију или кад буде разрешен. Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства и против ње судија може изјавити приговор Високом савету судства у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Високи савет судства може одбацити приговор ако није изјављен у року, усвојити приговор и изменити одлуку о престанку функције или одбити приговор и потврдити одлуку о престанку функције. Одлука о престанку судијске функције постаје правноснажна када је потврђена у поступку по приговору или истеком рока за изјављивање приговора ако приговор није изјављен. *Службени гласник РС, број 101/2010 2. Престанак функције на захтев судије Члан 58. Судија који жели да му функција престане подноси писмени захтев Високом савету судства. Захтев може бити повучен док функција судији не престане одлуком Високог савета судства или истеком рока предвиђеног овим законом. Ако о захтеву за престанак функције не буде одлучено у року од 30 дана, сматра се да је функција судији престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева. У осталим случајевима судијска функција престаје оног дана који Високи савет судства наведе у својој одлуци. Ако судија после покренутог поступка за разрешење поднесе захтев за престанак функције, он се не разматра до окончања поступка за разрешење. 3. Навршење радног века Члан 59. Судији престаје радни век кад наврши 65 година живота , по сили закона. Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 19. Закона - 101/2013-12) Изузетно од става 1. овог члана, судији Врховног касационог суда престаје радни век када наврши 67 година живота, по сили закона. *Службени гласник РС, број 117/2014 **Службени гласник РС, број 40/2015 4. Трајни губитак радне способности за обављање судијске функције Члан 60. Судији престаје судијска функција када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судијске функције. Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед доноси Високи савет судства, на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда и самог судије. 5. Престанак функције судији који је први пут биран Члан 61. Судији који је први пут биран, а не буде изабран на сталну судијску функцију, престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата, на основу образложене одлуке Високог савета судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 6. Разрешење судије Разлози за разрешење Члан 62. Судија се разрешава кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја. Посебно о нестручном вршењу функције Члан 63. Брисан је (види члан 4. Закона - 76/2021-3) Надлежност и покретање поступка за разрешење Члан 64. Иницијативу за разрешење судије може поднети свако лице. Високи савет судства, по службеној дужности или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда, органа надлежних за вредновање рада судије и Дисциплинске комисије покреће поступак за разрешење судије. Разлоге за разрешење утврђује Високи савет судства. Председник првостепеног суда пред којим је вођен кривични поступак против судије, дужан је да без одлагања достави Високом савету судства осуђујућу правноснажну пресуду. *Службени гласник РС, број 101/2013 Поступак пред Високим саветом судства Члан 65. Високи савет судства утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност. Високи савет судства је дужан да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће. Одлука Високог савета судства мора бити образложена. Положај судије у поступку Члан 66. Судија има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе. Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства. 7. Жалба на одлуку о престанку функције Жалба Уставном суду Члан 67. Против правноснажне одлуке Високог савета судства о престанку функције, судија има право жалбе Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке. Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције. Одлука Уставног суда је коначна. *Службени гласник РС, број 101/2010 Одлука о престанку функције Члан 68. Правноснажна одлука о престанку функције из члана 57. став 4. овог закона и коначна одлука Уставног суда из члана 67. став 3. овог закона, објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 101/2010 Глава пета ПРЕДСЕДНИК СУДА Услови за избор председника суда Члан 69. За председника суда може бити изабран судија који се налази на сталној судијској функцији у суду истог или вишег степена, и који има изражену способност за руковођење и организацију послова у суду, а у складу са критеријумима које доноси Високи савет судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 Предлагање кандидата за председника суда Члан 70. Високи савет судства предлаже једног кандидата за председника суда. Пре утврђивања предлога, Високи савет судства прибавља мишљење о пријављеним кандидатима од седнице свих судија суда за који се предлаже избор председника. *Службени гласник РС, број 101/2013 Избор председника суда Члан 71. Народна скупштина бира председника суда, на предлог Високог савета судства. Судија који је изабран за председника суда обавља и судијску функцију у том суду. Трајање функције Члан 72. Председник суда бира се на четири године и може бити још једном изабран за председника истог суда. Време на које је председник суда изабран тече од дана ступања на функцију. *Службени гласник РС, број 47/2017 Вршилац функције председника суда Члан 73. Кад председнику суда престане функција, председник непосредно вишег суда поставља судију који врши функцију председника док нови председник суда не ступи на функцију, а најдуже на шест месеци. Судију који врши функцију председника Врховног касационог суда поставља Општа седница. *Службени гласник РС, број 101/2013 Престанак функције председника суда Члан 74. Председнику суда престаје функција престанком судијске функције, избором за судију другог суда, на лични захтев, због укидања суда, истеком мандата и разрешењем са функције председника суда. Председнику суда, који у току мандата наврши радни век, судијска функција и функција председника суда престају истеком мандата председника суда. Одлуку о престанку функције председника суда доноси Народна скупштина. Кад председнику суда престане функција, Високи савет судства је дужан да без одлагања предложи кандидате за избор председника суда. *Службени гласник РС, број 47/2017 Разлози за разрешење председника суда Члан 75. Председник суда разрешава се те функције због кршења обавеза установљених прописима за обављање послова судске управе, нарушавања начела независности судије, поступања супротно прописима о додељивању предмета, одступања од прописа којим се уређује годишњи распоред судија, тешког дисциплинског прекршаја у вршењу функције председника суда или нестручног вршења функције председника суда. Сматра се да председник суда нестручно обавља функцију председника суда када, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада председника судова, његов рад буде вреднован оценом „не задовољава”. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда Члан 76. Свако лице може поднети иницијативу за разрешење председника суда. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће и води Високи савет судства. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће се по предлогу председника непосредно вишег суда, седнице свих судија суда чији је председник, министра надлежног за правосуђе, органа надлежног за вредновање рада председника суда и Дисциплинске комисије. *Службени гласник РС, број 101/2013 Одлука о разрешењу председника суда Члан 77. Одлуку о разрешењу председника суда доноси Народна скупштина, на основу предлога Високог савета судства, након спроведеног поступка у коме су утврђени разлози за разрешење. Положај по престанку функције председника суда Члан 78. Председник суда који не буде поново изабран, који се разреши са те функције или му функција престане на лични захтев, наставља да обавља судијску функцију. Кад судији вишег суда који је изабран за председника нижег суда престане функција председника има право да настави судијску функцију у вишем суду. Председник Врховног касационог суда Члан 79. Председника Врховног касационог суда, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу Опште седнице и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина. Кандидат за председника Врховног касационог суда, уз пријаву на конкурс за избор, доставља и програм унапређења рада судова у Републици Србији, који се објављује на интернет страници Високог савета судства, заједно са подацима из радне биографије кандидата. Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран. Председнику Врховног касационог суда престаје функција пре истека времена на које је изабран на лични захтев, престанком судијске функције или разрешењем из овим законом прописаних разлога за разрешење председника суда. Поступак за разрешење председника Врховног касационог суда покреће се предлогом Опште седнице. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника Врховног касационог суда води и одлуку о томе доноси Високи савет судства. Одлуку о разрешењу председника Врховног касационог суда са те функције, доноси Народна скупштина на предлог Високог савета судства. Одлуку о престанку функције председника Врховног касационог суда из других разлога, доноси Народна скупштина. *Службени гласник РС, број 101/2013 Примена одредаба о судијама Члан 80. Одредбе овог закона о избору и разрешењу судија, сходно се примењују и на избор и разрешење председника суда. Остале одредбе овог закона, које се односе на судије, примењују се и на председнике судова. Глава шеста ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О СУДИЈИ ПОРОТНИКУ Услови за именовање и трајање функције Члан 81. За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника. Судија поротник не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин. При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари. Судија поротник именује се на пет година и може бити поново именован. *Службени гласник РС, број 101/2013 Поступак именовања Члан 82. Судију поротника именује Високи савет судства, на предлог министра надлежног за правосуђе. Пре предлагања, министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник. За судију поротника може бити именовано пунолетно лице које, у моменту именовања има мање од седамдесет година живота. Заклетва Члан 83. Судија поротник полаже заклетву пред председником суда за који је именован. Заклетва гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, савесно, предано и непристрасно”. Удаљење са функције Члан 84. Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење. Удаљење траје до окончања поступка. Неспојивост са другим службама, пословима и поступцима Члан 85. Судија поротник не може бити адвокат ни пружати правне услуге и стручне савете уз накнаду. Са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда. Престанак функције Члан 86. Функција судије поротника престаје ако буде укинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата. Функција судије поротника не престаје због навршења радног века. Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покреће се на основу предлога председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда или министра надлежног за правосуђе. Поступак покреће, води и одлуку доноси Високи савет судства. *Службени гласник РС, број 101/2013 Накнаде и награде судија поротника Члан 87. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду. Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства. Сходна примена одредаба о судијама Члан 88. На судије поротнике сходно се примењују одредбе о судијама. Глава седма ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СУДИЈА Дисциплински прекршај Члан 89. Дисциплински прекршај је несавесно вршење судијске функције или понашање судије недостојно судијске функције, који је прописан овим законом. Врсте дисциплинских прекршаја Члан 90. Дисциплински прекршаји су: – повреда начела непристрасности; – пропуштање судије да тражи изузеће у предметима у којима постоји разлог за изузеће, односно искључење предвиђен законом; – неоправдано кашњење у изради одлука; – узимање предмета у рад редом који неоправдано одступа од реда којим су примљени; – неоправдано незаказивање рочишта или претреса; – учестало кашњење на заказана рочишта или претресе; – неоправдано одуговлачење поступка; – неоправдано необавештавање председника суда о предметима у којима поступак дуже траје; – очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду; – непоштовање радног времена; – прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса; – упуштање судије у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води; – давање коментара о судским одлукама, поступцима или предметима у средствима јавног информисања на начин супротан закону и Судском пословнику; – обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом; – неоправдано непохађање обавезних програма обуке; – достављање непотпуних или нетачних података од значаја за рад и одлучивање Високог савета судства; – неоправдана измена годишњег распореда судијских послова у суду и повреда принципа случајног судије супротно закону; – кршење одредаба Етичког кодекса у већој мери. Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед извршења дисциплинског прекршаја из става 1. овог члана дошло до озбиљног поремећаја у вршењу судске власти или обављања радних задатака у суду или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у судство, а нарочито застаревања предмета због несавесног рада судије и ако је наступила већа штета у имовини странке у поступку, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја. Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се три пута правоснажно утврђена одговорност судије за дисциплински прекршај. *Службени гласник РС, број 101/2013 Дисциплинске санкције Члан 91. Дисциплинске санкције су: јавна опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана напредовања у трајању до три године. Дисциплинска санкција изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја. Јавна опомена може бити изречена само када се први пут утврди одговорност судије за дисциплински прекршај. Дисциплинска санкција умањење плате до 50% и дисциплинска санкција забрана напредовања у трајању до три године могу се изрећи свака посебно или заједно. *Службени гласник РС, број 101/2013 Покретање поступка за разрешење Члан 92. Када утврди одговорност судије за тежак дисциплински прекршај, Дисциплинска комисија покреће поступак за разрешење судије. Дисциплински органи Члан 93. Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Високи савет судства. Чланове дисциплинских органа именује Високи савет судства из реда судија. Састав, услове за именовање, трајање мандата и начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима, уређује Високи савет судства, својим актом, који објављује. Дисциплински поступак Члан 94. Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца. Предлог за вођење дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве. Дисциплински поступак је хитан и затворен за јавност, изузев уколико судија у односу на кога се поступак води не захтева да поступак буде јаван. Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је дисциплински прекршај учињен. *Службени гласник РС, број 101/2013 Одлуке Дисциплинског тужиоца Члан 95. Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву као неосновану или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка. Положај судије у дисциплинском поступку Члан 96. Судија има право да одмах буде обавештен о предлогу Дисциплинског тужиоца, да се упозна са предметом и пратећом документацијом и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе. Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом. Одлуке Дисциплинске комисије Члан 97. Након спроведеног дисциплинског поступка Дисциплинска комисија може да одбије предлог Дисциплинског тужиоца или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску санкцију. Против одлуке Дисциплинске комисије, Дисциплински тужилац и судија против кога се води дисциплински поступак, могу изјавити жалбу Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке. Одлуке Високог савета судства Члан 98. Одлучујући по жалби, Високи савет судства може да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да је преиначи. Високи савет судства је дужан да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе. Одлука Високог савета судства је коначна. Судија коме је изречена дисциплинска санкција може покренути управни спор. Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист судије. *Службени гласник РС, број 101/2013 Глава осма ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ I. ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ Настављање судијске функције, односно судијске дужности у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје Члан 99. Судије изабране по Закону о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) и Закону о судовима („Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04) настављају функцију у судовима за које су изабране до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом. Судије у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, именоване по Закону о прекршајима („Службени гласник СРС”, број 44/89 и „Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), настављају дужност у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом. Избор судија Члан 100. Одлуку о броју судија и судија поротника доноси Високи савет судства, у складу са овим законом, у року од 30 дана од дана избора првог састава Високог савета судства, уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за правосуђе. Избор судија, у складу са овим законом, извршиће се најкасније до 1. децембра 2009. године, изузев судија Врховног касационог суда који ће бити изабрани у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства. Судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године. Првим избором судије се сматра избор на дужност судије у складу са раније важећим законима. Именовање судије за прекршаје не сматра се првим избором. Наслов изнад члана 100а и члан 100а престали су да важе (види Одлуку УС - 63/2015-301). Престанак дужности и права судија које су изабране или именоване по ранијим законима Члан 101. Судијама из члана 99. ст. 1. и 2. овог закона, који нису изабрани у складу са овим законом, дужност престаје даном ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом. Судије из става 1. овог члана, имају право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности. Право на накнаду плате из става 2. овог члана престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала дужност заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију. Избор председника судова Члан 102. Високи савет судства поставља вршиоца функције председника суда међу судијама изабраним у складу са овим законом. Вршилац функције председника суда из става 1. овог члана ступа на ту функцију 1. јануара 2010. године. Вршиоци функције председника суда обављају ову функцију до избора председника судова у складу са овим законом. Председници судова, у складу са овим законом, биће изабрани у року од три месеца од истека рока из става 2. овог члана. Престао је да важи ранији став 5. (види Одлуку УС - 124/2012-277) Председник Врховног касационог суда ступа на ту дужност 1. јануара 2010. године. Председник Врховног касационог суда постаје члан Високог савета судства даном избора за председника Врховног касационог суда. До 1. јануара 2010. године председник Врховног касационог суда има право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије. Избор судија поротника Члан 103. Судије поротници именовани по Закону о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) настављају функцију у судовима за које су именовани до избора судија поротника у складу са овим законом. Судије поротници, у складу са овим законом, биће именовани најкасније до 1. јануара 2010. године. Доношење подзаконских прописа Члан 104. Подзаконске прописе предвиђене овим законом Високи савет судства донеће најкасније у року од 60 дана од дана конституисања првог састава Високог савета судства. До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи које је донео Високи савет правосуђа који нису у супротности са овим законом. II. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег закона Члан 105. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06). Престанак важења других закона, односно одредаба других закона Члан 106. Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон и 63/06 – исправка др. закона) у делу који се односи на начин утврђивања плата, додатака и накнада судија. Даном почетка примене овог закона престаје да важи одредба члана 51. став 2. Закона о судским таксама („Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04 и 61/05) у делу који се односи на правосудни додатак. Ступање закона на снагу Члан 107. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године, изузев одредбе члана 20. став 2. која се примењује од ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 43-54. и члана 81, члана 82. став 1. и чл. 83. и 88. овог закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Високог савета судства. До конституисања Високог савета судства, односно до почетка примене овог закона, одлуку о упућивању у други суд из члана 20. став 2. овог закона доноси Високи савет правосуђа, односно Високи савет судства, уз сагласност судије. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о судијама: „Службени гласник РС“, број 104/2009-3 Члан 2. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2010. године. Закон о изменама и допунама Закона о судијама: „Службени гласник РС“, број 101/2010-4 Члан 5. Стални састав Високог савета судства преиспитаће одлуке првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности судија из члана 101. став 1. Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – одлука УС и 104/09), у складу са критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности, које ће донети стални састав Високог савета судства. Поступци по жалбама, односно по уставним жалбама које су судије из става 1. овог члана поднеле Уставном суду, окончавају се ступањем на снагу овог закона и предмети се уступају Високом савету судства. Жалбе, односно уставне жалбе из става 2. овог члана сматраће се приговором на одлуку Високог савета судства. Судије из става 1. овог члана које нису поднеле жалбу, односно уставну жалбу Уставном суду, могу изјавити приговор на одлуку из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. О овом приговору одлучује стални састав Високог савета судства. У поступку по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, судија из става 1. овог члана има право да се упозна са предметом, пратећом документацијом и током поступка, као и да усмено пред сталним саставом Високог савета судства изложи своје наводе. Одлука сталног састава Високог савета судства донета по приговору мора бити образложена, у складу са чланом 17. став 2. Закона о Високом савету судства. Против одлуке сталног састава Високог савета судства донете по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, којом се потврђује одлука првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности, судија из става 1. овог члана може изјавити жалбу Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке. Члан 6. Престао је да важи (види члан 35. Закона - 101/2013-12) Члан 7. Критеријуме и мерила из члана 5. став 1. овог закона, донеће стални састав Високог савета судства у року од 15 дана од дана избора чланова сталног састава Високог савета судства из реда судија. Члан 8. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Закон о изменама и допунама Закона о судијама: „Службени гласник РС“, број 101/2013-12 Члан 34. Судије Вишег прекршајног суда настављају рад као судије Прекршајног апелационог суда од 1. јануара 2014. године. Члан 35. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 6. Закона о изменама и допунама Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 101/10 и 8/12 – УС). Члан 36. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 3, 15. и 17, које почињу да се примењују од 1. јануара 2014. године. Закон о допуни Закона о судијама: "Службени гласник РС", број 106/2015-61 Члан 2. Високи савет судства дужан је да пропише програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 3. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. септембра 2016. године. Закон о изменама и допунама Закона о судијама: "Службени гласник РС", број 47/2017-3 Члан 3. Председник суда, који је изабран на мандат од пет година у складу са Законом о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 108/13 – др. закон, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15 и 63/16 – УС), наставља са радом до истека мандата и може бити изабран за председника истог суда још једном на мандат од четири године. Члан 4. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу чл. 45. и 45а Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12, 101/13, 117/14, 40/15, 63/15, 106/15, 63/16 и 47/17), Високи савет судства, на седници одржаној 17. јануара 2018. године донео је ПРАВИЛНИК о програму и начину полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира "Службени гласник РС", број 7 од 26. јануара 2018. Члан 1. Овим правилником прописује се програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира, органи надлежни за организацију и спровођење испита и оцењивање кандидата. Члан 2. Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције. Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета. Мерило за оцену стручности и оспособљености кандидата за судију који се први пут бира је оцена остварена на испиту. Члан 3. Високи савет судства (у даљем тексту: Савет) образује једну или више комисија за избор кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију (у даљем тексту: Комисија) која спроводи испит на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира. Члан 4. Комисија одређује време и место одржавања испита. Од дана објављивања огласа за избор судија до дана полагања испита мора да протекне најмање 30 дана. О времену и месту одржавања испита Комисија обавештава кандидате најмање десет дана пре дана одржавања испита, објављивањем на интернет страници Савета, чиме се сматра да су кандидати уредно обавештени. Члан 5. Испит се састоји од писаног теста и писаног задатка, који се полажу истог дана. Део испита на коме се оцењује стручност кандидата за судију који се први пут бира састоји се од писаног теста. Део испита на коме се оцењује оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира састоји се од писаног задатка. Члан 6. Писани тест саставља Комисија из јединствене базе питања која је објављена на интернет страници Савета. Јединствена база питања из става 1. овог члана садржи до 200 питања из сваке области из које се полаже писани тест. Писани тест садржи 50 питања, и то за: – основни суд: 20 питања из области кривичног права, 25 питања из области грађанског права и епт питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама; – виши суд: 20 питања из области кривичног права, 25 питања из области грађанског права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама; – апелациони суд: 20 питања из области кривичног права, 25 питања из области грађанског права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама; – Врховни касациони суд: 12 питања из области кривичног права, 13 питања из области грађанског права, 10 питања из области управног права, 10 питања из области привредног права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама. – Управни суд: 45 питања из области управног права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама; – привредни и Привредни апелациони суд: 45 питања из области привредног права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама; – прекршајни суд и Прекршајни апелациони суд: 45 питања из области прекршајног права и пет питања из области заштите људских права и слобода предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама. Члан 7. Писани задатак састоји се од израде изреке судске одлуке. Садржина писаног задатка одређује се према врсти и степену суда за који кандидат конкурише. Кандидат који конкурише за неке од судова опште надлежности, дужан је да у пријави наведе да ли ће писани задатак радити из грађанске или кривичне материје. Члан 8. Пре почетка испита члан Комисије или лице запослено у Административној канцеларији Савета које Комисија овласти (у даљем тексту: овлашћено лице), проверава идентитет кандидата који је приступио испиту увидом у идентификациони документ (личну карту или пасош). Приликом уласка кандидата у просторију за полагање испита, кандидат добија идентификациони образац са његовим личним подацима. Образац је отворен и после провере кандидат лично затвара образац. Пре почетка испита кандидат добија графитну оловку, гумицу и хемијску оловку. Овлашћено лице кандидатима предаје писани тест, који се састоји од 50 питања из одређене области и празан образац за израду писаног задатка. По завршетку писаног теста кандидат предаје заједно писани тест и затворен идентификациони образац. Члан Комисије или овлашћено лице спаја идентификациони образац и писани тест, лепи шифру на перфорирани део идентификационог обрасца, исту шифру лепи на образац и на писани тест. Члан Комисије или овлашћено лице одсеца перфорирани део обрасца на коме се налази шифра и предаје кандидату. По завршетку писаног задатка, кандидат образац за израду писаног задатка са шифром предаје члану Комисије или овлашћеном лицу. Члан 9. Пре полагања испита, члан Комисије у просторији у којој се одржава испит пред кандидатима, методом случајног узорка, извлачи један од три писана задатка, који ће бити писани задатак на испиту. Текст писаног задатка, који је одређен на начин прописан у ставу 1. овог члана, уручује се кандидатима пред почетак израде писаног задатка. Пауза између писаног теста и писаног задатка траје 30 минута. Члан 10. Полагање писаног теста врши се заокруживањем само једног од више понуђених одговора. Рачуна се само одговор заокружен хемијском оловком. Рачуна се да кандидат није одговорио на питање ако је одговор на тесту заокружен графитном оловком, ако ниједан одговор није заокружен хемијском оловком или је више одговора заокружено хемијском оловком. Члан 11. Време за израду писаног теста је 120 минута. На писаном тесту кандидат не може да користи стручну литературу. Члан 12. Израда изреке судске одлуке подразумева да кандидат на основу постављеног писаног задатка који добија на испиту на празном обрасцу руком исписује садржину изреке судске одлуке. Члан 13. Време израде писаног задатка је 60 минута. Приликом израде писаног задатка кандидат може да користи стручну литературу. Члан 14. Кандидат је дужан да члану Комисије или овлашћеном лицу преда писани тест односно писани задатак најкасније истеком времена за његову израду. У просторији у којој се одржава испит на видном месту мора бити истакнут сат којим се мери време трајања испита. Кандидат је дужан да после предаје писаног теста односно писаног задатка напусти просторију у којој се одржава испит. За време писаног теста односно писаног задатка кандидатима није дозвољена међусобна комуникација, употреба средстава комуникација или електронских уређаја. Чланови Комисије дужни су да буду у просторији у којој кандидати полажу испит. Уколико се кандидат не придржава наведених правила, члан Комисије ће удаљити кандидата из просторије и о томе Комисија саставља писану забелешку. Забелешка садржи податке о кандидату и врсту повреде дисциплине. Испит кандидата који је удаљен неће се оцењивати. Члан 15. Савет може на захтев лица са посебним потребама одобрити додатна помагала лицу које то захтева, ако је њихово коришћење неопходно да би се кандидату равноправно омогућило учешће на испиту (нпр. превод на Брајево писмо или употреба знакова или на други начин). Захтев за коришћење додатних помагала мора бити достављен уз пријаву на оглас, уз приложену веродостојну медицинску документацију. Одлука о захтеву доставља се кандидату на адресу из пријаве на оглас. Члан 16. На писаном тесту кандидат може да оствари највише педесет (50) бодова. Комисија сваки тачан одговор на писаном тесту бодује са једним (1) бодом, а сваки нетачан одговор или питање на које кандидат није дао одговор бодује са нула (0) бодова. Успех на писаном тесту изражава се оценама од један (1) до пет (5). Оцењивање на писаном тесту врши се на следећи начин: – од 45 до 50 бодова........................... оцена 5 – од 39 до 44 бодова............................ оцена 4 – од 33 до 38 бода................................ оцена 3 – од 26 до 32 бодова............................ оцена 2 – до 25 бодова ................................... оцена 1 Члан 17. Успех на писаном задатку се изражава оценом од један (1) до пет (5). Чланови Комисије заједнички прегледају писани задатак и утврђују јединствену оцену. Члан 18. Успех на испиту се изражава оценом од један (1) до пет (5), која се добија тако што се збир оцене са писаног теста и оцене са писаног задатка, подели са два, с тим што се заокруживање врши на вишу оцену. Члан 19. Комисија утврђује листу кандидата за сваки суд према постигнутном успеху на испиту (прво се уписују кандидати са највишом оценом, а као последњи кандидати са најнижом оценом). Уколико два или више кандидата имају исту оцену, њихова имена се уписују по азбучном реду презимена кандидата. Листа кандидата из ст. 1. и 2. овог члана објављује се на интернет страници Савета, са означавањем датума и времена објављивања, на обрасцу који је саставни део правилника. Члан 20. Кандидат који је полагао испит, у року од три дана од објављивања листе из члана 19. овог Правилника, има право увида у свој испитни материјал, у присуству члана Комисије. Техничке грешке настале у бодовању и рачунању Комисија може исправити у року од пет дана од објављивања листе из члана 19. овог правилника. Исправка из става 2. овог члана објављује се на интернет страници Савета. Члан 21. Комплетан материјал са испита Комисија доставља Савету. Члан 22. Оцена са испита за одређену врсту и степен суда важи неограничено. Савет води евиденцију о кандидатима који су положили испит, према врсти и степену суда. Кандидат има право да поново полаже испит за одређену врсту и степен суда, с тим што се у том случају кандидату узима у обзир оцена остварена на последњем испиту. Члан 23. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира (,,Службени гласник РС”, број 94/16), као и оцена коју је кандидат добио на писаном тесту – питања, спроведеном његовом применом. Члан 24. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 147. став 4. Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), чл. 45. и 69. Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12, 101/13, 117/14, 40/15, 63/15, 106/15 и 63/16), Високи савет судства, на седници одржаној 15. новембра донео је ПРАВИЛНИК о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда "Службени гласник РС", број 94 од 24. новембра 2016. Предмет Правилника Члан 1. Овим правилником утврђују се критеријуми и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности и поступак за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и критеријуми и мерила за предлагање кандидата за председника суда. Сврха Правилника Члан 2. Сврха правилника је успостављање објективних критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности у поступку за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и критеријума и мерила за предлагање кандидата за председника суда. Забрана дискриминације Члан 3. При избору судијe на сталној судијској функцији у други или виши суд и у поступку предлагања кандидата за председника суда, забрањена је дискриминација по било ком основу, води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине који је у службеној употреби у суду. ПОСТУПАК ИЗБОРА СУДИЈЕ НА СТАЛНОЈ СУДИЈСКОЈ ФУНКЦИЈИ У ДРУГИ ИЛИ ВИШИ СУД Критеријуми и мерила Члан 4. Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције. Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета. Мерило стручности и оспособљеност за избор судије на сталној судијској функцији за судију у други или виши суд је оцена рада (резултати рада), у претходне три године. Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Достојност кандидата се претпоставља. Отпочињање поступка Члан 5. Високи савет судства (у даљем тексту: Савет) оглашава избор судија у „Службеном гласнику Републике Србије” и у дневном листу „Политика”, ради попуне упражњених судијских места у судовима у Републици Србији. Комисија Високог савета судства Члан 6. Савет доноси одлуку о образовању једне или више комисија коју чине три члана из реда судија – изборних чланова Савета. Комисија из става 1. овог члана: – врши проверу поднетих пријава на оглас и утврђује њихову дозвољеност, потпуност и благовременост, – прибавља оцену рада и – сачињава претходну листу кандидата коју доставља Савету. Недозвољене, непотпуне и неблаговремене пријаве комисија из става 1. овог члана одбацује закључком, против којег се може изјавити приговор Савету у року од три дана од дана достављања закључка. О приговору одлучује Савет у року од три дана од дана достављања приговора. Члан 7. Комисија Високог савета судства за кандидате чије су пријаве дозвољене, потпуне и благовремене, прибавља оцену рада од комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судије и председника суда. Претходна листа кандидата Члан 8. Комисија Високог савета судства саставља претходну листу кандидата, према азбучном реду презимена кандидата, која садржи: – презиме и име кандидата и – оцену рада. Комисија Високог савета судства претходну листу кандидата из става 1. овог члана доставља Савету, на обрасцу који је саставни део овог правилника (Образац број ВСС-1). На интернет страници Савета објављује се претходна листа кандидата из става 1. овог члана, са означавањем датума и времена објављивања. Члан 9. Савет, приликом избора судије на сталној судијског функцији у други или виши суд прибавља мишљење седнице свих судија суда из кога судија потиче, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда. Савет, приликом избора судије на сталној судијској функцији у други или виши суд, посебно цени: – учешће у обучавању судија и судског особља; – учешће у програмима стручног усавршавања у организацији институције надлежне за обуку у правосуђу; – објављене научне и стручне радове из области правних наука, које је кандидат као аутор или коаутор објавио; – излагање на домаћим и међународним научним и стручним скуповима. ПОСТУПАК ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЕДНИКА СУДА Отпочињање поступка Члан 10. Савет оглашава избор председника суда у „Службеном гласнику Републике Србије” и у дневном листу „Политика”. Комисија Високог савета судства Члан 11. Савет доноси одлуку о образовању једне или више комисија коју чине три члана из реда судија – изборних чланова Савета. Комисија из става 1. овог члана: – врши проверу поднетих пријава на оглас и утврђује њихову дозвољеност, потпуност и благовременост, – прибавља оцену рада, – вреднује програм рада кандидата, – обавља разговор са кандидатима за председника суда и – сачињава претходну листу кандидата коју доставља Савету. Недозвољене, непотпуне и неблаговремене пријаве комисија из става 1. овог члана одбацује закључком, против којег се може изјавити приговор Савету у року од три дана од дана достављања закључка. О приговору одлучује Савет у року од три дана од дана достављања приговора. Члан 12. Комисија Високог савета судства за кандидате чије су пријаве дозвољене, потпуне и благовремене, прибавља оцену рада од комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судије и председника суда. Критеријуми и мерила Члан 13. Комисија Високог савета судства вреднује способност кандидата за руковођење и организацију послова у суду на основу програма рада и разговора са кандидатом. Програм рада Члан 14. У програму рада кандидат износи своје виђење проблема у функционисању суда, начин решавања проблема и идеје за унапређење рада суда. Сваки члан Комисије Високог савета судства за избор вреднује програм рада кандидата оценом од 1 до 5. Оцена кандидата за програм рада добија се тако што се израчунава просечна вредност оцена коју је дао сваки члан Комисије Високог савета судства. Комисија Високог савета судства води записник о вредновању програма рада, у који се уноси оцена програма рада. Разговор Члан 15. Комисија Високог савета судства обавља разговор са кандидатима за председнка суда. Комисија Високог савета судства одређује време и место одржавања разговора са кандидатима и о томе обавештава кандидате најмање десет дана пре дана одржавања разговора. Обавештење о датуму и месту одржавања разговора доставља се кандидату на адресу која је означена у пријави. Обавештење о датуму и месту одржавања разговора, са именима кандидата који се позивају на разговор, објављује се на интернет страници Високог савета судства. Комисија Високог савета судства, пре разговора са кандидатима, утврђује питања која се постављају свим кандидатима, по истом редоследу. Питања се односе на мотивисаност кандидата за обављање функције председника суда, комуникативност, способност представљања и познавање послова судске управе. Сваки члан Комисије Високог савета судства оцењује одговоре кандидата на питања која су му постављена оценом од 1 до 5. Оцена кандидата на разговору добија се тако што се израчунава просечна вредност оцена коју је дао сваки члан Комисије Високог савета судства. Комисија Високог савета судства води записник о обављеном разговору, у који се уноси оцена остварена на разговору. Јавност Члан 16. Разговору са кандидатима могу да присуствују заинтересована лица, до броја расположивих места, а према редоследу пријављивања Комсији Високог савета судства. Усмени разговор се тонски снима. Завршна оцена Члан 17. Комисија Високог савета судства утврђује завршну оцену кандидата за председника суда, тако што се израчунава просечна вредност оцена из чл. 14. и 15. овог правилника, на обрасцу који се саставни део овог правилника (Образац број ВСС-2). Оцена се изражава искључиво целим бројем, заокруживањем на следећи начин: – више од 4.50.................................... оцена 5 – од 3.50 до 4.49................................. оцена 4 – од 2.50 до 3.49................................. оцена 3 – од 1.50 до 2.49................................. оцена 2 – од 1.00 до 1.50 ................................ оцена 1 Претходна листа кандидата Члан 18. Комисија Високог савета судства саставља претходну листу кандидата, према азбучном реду презимена кандидата, која садржи: – презиме и име кандидата, – оцену рада и – завршну оцену. Комисија Високог савета судства претходну листу кандидата из става 1. овог члана доставља Високом савету судства, на обрасцу који је саставни део овог правилника (Образац број ВСС-3). На интернет страници Савета објављује се претходна листа кандидата из става 1. овог члана, са означавањем датума и времена објављивања. Члан 19. Савет, у поступку предлагања кандидата за председника суда, прибавља мишљење о пријављеним кандидатима од седнице свих судија суда за који се предлаже избор председника. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 20. У поступцима за избор судија и председника судова који су оглашени пре ступања на снагу овог правилника, критеријуми и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности утврђују се према Одлуци о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова („Службени гласник РС”, број 49/09). Члан 21. До дана примене Правилника о критеријумима, мерилима, поступку и органима за вредновање рада судија и председника судова („Службени гласник РС”, бр. 81/14, 142/14, 41/15 и 7/16), рад судије на сталној судијској функцији за избор у други или виши суд и судије у поступку предлагања за председника суда, Савет цени на основу резултата рада прибављених од председника суда. Члан 22. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Одлука о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова („Службени гласник РС”, број 49/09), осим у делу под I. Члан 23. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 93. став 3. и члана 80. Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12, 101/13, 32/14, 111/14 и 117/14) и члана 13. алинеја 10. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10 и 88/11), Високи савет судства, на седници одржаној 8. маја 2015. године, доноси ПРАВИЛНИК о поступку за утврђивање дисциплинске одговорности судија и председника судoва "Службени гласник РС", број 41 од 8. маја 2015. ДЕО I Опште одредбе Члан 1. Овим правилником уређују се поступак утврђивања дисциплинске одговорности судије и председника суда за дисциплинске прекршаје прописане Законом о судијама, изрицање дисциплинских санкција у складу са Законом о судијама и образовање и начин рада дисциплинских органа. Члан 2. На питања која нису регулисана Законом о судијама и овим правилником сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку. Члан 3. Дисциплинска санкција изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја. Приликом одмеравања дисциплинске санкције узима се у обзир да ли је судија, односно председник суда раније дисциплински кажњаван, понашање у дисциплинском поступку и друге околности које могу утицати на одмеравање дисциплинске санкције. Члан 4. Поступање Дисциплинског тужиоца по пријави и дисциплински поступак су хитни и затворени за јавност, изузев уколико судија, односно председник суда против кога се води дисциплински поступак не захтева да поступак буде јаван. ДЕО II Дисциплински органи Дисциплински тужилац Члан 5. Дисциплински тужилац поступа по дисциплинској пријави, подноси Дисциплинској комисији предлог за вођење дисциплинског поступка, заступа предлог за вођење дисциплинског поступка пред Дисциплинском комисијом, изјављује жалбу против одлуке Дисциплинске комисије и предузима друге радње у складу са Законом о судијама и овим правилником. Мандат Дисциплинског тужиоца траје четири године. Дисциплински тужилац подноси годишњи извештај о свом раду Високом савету судства (у даљем тексту: Савет) најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину и увек када Савет то затражи. Члан 6. Дисциплински тужилац врши своју дужност непосредно или преко својих заменика. Дисциплински тужилац одређује заменика који ће поступати у предметима заменика који је дуже одсутан или је из других разлога спречен да поступа у предметима којима је задужен. Дисциплинског тужиоца у случају одсуства или спречености замењује заменик кога он одреди, а у случају изузећа заменик кога одреди председник Савета. Заменици Дисциплинског тужиоца Члан 7. Дисциплински тужилац има три заменика и сваки од њих је одговоран у предметима које му додели Дисциплински тужилац. Мандат заменика Дисциплинског тужиоца траје четири године. Члан 8. Дисциплински тужилац има округли печат, пречника 32mm, с малим грбом Републике Србије у средини, око кога је концентричним круговима на српском језику, ћириличким писмом, исписан текст: „Република Србија – Високи савета судства – Дисциплински тужилац – Београд”. Дисциплинска комисија Члан 9. Дисциплинску Комисију чине председник и два члана, који имају заменике. Председник Дисциплинске комисије руководи и стара се о организацији рада Дисциплинске комисије. Дисциплинска комисија поступа по предлогу Дисциплинског тужиоца за вођење дисциплинског поступка, води дисциплински поступак и доноси одлуку о предлогу Дисциплинског тужиоца за вођење дисциплинског поступка. Мандат председника и чланова Дисциплинске комисије и њихових заменика траје четири године. Председника Дисциплинске комисије у случају одсуства или спречености замењује члан Дисциплинске комисије кога он одреди, а у случају изузећа члан Дисциплинске комисије кога одреди председник Савета. Председник Дисциплинске комисије подноси годишњи извештај о раду Дисциплинске комисије Савету најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину и увек када Савет то затражи. Члан 10. Дисциплинска комисија има округли печат, пречника 32 mm, с малим грбом Републике Србије у средини, око кога је концентричним круговима на српском језику, ћириличким писмом, исписан текст: „Република Србија – Високи савета судства – Дисциплинска комисија – Београд”. Услови за именовање чланова дисциплинских органа Члан 11. Савет именује чланове дисциплинских органа из реда судија на сталној судијској функцији. За Дисциплинског тужиоца може бити именован судија који обавља судијску функцију најмање 15 година и који није дисциплински кажњаван. За заменика Дисциплинског тужиоца може бити именован судија који обавља судијску функцију најмање десет година и који није дисциплински кажњаван. За председника и члана Дисциплинске комисије и њихове заменике може бити именован судија који обавља судијску функцију најмање 15 година и који није дисциплински кажњаван. За чланове дисциплинских органа не могу бити именовани председници судова. Именовање чланова дисциплинских органа Члан 12. Савет упућује јавни позив судијама да поднесу пријаве за именовање за чланове дисциплинских органа. Приликом одлучивања о именовању Дисциплинског тужиоца, његових заменика и председника и чланова Дисциплинске комисије и њихових заменика, Савет узима у обзир, податке из личне и радне биографије, врсту професионалног искуства, мишљење о кандидату седнице свих судија, односно Опште седнице Врховног касационог суда. Изузеће члана дисциплинског органа Члан 13. Члан дисциплинског органа биће изузет из поступања у дисциплинском поступку који је против њега покренут или по дисциплинској пријави која је против њега поднета, ако му је судија против кога се води дисциплински поступак или његов заступник или лице које је поднело дисциплинску пријаву или његов заступник брачни друг или лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота или сродник по крви у правој линији до било ког степена, а у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена. Члан дисциплинског органа може бити изузет из поступања у дисциплинском поступку кад постоје околности који доводе у сумњу његову непристрасност. Члан дисциплинског органа, чим сазна да постоји разлог за његово изузеће, дужан је да прекине сваки рад на том предмету. Заменик Дисциплинског тужиоца о постојању разлога из ст. 1. и 2. овог члана обавештава Дисциплинског тужиоца, а члан Дисциплинске комисије и његов заменик председника Дисциплинске комисије, који одлучују о изузећу. О изузећу Дисциплинског тужиоца и председника Дисциплинске комисије одлучује председник Савета. Удаљење члана дисциплинског органа Члан 14. Члан дисциплинског органа удаљује се са дужности ако је донета одлука о његовом удаљењу са судијске функције. Одлуку о удаљењу са дужности члана дисциплинског органа доноси Савет. Одлуком из става 2. овог члана одређује се и члан дисциплинског органа који замењује члана дисциплинског органа који је удаљен са дужности. Престанак дужности Члан 15. Члану дисциплинских органа престаје дужност на лични захтев, по истеку мандата, престанком судијске функције, ако му је, као поступајућем судији, коначном одлуком изречена дисциплинска санкција или разрешењем. Разрешење члана дисциплинског органа Члан 16. Члан дисциплинског органа се разрешава дужности пре истека времена на које је именован ако дужност не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кажњиво дело које га чини недостојним за вршење дужности члана дисциплинског органа. Члан 17. Иницијативу за разрешење дужности члана дисциплинског органа може поднети сваки судија, члан дисциплинског органа или члан Савета. Члан 18. Савет ће у року од седам дана по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи. Ако оцени, на основу приложених доказа, да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Савет ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена. Члан 19. Уколико прихвати иницијативу, Савет у року од 15 дана од пријема иницијативе доноси одлуку о покретању поступка разрешења, о чему писмено обавештава подносиоца иницијативе и дисциплински орган. Члану дисциплинског органа ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу, као и о приложеним доказима. Одлуком о покретању поступка може се изрећи и мера удаљења до окончања поступка за разрешење. Члан 20. Одлуку о разрешењу Савет доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка. ДЕО III Дисциплински поступак Дисциплинска пријава Члан 21. Свако лице може поднети дисциплинску пријаву против судије, односно председникa суда Дисциплинском тужиоцу. Дисциплинска пријава се подноси у писменом облику. Дисциплинска пријава мора да садржи име и презиме судије и назив суда у коме обавља судијску функцију односно име и презиме председника суда и назив суда у коме обавља функцију председника суда, кратак опис радњи у поступању судије, односно председник суда, име и презиме подносиоца пријаве, његову адресу и потпис. Ако је дисциплинска пријава неразумљива или не садржи све податке да би се по њој могло поступати, Дисциплински тужилац ће подносиоцу пријаве вратити пријаву и одредиће рок од осам дана за исправку, односно допуну дисциплинске пријаве. У позиву за исправку, односно допуну дисциплинске пријаве подносилац ће се упозорити на последице пропуштања. Дисциплински тужилац ће одбацити дисциплинску пријаву уколико подносилац не изврши исправку, односно допуну или је не изврши у прописаном року. Поступање Дисциплинског тужиоца по пријави Члан 22. Дисциплински тужилац води евиденцију свих пријава које су поднете против судија, односно председник судова и образује предмет за сваку пријаву. Дисциплински тужилац може да прибавља потребне доказе и информације од суда, других државних органа, јавних установа или физичких лица. Судови, државни органи, јавне установе, судије, тужиоци и државни службеници обавезни су да сарађују са Дисциплинским тужиоцем. Члан 23. Дисциплински тужилац може да позове судију, односно председника суда против кога је поднета дисциплинска пријава да се изјасни о наводима из дисциплинске пријаве. Судија, односно председник суда није дужан да се одазове позиву Дисциплинског тужиоца. Дисциплински тужилац је дужан да обавести судију, односно председника суда који се одазове позиву да све што изјави може да буде коришћено као доказ у дисциплинском поступку. Члан 24. Дисциплински тужилац одбацује дисциплинску пријаву ако: – подносилац пријаве није поступио по налогу Дисциплинском тужиоца или није поступио у року од осам дана (члан 21. став 6); – је поднета анонимна пријава; – је наступила застарелост вођења дисциплинског поступка. Члан 25. Дисциплински тужилац одбија дисциплинску пријаву као неосновану ако нема довољно доказа за подношење предлога за вођење дисциплинског поступка. Члан 26. О одбачају, односно о одбијању дисциплинске пријаве из разлога прописаних чл. 24. и 25. овог правилника Дисциплински тужилац сачињава службену белешку, о чему писмено обавештава подносиоца дисциплинске пријаве. Покретање дисциплинског поступка Члан 27. Дисциплински тужилац подноси Дисциплинској комисији предлог за вођење дисциплинског поступка ако сматра да постоји оправдана сумња да је учињен дисциплински прекршај. Дисциплински поступак је покренут достављањем предлога за вођење дисциплинског поступка Дисциплинској комисији. Предлог за вођење дисциплинског поступка садржи: 1) личне податке судије (име и презиме, датум рођења и адресу) и суд у коме обавља судијску функцију односно личне податке председника суда (име и презиме, датум рођења и адресу) и суд у коме обавља функцију председника суда; 2) чињенични опис и правну квалификацију дисциплинског прекршаја; 3) предлог о доказима које треба извести на дисциплинском рочишту и предлог дисциплинске санкције. Судија, односно председник суда може имати заступника од дана када му је Дисциплинска комисија доставила предлог Дисциплинског тужиоца за вођење поступка. Првостепени дисциплински поступак Члан 28. Уколико Дисциплинска комисија предлог за вођење дисциплинског поступка не врати Дисциплинском тужиоцу на допуну и уређење, предлог за вођење дисциплинског поступка доставља судији односно председнику суда са доказима Дисциплинског тужиоца. Дисциплинска комисија у обавештењу о покренутом дисциплинском поступку упозорава судију, односно председника суда да има право да ангажује заступника, да се сам или преко заступника изјасни о предлогу и да предложи доказе у року од осам дана од дана добијања обавештења. По пријему изјашњења од стране судије, односно председника суда или по протеку рока за изјашњење, председник Дисциплинске комисије заказује дисциплинско рочиште. Дисциплинском тужиоцу се уз позив за дисциплинско рочиште доставља и изјашњење судије, односно председника суда. Од дана достављања позива странама до дана одржавања дисциплинског рочишта мора да протекне најмање осам дана. Обустава дисциплинског поступка Члан 29. Дисциплинска комисија ће решењем обуставити поступак ако Дисциплински тужилац у току поступка одустане од предлога за вођење дисциплинског поступка. Није дозвољено подношење новог предлога за вођење дисциплинског поступка заснованог на истим чињеницама. Члан 30. Ако уредно позвани судија или његов заступник, односно председник суда или његов заступник, не приступе на рочиште без оправданог разлога, рочиште се одржава у њиховом одсуству. Ако уредно позвани Дисциплински тужилац не приступи на рочиште без оправданог разлога сматра се да је одустао од предлога за вођење дисциплинског поступка и Дисциплинска комисија решењем обуставља дисциплински поступак. Члан 31. Дисциплинска комисија може у току поступка изводити доказе, које стране нису предложиле или од којих су одустале, а које сматра важним за тачно и потпуно утврђивање чињеничног стања. Члан 32. Председник Дисциплинске комисије руководи дисциплинским рочиштем. Председник Дисциплинске комисије ће упозорити судију, односно председника суда против кога се води дисциплински поступак да има право да ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своје наводе, призна или не призна одговорност за дисциплински прекршај, да да изјаву сам или преко заступника, а посебно о праву да износи чињенице и предлаже доказе у прилог својих навода, поставља питања другим учесницима у поступку, ставља примедбе и даје објашњења у вези са изведеним доказима. Одлуке Дисциплинске комисије Члан 33. Дисциплинска комисија ће се, након завршеног дисциплинског рочишта, повући на већање и гласање ради доношења одлуке. О већању и гласању саставља се посебан записник који потписују чланови Дисциплинске комисије и записничар. Одлуке Дисциплинске комисије су решење и одлука којом се предлаже Савету да покрене поступак за разрешење судије за утврђен тежак дисциплински прекршај односно одлука којом се предлаже Савету да покрене поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда за утврђен тежак дисциплински прекршај. Члан 34. Дисциплинска комисија решењем: – одбија предлог Дисциплинског тужиоца за вођење дисциплинског поступка, – усваја предлог Дисциплинског тужиоца за вођење дисциплинског поступка, оглашава судију односно председника суда одговорним за дисциплински прекршај и изриче му одговарајућу санкцију. Дисциплинска комисија одлуком: – предлаже Савету да покрене поступак за разрешење судије за утврђен тежак дисциплински прекршај односно предлаже Савету да покрене поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда за утврђен тежак дисциплински прекршај. Члан 35. Решење Дисциплинске комисије из члана 34. став 1. овог правилника садржи: 1) име и презиме председника и чланова Дисциплинске комисије и записничара, 2) имена страна у поступку и заступника, 3) датум и место доношења одлуке, 4) одлуку о одбијању предлога за вођење дисциплинског поступка, односно одлуку којом се судија, односно председник суда оглашава одговорним за учињени дисциплински прекршај, правну квалификацију дисциплинског прекршаја и дисциплинску санкцију која му је изречена, 5) образложење, 6) одлуку о трошковима поступка, 7) потпис председника Дисциплинске комисије, 8) поуку о правном леку. Дисциплинска комисија у року од осам дана од дана објављивања решења, израђује писмени отправак решења и доставља га Дисциплинском тужиоцу, судији и његовом заступнику, односно председнику суда и његовом заступнику. Жалба Члан 36. Против решења Дисциплинске комисије Дисциплински тужилац, судија и његов заступник, односно председник суда и његов заступник могу изјавити жалбу Савету у року од осам дана од дана достављања одлуке. Решење се може побијати: 1) због повреда правила поступка које су могле имати утицај на доношење законитог и правилног решења, 2) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, 3) због погрешне примене материјалног права, 4) због одлуке о изреченој дисциплинској санкцији. Жалба садржи: 1) означење решења против кога се изјављује жалба, 2) изјаву да се решење побија у целини или у одређеном делу, 3) разлоге жалбе, 4) потпис лица које изјављује жалбу. У жалби се могу износити нове чињенице и предлагати нови докази само ако жалилац учини вероватним да их без своје кривице није могао изнети, односно предложити у току првостепеног дисциплинског поступка. Жалба са прилозима се доставља другој страни у поступку, која може у року од три дана од дана достављања жалбе доставити одговор на жалбу. Неблаговремени одговор на жалбу неће се узимати у разматрање. Дисциплинска комисија одмах по пријему одговора на жалбу или истека рока за давање одговора на жалбу списе предмета доставља Савету. Другостепени дисциплински поступак пред Високим саветом судства Члан 37. Савет одлучује о жалби, по правилу, без расправе. Председник Савета одређује из реда судија – изборних чланова Савета известиоца. Известилац даје кратак приказ поступка и чињеница, након чега Савет доноси одлуку. Изузетно, када Савет нађе да је ради правилног утврђења чињеничног стања или отклањања повреде правила поступка потребно да се пред Саветом понове већ изведени докази или да се изведу предложени, а неизведени докази од стране Дисциплинске комисије или изведу докази предложени у жалби, заказаће расправу. Известилац даје кратак приказ поступка и чињеница, не изражавајући мишљење о основаности жалбе, након чега подносилац жалбе образлаже жалбу, а затим и друга страна излаже свој одговор. Ако уредно позвани Дисциплински тужилац не приступи на расправу без оправданог разлога сматра се да је одустао од предлога за вођење дисциплинског поступка. Одлуке Високог савета судства по жалби Члан 38. Савет доноси одлуку о жалби у року од 30 дана од дана достављања жалбе, у облику решења. Одлука се доноси већином гласова. О већању и гласању саставља се записник о већању и гласању који потписују чланови Савета и записничар. Одлучујући по жалби Савет може да: 1) одбаци жалбу као неблаговремену или недозвољену, 2) одбије жалбу, као неосновану и потврди решење Дисциплинске комисије, 3) усвоји жалбу и преиначи решење Дисциплинске комисије. Решење из става 1. овог члана садржи: 1) састав Савета, 2) имена страна у поступку, 3) датум и место доношења решења, 4) садржину решења на коју је изјављена жалба, 5) одлуку о жалби, 6) образложење, 7) потпис председника Савета или заменика председника Савета који је председавао седницом. Уколико је првостепена одлука преиначена, решење о жалби садржи и: 1) чињеничне и законске елементе дисциплинског прекршаја за који је судија оглашен одговорним и дисциплинску санкцију која му је изречена, 2) утврђивање нове дисциплинске санкције, 3) одбијање предлога Дисциплинског тужиоца. Одлука Савета је коначна и против ње се може покренути управни спор. Члан 39. Писмени отправак решења Савет је дужан да изради у року од осам дана од дана доношења одлуке, а списе предмета заједно са примерком решења враћа Дисциплинској комисији која примерак решења без одлагања доставља Дисциплинском тужиоцу, судији и његовом заступнику, односно председнику суда и његовом заступнику. Предлог за покретање поступка за разрешење судије Члан 40. Дисциплинска комисија кад утврди да је судија извршио тежак дисциплински прекршај, објављује одлуку о утврђеном тешком дисциплинском прекршају и у року од осам дана Савету доставља образложен предлог за покретање поступак за разрешење судије, са списима предмета. Поступак за разрешење судије Члан 41. Поступак за разрешење судије покренут је достављањем предлога за разрешење судије Савету. Савет предлог Дисциплинске комисије без одлагања доставља судији да се о њему изјасни, у року од осам дана, уз упозорење на права из члана 66. Закона о судијама и последицама пропуштања. По пријему предлога из става 1. овог члана, председник Савета одређује из реда судија – изборних чланова Савета, известиоца који даје кратак приказ поступка и чињеница, не изражавајући мишљење о основаности предлога за разрешење. Одлуке Савета по предлогу за разрешење судије Члан 42. Савет може одлучујући по предлогу за разрешење да: 1) усвоји предлог за разрешење и донесе одлуку о разрешењу судије, 2) одбије предлог за разрешење и преиначи одлуку Дисциплинске комисије у делу у којем је судија оглашен одговорним за тежак дисциплински прекршај, огласи судију одговорним за дисциплински прекршај и изрекну му дисциплинску санкцију, 3) одбије предлог за разрешење и судију ослободи дисциплинске одговорности. Против одлуке из става 1. тачка 1) судија може изјавити приговор савету у року од 15 дана од дана достављања одлуке, а против одлуке из тачке 2) судија може покренути управни спор. Предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда Члан 43. Дисциплинска комисија кад утврди да је председник суда извршио тежак дисциплински прекршај, објављује одлуку о утврђеном тешком дисциплинском прекршају и у року од осам дана Савету доставља образложени предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда, са списима предмета. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда Члан 44. Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покренут је достављањем предлога за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда Савету. Савет предлог Дисциплинске комисије без одлагања доставља председнику суда да се о њему изјасни, у року од осам дана, уз упозорење на права из члана 66. Закона о судијама и последицама пропуштања. По пријему предлога из става 1. овог члана, председник Савета одређује из реда судија – изборних чланова Савета, известиоца који даје кратак приказ поступка и чињеница, не изражавајући мишљење о основаности предлога за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда. Одлуке Савета по предлогу за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда Члан 45. Савет може одлучујући по предлогу за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда да: 1) усвоји предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда и донесе одлуку којом Народној скупштини предлаже разрешење председника суда, 2) одбије предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда и преиначи одлуку Дисциплинске комисије у делу у којем је председник суда оглашен одговорним за тежак дисциплински прекршај, огласи председника суда одговорним за дисциплински прекршај и изрекну му дисциплинску санкцију, 3) одбије предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда и председника суда ослободи дисциплинске одговорности. Извршење коначних одлука о дисциплинским санкцијама Члан 46. Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист судије. Ванредни правни лекови Члан 47. У дисциплинском поступку нису дозвољени ванредни правни лекови, нити понављање поступка. Трошкови поступка Члан 48. Свака страна претходно сноси своје трошкове, укључујући и трошкове сведока и вештака које је предложила. На захтев судије, односно председника суда против кога је вођен дисциплински поступак, надокнадиће му се оправдани трошкови поступка, укључујући и трошкове заступника, на терет Савета, ако се дисциплински поступак оконча обуставом поступка или одбијањем предлога за вођење дисциплинског поступка. Одлуку о трошковима поступка доноси Дисциплинска комисија. Против одлуке из става 3. овог члана дозвољена је жалба Савету у року од осам дана од дана достављања одлуке. ДЕО IV Завршне одредбе Члан 49. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилника о дисциплинском поступку и дисциплинској одговорности судија (,,Службени гласник РС”, број 71/10). Члан 50. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 32. став 4. и члана 33. став 5. Закона о судијама (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12 и 101/13) и члана 15. Закона о Високом савету судства (,,Службени гласник РС”, бр. 43/09, 22/11 и 33/11), Високи савет судства, на седници одржаној 22. јула 2014. године, доноси ПРАВИЛНИК о критеријумима, мерилима, поступку и органима за вредновање рада судија и председника судова "Службени гласник РС", бр. 81 од 1. августа 2014, 142 од 25. децембра 2014, 41 од 8. маја 2015, 7 од 29. јануара 2016. Део I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником утврђује се сврха, критеријуми и мерила за вредновање рада судија и председника судова, поступак за вредновање, састав и начин рада органа за вредновање. Члан 2. Сврха вредновања рада судија и председника судова је побољшање ефикасности судског система, очување и унапређење стручности, оспособљености и одговорности судија и председника судова, подстицање судија и председника судова у остваривању најбољих резултата рада, одржавање, јачање поверења јавности у рад судија и судова и напредовање у каријери. Члан 3. Вредновање рада судија и председника судова изражава се оценом. Рад судија на сталној функцији и председника судова редовно се вреднује једном у три године, а судијa који су први пут изабрани једном годишње. Изузетно, на основу одлуке Високог савета судства (у даљем тексту: Савет), рад судија и председника судова може бити и ванредно вреднован. Члан 4. Критеријуми за вредновање рада судија су квалитет и квантитет. Мерила за вредновање квалитета рада судија су проценат укинутих одлука и време израде одлука. Вредновање квалитета се врши тако што се за свако мерило утврди појединачна оцена, а на основу утврђених појединачних оцена утврђује се оцена вредновања рада квалитета судија. Појединачне оцене за мерила квалитета рада су: ,,изузетно успешно”, ,,успешно”, и ,,не задовољава”. Мерило за вредновање квантитета рада судија је месечна норма, а за судије које немају довољан број предмета у раду мерило за вредновање квантитета је број укупно решених предмета у односу на укупан број предмета у раду. Вредновање квантитета рада судије се врши тако што се мерило квантитета рада судија вреднује појединачном оценом рада ,,изузетно успешно”, ,,успешно”, и ,,не задовољава”. Оцене које се односе на вредновање рада судије су: „изузетно успешно обавља судијску функцију”, „успешно обавља судијску функцију” и „не задовољава”. Рад судије који је изабран за председника суда и који обавља судијску функцију вреднује се према критеријумима за вредновање рада судија. Члан 5. Критеријум за вредновање рада председника суда је резултат рада судске управе. Мерило за вредновање рада председника суда које се односе на резултат рада судске управе је број неотклоњених неправилности у раду судске управе утврђен од стране председника непосредно вишег суда у односу на укупан број утврђених неправилности у раду. Појединачна оцена за мерило за вредновање рада председника суда кроз резултат рада судске управе је: ,,изузетно успешно”, ,,успешно”, и ,,не задовољава”. Оцене које се односе на вредновање рада председника суда су: „изузетно успешно обавља функцију председника суда”, „успешно обавља функцију председника суда и „незадовољавајуће обавља функцију председника суда”. Члан 6. Савет образује: – Комисију за вредновање рада судија и председника судова, као стално радно тело Савета; – Комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова (у даљем тексту: комисије) и – Комисију за одлучивање о приговорима судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада. Члан 7. У јединственом поступку вредновања обезбеђује се учешће судија и председника судова чији се рад вреднује. Део II ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА И ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА Комисија за вредновање рада судија и председника судова, као стално радно тело Савета Члан 8. Комисија за вредновање рада судија и председника судова има три члана, које Савет именује из реда изборних чланова Савета – судија. Комисија из става 1. овог члана доноси одлуку о отпочињању поступка вредновања рада судија и председника судова, којом се за сваки суд одређује датум када комисија отпочиње поступак вредновања и датум окончања поступка вредновања, седиште суда у коме комисија врши вредновање и именујe секретар комисије.* Комисија из става 1. овог члана координира рад комисија, разматра спорна питања у вези поступка вредновања рада судија и председника судова, даје смернице комисијама за спровођење поступка вредновања и предлоге за унапређење поступка вредновања и рада комисија.* Комисија подноси Савету извештај о предузетим радњама у поступку вредновања рада судија и председника судова. *Службени гласник РС, број 41/2015 Комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада Члан 9. Савет именује чланове комисије из реда судија вишег суда у односу на суд у коме функцију врше судија и председник суда, чији се рад вреднује. Чланови комисије су судије на сталној судијској функцији. Комисије се састоје од председника и два члана, који имају своје заменике. Савет упућује јавни позив судијама да поднесу пријаве за именовање за чланове комисије. Чланови комисије именују се на седам година. Заменици председника и чланова комисија замењују председника, односно члана комисије у случају спречености или одсутности. Члановима комисије припада право на умањење норме у току поступка вредновања.* Савет доноси одлуку о трајању и проценту умањења норме.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Комисија за одлучивање о приговору судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада Члан 10. На именовање три члана Комисије Високог савета судства из реда судија Врховног касационог суда за одлучивање о приговору судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада сходно се примењују одредбе о именовању чланова комисија. Члан 11. Председник комисије и председник Комисије за одлучивање о приговору судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада руководи радом комисије и потписује одлуке о вредновању рада судије и председника суда и друга акта. О раду сваке комисије води се записник који потписују сви чланови комисије, а који садржи: оцену о вредновању рада судије и председника суда по сваком критеријуму, записник о обављеном разговору са судијом и председником суда и оцену рада. Члан 12. Комисије и Комисија за одлучивање о приговору судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада имају секретара, кога из реда судског особља именује Комисија Високог савета судства из члана 8. овог правилника. Члан 13. Захтев за изузеће председника и члана комисије и председника и члана Комисије за одлучивање о приговору судија и председника судова на поступак вредновања и оцену рада, може поднети председник односно члан комисије, судија и председник суда, чији се рад вреднује из разлога прописаних Пословником о раду Високог савета судства. О захтеву за изузеће одлучује Савет, сходно одредбама Пословника о раду Високог савета судства. Део III КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА Критеријуми за вредновање рада судија Члан 14. Критеријуми за вредновање рада судија су: 1. Квалитет и 2. Квантитет Квалитет рада исказује способност и знање судије у примени материјалног и процесног права. Квантитет рада исказује ефикасност у решавању предмета. Мерила за вредновање рада судија 1. Квалитет Члан 15. Мерила квалитета рада судија који поступају у првостепеном поступку су: 1. Проценат укинутих одлука по правном леку који се изражава процентом укинутих одлука у односу на укупан број донетих одлука у оцењиваном периоду, вреднује се: – укинуто до 5% одлука ,,изузетно успешно” – укинуто изнад 5% до 15% ,,успешно” – укинуто изнад 15% ,,не задовољава” 2. Време израде одлука: – уколико је изнад 80% одлука израђено у року до 30 дана, а остале одлуке у року до 60 дана ,,изузетно успешно” – уколико је од 55% до 80% одлука израђено у року до 30 дана, а остале одлуке у року до 60 дана ,,успешно” – уколико судија није испунио мерило из алинеје 1. или алинеје 2.* ,,не задовољава”*. *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 16. Мерило квалитета рада судија који поступају у другостепеном поступку је:* 1. Време израде одлука* – уколико је изнад 80% одлука израђено у року до 30 дана, а остале одлуке у року до 90 дана* ,,изузетно успешно”* – уколико је од 55% до 80% одлука израђено у року до 30 дана, а остале одлуке у року до 90 дана* ,,успешно”* – уколико судија није испунио мерило из алинеје 1. или алинеје 2.* ,,не задовољава”*. *Службени гласник РС, број 41/2015 Квантитет Члан 17. Квантитет (учинак) рада судија се вреднује на основу броја предмета који судија заврши у току месеца у односу на број који би требало да заврши – месечну норму. Месечна норма из става 1. овог члана се односи на мериторно решене предмете, а предмети решени на други начин, рачунају се три таква предмета као један мериторно решен. Изузетно од става 2. овог члана у вишем и апелационом суду пет решених предмета у Кж и Кж2 материји рачунају се као један мериторно решен предмет.* У апелационом суду пет решених предмета у Кжм2 материји рачунају се као један мериторно решен предмет.* Три предмета у поступку у коме се штити право на суђење у разумном року решених по приговору ради убрзавања поступка и жалби рачунају се као један мериторно решен предмет.* Два предмета окончана закључењем споразума о решавању спора посредовањем рачунају се као један мериторно решен предмет.* Уколико судија не може да заврши месечну норму због недовољног броја предмета у раду комисија цени број укупно решених предмета у односу на укупан број предмета у раду. Уколико је судија поступао у предметима различите врсте квантитет рада се утврђује збиром оствареног процента за сваку врсту предмета у односу на месечну норму у тим материјама, с тим да комисије цене све врсте решених предмета који нису обухваћени овим правилником, а предвиђени су Судским пословником и законом*. *Службени гласник РС, број 7/2016 Члан 18. Месечна норма је: 1. У основном суду: – кривични К – 14; – парнични П – 20; – радни спорови П1 – 20; – породични спорови П2 – 25; – ванпарнични поступци Р1 и Р2 – 27; – Р 3 – 150; – оставина – 100; – извршни И – 50; – Ив – 500; – Ипв и – 80; – Ипв ив – 100. 2. У вишем суду: – кривични К – 6; – Кж, Кж1 и Кж2 – 30; – Кв – 50; – припремни и поступак према малолетницима Ким и Км – 10; – првостепени парнични П , П1, П2, П3 и П4 – 12; – другостепени парнични Гж – 32; – другостепени парнични Гж1 и Гж2 – 37; – рехабилитација Рех – 14. 3. У апелационом суду: – другостепени кривични предмети Кж1 – 12; – Кжм, Кжм1 и Кжм2 – 15; – другостепени кривични предмети Кж2 – 20; – другостепени парнични предмети Гж и Гж3 – 20; – другостепени парнични предмети Гж1 и Гж2 – 23; – рехабилитације Рех ж – 12. 4. У привредном суду: – парнични П, П1 и П2 – 20; – привредни преступи Пк, Пки и Пкр – 25; – стечај Ст – 2; – извршни и ванпарнични предмети И, Ив, Ипв (И), Ипв(Ив), Р, Фи – 180. 5. У Привредном апелационом суду: – у другостепеном поступку Пж и Пвж – 25; – привредни преступи Пкж – 25. 6. У прекршајном суду: – Пр предмета – 60; – Прм – 50; – При – 250; – Замолнице – 200. 7. У Прекршајном апелационом суду: – Пру – 40; – Прж предмета – 40; – Пржм – 40. 8. У Управном суду: - У, Уи, Уп, Ур, Уж, Уо, Ув и Уип - 25* *Службени гласник РС, број 41/2015 Умањење норме Члан 19. Председнику суда у судовима до 15 судија норма се умањује за 30%, у судовима од 16 до 30 судија норма се умањује за 70%, а у судовима преко 30 судија, председници судова нису везани нормом. Заменику председника суда, председнику судског одељења, руководиоцима судске праксе, председнику већа у другостепеном поступку и надзорном судији за обуку судијских помоћника и приправника у суду, припада 20% умањења норме, само по једном основу. Члан 20. Мерило за вредновање квантитета (учинка) рада судија – месечна норма, вреднује се: – уколико је завршио преко месечне норме 20% и више ,,изузетно успешно” – уколико је завршио месечну норму или преко месечне норме до 20% или испод месечне норме до 20% ,,успешно” – уколико је завршио испод месечне норме 20% и више ,,не задовољава”. Члан 21. Уколико судија нема довољан број предмета у раду (нпр. због недовољног прилива предмета у суду) за мерило за вредновање квантитета (учинка) рада судије узима се број укупно решених предмета у односу на укупан број предмета у раду, и вреднује се: – уколико је завршио изнад 80% предмета од укупног броја предмета у раду ,,изузетно успешно” – уколико је завршио од 65% до 80% предмета од укупног броја предмета у раду ,,успешно” – уколико је завршио испод 65% ,,не задовољава”. Члан 22. Вредновање критеријума квалитета рада судија који поступају у првом степену за мерила из члана 15. овог правилника се врши на тај начин што се свако мерило вреднује појединачном оценом ,,изузетно успешно”, ,,успешно” или ,,не задовољава”. Квалитет рада судије коме је за оба мерила утврђена оцена ,,изузетно успешно” или за једно мерило ,,изузетно успешно”, а за друго мерило ,,успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,изузетно успешно”. Квалитет рада судије коме је за оба мерила утврђена оцена ,,успешно”, биће оцењен појединачном оценом ,,успешно”. Квалитет рада судије коме за једно мерило буде утврђена оцена ,,не задовољава”, биће оцењен појединачном оценом ,,не задовољава.” Члан 23. Вредновање критеријума квалитета рада судија који поступају у другом степену за мерила из члана 16. овог правилника се врши на тај начин што се мерило време израде одлуке вреднује појединачном оценом ,,изузетно успешно”, ,,успешно” или ,,не задовољава”. Квалитет рада судије коме је за мерило време израде одлуке утврђена оцена ,,изузетно успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,изузетно успешно”. Квалитет рада судије коме је за мерило време израде одлуке утврђена оцена ,,успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,успешно”. Квалитет рада судије коме је за мерило време израде одлуке утврђена оцена ,,не задовољава” биће оцењен појединачном оценом ,,не задовољава.” Члан 24. Вредновање квантитета рада судије се врши на тај начин што се мерило за вредновање квантитета рада судије из чл. 20. или 21. овог правилника вреднује појединачном оценом ,,изузетно успешно”, ,,успешно” или ,,не задовољава”. Квантитет рада судије коме је за мерило из чл. 20. или 21. овог правилника утврђена оцена ,,изузетно успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,изузетно успешно”. Квантитет рада судије коме је за мерило из чл. 20. или 21. овог правилника утврђена оцена ,,успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,успешно”. Квантитет рада судије коме је за мерило из чл. 20. или 21. овог правилника утврђена оцена ,,не задовољава” биће оцењен појединачном оценом ,,не задовољава.” Члан 25. Рад судије коме су за оба критеријума утврђене појединачне оцене ,,изузетно успешно”, или за један критеријум оцена ,,изузетно успешно”, а за други ,,успешно”, вреднује се оценом ,,изузетно успешно обавља судијску функцију”. Рад судије коме је за оба критеријума утврђена појединачна оцена ,,успешно” вреднује се оценом ,,успешно обавља судијску функцију”. Рад судије коме је за један критеријум утврђена појединачна оцена ,,не задовољава” вреднује се оценом ,,не задовољава”. Вредновање рада судија Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду Члан 26. Судије Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду вреднују се на основу критеријума квалитет. Мерила за вредновање квалитета рада судија Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду су благовременост поступања и време израде одлука. Рад судија из става 1. овог члана вреднује се тако што комисија за сваког судију појединачно утврђује да ли је испунио прописана мерила. Приликом вредновања рада судија из става 1. овог члана, комисија ће узети у обзир број и сложеност предмета. Рад судије који је у поступности испунио наведена мерила вреднује се оценом ,,изузетно успешно обавља судијску функцију”. Рад судија који је делимично испунио наведена мерила вреднује се оценом ,,успешно обавља судијску функцију”. Рад судије који није испунио наведена мерила вреднује се оценом ,,не задовољава”. Оцена рада судије* *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 26а* Судија, коме је за сваку годину вредновања утврђена оцена „изузетно успешно обавља судијску функцију” утврђује се оцена рада „изузетно успешно обавља судијску функцију” за цео период вредновања.* Судија, коме је за две године вредновања утврђена оцена „изузетно успешно обавља судијску функцију” а за једну годину вредновања оцена „успешно обавља судијску функцију” утврђује се оцена рада „изузетно успешно обавља судијску функцију” за цео период вредновања.* Судија, коме је за две године вредновања утврђена оцена „успешно обавља судијску функцију” а за једну годину вредновања оцена „изузетно успешно обавља судијску функцију” утврђује се оцена рада „успешно обавља судијску функцију” за цео период вредновања.* Судија, коме је за сваку годину вредновања утврђена оцена „успешно обавља судијску функцију” утврђује се оцена рада „успешно обавља судијску функцију” за цео период вредновања.* Судија, коме је за једну годину вредновања током периода вредновања утврђена оцена „не задовољава” утврђује се оцена рада „не задовољава” за цео период вредновања.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 26б* Судија коме је утврђена оцена „не задовољава” упућује се на обавезну обуку.* Одлуку о упућивању судије на обавезну обуку доноси Савет, на предлог комисије.* Након завршене обавезне обуке рад судије подлеже ванредном вредновању.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Део IV КРИТЕРИЈУМ И МЕРИЛО ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ПРЕДСЕДНИКА СУДА Члан 27. Рад судије који је изабран за председника суда се вреднује према критеријумима за вредновање рада судија, уколико обавља судијску функцију и према критеријуму за вредновање рада председника суда. Критеријум за вредновање рада председника суда Члан 28. Критеријум за вредновање рада председника суда је: 1. резултат рада судске управе. Мерило за вредновање рада председника суда Члан 29. Мерило за вредновање рада председника суда које се односи на резултат рада судске управе је: 1. број неотклоњених неправилности у раду судске управе утврђен од стране председника непосредно вишег суда. – уколико је остало неотклоњених неправилности мање од 5% ,,изузетно успешно” – уколико је остало неотклоњених неправилности од 5% до 10% ,,успешно” – уколико је остало неотклоњених неправилности више од 10% ,,не задовољава”. Члан 30. Вредновање критеријума рада председника суда за мерило из члана 29. овог правилника се врши на тај начин што се мерило број неотклоњених неправилности у раду судске управе утврђене од стране председника непосредно вишег суда вреднује појединачном оценом ,,изузетно успешно”, ,,успешно” или ,,не задовољава”. Члан 31. Рад председника суда коме је за наведено мерило из члана 29. овог правилника утврђена оцена ,,изузетно успешно” биће оцењен појединачном оценом ,, изузетно успешно”. Рад председника суда коме је за наведено мерило утврђена оцена ,,успешно” биће оцењен појединачном оценом ,,успешно”. Рад председника суда коме за наведено мерило утврђена оцена ,,не задовољава” биће оцењен појединачном оценом ,,не задовољава”. Оцена рада председника суда* *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 31а* Председник суда, коме је за сваку годину вредновања утврђена оцена „изузетно успешно” утврђује се оцена рада „изузетно успешно обавља функцију председника суда” за цео период вредновања.* Председник суда, коме је за две године вредновања утврђена оцена „изузетно успешно” а за једну годину вредновања оцена „успешно” утврђује се оцена рада „изузетно успешно обавља функцију председника суда” за цео период вредновања.* Председник суда, коме је за две године вредновања утврђена оцена „успешно” а за једну годину вредновања оцена „изузетно успешно” утврђује се оцена рада „успешно обавља функцију председника суда” за цео период вредновања.* Председник суда, коме је за сваку годину вредновања утврђена оцена „успешно” утврђује се оцена рада „успешно обавља функцију председника суда” за цео период вредновања.* Председник суда, коме је за једну годину вредновања током периода вредновања утврђена оцена „не задовољава” утврђује се оцена рада „незадовољавајуће обавља функцију председника суда” за цео период вредновања.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Део V ПОСТУПАК ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА И ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА Период за који се врши вредновање Члан 32. Рад судија на сталној судијској функцији и председника судова редовно се вреднује једном у три године. Рад судије који је први пут изабран вреднује се једном годишње, почев од дана ступања на судијску функцију. Рад судије који је први пут изабран, за трећу годину рада, вреднује се 60 дана пре истека његовог трогодишњег мандата. Материјал за вредновање Члан 33. Материјал на основу кога се врши вредновање и утврђује оцена рада су: – за квалитет који се изражава кроз укинуте одлуке – статистички извештаји о раду судије чији се рад вреднује;* – за квантитет – статистички извештаји о раду судије чији се рад вреднује и статистички извештаји о раду суда;* – извештај председника суда, односно судске управе, записници са седница одељења, седнице свих судија, извештаји непосредно вишег суда о извршеној контроли; – записници о разговору са судијом односно председником суда чији рад се вреднује; – примедбе и предлози судије или председника суда чији рад се вреднује. *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 34. Председник суда је дужан да, на захтев органа надлежних за вредновање рада судија и председника судова достави материјал за вредновање. Члан 35. Судија односно председник суда, чији се рад вреднује, има право да изврши увид у материјал за вредновање и да стави примедбе, о чему се сачињава записник. Члан 36.* Комисија, пре доношења оцене рада, обавља разговор са судијом, о чему се сачињава записник.* Судија, током разговора, може изнети разлоге који су били од утицаја на остваривање прописаних мерила за критеријум квалитета и критеријум квантитета.* Комисија, приликом вредновања по сваком критеријуму и утврђивања оцене за цео период вредновања, цени оправданост разлога које је судија изнео на разговору, а који су били од утицаја на остваривање прописаних мерила.* У записник се уносе и активности судије ван суђења, као што су учествовање судије у наставним и научним делатностима, објављивање стручних радова и реферата, и др.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 36a* Комисија, пре доношења оцене рада, обавља разговор са председником суда, о чему се сачињава записник.* Председник суда, током разговора, може изнети разлоге који су били од утицаја на остваривање мерила за критеријум резултат рада судске управе.* Комисија, приликом вредновања и утврђивања оцене за цео период вредновања, цени оправданост разлога које је председник суда изнео на разговору, а који су били од утицаја на остваривање мерила.* *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 37. Комисија на основу материјала за вредновање и разговора са судијом односно председником суда, врши вредновање по сваком критеријуму и утврђује оцену рада, на Обрасцу за оцену рада судије односно Обрасцу за оцену рада председника суда. Члан 38. Комисија је дужна да изради писмени отправак образложене одлуке о оцени рада судије који је први пут изабран, у року од 30 дана од дана окончања поступка вредновања. Писмени отправак одлуке из става 1. овог члана доставља се судији, преко суда у коме судија врши функцију. Члан 39. Комисија је дужна да изради писмени отправак образложене одлуке о оцени судије на сталној судијској функцији и председника судова у року од 60 дана од дана окончања поступка вредновања, по истеку треће године вредновања рада. Писмени отправак одлуке из става 1. овог члана доставља се судији односно председнику суда, преко суда у коме судија односно председник суда врши функцију. Члан 40. Судија односно председник суда има право приговора на одлуку комисије из чл. 38. и 39.* овог правилника, у року од 15 дана од дана достављања одлуке о оцени рада. *Службени гласник РС, број 41/2015 Члан 41. Комисија Високог савета судства за одлучивање о приговорима на поступак вредновања и оцену рада судија и председника суда обавља разговор са судијом односно председником суда, који је поднео приговор, о чему се сачињава записник. Комисија из става 1. овог члана доноси одлуку о приговору у року од 15 дана од дана подношења приговора. Члан 42. Комисија Високог савета судства за одлучивање о приговорима на поступак вредновања и оцену рада судија и председника судова може да одбаци приговор као неблаговремен или недозвољен, да одбије приговор као неоснован или да усвоји приговор и преиначи одлуку о оцени рада, али не на штету судије односно председника суда. Одлука Комисије из става 1. овог члана је коначна и против ње се може покренути управни спор. Писмени отправак одлуке из става 1. овог члана Комисија Високог савета судства за одлучивање о приговорима на поступак вредновања и оцену рада судија и председника судова дужна је да изради у року од осам дана од дана доношења одлуке. Писмени отправак одлуке из става 3. овог члана доставља се судији односно председнику суда, преко комисије. Члан 43. Комисија коначну одлуку о оцени рада судије односно председника суда и обрасце за оцену рада судије односно обрасце за оцену рада председника суда доставља Савету. Савет оцену о раду судије односно председника суда уписује у лични лист судије односно председника суда. Ванредно вредновање судија и председника судова Члан 44. Рад судије може бити ванредно вреднован на основу одлуке Савета: – због избора у виши суд; – на предлог председника суда и – на оправдани захтев судије или због других ванредних разлога. Рад председника суда може бити ванредно вреднован на основу одлуке Савета: – на предлог председника вишег суда и – на оправдани захтев председника суда или због других ванредних разлога. Члан 45. Административну и техничку помоћ у раду комисијама и Комисији за Високог савета судства за одлучивање по приговору на оцену рада судија и председника судова пружа суд у чијем седишту комисије врше вредновање. Члан 46. Саставни део овог правилника представљају Образац за оцену рада судије и Образац за оцену рада председника суда. Део VI ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 47. Даном почетка примене овог правилника престају да важе Мерила за оцену минимума успешности вршења судијске дужности која ће се привремено примењивати до дана почетка примене одредаба чл. 21. до 28. Закона о уређењу судова (,,Службени гласник РС”, број 80/05). Члан 48. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2015. године*. На основу члана 15. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15) и чл. 6. и 8. Правилника о критеријумима, мерилима, поступку и органима за вредновање рада судија и председника судова („Службени гласник РС”, бр. 81/14, 142/14, 41/15 и 7/16), Високи савет судства на седници одржаној 4. јула 2017. године, донео је ПРАВИЛНИК о раду Комисије за вредновање рада судија и председника судова "Службени гласник РС", број 69 од 14. јула 2017. Члан 1. Овим правилником уређује се начин рада Комисије за вредновање рада судија и председника судова (у даљем тексту: Комисија), као сталног радног тела Високог савета судства (у даљем тексту: Савет). Члан 2. Комисија се састоји од председника и два члана. Председника и чланове Комисије именује Савет из реда изборних чланова Савета – судија. Члан 3. Комисија доноси одлуку о отпочињању поступка вредновања рада судија и председника судова. У одлуци о отпочињању поступка вредновања рада судија и председника судова наводи се име и презиме судије чији се рад вреднује, период рада комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова, датум од када отпочиње поступак вредновања, датум окончања овог поступка као и седиште суда у коме комисија врши вредновање. Комисија именује секретара сваке комисије за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова. Комисија координира рад комисија за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова, разматра спорна питања у вези поступка вредновања рада судија и председника судова, даје смернице комисијама за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова, као и предлоге за унапређење поступка вредновања и рада комисија за спровођење поступка вредновања и утврђивање оцене рада судија и председника судова. Члан 4. Комисија подноси Савету извештај о предузетим радњама у поступку вредновања рада судија и председника судова, по окончању поступка вредновања као и увек када Савет то затражи. Члан 5. За свој рад Комисија одговара Савету, који обезбеђује услове за њен рад. Сви судови су дужни да пружају помоћ Kомисији и да јој достављају податке потребне за рад. Административна канцеларија Савета пружа административну и стручну помоћ Комисији као сталном радном телу Савета, у складу са законом, Пословником о раду Високог савета судства и другим прописима. Члан 6. Председник Комисије представља Комисију и руководи њеним радом. Комисија доноси одлуке већином гласова својих чланова. Комисија доноси акта која се односе на организацију и спровођење поступка вредновања рада судија и председника судова. Члан 7. Рад Комисије је јаван. Јавност рада Комисије остварује се издавањем саопштења у средствима јавног информисања и објављивањем саопштења на интернет страници Савета. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 19. став 4. Закона о судијама (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12 и 101/13), а у вези са чланом 14. ст. 1. и 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 101/13), Високи савет судства, на седници одржаној 29. новембра 2013. године, донео је ПРАВИЛНИК о критеријумима за премештај судије у други суд у случају укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран "Службени гласник РС", број 105 од 29. новембра 2013. Члан 1. Овим правилником утврђују се критеријуми на основу којих Високи савет судства врши премештај судије који судијску функцију обавља у основном суду основаном Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 116/08) у основни суд основан Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 101/13), а који није био основан Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 116/08) или у основни суд којем је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 101/13) промењено подручје на којем врши надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 116/08). Члан 2. Основни критеријум за премештај судије је писмена сагласност судије. Судија доставља сагласност Високом савету судства на посебном обрасцу. Образац представља саставни део ове одлуке. Члан 3. Допунски критеријуми за премештај судије су: 1. пребивалиште судије; 2. суд у коме је судија обављао судијску функцију и 3. дужина судијског стажа. Члан 4. Високи савет судства, на основу писмене сагласности судије из члана 2. овог правилника, може донети одлуку о премештају судије. Члан 5. Уколико се применом основног критеријума не изврши премештај судија до броја судија утврђеног одлуком Високог савета судства, Високи савет судства примењује сукцесивно допунске критеријуме за премештај из члана 3. овог правилника. Пребивалиште судије Члан 6. Приликом премештаја судије који је на судијску функцију ступио до 31. децембра 2012. године, као допунски критеријум узима се пребивалиште судије на дан 1. јануар 2013. године. Приликом премештаја судије који је на судијску функцију ступио након 1. јануара 2013. године, као допунски критеријум узима се пребивалиште судије на дан ступања на судијску функцију. Суд у коме је судија обављао судијску функцију Члан 7. Приликом премештаја судије који је први пут изабран и ступио на судијску функцију после 1. јануара 2010. године, узима се у обзир распоред судије у седишту суда и судској јединици, а према Годишњем распореду послова на дан ступања на снагу Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Службени гласник РС”, број 101/13). Приликом премештаја судије који је судијску дужност обављао до 31. децембра 2009. године, Високи савет судства води рачуна о територији општина које је покривао суд у коме је судија обављао судијску дужност. Дужина судијског стажа Члан 8. Уколико се применом наведених претходних критеријума не може извршити премештај судије, примењује се допунски критеријум дужина судијског стажа, с тим што се прво премешта судија са краћим судијским стажом. Члан 9. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 5. ст. 1, 3, 4. и 5. Закона о изменама и допунама Закона о судијама („Службени гласник РС”, брoj 101/10) и члана 13. алинеја 28. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 101/10), Високи савет судства на седници одржаној 23. маја 2011. године доноси ПРАВИЛА за примену Одлуке о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности и за поступак преиспитивања одлука првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности "Службени гласник РС", бр. 35 од 24. маја 2011, 90 од 30. новембра 2011, 56 од 5. јуна 2012 - УС ДЕО ПРВИ УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилима утврђују се основна правила и претпоставке у поступку по приговору судија којима је престала судијска дужност, прецизирају се критеријуми и мерила, уређују се организација и рад комисије* и прописује поступак по приговору на одлуку Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) о престанку судијске дужности судија из члана 101. став 1. Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09). *Службени гласник РС, број 90/2011 Члан 2. Циљ правила је да се у поступку по приговору обезбеди једнако применa критеријума и мерила и да се обезбеди примена европских стандарда у том поступку. Члан 3. Одлука Савета о броју судија у судовима („Службени гласник РС”, бр. 43/09, 91/09 и 35/10) не може представљати ограничење Савету да изабере подносиоца приговора за судију *. У поступку преиспитивања: – задржава се претпоставка да подносилац приговора испуњава критеријуме достојности, стручности и оспособљености из члана 13. став 1. Одлуке о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова (у даљем тексту: Одлука о критеријумима и мерилима („Службени гласник РС”, бр. 49/09); – не могу се користити мерила која нису прописана Одлуком о критеријумима и мерилима; – подносиоцу приговора обезбеђује се да се обрати Савету, јавност и непосредност у поступку, право на образложену одлуку и жалбу Уставном суду; – Савет утврђује чињенице да подносилац приговора не испуњава неки од критеријума; – Савет ће разматрати резултате рада подносиоца приговора на основу статистичких података које је за њега према Упутству попунио суд – образац Т2, за 2006, 2007. и 2008. годину. – За подносиоце приговора који у посматраном периоду нису вршили судијску дужност дуже од годину дана разматраће се резултати рада у последње три године вршења судијске дужности, у складу са прописима који су важили у време вршења судијске дужности, или прописима касније донетим, уколико су они повољнији за њега; – Савет може, на предлог комисије, усвојити приговор иако рочиште за разговор са подносиоцем приговора није одржано; – Савет ће на својој интернет страници поставити резултате рада свих судија за 2006, 2007. и 2008. годину. *Службени гласник РС, број 56/2012 (Одлука УС) ДЕО ДРУГИ КРИТЕРИЈУМИ Достојност Члан 4. Подносилац приговора је недостојан, – ако је правноснажно осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске дужности; – ако је, пре 16. децембра 2009. године, у поступку пред Великим персоналним већем Врховног суда Србије подносиоцу приговора утврђено да је учествовао у радњама или службама које нису у складу са вршењем судијске дужности, а ове активности озбиљно угрожавају непристрасност и независност судије; – ако би поступање и понашање подносиоца приговора оправдавало покретање дисциплинског поступка и изрицање озбиљне санкције. Да подносилац приговора не испуњава критеријум достојности утврђује се на основу – одлуке Великог персоналног већа – увидом у списе кривичног предмета и разматрањем разлога за оптужење или – званичних докумената прибављених од суда из којег подносилац приговора потиче, непосредно вишег суда, другог суда или јавног тужилаштва, Надзорног одбора Врховног суда Србије и Министарства правде. Притужба може да се узме у обзир само уколико су утврђене чињенице и уколико је судија обавештен о томе. Стручност Члан 5. Подносилац приговора испуњава критеријум стручности уколико је у 2006, 2007. и 2008. години имао мањи проценат укинутих одлука (број укинутих одлука у односу на број разматраних одлука за цео посматрани период), од – просека одељења суда у коме је вршио судијску дужност, и – минимума успешности вршења судијске дужности која је прописана Мерилима за оцену минимума успешности, која ће се привремено примењивати до дана почетка примене одредаба чл. 21 до 28 Закона о уређењу судова (у даљем тексту: Мерила за оцену минимума успешности, („Службени гласник РС”, бр. 80/05). У судовима у којима нису формирана одељења, а судија је поступао у више материја, узеће се просек на нивоу суда. Оспособљеност Члан 6. Подносилац приговора испуњава критеријум оспособљености уколико је у 2006, 2007. и 2008. године испунио оријентациону норму која је прописана Мерилима за оцену минимума успешности или просек одељења суда, И, уколико у истом периоду није имао груба негативна одступања / кршења у односу на најмање један од следећих мерила: – одлука израђених по истеку 30 дана након пресуђења у односу на просек одељења суда у којем је радио; – однос нерешених старих предмета (за шта је судија одговоран), у односу на укупан број предмета у раду, у поређењу са просеком одељења суда и имајући у виду прилив предмета. Савет ће узети у обзир ефективно време које је подносилац приговора провео на раду у посматраном периоду. Подносиоцу приговора који је поступао у више материја истовремено током године, резултати рада приказују се као збир процената испуњености норме за сваку од материја у којој је поступао. У судовима у којима нису формирана одељења, а подносилац приговора је поступао у више материја, узеће се просек на нивоу суда. ДЕО ТРЕЋИ ОРГАНИЗАЦИЈА И РАД КОМИСИЈА Сходна примена других прописа Члан 7. На рад Комисије*, уколико овим Правилима нека питања нису посебно уређена, примениће се Пословник Високог савета судства. *Службени гласник РС, број 90/2011 Састав и задатак Комисије Члан 8. Комисија Високог савета судства спроводи* поступак утврђивања чињеница и разговор са подносиоцима приговора. *Службени гласник РС, број 90/2011 Члан 9. * Kомисија има три члана, од којих је један председник и један заменик председника. У састав комисије* не улазе чланови првог састава Савета који су учествовали у доношењу оспорених одлука. *Службени гласник РС, број 90/2011 Члан 10. Комисија има* секретара и заменика секретара, из реда запослених у Административној канцеларији. Секретара и заменика одређује председник Савета. Секретар помаже председнику Комисије у припреми материјала за седницу и организацији седнице, помаже известиоцима у припреми предмета за седницу, води евиденцију о кретању предмета, записник са седнице и обавља и друге послове по налогу председника Комисије. *Службени гласник РС, број 90/2011 Председник Комисије Члан 11. Председник Комисије руководи радом Комисије, председава седницом, стара се о благовременом обавештавању јавности и посматрача о раду Комисије; стара се да се у поступку преиспитивања подносиоцу приговора обезбеде сва права која му припадају по одредбама Закона о судијама и по овим Правилима; стара се о поштовању реда на рочишту. Председника Комисије, у случају његове одсутности или спречености да врши дужност председника, замењује заменик председника Комисије. Рад Комисије Члан 12. Комисија одлучује у седници. За пуноважан рад Комисије потребно је присуство сва три члана Комисије. Комисија доноси одлуке већином гласова. О раду Комисије води се записник. Захтев за изузеће председника и члана Комисије Члан 13. У поступку пред Комисијом изузеће могу тражити председник Комисије и члан Комисије. Изузеће се може тражити из разлога прописаних чланом 13. став 1. Пословника Високог савета судства. О изузећу одлучује председник Савета. Ако усвоји захтев за изузеће, одредиће који ће члан * Комисије да поступа у том предмету. *Службени гласник РС, број 90/2011 Стручно-технички и административни послови Члан 14. Административна канцеларија врши стручно-техничке и административне послове за Комисију, као што су: пријем приговора и других поднесака, вођење уписника предмета Комисије, оснивање предмета, попис списа, здруживање поднесака, предаја предмета у рад известиоцу, попуњавање и достављање позива за рочиште, поступање по наредбама известиоца за употпуњавање списа, прибављање доказа и други послови. ДЕО ЧЕТВРТИ ПОСТУПАК ПО ПРИГОВОРУ Формирање и расподела предмета Члан 15. Административна канцеларија формира предмете, од предмета који су уступљени у рад Савету од Уставног суда и од предмета по изјављеним приговорима на одлуку о престанку судијске дужности судија из члана 1. Правила. Предмети се распоређују председнику и члановима Комисије (у даљем тексту: известилац), према редоследу пријема у складу са редоследом комисија и чланова комисија у њима. На сајту Савета објављује се лично име известиоца у сваком од предмета којим је задужен и лично име подносиоца приговора. Члан 16. Известиоцу се може предмет одузети и доделити у рад другом известиоцу у комисији, само у случају дуже спречености известиоца да у предмету поступа или када за то постоје оправдани разлози.* О томе одлучује председник Савета. *Службени гласник РС, број 90/2011 Претходни поступак Члан 17. Известилац по пријему предмета утврђује благовременост приговора, упознаје се са садржином списа, издаје наредбу Административној канцеларији за прибављање потребних доказа и одлучује о свим припремним радњама за одржавање рочишта и изношење предмета на седницу Комисије. Наредбу из става 1. овог члана могу дати и други чланови комисије, ако је известилац одсутан или спречен да то учини. Разгледање списа и обавештење о току поступка Члан 18. Председник комисије или известилац дају сагласност подносиоцу приговора и пуномоћнику за разгледање, преписивање и фотокопирање списа, као и обавештење о току поступка. Припрема предмета за седницу Комисије Члан 19. Известилац проучава предмет и припрема га за реферисање на седници Комисије. Одржавање седнице Комисије Члан 20. Председник Комисије заказује седницу у договору са известиоцем. На седници известилац износи стање у списима предмета и образлаже свој предлог. Ако применом мерила Комисија утврди да је приговор подносиоца основан, предложиће Савету да усвоји приговор. Обавештавање о рочишту Члан 21. Позив за рочиште доставља се подносиоцу приговора и његовом пуномоћнику, најкасније осам дана пре одржавања рочишта. Позив подносиоцу приговора и његовом пуномоћнику може се доставити и путем телеграма.* Обавештење о одржавању рочишта објављује се на сајту Савета. *Службени гласник РС, број 90/2011 Права подносиоца приговора Члан 22. Подносилац приговора има право да се упозна са предметом и свим доказима у предмету на основу којих је одлука донета и да стави предлог за прибављање података и извођење доказа од значаја за доношење одлуке. Подносилац приговора може да оспори доказе који су у списима, да предложи Комисији прибављање других доказа и да их сам поднесе, као и да захтева искључење јавности у поступку по приговору. Подносилац приговора може да поднесе захтев за изузеће председника и члана Комисије, најкасније три дана пре одржавања рочишта. Захтев за изузеће може се поднети из разлога прописаних одредбом члана 13. став 1. Пословника Високог савета судства. Захтев се подноси писмено председнику Савета и мора бити образложен. Рочиште Члан 23. На рочишту, председник Комисије констатује да ли су приступила позвана лица, да ли су уредно позвана и да ли су оправдала свој изостанак. На захтев уредно позваних лица, Комисија може одлучити да се рочиште одложи. Известилац излаже стање у списима и спорна питања у предмету о којима ће се расправљати; затим председник Комисије даје реч подносиоцу приговора и његовом пуномоћнику. У току расправе могу се постављати питања и тражити додатна разјашњења о спорним питањима и околностима од значаја за одлучивање. Када комисија оцени да је чињенично стање у довољној мери испитано, закључује рочиште. Записник са рочишта Члан 24. О одржаном рочишту комисија сачињава записник, у који се уносе: ознака и број предмета; датум и време одржавања рочишта; име и презиме известиоца и чланова комисије и секретара комисије; лично име подносиоца приговора; датум његовог приговора; имена пуномоћника и посматрача; податак да ли је расправа била јавна или је јавност била искључена. Записник потписују сви чланови Комисије и секретар Комисије. Саставни део записника представља аудио запис. Транскрипт аудио записа урадиће се у року од седам дана. Одлука Комисије Члан 25. По закљученом рочишту, на основу утврђеног чињеничног стања и изведених доказа, Комисија доноси одлуку која мора бити образложена. Одлуком се предлаже Савету да приговор подносиоца одбаци, усвоји или одбије. О већању и гласању сачињава се посебан записник, који потписују председник, чланови Комисије и записничар. Председник Комисије доставља Савету завршене предмете са пописом списа и предлаже председнику Савета заказивање седнице. Припрема седнице Савета и заказивање седнице Члан 26. Председник Савета заказује седницу за већање и гласање. Члановима Савета доставља се уз предлог дневног реда одлука Комисије у сваком од предмета који је на дневном реду седнице. Обавештење о датуму одржавања седнице Савета и предметима који су на дневном реду истиче се на сајту Савета. Изузеће председника и члана Савета Члан 27. Из поступка одлучивања, изузеће председника и члана Савета могу тражити они сами и подносилац приговора, односно његов пуномоћник. Изузеће се може тражити из разлога прописаних чланом 13. Пословника Високог савета судства. Подносилац приговора образложен захтев за изузеће члана Савета подноси председнику Савета, а захтев за изузеће председника Савета, Савету, најкасније три дана пре одржавања седнице. Председник и члан Савета захтев за изузеће могу поднети и усмено на седници Савета, у ком случају ће се изјава унети у записник седнице. Одлуку о изузећу члана Савета доноси председник Савета, а о изузећу председника Савета одлучује Савет. Члан Савета који је изузет не може учествовати у поступку по приговору или у расправи или у доношењу одлуке која се односи на питање због којег је изузет. Одржавање седнице Савета Члан 28. Председник Савета отвара седницу и утврђује да ли су испуњени услови за одржавање седнице. Известилац на седници Савета износи одлуку Комисије, писмена запажања посматрача и даје образложење одлуке. Одлука Савета о приговору Члан 29. Савет може одбацити приговор ако није изјављен у року, усвојити приговор и изменити одлуку о престанку судијске дужности или одбити приговор и потврдити одлуку о престанку судијске дужности. Савет може предмет да врати у рад Комисији, уз навођење разлога. Против одлуке Савета дозвољена је жалба Уставном суду. Избор у одговарајући суд Члан 30. Када усвоји приговор и измени одлуку о престанку судијске дужности, Савет бира подносиоца приговора за судију у суд који је преузео надлежност или део надлежности суда у коме је обављао судијску дужност, водећи рачуна о врсти суда у којем је радио, материји у којој је поступао и о његовој пријави на оглас за избор судија. ДЕО ПЕТИ ЈАВНОСТ И УЧЕШЋЕ ПОСМАТРАЧА У ПОСТУПКУ Остваривање јавности у поступку преиспитивања Члан 31. Јавност поступка преиспитивања остварује се: издавањем саопштења са седница Комисије и седница Савета; објављивањем решења о именовању Комисије; објављивањем података о известиоцу у сваком предмету; објављивањем датума одржавања рочишта пред Комисијом и објављивањем датума седница Савета и јавношћу седница Комисије* и седница Савета. *Службени гласник РС, број 90/2011 Јавност седница у поступку преиспитивања Члан 32. Поступак преиспитивања је јаван, укључујући и медије. Подносилац приговора, о чијем статусу се одлучује, може захтевати искључење јавности. Искључење јавности не односи се на подносиоца приговора и његовог пуномоћника. Искључење јавности односи се и на посматраче, само уколико то изричито захтева подносилац приговора. У поступку већања и гласања јавност је искључена. Учешће посматрача у поступку Члан 33. Представницима Европске уније, Савета Европе, ОЕБС-а, Друштва судија Србије и представника других струковних удружења судија, на њихов захтев, Савет омогућава посматрање поступка. Савет одређује рок у којем заинтересована лица могу пријавити посматраче, до броја расположивих места. Посматрање поступка подразумева непосредно присуство посматрача у току поступка преиспитивања, осим приликом гласања. Посматрачи су дужни поштовати процесну дисциплину. Посматрачи могу да поднесу Комисији писмена запажања са рочишта у року од три дана од дана одржаног рочишта. Члан 34. Ова правила ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Рeпублике Србије”. На основу члана 3. став 4. Закона о судијама (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 и 104/09) и члана 13. алинеја 14. Закона о Високом савету судства (,,Службени гласник РС”, број 116/08), Високи савет судства, на седници одржаној 14. децембра 2010. године, донео је ЕТИЧКИ КОДЕКС СУДИЈА *Службени гласник РС, број 90/2021 "Службени гласник РС", бр. 96 од 18. децембра 2010, 90 од 17. септембра 2021. Етичким кодексом утврђују се етички принципи и правила понашања судија којих се морају придржавати у циљу очувања и унапређења достојанства и угледа судије и судства. 1. НЕЗАВИСНОСТ Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону. Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права у свему о чему одлучује. Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже. Примена: 1.1. Судија врши судијску функцију независно, без икаквог спољашњег утицаја, ограничења, наговарања, притисака, претњи или мешања од стране било кога. 1.2. Судија је независан у односу на законодавну и извршну власт, медије и друге институције друштва, политичке партије, друге судије и у односу на странке у поступку у коме суди. 1.3. Судија промовише високе стандарде судијског понашања и придржава их се у циљу одржавања и јачања поверења јавности у независност судија и судова. 1.4. Судија брани независност суда од политичких притисака, интервенција и утицаја у свакој прилици. Судија неће учествовати на јавним расправама политичке природе, осим када се расправа односи на питања која се тичу рада судова и независности судства. 2. НЕПРИСТРАСНОСТ Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења, суђења у разумном року и поштовања процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима, Примена: 2.1. Судија обавља судијску функцију објективно, без наклоности, предубеђења и предрасуда према странама у поступку заснованих на раси, боји коже, националној припадности, верским убеђењима, политичкој опредељености, полу, старосној доби и другим личним својствима. 2.2. Судија у обављању судијске функције, својим понашањем у суду и ван суда, одржава и јача поверење јавности и странака у поступку у непристрасност судија и судова. 2.3. Судија је дужан да се уздржи од суђења у поступцима у којима постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност. Сумњу у непристрасност судије нарочито подстичу породичне, пријатељске, пословне, социјалне и сличне везе са странкама и њиховим заступницима. 2.4. Судија је дужан да посвећује једнаку пажњу опречним интересима странака и да објективно води поступак и доноси одлуке. 2.5. Судија је дужан да се уздржи од давања изјава или коментара у јавности, због којих би се у предметима у којима поступа могао створити утисак пристрасности и нарушити правичност суђења. Судија је дужан да се уздржи од давања било каквих обавештења или коментара у медијима о конкретним предметима који би могли да утичу на исход поступка. 2.6. Судија мора да избегава учешће у политичким активностима, које могу да угрозе утисак непристрасности. 2.7. Судија може да учествује у грађанским, добротворним и верским активностима, под условом да се те активности не одрaжавају негативно на обављање судијске функције. 2.8. Судија је дужан да ван суда, у својим личним односима са припадницима правне професије, избегава ситуације које би оправдано могле да изазову сумњу у његову непристрасност. 3. СТРУЧНОСТ И ОДГОВОРНОСТ Судија треба да поседује теоријско и практично знање и вештине потребнe за одговорно, стручно и ефикасно вршење судијске функције. Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом. Примена: 3.1. Судија има обавезу да усавршава теоријско и практично знање и вештине кроз програм обуке. 3.2. Судија треба да настоји да континуирано усавршава знање и вештине како би унапредио квалитет судске заштите. 3.3. Судија је дужан да поштује рокове у току поступка, уз поштовање правила о решавању хитних предмета. 3.4. Судија је дужан да одржава ред и пристојност у свим поступцима пред судом и да се у опхођењу са странкама, адвокатима, судијама поротницима, другим учесницима у поступку и судским особљем понаша пристојно, обзирно и с поштовањем. 3.5. Судија је дужан да развија и одржава добре колегијалне односе и стручну сарадњу са другим судијама. 3.6. Судија има право и дужност да од правних заступника, учесника у поступку и запослених у суду, захтева да се према странкама у поступку и грађанима који се обраћају суду понашају пристојно, обзирно и с поштовањем, као и да се уздрже од сваког поступка и понашања које би довело у питање углед суда. 3.7. Поверљиве информације које је сазнао у току поступка, судија не сме да користи или да их саопштава другим лицима, осим у сврхе обављања судијске функције. 4. ДОСТОЈАНСТВЕНОСТ Судија је дужан да у обављању судијске функције и у поступцима ван суда развија стандарде понашања који доприносе очувању угледа и достојанства суда и судија. Примена: 4.1. Судија мора да се уздржава од недоличних поступака, као и од поступака који могу нарушити поверење јавности у суд. 4.2. Судија је дужан да чува углед суда и судијске функције кроз писану и изговорену реч. 4.3. Судија, као лице изложено сталном суду јавности, слободно и својевољно, прихвата лична ограничења, која му намеће судијска функција. 4.4. Судија не сме да користи положај судијске функције ради остваривања сопствених интереса, интереса чланова своје породице или других лица, нити сме да дозволи другима лицима да оставе утисак да се било ко налази у таквом посебном положају да може да утиче на рад судије. 4.5. Судија и чланови његове породице неће тражити нити примати било какве поклоне, завештање, позајмицу или услугу везано за поступање или пропуштање у обављању судијске функције, нити ће судија дозволити да то учини неко од судског особља. 4.6. Судија је дужан да се уздржава од сваког поступка којим се ствара утисак о постојању корупције у суду. 4.7. Судија је дужан да се одева прикладно, на начин којим се чува углед суда и лично достојанство. Судије у току суђења на расправама, претресима и јавним седницама носе службену одећу (тога). 5. ПОСВЕЋЕНОСТ Судија је дужан да уложи свој труд и знање у остварење најбољих резултата. Судија је дужан да у складу са својим могућностима и интересовањима, поред обављања судијске функције, обавља и друге послове који су од важности за подизање угледа судије и унапређење рада суда. Вансудске активности судије не смеју ометати његово редовно и уредно обављање судијске функције. Примена: 5.1. Обављање судијске функције има првенство над свим другим активностима судије. 5.2. Судија може обављати активности које нису повезане са обављањем судијске функције, уколико оне не утичу на обављање судијске функције, као што су: – писање, предавање и учешће у јавним расправама које се односе на право, правни систем и функционисање судства; – чланство у владиним радним телима; – учешће у научном, литерарном и уметничком раду; 5.3. Судија може примати накнаду за вансудијске активности, уколико таква накнада не оставља утисак вршења утицаја на судију у обављању судијске функције. Висина накнаде не сме прећи износ које би друго лице, које није судија, примило за сличне активности. 6. СЛОБОДА УДРУЖИВАЊА Ради заштите својих интереса и очувања своје самосталности и независности, судије имају право да се удружују. Примена: 6.1. Судија може бити члан струковног удружења или других организација и учествовати у њиховом раду, које ће, ради заштите и подизања угледа судијске професије, заступати њихове интересе и штитити независност и положај судијске функције. 7. ОДАНОСТ ПРИНЦИПИМА ЕТИЧКОГ КОДЕКСА СУДИЈА *Службени гласник РС, број 90/2021 Судија је дужан да се у свакој прилици придржава Етичког кодекса судија и принципи овог кодекса су начин живота судије. *Службени гласник РС, број 90/2021 Примена: 7.1. Судија је дужан да у свакој прилици оставља утисак беспрекорног понашања. 7.2. Судија ће, поред личног поступања у складу са принципима овог кодекса, подстицати и друге судије да их поштују. Судија има право и дужност да укаже надлежним органима на понашање судије које је у супротности са овим кодексом. 7.3. Кршење одредаба Етичког кодекса судија у већој мери је дисциплински прекршај. *Службени гласник РС, број 90/2021 Овај кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 9. став 3. Закона о судијама („Службени гласник Републике Србије”, бр. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/2006 – др. закон), а у вези са чланом 60. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, број 116/08), Високи савет судства утврдио је ОКВИРНА МЕРИЛА за одређивање потребног броја судија у Вишем прекршајном суду и прекршајним судовима „Службени гласник РС“, број 37 од 22. маја 2009. лан 1. Оквирна мерила која се утврђују овим актом основ су за одређивање броја судија у прекршајним судовима и Вишем прекршајном суду, према њиховој надлежности која је утврђена одредбама чл. 118–120. и чланом 245. Закона о прекршајима. Члан 2. Потребан број судија одређује се према просечном приливу предмета у последње две године и оквирном броју решених предмета. Члан 3. Оквирни број решених предмета по судији у току месеца одређује се на следећи начин: 1. Прекршајни судови Број судија за прекршаје у прекршајним судовима утврђује се тако да судија треба да реши 110 предмета у току једног месеца у редовном поступку. Решеним предметом сматра се један мериторно решен предмет или три предмета правне помоћи. 2. Виши прекршајни суд Број судија за прекршаје у Вишем прекршајном суду утврђује се тако да судија треба да реши 90 другостепених предмета у току једног месеца. Члан 4. Оквирни број решених предмета за председника суда у току месеца у прекршајним судовима у којима има мање од 5 судија износи 85% од броја предмета утврђеног мерилима: – у судовима у којима има од 5–10 судија број решених прдмета у току месеца износи 80% од броја предмета утврђеног мерилима; – у судовима у којима има од 10–20 судија број решених предмета у току месеца износи 60% од броја предмета утврђеног мерилима; – у судовима у којима има од 20–35 судија број решених предмета у току месеца износи 50% од броја предмета утврђеног мерилима, а у осталим прекршајним судовима и Вишем прекршајном суду председник није везан мерилима. За заменика прекршајног суда оквирни број решених предмета у току месеца износи 90% од броја предмета утврђеног мерилима. За заменика одељења прекршајног суда оквирни број решених предмета у току месеца износи: – у одељењу са једним судијом оквирни број решених предмета у току месеца износи 90% од броја предмета утврђеног мерилима; – у одељењу са 2–4 судије оквирни број решених предмета у току месеца износи 80% од броја предмета утврђеног мерилима. Члан 5. Ова мерила ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 9. став 3. Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05 и 101/05), Високи савет правосуђа утврдио је ОКВИРНА МЕРИЛА за одређивање броја судија у судовима опште надлежности и посебним судовима „Службени гласник РС“, број 61 од 18. јула 2006. Члан 1. Оквирна мерила која се утврђују овим актом основ су за одређивање потребног броја судија у судовима опште надлежности и посебним судовима, према њиховој надлежности која је утврђена одредбама чл. 21–28. Закона о уређењу судова. Члан 2. Потребан број судија одређује се према затеченом заостатку предмета у последњој години, просечном приливу предмета у последње две године и оквирном броју решених предмета. Члан 3. Оквирни број решених предмета по судији у току месеца одређује се према врсти предмета: 1. У општинским судовима: Врста предмета Број предмета Истраге Ки 27 Кривични К 21 Кв, Кп, Кр 70 Кри, Ик, Пом 100 Парница П 25 Радни спорови П1 30 Извршења (на непокретностима, физичка деоба, исељење из стана и пословних просторија и предаја и одузимање детета) И- 30 Извршења на основу веродостојне исправе Ив 15000 Остала извршења И 1000 Врста предмета Број предмета Ванпарнични (накнада за експроприсану непокретност, уређење међа, лишење пословне способности, уређење управљања и коришћења заједничке ствари и деоба заједничке ствари или имовине) Р 25 Остали ванпарнични Р 120 Оставински О 90 Платни налози ПЛ 15000 2. У окружним судовима: Врста предмета Број предмета Истраге Ки 7 Кривични К 5 Кривични малолетници Ким и Км 20 Кв, Кп и Кр 70 Парнични П 20 Другостепени кривични предмети Кж 30 Другостепени грађански предмети Гж 30 3. У трговинским судовима: Врста предмета Број предмета Привредни преступи Пк 35 Парнични П 20 Реорганизација Рео 7 Стечај-банкротство Ст 4 Принудна ликвидација Л 4 Платни налази Пл 15000 Извршења И 1000 Извршења на основу веродостојне исправе Ив 15000 Ванпарнични предмети 40 Члан 4. Решеним предметом сматра се један мериторно решен предмет или три предмета решена на други начин. Члан 5. Оквирни број решених предмета за председника суда у току месеца у општинским и трговинским судовима са мање од десет судија, износи 50% од броја предмета утврђеног мерилима, у судовима са десет до двадесет судија 40%, у судовима са двадесет до педесет судија 10%, а у осталим судовима председник суда није везан мерилима. За заменика председника суда оквирни број решених предмета у току месеца износи 80% од броја предмета утврђеног мерилима. За председнике одељења у општинским судовима са тридесет и више судија, председнике одељења у свим окружним судовима, председнике одељења ван седишта суда и судије које воде судску праксу оквирни број решених предмета у току месеца износи 80% од броја предмета утврђеног мерилима. 4. У Вишем трговинском суду Врста предмета Број предмета Другостепени предмети привредних преступа Пкж 37 Другостепени грађански предмети Пж, Пвж и Иж 30 5. У апелационим судовима Врста предмета Број предмета Другостепени кривични предмети Кж, Кжм 10 Другостепени грађански предмети Гж 25 6. У Управном суду Врста предмета Број предмета Управни спор У 50 7. Врховни суд Србије Врста предмета Број предмета Кривични 20 Грађански 20 Управни 20 Члан 6. Ова мерила ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Даном ступања на снагу ових мерила престају да важе одредбе чл. 1–4. Правилника о оријентационим мерилима за одређивање потребног броја судија и запослених у општинским и окружним судовима („Службени гласник РС”, број 47/98) и одредбе чл. 1–3. Правилника о оријентационим мерилима за одређивање потребног броја судија и других запослених у привредним судовима („Службени гласник РС”, број 14/94). Општа седница Врховног суда Србије, на основу члана 41. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 63/2001) и члана 55. Закона о судијама („Службени гласник РС”, број 63/2001), утврђује МЕРИЛА за оцену минимума успешности вршења судијске дужности „Службени гласник РС“, бр. 36 од 25. јуна 2002, 41 од 12. јула 2002, 80 од 20. септембра 2005 - др. мерила Опште одредбе Члан 1. Мерила за оцену стручности и савесности вршења судијске дужности су: број предмета у раду по судији, врста и сложеност предмета, број предмета који би судија требало да реши месечно, број укинутих, потврђених и преиначених одлука, време израде одлуке, благовремено и ажурно поступање у предмету као и однос према учесницима поступка. Члан 2. Период оцене успешности рада судије не може бити краћи од две године. Председник суда сваке две године врши оцену успешности рада судије. Неостваривање минимума резултата рада одређених овим мерилима представља разлог за покретање поступка у смислу члана 55. Закона о судијама. Мерила за оцену стручности Члан 3. Оцена стручности рада судија према критеријумима из члана 1. ових мерила врши се на основу броја решених предмета у месецу у основним материјама према коефицијенту ажурности. Коефицијент ажурности добија се када се број нерешених предмета у посматраном периоду подели са просечним месечним бројем примљених предмета у том периоду. Члан 4. У општинском суду судија месечно треба да реши следећи број предмета: истражних Ки – 18; кривичних К – 14; парничних П – 21; радних спорова П 1–25, или да оствари коефицијент ажурности предмета у раду по судији: истражних – тромесечни, кривичних – петомесечни, парничних – петомесечни, извршних И (на непокретностима, физичка деоба, исељење из стана и пословних просторија и предаја заједничког детета) – четворомесечни, ванпарничних – четворомесечни, оставинских – четворомесечни. У осталим извршним, ванпарничним, земљишно књижним предметима и платним налозима као и предметима Кв, Кри, Кп, Ик, треба обезбедити једномесечни коефицијент ажурности. Члан 5. У окружном суду судија месечно треба да реши следећи број предмета: истражних Кио – 5, кривичних К – 4; Ким и Км – 8 и парничних П – 18, или оствари коефицијент ажурности предмета у раду по судији: истражних – четворомесечни, кривичних – петомесечни, кривичних предмета против малолетника – тромесечни, парничних – петомесечни. Члан 6. Председник суда у општинским судовима са мање од десет судија месечно решава 50% од броја предмета утврђених мерилима, у судовима са 10–12 судија, решава 40%, а у осталим судовима председник суда није везан мерилима. Члан 7. У Апелационом суду број решених предмета по судији треба да обезбеди тромесечни коефицијент ажурности предмета у раду по судији у кривичном и грађанском одељењу или да судија реши месечно 15 кривичних, односно 20 парничних предмета. Члан 8. У трговинском суду судија специјализованог већа у основним материјама треба да обезбеди четворомесечни коефицијент ажурности предмета у раду по судији или месечно реши: привредних преступа – 30, предмета са иноелементом – 16; банкарских спорова – 16; грађевинских спорова – 16; спорова из ауторског права и индустријске својине – 20. У спроведеним поступцима принудног поравнања, стечаја и ликвидације: принудног поравнања – 5; стечаја – 3; ликвидација – 5. Ако рад у трговинском суду није организован по специјализованим већима судија треба месечно да реши 20 парничних предмета, или број предмета наведен у ставу 2. овог члана. У ванпарничној материји судија треба да реши све примљене предмете у току месеца, укључујући и предмете принудног поравнања, стечаја и ликвидације у којима се поступак не спроводи. Члан 9. У Вишем трговинском суду број решених предмета по судији треба да обезбеди двомесечни коефицијент ажурности парничних предмета у раду по судији, а свих осталих предмета једномесечни коефицијент или да судија реши месечно 25 привредних преступа односно 20 парничних предмета. Члан 10. У Управном суду број решених предмета по судији треба да обезбеди тромесечни коефицијент ажурности предмета у раду по судији од броја предмета уступљених судији у рад после проведеног претходног поступка (прибављање списа ) или да судија месечно реши 23 предмета. Члан 11. У Врховном суду Србије број решених предмета по судији треба да обезбеди тромесечни коефицијент ажурности предмета у раду по судији у Кривичном, Грађанском и Управном одељењу или да судија месечно реши 15 кривичних; 20 грађанских и 23 управна предмета. Члан 12. Председник суда може по прибављеном мишљењу председника одељења да обустави прилив предмета појединим већима или судијама у случају потребе њиховог већег ангажовања на раду у сложеним предметима. Члан 13. Основни критеријум за оцену квалитета рада судија у општинским и окружним судовима као и у трговинском суду је проценат укинутих, потврђених и преиначених одлука у односу на број размотрених одлука у вишем суду или у односу на број правноснажно окончаних предмета мериоторном одлуком. Члан 14. Судија има задовољавајући квалитет ако број укинутих одлука у односу на број размотрених одлука не прелази проценат: за општински суд у грађанској материји 25%, кривичној 15%; за окружни суд у грађанској материји 20%, кривичној 15%; за трговински суд 20%. Уколико је у периоду оцене успешности рада судије у вишем суду разматран мањи број одлука, квалитет рада оцениће се стављањем у однос броја укинутих одлука према броју правноснажно окончаних предмета мериторном одлуком. Мерила за оцену савесности рада судије Члан 15. Мерила за оцену савесности рада судије су трајање поступка, благовремено заказивање расправа и поступање по предмету, однос према учесницима поступка и време израде одлуке. Члан 16. Време израде одлуке је законом прописан рок, осим у сложеним кривичним, грађанским, трговинским и управним предметима, када се овај рок може продужити највише до 30 дана. Завршна одредба Члан 17. Ова мерила ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од дана почетка примене одредаба чл. 21. до 28. Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“, број 63/2001). До дана почетка примене одредаба чл. 21. до 28. Закона о уређењу судова, сходно ће се примењивати Правилник о оријентационим мерилима за одређивање потребног броја судија и запослених у општинским и окружним судовима („Службени гласник Републике Србије“, број 47/1998). ЗАКОН о Високом савету судства „Службени гласник РС“ бр. 116 од 22. децембра 2008, 101 од 29. децембра 2010, 88 од 24. новембра 2011, 106 од 21. децембра 2015, 76 од 28. јула 2021. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Садржина закона Члан 1. Овим законом уређује се положај, надлежност, организација и начин рада Високог савета судства (у даљем тексту: Савет), услови и поступак за избор изборних чланова Савета, трајање мандата и престанак њихове функције и обезбеђење услова и средстава за рад Савета. 1. Положај савета Независност и самосталност Члан 2. Савет је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија. У оквиру своје надлежности Савет остварује сарадњу са Државним већем тужилаца, државним и другим органима и организацијама, судским саветима других држава и међународним организацијама. Средства за рад Савета Члан 3. Средства за рад Савета обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Савета. Савет самостално располаже средствима из става 1. овог члана, у складу са законом. Седиште и обележја Савета Члан 4. Седиште Савета је у Београду. Савет има печат, који садржи назив и грб Републике Србије и назив и седиште органа, у складу са посебним законима. Састав Савета Члан 5. Савет има 11 чланова. Чланови Савета су председник Врховног касационог суда, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају и осам изборних чланова које бира Народна скупштина, у складу са овим законом. Изборне чланове чине шест судија са сталном судијском функцијом, од којих је најмање један са територије аутономних покрајина и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета. Председник Савета Члан 6. Председник Врховног касационог суда је по положају председник Савета. Председник Савета представља Савет, руководи његовим радом и врши друге послове у складу са законом. Заменик председника Члан 7. Савет има заменика председника, кога из реда судија-изборних чланова Савета бира и разрешава Савет. Заменик председника обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености. Начин избора заменика председника Савета и трајање мандата уређује се Пословником о раду Високог савета судства (у даљем тексту: Пословник). Однос са другим органима Члан 8. Судови и други државни органи, као и судије и председници судова, су дужни да поступају по захтевима Савета за достављање информација, докумената и другог материјала у вези са вршењем послова из надлежности Савета. 2. Положај чланова Имунитет Члан 9. Члан Савета ужива имунитет као судија. Члан Савета не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука Савета. Члан Савета не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана Савета без одобрења Савета. Удаљење са функције члана Савета *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9а Члан Савета обавезно се удаљује са те функције када му је одређен притвор. Изборни члан Савета, поред разлога из става 1. овог члана, обавезно се удаљује са те функције и када је поднет предлог за његово разрешење са функције члана Савета. Изборни члан Савета може бити удаљен са те функције када је покренут поступак за његово разрешење са функције члана Савета, односно кривични поступак за дело због кога може бити разрешен са функције члана Савета. *Службени гласник РС, број 88/2011 Одлука о удаљењу и трајање удаљења *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9б Одлуку o удаљењу са функције члана Савета доноси председник Савета. Члан Савета удаљује се са те функције до укидања притвора, окончања поступка за разрешење са функције члана Савета или окончања кривичног поступка за дело због кога може бити разрешен са функције члана Савета. *Службени гласник РС, број 88/2011 Право на приговор *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9в На одлуку о удаљењу из разлога прописаних у члану 9а став 3. овог закона, изборни члан Савета има право приговора Савету, у року од осам дана од дана достављања одлуке. Савет одлучује о приговору из става 1. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора. Изјављени приговор не задржава извршење одлуке из става 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 88/2011 Плате и накнада за рад Члан 10. Изборни чланови Савета из реда судија за време обављања функције у Савету остварују права из радног односа у Савету. Чланови Савета из става 1. овог члана имају право на плату у висини износа који се одређује множењем коефицијента 6,00 са основицом за обрачун и исплату, у складу са Законом о судијама. Члановима Савета по положају и члановима Савета из реда адвоката и професора правног факултета припада посебна накнада за рад у Савету, коју одређује надлежни одбор Народне скупштина. Неспојивост послова Члан 11. Изборни члан Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета, након ступања на функцију не може бити на функцијама у органима који доносе прописе, органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Изборни члан Савета и из реда судија ослобађа се вршења судијске функције за време обављања функције у Савету. Мандат чланова Члан 12. Мандат чланова Савета траје пет година, осим за чланове по положају. Изборни чланови Савета могу бити поново бирани, али не узастопно. За време трајања мандата, судија који је члан Савета не може бити биран за судију другог суда. II. НАДЛЕЖНОСТ И НАЧИН РАДА САВЕТА Надлежност Члан 13. Савет: – бира судије за трајно обављање судијске функције; – одлучује о престанку судијске функције; – предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију; – предлаже Народној скупштини избор и разрешење председника Врховног касационог суда и председника суда; – предлаже Врховном касационом суду кандидате за судије Уставног суда; – именује судије поротнике; – одлучује о премештају, упућивању и приговору о удаљењу судија; – одлучује о неспојивости вршења других служби и послова са судијском функцијом; – одлучује у поступку вредновања рада судија и председника суда; – одређује састав, трајање и престанак мандата чланова дисциплинских органа, именује чланове дисциплинских органа и уређује начин рада и одлучивања у дисциплинским органима; – одлучује о правним лековима у дисциплинском поступку; – даје сагласност на програм сталне обуке за судије и запослене у судовима и врши надзор над његовим спровођењем; – утврђује програм почетне обуке за судије; – доноси Етички кодекс; – одређује број судија и судија поротника за сваки суд; – обавља послове правосудне управе из своје надлежности; – одлучује о питањима имунитета судија и чланова Савета; – предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад судова за текуће расходе и врши надзор над њиховим трошењем, у складу са законом; – одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Савета из реда судија; – образује своја радна тела и сталне и повремене комисије и врши избор њихових чланова; – даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај судија, организацију и поступање судова, као и других системских закона које судови примењују или су од значаја за обављање судијске функције; – одлучује о постојању услова за накнаду штете због незаконитог и неправилног рада судије; – подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини; – обавља послова у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа из своје надлежности; – обавештава јавност о свом раду; – сарађује са судским саветима других држава и међународним организацијама; – доноси акте предвиђене законом; – обавља и друге послове одређене законом. Начин рада Члан 14. Седнице Савета су јавне, а Савет може да одлучи да седница буде затворена за јавност ако то налажу интереси јавног реда или заштита тајности података, као и у случајевима одређеним Пословником. Седнице Савета сазива председник по сопственој иницијативи или на предлог најмање три члана Савета. Савет може да одржи седницу уколико је присутно најмање шест чланова Савета. *Службени гласник РС, број 106/2015 Стална радна тела Члан 15. Стална радна тела Савета су: Комисија за вредновање рада судија и председника судова, Изборна комисија, Етички одбор и дисциплински органи. Састав и начин рада тела из става 1. овог члана уређује се актом Савета, у складу са законом. *Службени гласник РС, број 76/2021 Повремена радна тела Члан 16. Ради разматрања појединих питања из своје надлежности Савет може да образује повремена радна тела. Образовање, састав и начин рада повремених радних тела ближе се уређује Пословником. Одлучивање Члан 17. Одлуке Савета доносе се већином гласова свих чланова. Одлуке Савета морају бити образложене, ако Пословником није друкчије одређено. *Службени гласник РС, број 106/2015 Пословник Члан 18. Савет доноси Пословник којим се ближе уређује начин рада и одлучивање Савета. Пословник и друга општа акта Савета објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страни Савета. *Службени гласник РС, број 106/2015 Јавност рада Члан 19. Савет подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини. Годишњи извештај о раду објављује се на интернет страни Савета. Савет редовно обавештава јавност о свом раду на начин уређен Пословником. *Службени гласник РС, број 106/2015 III. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА САВЕТА 1. Општи услови Овлашћени предлагачи Члан 20. Изборне чланове Савета бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача. Овлашћени предлагач за изборне чланове Савета из реда судија је Савет. Савет је обавезан да предложи Народној скупштини кандидате који су непосредно изабрани од стране судија на начин и у поступку предвиђеним овим законом. Овлашћени предлагач за изборног члана Савета из реда адвоката је Адвокатска комора Србије. Кандидате за изборног члана Савета из реда професора правног факултета предлаже заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији. Кандидовање и предлагање Члан 21. Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета доноси председник Савета најмање шест месеци пре истека мандата изборних чланова Савета. Одлука из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета председник Савета доставља председнику Изборне комисије Савета, председнику Адвокатске коморе Србије и декану најстаријег правног факултета у Републици Србији. Овлашћени предлагачи морају доставити имена кандидата за изборне чланове Савета Народној скупштини Републике Србије најкасније 90 дана пре дана истека мандата изборних чланова Савета. 2. Избор кандидата за чланове Савета из реда судија а) Опште одредбе Заступљеност судова Члан 22. Изборни чланови Савета из реда судија бирају се из следећих судова: – један из Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда; – један из апелационих судова; – један из виших и привредних судова; – два из основних судова, прекршајних судова и Вишег прекршајног суда; – брисана је ранија алинеја 5. (види члан 1. Закона – 101/2010-5) – један из судова са територије аутономних покрајина. *Службени гласник РС, број 101/2010 Услови за кандидовање Члан 23. Кандидат за изборног члана Савета из реда судија може бити сваки судија са сталном судијском функцијом. Брисан је ранији став 2. (види члан 2. Закона – 101/2010-5). Статус кандидата стиче судија кога предложи седница свих судија једног или више судова према врсти и степену суда, односно суда са територије аутономних покрајина у којима кандидат врши судијску функцију, као и судија кога подржи најмање 20 судија према врсти и степену суда, односно суда са територије аутономних покрајина у којем врши судијску функцију Седница свих судија једног суда може да предложи само једног кандидата. На седници свих судија, о предложеним кандидатима, гласа се тајно. Изузетно од става 2. овог члана, за стицање статуса кандидата за изборног члана Савета из реда судија Врховног касационог суда, Вишег прекршајног суда, Привредног апелационог суда и Управног суда није потребан предлог Опште седнице, односно седнице свих судија, већ се статус кандидата стиче пријавом. Председник суда не може бити кандидат за избор у Савет. *Службени гласник РС, број 101/2010 Бирачко право Члан 24. Судије бирају кандидате за Савет на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем. Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава судију да гласа или да га позива на одговорност због гласања. Право да бирају кандидате за Савет имају све судије са сталном судијском функцијом. Судија гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена суда у којем врши судијску функцију. Судија са територије аутономних покрајина, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за судове са територије аутономних покрајина. *Службени гласник РС, број 101/2010 Изборна комисија Члан 25. Поступак предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија организује и спроводи Изборна комисија Високог савета судства (у даљем тексу: Изборна комисија). Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика, које бира Савет из реда судија на сталној судијској функцији, уз њихову сагласност. Заменици чланова Изборне комисије имају иста права и одговорности као и чланови које замењују. Чланови Савета не могу истовремено бити чланови и заменици чланова Изборне комисије. Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора. Чланови Изборне комисије не могу се кандидовати за изборне чланове Савета. Положај Изборне комисије Члан 26. Изборна комисија је самостална и независна у раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона. Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова. За свој рад Изборна комисија одговара Савету који обезбеђује услове за њен рад. Сви судови су дужни да пружају помоћ Изборној комисији и да им достављају податке потребне за рад. Изборне радње Члан 27. Изборна комисија, по пријему одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата, доноси одлуку о изборним радњама и роковима. Председник Изборне комисије доставља председницима судова одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима. Председници судова су обавезни да одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима, учине доступним свим судијама у свом суду, на одговарајући начин. б) Поступак Кандидациона пријава Члан 28. Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 15 дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре, одлука седнице свих судија суда или судова којом се предлаже кандидат, односно формулар са потписима судија који подржавају кандидата, као и лични и професионални подаци о кандидату. *Службени гласник РС, број 101/2010 Поступак по пријави Члан 29. Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве. Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем. Изборна комисија ће, у року од 24 часа од пријема непотпуне пријаве, закључком позвати кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 сати од часа пријема, уз упозорење да ће у супротном бити одбачена. Коначна листа кандидата Члан 30. Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од осам дана од истека рока из члана 28. став 1. овог закона. Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту судова, односно из судова са територије аутономних покрајина, из којих се предлажу изборни чланови Савета из реда судија, у складу са одредбом члана 22. овог закона. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. *Службени гласник РС, број 101/2010 Време избора и бирачка места Члан 31. Датум и време спровођења избора одређује Изборна комисија и о томе обавештава све председнике судова десет дана пре избора. Председници судова ће седам дана пре дана одржавања избора обавестити јавним обавештењем све судије о дану и времену одржавања избора. Гласање за кандидате за изборне чланове из реда судија се обавља на бирачким местима у судовима одређеним од стране Изборне комисије. Бирачки одбори и гласачки материјал Члан 32. Изборна комисија је дужна да припреми благовремено материјал за гласање за свако бирачко место и то: потребан број гласачких листића и утврђену листу кандидата. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор. Бирачки одбор чине троје судија који нису кандидати за избор. Начин гласања Члан 33. Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим судовима према степену и врсти суда, односно суда са територије аутономних покрајина који бирају кандидата на тој листи кандидата. Сваки судија гласа лично. Гласање је тајно. Гласа се на овереним гласачким листићима. Бирачки одбор спроводи гласање у просторији суда коју благовремено одреди председник суда. Утврђивање резултата Члан 34. Изборна комисија утврђује укупан број судија и број судија који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, неважећих и важећих гласачких листића, број гласова који су кандидати добили на појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата. 3. Одлука о предлогу кандидата за изборне чланове Савета а) Предлог кандидата из реда судија Члан 35. Савет предлаже једног кандидата са највећим бројем гласова са сваке листе, на основу записника о утврђивању резултата избора, коју им доставља Изборна комисија. Изузетно од става 1. овог члана, Савет предлаже два кандидата са највећим бројем гласова са листе кандидата судија основних судова, прекршајних судова и Вишег прекршајног суда. У случају када два или више кандидата на једној изборној листи добије једнак највећи број гласова, Савет предлаже кандидата који дуже обавља судијску функцију. Коначну одлуку о предлогу кандидата из реда судија са сваке листе кандидата Савет доставља Народној скупштини. *Службени гласник РС, број 101/2010 б) Предлог кандидата из реда адвоката Члан 36. Поступак предлагања кандидата за изборног члана Савета из реда адвоката организује и спроводи Адвокатска комора Србије на начин на који се обезбеђује најшира представљеност њених чланова. Поступак кандидовања, избора и предлагања се спроводи на начин и у роковима које својим актом одреди Адвокатска комора Србије. Адвокатска комора Србије доставља предлог кандидата Народној скупштини. в) Предлог кандидата из реда професора Члан 37. Предлагање кандидата за изборне чланове Савета из реда професора правног факултета спроводи се на начин и по поступку који утврди својим актом заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији. Декан најстаријег правног факултета у Републици Србији доставља предлог кандидата за члана Савета из реда професора правног факултета Народној скупштини, у складу са одлуком заједничке седнице свих декана правних факултета у Републици Србији. Заједничку седницу декана правних факултета у Републици Србији сазива и њоме руководи декан најстаријег правног факултета у Републици Србији. 4. Избор и ступање на функцију Избор чланова Члан 38. Чланове Савета бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача. Народна скупштина бира, за члана Савета из реда судија, два кандидата са листе кандидата основних судова, прекршајних судова и Вишег прекршајног суда, односно по једног кандидата са осталих листа кандидата. Ако изборни члан Савета без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора у Народној скупштини, сматраће се да није ни изабран. Разлог за неступање на функцију из става 3. овог члана, утврђује се одлуком Савета који о томе обавештава Народну скупштину. Високи савет судства организује поновљене изборе за овог члана у року од 60 дана. *Службени гласник РС, број 101/2010 IV. ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНОВА САВЕТА Разлози престанка Члан 39. Члановима по положају престаје функција у Савету када им престане функција по основу које су постали чланови Савета. Изборним члановима престаје функција у Савету трајним губитком радне способности за обављање функције члана Савета, оставком на чланство у Савету, истеком мандата и разрешењем. Изборним члановима Савета из реда судија престаје функција у Савету и престанком судијске функције. Изборном члану Савета из реда адвоката престаје функција у Савету и брисањем из именика адвоката. Изборном члану Савета из реда професора престаје функција у Савету и престанком звања професора правног факултета. Превремени престанак мандата Члан 40. Ако изборном члану Савета престане мандат пре истека времена на који је изабран, Савет ће у року од 15 дана донети одлуку из члана 21. став 1. овог закона. Поступак предлагања и избора за новог члана спровешће се у складу са одредбама овог закона. Новоизабраном члану мандат траје пет година. V. ПОСТУПАК ЗА РАЗРЕШЕЊЕ Разлози Члан 41. Изборни члан Савета се разрешава функције пре истека времена на које је изабран ако функцију члана Савета не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана Савета. Иницијатива Члан 42. Иницијативу за разрешење изборног члана Савета може поднети сваки члан Савета. Иницијативу за разрешење изборног члана Савета из реда судија може поднети и председник било ког суда, на основу одлуке седнице свих судија. Иницијативу за разрешење изборног члана Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета могу поднети њихови овлашћени предлагачи. Оцена прихватљивости иницијативе Члан 43. Савет ће у року од седам дана по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи. Ако оцени да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Савет ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена. Изјашњење Члан 44. Када прихвати иницијативу Савет ће, пре доношења одлуке о покретању поступка, омогућити члану Савета чије се разрешење иницира, да се о наводима иницијативе изјасни. Покретање поступка Члан 45. Одлуку о покретању поступка разрешења доноси Савет у року од 15 дана од пријема иницијативе. Брисан је ранији став 2. (види члан 2. Закона - 88/2011-66) Изборном члану ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу. Разрешење Члан 46. Предлог за разрешење Савет доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка. У доношењу предлога из става 1. овог члана не учествује члан Савета о чијем се разрешењу одлучује. Одлуку о разрешењу, на основу предлога из става 1. овог члана, доноси Народна скупштина. Брисан је ранији став 4. (види члан 3. Закона - 88/2011-66) VI. АДМИНИСТРАТИВНА КАНЦЕЛАРИЈА Послови и организација рада Члан 47. За обављање стручних, административних и других послова у оквиру Савета образује се Административна канцеларија. Организација, послови и начин рада Административне канцеларије ближе се уређује актом Савета. На права и обавезе запослених у Административној канцеларији примењују се прописи који уређују положај државних службеника и намештеника. Секретар Савета Члан 48. Савет има секретара који се поставља на период од пет година и може бити поново постављен. Секретара поставља Савет. Секретар руководи Административном канцеларијом и за свој рад одговоран је Савету. Секретар има статус државног службеника на положају. Услови за постављење секретара одређују се актом Савета. Упућивање судије Члан 49. Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у радна тела Савета. Решење о упућивању доноси Савет, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију, уз писмену сагласност судије. Упућивање може трајати најдуже три године. VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Први избор чланова Савета Члан 50. Народна скупштина ће најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона изабрати изборне чланове првог састава Савета. Приликом избора, Народна скупштина обавезна је да изабере најмање једног члана Савета из реда који обавља судијску функцију у суду са територије аутономних покрајина. До избора првог састава Савета, послове из надлежности Савета у вези са избором изборних чланова Савета из реда судија обавља Високи савет правосуђа. Обављање функције члана Савета од стране председника Врховног суда Србије Члан 51. До избора председника Врховног касационог суда, члан Савета по положају је председник Врховног суда Србије. Изборни чланови првог састава Савета из реда судија Члан 52. Изборне чланове првог састава Савета из реда судија, чине један судија из Врховног суда Србије, један судија из Вишег трговинског суда и трговинских судова, односно по двојица судија из окружних и општинских судова, с тим што најмање један члан мора бити из судова са територије аутономних покрајина. Кандидате за изборне чланове првог састава Савета, Високом савету правосуђа, предлажу седнице свих судија судова према врсти и степену суда у коме кандидат врши судијску функцију. Седница свих судија једног суда може да предложи само једног кандидата. Изузетно од става 2. овог члана Општа седница Врховног суда Србије, односно седница свих судија Вишег трговинског суда може предложити више од једног кандидата. Кандидати из ст. 2. и 3. овог члана предлажу се Високом савету правосуђа у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона. Високи савет правосуђа у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предлаже Народној скупштини по једног или више кандидата за сваког изборног члана Савета из реда судија, у складу са бројем судија према врсти и степену суда прописаним у ставу 1. овог члана. При предлагању кандидата Високи савет правосуђа узима у обзир предлоге из ст. 2. и 3. овог члана. Високи савет правосуђа утврђује предлог из става 5. овог члана већином гласова ужег састава, који чине стални чланови и позивни чланови-судије. До 1. јануара 2010. године, изборни чланови првог састава Савета из реда судија, имају право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије. Изборни чланови првог састава Савета из реда адвоката и професора правног факултета Члан 53. Адвокатска комора Србије и заједничка седница свих декана правних факултета у Републици Србији дужни су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предложе Народној скупштини једног или више кандидата за избор изборних чланова првог састава Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета. Предлагање кандидата из става 1. овог члана спровешће се сходном применом овог закона. Конститутивна седница Савета Члан 54. Конститутивна седница Савета одржаће се у року од седам дана од дана избора изборних чланова. Конститутивну седницу сазива и њоме председава председник Врховног суда Србије. Престанак мандата изборним члановима првог састава Савета Члан 55. Изборним члановима првог састава Савета из реда судија престаје мандат даном ступања на функцију изборних чланова сталног састава, а најкасније истеком мандата од пет година. Изборним члановима првог састава Савета из реда адвоката и професора правног факултета функција престаје истеком мандата прописаног овим законом. Изборним члановима првог састава Савета функција престаје и у свим осталим случајевима прописаним одредбама овог закона. Настављање судијске функције изборних чланова првог састава Савета Члан 56. Изборни члан из реда судија, престанком мандата у првом саставу Савета, наставља да обавља судијску функцију у непосредно вишем суду у односу на суд у којем је обављао судијску функцију, под условом да испуњава услове за избор судије у том суду. Судија наставља да обавља судијску функцију у суду који је преузео надлажност суда у којем је обављао судијску функцију, уколико не испуњава услове за избор судије у непосредно вишем суду. Одлуке из ст. 1. и 2. овог члана доноси Савет у сталном саставу. Рок за спровођење изборног поступка за стални састав Савета Члан 57. Изборни поступак чланова сталног састава Савета из реда судија, спровешће се у року од шест месеци од дана почетка рада судова одређених Законом о уређењу судова. Обављање послова Административне канцеларије и преузимање запослених Члан 58. Савет у року од 90 дана од дана конституисања преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Савет преузима и државне службенике и намештенике који раде у преузетом делокругу. Начин преузимања предмета и државних службеника и намештеника уређује својим актом министар надлежан за правосуђе. Док се не попуне радна места предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у административној канцеларији, одређене стручне и административне послове за потребе Савета може обављати министарство надлежно за правосуђе, у складу са актом Савета. Подзаконски акти Члан 59. Подзаконски акти предвиђени овим законом биће донети у року од 90 дана од дана конституисања Савета. До доношења аката из става 1. овог члана примењиваће се општи акти Високог савета правосуђа, уколико нису у супротности са овим законом. Преузимање надлежности Високог савета правосуђа Члан 60. Даном конституисања, Савет преузима надлежности Високог савета правосуђа прописане Законом о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06). Престанак важења Закона о Високом савету правосуђа Члан 61. Даном конституисања Савета престаје да важи Закон о Високом савету правосуђа („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 – исправка, 44/04 и 61/05), у делу који се односи на судије. Ступање закона на снагу Члан 62. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о Високом савету судства: „Службени гласник РС“, број 101/2010-5 Члан 8. Изузетно од одредбе члана 3. овог закона, судије прекршајних судова и Вишег прекршајног суда, изабране на судијску функцију из реда судија за прекршаје, имају право да бирају чланове сталног састава Високог савета судства из реда судија, са листе кандидата судија основних судова, прекршајних судова и Вишег прекршајног суда. Члан 9. Изборни поступак за избор чланова сталног састава Високог савета судства из реда судија, спровешће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 10. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу чл. 61. и 75. Закона о државним службеницима (,,Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17 и 95/18), члана 10. Одлуке о образовању и раду Административне канцеларије Високог савета судства (,,Службени гласник РС”, бр. 31/13 и 137/14) и члана 31. Пословникa о раду Високог савета судства (,,Службени гласник РС”, бр. 29/13, 4/16, 91/16, 24/17, 7/18 и 69/18), Високи савет судства на седници одржаној 8. октобра 2019. године, донео је ПРАВИЛНИК о попуњавању извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Високог савета судства "Службени гласник РС", бр. 78 од 1. новембра 2019, 130 од 29. децембра 2021. Члан 1. Овим правилником ближе се уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Високог савета судства (у даљем тексту: Административна канцеларија), састав конкурсне комисије, начин провере компетенција и критеријуми и мерила за избор на радна места у Административној канцеларији. I. ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКОГ РАДНОГ МЕСТА Члан 2. Попуњавање слободног извршилачког радног места може се извршити премештајем запосленог унутар Административне канцеларије, са напредовањем или без њега, по одлуци председника Високог савета судства (у даљем тексту: Савет). Ако се радно место не попуни премештајем унутар Административне канцеларије, може се спровести поступак преузимања државног службеника из другог државног органа. Ако се радно место не попуни премештајем унутар Административне канцеларије нити премештајем по основу споразума о преузимању, председник Савета може донети одлуку о потреби да се радно место попуни спровођењем интерног конкурса. На интерном конкурсу могу да учествују државни службеници из других државних органа. Председник Савета одлучује из којих државних органа државни службеници могу да учествују на интерном конкурсу. Члан 3. Интерни конкурс за попуњавање слободног извршилачког радног места оглашава се на огласној табли Савета, на интернет презентацији Савета и на други начин који одреди председник Савета. Рок за подношење пријава је осам дана од дана оглашавања интерног конкурса на интернет презентацији Савета и почиње да тече наредног дана од дана оглашавања. Члан 4. Ако интерни конкурс није спроведен или није успео, председник Савета доноси решење о попуњавању радног места спровођењем јавног конкурса. Поступак за пријем приправника путем јавног конкурса, почиње тако што председник Савета доноси решење о попуњавању радног места пријемом приправника. Члан 5. Јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника оглашава се на интернет презентацији и огласној табли Савета, на порталу е-управе и на интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачких радних места, поред података прописаних законом, садржи и податак о томе да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа и да је пробни рад обавезан за оне који први пут заснивају радни однос у државном органу. Рок за подношење пријава не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Председник Савета одређује рок за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника. II. ПОПУЊАВАЊЕ ПОЛОЖАЈА Члан 6. Положај се увек попуњава постављењем, и то: напредовањем државног службеника на положај или виши положај унутар Административне канцеларије; напредовањем државног службеника постављењем на положај или виши положај из другог државног органа и по спроведеном интерном или јавном конкурсу. Члан 7. Председник Савета доноси решење о попуњавању положаја спровођењем интерног односно јавног конкурса. Право учешћа на интерном конкурсу имају државни службеници из Административне канцеларије и државни службеници из других државних органа. Председник Савета одлучује из којих државних органа државни службеници могу да учествују на интерном конкурсу. Члан 8. Интерни конкурс за попуњавање положаја оглашава се на огласној табли Савета, на интернет презентацији Савета и на други начин који одреди председник Савета. Рок за подношење пријава је осам дана од дана оглашавања интерног конкурса на интернет презентацији Савета и почиње да тече наредног дана од дана оглашавања. Члан 9. Јавни конкурс се оглашава на интернет презентацији и огласној табли Савета, на порталу е-управе и на интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Рок за подношење пријава не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Председник Савета одређује рок за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја. Члан 10. У огласу о јавном конкурсу за попуњавање положаја посебно се назначава податак о томе колико траје рад на положају и да су они који немају положен државни стручни испит дужни да доставе доказ о положеном државном стручном испиту у року од 20 дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс. III. ПРИЈАВА НА КОНКУРС Члан 11. Пријава на конкурс (образац) садржи: 1) податке о конкурсу; 2) личне податке; 3) адресу становања; 4) телефон, електронску адресу; 5) образовање, стручне и друге испите подносиоца пријаве који су услов за заснивање радног односа; 6) податак о знању рада на рачунару; 7) податак о знању страног језика; 8) додатне едукације; 9) радно искуство у струци; 10) посебне услове; 11) добровољно дату изјаву о припадности националној мањини; 12) посебне изјаве од значаја за учешће у конкурсним поступцима у државним органима. Уз интерни и јавни конкурс објављује се образац пријаве са попуњеним подацима за одређено радно место у делу које попуњава Савет, изузев података који се односе на шифру пријаве (образац број 1. који је саставни део овог правилника). *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 12. Пријаве се подносе поштом или непосредно на адресу наведену у тексту огласа. Приликом предаје пријаве на конкурс, пријава добија шифру под којом подносилац пријаве учествује у даљем изборном поступку. Шифра садржи ознаке које се односе на: орган, начин попуњавања радног места, датум оглашавања конкурса, број радног места у тексту огласа, врсту радног места, врсту радног односа и број пристигле пријаве, према наведеном редоследу. Лица која обављају стручне и административне послове за конкурсне комисију одређују шифре из става 3. овог члана. Подносиоци пријаве се обавештавају о додељеној шифри у року од три дана од пријема пријаве, достављањем наведеног податка на начин који је у пријави назначио кандидат за доставу обавештења. Ознаке шифре пријаве на конкурс су следеће: Број орган – 30216, Ј – ознака за јавни конкурс, И – ознака за интерни конкурс, датум оглашавања (дан, месец, година нпр. 21082019) без тачки и размака, број радног места у огласу, И – ознака за извршилачко радно место, Р – ознака за руководиоца унутрашње организационе јединице, П – ознака за положај, 1 – радни однос на неодређено време, 2 – радни однос на одређено време и број пристигле пријаве према наведеном редоследу. *Службени гласник РС, број 130/2021 IV. КОНКУРСНА КОМИСИЈА Члан 13. Ради спровођења интерног и јавног конкурса, пре оглашавања, у Савету се образује конкурсна комисија (у даљем тексту: комисија). Комисија има председника и два члана. Истовремено са именовањем председника и чланова комисије могу да се именују њихови заменици. Председника и чланове комисије за попуњавање положаја именује Савет, из реда својих чланова. Председника и чланове комисије за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника именује из реда државних службеника председник Савета, на предлог секретара Савета. Члан 14. Ако се попуњава извршилачко радно место или прима приправник један члан комисије је државни службеник који је претпостављен државном службенику на радном месту које се попуњава. Члан 15. Председник и чланови комисије, након што прегледају пријаве приспеле на интерни или јавни конкурс, дужни су да дају писмену изјаву председнику Савета да ли они или са њима повезана лица имају приватни интерес за спровођење конкурса, односно да код њих не постоји сукоб интереса. Кругом повезаних лица са члановима комисије сматрају се брачни или ванбрачни друг, чак и ако су брак или ванбрачна заједница престали, сродници по крви у правој линији до било ког степена сродства, у побочној линији и тазбини закључно са другим степеном сродства, лица са којим је члан комисије у односу старатеља, усвојиоца, усвојеника или хранитеља, као и лица чија делатност може имати утицаја на непристрасно и одговорно обављање изборног поступка или на имовно стање чланова комисије. Члан 16. Комисија одлуке доноси већином гласова. Комисија води записник о свом раду. Чланови комисије дужни су да чувају податке до којих су дошли током спровођења конкурса. Члан 17. Начин обавештавања кандидата у изборном поступку бира комисија, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава, јавности обавештавања и једноставности поступка. Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава службена белешка. О обавештавању кандидата сачињава се белешка у конкурсној документацији одређеног кандидата. Члан 18. На првом састанку комисија, пре оглашавања конкурса, утврђује које функционалне компетенције се проверавају у изборном поступку, као и области знања и вештина које се проверавају, редослед њихове провере, начин и облике провера компетенција и временски оквир провере. Конкурсна комисија може користити електронска средства комуникације у току спровођења фаза изборног поступка. *Службени гласник РС, број 130/2021 V. ИЗБОРНИ ПОСТУПАК Члан 19. По истеку рока за подношење пријава на конкурс, комисија прегледа све приспеле пријаве и на основу података из пријаве саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак. Списак кандидата међу којима се спроводи изборни поступак потписују сви чланови комисије. Списак кандидата из става 2. овог члана објављује се на интернет презентацији Савета према шифрама њихове пријаве. Члан 20. Кандидати међу којима се спроводи изборни поступак обавештавају се о томе када почиње изборни поступак, најмање три дана пре отпочињања изборног поступка. Кандидати се на почетку сваке фазе изборног поступка обавештавају о томе када почиње провера компетенција у истој или наредној фази изборног поступка. Кандидат који не испуни унапред одређено мерило за проверу одређене компетенције или се не одазове позиву да учествује у провери једне компетенције искључује се из даљег тока изборног поступка о чему ће бити обавештен у складу са чланом 17. овог правилника. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 21. У изборном поступку комисија може да проверава само оне компетенције које су наведене у огласу о конкурсу и на начин који је наведен у огласу о конкурсу. Члан 22. Изборни поступак спроводи се из више обавезних фаза у којима се проверавају опште функционалне компетенције, посебне функционалне компетенције и понашајне компетенције и фазе у којој се спроводи интервју са конкурсном комисијом. Фазе изборног поступка могу се спровести електронским путем на даљину и уз присуство чланова конкурсне комисије путем електронских средстава комуникације да у циљу ефикасности, смањења трошкова свих учесника конкурсног поступка и заштите здравља. Изузетно од става 1. овог члана, на интерном конкурсу за извршилачка радна места која нису руководећа, не проверавају се опште функционалне и понашајне компетенције, а за радна места која су руководећа не проверавају се опште функционалне комптенеције. На јавном конкурсу за пријем приправника не проверавају се посебне функционалне комптенције, осим страног језика када је одређен као потребна компетенција за обављање послова тог радног места. Кандидат који не испуни мерило за проверу одређене компетенције у једној фази изборног поступка, обавештава се о резултату провере компетенције и не позива се да учествује у провери следеће компетенције у истој или наредној фази изборног поступка. Кандидат који у року од пет радних дана од дана пријема обавештења не достави доказе који се прилажу у изборном поступку, писмено се обавештава да се искључује из даљег дела изборног поступка због недостављања доказа. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 23. Резултати провере понашајних компетенција кандидата који је испунио мерила у једном конкурсном поступку имају важност трајања у свим конкурсним поступцима који се у Савету спроводе у наредне две године од дана провере. Резултати провере понашајних комптенција кандидата, који није испунио мерила у једном конкурсном поступку имају важност трајања од једне године од дана провере, у свим конкурсним поступцима који се спроводе у Савету. Резултати провере општих функционалних компетенција за кандидата који је испунио мерила на провери општих функционалних компетенција у једном конкурсном поступку имају важност трајања у свим конкурсним поступцима који се у Савету спроводе у наредне две године од дана спроведене провере, осим ако кандидат није захтевао нову проверу општих функционалних компетенција. Кандидату који је остварио један бод на провери једне од општих функционалних компетенција, поново се проверавају све опште функционалне компетенције у другом конкурсном поступку. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 24. Кандидат у изборном поступку до интервјуа са комисијом, учествује под шифром своје пријаве. Лица која обављају стручне и административне послове за комисију утврђују, пре сваке фазе изборног поступака, да су лица која учествују у изборном поступку под одговарајућом шифром истовремено лица која су поднела пријаву којој је додељена наведена шифра. Лица која обављају стручне и административне послове за комисију дужна су да се старају да комисија, односно стручњаци за области за које се врши провера, односно стручњаци из Службе за управљање кадровима прати кандидата само под шифром његове пријаве. Члан 25. Компетенције кандидата вреднују се додељивањем одређеног броја бодова кандидату након сваке провере компетенција. Број бодова који се могу доделити кандидату у провери компетенција у изборном поступку износи: 1) за положаје : (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 35 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 2) за радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица : (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 30 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 3) за извршилачка радна места : (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 25 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 4) за приправнике : (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције (страни језик) – највише 5 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 25 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова. Кандидати који су освојили један бод у провери одређене компетенције, искључују се из даљег изборног поступка. Независно од става 3. овог члана, комисија може пре почетка изборног поступка, да одреди већи број бодова који кандидате у провери једне или више посебних функционалних компетенција искључује из даљег изборног поступка. Сматра се да је кандидат испунио мерила прописана за избор за извршилачко радно место које није руководеће, ако је у изборном поступку на јавном конкурсу остварио најмање 36 бодова укупно, а за радно место које је руководеће најмање 40 бодова укупно и није претходно искључен из изборног поступка због испуњености услова из ст. 3. и 4. овог члана. Сматра се да је кандидат испунио мерила прописана за избор за извршилачко радно место које није руководеће, ако је у изборном поступку на интерном конкурсу остварио најмање 19 бодова укупно, а за радно место које је руководеће најмање 34 бодова укупно и није претходно искључен из изборног поступка због испуњености услова из ст. 3. и 4. овог члана. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 26. Кандидатима који учествују у изборном поступку прво се проверавају опште функционалне компетенције: ,,Организација и рад државних органа Републике Србије”,,Дигитална писменост” и ,,Пословна комуникација”. Опште функционалне компетенције проверава комисија. Савет може остварити сарадњу са Службом за управљање кадровима или стручњацима за одговарајућу област ради пружања стручне и саветодавне помоћи у поступку провере општих функционалних компетенција, уз обавезно присуство провери најмање једног члана комисије. Члан 27. Компетенција ,,Организација и рад државних органа” проверава се путем теста са питањима затвореног типа који кандидата решавају обележавањем једног од више понуђених одговора. Уколико проверу врши комисија, тест сачињава комисија методом случајног избора из базе питања затвореног типа. База питања се објављује на интернет презентацији Савета. Тестирање се обавља на рачунару или у папирној форми. Тест не може трајати дуже од једног сата. Вредновање ове компетенције исказује се на бодовној скали и то: 1) До 50% тачних одговора – 1 бод 2) 51–75% тачних одговора – 2 бода 3) 76–100% тачних одговора – 3 бода. Кандидати се непосредно усмено обавештавају о резултатима теста након истека времена за његово решавање. Члан 28. Компетенција ,,Дигитална писменост” проверава се решавањем задатка практичним радом на рачунару. Задатке бира комисија методом случајног избора из базе задатака затвореног типа. Решавање задатака практичном радом на рачунару не може трајати дуже од једног сата. Проверу тачности урађених задатака врши стручњак из области информационих технологија, односно Служба за управљање кадровима, вредновањем ове компетенције исказивањем на бодовној скали на следећи начин: 1) до 50% тачно решених задатака – 1 бод 2) 51% и више тачно решених задатака – 3 бода. Кандидати који су, у складу са огласом о конкурсу, приложили одговарајући сертификат, потврду или други писани доказ о поседовању ове компетенције се не проверавају и добијају 3 бода. Изузетно од става 5. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера наведене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање ове компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. Комисија утврђује списак кандидата који се ослобађају провере ове компетенције. Члан 29. Компетенција ,,Пословна комуникација” проверава се писаном симулацијом. Провера се обавља на рачунару или у папирној форми и не може трајати дуже од једног сата. Задатке бира комисија методом случајног избора из базе задатака затвореног типа. Проверу тачности урађеног задатка врши комисија вредновањем ове компетенције на бодовној скали на следећи начин: 1) До 50% тачно решених задатака – 1 бод, 2) 51–75% тачно решених задатака – 2 бода, 3) 76–100% тачно решених задатака – 3 бода. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 30. Комисија саставља листу о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери са бројем постигнутих бодова на свакој од компетенција кандидата. Уколико се провера општих функционалних компетенција врши у сарадњи и уз стручну помоћ Службе за управљање кадровима или стручњака за одређене области онда они сачињавају извештај о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове провере, који достављају комисији. Члан 31. Након сачињавања листе о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата, комисија међу кандидатима који су испунила мерила за проверу општих функционалних компетенција, врши проверу оних посебних функционалних компетенција које су утврђене као услов за рад на радном месту у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Административној канцеларији Савета и које су наведене у огласу. Проверу посебних функционалних компетенција врше чланови комисије. Поред чланова комисије, у поступку провере одређених посебних функционалних компетенција могу учествовати стручњаци за области за које се врши провера или Служба за управљање кадровима, ако чланови комисије процене да је за проверу те компетенције неопходна стручна подршка. Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, комисија може одлучити да проверу посебних функционалних компетенција провери стручњацима изван органа или одговарајућој организацији у области у којој се врши провера. Комисија прихвата резултате провре компетенција стручњака из области из које се врши провера, као утврђене. Члан 32. Комисија утврђује најмање три, а највише шест посебних функционалних компетенција за кандидате за радне места за високим образовањем, односно најмање две, а највише шест посебних функционалних компетенција за кандидате за радна места са средњом школом које ће проверавати у изборном поступку. Комисија утврђује редослед и облик провере посебних функционалних компетенција. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 33. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним или усменим путем. Облици писане провере посебних функционалних компетенција могу бити есеј или писана симулација. Облик усмене провере посебних функционалних компетенција је усмена симулација. Комисија саставља три различита задатка за сваку усмену и писану проверу посебних функционалних компетенција најраније 24 сата пре почетка провере. Пред почетак провере, један од кандидата случајним избором бира задатак који раде сви кандидати. Сваки задатак израђује се у онолико примерака колико има кандидата и чува у одвојеној запечаћеној коверти. Задатке оцењују чланови комисије у складу са унапред утврђеним мерилима и критеријумима за оцену. При решавању задатака кандидати могу да користе једино текстове закона и других прописа, ако је задатак везан за њихову примену. Члан 34. Есеј подразумева израду текста на задату тему у којем кандидати износе аргументе, закључке, препоруке и решења у вези са одређеном стручном облашћу. Време за писање есеја не може бити дуже од два сата. Члан 35. Симулација (узорак рада или студија случаја) захтева да се у писаном или усменом облику да предлог решења одређеног задатка које је типично за обављање послова на радном месту. Време за израду писаног задатка не може бити дуже од два сата, а време за припрему усменог задатка не може бити дуже од 30 минута. Члан 36. Једна посебна функционална компетенција може бити проверавана помоћу једног или више облика провере. За вредновање једне посебне функционалне компетенције користи се пет мерила. Мерила могу бити: стручна заснованост, аналитичност, систематичност, познавање поступака, метода и техника рада, прецизност и тачност у навођењу података, структура рада, стваралачки допринос у анализи података и решавању проблема, комплетност рада, јасноћа у изношењу личног става и мишљења, усаглашеност наслова и садржаја рада, прикладан речник и стил писања/изражавања, јасноћа и концизност изнетог закључка и друго мерило које одреди комисија. Испуњеност сваког мерила вреднује се оценом на скали од 1 до 3, са следећим значењем: 1) оцена 1 – није испунио мерило; 2) оцена 2 – делимично испунио мерило; 3) оцена 3 – у потпуности испунио мерило. Оцене сваког појединачног мерила сабирају се и пребацују на бодовну скалу, на следећи начин: 1) 0–7 – 1 бод; 2) 8–9 – 2 бодa; 3) 10–11 – 3 бода; 4) 12–13 – 4 бода; 5) 14–15 – 5 бодова. Ако се једна посебна функционална компетенција проверава помоћу више облика провере, узима се у обзир она провера на којој је кандидат остварио бољи резултат. Ако је огласом о конкурсу наведено да се испуњеност посебне функционалне компетенције може доказивати одређеним сертификатом, потврдом или другим писаним доказом, кандидат који је поднео доказ о поседовању компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту ослобађа се провере и добија 5 бодова. Потврда о испуњености мерила за проверу посебне функционалне компетенције у једном конкурсном поступку не смaтра се доказом о поседовању те посебне функционалне компетенције у новом конкурсном поступку. Изузетно од става 7. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера одређене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање наведене компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 37. Знање страног језика проверава се проверава писано и/или усмено. Комисија одлучује о начину провере ове компетенције. Писана провера знања страног језика врши се путем теста. Вредновање ове компетенције путем теста исказује се на бодовној скали и то: 1) до 50% тачних одговора на тесту – 1 бод; 2) 51–75% тачних одговора на тесту – 3 бода; 3) 76% и више тачних одговора на тесту – 5 бодова. Усмена провера знања страног језика врши се путем разговора са кандидатом, од стране стручњака за страни језик – дипломираног филолога. Вредновање ове компетенције путем разговора исказује се на бодовној скали и то: 1) конверзација не одговара траженом нивоу знања – 1 бод; 2) конверзација делимично одговара траженом нивоу знања – 3 бода; 3) конверзација одговара траженом нивоу знања – 5 бодова. Ако се ова компетенције проверава и писмено и усмено, резултат обе провере се узима у обзир и компетенција се вреднује на бодовној скали и то: 1) незадовољавајући ниво компетенције – 1 бод; 2) делимично задовољавајући ниво компетенције – 3 бода; 3) задовољавајући ниво компетенције – 5 бодова. Незадовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе или на једној од провера ова компетенција вреднована са једним бодом. Делимично задовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе или на једној од провера ова компетенција вреднована са три бода. Задовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе провера ова компетенција вреднована са пет бодова. Кандидати који су, у складу са огласом о конкурсу, приложили одговарајући сертификат, потврду или други писани доказ о поседовању ове компетенције се не проверавају и добијају пет бодова. Изузетно од става 11. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера наведене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање ове компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. Комисија утврђује списак кандидата који се ослобађају провере ове компетенције. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 38. Свака посебна функционална компетенција вреднује се са максимално пет бодова. Ако се у изборном поступку проверавају четири посебне функционалне компетенције, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције. Ако се у поступку проверавају две посебне функционалне компетенције, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем два. Ако се у поступку проверавају три посебне функционалне компетенције, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 1,333. Ако се у поступку проверава пет посебних функционалних компетенција, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 0,8. Ако се у поступку проверава шест посебних функционалних компетенција број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 0,667. У случају из ст. 4–6. овог члана, број бодова за посебне функционалне компетенције исказује се на највише две децимале. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 39. Након провере посебних функционалних компетенција, врши се провера понашајних компетенција, коју спроводе обучени процењивачи или дипломирани психолози. Савет може остварити сарадњу са Службом за управљање кадровима ради пружања стручне и саветодавне помоћи у поступку провере понашајних компетенција. Члан 40. Облици провере понашајних компетенција могу бити интервју базиран на компетенцијама и упитник. Комисија одлучује о избору облика провере понашајних компетенција. Члан 41. Интервју базиран на компетенцијама је полуструктурисани и систематизован начин прикупљања информација о понашајним компетенцијама у ком се кандидатима постављају питања која се односе на њихово понашање у одређеним околностима. Праћење, бележење и процену показатеља понашајних компетенција кандидата на основу интервјуа заснованог на компетенцијама раде стручњаци – психолози. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 42. Упитник је инструмент за проверу ставова, вредности, интересовања и особина личности повезаних са компетенцијама. Упитник може бити састављен од отворених и затворених питања и скала процене. Испитивање путем упитника обављају дипломирани психолози. Члан 43. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози на основу информација прикупљених приликом провере понашајних компетенција врше вредновање сваке од проверених понашајних компетенција, а у складу са унапред дефинисаним критеријумима. Свака понашајна компетенција се вреднује на петостепеној скали у зависности од доказа које је кандидат пружио током провере и то: 1) Одсуство доказа да поседује компетенцију по свим индикаторима – 1 бод, 2) Минимум доказа да поседује компетенцију по већини индикатора – 2 бода, 3) Показује доказе да поседује компетенције за половину индикатора – 3 бода, 4) Јасно показује поседовање компетенција по већини индикатора – 4 бода, 5) Јасно показује поседовање компетенције по свим индикаторима – 5 бодова. Члан 44. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози сачињавају извештај о резултатима провере понашајних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове пријаве, који доставља комисији. Извештај из става 1. овог члана садржи број постигнутих бодова кандидата, као и квалитативни опис сваке од проверених компетенција кандидата. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози могу на захтев комисије да комисији представе резултате провере понашајних компетенција из сачињеног извештаја. Уколико се провера понашајних компетенција врши у сарадњи и уз стручну помоћ Службе за управљање кадровима, онда они сачињавају извештај о резултатима провере понашајних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове провере, који достављају комисији. Члан 45. Комисија обавља интервју са кандидатима који су доказали поседовање понашајних компетенција и доставили доказе о испуњености услова за запослење. Интервју са комисијом подразумева разговор који чланови комисије воде са кандидатом у циљу процене мотивације за рад на радном месту и прихватања вредности државних органа. Комисија у вредновању одговора кандидата на питања која су му постављена процењује колико је кандидат показао изражену мотивацију за рад на радном месту у државном органу и степен прихватања вредности државних органа (у даљем тексту: мотивација), на тростепеној скали на следећи начин: 1) 6 бодова – веома високо изражена мотивација; 2) 4 бода – осредње изражена мотивација; 3) 2 бода – ниско изражена мотивација. *Службени гласник РС, број 130/2021 VI. ЛИСТА КАНДИДАТА Члан 46. Комисија на основу постигнутих резултата кандидата у свим фазама изборног поступка, сачињава листу свих кандидата који су испунили мерила прописана за избор за извршилачка радна места и радна места за пријем приправника, рангирањем према резултатима кандидата од највећег ка најмањем. Комисија на основу постигнутих резултата кандидата у свим фазама изборног поступка, сачињава листу за избор највише три кандидата која су са најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор на положај, рангирањем према резултатима кандидата од највећег ка најмањем. Листа кандидата мора да садржи све податке о резултатима који су кандидати постигли у изборном поступку. *Службени гласник РС, број 130/2021 Члан 47. Ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти број бодова рангирање се обавља према додатним критеријумима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина који су недовољно заступљени међу запосленима, први додатни критеријум за рангирање кандидата који имају исти број бодова је припадност националној мањини. Кандидат који се добровољно изјаснио о припадности националној мањини у пријави, рангира се први у односу на другог кандидата који има исти број бодова. Ако више кандидата који имају исти број бодова припада националној мањини, предност на ранг-листи у односу на друге једнако вредноване кандидате припаднике националне мањине има кандидат коме су са више бодова вредноване понашајне компетенције (други додатни критеријум), у случају једнаког бодовања понашајних компетенција предност има кандидат који је са више бодова вреднован на интервјуу са комисијом (трећи додатни критеријум), а у случају једнаког бодовања на интервјуу са комисијом предност има кандидат који је са више бодова вреднован на посебним функционалним компетенцијама (четврти додатни критеријум). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на ранг-листи у односу на друге једнако вредноване кандидате примењује се други, трећи и четврти додатни критеријум. Члан 48. Листа кандидата за извршилачка радна места који су испунили мерила за избор доставља се председнику Савета и секретару Савета. Уз листу кандидата за извршилачка радна места, доставља се и списак кандидата који нису испунили мерила прописана за избор, са навођењем кратког разлога за њихово искључење из даљег изборног поступка. Уз листу кандидата за избор на положај, председнику Савета се доставља и списак кандидата који су испунили мерила прописана за избор, а нису стављена на листу, са навођењем резултата њихове провере и кандидата који нису испунили мерила прописана за избор, са навођењем кратког разлога за њихово искључење из даљег изборног поступка. Уз листу кандидата комисија доставља и записник о свом раду. Члан 49. Председник Савета може обавити разговор са прва три кандидата која се налазе на листи за избор на положаје, пре доношења предлога за постављање на положај. Председник Савета утврђује предлог кандидата за постављење на положај и упућује га Савету. Члан 50. У делу који није регулисан овим правилником сходно ће се примењивати одредбе Закона о државним службеницима и Уредбе о интерном и јавном конкурсу за попуњавање радних места у државним органима. VII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 51. Даном ступања на снагу овог правиланика, престаје да важи Правилник о попуњавању извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Високог савета судства (,,Службени гласник РС”, бр. 49/09, 13/16 и 7/18). Члан 52. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члaна 19. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15) и члана 38. Пословника о раду Високог савета судства („Службени гласник РС”, бр. 29/13, 4/16, 91/16, 24/17, 7/18, и 69/18), Високи савет судства, на седници одржаној 18. јуна 2019. године, донео је ПРАВИЛНИК о изостављању и замени (анонимизацији и псеудонимизацији) података у одлукама Високог савета судства „Службени гласник РС“, број 47 од 28. јуна 2019. OПШТЕ ОДРЕДБЕ Предмет уређења Члан 1. Овим правилником уређују се начин изостављања и замене података (у даљем тексту: „анонимизација и псеудонимизација”) у одлукама Високог савета судства (у даљем тексту: „Савет”) које се, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, објављују или чине доступним јавности на неки од следећих начина: – на интернет презентацији Савета; – објављивањем у публикацијама које издаје Савет (информаторима о раду и другим публикацијама); – објављивањем или чињењем доступним јавности на било који други начин. Одлуке на које се примењује Правилник Члан 2. Под одлуком Савета у смислу овог правилника подразумева се правноснажна одлука Савета и његових радних тела (даље: Одлуке Савета). Појам анонимизације и псеудонимизације података у одлуци Савета Члан 3. Под анонимизацијом података у одлуци Савета подразумева се потпуно уклањање свих личних података, као и података о догађајима и доказима изведеним у поступцима пред Саветом и његовим радним телима. Под псеудонимизацијом одлуци Савета подразумева се замена података на начин да се они више не могу приписати одређеном лицу без употребе додатних информација. Подаци који нису предмет анонимизације и псеудонимизације Члан 4. У одлуци Савета не врше се анонимизиција и псеудонимизација података о државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним предузећима и других правним лицима чији су оснивачи држава, територијална аутономија и локална самоуправа. У одлуци Савета не врше се ни анонимизиција и псеудонимизација података о личности које се односе на: судије поротнике, записничаре, јавне тужиоце и њихове заменике, државне правобраниоце и њихове заменике, судске вештаке, судске тумаче и преводиоце, јавне бележнике, јавне извршитеље и адвокате, као и пуномоћнике и браниоце. Минимум стандарда анонимизације и псеудонимизације података о личности у одлуци Савета Члан 5. Минимум стандарда анонимизације и псеудонимизације података о личности у одлуци Савета подразумева изостављање и замену података на основу којих је могуће идентификовати судију – учесника у поступку пред Саветом (даље: судија – учесник) или са њим повезано лице на основу чијих личних података би могао бити откривен идентитет судије – учесника. Под повезаним лицем, у смислу става 1. овог члана, подразумева се физичко лице на основу чијих се својстава (брачни друг, сродник, усвојилац/усвојеник, лице које живи у заједничком домаћинству са учесником итд.) може утврдити идентитет судије – учесника. Под повезаним лицем, у смислу става 1. овог члана, подразумева се и правно лице преко чијих се података може утврдити идентитет судије – учесника. Подаци о личности који су предмет анонимизације и псеудонимизације Члан 6. У одлуци Савета анонимизују и псеудонимизују се подаци о личности учесника – судије, као и других лица у смислу члана 5. овог правилника, који се односе на: – име и презиме; – датум, годину и место рођења; – адресу (пребивалиште или боравиште); – јединствени матични број грађана (ЈМБГ); – број личне карте, пасоша, возачке дозволе, регистарске ознаке возила или друге личне исправе, и мрежне податке који би могли да доведу до откривања идентитета; – биометријске податке1, генетске податке2, и податке о здравственом стању3; – и друге податке на основу којих судија-учесник може бити идентификован. –––––––––––––– 1 Биометријски подаци означавају личне податке добијене посебном техничком обрадом у вези са физичким обележјима или обележјима понашања појединца која омогућују или потврђују јединствену идентификацију тог појединца, као што су фотографије лица или дактилоскопски подаци. 2 Генетски подаци означавају личне податке који се односе на наслеђена или стечена генетска обележја појединца која дају јединствену информацију о физиологији или здрављу тог појединца и који су нарочито добијени анализом биолошког узорка дотичног појединца; нарочито анализом хромозома, дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК) и рибонуклеинске киселине (РНК) или из анализе другог елемента који омогућава добијање једнако вредне информације. 3 Подаци о здравственом стању означавају личне податке који су повезани са физичким или менталним здрављем појединца, укључујући пружање здравствених услуга, којима се дају информације о његовом здравственом стању. (Према одредбама члана 4. тач. 13, 14. и 15. Уредбе ЕУ 2016/679). Минимум стандарда анонимизације и псеудонимизације при позивању на одлуке других органа у одлуци Савета Члан 7. У одлуци Савета која у образложењу садржи позивање на поступак или одлуку другог органа (судског, управног итд.) врши се анонимизација и псеудонимизација података из поступка или одлуке тог органа на основу којих би могао бити утврђен идентитет судије – учесника. Члан 8. У одлуци Савета која у образложењу садржи позивање на поступак или судску одлуку из грађанске, привредне и управне области анонимизују се и псеудонимизују подаци о: странкама (физичким лицима), њиховим пуномоћницима који нису адвокати, законским и статутарним заступницима, акционарима, члановима друштва и са њима повезаним лицима, представницима (члановима управног одбора, страним представницима у стечају, представницима запослених и сл.), умешачима, приватним предузетницима, извршним повериоцима и извршним дужницима ако су физичка лица, оштећенима, предлагачима и противницима предлагача ако су физичка лица, оставиоцима, наследницима, сведоцима, сродницима, блиским лицима и суседима странака. Члан 9. У одлуци Савета која у образложењу садржи позивање на поступак или судску одлуку из кривичне и прекршајне области анонимизују се и псеудонимизују подаци о: окривљеном, оптуженом или осуђеном лицу, оштећеном као тужиоцу, приватном тужиоцу, оштећеном, оштећеном по предлогу, сведоку, пуномоћнику (физичком лицу), законском заступнику странке, сроднику, пријатељу, суседу странке. Изузетно од става 1, не псеудонимизују и анонимизују се подаци о осуђеном лицу за кривична дела за која је правоснажном пресудом изречена казна затвора од најмање три године, за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом и за кривична дела организованог криминала. Анонимизација и псеудонимизација података из посебних поступака Члан 10. У одлуци Савета која у образложењу садржи позивање на судски поступак или одлуку донету према малолетном учиниоцу кривичног дела анонимизују се и псеудонимизују подаци о малолетном учиниоцу, оштећеном, времену и месту критичног догађаја, сведоку, као и други подаци на основу којих би се могао утврдити идентитет судије – учесника. У одлуци Савета која у свом образложењу садржи позивање на судски поступак или одлуку донету у области породичних и статусних предмета у којима су малолетници били учесници поступка анонимизују се и псеудонимизују сви подаци којима се задире у приватност учесника поступка. У одлуци Савета која у образложењу садржи позивање на судски поступак или одлуку донету у поступку у којем је према закону искључена јавност, анонимизују се и псеудонимизују, поред података из члана 6. овог правилника, и сви подаци за које је законом, другим прописима и актима одређено да се чувају као тајна. НАЧИНИ АНОНИМИЗАЦИЈЕ И ПСЕУДОНИМИЗАЦИЈЕ Начини анонимизације и псеудонимизације и евиденција Члан 11. Подаци из чл. 6, 7, 8, 9. и 10. овог правилника, анонимизују и псеудонимизују се изостављањем или заменом података, у зависности од тога у којем облику је одлука Савета. Начин анонимизације и псеудонимизације из става 1 овог члана мора бити примењен доследно, тако да се идентитет судије-учесника, странке из поступка или одлуке другог органа на коју се позива одлука Савета не може одредити. О анонимизованим и псеудонимизованим судским одлукама води се јединствена евиденција. Псеудонимизација података у одлукама Савета које постоје у електронском облику Члан 12. У одлукама Савета које постоје у електронском облику врши се псеудонимизација података. Псеудонимизација имена и презимена врши се заменом са два иста велика слова (АА...), при чему се задржава својство тог лица у поступку, ако је исто наведено. Свако следеће име и презиме лица које је наведено у одлуци Савета замењује се са два следећа иста велика слова, азбучним редоследом слова (АА, ББ...). Псеудонимизација бројчаних и свих других података осим имена и презимена (електронске адресе, кућне адресе, ЈМБГ итд.) врши се заменом са три тачке (...), при чему се задржава ознака врсте тог податка, уколико је иста наведена. Анонимизација података у одлукама Савета које постоје само у штампаном облику Члан 13. У одлукама Савета које постоје само у штампаном облику врши се анонимизација изостављањем података. Изостављање података из става 1 овог члана врши се прекривањем црном бојом тако да се подаци који подлежу анонимизацији учине невидљивим, након чега се приступа фотокопирању или скенирању судске одлуке. Код изостављања имена и презимена задржава се ознака својства тог лица у поступку, уколико је исто наведено. Код изостављања бројчаних података и свих других података осим имена и презимена (електронске адресе, кућне адресе, ЈМБГ итд.) задржава се ознака тог податка, уколико је иста наведена. Овлашћено лице за послове анонимизације и псеудонимизације Члан 14. Савет одређује лице или лица која у текућој години врше анонимизацију и псеудонимизацију одлука Савета. Примена Правилника Члан 15. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 13. алинеја 20. и члана 15. став 2. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10 и 88/11), Високи савет судства, на седници одржаној 22. септембра 2015. године, доноси ПРАВИЛНИК о раду Изборне комисије Високог савета судства "Службени гласник РС", број 83 од 3. октобра 2015. I. САСТАВ, ИЗБОР И ПОЛОЖАЈ ЧЛАНОВА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ Члан 1. Овим правилником уређује се састав и образовање, као и начин рада Изборне комисије Високог савета судства (у даљем тексту: Изборна комисија) за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) из реда судија. Члан 2. Изборна комисија, као стално радно тело Савета, организује и спроводи поступак предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија, у складу са законом и овим правилником. Члан 3. Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика. Савет бира председника и чланове Изборне комисије и њихове заменике из реда судија на сталној судијској функцији, уз претходно прибављену писану сагласност судије. Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора. Члан 4. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици имају право да гласају за кандидате за изборне чланове Савета из реда судија. Члан 5. Председника Изборне комисије, у случају спречености да учествује у раду Изборне комисије, замењује члан Изборне комисије кога он овласти. Сваки члан Изборне комисије има свог заменика, који има иста права и одговорности као и члан кога замењује. Члана Изборне комисије, у случају спречености да учествује у раду Изборне комисије, замењује његов заменик. Право гласа у Изборној комисији има председник и члан или, у одсуству члана, његов заменик. Члан 6. Председнику и члановима Изборне комисије и њиховим заменицима дужност престаје на лични захтев, по истеку мандата, престанком судијске функције, ако им је коначном одлуком изречена дисциплинска санкција или разрешењем. Председник и чланови Изборне комисије и њихови заменици којима је истекао мандат, остају на дужности до именовања нових чланова. Члан 7. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици удаљују се са дужности у Изборној комисији ако је донета одлука о њиховом удаљењу са судијске функције. Одлуку о удаљењу са дужности председника, члана Изборне комисије или његовог заменика доноси Савет. Одлуком из става 2. овог члана одређује се и члан Изборне комисије који замењује члана Изборне комисије који је удаљен са дужности. Члан 8. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су међусобно сродници по правој линији без обзира на степен сродства, у побочној линији закључно са трећим степеном сродства, а у тазбинском сродству закључно са другим степеном сродства, као ни брачни другови и лица која су у међусобном односу усвојиоца и усвојеника. Члан 9. Изборна комисија је самостална и независна у свом раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона. За свој рад Изборна комисија одговара Савету, који обезбеђује услове за њен рад. Сви судови су дужни да пружају помоћ Изборној комисији и да јој достављају податке потребне за рад. Члан 10. Председник Изборне комисије представља Изборну комисију и руководи њеним радом. Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова. Сматраће се да је предлог одлуке одбијен ако не добије већину гласова. Изборна комисија доноси акта који се односе на организацију и спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија. О свакој седници Изборне комисије води се записник, кога потписују председник и записничар. Члан 11. Изборна комисија има округли печат, пречника 32 mm, с малим грбом Републике Србије у средини, око кога је концентричним круговима на српском језику, ћириличким писмом, исписан текст: „Република Србија – Изборна комисија Високог савета судства – Београд”. Члан 12. Рад Изборне комисије је јаван. Јавност рада Изборне комисије остварује се одржавањем јавних седница, конференција за медије, издавањем саопштења у средствима јавног информисања и објављивањем саопштења на интернет страници Савета. Изборна комисија подноси извештај о свом раду Савету, по окончању изборног поступка и увек када Савет то затражи. II. РАЗРЕШЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА, ЧЛАНА И ЗАМЕНИКА ЧЛАНА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ Члан 13. Председник, члан или заменик члана Изборне комисије се разрешава пре истека времена на које је биран, ако дужност не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење дужности председника, односно члана или заменика члана Изборне комисије. Члан 14. Иницијативу за разрешење председника, односно члана или заменика члана Изборне комисије може поднети сваки судија, члан Изборне комисије или члан Савета. Члан 15. Савет ће у року од седам дана по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи. Савет ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена ако оцени на основу приложених доказа, да разлози за разрешење нису учињени вероватним. Члан 16. Уколико прихвати иницијативу, Савет у року од 15 дана од пријема иницијативе доноси одлуку о покретању поступка разрешења, о чему писмено обавештава подносиоца иницијативе и Изборну комисију. Председнику, односно члану или заменику члана Изборне комисије омогућиће се да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу, као и о приложеним доказима. Одлуком о покретању поступка може се изрећи мера удаљења до окончања поступка за разрешење. Члан 17. Одлуку о разрешењу Савет доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка. III. БИРАЧКИ СПИСАК Члан 18. Изборна комисија води бирачки списак. Бирачки списак је јавна исправа. Бирачки списак је јединствен и сталан и редовно се ажурира. Судија има право увида у бирачки списак и право да захтева његове исправке (упис, брисање, измену или допуну бирачког списка). Председник Изборне комисије, на захтев судије или по службеној дужности, доноси решење о исправци бирачког списка. Против решења из става 5. овог члана може се поднети приговор председнику Савета. Члан 19. Бирачки списак се води по свескама за сваки суд. Бирачки списак чине судије са сталном судијском функцијом и судије прекршајних судова и Прекршајног апелационог суда, изабране на судијску функцију из реда судија за прекршаје. Судија се уписује у бирачки списак у суду у коме врши судијску функцију. Суд из става 3. овог члана је суд за који је судија изабран. Бирачки списак садржи: редни број, лично име судије, пол, датум рођења, суд у коме судија врши судијску функцију, простор за својеручни потпис судије и простор за примедбу. Име и презиме судије који је припадник националне мањине у бирачки списак уписује се двојако: прво ћириличким писмом према правопису српског језика, а затим писмом и према правопису језика припадника националне мањине. Изборна комисија закључује бирачки списак 15 дана пре дана избора и у решењу утврђује укупан број бирача – судија и за сваки суд појединачно. Изборна комисија оверава изводе из бирачког списка и доставља их бирачким одборима. IV. ГЛАСАЧКИ МАТЕРИЈАЛ Члан 20. Изборна комисија благовремено припрема за свако бирачко место гласачки материјал: потребан број гласачких листића и утврђену листу кандидата. Члан 21. Гласа се на овереним гласачким листићима. Гласачке листиће припрема и оверава Изборна комисија. Члан 22. Гласачки листић садржи: назив листе кандидата по судовима, име и презиме кандидата, врсту односно степен суда у коме врши судијску функцију и напомену да се гласање врши заокруживањем само једног кандидата. Гласачки листић за кандидате из судова са територије аутономних покрајина садржи име и презиме кандидата и врсту односно степен суда са територије аутономних покрајина у коме врши судијску функцију и напомену да се гласање врши заокруживањем само једног кандидата. У судовима у којима су у службеној употреби језици националних мањина, гласачки листићи се штампају и на тим језицима. Изборна комисија утврђује број гласачких листића и број резервних гласачких листића. Члан 23. Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата. Коначна листа кандидата садржи име и презиме кандидата и назив суда у коме врши судијску функцију. V. ПОСТУПАК ИЗБОРА Члан 24. Изборна комисија у року од пет дана од пријема одлуке председника Савета о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија, доноси одлуку о изборним радњама и роковима. Председник Изборне комисије је дужан да одлуку председника Савета о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија и одлуку о изборним радњама и роковима достави председницима судова. Члан 25. Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 15 дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре, одлука седнице свих судија суда или судова којом се предлаже кандидат, односно формулар са потписима судија који подржавају кандидата као и лични и професионални подаци о кандидату. Кандидационе пријаве се предају непосредно на писарници Високог савета судства, Ресавска 42, Београд, у времену од 7,30 до 15,30 сати. Члан 26. Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве. Изборна комисија проглашава кандидатуру најкасније у року од 24 сата од пријема пријаве и решење о проглашењу кандидатуре доставља подносиоцу пријаве. Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем. Изборна комисија, у року од 24 сата од пријема непотпуне пријаве, закључком позива кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 сати од пријема, уз упозорење да ће пријава бити у супротном одбачена. Члан 27. Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од осам дана од истека рока за подношење кандидационе пријаве. Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту судова, односно из судова са територије аутономних покрајина, из којих се предлажу изборни чланови Савета из реда судија, и то за: – Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд и Управни суд; – апелационе судове; – више и привредне судове; – основне судове, прекршајне судове и Прекршајни апелациони суд; – судове са територије аутономних покрајина. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. Члан 28. Кандидационе пријаве кандидата са утврђене коначне листе, са прилозима, објављују се на интернет страници Савета, ради упознавања судија – бирача и јавности. Председник суда је дужан да кандидату омогући да судије – бираче упозна са својом кандидатуром. Члан 29. Изборна комисија одређује датум и време спровођења избора и о томе обавештава све председнике судова десет дана пре избора. Изборна комисија одређује судове у којима ће бити бирачка места, број, назив и адресу бирачког места и за свако бирачко место именује бирачки одбор. Члан 30. Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим судовима према степену и врсти суда, односно суда са територије аутономних покрајина који бирају кандидата на тој листи кандидата. Судија гласа лично. Идентитет судије се доказује на основу личне карте или друге исправе. Гласање је тајно. Судија гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена суда у којем врши судијску функцију. Судија са територије аутономних покрајина, поред листе кандидата из става 5. овог члана, гласа и за листу кандидата за судове са територије аутономних покрајина. Члан 31. Судија – бирач који није у могућности да гласа на гласачком месту (због болести, спречености и сл.) дужан је да дан пре одржавања избора обавести надлежан бирачки одбор у сталном саставу да жели да гласа. Бирачки одбор у проширеном саставу одлази код судије – бирача, утврђује његов идентитет и предаје му оверени гласачки листић, утврђену листу кандидата и службени коверат за гласачки листић и напушта просторију у којој он гласа. Након обављеног гласања, судија – бирач гласачки листић ставља у службени коверат и предаје бирачком одбору у проширеном саставу, који службени коверат печати, у његовом присуству. Бирачки одбор у проширеном саставу службени коверат са гласачким листићем предаје бирачком одбору у сталном саставу. Бирачки одбор отвара службени коверат и гласачки листић убацује у гласачку кутију, а затим у бирачком списку у простору за примедбе уписује да је судија гласао. Члан 32. У време гласања бирачко место мора бити непрекидно отворено. Судијама – бирачима који су се затекли на бирачком месту у тренутку његовог затварања биће омогућено да гласају. VI. БИРАЧКИ ОДБОР Члан 33. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор у сталном саставу и у проширеном саставу, из реда судија на сталној судијској функцији, који нису кандидати за избор. Бирачки одбор у сталном саставу чине председник и два члана и три заменика, а у проширеном саставу и три члана. Бирачки одбор у проширеном саставу омогућава гласање судији, који није у могућности да гласа на бирачком месту, а обавестио је бирачки одбор да жели да гласа. Члан 34. Бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања и обавља друге послове одређене од стране Изборне комисије. Бирачки одбор спроводи гласање у просторији суда коју благовремено одреди председник суда. Бирачки одбор се стара о одржавању реда на бирачком месту за време гласања. Бирачки одбор мора бити на бирачком месту док је бирачко место отворено и док траје гласање. Члан 35. Изборна комисија дужна је да за сваки бирачки одбор благовремено припреми изборни материјал, и то: потребан број оверених гласачких листића, утврђену листу кандидата, оверени извод из бирачког списка, записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту, гласачке кутије с прибором за печаћење, параване за гласање, службене коверте, омоте за гласачке листиће, контролни лист за проверу исправности гласачке кутије и прибор за гласање. Изборна комисија материјал из става 1. овог члана предаје бирачком одбору најкасније 24 сата пре одржавања избора и о томе сачињава записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Изборна комисија прописује образац контролног листа за проверу исправности гласачке кутије и начин печаћења гласачке кутије. Члан 36. Бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству судије – бирача који први дође на бирачко место. Резултат контроле уписује се у контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, који потписују чланови бирачког одбора и судија – бирач који је први дошао на бирачко место. Председник бирачког одбора у гласачку кутију убацује контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, која се у присуству првог судије – бирача печати, што се уноси у записник о раду бирачког одбора. По отварању гласачке кутије, најпре се проверава да ли у њој постоји контролни лист. Ако у гласачкој кутији нема контролног листа, бирачки одбор се распушта и именује се нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 37. Гласачки листић који је залепљен на гласачку кутију ставља се у посебан омот, са назнаком на омоту – „утврђена листа кандидата”. По затварању бирачког места бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима и број неупотребљених гласачких листића. На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број судија – бирача који су гласали. Након отварања гласачке кутије и провере контролног листа, важећи гласачки листићи се одвајају од неважећих. Бирачки одбор утврђује за сваког кандидата број добијених гласова на том бирачком месту и гласачке листиће за сваког од кандидата ставља у посебан омот, са именом кандидата. Након тога, бирачки одбор на омот уписује број добијених гласова за тог кандидата и печати омот. Неважећи гласачки листићи стављају се у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неважећим гласачким листићима и број неважећих гласачких листића. Неважећи гласачки листић је непопуњен гласачки листић и листић који је попуњен тако да се не може утврдити за ког кандидата се гласало. Ако се утврди да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја судија – бирача који су гласали, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 38. Бирачки одбор у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту уноси: број примљених гласачких листића, број неупотребљених гласачких листића, број неважећих гласачких листића, број важећих гласачких листића за сваког кандидата, број судија – бирача према изводу из бирачког списка и број судија – бирача који су гласали, констатацију да у кутији постоји исправно попуњен контролни лист, као и друге чињенице од значаја за изборни поступак и евентуалне примедбе чланова бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту потписују сви чланови бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту сачињава се у четири примерка, од чега један примерак за бирачки одбор, два примерка за Изборну комисију и један примерак се ставља на увид јавности на бирачком месту. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту, са изборним материјалом, бирачки одбор предаје Изборној комисији у року од 12 сати од затварања бирачког места, о чему се сачињава записник кога потписују председник бирачког одбора и члан Изборне комисије. Изборна комисија прописује образац записника о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Члан 39. Након достављања записника о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту и изборног материјала, Изборна комисија у року од 36 сати од затварања бирачких места, утврђује укупан број судија – бирача према изводу из бирачког списка и број судија – бирача који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, важећих и неважећих гласачких листића, број добијених гласова који су кандидати добили по појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата. Записник о утврђивању резултата избора, кога потписују сви чланови Изборне комисије, доставља се Савету. VII. ПРИГОВОР НА НЕРЕГУЛАРНОСТ ИЗБОРА Члан 40. Судија – бирач односно кандидат има право да, преко Изборне комисије, поднесе приговор Савету, због повреде изборног права у току избора или неправилности у току предлагања кандидата односно избора, у року од 24 сата од сата када је повреда изборног права односно неправилност учињена. Изборна комисија приговор са списима без одлагања доставља Савету. Члан 41. Савет доноси решење у року од 48 сати од пријема приговора и доставља га подносиоцу приговора преко Изборне комисије. Ако Савет по приговору не донесе решење у прописаном року, сматраће се да је приговор усвојен. Ако Савет усвоји приговор, поништиће изборну радњу односно избор, а изборна радња или избор ће се поновити у року од десет дана. Решење Савета је коначно. Члан 42. Против решења Савета донетог по приговору може се покренути управни спор, тужбом пред Управним судом. Изборна комисија дужна је да у року од 24 сата од пријема тужбе, Управном суду достави тужбу и списе предмета. Ако Управни суд усвоји тужбу и поништи изборну радњу односно изборе, одговарајућа изборна радња, односно избори поновиће се најкасније за десет дана. VIII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 43. Питања која се односе на рад Изборне комисије, а која нису уређена овим правилником, могу се уредити одлуком или закључком Изборне комисије, у складу са одредбама Закона о Високом савету судства и одредбама овог правилника. Члан 44. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о раду Изборне комисије Високог савета судства („Службени гласник РС”, бр. 58/10, 2/11 и 29/13). Члан 45. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 10. став 3. Правилника о раду Изборне комисије Високог савета судства („Службени гласник РС”, број 83/15), Изборна комисија Високог савета судства, на седници одржаној 2. септембра 2021. године, доноси УПУТСТВО за спровођење поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова "Службени гласник РС", број 86 од 3. септембра 2021. Члан 1. Овим упутством уређује се поступак спровођења поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова. БИРАЧИ И БИРАЧКИ СПИСАК Члан 2. Право да бирају кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова имају судије апелационих судова са сталном судијском функцијом (у даљем тексту: судије бирачи). Члан 3. Бирачки списак чини списак судија апелационих судова са сталном судијском функцијом. Бирачки списак се води по свескама за сваки суд. У бирачки списак се уписују судије које су изабране за тај суд. Бирачки списак се закључује решењем Изборне комисије 15 дана пре дана одржавања избора. Решење о закључењу бирачког списка садржи: укупан број судија бирача, број судија бирача у сваком изводу из бирачког списка, датум закључења бирачког списка, потпис овлашћеног лица и печат Изборне комисије. Члан 4. Извод из бирачког списка сачињава Изборна комисија за свако бирачко место, за сваки суд који је одређен да гласа на том бирачком месту. Извод из бирачког списка мора бити оверен. Извод из бирачког списка се оверава тако што се на последњој страни сваког бирачког списка наводе подаци из решења о закључењу бирачког списка, а посебно број страна извода из бирачког списка, број судија бирача, датум закључења извода, потпис овлашћеног лица и печат Изборне комисије. БИРАЧКА МЕСТА Члан 5. Изборна комисија одређује судове у којима ће бити бирачка места, број, назив и адресу бирачког места и за свако бирачко место именује бирачки одбор. На дан гласања бирачка места морају бити отворена од 07,30 до 15,30 сати. Члан 6. Председник суд у коме се налази бирачко место дужан је да благовремено обезбеди просторију у којој се спроводи гласање. Просторија за гласање мора бити довољно пространа да омогући услове за несметан рад бирачког одбора, судијама бирачима несметан приступ гласачкој кутији и изборном материјалу, несметано попуњавање гласачких листића и тајност гласања. Бирачки одбор је дужан да просторију која је одређена за бирачко место припреми и отвори за гласање. На бирачком месту видно се истичу број и назив бирачког места, утврђена листа кандидата, решење о одређивању бирачког места и решење о именовању чланова бирачког одбора. ПОДНОШЕЊЕ КАНДИДАЦИОНЕ ПРИЈАВЕ Услови за кандидовање Члан 7. Кандидат за изборног члана Високог савета судства из реда судија може бити сваки судија са сталном судијском функцијом. Кандидациону пријаву може да поднесе седница свих судија једног или више апелационих судова у којима кандидат врши судијску функцију, као и судија кога подржи најмање 20 судија апелационих судова. Кандидациону пријаву у име седнице свих судија једног или више судова подноси председник суда кога је седница једног или више судова за то овластила. Председник суда који је овлашћен да поднесе кандидациону пријаву овлашћен је и да у име седнице свих судија једног или више судова врши све друге радње у поступку предлагања кандидата за избор, осим ако седница свих судија једног или више судова друкчије не одреди. Кандидациону пријаву судије кога подржи најмање 20 судија, подноси подржани судија. Рок за подношење Члан 8. Кандидационе пријаве се предају у року од 15 дана од дана објављивања Одлуке председника Високог савета судства о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства у „Службеном гласнику Републике Србије”, на прописаним обрасцима. Кандидационе пријаве се предају непосредно на писарници Високог савета судства, Ресавска 42, у времену од 07,30 сати до 15,30 сати. Садржина кандидационе пријаве Члан 9. Кандидациона пријава садржи назив и седиште суда или више судова који предлажу кандидата, име и презиме кандидата и назив суда у коме врши судијску функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве, као и податке о овлашћеном лицу и својеручни потпис лица овлашћеног лица, са прилозима: изјава кандидата о прихватању кандидатуре (образац ВСС-3/2021), одлука седнице свих судија једног или више судова, лични и професионални подаци о кандидату и овлашћење лица да поднесе кандидациону пријаву. Кандидациона пријава из става 1. овог члана подноси се на обрасцу ВСС-1/2021. Кандидациона пријава судије кога подржи најмање 20 судија апелационих судова, садржи име и презиме кандидата и назив суда у коме врши судијску функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве, као и податке о кандидату и својеручни потпис кандидата, са прилозима: образац са потписима најмање 20 судија (образац ВСС – 4/2021) и лични и професионални подаци о кандидату. Кандидациона пријава из става 3. овог члана подноси се на обрасцу ВСС-2/2021. Члан 10. Обрасци потребни за подношење кандидационих пријава могу се преузети у седишту Изборне комисије Високог савета судства, Ресавска 42, Београд, у периоду од 07,30 до 15,30 сати. Захтев за достављање образаца може се поднети и електронским путем на kabinet@vss.sud.rs или преузети са интернет стране Високог савета судства www.vss.sud.rs Достављање образаца по поднетим захтевима доставља се електронским путем или личним преузимањем. Члан 11. Изборна комисија проглашава кандидатуру одмах по пријему пријаве, а најкасније у року од 24 сата од пријема пријаве. Решење о проглашењу кандидатуре из става 1. овог члана Изборна комисија доставља подносиоцу пријаве. Члан 12. Изборна комисија, кандидациону пријаву која није поднета благовремено, одбацује решењем. Када Изборна комисија утврди да пријава није потпуна односно да садржи недостатке који су сметња за проглашење кандидатуре, доноси закључак у року од 24 сата од пријема пријаве којим се подносиоцу пријаве налаже да пријаву допуни или уреди у року од 48 сати од пријема закључка. Закључком се подносиоцу пријаве указује на радње које треба да предузме ради отклањања недостатака, уз упозорење да ће пријава у супротном бити одбачена. Изборна комисија када утврди да нису отклоњени недостаци на које се указује закључком или нису отклоњени у датом року, доноси у наредних 24 сата решење о одбачају пријаве. КОНАЧНА ЛИСТА КАНДИДАТА Члан 13. Коначну листу кандидата утврђује Изборна комисија. Коначна листа кандидата садржи: проглашене кандидатуре са личним подацима кандидата и називом суда у коме кандидат врши судијску функцију. Редослед кандидата на коначној листи кандидата утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. Као редослед предаје кандидационих пријава рачуна се датум и сат предаје благовремене и потпуне пријаве. Члан 14. Изборна комисија утврђује коначну листу, у року од осам дана од истека рока за подношење кандидационих пријава. ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Члан 15. Изборни материјал за спровођење избора обезбеђује Изборна комисија. Изборна комисија благовремено обезбеђује за сваки бирачки одбор: – гласачку кутију; – параване за гласање; – прибор за гласање; – прибор за печаћење гласачких кутија и другог изборног материјала; – службене коверте; – омоте за гласачке листиће; – оверени извод из бирачког списка; – утврђену листу кандидата; – решење о одређивању бирачких места; – решење о именовању бирачког одбора; – потребан број оверених гласачких листића; – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије; – образац записника бирачког одбора о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту (образац ВСС-5/2021); – обрасце одговарајућих записника о примопредаји изборног материјала пре и после гласања; – Правила о раду бирачких одбора за спровођење поступка избора за изборне чланове Високог савета судства из реда судија. ПРЕДАЈА ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА БИРАЧКОМ ОДБОРУ Предаја изборног материјала пре гласања Члан 16. Изборна комисија предаје изборни материјал бирачком одбору у седишту Изборне комисије, Ресавска 42 у Београду, од 07,30 сати до 15,30 сати, најкасније 24 сата пре одржавања избора. О примопредаји изборног материјала бирачком одбору пре гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора (образац ВСС-6/2021). Председник суда дужан је да обезбеди простор за чување изборног материјала. Предаја изборног материјала после гласања Члан 17. По затварању бирачког места бирачки одбор без одлагања, а најкасније у року од 12 сати предаје Изборној комисији изборни материјал. О примопредаји изборног материјала Изборној комисији после гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора (образац ВСС-7/2021). СТАНДАРДИ ЗА ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Гласачка кутија Члан 18. Гласачка кутија има облик квадра, димензија: ширина 35, дужина 50, а висина 60 cm, са могућим одступањем од 30% зависно од броја судија бирача према изводима из бирачког списка за одређено бирачко место. Гласачка кутија на свом горњем делу целом дужином и ширином има покретни поклопац који се ужљебљује целом дужином, у горњем делу гласачке кутије. По дужини покретног дела поклопца, на средњем делу налази се отвор дужине 20 и ширине 1 cm који служи за убацивање гласачких листића. На левој и десној страни покретног поклопца и основног дела гласачке кутије, на удаљености 35 cm налазе се по два отвора кружног облика пречника 0,5–1 cm. Кроз кружне отворе на поклопцу и основном делу кутије провлачи се канап који се везује и печати од стране бирачког одбора. Члан 19. Гласачка кутија се израђује од провидног чврстог материјала који обезбеђује сигурност гласачких листића и тајност гласања (плексиглас, клирит, пластика или други слични материјал). Штампање гласачких листића Члан 20. Изборна комисије одређује број гласачких листића који се штампају, њихов облик и изглед. Број гласачких листића мора бити једнак броју судија које гласају из закљученог бирачког списка. Пре почетка штампања гласачких листића, комисија утврђује решењем број резервних гласачких листића, који може бити до 5% од укупног броја судија које гласају из закљученог бирачког списка. Члан 21. Изборна комисија припрема један гласачки листић који оверава печатом. На основу тако припремљеног гласачког листића штампарија израђује на компјутеру (слаже) текст гласачког листића, чију оригиналност утврђује Изборна комисија и оверава печатом (оригинални гласачки листић), после чега се текст у компјутеру уништава. На основу оригиналног гласачког листића, у штампарији се, у поступку репро – хемиографије израђује филм, са кога се текст оригиналног гласачког листића преноси на полимер плочу. После израде полимер плоче, филм се одмах комисијски уништава. Гласачки листић који је пренесен на полимер плочу упоређује се са оригиналом гласачког листића, потом се констатује исправност полимер плоче, па се полимер плоча ставља на машину за штампање. Члан 22. Штампање гласачких листића надзире Изборна комисија преко својих чланова. Члан 23. Текст гласачког листића штампа се на српском језику, ћириличким писмом, а у судовима у којима су у службеној употреби језици националних мањина, гласачки листићи се штампају и на тим језицима. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА И ЛОГИЧКО-РАЧУНСКА КОНТРОЛА ЗАПИСНИКА БИРАЧКОГ ОДБОРА О УТВРЂЕНИМ КОНАЧНИМ РЕЗУЛТАТИМА ИЗБОРА Статистичка обрада Члан 24. Статистичку обраду података обавља Административна канцеларија Високог савета судства, на основу записника бирачког одбора о утврђеним коначним резултатима на бирачком месту које јој доставља Изборна комисија. Административна канцеларија ће одредити лица која ће по завршетку гласања извршити логичко-рачунску контролу података у записницима бирачког одбора о утврђеним коначним резултатима на бирачком месту. Логичко-рачунска контрола записника бирачких одбора Члан 25. Логичко-рачунска контрола записника бирачког одбора о утврђеним коначним резултатима на бирачком месту, врши се на следећи начин: 1. Рачунско слагање података о бирачима: 1.1. Број бирача који су гласали једнак је броју бирача који су заокружени у изводу из бирачког списка. 1.2. Укупан број бирача који су гласали може бити једнак или мањи од броја бирача уписаних у извод из бирачког списка. 2. Рачунско слагање података о бирачима и гласачким листићима: 2.1. Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији једнак је или мањи од броја бирача који су гласали (напомена: мањи број је могућ зато што се може десити да неки бирачи не убаце гласачки листић у гласачку кутију). 2.2. Број примљених гласачких листића једнак је збиру броја неупотребљених гласачких листића и броја бирача који су гласали. 3. Рачунско слагање података о гласачким листићима: 3.1. Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији једнак је збиру броја неважећих гласачких листића и броја важећих гласачких листића. 4. Рачунско слагање података о гласачким листићима и гласовима: 4.1. Број важећих гласачких листића једнак је збиру броја гласова који су добили сви кандидати. СРЕДСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ПРЕДЛАГАЊА Члан 26. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата за избор чланова Високог савета судства из реда судија обезбеђује се у буџету Републике Србије. Захтев за доделу средстава, са спецификацијом укупних трошкова, Изборна комисија подноси Високом савету судства. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата за избор чланова Високог савета судства из реда судија користе се за: – штампање изборног материјала; – набавку гласачких кутија и изборног материјала; – превозничке, ПТТ и друге услуге. Налогодавац за располагање средствима за спровођење поступка предлагања кандидата за избор чланова Високог савета судства из реда судија је председник Изборне комисије, који је дужан да Високом савету судства поднесе извештај о утрошеним средствима, након завршених избора. ОБРАСЦИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОЈЕДИНИХ РАДЊИ У ПОСТУПКУ ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА САВЕТА ИЗ РЕДА СУДИЈА Члан 27. Поједине радње при спровођењу поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства из реда судија врше се према следећим обрасцима: – кандидациона пријава за изборног члана Високог савета судства из реда судија, кога предлаже седница свих судија једног или више судова – ВСС-1/2021; – кандидациона пријава за изборног члана Високог савета судства из реда судија, кога подржава најмање 20 судија – ВСС-2/2021; – изјава кандидата о прихватању кандидатуре за изборног члана Високог савета судства из реда судија – ВСС-3/2021; – образац са потписима најмање 20 судија који подржавају кандидата – ВСС-4/2021; – образац записника бирачког одбора о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту – ВСС-5/2021; – образац записника о примопредаји изборног материјала пре гласања – ВСС-6/2021; – образац записника о примопредаји изборног материјала после гласања – ВСС-7/2021. ЧУВАЊЕ ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА Члан 28. Изборни материјал чува се пет година. Финансијски документи чувају се у роковима који су утврђени прописима о чувању финансијских докумената. По истеку рока за чување, са изборним материјалом се поступа у складу са прописима о архивској грађи. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 29. Даном ступања на снагу овог упутства престаје да важи Упутство за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства из реда судија (,,Службени гласник РС”, број 122/20). Члан 30. Ово упутство ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 10. став 3. Правилника о раду Изборне комисије Високог савета судства („Службени гласник РС”, број 83/15), Изборна комисија Високог савета судства, на седници одржаној 2. септембра 2021. године, доноси ПРАВИЛА о раду бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија aпелационих судова "Службени гласник РС", број 86 од 3. септембра 2021. I. Уводне одредбе Члан 1. Овим правилима ближе се уређује рад бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) из реда судија апелационих судова. Члан 2. Бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања, стара се о одржавању реда на бирачком месту за време гласања, утврђује резултате гласања на бирачком месту и обавља друге послове одређене од стране Изборне комисије Високог савета судства (у даљем тексту: Изборна комисија). За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор. Бирачки одбор одлучује већином гласова од укупног броја гласова. Рад бирачког одбора је јаван. Члан 3. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор у сталном саставу и у проширеном саставу, из реда судија на сталној судијској функцији, који нису кандидати за избор. Бирачки одбор у сталном саставу чине председник и два члана и три заменика, а у проширеном саставу и три члана. Бирачки одбор у проширеном саставу омогућава гласање судији, који није у могућности да гласа на бирачком месту, а обавестио је бирачки одбор да жели да гласа. II. Рад бирачког одбора пре гласања Члан 4. Изборна комисија благовремено обезбеђује за сваки бирачки одбор: – гласачку кутију; – параване за гласање; – прибор за гласање; – прибор за печаћење гласачких кутија и другог изборног материјала; – службене коверте; – омоте за гласачке листиће; – оверени извод из бирачког списка; – утврђену листу кандидата; – решење о одређивању бирачких места; – решење о именовању бирачког одбора; – потребан број оверених гласачких листића; – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије; – образац записника о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту; – обрасце одговарајућих записника о примопредаји изборног материјала пре и после гласања; – Правила о раду бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова. Члан 5. Изборна комисија предаје изборни материјал бирачком одбору у седишту Изборне комисије, Ресавска 42 у Београду, од 07,30 сати до 15,30 сати, најкасније 24 сата пре одржавања избора. О примопредаји изборног материјала бирачком одбору пре гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Председник суда у коме је одређено бирачко место дужан је да обезбеди простор за чување изборног материјала. Члан 6. Бирачки одбор се стара да простор који је одређен за бирачко место буде уређен на начин који је прописан овим правилима и отворен за гласање. III. Рад бирачког одбора на дан одржавања избора Члан 7. Бирачки одбор се дана 2. новембра 2021. године састаје у 06,30 сати на бирачком месту. Пре отварања бирачког места, бирачки одбор се припрема за почетак гласања следећим редоследом: 1. Примљени изборни материјал упоређује са стањем из записника о примопредаји изборног материјала и тако утврђује да ли је примљени изборни материјал потпун и исправан. Ако поједини изборни материјал недостаје, бирачки одбор то констатује у записнику о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту и о томе одмах обавештава Изборну комисију; 2. Уређује бирачко место тако да видно буду истакнути број и назив бирачког места, утврђена листа кандидата, решење о одређивању бирачког места и решење о именовању чланова бирачког одбора и утврђује да ли су обезбеђени услови за тајност гласања; 3. Лепи на гласачку кутију један гласачки листић, посебно за то одређен од стране Изборне комисије; 4. Чланови бирачког одбора се договарају о начину рада и подели задужења на бирачком месту приликом спровођења гласања. По обављеним припремним радњама бирачки одбор утврђује да гласање може да почне и то констатује у записнику о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Члан 8. Бирачки одбор отвара бирачко место дана 2. новембра 2021. године у 07,30 сати. Бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству судије – бирача који први дође на бирачко место. Резултат контроле (да је гласачка кутија исправна и празна) уписује се у контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, који потписују чланови бирачког одбора и судија – бирач који је први дошао на бирачко место. Председник бирачког одбора у гласачку кутију убацује контролни лист за проверу исправности гласачке кутије која се у присуству првог судије – бирача печати, што се уноси у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Члан 9. Док је бирачко место отворено и док траје гласање, сви чланови бирачког одбора или њихови заменици морају да буду на бирачком месту или да се у томе наизменично смењују. У време гласања бирачко место мора бити непрекидно отворено. Судији – бирачу који се затекне на бирачком месту у тренутку његовог затварања биће омогућено да гласа. Члан 10. Судија гласа лично. Идентитет судије се доказује на основу личне карте или друге исправе. Гласање је тајно. Члан 11. Члан бирачког одбора утврђује идентитет судије – бирача, заокружује редни број испред имена судије – бирача у бирачком списку, након чега се судија – бирач потписује у бирачки списак. Бирачки одбор неће допустити да гласа лице које није уписано у бирачки списак. Бирачки одбор не сме да врши никаква дописивања или друге промене у овереном изводу из бирачког списка. Члан 12. Председник или члан бирачког одбора упознаје судију – бирача о начину гласања, а посебно: – да се гласа само за једног кандидата тако што се заокружује редни број испред имена кандидата и – да је гласање тајно и да се обавља иза паравана за гласање. Пошто попуни гласачки листић, судија – бирач пресавија гласачки листић тако да се не види како је гласао и ставља гласачки листић у гласачку кутију и затим напушта бирачко место. Члан 13. Судија – бирач који није у могућности да гласа на гласачком месту (због болести, спречености и сл.) дужан је да дан пре одржавања избора обавести надлежан бирачки одбор у сталном саставу да жели да гласа. Бирачки одбор у проширеном саставу одлази код судије – бирача, утврђује његов идентитет и предаје му оверени гласачки листић, утврђену листу кандидата и службени коверат за гласачки листић и напушта просторију у којој он гласа. Након обављеног гласања, судија – бирач гласачки листић ставља у службени коверат и предаје бирачком одбору у проширеном саставу, који службени коверат печате, у његовом присуству. Бирачки одбор у проширеном саставу службени коверат са гласачким листићем предаје бирачком одбору у сталном саставу. Бирачки одбор отвара службени коверат и гласачки листић убацује у гласачку кутију, а затим у бирачком списку у простору за примедбе уписује да је судија гласао. Члан 14. У просторији у којој се гласа може бити присутно само онолико бирача колико има обезбеђених места за тајност гласања. Забрањено је задржавање на бирачком месту свих лица која немају права и дужности у вези са спровођењем избора. Члан 15. Ако дође до нарушавања реда на бирачком месту, бирачки одбор може да прекине гласање док се ред не успостави. Разлози за прекид гласања и прекид гласања уносе се у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Ако је прекид гласања трајао дуже од једног сата, гласање се продужава за онолико времена колико је прекид трајао. Члан 16. Представници средстава јавног информисања могу да буду присутни на бирачком месту само ради припреме извештаја о току гласања на бирачком месту. Бирачки одбор, све време од отварања до затварања бирачког места, обавештава Изборну комисију о току гласања, а на начин који утврди Изборна комисија. IV. Утврђивање резултата гласања Члан 17. По затварању бирачког места, бирачки одбор спроводи радње ради предаје изборног материјала Изборној комисији. По отварању гласачке кутије бирачки одбор прво проверава да ли у њој постоји контролни лист. Ако у гласачкој кутији нема контролног листа, бирачки одбор се распушта и именује се нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 18. Гласачки листић који је залепљен на гласачку кутију ставља се у посебан омот, са назнаком на омоту – „листа кандидата”. По затварању бирачког места бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима и број неупотребљених гласачких листића. На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број судија – бирача који су гласали. Након отварања гласачке кутије и провере контролног листа, важећи гласачки листићи се одвајају од неважећих. Бирачки одбор утврђује за сваког кандидата број добијених гласова на том бирачком месту и гласачке листиће за сваког од кандидата ставља у посебан омот, са именом кандидата. Након тога, бирачки одбор на омоту уписује број добијених гласова за тог кандидата и печати омот. Неважећи гласачки листићи стављају се у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неважећим гласачким листићима и број неважећих гласачких листића. Неважећи гласачки листић је непопуњен гласачки листић и листић који је попуњен тако да се не може утврдити за ког кандидата се гласало. Ако се утврди да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја судија – бирача који су гласали, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 19. Бирачки одбор у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту уноси: – број примљених гласачких листића; – број неупотребљених гласачких листића; – број неважећих гласачких листића; – број важећих гласачких листића за сваког кандидата; – број судија – бирача према изводу из бирачког списка; – број судија – бирача који су гласали; – констатацију да у гласачкој кутији постоји исправно попуњен контролни лист; – као и друге чињенице од значаја за изборни поступак и евентуалне примедбе чланова бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту потписују сви чланови бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту сачињава се у четири примерка, од чега један примерак за бирачки одбор, два примерка за Изборну комисију и један примерак се ставља на увид јавности на бирачком месту. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту, са изборним материјалом, бирачки одбор предаје Изборној комисији у року од 12 сати од затварања бирачког места, о чему се сачињава записник кога потписују председник бирачког одбора и члан Изборне комисије. Члан 20. Примопредаја изборног материјала после гласања са бирачког одбора на Изборну комисију врши се у седишту Изборне комисије, Ресавска 42 у Београду. О примопредаји изборног материјала Изборној комисији после гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Члан 21. Ова правила ступају на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 10. став 3. Правилника о раду Изборне комисије Високог савета судства („Службени гласник РС”, број 83/15), Изборна комисија Високог савета судства, на седници одржаној 7. октобра 2020. године, доноси ПРАВИЛА о раду бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства из реда судија "Службени гласник РС", број 122 од 9. октобра 2020. I. Уводне одредбе Члан 1. Овим правилима ближе се уређује рад бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) из реда судија. Члан 2. Бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања, стара се о одржавању реда на бирачком месту за време гласања, утврђује резултате гласања на бирачком месту и обавља друге послове одређене од стране Изборне комисије Високог савета судства (у даљем тексту: Изборна комисија). За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор. Бирачки одбор одлучује већином гласова од укупног броја гласова. Рад бирачког одбора је јаван. Члан 3. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор у сталном саставу и у проширеном саставу, из реда судија на сталној судијској функцији, који нису кандидати за избор. Бирачки одбор у сталном саставу чине председник и два члана и три заменика, а у проширеном саставу и три члана. Бирачки одбор у проширеном саставу омогућава гласање судији, који није у могућности да гласа на бирачком месту, а обавестио је бирачки одбор да жели да гласа. II. Рад бирачког одбора пре гласања Члан 4. Изборна комисија благовремено обезбеђује за сваки бирачки одбор: – гласачку кутију; – параване за гласање; – прибор за гласање; – прибор за печаћене гласачких кутија и другог изборног материјала; – службене коверте; – омоте за гласачке листиће; – оверени извод из бирачког списка; – утврђену листу кандидата; – решење о одређивању бирачких места; – решење о именовању бирачког одбора; – потребан број оверених гласачких листића; – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије; – образац записника о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту; – обрасце одговарајућих записника о примопредаји изборног материјала пре и после гласања; – Правила о раду бирачких одбора за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства из реда судија. Члан 5. Изборна комисија предаје изборни материјал бирачком одбору у седишту Изборне комисије, Ресавска 42 у Београду, од 7.30 сати до 15.30 сати, најкасније 24 сата пре одржавања избора. О примопредаји изборног материјала бирачком одбору пре гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Председник суда у коме је одређено бирачко место дужан је да обезбеди простор за чување изборног материјала. Члан 6. Бирачки одбор се стара да простор који је одређен за бирачко место буде уређен на начин који је прописан овим правилима и отворен за гласање. III. Рад бирачког одбора на дан одржавања избора Члан 7. Бирачки одбор се 7. децембра 2020. године, састаје у 6.30 сати на бирачком месту. Пре отварања бирачког места, бирачки одбор се припрема за почетак гласања следећим редоследом: 1. Примљени изборни материјал упоређује са стањем из записника о примопредаји изборног материјала и тако утврђује да ли је примљени изборни материјал потпун и исправан. Ако поједини изборни материјал недостаје, бирачки одбор то констатује у записнику о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту и о томе одмах обавештава Изборну комисију; 2. Уређује бирачко место тако да видно буду истакнути број и назив бирачког места, утврђена листа кандидата према степену и врсти суда, односно суда са територије аутономних покрајина који бирају кандидата на тој листи кандидата, решење о одређивању бирачког места и решење о именовању чланова бирачког одбора и утврђује да ли су обезбеђени услови за тајност гласања; 3. Лепи на гласачку кутију један гласачки листић, посебно за то одређен од стране Изборне комисије; 4. Чланови бирачког одбора се договарају о начину рада и подели задужења на бирачком месту приликом спровођења гласања. По обављеним припремним радњама бирачки одбор утврђује да гласање може да почне и то констатује у записнику о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Члан 8. Бирачки одбор отвара бирачко место 7. децембра 2020. године у 7.30 сати. Бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству судије – бирача који први дође на бирачко место. Резултат контроле (да је гласачка кутија исправна и празна) уписује се у контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, који потписују чланови бирачког одбора и судија – бирач који је први дошао на бирачко место. Председник бирачког одбора у гласачку кутију убацује контролни лист за проверу исправности гласачке кутије која се у присуству првог судије – бирача печати, што се уноси у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Члан 9. Док је бирачко место отворено и док траје гласање, сви чланови бирачког одбора или њихови заменици морају да буду на бирачком месту или да се у томе наизменично смењују. У време гласања бирачко место мора бити непрекидно отворено. Судији – бирачу који се затекне на бирачком месту у тренутку његовог затварања биће омогућено да гласа. Члан 10. Судија гласа лично. Идентитет судије се доказује на основу личне карте или друге исправе. Гласање је тајно. Судија гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена суда у којем врши судијску функцију. Судија са територије аутономних покрајина, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за судове са територије аутономних покрајина. Члан 11. Члан бирачког одбора утврђује идентитет судије – бирача, заокружује редни број испред имена судије – бирача у бирачком списку, након чега се судија – бирач потписује у бирачки списак. Бирачки одбор неће допустити да гласа лице које није уписано у бирачки списак. Бирачки одбор не сме да врши никаква дописивања или друге промене у овереном изводу из бирачког списка. Члан 12. Председник или члан бирачког одбора упознаје судију – бирача о начину гласања, а посебно: – да се гласа само за једног кандидата тако што се заокружује редни број испред имена кандидата и – да је гласање тајно и да се обавља иза паравана за гласање. Пошто попуни гласачки листић, судија – бирач пресавија гласачки листић тако да се не види како је гласао и ставља гласачки листић у гласачку кутију и затим напушта бирачко место. Члан 13. Судија – бирач који није у могућности да гласа на гласачком месту (због болести, спречености и сл.) дужан је да дан пре одржавања избора обавести надлежан бирачки одбор у сталном саставу да жели да гласа. Бирачки одбор у проширеном саставу одлази код судије – бирача, утврђује његов идентитет и предаје му оверени гласачки листић, утврђену листу кандидата и службени коверат за гласачки листић и напушта просторију у којој он гласа. Након обављеног гласања, судија – бирач гласачки листић ставља у службени коверат и предаје бирачком одбору у проширеном саставу, који службени коверат печате, у његовом присуству. Бирачки одбор у проширеном саставу службени коверат са гласачким листићем предаје бирачком одбору у сталном саставу. Бирачки одбор отвара службени коверат и гласачки листић убацује у гласачку кутију, а затим у бирачком списку у простору за примедбе уписује да је судија гласао. Члан 14. У просторији у којој се гласа може бити присутно само онолико бирача колико има обезбеђених места за тајност гласања. Забрањено је задржавање на бирачком месту свих лица која немају права и дужности у вези са спровођењем избора. Члан 15. Ако дође до нарушавања реда на бирачком месту, бирачки одбор може да прекине гласање док се ред не успостави. Разлози за прекид гласања и прекид гласања уносе се у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту. Ако је прекид гласања трајао дуже од једног сата, гласање се продужава за онолико времена колико је прекид трајао. Члан 16. Представници средстава јавног информисања могу да буду присутни на бирачком месту само ради припреме извештаја о току гласања на бирачком месту. Бирачки одбор, све време од отварања до затварања бирачког места, обавештава Изборну комисију о току гласања, а на начин који утврди Изборна комисија. IV. Утврђивање резултата гласања Члан 17. По затварању бирачког места, бирачки одбор спроводи радње ради предаје изборног материјала Изборној комисији. По отварању гласачке кутије бирачки одбор прво проверава да ли у њој постоји контролни лист. Ако у гласачкој кутији нема контролног листа, бирачки одбор се распушта и именује се нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 18. Гласачки листић који је залепљен на гласачку кутију ставља се у посебан омот, са назнаком на омоту – „листа кандидата”. По затварању бирачког места бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима и број неупотребљених гласачких листића. На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број судија – бирача који су гласали. Након отварања гласачке кутије и провере контролног листа, важећи гласачки листићи се одвајају од неважећих. Бирачки одбор утврђује за сваког кандидата број добијених гласова на том бирачком месту и гласачке листиће за сваког од кандидата ставља у посебан омот, са именом кандидата. Након тога, бирачки одбор на омоту уписује број добијених гласова за тог кандидата и печати омот. Неважећи гласачки листићи стављају се у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неважећим гласачким листићима и број неважећих гласачких листића. Неважећи гласачки листић је непопуњен гласачки листић и листић који је попуњен тако да се не може утврдити за ког кандидата се гласало. Ако се утврди да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја судија – бирача који су гласали, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 19. Бирачки одбор у записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту уноси: – број примљених гласачких листића; – број неупотребљених гласачких листића; – број неважећих гласачких листића; – број важећих гласачких листића за сваког кандидата; – број судија – бирача према изводу из бирачког списка; – број судија – бирача који су гласали; – констатацију да у гласачкој кутији постоји исправно попуњен контролни лист; – као и друге чињенице од значаја за изборни поступак и евентуалне примедбе чланова бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту потписују сви чланови бирачког одбора. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту сачињава се у четири примерка, од чега један примерак за бирачки одбор, два примерка за Изборну комисију и један примерак се ставља на увид јавности на бирачком месту. Записник о утврђеним коначним резултатима избора на бирачком месту, са изборним материјалом, бирачки одбор предаје Изборној комисији у року од 12 сати од затварања бирачког места, о чему се сачињава записник кога потписују председник бирачког одбора и члан Изборне комисије. Члан 20. Примопредаја изборног материјала после гласања са бирачког одбора на Изборну комисију врши се у седишту Изборне комисије, Ресавска 42 у Београду. О примопредаји изборног материјала Изборној комисији после гласања сачињава се записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Члан 21. Ова правила ступају на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 13. алинеја 14. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15), Високи савет судства на седници одржаној 8. марта 2016. године, донео је ЕТИЧКИ КОДЕКС чланова Високог савета судства "Службени гласник РС", број 26 од 10. марта 2016. Члан 1. Етички кодекс чланова Високог савета судства (у даљем тексту: Етички кодекс) утврђује етичке принципе и правила понашања којих су чланови Високог савета судства (у даљем тексту: Савет) дужни да се придржавају. Приликом доношења Етичког кодекса, Савет је имао у виду међународно признате стандарде и принципе о људским правима и основним слободама, Основне принципе Уједињених нација о независности правосуђа, усвојених од стране Генералне скупштине Уједињених нација новембра 1985. године, као и Препоруку CM/Rec (2010)12 Комитета министара за независност, ефикасност и одговорност. Члан 2. Члан Савета, током вршња функције дужан је да поштује независност и самосталност Савета и судства и да јача положај који Савет има у управљању судством. Основни принципи којих се члан Савета мора придржавати су: независност, непристрасност, стручност и одговорност, достојанственост, посвећеност и оданост принципима Етичког кодекса. НЕЗАВИСНОСТ Члан 3. Члан Савета је у вршењу функције независан и потчињен само Уставу и закону. Члан Савета је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права приликом гласања за доношење одлука Савета. Члан Савета врши функцију независно, без икаквог спољашњег утицаја, ограничења, наговарања, притисака, претњи или мешања од стране било кога. НЕПРИСТРАСНОСТ Члан 4. Члан Савета функцију обавља објективно, без наклоности, предубеђења и предрасуда према судијама и лицима о чијим правима и обавезама Савет одлучује заснованих на раси, боји коже, националној припадности, верским убеђењима, полу, старосној доби и другим личним својствима. Члан Савета је дужан да се уздржи од давања изјава или коментара у јавности у вези поступања и одлука Савета. Члан Савета је дужан да поштује професионалну поверљивост и да у току вршења функције, као и по престанку вршења функције, чува тајне податке које је сазнао у вршењу функције, у складу са законом. Члан Савета неће, док је ван Савета, дискутовати о предметима који су у току пред Саветом. Члан Савета не сме да открије другима садржај разговора између чланова Савета, када је доношење одлуке у предмету у току. СТРУЧНОСТ И ОДГОВОРНОСТ Члан 5. Члан Савета функцију обавља стручно, одговорно и ефикасно. Члан Савета је дужан да у обављању функције поступа одговорно и доприноси ефикасном остваривању надлежности Савета. Члан Савета је дужан да развија и одржава добре колегијалне односе и стручну сарадњу са другим члановима Савета и запосленима у Савету и да се према њима понаша пристојно, обзирно и с поштовањем. ДОСТОЈАНСТВЕНОСТ Члан 6. Члан Савета је дужан да и ван Савета примењује стандарде понашања који доприносе очувању и унапређењу положаја Савета, као самосталног и независног органа. Члан Савета ће избегавати недоличност у понашању и сваку другу појаву неправилности у својим активностима. Члан Савета не може примати било какве поклоне или користи који би могли утицати на правилно испуњавање дужности у Савету или који би могли одати утисак недоличног понашања. Члан Савета је дужан да се одева прикладно и уредно и да својим одевањем не нарушава углед Савета. ПОСВЕЋЕНОСТ Члан 7. Члан Савета је дужан да уложи своје професионално знање и вештине ради остваривања надлежности Савета. Члан Савета не може обављати друге послове који би, због своје природе или сврхе, могли довести у питање његову независност или непристрасност. ОДАНОСТ ПРИНЦИПИМА ЕТИЧКОГ КОДЕКСА Члан 8. Члан Савета је дужан да се у свакој прилици придржава Етичког кодекса. Члан Савета ће подстицати и друге чланове Савета да поштују Етички кодекс. Члан 9. Овај етички кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 18. став 1. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10 и 88/11), Високи савет судства, на седници одржаној 26. марта 2013. године, донео је ПОСЛОВНИК o раду Високог савета судства "Службени гласник РС", бр. 29 од 29. марта 2013, 4 од 22. јануара 2016, 91 од 10. новембра 2016, 24 од 17. марта 2017, 7 од 26. јануара 2018, 69 од 14. септембра 2018, 38 од 16. априла 2021, 90 од 17. септембра 2021. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим пословником се ближе уређује, у складу са Уставом и законом, организација и начин рада Високог савета судства (у даљем тексту: Савет), као и друга питања која су од значаја за његов рад. Обележја Савета Члан 2. Седиште Савета је у Београду. Назив и седиште Савета истичу се на видном месту зграде. Савет има округли печат пречника 32 mm, с малим грбом Републике Србије у средини, око кога је концентричним круговима на српском језику ћириличким писмом исписан текст „Република Србија – Високи савет судства – Београд”. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Правилника - 4/2016-104) Члан 3. Савет остварује сарадњу са државним и другим органима и организацијама, судским саветима других држава и међународним организацијама. Члан 4. Стручно-техничке и административне послове за потребе Савета обавља Административна канцеларија. II. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА САВЕТА Делокруг рада Члан 5. Савет бира судије за трајно обављање судијске функције, предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију, одлучује о престанку судијске функције, именује судије поротнике, доноси Етички кодекс, прописује критеријуме и мерила за избор судија и председника судова и обавља друге послове одређене законом. Члан 6. Савет чине председник и чланови, у складу са Уставом. Председник Савета Члан 7. Председник Савета: – представља Савет; – стара се о организацији и законитости рада Савета и Административне канцеларије; – сазива седнице Савета, предлаже дневни ред за седнице и председава седницама; – стара се о примени овог пословника; – потписује писмена у име Савета и акте Савета. Председник Савета може пренети заменику председника Савета одређене послове из своје надлежности. Председник Савета обавља и друге послове утврђене законом, пословником, другим прописима и интерним актима Савета. Заменик председника Савета Члан 8. Савет може да има два заменика председника Савета, кога из реда судија – изборних чланова Савета бира и разрешава Савет. Када Савет има два заменика председника Савета, председник Савета одређује једног заменика који га замењује. Заменик председника Савета обавља послове председника Савета у случају његовог одсуства или спречености. Заменика председника Савета бира Савет на предлог председника Савета, из реда судија – изборних чланова. Мандат заменика председника Савета траје четири године или до престанка функције члана Савета. Заменику председника Савета престаје функција истеком мандата, на лични захтев или разрешењем. Савет доноси одлуку о разрешењу заменика председника Савета на предлог председника Савета или најмање три члана Савета. Службена легитимација Члан 9. Чланови Савета имају службену легитимацију, којом се доказује чланство у Савету и имунитетска права члана Савета. У легитимацији се наводе подаци о идентитету, дан почетка мандата и имунитетска права члана Савета. Службена легитимација се по престанку функције враћа Савету. Седница Савета Члан 10. Савет одлучује о питањима из своје надлежности на седницама Савета. Седнице Савета су јавне. Судија односно лице о чијем статусу, праву или обавези се одлучује има право да присуствује седници Савета. У раду седнице учествује и секретар Савета, а по потреби и други државни службеници из Административне канцеларије. Седница Савета одржава се у седишту Савета, по правилу, једном недељно. Савет може да одлучи да поједине седнице одржи у другом месту. *Службени гласник РС, број 4/2016 Члан 11. Јавној седници могу да присуствују заинтересована лица и представници средстава јавног информисања до броја расположивих места у просторији Савета, а према редоследу пријављивања Административној канцеларији. Савет може да одлучи да ради у седници затвореној за јавност, у целини или у делу, ако то налажу интереси јавног реда, заштита тајности података или приватности судије односно лица о чијем статусу, праву или обавези се одлучује. Савет одлуку из става 2. овог члана доноси на предлог председника Савета, члана Савета или судије односно лица о чијем статусу, праву или обавези се одлучује. Искључење јавности се не односи на судију односно лице о чијему статусу, праву или обавези се одлучује, његовог пуномоћника и лица из члана 20. овог пословника. *Службени гласник РС, број 4/2016 Члан 12. О одржавању реда на јавној седници стара се председавајући. Председавајући може, после опомене, удаљити лице које омета ред на јавној седници. Члан 13. Лица која присуствују јавној седници дужна су да се придржавају прописа који се односе на заштиту података о личности. Изузеће председника Савета и чланова Савета Члан 14. Председник Савета или члан Савета не може да учествује у разматрању питања и одлучивања о истом које се тиче: – њега самог; – директних крвних сродника; – сродника по побочној линији до четвртог степена; – сродника по тазбини до другог степена; – супружника или ванбрачног друга или усвојене деце; – или се тиче и других околности које изазивају сумњу у непристрасност председника Савета или члана Савета. Председник Савета и члан Савета дужни су да одмах по сазнању о постојању разлога за изузеће, у писаној форми или усмено на седници Савета поднесу захтев за своје изузеће. Усмена изјава ће се забележити у записник са седнице. Захтев за изузеће председника Савета или члана Савета могу поднети члан Савета, судија и лице о чијем статусу, праву или обавези се одлучује. Захтев се подноси у писаној форми. Пре одлучивања о поднетом захтеву прибавиће се изјашњење члана Савета чије се изузеће тражи. Одлуку о изузећу члана Савета доноси председник Савета, а о његовом изузећу Савет, већином гласова. Председник Савета може учествовати у расправи, али не може гласати поводом одлуке о властитом изузећу. Члан Савета који је изузет не може учествовати у поступку и расправи која се односи на питање због којег је изузет. *Службени гласник РС, број 4/2016 Секретар Савета Члан 15. Савет има секретара. Секретар Савета руководи Административном канцеларијом и за свој рад одговара Савету. Секретар Савета је државни службеник на положају кога на пет година поставља Савет, на основу интерног или јавног конкурса. Положајну групу и право учешћа на интерном конкурсу утврђује Савет посебном одлуком. Председник Савета може да овласти секретара Савета да потписује писмена Савета која се односе на свакодневна оперативна питања. Стална радна тела Члан 16. Стална радна тела Савета су: Комисија за вредновање рада судија и председника судова, Изборна комисија, Етички одбор, дисциплински органи и радно тело за одлучивање о приговору на решење о оцени судијског помоћника. Рад сталних радних тела уређује се посебним актом. *Службени гласник РС, број 90/2021 Повремена радна тела Члан 17. Савет може образовати повремена радна тела за разматрање и обављање појединих послова из своје надлежности. Повремена радна тела образују се као комисије, стручни тимови или радне групе. Савет одлуком о образовању повременог радног тела одређује његов састав, послове за које се образује и рок за њихово извршење. Брисан је (види члан 1. Одлуке - 69/2018-27) Запослени у Административној канцеларији може бити именован за члана у повременом радном телу. Председник повременог радног тела дужан је да обавештава Савет о предузетим активностима. Члан 17а Брисан је (види члан 2. Одлуке - 90/2021-49) Административна канцеларија Члан 18. Административна канцеларија пружа административну и стручну подршку Савету, сталним и повременим радним телима у складу са законом, пословником и другим прописима. Организација, послови и начин рада Административне канцеларије уређују се посебним актом. Акт о организацији и систематизацији радних места у Административној канцеларији доноси Савет, на предлог секретара Савета. III. НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊА Сазивање седнице Савета Члан 19. Седницу Савета сазива председник Савета по сопственој иницијативи или на предлог најмање три члана Савета, најкасније три дана пре дана одржавања седнице. Предлог за сазивање седнице најмање три члана Савета садржи и рок у коме се предлаже одржавање седнице Савета. Заменик председника Савета сазива седницу Савета из става 2. овог члана, ако председник Савета не закаже седницу у предложеном року. Позив за седницу садржи дан, час и место одржавања седнице и предлог дневног реда. Уз позив за седницу члановима Савета доставља се предлог дневног реда, записник са претходне седнице и материјал за седницу. О припреми материјала за седницу стара се секретар Савета. Председник Савета или заменик председника Савета може да сазове седницу Савета у року краћем од три дана, ради решавања хитних питања (ванредна седница). Предлог за заказивање ванредне седнице мора бити образложен. Члан 20. На седницу Савета могу бити позвана и друга лица ради разматрања појединих тачака дневног реда. Позваним лицима доставља се материјал само за тачке дневног реда ради чијег разматрања су позвани. Позвана лица, која присуствују седници Савета, могу учествовати у расправи, али не и у гласању. Члан 21. Савет може да одржи седницу уколико је присутно најмање шест чланова Савета. Члан Савета који је спречен да присуствује седници Савета дужан је да о томе обавести Савет и наведе разлоге спречености. Ток седнице Члан 22. Седницом Савета председава председник Савета, а у случају његове одсутности или спречености заменик председника Савета. Председавајући отвара седницу Савета и утврђује да ли постоји потребна већина за рад Савета. Ако није присутна потребна већина чланова Савета, председавајући одлаже седницу и одређује време кад ће она бити одржана. Члан 23. Члан Савета има право да предложи измену дневног реда који је предложен у позиву за седницу, уз усмено образложење предлога, о чему Савет одлучује већином гласова свих чланова. Дневни ред је усвојен када се за њега изјасни већина од укупног броја чланова Савета. Председавајући може извршити измену редоследа разматрања појединих тачака дневног реда или објединити расправу о појединим тачкама дневног реда. Члан 24. Након усвајања дневног реда, Савет започиње рад усвајањем записника с претходне седнице. Члан Савета има право да стави примедбе на записник, писмено пре седнице или усмено на седници на којој се усваја записник. О основаности примедби одлучује Савет. Председавајући констатује да је записник усвојен без примедби, односно са изменама које су прихваћене. Члан 25. По усвајању дневног реда и записника, председавајући даје реч члану Савета који је задужен да излаже правно и чињенично стање и да предлог одлуке о тачки дневног реда. Након излагања члана Савета, председавајући отвара расправу о тој тачки дневног реда. По завршетку расправе о тачки дневног реда, председавајући утврђује предлоге који су изнети у расправи. Члан 26. Савет одлучује гласањем у нејавном делу седнице, ако је одржана јавна седница. Гласање је јавно, осим ако Савет не одлучи да се о поједином предлогу гласа тајно. Гласање о сваком предлогу врши се дизањем руке „за” или „против” предлога. Члан Савета има право да изузме мишљење и да то образложи, што се бележи у записник. Ако је гласање тајно, Савет одлучује на који начин ће се обавити то гласање. Поред чланова Савета гласању присуствују секретар Савета и државни службеник из Административне канцеларије који води записник. Одлука је донета ако се за њу изјасни већина свих чланова Савета. Након обављеног гласања, председавајући закључује гласање и саопштава резултат гласања. Члан 27. У нарочито оправданим и хитним случајевима, председник Савета или заменик председника Савета може одлучити да се седница Савета одржи иако није присутна већина чланова Савета, а да одсутни чланови Савета гласају путем телефона, e-maila или телефакса. У случају одржавања седнице Савета на начин из става 1. овог члана, дневни ред седнице Савета унапред утврђује председник Савета или заменик председника Савета. О тако утврђеном дневном реду се не гласа и он се не може мењати. Начин рада и одлучивања Савета у случајевима недозвољеног утицаја на рад судија и судства *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27а У циљу заштите независности и самосталности судова и судија, Савет одређује из реда судија – изборних чланова Савета, судију надлежног да поступа у случајевима недозвољеног утицаја на рад судија и судства (у даљем тексту: надлежни судија), Надлежни судија је задужен и овлашћен да: – поступа по захтевима судија за заштиту од недозвољеног утицаја; – испитује постојање недозвољеног утицаја испољеног у јавности, преко медија, друштвених мрежа, на јавним скуповима или на неки други јавни начин; – прибавља потребне доказе и информације о постојању недозвољеног утицаја; – подноси образложени предлог за сазивање седнице Савета ради одлучивања о постојању недозвољеног утицаја; – на седници Савета представља чињенично стање и даје предлог одлуке; – сарађује са надлежним институцијама у спровођењу обука судија о препознавању и реаговању на недозвољени утицај; – предлаже Савету мере за спречавање недозвољеног утицаја; – сарађује са Етичким одбором и дисциплинским органима; – води евиденцију о свим случајевима недозвољеног утицаја; – подноси Савету годишњи извештај о недозвољеном утицају на судије и судство најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину и увек када Савет то затражи. Административно-техничку помоћ у обављању послова из става 2. овог члана обезбеђује Административна канцеларија Савета. *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27б Судија који сматра да постоји недозвољен утицај на његов рад, може поднети Савету захтев за заштиту од недозвољеног утицаја. Захтев за заштиту од недозвољеног утицаја, поред података о подносиоцу захтева, садржи кратак опис чињеничног стања, укључујући опис начина на који је извршен недозвољен утицај, ко је то учинио и када је то учињено. Захтев може да садржи и предлогe за прикупљање одређених информација, доказа или исказа од значаја за утврђење чињеничног стања, а које подносилац захтева није могао сам да прибави. *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27в Захтев за заштиту од недозвољеног утицаја поднет Савету доставља се надлежном судији. По пријему захтева, надлежни судија утврђује да ли је захтев потпун и разумљив и да ли су вероватни наводи о постојању недозвољеног утицаја. Када je захтев неразумљив или наводи у захтеву не пружају довољно основа да се може испитати постојање недозвољеног утицаја надлежни судија оставиће подносиоцу додатни рок од осам дана да уреди захтев. Aко у додатном року подносилац захтев не уреди сматраће се да исти није ни поднет. Лицу, које је у захтеву наведено да је извршило недозвољени утицај, упућује се писани позив да се, у року од осам дана, изјасни на наводе из захтева за заштиту од недозвољеног утицаја. Ако то сматра потребним, по сопственој иницијативи или на предлог подносиоца захтева, надлежни судија може обавити поверљиви разговор са подносиоцем захтева, као и затражити информације и доказе од суда, других државних органа, јавних установа, правних и физичких лица. *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27г Надлежни судија подноси председнику Савета образложен предлог за сазивање седнице Савета на којој се одлучује о постојању недозвољеног утицаја, када наводи из захтева за заштиту од недозвољеног утицаја, прибављени докази, информације или изјаве пружају довољно основа да се може одлучивати о постојању недозвољеног утицаја. У случају постојања недозвољеног утицаја испољеног у јавности, преко медија, друштвених мрежа, на јавним скуповима или на неки други јаван начин, председник Савета сазива седницу Савета и по сопственој иницијативи или на образложен предлог било ког члана Савета. *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27д Председник Савета сазива седницу Савета за одлучивање о недозвољеном утицају без одлагања. Председник Савета унапред утврђује дневни ред седнице и о тако утврђеном дневном реду се не гласа и он се не може мењати. Седница се може одржати иако физички није присутна већина чланова Савета, у ком случају одсутни чланови Савета учествују у раду и гласају путем платформе за видео конференције, телефоном или електронском поштом. Надлежни судија излаже чињенично стање у вези са извршеним недозвољеним утицајем и предлаже одлуку Савета. *Службени гласник РС, број 38/2021 Члан 27ђ Ако на седници утврди постојање недозвољеног утицаја на судију или судство, Савет може да изда саопштење за јавност, да сазове конференцију за медије, као и да се обрати: – руководиоцу државног органа, у коме је запослен државни службеник који је извршио недозвољени утицај; – надлежној адвокатској комори уколико је недозвољени утицај извршен од стране адвоката; – Савету за штампу, медијском удружењу и главном и одговорном уреднику медија чији је новинар извршио недозвољени утицај; – Привредној комори чији је члан извршио недозвољени утицај; – Као и руководиоцима других органа, организација, установа, институција и удружења. Савет такође може да препоручи мере за спречавање будућег недозвољеног утицаја. Савет у оквиру годишњег извештаја о раду обавештава јавност о случајевима недозвољеног утицаја на рад судија и судства. *Службени гласник РС, број 38/2021 Записник Члан 28. О свакој седници Савета води се записник који се члановима Савета доставља уз предлог дневног реда за наредну седницу. Записник са седнице Савета садржи: редни број и датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних чланова Савета и других лица која присуствују седници; дневни ред седнице; по потреби кратак преглед расправе о предмету одлучивања; како је Савет одлучио о свакој тачки дневног реда; резултат гласања и закључке са седнице Савета. Када је одлука Савета донета већином гласова, у записник се уноси и име и презиме члана Савета са назнаком да ли је гласао „за” или „против”, односно изузео мишљење. Секретар Савета одређује државног службеника из Административне канцеларије који присуствује седницама Савета и води записник. Записник са седнице усваја се на наредној седници Савета, а потписују га председник и државни службеник из Административне канцеларије који води записник. Записник се чува трајно. За чување записника одговоран је секретар Савета. Члан 29. Записник са јавне седнице, изузев дела који се односи на гласање, доступан је јавности. Записник са седнице затворене за јавност или дела седнице који је затворен за јавност, није доступан јавности. Изузетно, Савет може да одлучи да записник из става 2. овог члана или његови одређени делови буду доступни јавности. Снимање седнице Члан 30. Ток седнице тонски се снима. Тонске снимке може да користи председник Савета, а чланови Савета и секретар Савета, по одобрењу председника Савета. Секретар Савета, по потреби, тонске снимке са седница Савета ставља на располагање државном службенику из Административне канцеларије, који израђује записник. Одлуке Савета Члан 31. Савет доноси одлуке, правилнике, решења, закључке и мишљења. Нацрт одлука, правилника, решења, закључака и мишљења са образложењем за сваку тачку дневног реда припрема Административна канцеларија. Члан 32. Одлуке Савета морају бити образложене. *Службени гласник РС, број 4/2016 Достављање акта Члан 33. Ако се одлука, решење, закључак или мишљење Савета из било ког разлога не може доставити лицу на кога се односи, достављање се врши њиховим истицањем на огласној табли Савета. У случају из става 1. овог члана достављање се сматра извршеним осмог дана од дана истицања одлуке, решења, закључка или мишљења на огласној табли Савета. Исправка акта Члан 34. Када текст акта Савета објављен у „Службеном гласнику Републике Србије” није сагласан са изворником, исправку даје секретар Савета. Исправка из става 1. овог члана доставља се и објављује на исти начин као и акт који се исправља. Члан 35. Поједина питања која се односе на поступање Савета, а која нису уређена законом и овим пословником, могу се уредити посебном одлуком или закључком Савета. IV. ПРОГРАМ И ПЛАН РАДА САВЕТА Програм и план рада Члан 36. Савет доноси годишњи програм рада. На основу годишњег програма рада, Савет доноси тромесечне планове рада и прати њихово извршење. V. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ САВЕТА Члан 37. Савет подноси Народној скупштини редован годишњи извештај о раду у претходној години. Савет разматра и усваја годишњи извештај о раду најкасније до 1. марта текуће године. Годишњи извештај о раду се доставља Народној скупштини најкасније до 15. марта текуће године и објављује на интернет страници Савета. VI. ЈАВНОСТ РАДА САВЕТА Члан 38. Јавност рада Савета остварује се: – објављивањем Информатора о раду; – одржавањем јавних седница; – објављивањем аката у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Савета; – одржавањем конференција за новинаре; – давањем саопштења средствима јавног информисања (саопштења за јавност); – објављивањем на интернет страници Савета дневног реда седнице, записника са седнице и закључака са седнице Савета; – објављивањем распореда активности на интернет страници Савета. Конференцију за новинаре сазива председник Савета, односно други члан Савета кога председник Савета одреди, поводом годишњег извештаја о раду Савета, као и у другим случајевима који су од интереса за јавност. *Службени гласник РС, број 4/2016 VII. ИНТЕРНИ АКТИ САВЕТА Члан 39. Савет доноси акте потребне за ефикасан и делотворан рад Савета. VIII. ПОСТУПАК ИЗБОРА СУДИЈА Објављивање огласа и подношење пријаве Члан 40. Избор судија оглашава се у „Службеном гласнику Републике Србије” и у дневном листу „Политика”. Члан 41. Оглас садржи: – назив суда и број слободних судијских места; – услове за избор прописане Законом о судијама; – назив органа и адресу за подношење пријаве; – рок за подношење пријаве; – обавештење да ће време и место одржавања испита и разговора бити објављено на интернет страници Савета. *Службени гласник РС, број 7/2018 Члан 42. Пријава на оглас садржи назив суда за који кандидат конкурише, јединствени матични број грађана (ЈМБГ), адресу и потпис кандидата. Кандидати из реда судија подносе пријаву на оглас и личну и радну биографију. Кандидати из реда судијских помоћника, остали кандидати и кандидати који су завршили почетну обуку у Правосудној академији су дужни да попуне изјаву којом се опредељују за могућност да Савет по службеној дужности прибави податке о којима се води службена евиденција или ће то кандидат учинити сам. Кандидати из реда судијских помоћника подносе пријаву на оглас, личну и радну биографију, уверење надлежног органа да се не води кривични поступак (не старије од шест месеци), уверење надлежног органа да кандидат није осуђиван (не старије од шест месеци) и оригинал или оверену копију доказа о радном искуству после положеног правосудног испита. Остали кандидати подносе пријаву на оглас, личну и радну биографију, оригинал или оверену копију дипломе о завршеном правном факултету, оригинал или оверену копију уверења о положеном правосудном испиту, оригинал или оверену копију уверења о држављанству Републике Србије, уверење надлежног органа да се не води кривични поступак (не старије од шест месеци), уверење надлежног органа да кандидат није осуђиван (не старије од шест месеци) и оригинал или оверену копију доказа о радном искуству после положеног правосудног испита. Кандидат који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, поред пријаве на оглас, личне и радне биографије и документације из става 5. овог члана доставља и оверену копију уверења о завршеној почетној обуци. Кандидат који је лице са посебним потребама уз пријаву за оглас доставља и захтев за коришћење додатних помагала и веродостојну медицинску документацију, у копији. Кандидат који конкурише за неке од судова опште надлежности, а дужан је да полаже испит, обавезан је да у пријави наведе да ли ће писани задатак радити из грађанске или кривичне материје. *Службени гласник РС, број 24/2017 **Службени гласник РС, број 7/2018 Члан 43. Пријава на оглас подноси се Савету у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Поступак по пријави Члан 44. У поступку избора кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, Савет образује једну или више комисија коју чине три члана из реда судија – изборних чланова Савета. Комисија из става 1. овог члана врши проверу поднетих пријава кандидата, утврђује њихову благовременост, дозвољеност и потпуност, спроводи полагање испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата, обавља разговор са кандидатима и сачињава листу кандидата за сваки суд. У поступку избора судије на сталној судијској функцији у други или виши суд, Савет образује једну или више комисија коју чине три члана из реда судија – изборних чланова Савета. Комисија из става 3. овог члана врши проверу поднетих пријава кандидата, утврђује њихову благовременост, дозвољеност и потпуност, прибавља оцену рада и сачињава претходну листу кандидата коју доставља Савету. *Службени гласник РС, број 24/2017 **Службени гласник РС, број 7/2018 Члан 45. Недозвољене, непотпуне и неблаговремене пријаве комисије из члана 44. ст. 1. и 3. овог пословника, одбацују закључком, против којег се може изјавити приговор Савету у року од три дана од дана достављања закључка. О приговору одлучује Савет у року од три дана од дана достављања приговора. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 46. Комисија из члана 44. став 1. овог пословника одређује време и место одржавања разговора са кандидатима за судије који се први пут бирају на судијску функцију и о томе их обавештава најмање осам дана пре дана одржавања разговора. *Службени гласник РС, број 8/2017 Члан 46а Разговору са кандидатима могу да присуствују заинтересована лица, до броја расположивих места, а према редоследу пријављивања комисији из члана 44. став 1. овог пословника. Разговор се тонски снима. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 46б Савет, приликом утврђивања предлога кандидата за Народну скупштину за судију који се први пут бира, прибавља мишљење од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из суда обавезно се прибавља мишљење седнице свих судија суда из кога кандидат потиче, као и мишљење седнице свих судија непосредног вишег суда. Савет за кандидате који долазе из реда судијских помоћника обавезно прибавља оцену рада. Савет, приликом избора судије на сталној судијској функцији у други или виши суд прибавља мишљење седнице свих судија суда из кога потиче, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда. *Службени гласник РС, број 24/2017 **Службени гласник РС, број 7/2018 Члан 46в Савет, приликом утврђивања предлога кандидата за Народну скупштину за судију који се први пут бира, посебно цени врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита. *Службени гласник РС, број 7/2018 Члан 46г У поступку предлагања кандидата и избора судија забрањена је дискриминација по било ком основу, води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине који је у службеној употреби у суду. *Службени гласник РС, број 7/2018 IX. ПОСТУПАК ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЕДНИКА СУДА *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 47. Избор председника судова оглашава се у „Службеном гласнику Републике Србије” и у дневном листу „Политика”. Члан 48. Оглас садржи следеће: – назив суда; – услове за избор председника судова прописане Законом о судијама; – назив органа и адреса за подношење пријаве; – рок за подношење пријаве. Члан 49. Уз пријаву на оглас кандидат доставља личну и радну биографију. Кандидат за председника суда доставља и писани програм рада у коме износи своје виђење проблема о функционисању суда, начин решавања проблема и идеје за унапређење рада суда. Члан 50. Савет, приликом утврђивања предлога кандидата за Народну скупштину за председника суда, прибавља мишљење о пријављеним кандидатима од седнице свих судија суда за који се предлаже избор председника. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 51. Пријава на оглас подноси се Савету у року од 15 дана од дана објављивања огласа у ,,Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 52. У поступку предлагања кандидата за председника суда, Савет образује једну или више комисија коју чине три члана из реда судија – изборних чланова Савета. Комисија из става 1. овог члана врши проверу поднетих пријава за избор за председника суда и утврђује њихову дозвољеност, потпуност и благовременост, прибавља оцену рада, вреднује програм рада кандидата, обавља разговор са кандидатима за председника суда и сачињава претходну листу кандидата коју доставља Савету. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 52а Недозвољене, непотпуне и неблаговремене пријаве комисија из члана 52. овог пословника, одбацује закључком, против којег се може изјавити приговор Савету у року од три дана од дана достављања закључка. О приговору одлучује Савет у року од три дана од дана достављања приговора. *Службени гласник РС, број 24/2017 Члан 52б Комисија из члана 52. овог пословника одређује време и место одржавања разговора са кандидатима за председника суда и о томе их обавештава најмање десет дана пре дана одржавања разговора, на адресу која је означена на пријави. *Службени гласник РС, број 24/2017 X. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПОСЛОВНИКА Члан 53. Пословник се мења и допуњује одлуком. Предлог одлуке о изменама и допунама пословника може поднети председник Савета или члан Савета. Предлог се подноси у облику у коме се доноси одлука и мора бити образложен. XI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 54. Даном ступања на снагу овог пословника, престајe да важи Пословник Високог савета судства („Службени гласник РС”, бр. 43/09, 22/11 и 33/11). Члан 55. Овај пословник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 15. став 2. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11, 106/15 и 76/21) и члана 16. став 2. Пословника о раду Високог савета судства („Службени гласник РС”, бр. 29/13, 4/16, 91/16, 24/17, 7/18, 69/18 и 38/21), Високи савет судства, на седници одржаној 15. септембра 2021. године усвојио је ПРАВИЛНИК о раду Етичког одбора Високог савета судства „Службени гласник РС“, бр. 89 од 15. септембра 2021, 118 од 9. децембра 2021. Део I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником се уређују организација, надлежност, састав, поступак, начин рада и одлучивања Етичког одбора Високог савета судства (даље: Етички одбор), као и друга питања од значаја за рад тог тела. Члан 2. Етички одбор се образује као стално тело Високог савета судства (даље: Савет). Етички одбор промовише етичке принципе садржане у Етичком кодексу судија и Етичком кодексу чланова Високог савета судства и прати њихову примену, са циљем подизања свести судија, председника судова и чланова Савета о значају примене етичких принципа и правила понашања у вршењу њихових дужности за подизање угледа правосуђа и јачање поверења грађана у рад судија и судова. Члан 3. У вршењу својих надлежности Етички одбор сарађује са Саветом, његовим радним телима, државним органима и институцијама и другим субјектима. Члан 4. Етички одбор подноси извештај Савету о свом раду најмање једном годишње, а по потреби и чешће. Члан 5. Члану Етичког одбора из реда судија умањују се прилив предмета и месечна норма у суду у којем врши функцију у проценту који утврди Савет. Члан Етичког одбора из реда судија у пензији има право на новчану накнаду за рад у Етичком одбору у износу који утврди Савет. *Службени гласник РС, број 118/2021 Члан 6. Стручно-техничке и административне послове за потребе Етичког одбора обавља Административна канцеларија Савета. Члан 7. На питања која нису регулисана овим правилником сходно се примењују одредбе Пословника о раду Високог савета судства. Члан 8. Појмови у овој анализи употребљени у граматичком мушком роду подразумевају мушки и женски природни род. Део II ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ЕТИЧКОГ ОДБОРА Члан 9. Седиште Етичког одбора је у Београду. Делокруг рада Члан 10. Етички одбор: – прати поштовање и примену одредаба Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства; – предлаже Савету покретање поступка за измене и допуне Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства; – даје начелна мишљења о томе да ли је одређено понашање носиоца судијске функције у складу са Етичким кодексом судија, односно да ли је понашање члана Савета у складу са Етичким кодексом чланова Високог савета судства; – усваја смернице којима се ближе тумаче одредбе Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства ради превенције њиховог кршења; – именује једног или више поверљивих саветника; – предузима активности у вези са едукацијом судија и чланова Савета, односно припремом програма обуке из области етике судија, учествује и прати реализацију тих обука; – доноси Пословник о раду Етичког одбора; – обавља и друге послове у вези са применом и поштовањем Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства. Део III САСТАВ ЕТИЧКОГ ОДБОРА, УСЛОВИ И ПОСТУПАК ЗА ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА Члан 11. Етички одбор има седам чланова. За члана Етичког одбора може бити именован судија и судија у пензији. Председник Етичког одбора Члан 12. Председник и заменик председника Етичког одбора бирају се међу члановима Етичког одбора на период од годину дана, већином гласова свих чланова Етичког одбора, и могу бити поново бирани. Члан 13. Председник Етичког одбора: – представља Етички одбор; – стара се о организацији и законитости рада Етичког одбора; – сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама Етичког одбора; – стара се о примени овог правилника; – потписује акте Етичког одбора, – обавља и друге послове утврђене интерним актима Савета. Члан 14. Председника Етичког одбора у случају одсуства или спречености замењује заменик председника Етичког одбора. Услови за именовање члана Етичког одбора Члан 15. За члана Етичког одбора може бити именован судија односно судија у пензији који: – је обављао судијску функцију најмање 15 година, – није дисциплински кажњаван и – није прекршио Етички кодекс судија. Члан Етичког одбора именује се на период од три године и може бити поново именован. Члан 16. За члана Етичког одбора не могу бити именовани председник суда, члан Савета и члан сталног радног тела Савета. Поступак за именовање члана Етичког одбора Члан 17. Савет расписује јавни позив за именовање члана Етичког одбора. Пријаву за именовање за члана Етичког одбора подноси кандидат лично. У јавном позиву из става 1. овог члана наводе се услови које кандидат за члана Етичког одбора мора да испуњава, рок за подношење пријаве, адреса на коју се подноси пријава и други подаци од значаја за спровођење поступка за именовање члана Етичког одбора. Члан 18. Савет формира Комисију за спровођење поступка за именовање члана Етичког одбора (даље: Комисија), коју чине чине три члана Савета из реда судија. Комисија утврђује да ли је пријава поднета у року, да ли је потпуна односно да ли садржи све потребне податке и доказе о испуњености услова из јавног позива и да ли је поднета од стране овлашћеног лица. Комисија решењем одбацује пријаву која није поднета у року, није потпуна или је поднета од стране лица које за то није овлашћено. Комисија након испитивања свих пријава и обављеног разговора са кандидатима формира листу кандидата који испуњавају услове за именовање за члана Етичког одбора и доставља је Савету. Члан 19. Савет већином гласова својих чланова именује чланове Етичког одбора са листе кандидата коју достави комисија из члана 18. овог правилника. У случају да два или више кандидата испуњавају исте услове за именовање за члана Етичког одбора, предност има кандидат који дуже врши судијску функцију. Изузеће члана Етичког одбора Члан 20. Члан Етичког одбора мора бити изузет из поступања у предмету у којем: – је судија или председник суда на којег се односи иницијатива из члана 30. овог правилника или његов заступник, односно лице које је поднело ту иницијативу или његов заступник, његов брачни друг или лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена; – се на њега односи иницијатива из члана 30. овог правилника. Члан Етичког одбора може бити изузет ако постоје и друге околности које доводе у сумњу његову непристрасност. Кад сматра да постоји разлог за његово изузеће, члан Етичког одбора је дужан да о томе у писаној форми обавести председника Савета, као и да прекине рад на том предмету до доношења одлуке о његовом изузећу. Члан 21. Захтев за изузеће члана Етичког одбора могу поднети председник или члан Етичког одбора, председник или члан Савета и подносилац иницијативе за утврђивање кршења Етичког кодекса судија. Члан 22. О изузећу члана Етичког одбора одлучује председник Савета у року од осам дана од дана пријема захтева за изузеће односно обавештења члана Етичког одбора о постојању разлога за његово изузеће. Против одлуке о изузећу није дозвољена жалба. Део IV ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ ЧЛАНА ЕТИЧКОГ ОДБОРА Члан 23. Члану Етичког одбора престаје дужност истеком мандата на који је изабран. Члану Етичког одбора престаје дужност пре истека мандата из следећих разлога: – на лични захтев, – услед трајног губљења радне способности и – разрешењем. Разрешење члана Етичког одбора Члан 24. Члан Етичког одбора разрешава се дужности из следећих разлога: – када дужност члана Етичког одбора не врши у складу са законом, Етичким кодексом судија и овим правилником, – када је правноснажно осуђен за кажњиво дело које га чини недостојним за вршење функције члана Етичког одбора; – када је разрешен судијске функције. Члан 25. Образложен предлог за разрешење дужности члана Етичког одбора могу поднети председник и члан Савета, председник и члан Етичког одбора и судија односно председник суда у којем члан Етичког одбора врши судијску функцију. Уз предлог из става 1. овог члана прилажу се докази о постојању разлога за разрешење члана Етичког одбора. Члан 26. Савет одбацује предлог за разрешење члана Етичког одбора који је: – поднет од стране лица које на то није овлашћено, – нејасан, неразумљив или непотпун. Члан 27. Савет одлучује о покретању поступка за разрешење члана Етичког одбора у року од 15 дана од дана пријема предлога за његово разрешење. Савет доноси решење о покретању поступка за разрешење члана Етичког одбора када утврди да он не врши своју дужност у складу са законом, Етичким кодексом судија и овим правилником односно да га кажњиво дело за које је правноснажно осуђен чини недостојним за члана Етичког одбора односно да је разрешен судијске функције. Савет доставља решење из става 2. овог члана и предлог за разрешење члану Етичког одбора против којег је покренут поступак, као и Етичком одбору. Члан 28. Савет је дужан да омогући члану Етичког одбора против којег је покренут поступак за разрешење да се у року од осам дана од дана пријема решења о покретању поступка против њега изјасни у писаној форми о наводима из предлога за његово разрешење. Савет у решењу о покретању поступка налаже да члан Етичког одбора против којег се води поступак за разрешење не може учествовати у раду и одлучивању Етичког одбора до окончања тог поступка. Савет доноси одлуку о разрешењу члана Етичког одбора у року од 30 дана од дана покретања поступка. Део V ПОСТУПАК ПРЕД ЕТИЧКИМ ОДБОРОМ Члан 29. Поступак пред Етичким одбором је затворен за јавност, осим у случају изричитог захтева судије или председника суда, односно члана Савета на којег се односи иницијатива из члана 30. овог правилника да се поступак или неки његов део отвори за јавност. Подношење иницијативе за утврђивање кршења Етичког кодекса судија односно Етичког кодекса чланова Високог савета судства Члан 30. Преседник и члан Савета, члан сталног радног тела Савета, сваки судија или председник суда, као и председник или члан Етичког одбора могу поднети иницијативу за утврђивање кршења Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства. Члан 31. Иницијатива из члана 30. овог правилника подноси се у писаној форми и садржи: – име и презиме судије или председника суда, назив суда у ком обавља судијску или функцију председника суда, односно име и презиме члана Савета; – опис радње или понашања судије или председника суда односно члана Савета; – доказе из којих произлази основаност иницијативе; – име и презиме, адресу и својеручни потпис подносиоца инцијативе. Члан 32. Иницијатива из члана 30. овог правилника може бити поднета најкасније у року од две године од предузете радње или понашања на које се она односи. Члан 33. Иницијатива из члана 30. овог правилника се подноси Савету у затвореној коверти, са назнаком „за Етички одбор”. Иницијативе се заводе у посебан уписник Савета, у који се уписује и исход поступка. На основу иницијативе формира се предмет и распоређује члановима Етичког одбора према редоследу пријема. Члан 34. Члан Етичког одбора који је задужен предметом формираном по иницијативи из члана 30. овог правилника поступа као известилац у том предмету. Известилац претходно испитује да ли је иницијатива поднета од стране овлашћеног лица, разумљива и потпуна. Члан 35. Етички одбор одбацује иницијативу из члана 30. овог правилника која је: – анонимна, – непотписана, – поднета од стране неовлашћеног лица, – нејасна, неразумљива или непотпуна. Рад Етичког одбора Члан 36. За пуноважан рад седнице Етичког одбора неопходно је присуство најмање четири члана. Члан 37. Председник Етичког одбора председава и руководи радом седнице, сазива седницу и предлаже њен дневни ред, о чему обавештава чланове Етичког одбора најкасније 15 дана пре дана одржавања седнице. Председник Етичког одбора сазива седницу на сопствену иницијативу или на образложени предлог најмање три члана Етичког одбора који садржи нацрт дневног реда и рок у којем се предлаже одржавање седнице Етичког одбора, који не може бити краћи од 15 дана од дана подношења предлога. Члан 38. Седнице Етичког одбора одржавају се по потреби, а најмање четири пута годишње. О седници Етичког одбора води се записник, који потписују председник Етичког одбора и записничар. Члан 39. Председник Етичког одбора отвара седницу и предлаже дневни ред, о којем се гласа. Известилац у предмету који је на дневном редуизноси релевантне чињенице које су од значаја за одлучивање Етичког одбора. Након дискусије о изнетим чињеницама, Етички одбор приступа већању и гласању. О већању и гласању саставља се посебан записник који потписују чланови Етичког одбора и записничар. Члан 40. Етички одбор доноси начелна мишљења, смернице и друге акте већином гласова својих чланова. Члан 41. Када сматра да се у радњама или понашању судије или председника суда на којег се односи иницијатива за утврђивање кршења Етичког кодекса судија стичу обележја дисциплинског прекршаја из члана 90. став 1. алинеја 18. Закона о судијама, Етички одбор предмет прослеђује дисциплинском тужиоцу и застаје са поступком. Члан 42. Уколико дисциплински тужилац Савета покрене дисциплински поступак против судије или председника суда на којег се односи иницијатива за утврђивање кршења Етичког кодекса, о томе без одлагања обавештава Етички одбор. Члан 43. Уколико дисциплински тужилац Савета не покрене дисциплински поступак против судије или председника суда на којег се односи иницијатива за утврђивање кршења Етичког кодекса, о томе без одлагања обавештава Етички одбор. У случају из става 1. овог члана правилника, Етички одбор наставља започети поступак по иницијативи за утврђивање кршења Етичког кодекса од стране судије или председника суда. Члан 44. Етички одбор доноси начелно мишљење поводом иницијативе за кршење Етичког кодекса судија односно Етичког кодекса чланова Високог савета судства онда када утврди да је то од значаја за правилну, доследну и уједначену примену Етичког кодекса или Етичког кодекса чланова Високог савета судства. Члан 45. Начелно мишљење Етичког одбора садржи: – опис радњи или понашања судије или председника суда којима је прекршен Етички кодекс односно опис радњи или понашања члана Савета којима је прекршен Етички кодекс чланова Високог савета судства, – одредбу Етичког кодекса судија односно Етичког кодекса чланова Високог савета судства која је прекршена. Начелно мишљење Етичког одбора не садржи личне податке судије или председника суда, односно члана Савета на којег се односи, као ни друге податке и информације на основу којих би било могуће утврдити идентитет судије или председника суда односно члана Савета на којег се односи. Члан 46. Етички одбор усваја смернице којима ближе тумачи значење и циљ одредаба Етичког кодекса судија односно Етичког кодекса чланова Високог савета судства, ради остваривања својих основних функција едукације судија и председника судова, односно чланова Савета, као и превенције кршења етичких принципа и правила понашања садржаних у Етичком кодексу односно Етичком кодексу чланова Високог савета судства. Поверљиво саветовање Члан 47. Етички одбор именује, међу својим члановима, једног или више поверљивих саветника ради обављања поверљивог саветовања са судијама и председницима судова, односно члановима Савета, о примени етичких принципа и правила понашања утврђених Етичким кодексом судија и Етичким кодексом чланова Високог савета судства у конкретним појединачним ситуацијама. Члан 48. Захтев за давање мишљење поверљивог саветника могу поднети судија или председник суда односно члан Савета, у усменој или писаној форми. Захтев из става 1. овог члана мора садржати опис чињеничног стања и питање у вези са применом Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства у конкретној појединачној ситуацији. Члан 49. Поверљиви саветник је дужан да чува идентитет подносиоца захтева за давање мишљење поверљивог саветника. Поверљиви саветник не даје мишљење о етичком питању поводом којег се води поступак пред Етичким одбором или дисциплинским органом. Члан 50. При давању мишљења из члана 48. поверљиви саветник се руководи Етичким кодексом судија, Етичким кодексом чланова Високог савета судства, усвојеним начелним мишљењима, смерницама и препорукама Етичког одбора, као и релевантним документима који се односе на стандарде судијске етике. Члан 51. Мишљење поверљивог саветника није обавезујуће за Савет, Етички одбор или дисциплинске органе. Јавност рада Члан 52. Јавност рада Етичког одбора обезбеђује се објављивањем саопштења, извештаја о раду, мишљења, смерница и других аката на интернет презентацији Савета, уз поштовање начела поверљивости поступка и начела приватности, односно одредаба Закона о заштити података о личности. Члан 53. Етички одбор води евиденцију својих начелних мишљења, смерница и других аката и израђује билтен са скраћеним приказом њиховог садржаја, који се објављује на интернет презентацији Савета, ради што веће доступности судијама, председницима судова и члановима Савета. Део VI ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 54. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Пословник о раду етичког одбора Високог савета судства („Службени гласник РС”, број 53/21) Члан 55. Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у „Службeном гласнику Рeпубликe Србијe”. ЗАКОН о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава "Службени гласник РС", број 101 од 20. новембра 2013. I. ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим законом оснивају се прекршајни, основни, виши, привредни и апелациони судови, одређују њихова седишта и подручја на којима врше надлежност и одређују одељења Прекршајног апелационог и Управног суда и подручја на којима врше надлежност. Овим законом оснивају се и основна, виша и апелациона јавна тужилаштва и одређују њихова седишта и подручја. II. СУДОВИ 1. Прекршајни судови Члан 2. Прекршајни судови јесу: 1) Прекршајни суд у Аранђеловцу за територију општина Аранђеловац и Топола, са одељењем суда у Тополи, 2) Прекршајни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач, Бачка Паланка и Бачки Петровац, са одељењем суда у Бачу и Бачком Петровцу, 3) Прекршајни суд у Београду, за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој, 4) Прекршајни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј, Жабаљ, Србобран и Темерин, са одељењима суда у Жабљу, Србобрану и Темерину, 5) Прекршајни суд у Ваљеву, за територију општина Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб и за град Ваљево, са одељењима суда у Лајковцу, Љигу, Мионици, Осечини и Убу, 6) Прекршајни суд у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, са одељењима суда у Бујановцу, Владичином Хану и Сурдулици, 7) Прекршајни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са одељењима суда у Белој Цркви и Пландишту, 8) Прекршајни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац, 9) Прекршајни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Књажевац и Сокобања и за град Зајечар, са одељењима суда у Бољевцу, Бору, Књажевцу и Сокобањи, 10) Прекршајни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Нови Бечеј и Сечањ и за град Зрењанин, са одељењима суда у Житишту, Новом Бечеју и Сечњу, 11) Прекршајни суд у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину, са одељењима суда у Деспотовцу, Свилајнцу и Ћуприји, 12) Прекршајни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња и Нови Кнежевац, са одељењима суда у Новој Црњи и Новом Кнежевцу, 13) Прекршајни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и Рача и за град Крагујевац, са одељењима суда у Баточини, Книћу и Рачи, 14) Прекршајни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са одељењем суда у Врњачкој Бањи, 15) Прекршајни суд у Крушевцу, за територију општина Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са одељењима суда у Александровцу, Брусу, Варварину и Ћићевцу, 16) Прекршајни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац, 17) Прекршајни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа и Црна Трава и за град Лесковац, са одељењима суда у Бојнику, Власотинцу, Лебану и Медвеђи, 18) Прекршајни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са одељењима суда у Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику, 19) Прекршајни суд у Младеновцу, за територију градских општина Младеновац и Сопот, са одељењем суда у Сопоту, 20) Прекршајни суд у Неготину, за територију општина Кладово, Мајданпек и Неготин, са одељењима суда у Кладову и Мајданпеку, 21) Прекршајни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Житорађа, Мерошина, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш, са одељењима суда у Алексинцу, Дољевцу, Житорађи, Мерошини, Ражњу и Сврљигу, 22) Прекршајни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са одељењем суда у Тутину, 23) Прекршајни суд у Новом Саду, за територију општина Беочин, Врбас, Сремски Карловци и Тител и за град Нови Сад, са одељењима суда у Беочину, Врбасу и Тителу, 24) Прекршајни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац, 25) Прекршајни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово и за град Панчево, са одељењима суда у Алибунару, Ковачици, Ковину и Опову, 26) Прекршајни суд у Параћину, за територију општине Параћин, 27) Прекршајни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот, са одељењима суда у Белој Паланци и Димитровграду, 28) Прекршајни суд у Пожаревцу, за територију општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави и за град Пожаревац, са одељењима суда у Великом Градишту, Голупцу, Жабарима, Жагубици, Кучеву, Малом Црнићу и Петровцу на Млави, 29) Прекршајни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Ивањица, Косјерић и Пожега, са одељењима суда у Ариљу, Ивањици и Косјерићу, 30) Прекршајни суд у Прешеву, за територију општине Прешево, 31) Прекршајни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље, са одељењима суда у Новој Вароши и Прибоју, 32) Прекршајни суд у Прокупљу, за територију општина Блаце, Куршумлија и Прокупље, са одељењима суда у Блацу и Куршумлији, 33) Прекршајни суд у Рашки, за територију општине Рашка, 34) Прекршајни суд у Руми, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова, са одељењима суда у Инђији, Иригу, Пећинцима и Старој Пазови, 35) Прекршајни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа, Сента и Чока, са одељењима суда у Ади, Кањижи и Чоки, 36) Прекршајни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница, 37) Прекршајни суд у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, са одељењима суда у Великој Плани и Смедеревској Паланци, 38) Прекршајни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Кула и Оџаци и за град Сомбор, са одељењима суда у Апатину, Кули и Оџацима, 39) Прекршајни суд у Сремској Митровици, за територију општине Шид и за град Сремску Митровицу, са одељењем суда у Шиду, 40) Прекршајни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са одељењима суда у Бачкој Тополи и Малом Иђошу, 41) Прекршајни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник, 42) Прекршајни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са одељењима суда у Бајиној Башти и Чајетини, 43) Прекршајни суд у Чачку, за територију општине Лучани и за град Чачак, са одељењем суда у Гучи, за територију општине Лучани, 44) Прекршајни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са одељењима суда у Богатићу, Владимирцима и Коцељеви. 2. Основни судови Члан 3. Основни судови јесу: 1) Основни суд у Алексинцу, за територију општина Алексинац, Ражањ и Сокобања, са судском јединицом у Сокобањи, 2) Основни суд у Аранђеловцу, за територију општина Аранђеловац, Рача и Топола, са судском јединицом у Тополи, 3) Основни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач и Бачка Паланка, 4) Први основни суд у Београду, за територију градских општина Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град, 5) Други основни суд у Београду, за територију градских општина Вождовац, Гроцка, Раковица и Чукарица, 6) Трећи основни суд у Београду, за територију градских општина Земун, Нови Београд и Сурчин, 7) Основни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј и Нови Бечеј, са судском јединицом у Новом Бечеју, 8) Основни суд у Бору, за територију општине Бор, 9) Основни суд у Брусу, за територију општина Александровац и Брус, са судском јединицом у Александровцу, 10) Основни суд у Бујановцу, за територију општина Бујановац и Прешево, 11) Основни суд у Ваљеву, за територију општине Осечина и за град Ваљево, 12) Основни суд у Великој Плани, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка, са судском јединицом у Смедеревској Паланци, 13) Основни суд у Великом Градишту, за територију општина Велико Градиште и Голубац, 14) Основни суд у Врању, за територију општине Трговиште и за град Врање, 15) Основни суд у Врбасу, за територију општина Врбас, Кула и Србобран, са судском јединицом у Кули, 16) Основни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са судском јединицом у Белој Цркви, 17) Основни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац, 18) Основни суд у Деспотовцу, за територију општина Деспотовац и Свилајнац, са судском јединицом у Свилајнцу, 19) Основни суд у Димитровграду, за територију општине Димитровград, 20) Основни суд у Зајечару, за територију општине Бољевац и за град Зајечар, 21) Основни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште и Сечањ и за град Зрењанин, 22) Основни суд у Ивањици, за територију општина Ивањица и Лучани, 23) Основни суд у Јагодини, за територију општине Рековац и за град Јагодину, 24) Основни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока, са судском јединицом у Новом Кнежевцу, 25) Основни суд у Књажевцу, за територију општине Књажевац, 26) Основни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и за град Крагујевац, 27) Основни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са судском јединицом у Врњачкој Бањи, 28) Основни суд у Крушевцу, за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са судском јединицом у Варварину, 29) Основни суд у Куршумлији, за територију општина Блаце и Куршумлија, 30) Основни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац, 31) Основни суд у Лебану, за територију општина Бојник, Лебане и Медвеђа, 32) Основни суд у Лесковцу, за територију општина Власотинце и Црна Трава и за град Лесковац, са судском јединицом у Власотинцу, 33) Основни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са судском јединицом у Љубовији, 34) Основни суд у Мајданпеку, за територију општине Мајданпек, 35) Основни суд у Мионици, за територију општина Љиг и Мионица, 36) Основни суд у Младеновцу, за територију градских општина Барајево, Младеновац и Сопот, са судском јединицом у Сопоту, 37) Основни суд у Неготину, за територију општина Кладово и Неготин, са судском јединицом у Кладову, 38) Основни суд у Нишу, за територију општина Гаџин Хан, Дољевац и Сврљиг и за град Ниш, 39) Основни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са судском јединицом у Тутину, 40) Основни суд у Новом Саду, за територију општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад, 41) Основни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац, 42) Основни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица и Опово и за град Панчево, са судском јединицом у Ковачици, 43) Основни суд у Параћину, за територију општина Параћин и Ћуприја, са судском јединицом у Ћуприји, 44) Основни суд у Петровцу на Млави, за територију општина Жагубица и Петровац на Млави, са судском јединицом у Жагубици, 45) Основни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка и Пирот, 46) Основни суд у Пожаревцу, за територију општина Жабари, Кучево и Мало Црниће и за град Пожаревац, са судском јединицом у Кучеву, 47) Основни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Косјерић и Пожега, 48) Основни суд у Прибоју, за територију општине Прибој, 49) Основни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош и Пријепоље, са судском јединицом у Новој Вароши, 50) Основни суд у Прокупљу, за територију општина Житорађа, Мерошина и Прокупље, 51) Основни суд у Рашкој, за територију општине Рашка, 52) Основни суд у Руми, за територију општине Ириг, Пећинци и Рума, 53) Основни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа и Сента, 54) Основни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница, 55) Основни суд у Смедереву, за територију општине Ковин и за град Смедерево, са судском јединицом у Ковину, 56) Основни суд у Сомбору, за територију општина Апатин и Оџаци и за град Сомбор, 57) Основни суд у Сремској Митровици, за територију града Сремске Митровице, 58) Основни суд у Старој Пазови, за територију општина Инђија и Стара Пазова, са судском јединицом у Инђији, 59) Основни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са судском јединицом у Бачкој Тополи, 60) Основни суд у Сурдулици, за територију општина Босилеград, Владичин Хан и Сурдулица, са судским јединицама у Босилеграду и Владичином Хану, 61) Основни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник, 62) Основни суд у Убу, за територију општина Лајковац и Уб, 63) Основни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са судском јединицом у Бајиној Башти, 64) Основни суд у Чачку, за територију града Чачка, 65) Основни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са судском јединицом у Богатићу и судском јединицом у Коцељеви за територију општина Коцељева и Владимирци, 66) Основни суд у Шиду, за територију општине Шид. Први основни суд у Београду надлежан је за међународну правну помоћ за подручја Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду. 3. Виши судови Члан 4. Виши судови јесу: 1) Виши суд у Београду, за подручје Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, Основног суда у Лазаревцу, Основног суда у Младеновцу и Основног суда у Обреновцу, 2) Виши суд у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву, Основног суда у Мионици и Основног суда у Убу, 3) Виши суд у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу, Основног суда у Врању и Основног суда у Сурдулици, 4) Виши суд у Зајечару, за подручје Основног суда у Бору, Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу, 5) Виши суд у Зрењанину, за подручје Основног суда у Бечеју, Основног суда у Зрењанину и Основног суда у Кикинди, 6) Виши суд у Јагодини, за подручје Основног суда у Деспотовцу, Основног суда у Јагодини и Основног суда у Параћину, 7) Виши суд у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу и Основног суда у Крагујевцу, 8) Виши суд у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву и Основног суда у Рашкој, 9) Виши суд у Крушевцу, за подручје Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику, 10) Виши суд у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лебану и Основног суда у Лесковцу, 11) Виши суд у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину, 12) Виши суд у Нишу, за подручје Основног суда у Алексинцу и Основног суда у Нишу, 13) Виши суд у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници, 14) Виши суд у Новом Саду, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци и Основног суда у Новом Саду, 15) Виши суд у Панчеву, за подручје Основног суда у Вршцу и Основног суда у Панчеву, 16) Виши суд у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту, 17) Виши суд у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Великом Градишту, Основног суда у Петровцу на Млави и Основног суда у Пожаревцу, 18) Виши суд у Прокупљу, за подручје Основног суда у Куршумлији и Основног суда у Прокупљу, 19) Виши суд у Смедереву, за подручје Основног суда у Великој Плани и Основног суда у Смедереву, 20) Виши суд у Сомбору, за подручје Основног суда у Врбасу и Основног суда у Сомбору, 21) Виши суд у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Руми, Основног суда у Сремској Митровици, Основног суда у Старој Пазови и Основног суда у Шиду, 22) Виши суд у Суботици, за подручје Основног суда у Сенти и Основног суда у Суботици, 23) Виши суд у Ужицу, за подручје Oсновног суда у Пожеги, Основног суда у Прибоју, Основног суда у Пријепољу и Основног суда у Ужицу, 24) Виши суд у Чачку, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу, Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку, 25) Виши суд у Шапцу, за подручје Основног суда у Лозници и Основног суда у Шапцу. Виши суд у Београду надлежан је да у првом степену одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација у средствима јавног информисања и да суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације за територију Републике Србије. Виши суд у Београду надлежан је и за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије. 4. Привредни судови Члан 5. Привредни судови јесу: 1) Привредни суд у Београду, за територију града Београда, 2) Привредни суд у Ваљеву, за територију општина Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина и Уб и за градове Ваљево, Лозница и Шабац, са судском јединицом у Лозници за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу и судском јединицом у Шапцу за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, 3) Привредни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања и за град Зајечар, 4) Привредни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сечањ и Чока и за град Зрењанин, 5) Привредни суд у Краљеву, за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар, са судском јединицом у Крушевцу за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и за град Крушевац и судском јединицом у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и за град Нови Пазар, 6) Привредни суд у Крагујевцу, за територију општина Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја и за градове Јагодину и Крагујевац, са судском јединицом у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину, 7) Привредни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава и за градове Врање и Лесковац, са судском јединицом у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, 8) Привредни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш, 9) Привредни суд у Новом Саду, за територију општина Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад, 10) Привредни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште и за град Панчево, 11) Привредни суд у Пожаревцу, за територију општина Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Смедеревска Паланка и за градове Пожаревац и Смедерево, са судском јединицом у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, 12) Привредни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Врбас, Кула, Оџаци и Србобран и за град Сомбор, 13) Привредни суд у Сремској Митровици, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид и за град Сремску Митровицу, 14) Привредни суд у Суботици, за територију општина Ада, Бачка Топола, Кањижа, Мали Иђош и Сента и за град Суботицу, 15) Привредни суд у Ужицу, за територију општина Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље и Чајетина и за град Ужице, 16) Привредни суд у Чачку, за територију општина Горњи Милановац, Ивањица и Лучани и за град Чачак. Привредни суд у Београду надлежан је за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије. 5. Апелациони судови Члан 6. Апелациони судови јесу: 1) Апелациони суд у Београду, за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву, 2) Апелациони суд у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Чачку и Ужицу, 3) Апелациони суд у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Зајечару, Неготину, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту, 4) Апелациони суд у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу. 6. Одељења Прекршајног апелационог суда Члан 7. Одељења Прекршајног апелационог суда јесу: 1) Одељење у Крагујевцу, за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашкој, Сјеници, Трстенику, Чачку и Ужицу, 2) Одељење у Нишу, за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу, 3) Одељење у Новом Саду, за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу. 7. Одељења Управног суда Члан 8. Одељења Управног суда јесу: 1) Одељење у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Чачку, 2) Одељење у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту, 3) Одељење у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу. III. ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА 1. Основна јавна тужилаштва Члан 9. Основна јавна тужилаштва јесу: 1) Основно јавно тужилаштво у Алексинцу, за подручје Основног суда у Алексинцу, 2) Основно јавно тужилаштво у Аранђеловцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу, 3) Основно јавно тужилаштво у Бачкој Паланци, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци, 4) Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Првог основног суда у Београду, 5) Друго основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Другог основног суда у Београду, 6) Треће основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Трећег основног суда у Београду, 7) Основно јавно тужилаштво у Бечеју, за подручје Основног суда у Бечеју, 8) Основно јавно тужилаштво у Бору, за подручје Основног суда у Бору, 9) Основно јавно тужилаштво у Брусу, за подручје Основног суда у Брусу, 10) Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву, 11) Основно јавно тужилаштво у Великој Плани, за подручје Основног суда у Великој Плани, 12) Основно јавно тужилаштво у Великом Градишту, за подручје Основног суда у Великом Градишту, 13) Основно јавно тужилаштво у Владичином Хану, за подручје Основног суда у Сурдулици, 14) Основно јавно тужилаштво у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу и Основног суда у Врању, са одељењем у Бујановцу, 15) Основно јавно тужилаштво у Врбасу, за подручје Основног суда у Врбасу, 16) Основно јавно тужилаштво у Вршцу, за подручје Основног суда у Вршцу, 17) Основно јавно тужилаштво у Горњем Милановцу, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу, 18) Основно јавно тужилаштво у Деспотовцу, за подручје Основног суда у Деспотовцу, 19) Основно јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу, са одељењем у Књажевцу, 20) Основно јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Основног суда у Зрењанину, 21) Основно јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Основног суда у Јагодини, 22) Основно јавно тужилаштво у Кикинди, за подручје Основног суда у Кикинди, 23) Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Крагујевцу, 24) Основно јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву, 25) Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Основног суда у Крушевцу, 26) Основно јавно тужилаштво у Куршумлији, за подручје Основног суда у Куршумлији, 27) Основно јавно тужилаштво у Лазаревцу, за подручје Основног суда у Лазаревцу, 28) Основно јавно тужилаштво у Лебану, за подручје Основног суда у Лебану, 29) Основно јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лесковцу, 30) Основно јавно тужилаштво у Лозници, за подручје Основног суда у Лозници, са одељењем у Љубовији, 31) Основно јавно тужилаштво у Мионици, за подручје Основног суда у Мионици, 32) Основно јавно тужилаштво у Младеновцу, за подручје Основног суда у Младеновцу, 33) Основно јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину, са одељењем у Мајданпеку, 34) Основно јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Основног суда у Нишу, 35) Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници, са одељењем у Сјеници, 36) Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Основног суда у Новом Саду, 37) Основно јавно тужилаштво у Обреновцу, за подручје Основног суда у Обреновцу, 38) Основно јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Основног суда у Панчеву, 39) Основно јавно тужилаштво у Параћину, за подручје Основног суда у Параћину, 40) Основно јавно тужилаштво у Петровцу на Млави, за подручје Основног суда у Петровцу на Млави, 41) Основно јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту, 42) Основно јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Пожаревцу, са одељењем у Кучеву, 43) Основно јавно тужилаштво у Пожеги, за подручје Основног суда у Пожеги, 44) Основно јавно тужилаштво у Пријепољу, за подручје Основног суда у Прибоју и Основног суда у Пријепољу, са одељењем у Прибоју, 45) Основно јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Основног суда у Прокупљу, 46) Основно јавно тужилаштво у Рашкој, за подручје Основног суда у Рашкој, 47) Основно јавно тужилаштво у Руми, за подручје Основног суда у Руми, 48) Основно јавно тужилаштво у Сенти, за подручје Основног суда у Сенти, 49) Основно јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Основног суда у Смедереву, 50) Основно јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Основног суда у Сомбору, 51) Основно јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Сремској Митровици и Основног суда у Шиду, са одељењем у Шиду, 52) Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови, за подручје Основног суда у Старој Пазови, 53) Основно јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Основног суда у Суботици, 54) Основно јавно тужилаштво у Трстенику, за подручје Основног суда у Трстенику, 55) Основно јавно тужилаштво у Убу, за подручје Основног суда у Убу, 56) Основно јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Основног суда у Ужицу, 57) Основно јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку, са одељењем у Ивањици, 58) Основно јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Основног суда у Шапцу. 2. Виша јавна тужилаштва Члан 10. Виша јавна тужилаштва јесу: 1) Више јавно тужилаштво у Београду, за подручје Вишег суда у Београду, 2) Више јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Вишег суда у Ваљеву, 3) Више јавно тужилаштво у Врању, за подручје Вишег суда у Врању, 4) Више јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Вишег суда у Зајечару, 5) Више јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Вишег суда у Зрењанину, 6) Више јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Вишег суда у Јагодини, 7) Више јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Вишег суда у Крагујевцу, 8) Више јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Вишег суда у Краљеву, 9) Више јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Вишег суда у Крушевцу, 10) Више јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Вишег суда у Лесковцу, 11) Више јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Вишег суда у Неготину, 12) Више јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Вишег суда у Нишу, 13) Више јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Вишег суда у Новом Пазару, 14) Више јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Вишег суда у Новом Саду, 15) Више јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Вишег суда у Панчеву, 16) Више јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Вишег суда у Пироту, 17) Више јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Вишег суда у Пожаревцу, 18) Више јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Вишег суда у Прокупљу, 19) Више јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Вишег суда у Смедереву, 20) Више јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Вишег суда у Сомбору, 21) Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Вишег суда у Сремској Митровици, 22) Више јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Вишег суда у Суботици, 23) Више јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Вишег суда у Ужицу, 24) Више јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Вишег суда у Чачку, 25) Више јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Вишег суда у Шапцу. 3. Апелациона јавна тужилаштва Члан 11. Апелациона јавна тужилаштва јесу: 1) Апелационо јавно тужилаштво у Београду, за подручје Апелационог суда у Београду, 2) Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Апелационог суда у Крагујевцу, 3) Апелационо јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Апелационог суда у Нишу, 4) Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Апелационог суда у Новом Саду. IV. СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА ЗА ТЕРИТОРИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА Члан 12. Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уређује се посебним законом. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 13. Судови и јавна тужилаштва, основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом до дана почетка примене овог закона. Предмете у којима до дана почетка примене овог закона није донета одлука од судова и јавних тужилаштава основаних Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08) преузимају месно надлежни судови и јавна тужилаштва основани овим законом. Изузетно од става 2. овог члана, о предметима примљеним у апелационим судовима до дана почетка примене овог закона одлучиће апелациони судови који су надлежни у складу са Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). У судским јединицима основних судова које су одређене Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), а које према одредбама овог закона престају са радом, наставиће са радом пријемне канцеларије у којима ће се обављати послови пријема писмена и оверавања исправа и потписа. Послови у пријемним канцеларијама из става 4. овог члана обављаће се до почетка рада јавних бележника. Члан 14. До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на коме врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), изузев у судовима у којима је извршен избор председника судова у складу са Законом о судијама. Даном почетка примене овог закона престаје вршење функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). Вршење функције председника судова из ст. 3. и 4. овог члана траје до избора председника судова у складу са одредбама Закона о судијама. Члан 15. До дана почетка примене овог закона извршиће се премештај заменика јавних тужилаца из укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву. До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која нису била основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), у складу са Законом о јавном тужилаштву. До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која преузимају надлежност укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву. Јавни тужиоци којима је престала функција због укидања јавног тужилаштва настављају да врше функцију заменика јавног тужиоца у складу са Законом о јавном тужилаштву. Вршење функције јавног тужиоца из ст. 2. и 3. овог члана траје до избора јавних тужилаца, у складу са Законом о јавном тужилаштву. Члан 16. Судови и јавна тужилаштва која су основана овим законом преузимају потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене из судова и јавних тужилаштава која су основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08). Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће до дана почетка примене овог закона извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана. Високи савет судства и Државно веће тужилаца образоваће комисије које ће донети решења о распоређивању запослених из судова и јавних тужилаштава из става 1. овог члана, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, који ће донети министар надлежан за правосуђе до 1. децембра 2013. године. Члан 17. До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 2. тачка 13), члана 3. тачка 11), члана 4. тачка 7), члана 9. тачка 11) и члана 10. тачка 7) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом. До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 5. тачка 8), члана 6. тачка 3), члана 7. тачка 2), члана 8. тачка 2) и члана 11. тачка 3) овог закона настављају да врше законске надлежности за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија. Посебни закон из члана 12. овог закона донеће се до 31. децембра 2013. године. Члан 18. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), осим одредаба тог закона наведених у члану 17. став 1. овог закона. Члан 19. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године. ЗАКОН о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава „Службени гласник РС“, 116 од 22. децембра 2008, 101 од 20. новембра 2013 - др. закон НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Закон је престао да важи даном почетка примене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Службени гласник РС", број 101/2013), односно 1. јануара 2014. године, осим одредаба члана 2. тачка 13), члана 3. тачка 11), члана 4. тачка 7), члана 9. тачка 11) и члана 10. тачка 7) (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) I. САДРЖИНА ЗАКОНА Члан 1. Престао је да важи (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) II. СУДОВИ 1. Прекршајни судови Члан 2. Прекршајни судови јесу: Тач. 1) до 12) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 13) Прекршајни суд у Косовској Митровици, за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, са одељењима суда у Гораждевцу, Грачаници, Ранилугу и Штрпцу, Тач. 14) до 45) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 2. Основни судови Члан 3. Основни судови јесу: Тач. 1) до 10) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 11) Основни суд у Косовској Митровици, за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, са судским јединицама у Гораждевцу, Грачаници, Ранилугу и Штрпцу, Тач. 12) до 34) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 3. Виши судови Члан 4. Виши судови јесу: Тач. 1) до 6) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 7) Виши суд у Косовској Митровици, за подручје Основног суда у Косовској Митровици, Тач. 8) до 26) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) Чл. 5. до 8. Престали су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) III. ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА 1. Основна јавна тужилаштва Члан 9. Основна јавна тужилаштва јесу: Тач. 1) до 10) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 11) Основно јавно тужилаштво у Косовској Митровици, за подручје Основног суда у Косовској Митровици, Тач. 12) до 34) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 2. Виша јавна тужилаштва Члан 10. Виша јавна тужилаштва јесу: Тач. 1) до 6) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) 7) Више јавно тужилаштво у Косовској Митровици, за подручје Вишег суда у Косовској Митровици, Тач. 8) до 26) Престале су да важе (види чл. 17. и 18. Закона - 101/2013-3) ЗАКОН о поступку за упис у судски регистар "Службени лист СРЈ", број 80 од 4. новембра 1994, "Службени гласник РС", број 55 од 21. маја 2004 - др. закон НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Од 31. децембра 2004. године Закон се не примењује на регистрацију привредних субјеката (види члан 88. Закона о регистрацији привредних субјеката – 55/2004-35) Део први ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се правила ванпарничког поступка на основу којих надлежни суд поступа и одлучује о упису у судски регистар. Члан 2. У судски регистар уписују се правна лица и други субјекти чији је упис одређен законом (у даљем тексту: субјект уписа). У судски регистар уписују се и делови субјекта уписа, у случајевима одређеним законом. Члан 3. Судски регистар је јавна књига. Подаци уписани у судски регистар су јавни и свако их може разгледати, преписивати и захтевати да му се изда извод из судског регистра. Упис у судски регистар има правно дејство према трећим лицима од дана уписа. Ко се у правном промету, поступајући савесно, поузда у податке уписане у судски регистар, не сноси штетне правне последице које из тога настану. Судски регистар води се на јединствен начин. Члан 4. Поступак за упис у судски регистар покреће се писменом пријавом овлашћеног лица, субјекта уписа или његовог пуномоћника, која садржи одређени захтев. Поступак за упис у судски регистар покреће се по службеној дужности суда или на захтев другог надлежног органа у случајевима утврђеним овим или другим законом. Члан 5. Суд је дужан да изврши упис у судски регистар ако је пријаву са прописаном садржином поднело овлашћено лице субјекта уписа или његов помоћник, ако су уз пријаву приложене законом, односно другим општим актом одређене исправе и ако је захтев за упис у складу са законом. Суд је дужан да оцени да ли за упис постоје прописани услови. Члан 6. Кад одлука суда о упису у судски регистар зависи од постојања или непостојања одређених чињеница о којима одлучује други орган, односно организација овлашћена законом, суд ће одредити рок за прибављање те одлуке, који не може бити краћи од осам нити дужи од 60 дана. Члан 7. Поступак уписа у судски регистар је хитан. Суд је дужан да захтеве за упис узима у рад редом којим их је примио. Члан 8. О захтеву за упис у судски регистар у првом степену одлучује судија појединац, а у другом степену веће састављено од тројице судија. Члан 9. У поступку уписа у судски регистар, суд доноси одлуку у облику решења или закључка. Решењем се одлучује о захтеву за упис. Закључком се одлучује о питањима управљања поступком. Члан 10. Против решења о упису у судски регистар може се изјавити жалба. Против закључка није дозвољена посебна жалба. Жалба не задржава извршење решења, ако овим законом није друкчије одређено. Члан 11. Решење о упису у судски регистар извршава се даном доношења, ако овим законом није друкчије одређено. Члан 12. У поступку за упис у судски регистар није дозвољен повраћај у пређашње стање и нема мировања поступка. Члан 13. Против правноснажног решења донесеног у поступку за упис у судски регистар није дозвољена ревизија нити понављање поступка. Члан 14. Против правноснажног решења о упису у судски регистар, јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости. Члан 15. Учесник у поступку за упис у судски регистар, у смислу овог закона, јесте лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, и орган који је законом овлашћен да покрене поступак или да доцније ступи у поступак. Предлагач, у смислу овог закона, јесте субјект уписа, односно друго лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, а противник предлагача је субјект уписа према коме се остварује захтев истакнут у предлогу. Члан 16. Сваки учесник у поступку за упис у судски регистар сноси своје трошкове. Члан 17. У поступку уписа у судски регистар, на питања која нису уређена овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. Део други ПОСТУПАК ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР 1. Надлежност суда Члан 18. Сви уписи у судски регистар врше се код надлежног суда на чијем се подручју налази седиште субјекта уписа (у даљем тексту: регистарски суд). Изузетно од одредбе става 1. овог члана, за упис организовања нових субјеката уписа насталих поделом субјекта уписа надлежан је регистарски суд код кога је уписан субјект уписа у коме се врши статусна промена. Ако се повезивањем субјекта уписа оснива нови субјект уписа, за упис тог субјекта у судски регистар надлежан је суд на чијем се подручју налази његово седиште. За упис у судски регистар зависног предузећа надлежан је регистарски суд на чијем се подручју налази седиште зависног предузећа. За упис уговора о предузетништву, уговора о заједничком улагању и уговора о повезивању субјеката уписа, којима се не оснива субјект који се уписује у судски регистар, надлежни су регистарски судови код којих су уписани субјекти уписа - уговорне стране. Члан 19. Ако у саставу субјекта уписа постоје делови који имају одређена овлашћења у правном промету, а њихово седиште се налази на подручју другог регистарског суда, ти делови уписују се и у судски регистар тог другог суда (у даљем тексту: суд уписа) на основу решења регистарског суда код кога је уписан субјект уписа. Члан 20. Ако субјект уписа промени седиште на подручје другог регистарског суда, за одлучивање о упису те промене надлежан је регистарски суд на чијем се подручју налази ново седиште субјекта уписа. Члан 21. Ако се седиште новог субјекта уписа, организованог од постојећег субјекта уписа који је уписан у судски регистар, налази на подручју другог суда, регистарски суд је дужан да решење о упису промена у организовању достави суду на чијем се подручју налази седиште новог субјекта уписа. На основу решења из става 1. овог члана регистарски суд на чијем се подручју налази седиште новог субјекта уписа уписаће нови субјект уписа у судски регистар, о чему ће, без одлагања известити регистарски суд који је донео то решење. Уписом субјекта уписа по одредби става 2. овог члана, суд на чијем се подручју налази његово седиште постаје регистарски суд за тај субјект уписа, а ранији регистарски суд ће, по пријему обавештења од новог регистарског суда, саставити службену белешку о томе. Одредбе члана 49. овог закона односе се и на нови регистарски суд. 2. Подаци који се уписују у судски регистар Члан 22. У судски регистар уписују се оснивање, организовање, повезивање и престанак субјекта уписа, статусне промене и промене облика организовања тих субјеката, подаци о субјектима уписа значајни за правни промет (члан 23) и подаци о другим чињеницама одређеним законом. У судски регистар уписују се и подаци у вези са поступком принудног поравнања, ликвидације и стечаја одређени савезним законом. Члан 23. Зависно од предмета уписа, у судски регистар се уписују следећи подаци значајни за правни промет: 1) фирма, односно назив и седиште субјекта уписа; 2) фирма, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште оснивача субјекта уписа; 3) облик предузећа, односно другог субјекта уписа; 4) оснивачки улози и основни капитал субјекта уписа; 5) делатност, односно послови субјекта уписа; 6) послови спољнотрговинског промета субјекта уписа; 7) овлашћења субјекта уписа у правном промету с трећим лицима и врста и обим његове одговорности за обавезе другог субјекта с којим је повезан; 8) имена лица овлашћених за заступање и границе њихових овлашћења; 9) имена лица овлашћених за заступање у пословима спољнотровинског промета и границе њихових овлашћења: 10) назив и место пословања делова субјекта уписа који се уписују у судски регистар; 11) број и датум акта о оснивању, повезивању или организовању. У судски регистар уписују се и подаци о другим чињеницама одређеним законом. У судски регистар уписују се и промене података из ст. 1. и 2. овог члана. Члан 24. Регистарски суд уписује у судски регистар податке из члана 23. овог закона зависно од врсте уписа. Члан 25. У судски регистар уписују се забележбе о субјекту уписа кад је то одређено овим или другим законом. 3. Подношење пријаве за упис у судски регистар Члан 26. Поступак за упис у судски регистар покриће се подношењем пријаве на прописаном обрасцу а поднеском - ако тај образац није прописан. Пријава садржи захтев за упис свих података или њихових промена које се уписују у судски регистар, као и друге податке које мора да има сваки поднесак. Члан 27. Пријава за упис у судски регистар са исправама, подноси се регистарском суду у довољном броју примерака за суд и за сваки субјект уписа. Ако се упис врши и у судски регистар који води суд уписа, пријава се подноси у два примерка. Члан 28. Предлагач је дужан да уз пријаву приложи законом или другим актом прописане исправе. Исправе из става 1. овог члана подносе се у изворнику, односно препису или фотокопији коју је оверио надлежни суд или други орган надлежан за оверу, ако законом није другчије одређено. Предлагач може сам оверити препис своје исправе. Члан 29. Пријава за упис у судски регистар подноси се у року од 15 дана од дана кад су се стекли услови за упис: оснивања, организовања, повезивања или престанка субјекта уписа; статусних промена и промена облика организовања субјекта уписа, података о субјектима уписа значајних за правни промет и других чињеница одређених законом, ако посебним законом није утврђен други рок. Члан 30. Кад субјект уписа престаје услед статусне промене, предлагач је дужан да истовремено поднесе пријаву за упис организовања новог субјекта и за брисање субјекта уписа који престаје. 4. Испитивање пријаве за упис у судски регистар Члан 31. Ако суд утврди да није стварно и месно надлежан за поступање по пријави за упис у судски регистар, огласиће се, ненадлежним и по правноснажности решења уступиће пријаву надлежном регистарском суду. Члан 32. Пре доношења решења о захтеву за упис у судски регистар, регистарски суд испитује да ли су за упис испуњени прописани формални и материјални услови. Члан 33. Формални услови из члана 32. овог закона су: 1) да је пријаву поднело овлашћено лице субјекта уписа или његов пуномоћник; 2) да је пријава поднесена на прописаном обрасцу, са одређеном садржином и у потребном броју примерака; 3) да су уз пријаву приложене све прописане исправе у изворнику или овереном препису, односно овереној фотокопији; 4) да је пријава поднесена у прописаном року; 5) да су исправе донесене у прописаном поступку; 6) да исправе одговарају прописаној садржини; 7) да су испуњени и други формални услови предвиђени овим законом. Члан 34. Материјални услови из члана 32. овог закона су: 1) да је захтев за упис у складу са законом; 2) да је захтев за упис у складу са одредбама општих аката којима су утврђени подаци, односно промене које се уписују у судски регистар; 3) да су испуњени и други материјални услови одређени законом. Члан 35. Ако је пријава за упис у судски регистар нејасна или не испуњава услове за упис из члана 33. тач. 1. до 3. и 5. до 7. овог закона, регистарски суд ће предлагача, односно учесника позвати да пријаву исправи, односно допуни и у ту сврху може га позвати у суд или му вратити пријаву ради исправке, односно допуне. Ако регистарски суд врати предлагачу, односно другом учеснику пријаву ради исправке или допуне, одредиће закључком рок за поновно подношење пријаве, који не може бити краћи од осам нити дужи од 60 дана. Сматраће се да је пријава повучена ако не буде поново поднесена суду у одређеном року, а ако буде поново поднесена без исправке, односно допуне - суд ће пријаву одбацити. Ако пријава из става 2. овог члана буде исправљена, односно допуњена, сматраће се да је суду поднесена оног дана кад је први пут била поднесена. Пријаву за упис у судски регистар која није поднесена у прописаном року суд ће одбацити. Члан 36. Закључак има увод и изреку. Увод садржи назив суда, име судије, фирму, односно назив предлагача, предмет пријаве и датум доношења закључка. Изрека садржи налог предлагачу, односно другом учеснику да у одређеном року отклони утврђене недостатке у пријави, односно исправи и друге налоге у вези са управљањем поступком, као и правне последице непоступања по закључку. Члан 37. Захтев за упис у судски регистар који не испуњава услове из члана 34. овог закона суд ће одбити. Члан 38. Ако регистарски суд посумња у истинитост акта којим се доказује чињеница која је предмет уписа у судски регистар, или у законитост поступка по коме је акт донесен или у законитост правне радње која је предмет уписа, суд ће по службеној дужности утврдити околности значајне за извршење уписа и одбити захтев за упис ако нађе да за упис не постоје услови. Ради утврђивања околности из става 1. овог члана, регистарски суд може одредити рочиште на које ће позвати предлагача и друга лица којима су познате те околности. Члан 39. Ако регистарски суд посумња у постојање неке чињенице од које зависи да ли је захтев за упис у судски регистар у складу са законом, а сам није овлашћен да утврђује постојање те чињенице, наложиће предлагачу да од надлежног органа односно организације прибави одговарајућу исправу у одређеном року. Ако је за утврђивање чињенице из става 1. овог члана надлежан суд, регистарски суд обавестиће надлежни орган, да пред надлежним судом у одређеном року покрене поступак и да о томе обавести регистарски суд. Кад регистарски суд прими обавештење да је покренут поступак у смислу става 2. овог члана, прекинуће поступак за упис у судски регистар до правноснажног окончања пред надлежним судом. Члан 40. Предлагач је дужан да у року од осам дана од дана пријема правноснажне одлуке надлежног суда из члана 39. став 2. овог закона достави ту одлуку регистарском суду и предложи му настављање поступка за упис у судски регистар. Ако предлагач не достави исправу у смислу члана 39. став 1. овог закона, регистарски суд ће решењем одбити захтев. Члан 41. Регистарски суд доноси решење о захтеву за упис у судски регистар, по правилу, без одржавања рочишта. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, суд може заказати рочиште кад оцени да је то потребно ради разјашњења или утврђивања одлучујућих чињеница. Суд може и ван рочишта саслушати учесника у поступку и друга лица ако нађе да је то потребно ради разјашњења појединих питања. Члан 42. Пре доношења решења о упису у судски регистар, регистарски суд проверава да ли је под истом или сличном фирмом, односно називом већ уписан или уредно пријављен за упис у судски регистар други субјект уписа исте или сродне делатности, о чему саставља службену белешку. Ако утврди да се фирма, односно назив субјекта уписа који тражи упис јасно не разликује од фирме, односно назива другог субјекта уписа исте или сродне делатности који је већ уписан у судски регистар или који је раније уредно поднео пријаву за упис, суд ће позвати предлагача да у одређеном року промени фирму, односно назив и да поднесе измењену пријаву са одговарајућим исправама. Ако предлагач не поступи по закључку суда, суд ће одбити захтев за упис у судски регистар. Члан 43. Предлагач може повући пријаву за упис у судски регистар до доношења првостепеног решења. Кад предлагач, односно учесник повуче пријаву за упис у судски регистар, регистарски суд решењем обуставља поступак. 5. Решење о упису у судски регистар Члан 44. Регистарски суд доноси решење о сваком захтеву за упис у судски регистар пошто утврди да ли су испуњени прописани услови за упис. Члан 45. Регистарски суд истовремено одлучује о захтеву за упис у судски регистар свих податка који су предмет уписа. Изузетно од одредбе става 1. овог члана регистарски суд одлучује појединачно о захтеву за упис промене уписаних података. Члан 46. Решење о упису у судски регистар има увод и изреку, а по потреби и образложење. Увод решења садржи назив и седиште суда, име судије, фирму, односно назив предлагача, име овлашћеног лица, предмет уписа и датум доношења решења. Изрека решења о упису у судски регистар садржи одлуку о предмету уписа и податке значајне за првни промет. Решење мора бити образложено ако се њиме одбија захтев или одбацује пријава предлагача или се решава о опречним предлозима учесника, а може бити образложено и у другим случајевима кад је то потребно. Члан 47. Ако између података уписаних у регистарске листове и података у препису решења постоји несагласност, регистарски суд ће предлагачу и другим учесницима доставити исправљен препис решења, са назначењем да се њиме замењује ранији препис решења. 6. Достављање писмена Члан 48. Решење о упису у судски регистар са упутством о праву на жалбу, у препису, доставља се предлагачу и учесницима на које се решење односи. Решење о упису у судски регистар у препису, односно овереној фотокопији може се доставити и другим лицима која за то имају правни интерес, на њихов захтев. 7. Поступак код суда уписа Члан 49. Ако у саставу субјекта уписа има делова субјекта уписа чије је седиште на територији другог суда, регистарски суд доставља том суду примерак пријаве са преписом решења о упису у судски регистар и овереним преписима аката који се односе на упис дела субјекта уписа. На основу решења регистарског суда, суд уписа извршиће упис дела субјекта уписа. Ако суд уписа сматра да решење регистарског суда о упису у судски регистар није у складу са законом, обавештава о томе регистарски суд и застаје са уписом до пријема обавештења регистарског суда. Ако регистарски суд не прихвати разлоге из става 3. овог члана, обавештава суд уписа који је дужан да изврши упис дела субјекта уписа. 8. Упис промена у судски регистар Члан 50. Учесник у поступку има право да захтева упис промена, односно брисање уписа одређених података значајних за правни промет у случајевима утврђеним законом. Учесник у поступку дужан је да при подношењу предлога означи фирму, односно назив и седиште противника предлагача и приложи исправе којима доказује основаност захтева за упис промена. Кад регистарски суд прими захтев учесника у поступку позваће противника предлагача да се у одређеном року изјасни о захтеву. Члан 51. Ако регистарски суд усвоји захтев из члана 50. овог закона, истовремено ће противнику предлагача одредити рок да изврши одговарајуће измене и допуне општег акта и да поднесе пријаву за упис промена у вези са донесеним решењем, ако је то потребно. Ако противник предлагача не поступи у смислу става 1. овог члана, регистарски суд ће по правноснажности решења о упису промена извршити упис у судски регистар. 9. Поступак по жалби Члан 52. Право на жалбу против решења о упису у судски регистар има учесник или друго лице које сматра да је решењем повређено његово право или на закону засновани интерес, а предлагач - само кад је захтев одбијен, односно пријава одбачена. Жалба се може изјавити у року од осам дана од дана доношења преписа решења. За лице које сматра да су његово право и на закону заснован интерес повређени решењем о упису у судски регистар, а препис тог решења није му био достављен, рок за жалбу је 15 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом. Члан 53. Ако регистарски суд нађе да је жалба предлагача основана, а није потребно спроводити допунски поступак, може захтев за упис у судски регистар решити друкчије и новим решењем заменити решење које се жалбом побија. Ако се у жалби износе нове чињенице и прилажу нове исправе, таква жалба се сматра и предлогом за замену решења. Регистарски суд ће поводом жалбе из става 2. овог члана испитати предлог за замену решења и може одлучити да решење замени новим решењем ако усвоји предлог у целини. Ако регистарски суд нађе да нема основа за замену решења, доставиће жалбу другостепеном суду на даљи поступак. Члан 54. Решавајући о жалби, другостепени суд може: 1) одбацити жалбу као неблаговремену, непотпуну или недозвољену, ако то није учинио регистарски суд; 2) одбити жалбу као неосновану и потврдити решење регистарског суда; 3) уважити жалбу и решење регистарског суда укинути а предмет вратити на поновни поступак; 4) преиначити решење регистарског суда. Члан 55. Другостепени суд ће преиначити решење регистарског суда: 1) ако је регистарски суд погрешно оценио исправе, а решење суда је засновано искључиво на тим исправама; 2) ако је регистарски суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница, а на тим чињеницама је засновано решење; 3) ако је чињенично стање правилно утврђено, а регистарски суд је погрешно применио материјално право. На основу решења из става 1. овог члана којим се одређује упис или одбија захтев за упис у судски регистар, регистарски суд ће по службеној дужности извршити упис у судски регистар односно извршити брисање уписа. 10. Захтев за заштиту законитости Члан 56. Јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости: 1) због погрешне примене материјалног права; 2) због битних повреда одредаба поступка, и то; - ако је суд био непрописно састављен; - ако је у доношењу решења учествовао судија који се по закону мора изузети, односно који је решењем био изузет; - ако суд незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања,није дао могућност учеснику да учествује у поступку; - ако је, противно одредбама закона, суд одбио захтев учесника да у поступку употребљава свој језик и писмо, а учесник се због тога жали; - ако је у поступку, као предлагач, учестовало лице које по закону није овлашћено за подношење предлога; - ако решење има недостатака због којих се не може испитати, а нарочито ако је његова изрека неразумљива или ако противуречи сама себи; - ако изрека решења противуречи разлозима решења изнесеним у образложењу, или ако решење нема уопште разлога или у њему нису наведени разлози о одлучујућим чињеницама, или ако о одлучујућим чињеницама постоје противуречности између оног што се разлозима решења наводи о садржини исправа и самих тих исправа, кад је образложење прописано овим законом. Члан 57. Јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости и ако је у судски регистар уписан субјект уписа који је већ уписан у судски регистар другог суда, а није спроведен прописани поступак пред тим судом. Члан 58. Против правноснажног решења о упису у судски регистар, јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости у року од 60 дана. Рок за подизање захтева за заштиту законитости из става 1. овог члана рачуна се: 1) против решења донесеног у првом степену против кога није изјављена жалба - од дана кад се то решење више није могло побијати жалбом; 2) против решења донесеног у другом степену - од дана кад је решење достављено учеснику коме је доцније достављено. 11. Брисање неоснованог уписа у судски регистар Члан 59. Лице које има правни интерес може поднети регистарском суду захтев за брисање неоснованог уписа у судски регистар у року од 15 дана од дана сазнања за упис, а најдоцније у року од 60 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом. Регистарски суд може по службеној дужности покренути поступак за брисање неоснованог уписа у року од две године од дана уписа. Члан 60. Регистарски суд брише неосновани упис у судски регистар по захтеву лица које има правни интерес или по службеној дужности: 1) ако је упис извршен без подношења прописане исправе; 2) ако се после доношења решења о упису промене прописани или други услови за обављање делатности односно послова; 3) у другим случајевима у којима је упис био недопустив или је доцније постао недопуштен. Члан 61. Регистарски суд ће по службеној дужности, односно по пријему захтева, обавестити субјект уписа о намераваном брисању неоснованог уписа, уз достављање захтева и позива да се у одређеном року изјасни и да, по потреби поднесе прописану исправу. У случају из става 1. овог члана суд може заказати рочиште ради утврђивања одлучних чињеница, на које позива предлагача ако је поступак покренут по његовом захтеву, субјект уписа, а, по потреби и друга лица. По оцени утврђених чињеница, суд ће донети решење о брисању неоснованог уписа или о обустављању поступка за брисање уписа. Неосновани упис брише се само на основу правноснажног решења. У случају бирсања неоснованог уписа у судски регистар услед чега субјект уписа по закону престаје да постоји, суд ће на основу правноснажног решења из става 3. овог члана извршити упис забележбе о неоснованости извршеног уписа и решење доставити надлежном органу за отварање поступка ликвидације, односно за отварање поступка стечаја. Члан 62. Ако је упис у судски регистар извршен на основу лажне исправе, ако су у исправи на основу које је извршен упис наведени неистинити подаци, ако је исправа издата у незаконито спроведеном поступку, ако је незаконито спроведена радња о којој се подаци уписују у судски регистар или ако постоје други законом предвиђени разлози, тужбом за утврђивање може се тражити да се утврди да је упис ништав. Тужбу може поднети лице које има правни интерес да се утврди ништавост уписа. Тужба се подноси у року од 30 дана од дана кад је подносилац тужбе сазнао за разлоге ништавости, али се не може поднети после истека рока од три године од дана извршеног уписа. По пријави тужиоца регистарски суд ће извршити упис забележбе спора из става 1. овог члана у судски регистар. Члан 63. Кад је правноснажном пресудом утврђена ништавост уписа, суд је дужан да у року од 15 дана достави регистарском суду ту правноснажну пресуду. Регистарски суд доноси, по службеној дужности, решење о упису забележбе о ништавости уписа по правноснажној пресуди ако субјект уписа по закону престаје да постоји. То решење садржи назив и седиште суда и број и датум одлуке о ништавости уписа. Решење из става 2. овог члана доставља се субјекту уписа и надлежном органу за отварање поступка ликвидације, односно за отварање поступка стечаја. У осталим случајевима, регистарски суд на основу правноснажне пресуде доноси, по службеној дужности, решење о брисању ништавости уписа. 12. Брисање условног и обавештавајућег уписа Члан 64. Регистарски суд ће по службеној дужности брисати упис: 1) забележбе - кад престану да постоје разлози због којих су извршене; 2) делатности - кад истекне време за које је тада сагласност за њено обављање, а давање сагласности је одређено законом. 13. Објављивање података о упису у судски регистар Члан 65. Подаци уписани у судски регистар објављују се у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом. Део трећи ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 66. Прописе за извршавање овог закона надлежни орган донеће у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 67. Поступак уписа у судски регистар започет до дана ступања на снагу овог закона наставиће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона. Ако се после ступања на снагу овог закона укине решење регистарског суда, даљи поступак спровешће се по овом закону. Упис предузетника у судски регистар вршиће се од 1. јануара 1997. На основу члана 99. тачка 4. Устава Савезне Републике Југославије, ради извршавања Закона о поступку за упис у судски регистар (“Службени лист СРЈ” бр. 80/94) , Савезна влада доноси УРЕДБУ о упису у судски регистар "Службени лист СРЈ", бр. 1 од 3. јануара 1997, 5 од 31. јануара 1997 - исправка, 13 од 8. марта 2002. и "Службени гласник РС", број 55 од 21. маја 2004 - др. закон НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Уредба се од 31. децембра 2004. године не примењује на регистрацију привредних субјеката (види члан 88. Закона о регистрацији привредних субјеката - 55/2004-35) I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1 Овом уредбом ближе се уређује упис у судски регистар предузећа, банака и других финансијских организација, берзи и берзанских посредника, организација за осигурање, задруга и других субјеката одређених савезним законом (у даљем тексту: субјект уписа). На упис установе или другог правног лица чији је упис у судски регистар одређен законом сходно се примењују одредбе ове уредбе. Члан 2 У судски регистар уписује се оснивање, организовање, повезивање и престанак субјекта уписа, као и статусне промене и промене облика организовања тог субјекта. У судски регистар уписују се подаци о субјектима уписа који су од значаја за правни промет, и то: фирма и скраћена ознака фирме, матични број, седиште, делатност, односно послови, облик субјекта уписа, оснивачки улози и основни капитал (уписани и уплаћени), овлашћења у правном промету и одговорност за обавезе субјекта уписа, одговорност субјекта уписа за обавезе других субјеката уписа у правном промету, имена лица овлашћених за заступање и границе њихових овлашћења, назив и место пословања делова субјекта уписа, фирма односно назив и седиште са ознаком регистра и бројем регистарског уписа оснивача, односно име и адреса са личним бројем и бројем личне карте оснивача, број и датум акта о оснивању, као и други подаци одређени законом. У судски регистар уписују се и промене података из става 2 овог члана. Члан 3 Делатност се уписује у судски регистар према савезном закону којим се уређује класификација делатности. Ако делатност није предвиђена законом из става 1 овог члана, суд ће одлучити о упису узимајући у обзир одредбе аката субјекта уписа. Члан 4 Пријава за упис у судски регистар садржи податке из члана 2 став 2 ове уредбе, зависно од предмета уписа. Уз пријаву за упис у судски регистар прилажу се исправе и докази предвиђени законом и овом уредбом. Члан 5 Ако је законом или актом о оснивању у складу са законом прописано давање дозволе, сагласности, одобрења, уверења, овлашћења, потврде или других одговарајућих аката, уз пријаву за упис у судски регистар прилажу се и те исправе. Члан 6 Ако је оснивач субјекта уписа страно правно лице, уз пријаву за упис у судски регистар оснивања субјекта уписа подноси се и доказ да је страно правно лице уписано у одговарајући регистар државе чију припадност има.* Ако је оснивач субјекта уписа страно физичко лице, уз пријаву за упис оснивања субјекта уписа подноси се исправа којом се утврђује његов идентитет. Страно физичко лице које је стално настањено у Савезној Републици Југославији подноси и потврду о пребивалишту, а страно физичко лице које привремено борави у Савезној Републици Југославији и потврду о боравишту. Ове потврде не могу бити старије од 30 дана.* Ако је оснивач субјекта уписа субјект уписа уписан код другог регистарског суда, односно у регистар код другог надлежног органа, уз пријаву за упис оснивања субјекта уписа подноси се извод из судског регистра, односно извод из регистра који се води код другог надлежног органа за тог оснивача.* Ако је оснивач субјекта уписа југословенски држављанин, уз пријаву за упис оснивања субјекта уписа подноси се фотокопија личне карте и потврда о пребивалишту, а ако оснивач субјекта уписа нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији - потврда о боравишту. Ове потврде не могу бити старије од 30 дана.* Исправе из ст. 1. до 4. овог члана подносе се, по потреби, и уз друге пријаве за упис у судски регистар.* *Службани лист СРЈ, број 13/2002 Члан 7 Уз пријаву за упис оснивања, односно организовања субјекта уписа подноси се доказ о основу коришћења пословног простора у коме је седиште субјекта уписа. Члан 8 Судски регистар састоји се из регистарских уложака који имају регистарске листове. Уз судски регистар воде се збирке исправа и друге помоћне књиге и евиденције. Судски регистар, помоћне књиге и евиденције воде се ажурно, а могу се обрађивати комјутером применом јединствених стандарда. II ПРИЈАВЕ ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР А. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ОСНИВАЊА ПРЕДУЗЕЋА 1. Пријава за упис у судски регистар оснивања акционарског друштва Члан 9 Уз пријаву за упис у судски регистар симултаног (истовременог) оснивања акционарског друштва прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва, са овереним потписима оснивача; 2) статут друштва; 3) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 4) извештај оснивача о улозима у стварима и правима, са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач, билансом предузећа које се као улог уноси у друштво за две последње пословне године и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са уговором о оснивању друштва; 5) одлука о именовању заступника друштва ако заступник није одређен оснивачким актом; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Члан 10 Уз пријаву за упис у судски регистар сукцесивног (постепеног) оснивања акционарског друштва прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва са овереним потписима оснивача; 2) доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и уплату акција (проспект), са одобрењем проспекта од стране надлежног савезног органа; 3) записник са оснивачке скупштине, са списком учесника и доказима о сазивању скупштине; 4) статут друштва; 5) извештај банке о уписаним акцијама и извештај о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 6) извештај оснивача о улозима у стварима и правима, са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач, билансом предузећа које се као улог уноси у друштво за две последње пословне године и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са уговором о оснивању друштва; 7) одлука о именовању заступника друштва ако заступник није одређен оснивачким актом; 8) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Члан 11 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања једночланог акционарског друштва прилажу се: 1) одлука о оснивању друштва, са овереним потписом оснивача; 2) статут друштва; 3) извештај банке о депонованом новчаном улогу на привремени рачун; 4) извештај оснивача о улогу у стварима и правима, са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са одлуком о оснивању друштва; 5) доказ о средствима обезбеђења за неуплаћени износ новчаног дела оснивачког улога, односно за вредност неунесеног неновчаног улога; 6) одлука о именовању заступника друштва, ако је одлуком о оснивању одређено да власник не обавља послове директора друштва; 7) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 2. Пријава за упис у судски регистар оснивања друштва с ограниченом одговорношћу Члан 12 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања друштва с ограниченом одговорношћу прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва, са овереним потписима уговарача; 2) статут друштва; 3) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 4) извештај оснивача о улозима у стварима и правима са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са уговором о оснивању друштва; 5) одлука о именовању заступника друштва ако заступник није одређен оснивачким актом; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Члан 13 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања једночланог друштва с ограниченом одговорношћу прилажу се: 1) одлука о оснивању друштва, са овереним потписом оснивача; 2) извештај банке о депонованом новчаном улогу на привремени рачун; 3) извештај оснивача о улогу у стварима и правима, са проценом вредности тог улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивача и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са одлуком о оснивању друштва; 4) доказ о средствима обезбеђења за неуплаћени износ новчаног дела оснивачког улога, односно за вредност неунесеног неновчаног улога; 5) одлука о именовању заступника друштва ако је одлуком о оснивању одређено да власник не обавља послове директора друштва; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 3. Пријава за упис у судски регистар оснивања ортачког друштва Члан 14 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања ортачког друштва прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва, са овереним потписима уговарача; 2) потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун, односно доказ о томе да су ствари и права стављене на располагање друштву, ако је уговором о оснивању предвиђено да се новчани улог уплаћује, односно улог у стварима и правима ставља на располагање друштву пре уписа оснивања друштва у судски регистар; 3) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 4. Пријава за упис у судски регистар оснивања командитног друштва Члан 15 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања командитног друштва прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва, са овереним потписима уговарача; 2) процена овлашћеног процењивача, односно оснивача вредности неновчаног улога командитора; 3) потврда банке о уплати новчаног улога командитора на привремени рачун, односно доказ да је командитор ствари и права ставио на располагање друштву у складу са уговором о оснивању; 4) потврда банке о уплати новчаног улога комплементара, односно доказ да је комплементар ставио ствари и права на располагање друштву ако је уговором о оснивању предвиђено да је комплементар дужан да то учини пре уписа друштва у судски регистар; 5) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 5. Пријава за упис у судски регистар оснивања јавног предузећа Члан 16 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања јавног предузећа прилажу се: 1) акт надлежног државног органа, односно органа јединице локалне самоуправе о оснивању предузећа; 2) потврда о преносу новчаних средстава за оснивање и почетак рада предузећа на привремени рачун, односно потврда оснивача о предаји ствари, са пописом и проценом; 3) статут предузећа; 4) одлука о именовању заступника предузећа ако заступник није одређен оснивачким актом; 5) оверен потпис лица овлашћеног за заступање; 6) друге исправе утврђене законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса. Члан 17 Уз пријаву за упис у судски регистар делатности од општег интереса које обавља предузеће, део предузећа и предузетник прилажу се и исправе из члана 16 тачка 6 ове уредбе. Б. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ДРУШТВЕНОГ ПРЕДУЗЕЋА 1. Пријава за упис у судски регистар оснивања друштвеног предузећа Члан 18 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања друштвеног предузећа прилажу се: 1) одлука, односно уговор о оснивању предузећа; 2) доказ о висини друштвеног капитала предузећа; 3) доказ да је друштвени капитал подељен у обрачунске акције, односно уделе одређене номиналне вредности; 4) статут предузећа; 5) одлука о именовању заступника предузећа; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 2. Пријава за упис у судски регистар организовања друштвеног предузећа Члан 19 Уз пријаву за упис у судски регистар организовања друштвеног предузећа у законом предвиђеним случајевима (спајањем или поделом, поништењем својинске трансформације, раскидом уговора о преносу друштвеног капитала на холдинг без накнаде, откупом акција од акционара и др.) прилажу се: 1) акт на коме се заснива организовање предузећа (одлука надлежног органа предузећа, уговор, решење, односно пресуда надлежног органа, и др.); 2) доказ о висини друштвеног капитала предузећа; 3) доказ да је друштвени капитал подељен у обрачунске акције, односно уделе одређене номиналне вредности; 4) статут предузећа; 5) одлука о именовању заступника предузећа ако се заступник мења; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање ако се заступник мења. 3. Пријава за упис у судски регистар промене власништва друштвеног капитала Члан 20 Ако друштвено предузеће донесе одлуку о промени власништва друштвеног капитала, подноси пријаву за упис у судски регистар, уз коју се, зависно од модела промене и облика организовања, прилажу: 1) одлука о промени власништва друштвеног капитала; 2) потврда надлежне организације о утврђеној вредности друштвеног капитала; 3) одлука о издавању акција или удела, односно продаји целине или дела предузећа; 4) доказ о упису и уплати акција или удела сагласно одлуци из тачке 3 овог члана, односно о продаји целине или дела предузећа; 5) уговор о претварању улагања и потраживања у трајни улог; 6) статут друштва; 7) одлука о именовању заступника друштва ако се заступник мења; 8) оверен потпис лица овлашћеног за заступање ако се заступник мења; 9) друге исправе у складу са законом. В. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА Члан 21 Уз пријаву за упис у судски регистар дела предузећа прилажу се: 1) оснивачки акт или статут, односно измене акта или статута којима се утврђују овлашћења дела предузећа у правном промету; 2) одлука надлежног органа о називу, месту пословања, пословима и лицу овлашћеном за заступање дела предузећа; 3) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Члан 22 Уз пријаву за упис у судски регистар брисања дела предузећа прилаже се одлука о престанку тог дела. Г. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ОСНИВАЊА ПОСЛОВНОГ УДРУЖЕЊА Члан 23 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања пословног удружења прилажу се: 1) уговор о оснивању, са овереним потписима оснивача; 2) доказ о уплати износа основног капитала и доказ о стављању ствари и права на располагање удружењу у складу са уговором о оснивању; 3) одлука о именовању заступника пословног удружења; 4) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Д. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ПРЕДУЗЕТНИКА Члан 24 За упис у судски регистар предузетника прилажу се: 1) пријава предузетника у писменом облику; 2) оверен потпис лица овлашћеног за заступање; 3) доказ о основу коришћења пословног простора у коме је седиште предузетника; 4) друге исправе прописане законом. Ђ. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ПОВЕЋАЊА, ОДНОСНО СМАЊЕЊА ОСНОВНОГ КАПИТАЛА И ПРОМЕНЕ ЧЛАНА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА 1. Пријава за упис у судски регистар повећања основног капитала акционарског друштва Члан 25 Уз пријаву за упис у судски регистар одлуке о повећању основног капитала акционарског друштва по основу нових улога прилаже се одлука скупштине акционара о повећању основног капитала, а по потреби и сагласност акционара оне класе акција чија се утврђена права мењају повећањем основног капитала, потврда банке да је номинална вредност свих раније уписаних акција у целини уплаћена, односно извештај овлашћеног процењивача о процени улога у стварима и правима. Уз пријаву за упис повећања основног капитала насталог спровођењем одлуке из става 1 овог члана прилажу се: 1) доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и уплату акција (проспект), са одобрењем проспекта од стране надлежног савезног органа; 2) извештај банке о уписаним и уплаћеним акцијама; 3) сагласност надлежног савезног органа за стицање значајног или већинског учешча капитала у капиталу друштва. Члан 26 Уз пријаву за упис у судски регистар одлуке о условном повећању основног капитала акционарског друштва прилаже се одлука скупштине о условном повећању капитала и потврда банке о величини основног капитала друштва који постоји у време доношења те одлуке. Уз пријаву за упис укупног износа за који су издате акције у претходној пословној години по основу одлуке о условном повећању капитала прилаже се извештај банке о уписаним и уплаћеним акцијама и изјава директора да су акције издате за намене одређене у тој одлуци. Члан 27 Уз пријаву за упис у судски регистар одлуке о повећању основног капитала акционарског друштва по основу овлашћеног капитала прилаже се одлука управе друштва о повећању основног капитала, извод из статута или одлука скупштине којом је управа овлашћена за доношење такве одлуке и доказ о износу основног капитала који је постојао у време давања овлашћења. Уз пријаву за упис повећања основног капитала насталог спровођењем одлуке из става 1 овог члана прилаже се потврда банке о уписаним и уплаћеним акцијама, а исправе из члана 25 став 2 тач. 1 и 3 ове уредбе - ако то произлази из одлуке о повећању основног капитала. Члан 28 Уз пријаву за упис у судски регистар повећања основног капитала акционарског друштва из резерви акционарског друштва (претварањем резерви и нераспоређене добити у основни капитал) прилажу се: 1) одлука скупштине акционара о повећању основног капитала; 2) биланс стања на основу кога је донесена одлука о повећању основног капитала, са мишљењем ревизора; 3) годишњи обрачун друштва за протеклу пословну годину; 4) потврда управе да од дана усвајања биланса до дана подношења пријаве није дошло до смањења имовине друштва које би спречавало повећање основног капитала, односно до повреде права акционара. Члан 29 На пријаву за упис повећања основног капитала једночланог акционарског друштва сходно се примењују одредбе чл. 25 до 28 ове уредбе. Члан 30 Уз пријаву за упис у судски регистар одлуке о издавању заменљивих и партиципативних обвезница прилаже се одлука скупштине или одлука управе друштва о издавању тих обвезница, са овлашћењем скупштине за доношење те одлуке. 2. Пријава за упис у судски регистар смањења основног капитала акционарског друштва Члан 31 Уз пријаву за упис у судски регистар одлуке о смањењу основног капитала акционарског друштва прилажу се одлука скупштине акционара о смањењу основног капитала и сагласност акционара оне класе акција чија се утврђена права мењају смањењем основног капитала. Уз пријаву за упис смањења основног капитала насталог спровођењем одлуке из става 1 овог члана прилажу се: 1) доказ о објављивању одлуке о смањењу основног капитала са позивом повериоцима да пријаве своја потраживања у складу са законом; 2) доказ о исплати доспелих или обезбеђењу недоспелих потраживања која су повериоци пријавили у прописаном року, односно потврда надлежног органа предузећа да повериоци нису поднели такве захтеве у том року; 3) доказ о позивању акционара на подношење акција ради спајања или промене номиналне вредности у складу са законом; 4) доказ о извршеном поништавању акција, односно оглашавању акција неважећим. Члан 32 На пријаву за упис у судски регистар одлуке о поједностављеном смањењу основног капитала акционарског друштва или одлуке о повлачењу акција на терет основног капитала, као и пријаву за упис смањења основног капитала насталог спровођењем те одлуке сходно се примењују одредбе члана 31 ове уредбе. 3. Пријава за упис у судски регистар повећања, односно смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу Члан 33 Уз пријаву за упис у судски регистар повећања основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу подносе се одлука о повећању основног капитала и измене уговора о оснивању друштва, односно статута друштва, донесене у складу са статутом друштва. Уз пријаву за упис повећања основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу насталог спровођењем одлуке из става 1 овог члана прилаже се потврда банке о уплати улога, односно доказ о уношењу нових улога сагласно тој одлуци, а по потреби, и сагласност надлежног савезног органа за стицање значајног или већинског учешћа капитала. Члан 34 На пријаву за упис у судски регистар смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу сходно се примењују одредбе члана 33 и члана 31 став 2 тач. 1 и 2 ове уредбе. 4. Пријава за упис у судски регистар преосталог уписаног новчаног дела основног капитала Члан 35 Уз пријаву за упис у судски регистар уплате преосталог уписаног новчаног дела основног капитала акционарског друштва и друштва с ограниченом одговорношћу подноси се потврда банке о извршеној уплати. 5. Пријава за упис у судски регистар приступања новог члана, односно престанка чланства у привредним друштвима Члан 36 Уз пријаву за упис у судски регистар приступања новог члана ортачког друштва прилажу се измене уговора о оснивању. Уз пријаву за упис престанка чланског односа у ортачком друштву прилаже се исправа којом се доказује основ престанка чланског односа и измене уговора о оснивању. Члан 37 Уз пријаву за упис у судски регистар приступања новог члана командитног друштва и друштва с ограниченом одговорношћу прилажу се одлука органа управљања субјекта уписа, уговор о преносу удела, са овереним потписима уговарача, као и измене и допуне уговора о оснивању, односно статута. Уз пријаву за упис престанка чланског односа у командитном друштву и друштву с ограниченом одговорношћу прилажу се исправа којом се доказује основ престанка чланског односа и измене и допуне уговора о оснивању, односно статута. Е. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ПОВЕЗИВАЊА ПРЕДУЗЕЋА 1. Пријава за упис у судски регистар стицања значајног и већинског учешћа капитала Члан 38 Уз пријаву за упис у судски регистар стицања значајног или већинског учешћа капитала у акционарским друштвима с јавним уписом акција прилажу се: 1) понуда за куповину или размену акција, објављена у гласилу берзе; 2) сагласност надлежног савезног органа за стицање значајног или већинског учешћа капитала у складу са савезним законом којим се уређују хартије од вредности; 3) потврда банке о уплати новчаног износа купљених акција. Уз пријаву за упис у судски регистар стицања значајног или већинског учешћа капитала у акционарском друштву без јавног уписа акција и у друштву с ограниченом одговорношћу прилажу се исправе из става 1 тач. 2 и 3 овог члана. Члан 39 Кад акционар или ималац удела стекне више од 75% основног капитала акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу, уз пријаву за упис овог учешћа у капиталу друштва прилаже се потврда банке о номиналном износу укупног капитала друштва и номиналном износу учешћа подносиоца пријаве у том капиталу. 2. Пријава за упис у судски регистар стицања узајамног учешћа капитала Члан 40 Уз пријаву за упис у судски регистар узајамног стицања капитала у акционарском друштву или друштву с ограниченом одговорношћу прилажу се: 1) потврда банке о номиналном износу укупног капитала и стечених акција или удела у капиталу акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу; 2) потврда банке о номиналном износу капитала стицаоца и удела акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу у капиталу стицаоца. 3. Пријава за упис у судски регистар принудног откупа или замене акција Члан 41 Уз пријаву за упис у судски регистар принудног откупа или замене акција, односно удела прилажу се: 1) одлука скупштине матичног предузећа о откупу или замени акција, односно удела; 2) потврда банке о номиналном износу учешћа матичног предузећа у капиталу зависног предузећа од 90% и датум стицања тог учешћа. Члан 42 Уз пријаву матичног предузећа за упис у судски регистар података из чл. 38 до 41 ове уредбе подноси се и копија пријаве за упис коју је надлежном регистарском суду поднело зависно предузеће и обрнуто. Ж. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР СТАТУСНИХ ПРОМЕНА И ПРОМЕНА ОБЛИКА ПРЕДУЗЕЋА 1. Пријава за упис у судски регистар спајања преузимањем (припајања) предузећа Члан 43 Уз пријаву за упис у судски регистар спајања преузимањем (припајања) једног предузећа другом предузећу прилажу се: 1) уговор о припајању; 2) извештај овлашћених процењивача о вредности имовине предузећа која учествују у припајању, са образложењем предложене замене акција или удела; 3) сагласности скупштина предузећа која учествују у припајању на уговор о припајању, као и сагласност акционара оне класе акција чија се утврђена права припајањем предузећа мењају; 4) доказ о објављивању обавештења о покретању поступка за припајање у складу са законом; 5) докази о исплати или обезбеђењу потраживања поверилаца који су захтевали испуњење или обезбеђење својих потраживања у прописаном року, односно потврда надлежног органа предузећа да повериоци нису поднели овакве захтеве у том року. Ако у припајању учествује јавно предузеће, уз пријаву се, осим исправа из става 1 овог члана, прилаже и сагласност надлежног органа на уговор о припајању. Ако се припајањем повећа основни капитал предузећа преузимаоца, уз пријаву из става 1 овог члана подноси се и доказ о висини укупног основног капитала. Члан 44 Ако се 90% основног капитала зависног предузећа налази у својини матичног предузећа, уз пријаву за упис у судски регистар припајања не прилаже се сагласност скупштине зависног предузећа на уговор о припајању, осим ако акционари или чланови зависног предузећа који поседују или представљају најмање 1/10 основног капитала предузећа не захтевају сазивање скупштине ради доношења одлуке. Ако све акције или удели зависног предузећа припадају матичном предузећу преузимаоцу у уговору о припајању не наводе се подаци о замени акција или удела, а уз пријаву за упис не прилаже се извештај овлашћеног процењивача. 2. Пријава за упис у судски регистар спајања предузећа новим оснивањем (спајања) Члан 45 Уз пријаву за упис у судски регистар организовања новог предузећа насталог спајањем предузећа новим оснивањем (спајањем) прилажу се: 1) уговор о спајању; 2) сагласност скупштина предузећа која учествују у спајању на уговор о спајању, као и сагласност акционара оне класе акција чија се утврђена права спајањем предузећа мењају; 3) доказ о објављивању обавештења о покретању поступка за спајање у складу са законом; 4) докази о исплати или обезбеђењу потраживања поверилаца који су захтевали испуњење или обезбеђење својих потраживања у прописаном року, односно потврда надлежног органа предузећа да повериоци нису поднели такве захтеве у том року. Ако у спајању учествује јавно предузеће, уз пријаву се, осим исправа из става 1 овог члана, прилаже и сагласност надлежног органа на уговор о спајању. На пријаву из става 1 овог члана сходно се примењују одредбе ове уредбе о пријави за упис оснивања одговарајућег облика предузећа. 3. Пријава за упис у судски регистар поделе предузећа Члан 46 Уз пријаву за упис у судски регистар организовања новог предузећа насталог поделом предузећа прилажу се: 1) одлука скупштине о подели предузећа; 2) разграничење средстава, права и обавеза постојећег предузећа између предузећа насталих деобом (деобни биланс). На пријаву из става 1 овог члана сходно се примењују одредбе ове уредбе о пријави за упис оснивања одговарајућег облика предузећа. 4. Пријава за упис у судски регистар промене облика предузећа Члан 47 Уз пријаву за упис у судски регистар промене облика предузећа прилажу се: 1) одлука скупштине, односно одговарајућег органа управљања о промени облика предузећа; 2) записник са седнице скупштине, односно одговарајућег органа управљања предузећа на којој је донета одлука о промени облика предузећа; 3) доказ о објављивању и садржини јавног позива акционарима и члановима предузећа који нису били присутни, односно заступљени на скупштини, а нису били поименично позвани да се изјасне да ли прихватају промену облика предузећа по одлуци скупштине; 4) потврда управе предузећа о резултатима изјашњавања из тачке 3 овог става; 5) доказ о сагласности акционара и чланова предузећа чија се утврђена права и обавезе мењају променом облика предузећа са одлуком о промени облика датом у складу са законом. На пријаву из става 1 овог члана сходно се примењују одредбе ове уредбе о пријави за упис оснивања одговарајућег облика предузећа. З. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР БАНКЕ И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Члан 48 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања банке прилажу се: 1) уговор о оснивању банке; 2) записник са оснивачке скупштине; 3) статут банке; 4) доказ да су оснивачи банке уплатили новчана средства на име оснивачког капитала на привремени рачун код организације надлежне за послове платног промета, односно доказ да је страно лице уплатило девизна средства на посебан рачун код Народне банке Југославије; 5) доказ да су оснивачи банке средства у новчаном облику ставили на располагање банци; 6) решење Народне банке Југославије о издавању дозволе за рад банке и сагласност Народне банке Југославије на уговор о оснивању и статут банке; 7) одлука о именовању директора, односно вршиоца дужности директора банке, са мишљењем Народне банке Југославије; 8) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. На упис штедионица, штедно-кредитних организација и штедно-кредитних задруга сходно се примењују одредбе става 1 овог члана. Члан 49 Уз пријаву за упис у судски регистар послова платног промета са иностранством, кредитних послова са иностранством и девизно-валутних и мењачких послова банке у Савезној Републици Југославији прилажу се: 1) овлашћење Народне банке Југославије; 2) одлука скупштине банке о именовању лица овлашћених за заступање; 3) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Уз пријаву за упис у судски регистар послова берзанског посредовања које обавља банка или поштанска штедионица прилаже се сагласност Народне банке Југославије. Члан 50 На упис у судски регистар дела банке који има одређена овлашћења у правном промету сходно се примењују одредбе члана 21 ове уредбе. Члан 51 На упис у судски регистар статусне промене банке сходно се примењују одредбе чл. 43 до 47 ове уредбе. И. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР БЕРЗЕ И БЕРЗАНСКИХ ПОСРЕДНИКА Члан 52 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања берзе прилажу се: 1) уговор о оснивању берзе; 2) дозвола надлежног органа за оснивање берзе; 3) записник са оснивачке скупштине; 4) статут берзе; 5) правила берзе; 6) дозвола надлежног органа за рад берзе; 7) одлука о именовању лица овлашћеног за заступање берзе и сагласност надлежног савезног органа на одлуку о именовању директора берзе; 8) оверен потпис лица овлашћеног за заступање; 9) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун и извештај оснивача о улозима у стварима и правима, са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач и доказима о стављању ствари и права на располагање берзи у складу са уговором о оснивању берзе. Члан 53 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања берзанског посредника прилажу се: 1) уговор о оснивању берзанског посредника; 2) записник са оснивачке скупштине; 3) статут берзанског посредника; 4) правила берзанског посредника; 5) дозвола надлежног органа за рад берзанског посредника; 6) одлука о именовању директора берзанског посредника; 7) оверен потпис лица овлашћеног за заступање; 8) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун и извештај оснивача о улозима у стварима и правима са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач и доказима о стављању ствари и права на располагање берзанском посреднику у складу са уговором о оснивању берзанског посредника. Члан 54 На пријаву за упис у судски регистар статусне промене берзе и берзанског посредника сходно се примењују одредбе чл. 43 до 47 ове уредбе. Уз пријаву из става 1 овог члана прилаже се и сагласност органа који је издао дозволу за рад берзе, односно берзанског посредника на одлуку о статусној промени берзе, односно берзанског посредника. Члан 55 На упис у судски регистар удружења берзи и берзанских посредника сходно се примењују одредбе члана 23 ове уредбе. Ј. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ОСИГУРАЊЕ 1. Пријава за упис у судски регистар оснивања акционарског друштва за осигурање Члан 56 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања акционарског друштва за осигурање прилажу се: 1) уговор о оснивању друштва; 2) дозвола надлежног савезног органа за рад друштва; 3) записник са оснивачке скупштине; 4) статут друштва; 5) извештај организације надлежне за послове платног промета о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 6) извештај оснивача о улозима у стварима и правима, са проценом вредности тих улога коју је извршио овлашћени процењивач, односно оснивач и доказима о стављању ствари и права на располагање друштву у складу са уговором о оснивању друштва; 7) одлука о именовању вршиоца дужности директора друштва; 8) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 2. Пријава за упис у судски регистар оснивања друштва за узајамно осигурање Члан 57 На пријаву за упис у судски регистар оснивања друштва за узајамно осигурање сходно се примењују одредбе члана 56 ове уредбе. 3. Пријава за упис у судски регистар оснивања агенције за послове пружања других услуга у осигурању Члан 58 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања агенције за послове пружања других услуга у осигурању прилажу се исправе прописане овом уредбом за упис оснивања акционарског друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, као и дозвола надлежног савезног органа за рад те агенције. 4. Пријава за упис у судски регистар делова организације за осигурање Члан 59 На упис у судски регистар дела организације за осигурање који има одређена овлашћења у правном промету сходно се примењују одредбе члана 21 ове уредбе. 5. Пријава за упис у судски регистар статусне промене организације за осигурање Члан 60 На упис у судски регистар статусне промене организације за осигурање сходно се примењују одредбе чл. 43 до 47 ове уредбе. К. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ЗАДРУГЕ 1. Пријава за упис у судски регистар оснивања задруге Члан 61 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања задруге прилажу се: 1) уговор о оснивању, односно одлука о оснивању; 2) задружна правила; 3) записник са оснивачке скупштине; 4) доказ о извршеној уплати или уношењу удела, односно средстава оснивача, у складу са актима из тач. 1 и 2 овог члана; 5) одлука о именовању директора задруге; 6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. 2. Пријава за упис у судски регистар оснивања задружног савеза Члан 62 Уз пријаву за упис у судски регистар оснивања задружног савеза прилажу се: 1) уговор о оснивању задружног савеза; 2) правила задружног савеза; 3) одлука о именовању лица овлашћеног за заступање; 4) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Л. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ПОСЛОВА СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА Члан 63 Уз пријаву за упис у судски регистар послова спољнотрговинског промета прилажу се: 1) акт о оснивању, односно статут субјекта уписа којим се утврђује вршење послова спољнотрговинског промета као и услови које мора да испуњава лице за заступање у тим пословима и границе његових овлашћења; 2) оверен потпис лица овлашћеног за заступање у пословима спољнотрговинског промета. Љ. ПРИЈАВА ЗА УПИС ПРОКУРЕ У СУДСКИ РЕГИСТАР Члан 64 Уз пријаву за упис прокуре у судски регистар прилажу се: 1) одлука о давању прокуре; 2) сагласност надлежног органа субјекта уписа за давање прокуре; 3) оверен потпис прокуристе; Уз пријаву за упис у судски регистар престанка прокуре прилаже се одлука о престанку прокуре. М. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ПОДАТАКА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРАВНИ ПРОМЕТ 1. Пријава за упис у судски регистар промене фирме субјекта уписа Члан 65 Уз пријаву за упис у судски регистар промене фирме субјекта уписа прилаже се одлука о промени фирме. 2. Пријава за упис у судски регистар промене седишта субјекта уписа Члан 66 Уз пријаву за упис у судски регистар промене седишта субјекта уписа прилажу се одлука о промени седишта субјекта уписа и доказ о основу коришћења пословног простора у коме се налази седиште. 3. Пријава за упис у судски регистар промене делатности субјекта уписа Члан 67 Уз пријаву за упис у судски регистар промене делатности субјекта уписа прилаже се одлука о промени делатности. 4. Пријава за упис у судски регистар промене одговорности за обавезе Члан 68 Уз пријаву за упис у судски регистар промене одговорности субјекта уписа за обавезе других субјеката уписа у правном промету прилаже се уговор, односно његове измене. 5. Пријава за упис у судски регистар промене лица овлашћеног за заступање и обима његових овлашћења Члан 69 Уз пријаву за упис у судски регистар промене лица овлашћеног за заступање субјекта уписа прилажу се: 1) одлука надлежног органа субјекта уписа о именовању новог лица овлашћеног за заступање, као и одлука о разрешењу, односно престанку права заступања; 2) оверен потпис лица овлашћеног за заступање. Уз пријаву за упис у судски регистар промене обима овлашћења лица овлашћеног за заступање субјекта уписа прилаже се одлука надлежног органа субјекта уписа о промени овлашћења тог лица. 6. Пријава за упис у судски регистар промене оснивача и оснивачког удела Члан 70 Уз пријаву за упис у судски регистар промене оснивача или повећања, односно смањења броја оснивача или промене оснивачког удела прилаже се доказ о промени оснивача, односно удела. Н. ПРИЈАВА ЗА УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР ДРУГИХ ПОДАТАКА ОДРЕЂЕНИХ ЗАКОНОМ Члан 71 Уз захтев за упис у судски регистар забране обављања делатности, односно послова субјекта уписа, надлежни орган који је донео одлуку о забрани подноси оверени препис правоснажне одлуке. Члан 72 Уз захтев за упис у судски регистар података у вези са поступком принудног поравњања, стечаја и ликвидације одређених савезним законом веће поравнања, стечајно веће и ликвидационо веће подносе регистарском суду одговарајућу одлуку суда, односно други акт. Члан 73 Уз пријаву за упис у судски регистар других података одређених законом и њихових промена прилажу се исправе којима се утврђују ти подаци. Њ. ОБЈАВЉИВАЊЕ УПИСА У СУДСКИ РЕГИСТАР И ИЗДАВАЊЕ ИЗВОДА И УВЕРЕЊА Члан 74 После уписа у судски регистар оснивања, организовања и престанка субјекта уписа, статусних промена и промена облика организовања тих субјеката, као и других података о субјектима уписа одређених законом, суд ће одговарајући упис објавити у "Службеном листу СРЈ", односно другом службеном гласилу одређеном законом. Текст огласа за објављивање уписа прилаже се истовремено са доказима уз пријаву за упис у судски регистар одговарајућих података. Регистарски суд ће у регистарском улошку субјекта уписа уписати податак о броју и датуму "Службеног листа СРЈ", односно другог службеног гласила одређеног законом у коме је оглас о упису објављен. Члан 75 Извод из судског регистра садржи податке уписане у регистарске листове из активног дела регистарског улошка. Извод се издаје на прописаном обрасцу или као оверена фотокопија регистарских листова субјекта уписа или као оверен испис штампачем ако се подаци који се уписују у судском регистру обрађују рачунаром. О уписаним подацима у судском регистру из пасивног дела регистарског улошка регистарски суд издаје уверење. Суд може издавати потврду и о другим чињеницама у вези са подацима уписаним у судски регистар. III НАЧИН УПИСА У СУДСКИ РЕГИСТАР А. СУДСКИ РЕГИСТАР И ПОМОЋНЕ КЊИГЕ Члан 76 Упис у судски регистар врши се уписом у регистарске улошке. Сваки субјект уписа има у судском регистру свој регистарски уложак у који се уписују прописани подаци. Сваки регистарски уложак означава се посебним регистарским основним бројем и тај број је стална ознака субјекта уписа у судском регистру у који је уписан. Део субјекта уписа који има одређена овлашћења у правном промету уписује се у регистарски уложак субјекта уписа чији је део и има свој регистарски подброј, који се уписује после регистарског броја субјекта уписа. Члан 77 Регистарски уложак субјекта уписа састоји се од омота регистарског улошка са двоструким пластичним механизмом, регистарских листова, преградних картона и картона прегледа уписа. Регистарски листови, преградни картони и картони прегледа уписа повезани су одговарајућим механизмом са омотом регистарског улошка, тако да чине целину из које се могу издвајати поједини регистарски листови. Члан 78 Регистарски уложак састоји се из активног и пасивног дела. У активни део регистарског улошка улажу се регистарски листови са подацима који се последњи уписују у судски регистар и одговарају најновијем стању. У пасивни део регистарског улошка улажу се регистарски листови извађени из активног дела регистарског улошка после уписане последње промене података, чије је важење престало уписом промене. Члан 79 Регистарски уложак садржи регистарске листове од бр. 1 до 7, зависно од података који се према решењу суда уписују у судски регистар. Регистарски листови садрже податке одређене законом, и то: 1) регистарски лист број 1 - број регистарског улошка субјекта уписа и његов матични број, фирму и седиште субјекта уписа, овлашћење субјекта уписа у правном промету, врсту и обим одговорности субјекта уписа за обавезе у правном промету и за обавезе других правних лица и одговорност оснивача за обавезе субјекта уписа. 2) регистарски лист број 2 - фирму и седиште, ознаку регистра и број регистарског уписа, матични број и број рачуна оснивача, односно име и адресу, лични број и број личне карте оснивача, износ улога оснивача, врсту и обим одговорности оснивача за обавезе субјекта уписа, број и датум акта о оснивању, промене оснивача и члана субјекта уписа, промене висине улога оснивача и чланова, уписани и уплаћени основни капитал субјекта уписа, повећање основног капитала субјекта уписа и смањење основног капитала субјекта уписа; 3) регистарски лист број 3 - делатност, односно послове, као и послове спољнотрговинског промета субјекта уписа; 4) регистарски лист број 4 - имена лица овлашћених за заступање субјекта уписа и обим њихових овлашћења, као и имена лица овлашћених за заступање субјекта уписа у спољнотрговинском промету и обим њихових овлашћења; 5) регистарски лист број 5 - назив и место пословања делова субјекта уписа који се уписују у судски регистар; 6) регистарски лист број 6 - фирму, седиште, број регистарског улошка и седиште регистарског суда повезаних предузећа, акт о повезивању предузећа, стицање значајног, већинског и узајамног учешћа капитала, принудни откуп или замену акција; 7) регистарски лист број 7 - број и датум одлуке о статусним променама субјекта уписа, упис брисања субјекта уписа, податке у вези са поступком принудног поравњања, стечаја и ликвидације, податке о другим чињеницама утврђеним законом, остале уписе, забележбе и службене белешке. Сваки регистарски лист садржи број регистарског улошка регистарског суда и седиште суда, као и друге податке који су наведени у обрасцу прописаном овом уредбом. Члан 80 Картон прегледа уписа служи за означавање датума и броја уписа у регистарски лист, односно датума одлагања регистарског листа у пасивни део регистарског улошка. Члан 81 Уз судски регистар воде се контролник бројева регистарских уложака субјекта уписа и збирка исправа. Члан 82 Контролник бројева регистарских уложака субјекта уписа служи за давање и евиденцију бројева регистарских уложака субјекта уписа. Контролник бројева води се у облику књиге. Регистарски суд води књиге контролника бројева регистарских уложака, које имају следеће идентификационе ознаке: 1) за предузећа - идентификациону ознаку број 1; 2) за задруге - идентификациону ознаку број 2; 3) за банке, друге финансијске организације, берзе и берзанске посреднике - идентификациону озанку број 3; 4) за организације за осигурање - идентификациону ознаку број 4; 5) за установе - идентификациону ознаку број 5; 6) за предузетнике - идентификациону ознаку број 6; 7) за друге субјекте уписа - идентификациону ознаку број 7. Сваки субјект уписа који се уписује у судски регистар добија основни број из одговарајуће књиге контролника бројева регистарских уложака, зависно од тога у коју групу субјеката уписа спада, а идентификациони број се уписује испред броја регистарског улошка. Члан 83 Збирка исправа води се за сваки субјект уписа и означена је бројем регистарског улошка субјекта уписа. Исправе које се прилажу уз пријаву за упис, издвајају се из предмета после доношења решења о упису и улажу у збирку исправа. Ако је захтев за упис одбачен или одбијен, исправе се не издвајају из предмета. Издвојене исправе улажу се у мапу или кутије које имају исту ознаку регистарског улошка субјекта уписа. На издвојену исправу ставља се потврда која садржи констатацију о томе да је та исправа послужила као основ за упис, број решења о упису и број регистарског улошка. Приликом улагања исправа сачињава се њихов попис. Регистарски улошци и збирке исправа трајно се чувају. Члан 84 Исправе и делови исправа из збирке исправа могу се разгледати само ако за то постоји оправдан интерес, по одобрењу судије надлежног за вођење судског регистра. Исправе и подаци који се сматрају државном, војном, службеном или пословом тајном не могу се разгледати. Б. ОБРАЗАЦ ПРИЈАВЕ ЗА УПИС И ПРИЛОГА УЗ ПРИЈАВУ, ОМОТА РЕГИСТАРСКОГ УЛОШКА, ПРЕГРАДНОГ КАРТОНА, ПРЕГЛЕДА УПИСА, КЊИГЕ КОНТРОЛНИКА БРОЈЕВА, ИЗВОДА ИЗ СУДСКОГ РЕГИСТРА И ДРУГИ ОБРАСЦИ Члан 85 За све уписе у судски регистар подноси се јединствена пријава на обрасцу који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Образац пријаве из става 1 овог члана има осам страна, а свака страна је формата 205 x 290 mm. Текст обрасца пријаве из става 1 овог члана штампа се на белој бездрвној писаћој хартији, 50 до 70 g. Члан 86 Уз пријаву из члана 85 став 1 ове уредбе подносе се обрасци прилога уз пријаву, зависно од предмета уписа, који чине саставни део пријаве. У обрасце прилога уз пријаву уносе се следећи подаци: 1) у образац прилога уз пријаву број 1 - број регистарског улошка субјекта уписа, фирма и седиште субјекта уписа и његов матични број, овлашћење субјекта уписа у правном промету, врста и обим одговорности субјекта уписа за обавезе у правном промету и за обавезе других правних лица и одговорност оснивача за обавезе субјекта уписа; 2) у образац прилога уз пријаву број 2 - фирма и седиште, ознака регистра и број регистарског уписа, матични број и број рачуна оснивача, односно име и адреса, лични број и број личне карте оснивача, износ улога оснивача, врста и обим одговорности оснивача за обавезе субјекта уписа, број и датум акта о оснивању, промене оснивача и члана субјекта уписа, промене висине улога оснивача и чланова, уписани и уплаћени основни капитал субјекта уписа, повећање основног капитала субјекта уписа и смањење основног капитала субјекта уписа; 3) у образац прилога уз пријаву број 3 - делатност, односно послови, као и послови спољнотрговинског промета субјекта уписа; 4) у образац прилога уз пријаву број 4 - имена лица овлашћених за заступање субјекта уписа и границе њихових овлашћења, као и имена лица овлашћених за заступање субјекта уписа у спољнотрговинском промету и границе њихових овлашћења; 5) у образац прилога уз пријаву број 5 - назив и место пословања делова субјекта уписа са овлашћењима у правном промету; 6) у образац прилога уз пријаву број 6 - фирму, седиште, број регистарског улошка и седиште регистарског суда повезаних предузећа, акт о повезивању предузећа, стицање значајног, већинског и узајамног учешћа капитала, принудни откуп или замена акција; 7) у образац прилога уз пријаву број 7 - број и датум одлуке о статусним променама субјекта уписа, упис брисања субјекта уписа, подаци у вези са поступком принудног поравнања, стечаја и ликвидације, подаци о другим чињеницама утврђеним законом, остали уписи, забележбе и службене белешке; 8) у образац прилога уз пријаву број ........, наставак стране .... прилога број ..... подаци који се не могу унети у прилог уз пријаву из тач. 1, 3,* 4, 6 и 7 овог става. Уз пријаву се, по потреби, прилажу и следећи обрасци: 1) оверен потпис лица овлашћеног за заступање (ОП); 2) оглас о објављивању уписа у судски регистар (ОУ). Обрасци из ст. 2 и 3 овог члана одштампани су уз ову уредбу и чине њен саставни део. Обрасци прилога из става 2 овог члана формата су 205 x 290 mm, с тим што се образац из тачке 2 штампа* с обе стране. Текст образаца из става 2 овог члана штампа се на белој бездрвној хартији, 50 до 80 g. у црној боји, осим регистарских листова, који се штампају на белој бездрвној хартији, 80 g. *Службани лист СРЈ, број 5/1997 Члан 87 Пријава се састоји из четири дела, и то: 1) 1. Пријава за суд; 2) 2. Копија пријаве за странку; 3) 3. Изворник решења; 4) 4. Препис решења. Садржина дела пријаве* 1. Пријава за суд истоветна је садржини дела пријаве* 2. Копија пријаве за странку, а садржина дела пријаве* 3. Изворник решења истоветан је садржини дела пријаве* 4. Препис решења. *Службани лист СРЈ, број 5/1997 Члан 88 Сваки прилог уз пријаву састоји се од пет делова, који су у врху слепљени, и то: 1) 1. Прилог уз пријаву за суд; 2) 2. Регистарски лист; 3) 3. Прилог уз изворник решења; 4) 4. Прилог уз препис решења; 5) 5. Копија прилога уз пријаву за странку. Садржина дела прилога* 1. Прилог уз пријаву за суд истоветна је садржини дела прилога* 5. Копија прилога уз пријаву за странку, а садржина дела прилога* 3. Прилог уз изворник решења истоветна је садржини дела прилога* 4. Прилог уз препис решења. *Службани лист СРЈ, број 5/1997 Члан 89 Пријава за упис у судски регистар и прилози уз пријаву попуњавају се истовремено, писаћом машином. Попуњени подаци у прилозима уз пријаву не могу се прецртавати и брисати. Члан 90 Прилог уз пријаву бр. ..... наставак стране, служи за уписивање података који се не могу унети у прилог уз пријаву из члана 86. став 2. тач. 1, 3,* 4, 6. и 7. ове уредбе. Ако се користи наставак стране прилога уз пријаву, на претходну страну тог прилога уписује се број наставка, а у горњем десном углу наставка стране прилога уз пријаву уписује се број прилога уз пријаву. За наставак прилога уз пријаву из члана 86. став 2. тач. 2. и 5. ове уредбе предлагач користи обрасце из тих тачака, с тим што се прилози настављају додавањем следећег редног броја и уписивањем наредног редног броја на претходну страну прилога уз пријаву са назнаком: "следи нови прилог уз пријаву са редним бројем". *Службани лист СРЈ, број 5/1997 Члан 91 За омот регистарског улошка и преградног картона, суд употребљава следеће обрасце: 1) омот регистарског улошка; 2) преградни картон регистарског улошка субјекта уписа са пописом делова субјекта уписа (активни део); 3) преглед уписа у регистарском улошку субјекта уписа (активни део); 4) наставак прелгеда уписа у регистарском улошку субјекта уписа (активни део). Обрасци из става 1 овог члана одштампани су уз ову уредбу и чине њен саставни део. Текст преградног картона прегледа уписа и наставка прегледа уписа штампа се у тамноплавој боји, формата 205 x 290 mm, на белој бездрвној хартији 80 g. Члан 92 Извод из судског регистра и извод из судског регистра - наставак стране, формата су 205 x 290 mm и штампају се на белој бездрвној хартији, 50 до 70 g. у црној боји. Обрасци из става 1 овог члана одштампани су уз ову уредбу и чине њен саставни део. Члан 93 Суд води књигу контролника бројева регистарских уложака, која има 100 страна. Књига је укоричена тврдим картонским корицама у полуплатну, а листови књиге су формата 205 x 290 mm. Текст обрасца књиге контролника бројева штампа се на белој бездрвној хартији 100 g, у црној боји. Образац из става 2 овог члана одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део. Члан 94 Пријава и прилози уз пријаву из чл. 85 и 86 ове уредбе штампа лице уписано у регистар за обављање штампарске делатности. В. ПОСТУПАЊЕ СУДА У ВОЂЕЊУ СУДСКОГ РЕГИСТРА Члан 95 За решење којим се усваја захтев за упис у судски регистар суд употребљава обрасце садржане у пријави под називом 3 Изворник решења и 4 Препис решења. Саставни део решења из става 1 овог члана су прилози уз изворник решења и прилози уз препис решења који су садржани у прилогу уз пријаву под називом 3 Прилог уз изворник решења и 4 Прилог уз препис решења. Регистарски лист из прилога уз пријаву под називом: 2 Регистарски лист улаже се после попуњавања у одговарајући регистарски уложак субјекта уписа. Прилози уз изворник решења, препис решења и регистарски лист попуњавају се истовремено, писаћом машином. У прилоге уз изворник и препис решења и регистарски лист, регистарски суд уписује истовремено, писаћом машином, у рубрику "Датум уписа" - датум кад је решење донесено, а у рубрику "Број уписа" - редни број текућег уписа. Члан 96 У поступку уписа у судски регистар суд може употребљавати следеће штамбиље: 1) за упис закљученог принудног поравнања; 2) за упис спровођења поступка ликвидације, односно отварања поступка стечаја; 3) за упис брисања субјекта уписа због закључења поступка стечаја, од носно ликвидације; 4) за друге уписе за које суд оцени да се могу вршити штамбиљем. Члан 97 Улагање регистарских листова врши се према основном броју регистарског улошка. При улагању регистарских листова, а после разврставања по основним бројевима регистарског улошка врши се разврставање по подбројевима делова предузећа. При улагању регистарских листова у оквиру једног регистарског улошка, а после разврставања по подбројевима делова субјекта уписа, регистарски листови разврставају се према идентификацијским бројевима који се налазе у горњем десном углу сваког регистарског листа. Члан 98 Кад суд уписује промену података, овлашћени радник суда извлачи из активног дела регистарског улошка претходне регистарске листове који се замењују и улаже их на одговарајуће место у пасивном делу регистарског улошка, а нове регистарске листове улаже на њихова места у активном делу регистарског улошка, што потврђује својим потписом у одговарајућој рубрици прегледа уписа у регистарском улошку. Члан 99 Омот регистарског улошка служи за заштиту регистарских листова који су у њему уложени и за причвршћивање преградних картона и прегледа уписа у регистарском улошку. На омот регистарског улошка стављају се основни број регистарског улошка са одговарајућим подбројевима делова субјекта уписа, као и фирма и седиште субјекта уписа. Сваки омот регистарског улошка има носач у који се улаже организациона трака. Организациона трака служи за уписивање бројева регистарског улошка субјекта уписа и делова субјекта уписа. У горњи део организационе траке, у прву групу од пет поља, уписује се идентификациона ознака из контролника бројева регистарског улошка и број регистарског улошка субјекта уписа, а у другу групу од три поља - последњи подброј дела субјекта уписа. Средњи део организационе траке служи за уписивање фирме и седишта субјекта уписа, а доњи део - за постављање "јахача" за визуелно праћење појединих фаза поступка, зависно од потребе суда. Члан 100 У оквиру једног регистарског улошка може се користити више омота регистарских уложака, зависно од броја делова субјеката уписа. Један омот регистарског улошка служи за улагање регистарских листова субјекта уписа, а највише до десет делова субјекта уписа. За сваких наредних десет делова субјекта уписа користи се нови омот регистарског улошка под истим бројем регистарског улошка. Сваки омот регистарског улошка субјекта уписа који у свом саставу има делове субјекта уписа садржи, на почетку, преградни картон регистарског улошка субјекта уписа с пописом његових делова (активни део). Члан 101 Ако у пасивни део регистарског улошка није могућно улагати регистарске листове који су престали да важе, ранији регистарски листови улажу се хронолошким редом у посебан омот под истим бројем регистарског улошка, уз видну ознаку да је у питању само пасивни део регистарског улошка. Члан 102 У преградни картон регистарског улошка субјекта уписа са пописом његових делова (активни део) уписују се основни број регистарског улошка, са подбројевима, и назив и седиште делова субјекта уписа, с тим што се може уписати највише десет делова. На обрасцу тог картона одштампани су бројеви од 1 до 9 и 0 да би се, према потреби, уносиле одговарајуће бројке десетица. Преградни картон изрезује се са стране по одштампаној линији. Члан 103 У заглавље прегледа уписа у регистарском улошку субјекта уписа (активни део) уписују се фирма и седиште субјекта уписа и број регистарског улошка. Тај преглед служи за вођење евиденције о улагањима важећих регистарских листова у активни део односно о улагањима замењених регистарских листова у пасивни део и за уписивање осталих података у поједине рубрике. Ако се врши замена регистарског листа због доношења новог решења, у одговарајуће колоне уписују се датум и ознака новог решења, број регистарског листа који је замењен, редни број, број уписника под којим је донесено решење, као и потпис овлашћеног радника суда. У образсцу из става 1 овог члана одштампани су, с десне стране, бројеви од 1 до 9 и 0 да би се, према потреби, уносили одговарајући бројеви. Тај образац изрезује се с десне стране по одштампаној линији. Ако се преглед уписа попуни, не узима се нови образац исте врсте него се употребљава наставак прегледа промена у регистарском улошку субјекта уписа (активни део). Члан 104 Брисање неоснованог уписа, на основу правноснажног решења регистарског суда, уписује се у одговарајући регистарски лист код регистарског суда, зависно од података који се бришу, уз назначење броја и датума решења о брисању. Члан 105 Ништавост уписа по правноснажности одлуке уписује се у одговарајући регистарски лист субјекта уписа, са назначењем назива и седишта суда, броја и датума одлуке о ништавости уписа. Члан 106 Ако је против решења о упису у судски регистар изјављена жалба, о томе ће се саставити службена белешка на регистарском листу 7 регистарског улошка субјекта уписа. Ако се жалба одбије, а решење о упису потврди, саставиће се о томе службена белешка на регистарском листу 7. Ако се жалба усвоји, а решење о упису укине, саставиће се о томе службена белешка на регистарском листу 7. Ако се жалба усвоји, а решење о упису преиначи, регистарски суд ће на основу решења другостепеног суда извршити упис, односно брисање уписа у одговарајућем регистарском листу. Члан 107 Ако субјект уписа престаје да постоји због спајања, односно припајања, најпре се код надлежног регистарског суда уписује спајање, односно припајање, а затим се брисање субјекта уписа уписује код регистарског суда у који је уписан субјект који престаје да постоји, са назначењем броја регистарског улошка и назива суда код кога је уписано његово спајање, односно припајање. Члан 108 Суд који уписује спајање или припајање субјекта уписа чија се седишта налазе на подручју других судова дужан је да тим судовима достави пријаве за упис брисања субјеката уписа који су били уписани код тих судова, ради њиховог брисања из судског регистра. Уз пријаву, суд прилаже оверену фото-копију решења о упису организовања новог субјекта насталог спајањем, односно фото-копију решења о упису припајања. Члан 109 Ако се седиште новог субјекта уписа насталог поделом постојећег субјекта налази на подручју другог суда, регистарски суд који је донео решење о упису те статусне промене дужан је да том другом суду, као новом регистарском суду, осим решења за упис новог субјекта, достави и регистарске листове и збирку исправа. Регистарски суд који је донео решење о упису статусне промене, по пријему обавештења од новог регистарског суда о упису новог субјекта у његов регистар и о броју регистарског улошка под којим је субјект уписан код тог суда, саставиће службену белешку на омоту регистарског улошка о називу и седишту новог регистарског суда, као и о броју новог регистарског улошка под којим је тај нови субјект уписан. Члан 110 Ако се због промене седишта субјекта уписа мења регистарски суд, нови регистарски суд ће, на основу пријаве за упис промене седишта, од ранијег регистарског суда прибавити регистарски уложак и збирку исправа субјекта уписа. После сравњивања пријаве са регистарским улошком ранијег регистарског суда и после доношења решења о упису, нови регистарски суд ће задржати примљене регистарске листове, а омот регистарског улошка, са преградним картонима, вратити ранијем регистарском суду. Истовремено, нови регистарски суд ће примерак преписа решења или оверену фото-копију преписа решења доставити ранијем регистарском суду, који ће на омоту регистарског улошка уписати службену белешку да је тај субјект уписа променио седиште и да је уписан код новог регистарског суда и навести број регистарског улошка тог суда. Г. ОБРАДА ПОДАТАКА КОМПЈУТЕРОМ Члан 111 Ако суд компјутером обрађује податке, пријава за упис у судски регистар подноси се на поднеску. Члан 112 Поднесак из члана 111 садржи: 1) фирму и седиште, односно име и адресу подносиоца захтева; 2) захтев за упис у судски регистар; 3) ознаку броја регистарског улошка, фирму и седиште субјекта на који се односи захтев; 4) списак исправа које се прилажу уз поднесак за упис; 5) име и презиме и потпис овлашћеног лица, односно његовог пуномоћника; 6) друге податке које мора да садржи сваки поднесак. Члан 113 Суд који компјутером обрађује податке који се уписују у судски регистар, решење о упису у судски регистар штампа на компјутеру. Члан 114 Збирке исправа могу се снимати и чувати на микрофилмовима. Подаци који се уносе у помоћне књиге, ако се обрађују компјутером, уносе се на начин и по садржају као што се уносе у помоћне књиге. Извод и уверење о подацима из судског регистра могу се издавати исписом путем штампача, које је овлашћено лице дужно да овери својим потписом и службеним печатом. IV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 115 Одредбе чл. 43 до 47 ове уредбе примењиваће се од 1. јануара 1998. године. Члан 116 У поступку уписа у судски регистар обрасци пријава и прилога уз пријаву који су коришћени до дана ступања на снагу ове уредбе могу се користити до истека рока за усклађивање субјеката уписа са савезним законом којим се уређује њихов положај, а ако се захтев за упис односи на оснивање и организовање субјеката уписа и усклађивање њихових аката, користиће се обрасци прописани овом уредбом. Члан 117 Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о упису у судски регистар предузећа и других правних лица која обављају привредну делатност ("Службени лист СФРЈ", бр. 74/90) и Правилник о обрасцима и начину уписа у судски регистар ("Службени лист СФРЈ" бр. 22/89 и 40/91). ЗАКОН о организацији и јединственој методологији прикупљања, евидентирања и обраде података и информација за потребе правосудних органа од интереса за целу земљу "Службени лист СФРЈ", број 44 од 28. јула 1989. Члан 1. Овим законом уређује се организовање, прикупљање, евидентирање, обрада, исказивање, пренос, размена и заштита података и информација која се користе за остваривање функција и задатака правосудних органа, а од интереса су за целу земљу (у даљем тексту: правосудни информациони систем). Члан 2. Правосудни информациони систем је део информационог система федерације и повезан је са другим информационим системима у оквиру друштвеног система информисања. Члан 3. Правосудни информациони систем садржи податке и информације о правним прописима, судској пракси, кривичној процедури, друштвеним односима и појавама запаженим у пракси правосудних органа, правосудној статистици и стручној правној литератури, као и друге податке и информације који се користе за остваривање функције и задатака правосудних органа. Члан 4. Субјекти Правосудног информационог система као даваоци и корисници података и информација су: правосудни органи, уставни судови, скупштине друштвено-политичких заједница, њихови извршни органи и органи управе. Поред субјеката из става 1. овог члана, корисници података и информација су и сви остали субјекти друштвеног система информисања, под условима и на начин прописаним овим законом и прописима донесеним на основу овог закона. Под правосудним органима, у смислу овог закона, подразумевају се редовни судови, самоуправни судови, јавна тужилаштва, јавна правобранилаштва, друштвени правобранилац самоуправљања и органи надлежни за вођење прекршајног поступка. Члан 5. Усклађивање, повезивање и обједињавање активности и задовољавање потреба субјеката Правосудног информационог система обезбеђују се утврђивањем методолошких основа (дефиниције обрадних јединица, обележја и модалитета, њихове класификације и избор метода обраде) и организационих и методолошких инструмената (израда упутстава, образаца, упутстава за рад и др.). За функционисање Правосудног информационог система користе се југословенски и међународни стандарди којима се омогућава повезивање и сарадња са информационим системима других земаља и међународних организација. Члан 6. Методолошке основе, стандарде и начин прикупљања, евидентирања, обраде, исказивања, преноса, размене и заштите података и информација Правосудног информационог система прописује функционер који руководи савезним органом управе надлежним за послове правосуђа. Члан 7. Субјекти из члана 4. став 1. овог закона, као даваоци података и информација о свом раду и у вези са вршењем својих функција, дужни су да те податке и информације прикупљају, обрађују и обезбеђују на начин прописан у смислу члана 6. овог закона. Члан 8. Подаци и информације Правосудног информационог система су јавни и доступни свим субјектима друштвеног система информисања. Подаци и информације који представљају државну, службену, војну или пословну тајну или се односе на личне и породичне прилике доступни су само овлашћеним субјектима под условима и на начин прописаним законом и другим прописима. Члан 9. Субјекти из члана 4. став 2. овог закона могу да користе одређене податке и информације Правосудног информационог система уз плаћање одговарајуће накнаде. Функционер који руководи савезним органом управе надлежним за послове правосуђа прописује ближе услове и начин коришћења података и информација Правосудног информационог система, као и критеријуме за утврђивање накнаде из става 1. овог члана. Члан 10. Прописи из чл. 6. и 9. овог закона донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона. На основу члана 6. Закона о организацији и јединственој методологији прикупљања, евидентирања и обраде података и информација за потребе правосудних органа од интереса за целу земљу („Службени лист СФРЈ”, број 44/89), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о прикупљању, обради, исказивању, обједињавању, преносу и размени података и информација у Правосудном информационом систему "Службени гласник РС, број 114 од 23. децембра 2005. Уводне одредбе Члан 1. Овим правилником уређују се методолошке основе и начин прикупљања, обраде, исказивања, обједињавања, преноса и размене података и информација Правосудног информационог система. Члан 2. Правосудни информациони систем садржи податке и информације о прописима, судској пракси, одлукама уставних судова и стручној правној литератури, као и друге податке и информације који се користе за остваривање функције и задатака правосудних органа. Прикупљање, обрада и исказивање података и информација о прописима Члан 3. У Правосудни информациони систем се уносе подаци и информације о уставним актима, потврђеним и објављеним међународним уговорима и споразумима, законима и подзаконским прописима (у даљем тексту: прописи). Текстови важећих прописа и прописа који су престали да важе, али су потребни за остваривање функције и задатака правосудних органа, прикупљају се у расположивом, електронском или штампаном запису. Текстови прописа прикупљених у штампаном запису записују се електронски. Текстови новодонетих прописа се прикупљају у електронском запису. Електронски запис текста прописа се упоређује са текстом објављеним у службеном гласилу ради исправке грешака у електронском запису. Прописи који су претрпели измене и допуне исказују се у изворном и пречишћеном облику. Када доносилац прописа није извршио пречишћавање, врши се незванично пречишћавање. Електронски запис текста прописа се уноси у Правосудни информациони систем заједно са следећим подацима: 1) назив прописа; 2) назив доносиоца прописа; 3) датуми објављивања прописа у службеном гласилу и ступања на снагу; 4) датуми објављивања и ступања на снагу измена и допуна прописа, ако постоје; 5) датуми престанка важења прописа или појединих његових верзија, ако постоје; 6) кључне речи које се везују за пропис; 7) правна област у коју се пропис сврстава. Прикупљање и обрада података и информација о судској пракси Члан 4. У Правосудни информациони систем се уносе подаци и информације о судској пракси, правним ставовима, правним схватањима и мишљењима Суда Србије и Црне Горе, Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда и Апелационог суда (у даљем тексту: судска пракса). Електронски запис судске праксе се уноси у Правосудни информациони систем заједно са следећим подацима: 1) назив суда који је донео одлуку, односно усвојио правно схватање, став или мишљење; 2) датум доношења одлуке, односно усвајања правног схватања, става или мишљења, као и њихов број; 3) назив прописа и назначење одредаба који су били основ одлучивања, односно предмет разматрања; 4) кључне речи које се везују за судску праксу; 5) правна област у коју се судска пракса сврстава. Прикупљање и обрада података и информација о уставносудским одлукама Члан 5. У Правосудни информациони систем се уносе подаци и информације о: 1) одлукама Суда Србије и Црне Горе којима се одлучује о усклађености устава и закона држава чланица, као и закона и прописа институција Србије и Црне Горе са Уставном повељом, потврђеним и објављеним међународним уговором или споразумом, или законом Србије и Црне Горе, и 2) одлукама Уставног суда Републике Србије којима се одлучује о уставности и законитости закона и прописа. Текстови уставносудских одлука се прикупљају у расположивом, електронском или штампаном запису. Текстови уставносудских одлука прикупљених у штампаном запису, записују се електронски. Електронски запис текста уставносудске одлуке се упоређује са текстом објављеним у службеном гласилу ради исправке грешака у електронском запису и уноси у Правосудни информациони систем заједно са следећим подацима: 1) назив суда који је донео одлуку; 2) број и датум доношења одлуке; 3) датум објављивања одлуке у службеном гласилу; 4) назив правног акта и назначење одредаба који су били предмет одлучивања; 5) кључне речи које се везују за одлуку; 6) правна област на коју се одлука односи. Прикупљање и обрада података и информација о стручној правној литератури Члан 6. У Правосудни информациони систем се уносе подаци и информације о објављеним научним и стручним радовима потребним за остваривање функција и задатака правосудних органа, и то: 1) назив рада; 2) име аутора; 3) ако је рад објављен у часопису или зборнику радова, назив и редни број публикације, као и назначење броја странице којом рад почиње и завршава; 4) ако је рад објављен као монографски, укупан број страница; 5) назив издавача; 6) година издања; 7) кључне речи које се везују за рад; 8) правна област на коју се рад односи. Класификација правних области Члан 7. Прописи, судска пракса, уставносудске одлуке и стручна правна литература се сврставају у правне области у складу са класификацијом правних области која је објављена у Прилогу 1 овог правилника и чини његов саставни део. Обједињавање, пренос и размена и података и информација Члан 8. Министарство надлежно за послове правосуђа се у оквиру послова правосудне управе стара о унапређењу и развоју Правосудног информационог система и обједињавању података које достављају субјекти Правосудног информационог система. Пренос и размена података и информација између давалаца и корисника Правосудног информационог система обавља се посредством заједничке мреже републичких органа, а када за то не постоје техничке могућности, посредством компакт дискова или других медија за електронски пренос података. Завршна одредба Члан 9. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 110-00-70/2005 У Београду, 20. децембра 2005. године Министар, Зоран Стојковић, с.р. Прилог 1 КЛАСИФИКАЦИЈА ПРАВНИХ ОБЛАСТИ 1. УСТАВНО И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ 1.1. Уставни акти 1.2. Државни симболи и празници 1.3. Државна одбрана и безбедност 1.4. Заштита уставности и законитости 1.5. Објављивање прописа 1.6. Референдум и други облици непосредне демократије 1.7. Избори и политичке партије 1.8. Територијална организација и локална самоуправа 1.9. Скупштина 1.10. Председник 1.11. Влада 1.12. Министарства, други државни органи и организације 1.13. Судство 2. УНУТРАШЊИ ПОСЛОВИ, УПРАВНИ ПОСТУПАК И УПРАВНИ СПОР 2.1. Лична стања, пребивалиште и држављанство 2.2. Кретање преко границе и боравак странаца 2.3. Јавни скупови и удруживање 2.4. Ношење оружја 2.5. Управни поступак 2.6. Управни спор 3. ГРАЂАНСКО ПРАВО И ПОСТУПАК 3.1. Својински односи 3.2. Облигациони односи 3.3. Интелектуална својина 3.4. Брачни и породични односи 3.5. Наслеђивање 3.6. Приватни односи са елементом иностраности 3.7. Грађански поступак 4. КРИВИЧНО ПРАВО, ПРАВО ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА И ПРЕКРШАЈА 4.1. Кривична дела 4.2. Привредни преступи 4.3. Прекршаји 4.4. Кривични поступак 5. ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ 5.1. Привредни субјекти 5.1.1. Предузетници 5.1.2. Привредна друштва 5.1.3. Јавна предузећа 5.1.4. Задруге 5.1.5. Привредне коморе и друга удружења привредника 5.1.6. Приватизација 5.1.7. Регистрација привредних субјеката 5.1.8. Ликвидација и стечај 5.2. Трговина 5.2.1. Општи прописи 5.2.2. Заштита конкуренције 5.2.3. Заштита потрошача 5.2.4. Цене и камате 5.2.5. Спољна трговина 5.3. Платни промет, банкарство и хартије од вредности 5.3.1. Банке и друге финансијске организације 5.3.2. Платни промет 5.3.3. Трговина хартијама од вредности 5.3.4. Меница и чек 5.4. Рачуноводство и ревизија 5.5. Привредне делатности 5.5.1. Грађевинарство 5.5.2. Енергетика 5.5.3. Индустрија 5.5.4. Осигурање 5.5.5. Пољопривреда 5.5.6. Рударство 5.5.7. Саобраћај 5.5.8. Телекомуникације 5.5.9. Туризам и угоститељство 5.6. Технички стандарди, мере и драгоцени метали 6. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ 6.1. Општи прописи 6.2. Порези, доприноси, таксе и накнаде 6.3. Царине 6.4. Игре на срећу 6.5. Јавно задуживање 6.6. Јавни расходи 7. ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ 7.1. Организације ванпривредних делатности 7.2. Образовање 7.3. Наука 7.4. Култура 7.5. Спорт 7.6. Заштита природних добара и животне средине 7.7. Просторно и урбанистичко планирање 7.8. Јавно информисање 7.9. Статистика 8. РАДНИ ОДНОСИ, СОЦИЈАЛНА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 8.1. Запошљавање 8.2. Радни односи 8.3. Заштита на раду 8.4. Здравствена заштита и обавезно здравствено осигурање 8.5. Социјална заштита и обавезно социјално осигурање 9. МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ 9.1. Међународни мултилатерални уговори 9.2. Међународни билатерални уговори 9.3. Чланство у међународним организацијама ЗАКОН о јавном тужилаштву „Службени гласник РС“, бр. 116 од 22. децембра 2008, 104 од 16. децембра 2009, 101 од 29. децембра 2010, 78 од 19. октобра 2011 - др. закон, 101 од 30. децембра 2011, 38 од 25. априла 2012 - УС, 121 од 24. децембра 2012, 101 од 20. новембра 2013, 111 од 15. октобра 2014 - УС, 117 од 29. октобра 2014, 106 од 21. децембра 2015, 63 од 15. јула 2016 - УС Глава прва ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом се уређује организација и надлежност јавних тужилаштава, услови и поступак за избор и престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, права и дужности јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, вредновање рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, напредовање и дисциплинска одговорност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, обављање послова правосудне управе и тужилачке управе у јавним тужилаштвима, обезбеђивање средстава за рад јавних тужилаштава и друга питања од значаја за рад јавних тужилаштава. Јавно тужилаштво Члан 2. Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. Оснивање и организација Члан 3. Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у Републици Србији. Седиште Републичког јавног тужилаштва је у Београду. Оснивање, седишта и подручја других јавних тужилаштава уређују се законом. Функција јавног тужилаштва Члан 4. Функцију јавног тужилаштва врше Републички јавни тужилац и други јавни тужиоци у складу са законом. Самосталност у раду Члан 5. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца је самосталан у вршењу својих овлашћења. Забрањен је сваки утицај на рад јавног тужилаштва и на поступање у предметима од стране извршне и законодавне власти, коришћењем јавног положаја, средстава јавног информисања или на било који други начин којим може да се угрози самосталност у раду јавног тужилаштва. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужни су да одбију сваку радњу која представља утицај на самосталност у раду јавног тужилаштва. *Службени гласник РС, број 101/2013 Обележја јавног тужилаштва Члан 6. Јавно тужилаштво има печат који садржи назив и седиште јавног тужилаштва и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима. На згради у којој је смештено јавно тужилаштво морају бити истакнути назив јавног тужилаштва, грб и застава Републике Србије. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у вршењу јавнотужилачке функције користе службену легитимацију и значку. Образац, изглед и начин употребе службене легитимације и значке ближе ће се уредити Правилником о управи у јавним тужилаштвима. Службени језик и писмо Члан 7. У јавним тужилаштвима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава. Дужност достављања списа јавном тужилаштву Члан 8. Судови, други државни органи, органи јединица локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и друге организације и правна лица дужни су да јавном тужилаштву на његов захтев, доставе списе и обавештења потребна за предузимање радњи за које је надлежно. Када јавно тужилаштво везује законски рок, дужни су да му списе неодложно доставе. Дужност пружања података и објашњења јавном тужилаштву Члан 9. Сви су дужни да јавном тужилаштву, на његов захтев, непосредно пруже објашњења и податке који су му потребни за предузимање радњи на које је законом овлашћено. Јавно тужилаштво дужно је да прима поднеске и изјаве о стварима из своје надлежности, а може да тражи и допуне и објашњења у вези с примљеним поднесцима и изјавама. Обавештавање јавности Члан 10. Јавно тужилаштво може да упозна јавност о стању криминалитета и другим појавама које запази у раду, у складу са Правилником о управи у јавним тужилаштвима. У границама својих законом одређених овлашћења и у складу с интересима поступка, водећи рачуна о заштити приватности учесника поступка, јавно тужилаштво може обавештавати јавност и о појединим предметима у којима поступа. Начела у вршењу јавнотужилачке функције *Службени гласник РС, број 101/2013 Члан 10а Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужни су да стручно, савесно, непристрасно, правично и без непотребног одлагања врше своју функцију посебно водећи рачуна о заштити оштећених и спречавању дискриминације по било ком основу. *Службени гласник РС, број 101/2013 Значење израза у овом закону Члан 11. Поједини изрази употребљени у овом закону имају значење: 1. „Јавнотужилачка функција” је функција јавног тужиоца и функција заменика јавног тужиоца; 2. „Јавни тужилац” је Републички јавни тужилац и други јавни тужиоци; 3. „Обавезно упутство” је налог непосредно вишег јавног тужиоца нижем јавном тужиоцу и налог јавног тужиоца заменику јавног тужиоца да предузме одређене радње у оквиру својих законских овлашћења; 4. „Први пут изабран” подразумева први избор на јавнотужилачку функцију. Глава друга УРЕЂЕЊЕ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА 1. ПОЈАМ И ВРСТЕ Појам Члан 12. Јавно тужилаштво чине јавни тужилац, заменици јавног тужиоца и особље јавног тужилаштва. Функцију јавног тужилаштва врши јавни тужилац. Сви у јавном тужилаштву подређени су јавном тужиоцу. Врсте јавних тужилаштава Члан 13. Јавно тужилаштво Републике Србије чине Републичко јавно тужилаштво, апелациона јавна тужилаштва, виша јавна тужилаштва, основна јавна тужилаштва и јавна тужилаштва посебне надлежности. Јавна тужилаштва посебне надлежности су Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине. Републичко јавно тужилаштво, Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине, оснивају се за територију Републике Србије. Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине имају седиште у Београду. Апелационо јавно тужилаштво оснива се за подручје апелационог суда. Више јавно тужилаштво оснива се за подручје вишег суда, а основно јавно тужилаштво се оснива за подручје једног или више основних судова. Оснивање, седиштa и подручја апелационих, виших и основних јавних тужилаштава уређују се посебним законом. Јавно тужилаштво може имати одељења ван свог седишта, као и посебна одељења која се образују за гоњење одређених кривичних дела, у складу са законом. Тужилаштво за организовани криминал може имати одељења ван свог седишта, у складу са посебним законом. *Службени гласник РС, број 101/2013 Стварна надлежност Члан 14. Стварна надлежност јавног тужилаштва одређује се у складу са одредбама закона које важе за утврђивање стварне надлежности суда, осим када законом није друкчије одређено. Месна надлежност Члан 15. Месна надлежност јавног тужилаштва одређује се у складу са законом којим се уређују седишта и подручја јавних тужилаштава. 2. ХИЈЕРАРХИЈА Надређеност непосредно вишег јавног тужиоца нижем јавном тужиоцу Члан 16. Нижи јавни тужилац подређен је непосредно вишем јавном тужиоцу, а ниже јавно тужилаштво непосредно вишем јавном тужилаштву. Основно јавно тужилаштво је ниже у односу на више јавно тужилаштво, а више јавно тужилаштво је ниже у односу на апелационо јавно тужилаштво. Јавно тужилаштво посебне надлежности и апелационо јавно тужилаштво је ниже у односу на Републичко јавно тужилаштво. Сваки јавни тужилац је подређен Републичком јавном тужиоцу и свако јавно тужилаштво Републичком јавном тужилаштву. Сукоб надлежности Члан 17. Сукоб надлежности између јавних тужилаца решава непосредно виши јавни тужилац који је надређен за јавне тужиоце који су у сукобу надлежности. Сукоб надлежности између јавних тужилаца посебне надлежности међусобно и сукоб надлежности јавних тужилаца посебне надлежности и других јавних тужилаца решава Републички јавни тужилац. Обавезна упутства непосредно вишег јавног тужиоца нижем јавном тужиоцу Члан 18. Непосредно виши јавни тужилац може издати нижем јавном тужиоцу обавезно упутство за поступање у појединим предметима када постоји сумња у ефикасност и законитост његовог поступања, а Републички јавни тужилац сваком јавном тужиоцу. Обавезно упутство издаје се у писменој форми и мора садржати разлог и образложење за његово издавање. Изузетно од става 2. овог члана, јавни тужилац може да изда усмено обавезно упутство када је то неопходно ради предузимања радњи које не трпе одлагање. У том случају обавезно упутство у писменом облику доставља се у року од три дана од дана издавања усменог упутства. Нижи јавни тужилац који сматра да је обавезно упутство незаконито и неосновано може изјавити приговор са образложењем Републичком јавном тужиоцу у року од осам дана од дана пријема упутства. Приговор се подноси преко јавног тужиоца који је издао обавезно упутство и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита обавезно упутство које је издао. Јавни тужилац који је изјавио приговор је дужан да поступа по упутству до одлуке непосредно вишег јавног тужиоца, односно одлуке Републичког јавног тужиоца. Непосредно виши јавни тужилац, у поступку преиспитивања, може да донесе одлуку којом ставља ван снаге своје обавезно упутство и у том случају приговор се не доставља Републичком јавном тужиоцу. Републички јавни тужилац дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана пријема приговора на обавезно упутство. Против обавезног упутства Републичког јавног тужиоца приговор није допуштен. *Службени гласник РС, број 101/2013 Деволуција Члан 19. Непосредно виши јавни тужилац може предузети све радње за које је овлашћен нижи јавни тужилац и тада је дужан да донесе образложено решење. Нижи јавни тужилац који сматра да је решење непосредно вишег јавног тужиоца неосновано може изјавити приговор Републичком јавном тужиоцу у року од осам дана од дана пријема решења. Приговор се подноси преко јавног тужиоца који је донео решење и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита решење које је издао. До доношења одлуке по приговору нижи јавни тужилац не може предузимати радње у предмету. Непосредно виши јавни тужилац, у поступку преиспитивања, може да донесе одлуку којом ставља ван снаге своје решење и у том случају приговор се не доставља Републичком јавном тужиоцу. Републички јавни тужилац дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана пријема приговора на решење. Супституција Члан 20. Непосредно виши јавни тужилац може овластити нижег јавног тужиоца да поступа у ствари из надлежности другог нижег јавног тужиоца када је надлежни јавни тужилац спречен из правних или стварних разлога да поступа у поједином предмету и тада је дужан да донесе образложено решење. Изузетно, Републички јавни тужилац може овластити Тужиоца за организовани криминал да поступа у поједином предмету из надлежности другог тужиоца ради ефикаснијег вођења поступка или других важних разлога и тада је дужан да донесе образложено решење. Против решења Републичког тужиоца приговор није допуштен. Увид у предмете нижег јавног тужиоца Члан 21. Ради остваривања надређености, Републички јавни тужилац има право да изврши увид у сваки предмет, а непосредно виши јавни тужилац у сваки предмет нижег јавног тужиоца. Захтев за увид доставља се нижем јавном тужиоцу који након тога неодложно доставља предмет непосредно вишем јавном тужиоцу. Одговорност Члан 22. Републички јавни тужилац руководи радом и представља јавно тужилаштво. Републички јавни тужилац одговоран је за рад јавног тужилаштва и за свој рад Народној скупштини. Јавни тужилац одговара за рад јавног тужилаштва и за свој рад Републичком јавном тужиоцу и Народној скупштини, а нижи јавни тужилац и непосредно вишем јавном тужиоцу. Заменици јавног тужиоца одговарају за свој рад јавном тужиоцу. Надређеност јавног тужиоца заменику јавног тужиоца Члан 23. Заменик јавног тужиоца дужан је да изврши све радње које му јавни тужилац повери. Заменик јавног тужиоца може без посебног овлашћења да предузме сваку радњу на коју је тужилац овлашћен. Обавезна упутства јавног тужиоца заменику јавног тужиоца Члан 24. Јавни тужилац може своме заменику издати обавезна упутства за рад и поступање. Обавезно упутство јавни тужилац издаје у писменој форми и мора да садржи образложење за његово издавање. Изузетно од става 2. овог члана, јавни тужилац може да изда усмено обавезно упутство када је то неопходно ради предузимања радњи које не трпе одлагање. У том случају обавезно упутство у писменом облику доставља се у року од три дана од дана издавања усменог упутства. Заменик јавног тужиоца који сматра да је обавезно упутство незаконито и неосновано може изјавити приговор са образложењем непосредно вишем јавном тужиоцу у року од осам дана од дана пријема упутства. Приговор се подноси преко јавног тужиоца који је издао обавезно упутство и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита обавезно упутство које је издао. Јавни тужилац, у поступку преиспитивања, може донети одлуку да стави ван снаге своје обавезно упутство и у том случају приговор се не доставља непосредно вишем јавном тужиоцу. Заменик јавног тужиоца који је изјавио приговор је дужан да поступа по упутству до одлуке непосредно вишег јавног тужиоца. Непосредно виши јавни тужилац дужан је да донесе одлуку у року од осам дана од дана пријема приговора на обавезно упутство. Одлука непосредно вишег јавног тужиоца по приговору је коначна. *Службени гласник РС, број 101/2013 Општа упутства Републичког јавног тужиоца Члан 25. Републички јавни тужилац издаје у писменој форми општа обавезна упутства за поступање свих јавних тужилаца ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању. Општа обавезна упутства Републички јавни тужилац може да изда и на предлог Колегијума Републичког јавног тужилаштва. 3. НАДЛЕЖНОСТ Општа надлежност Члан 26. Код гоњења за кривична дела, привредне преступе и прекршаје, јавни тужилац поступа пред судом и другим државним органом, предузимајући радње на које је законом овлашћен. Јавни тужилац поступа у парничном, управном, извршном, ванпарничном и другом поступку, вршећи при томе радње на које је посебним законима овлашћен. Јавни тужилац поступа у границама своје стварне и месне надлежности, у оквиру надлежности органа пред којим поступа. Захтев за одлагање и прекид извршења Члан 27. Јавни тужилац може захтевати одлагање или прекид извршења одлуке кад сматра да постоје разлози да се ванредним правним средством побија одлука донета у судском или другом поступку. Захтев се подноси органу који дозвољава извршење одлуке, а ако је извршење почело – органу који га спроводи заједно са доказом да је уложио ванредно правно средство. Последице усвајања захтева Члан 28. У случају усвајања захтева јавног тужиоца из члана 27. овог закона, одлагање или прекид извршења траје до доношења одлуке о ванредном правном средству јавног тужиоца. Одлука о одлагању или прекиду извршења престаје да важи ако јавни тужилац у року од 30 дана од њеног пријема не уложи ванредно правно средство. Надлежност Републичког јавног тужиоца Члан 29. Републички јавни тужилац врши надлежност јавног тужилаштва у оквиру права и дужности Републике Србије. Републички јавни тужилац надлежан је да поступа пред свим судовима и другим органима у Републици Србији и да предузима све радње на које је јавно тужилаштво овлашћено. Надлежан је и да: 1. улаже ванредна правна средства у складу са законом; 2. надзире рад јавних тужилаштава и спровођење упутстава, прати и проучава праксу јавних тужилаштава и судова; 3. предлаже програме стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; 4. подноси Народној скупштини редовни годишњи извештај о раду јавних тужилаштава у Републици Србији и извештаје које затражи надлежни одбор Народне скупштине; 5. врши друге послове одређене законом. У пословима из своје надлежности, Републички јавни тужилац поступа непосредно и преко својих заменика. *Службени гласник РС, број 101/2013 Надлежност апелационог и јавних тужилаца посебне надлежности Члан 30. Апелациони јавни тужилац врши надлежност апелационог јавног тужилаштва и надлежан је да поступа пред апелационим судом и другим судовима и органима на начин прописан законом, као и да надзире и усмерава основна и виша јавна тужилаштва са своје територије, у складу са овим законом. Апелациони јавни тужилац у седишту Привредног апелационог суда поступа и пред тим судом. Тужилац за организовани криминал и Тужилац за ратне злочине поступају пред надлежним судовима у првом и другом степену и врше друге послове у складу са законом. Надлежност вишег и основног јавног тужиоца Члан 31. Виши јавни тужилац врши надлежност вишег јавног тужилаштва и надлежан је да поступа пред вишим судом и другим судовима и органима на начин прописан законом и да надзире и усмерава подручна основна јавна тужилаштва на начин прописан овим законом. Основни јавни тужилац врши надлежност основног јавног тужилаштва и поступа пред основним судом. Основни јавни тужилац у седишту привредног суда поступа и пред тим судом. Преношење надлежности Члан 32. Ако јавно тужилаштво не може да врши надлежност, Републички јавни тужилац може пренети његову надлежност на друго јавно тужилаштво истог или вишег степена. Преношење надлежности траје док се не створе услови за рад надлежног јавног тужилаштва. Одлучивање о захтеву за изузеће Члан 33. Одлуку о изузећу заменика јавног тужиоца доноси јавни тужилац, а о захтеву за изузеће јавног тужиоца непосредно виши јавни тужилац. Државно веће тужилаца доноси одлуку о изузећу Републичког јавног тужиоца, по прибављеном мишљењу Колегијума Републичког јавног тужилаштва. 4. УПРАВА У ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ Руковођење пословима управе у јавном тужилаштву Члан 34. Јавни тужилац је носилац управе у јавном тужилаштву и одговоран је за правилан и благовремен рад јавног тужилаштва, у складу са законом и Правилником о управи у јавним тужилаштвима. Јавни тужилац одређује организацију и рад јавног тужилаштва, одлучује о правима по основу рада заменика јавног тужиоца и о радним односима особља у јавном тужилаштву, отклања неправилност и одуговлачење у раду, стара се о одржавању самосталности у раду и угледу јавног тужилаштва и врши друге послове на које је овлашћен законом или другим прописом. Замењивање јавног тужиоца у управи Члан 35. Јавног тужиоца који је одсутан или спречен да руководи јавним тужилаштвом замењује заменик јавног тужиоца одређен годишњим распоредом послова . Ако није одређено или нема услова да се одреди ко руководи уместо јавног тужиоца, непосредно виши јавни тужилац одређује руководиоца из реда заменика јавних тужилаца. Вршилац функције јавног тужиоца Члан 36. Ако јавном тужиоцу престане функција, Републички јавни тужилац поставља вршиоца функције јавног тужиоца док нови јавни тужилац не ступи на функцију, а највише на годину дана. Вршиоца функције Републичког јавног тужиоца поставља Државно веће тужилаца. Лични лист Члан 37. Државно веће тужилаца води лични лист за сваког јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запосленог у јавном тужилаштву. Податке које лични лист садржи Државном већу тужилаца прослеђује јавни тужилац и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило. Подаци које садржи лични лист јесу службена тајна и могу да се користе само у сврху примене овог закона. Обавезе јавних тужилаца при достављању података потребних за вођење личих листова прописује Државно веће тужилаца. Садржина личног листа Члан 38. Лични лист јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца садржи име, презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, испуњавању норме, упућивању на рад у друго јавно тужилаштво, удаљавању са функције, дисциплинским мерама, престанку функције, објављеним стручним или научним радовима, вредновању рада, учешћу у програмима стручног усавршавања, знању страних језика и другим посебним знањима, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Лични лист запосленог у јавном тужилаштву садржи име и презиме и податке о рођењу, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, вредновању рада, кретању у служби, објављеним радовима, учешћу у програмима стручног усавршавања, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке. Органи који имају податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе на захтев Државног већа тужилаца. Образац и ближу садржину личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Државно веће тужилаца. Правилник о управи у јавним тужилаштвима Члан 39. Правилником о управи у јавним тужилаштвима уређују се: однос јавног тужилаштва према другим државним органима, грађанима и јавности, начин вођења евиденција, начин расподеле предмета, руковање предметима, поступање са архивским материјалом и друга питања значајна за рад јавних тужилаштава. Правилник о управи у јавним тужилаштвима доноси министар надлежан за правосуђе, по прибављеном мишљењу Републичког јавног тужиоца. Правилник о управи у јавним тужилаштвима објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Надзор над применом Правилника Члан 40. Министарство надлежно за правосуђе врши надзор над применом Правилника о управи у јавним тужилаштвима. Министарство надлежно за правосуђе може у вршењу послова надзора од јавних тужилаштава тражити извештаје и податке. Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор заменика јавног тужиоца у тужилаштву чији рад надзире. Последице надзора Члан 41. Записник о извршеном надзору доставља се јавном тужиоцу тужилаштва у коме је вршен надзор, непосредно вишем јавном тужиоцу и министру надлежном за правосуђе. Јавни тужилац је дужан да непосредно вишег јавног тужиоца, Републичког јавног тужиоца и министра надлежног за правосуђе обавести о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали. Рок за обавештавање одређује се Правилником о управи у јавним тужилаштвима. Глава трећа ПРАВОСУДНА УПРАВА Послови правосудне управе у тужилаштву Члан 42. У правосудну управу спадају послови којима се обезбеђује вршење послова у јавним тужилаштвима, посебно обезбеђивање материјалних, финансијских, просторних и других услова за рад јавних тужилаштава, обезбеђују финансијска средства за стручно усавршавање јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца и особља, прописивање стандарда за простор и опрему у јавном тужилаштву, давање сагласности на акт о унутрашњем уређењу и систематизацији јавног тужилаштва и други послови. Надлежност у пословима правосудне управе Члан 43. Послове правосудне управе врши министарство надлежно за правосуђе, изузев послова правосудне управе који се односе на обезбеђивање финансијских услова за рад јавних тужилаштава, које обавља Државно веће тужилаца, у складу са одредбом члана 127. овог закона. Министарство надлежно за правосуђе може у вршењу послова правосудне управе од јавних тужилаштава тражити извештаје и податке. Забрана утицаја на самосталност јавног тужилаштва Члан 44. Ништав је сваки појединачни акт правосудне управе, којим се дира у самосталност јавног тужилаштва. Ништавост акта из става 1. овог члана утврђује Управни суд. Глава четврта ПОЛОЖАЈ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА 1. ОСНОВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ Самосталност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Члан 45. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца су у вршењу функције самостални од извршне и законодавне власти. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужни су да очувају поверење у своју самосталност у раду. Нико изван јавног тужилаштва нема право да одређује послове јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, нити да утиче на одлучивање у предметима. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца своје одлуке морају да образлажу само надлежном јавном тужиоцу. Непристрасност Члан 46. Функција јавног тужиоца врши се у јавном интересу ради обезбеђивања примене Устава и закона, при чему се мора обезбедити поштовање и заштита људских права и основних слобода. Функција јавног тужиоца мора се вршити непристрасно. Етички кодекс Члан 47. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у вршењу своје функције поступају у складу са Етичким кодексом, који доноси Државно веће тужилаца. Јавност рада Члан 48. Рад јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца је јаван, осим ако законом није другачије прописано. Забрана политичког деловања и послови неспојиви са јавнотужилачком функцијом Члан 49. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не могу бити чланови политичких странака, нити политички деловати на други начин. Службе, послови и поступци неспојиви са јавнотужилачком функцијом одређују се законом. Материјална независност и права из радног односа Члан 50. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право на плату довољну да обезбеди њихову самосталност и сигурност њихових породица. Плата носилаца јавнотужилачке функције мора бити у складу са достојанством јавнотужилачке функције и теретом одговорности. Плата носилаца јавнотужилачке функције уређује се овим законом. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено. Имунитет Члан 51. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не могу бити позвани на одговорност за изражено мишљење у вршењу тужилачке функције, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца не могу бити лишени слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу тужилачке функције, односно службе, без одобрења надлежног одбора Народне скупштине. Одговорност за штету Члан 52. За штету коју јавни тужилац и заменик јавног тужиоца проузрокују незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија. Кад је коначном одлуком Уставног суда, правоснажном судском одлуком, односно поравнањем пред судом или другим надлежним органом утврђено да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом Република Србија може тражити од јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца накнаду исплаћеног износа. Право на удруживање Члан 53. Јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца, тужилачки помоћници и приправници имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувањa самосталности у раду јавних тужилаштава. Право струковног удруживања подразумева и учешће у активностима струковних удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у јавном тужилаштву. *Службени гласник РС, број 101/2013 Стручно усавршавање Члан 54. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право и обавезу на стручно усавршавање о трошку Републике Србије, на начин уређен законом. 2. ТРАЈАЊЕ ФУНКЦИЈЕ Трајање функције јавног тужиоца Члан 55. Јавни тужилац се бира из реда јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца, односно међу лицима која испуњавају прописане услове за избор, на период од шест година и може бити поново биран. Јавни тужилац коме функција престане на лични захтев или ако не буде поново изабран, обавезно се бира на функцију заменика јавног тужиоца коју је обављао пре избора. Уколико је биран за јавног тужиоца вишег степена из нижег јавног тужилаштва, тада се након престанка функције јавног тужиоца обавезно бира на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву вишег степена, којим је руководио. Ако је јавни тужилац изабран међу лицима која нису били заменици јавног тужиоца, након престанка функције, такво лице се обавезно бира на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву у којем је био јавни тужилац. Одлуку о избору доноси Државно веће тужилаца. Пре истека времена на који је биран или пре навршења радног века функција јавном тужиоцу може престати само под условима и из разлога предвиђеним овим законом. Трајање функције заменика јавног тужиоца Члан 56. Мандат заменика јавног тужиоца који је први пут изабран на функцију траје три године, а сваки наредни избор је трајан. Пре истека времена на који је биран или пре навршења радног века функција заменику јавног тужиоца може престати само под условима и из разлога предвиђеним овим законом. Настављање функције Члан 57. Ако јавно тужилаштво буде укинуто јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца настављају да врше функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву које одреди Државно веће тужилаца, на предлог Републичког јавног тужиоца. Сматра се да је јавно тужилаштво укинуто и ако је подручје на којем врши надлежност подељено на два или више јавних тужилаштава. Ако буде смањен број заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву заменик јавног тужиоца наставља да врши ту функцију у јавном тужилаштву које одреди Државно веће тужилаца, на предлог Републичког јавног тужиоца. *Службени гласник РС, број 101/2013 3. УДАЉЕЊЕ СА ФУНКЦИЈЕ Разлози за удаљење Члан 58. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца удаљују се са функције кад им је одређен притвор. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца могу бити удаљени са функције кад је покренут поступак за њихово разрешење или кривични поступак за дело због кога могу бити разрешени. Одлучивање о удаљењу Члан 59. Одлуку о обавезном удаљењу заменика јавног тужиоца доноси јавни тужилац, а о обавезном удаљењу јавног тужиоца непосредно виши јавни тужилац. Ако удаљење није обавезно одлуку доноси Републички јавни тужилац. Одлуку о удаљењу Републичког јавног тужиоца доноси Државно веће тужилаца. Право на приговор Члан 60. Против одлуке Републичког јавног тужиоца о удаљењу када оно није обавезно, јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право приговора Државном већу тужилаца. Против одлуке Државног већа тужилаца о удаљењу када оно није било обавезно, Републички јавни тужилац има право приговора надлежном одбору Народне скупштине. Приговор из ст. 1. и 2. овог члана подноси се у року од три дана, а надлежни орган доноси одлуку по приговору у року од 30 дана. Изјављени приговор из ст. 1. и 2. овог члана не задржава извршење одлуке. Трајање удаљења Члан 61. Удаљење са функције траје до укидања притвора, правоснажног окончања поступка за разрешење или правоснажног окончања кривичног поступка. Републички јавни тужилац или Државно веће тужилаца могу укинути одлуку о удаљењу пре окончања поступка за разрешење. 4. ПРЕМЕШТАЈ И УПУЋИВАЊЕ Премештај Члан 62. Заменик јавног тужиоца може бити трајно премештен у друго јавно тужилаштво истог степена, само уз своју писмену сагласност. Решење о премештају доноси Републички јавни тужилац. У случају из члана 57. овог закона, заменик јавног тужиоца може бити премештен и без своје сагласности, на основу одлуке Државног већа тужилаца. Заменик јавног тужиоца наставља трајно да обавља функцију у јавном тужилаштву у које је премештен. Упућивање Члан 63. Заменик јавног тужиоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен у друго јавно тужилаштво најдуже на једну годину. На предлог јавног тужиоца посебне надлежности, заменик јавног тужиоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности најдуже на четири године. Када се заменик јавног тужиоца упућује у тужилаштво вишег степена, мора испуњавати услове за избор за заменика јавног тужиоца тужилаштва у које се упућује. Изузетно, заменик јавног тужиоца може бити упућен и без своје сагласности у друго јавно тужилаштво истог или нижег степена, због недовољног броја заменика јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву. Упућивање из става 3. овог члана може трајати најдуже једну годину. Решење о упућивању доноси Републички јавни тужилац. Упућивање у други државни орган, институцију надлежну за обуку у правосуђу или међународну организацију Члан 64. Заменик јавног тужиоца може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Државно веће тужилаца, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа. Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог руководиоца органа, односно институције или организације у коју се заменик јавног тужиоца упућује, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца у коме заменик јавног тужиоца врши своју функцију, уз писмену сагласност заменика јавног тужиоца. Упућивање може трајати најдуже три године. Решење о упућивању доноси Државно веће тужилаца. 5. НЕСПОЈИВОСТ ТУЖИЛАЧКЕ ФУНКЦИЈЕ СА ДРУГИМ ФУНКЦИЈАМА, ПОСЛОВИМА ИЛИ ПРИВАТНИМ ИНТЕРЕСИМА Однос других функција, послова или приватних интереса са функцијом јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Члан 65. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не могу бити на функцији у органима који доносе прописе, и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе, бити чланови политичке странке, бавити се јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге или давати правне савете уз накнаду. Изузетно од става 1. овог члана, јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца, може бити члан органа управљања институције надлежне за обуку у правосуђу, на основу одлуке Државног већа тужилаца, у складу са посебним законом. Са јавнотужилачком функцијом неспојиви су и друге функције, послови или приватни интереси који су супротни достојанству и самосталности јавног тужилаштва или штете његовом угледу. Државно веће тужилаца утврђује друге функције и послове који су у супротности са достојанством, односно нарушавају самосталност или штете угледу јавног тужилаштва. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду. У случајевима одређеним законом, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Државног већа тужилаца, уз прибављено мишљење непосредно вишег јавног тужиоца, односно јавног тужиоца, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, као и познавање страног језика. *Службени гласник РС, број 104/2009 Дужност обавештавања Члан 66. Заменик јавног тужиоца је дужан да писмено обавести јавног тужиоца о другој функцији, послу или приватном интересу за које постоји могућност да су неспојиви са његовом функцијом, као и о послу или приватном интересу чланова своје уже породице за које постоји могућност да су неспојиви са његовом функцијом. Јавни тужилац о таквој својој функцији, послу или приватном интересу обавештава непосредно вишег јавног тужиоца, а Републички јавни тужилац обавештава Државно веће тужилаца. Покретање поступка Члан 67. Јавни тужилац је дужан да покрене поступак одлучивања о неспојивости функције нижег јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца пред Републичким јавним тужиоцем, када сазна и оцени да је вероватно постојање разлога из члана 65. ст. 1, 3. и 4. овог закона. Државно веће тужилаца покреће и води поступак одлучивања о неспојивости функције Републичког јавног тужиоца са другим функцијама, пословима или његовим приватним интересима. *Службени гласник РС, број 104/2009 Одлучивање о неспојивости Члан 68. Када Републички јавни тужилац утврди да су друга функција или посао који врши јавни тужилац или заменик јавног тужиоца или приватни интерес који остварује неспојиви са јавнотужилачком функцијом, а не постоје разлози за разрешење, о томе обавештава непосредно вишег јавног тужиоца, јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца на кога се одлука о неспојивости односи. Када Државно веће тужилаца утврди да су друга функција или посао које врши Републички јавни тужилац или приватни интерес који остварује неспојиви са јавнотужилачком функцијом о томе обавештава Републичког јавног тужиоца, а ако постоје разлози за разрешење о томе обавештава Владу. Државно веће тужилаца, односно Републички јавни тужилац из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да поднесу дисциплинску пријаву. 6. МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ Основна плата Члан 69. Плата јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца одређује се на основу основне плате. Основна плата одређује се множењем коефицијената за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плата. Основица за обрачун и исплату плата јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца једнака је основици за обрачун и исплату плата судија. Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тиме што се сваки заменик јавног тужиоца разврстава у једну од пет платних група. Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не могу да уз плату примају и пензију остварену у складу са посебним прописима. *Службени гласник РС, број 101/2013 Платне групе Члан 70. Заменици јавних тужилаца су разврстани у четири платне групе, које су изражене у коефицијентима. У првој платној групи су заменици основних јавних тужилаца. У другој платној групи су заменици виших јавних тужилаца и заменици тужилаца посебне надлежности. У трећој платној групи су заменици апелационих тужилаца. У четвртој платној групи су заменици Републичког јавног тужиоца. У петој платној групи је Републички јавни тужилац. Коефицијенти Члан 71. Прва платна група има коефицијент 3,00. Друга платна група има коефицијент 3,50. Трећа платна група има коефицијент 4,00. Четврта платна група има коефицијент 5,00. Пета платна група има коефицијент 6,00. Основна плата јавног тужиоца Члан 72. Основна плата јавног тужиоца једнака је основној плати председника суда опште надлежности пред којим јавни тужилац поступа. Основна плата јавног тужиоца посебне надлежности једнака је плати председника вишег суда пред којим тај тужилац поступа. Основна плата Републичког јавног тужиоца једнака је плати председника Врховног касационог суда. *Службени гласник РС, број 104/2009 Плата у случају премештаја, односно упућивања и увећање основне плате Члан 73. Заменик јавног тужиоца који је премештен, односно упућен у друго јавно тужилаштво, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију има право на основну плату заменика јавног тужиоца тог јавног тужилаштва, односно основну плату у министарству надлежном за правосуђе, установи или међународној организацији у коју је премештен, односно упућен, ако је за њега повољнија. Престао је да важи ранији став 2. (види Одлуку УС - 63/2016-23) Основна плата заменика јавних тужилаца који обавља функцију у јавном тужилаштву у коме се не могу попунити места заменика јавних тужилаца може се увећати до 50%, на основу одлуке Државног већа тужилаца. Основна плата јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%, на основу одлуке Државног већа тужилаца. Престали су да важе ранији ст. 5. и 6. (види Одлуку УС - 63/2016-23) Глава пета ИЗБОР Основна правила за избор јавног тужиоца Члан 74. Јавног тужиоца, на предлог Владе, бира Народна скупштина на период од шест година и може бити поново биран. О предложеним кандидатима за Републичког јавног тужиоца прибавља се мишљење надлежног одбора Народне скупштине. Влада предлаже Народној скупштини једног или више кандидата за избор на функцију јавног тужиоца. Кандидате из става 2. овог члана Влада предлаже са листе кандидата које утврђује Државно веће тужилаца. Државно веће тужилаца доставља Влади листу једног или више кандидата за избор на функцију јавног тужиоца. У случају да Државно веће тужилаца предложи Влади само једног кандидата, Влада може вратити предлог Државном већу тужилаца. Уколико Републички јавни тужилац не буде поново изабран на исту функцију када му престане мандат или му је функција Републичког јавног тужиоца престала на лични захтев, обавезно се бира за заменика Републичког јавног тужиоца. Одлуку о избору доноси Државно веће тужилаца. Уколико јавни тужилац не буде поново изабран на исту функцију када му престане мандат или му је функција јавног тужиоца престала на лични захтев, бира се за заменика јавног тужиоца у смислу члана 55. став 2. овог закона. Основна правила за избор заменика јавног тужиоца Члан 75. Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, бира за заменика јавног тужиоца лице које се први пут бира на ову функцију на период од три године. Државно веће тужилаца предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно место заменика јавног тужиоца., Државно веће тужилаца бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције, у истом или другом јавном тужилаштву. Државно веће тужилаца одлучује и о избору заменика јавних тужилаца који су на сталној функцији у друго или више јавно тужилаштво. Број заменика јавних тужилаца за свако јавно тужилаштво утврђује Државно веће тужилаца, уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 111/2014 (Одлука УС) 1. УСЛОВИ ЗА ИЗБОР Општи услови Члан 76. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца. Посебни услови Члан 77. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабрано лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци након положеног правосудног испита, и то: – четири године за основног јавног тужиоца и три године за заменика основног јавног тужиоца; – седам година за вишег јавног тужиоца и шест година за заменика вишег јавног тужиоца; – десет година за апелационог јавног тужиоца и јавног тужиоца посебне надлежности и осам година за заменике апелационог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца посебне надлежности; – дванаест година за Републичког јавног тужиоца и једанаест година за заменика Републичког јавног тужиоца. Утврђивање стручности и оспособљености кандидата за заменика јавног тужиоца који се први пут бира *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 77а У поступку избора заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију у јавном тужилаштву проверава се стручност и оспособљеност кандидата. Стручност и оспособљеност кандидата проверава се на испиту који организује Државно веће тужилаца. Успех на испиту изражава се оценама од 1 до 5. Кандидат за заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију у основном јавном тужилаштву и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Државно веће тужилаца, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији. Државно веће тужилаца прописује програм и начин полагања испита на коме се проверава стручност и оспособљеност кандидата. *Службени гласник РС, број 106/2015 2. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР Оглашавање избора Члан 78. Избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца оглашава Државно веће тужилаца. Оглас се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног обавештавања које покрива територију целе Републике Србије. Подношење пријава Члан 79. Пријаве се подносе Државном већу тужилаца у року од 15 дана од дана објављивања огласа. Уз пријаве се подносе докази о испуњењу услова за избор, уколико се већ не налазе у јавном тужилаштву. Прибављање података и мишљења Члан 80. Државно веће тужилаца прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености у раду и достојности кандидата. Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци. Разговор са кандидатима Члан 81. Пре доношења одлуке о избору Државно веће тужилаца обавља разговор са пријављеним кандидатом. *Службени гласник РС, број 101/2013 Предлагање и избор Члан 82. При предлагању и избору кандидата за јавнотужилачку функцију Државно веће тужилаца саставља ранг листу кандидата на основу стручности, оспособљености и достојности кандидата, а према критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности које прописује Државно веће тужилаца, у складу са законом. Стручност подразумева поседовање теоријског и практичког знања потребног за обављање јавнотужилачке функције. Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању јавнотужилачких предмета. Достојност подразумева моралне особине које јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Моралне особине су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа јавног тужилаштва у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање самосталности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о јавном тужилаштву у јавности. При избору и предлагању за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине која је у службеној употреби у суду. Приликом избора и предлагања кандидата за јавнотужилачку функцију забрањена је дискриминација по било ком основу. Ранг листа из става 1. овог члана објављује се на интернет страници Државног већа тужилаца. Државно веће тужилаца образлаже предлог и одлуку о избору кандидата за јавнотужилачку функцију. *Службени гласник РС, број 101/2013 3. ЗАКЛЕТВА И СТУПАЊЕ НА ФУНКЦИЈУ Полагање заклетве Члан 83. Републички јавни тужилац полаже заклетву пред Народном скупштином. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који се први пут бира пре ступања на функцију полаже заклетву пред председником Народне скупштине. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који је изабран из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца не полаже поново заклетву. Текст заклетве Члан 84. Текст заклетве гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу јавнотужилачку функцију вршити предано, савесно и непристрасно и штитити уставност и законитост, људска права и грађанске слободе”. Ступање на функцију Члан 85. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца ступају на функцију на свечаној седници у јавном тужилаштву за које су изабрани. Ступањем на функцију престаје им друга функција у јавном тужилаштву. Кад се сматра да није било избора Члан 86. Сматра се да јавни тужилац и заменик јавног тужиоца није изабран ако без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора на функцију, о чему одлуку доноси Републички јавни тужилац. На одлуку из става 1. овог члана допуштен је приговор Државном већу тужилаца у року од осам дана. О одлуци Републичког јавног тужиоца и Државног већа тужилаца обавештава се Народна скупштина, у случају када је надлежна за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Одлуку о разлозима за неступање на функцију Републичког јавног тужиоца доноси Државно веће тужилаца, а одлуку о приговору надлежни одбор Народне скупштине. Глава шеста ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ Сви разлози за престанак функције Члан 87. Функција јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца престаје на лични захтев, кад наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност или кад буде разрешен. Јавном тужиоцу функција престаје и ако не буде поново изабран, а заменику јавног тужиоца ако не буде изабран на сталну функцију. 1. УТВРЂИВАЊЕ РАЗЛОГА ЗА ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ Престанак функције на лични захтев Члан 88. Јавни тужилац подноси писмени захтев за престанак функције Народној скупштини, о чему обавештава Државно веће тужилаца. Заменик јавног тужиоца подноси писмени захтев за престанак функције Државном већу тужилаца. Захтев може бити повучен док функција јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца не престане одлуком Народне скупштине, односно Државног већа тужилаца. Ако о захтеву за престанак функције не буде одлучено у року од 30 дана, сматра се да је функција јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева. Навршење радног века Члан 89. Јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца престаје функција кад наврше 65 година, по сили закона. *Службени гласник РС, број 117/2014 Трајни губитак радне способности Члан 90. Јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца престаје функција јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење функције. Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед доноси Државно веће тужилаца, на предлог јавног тужиоца, непосредно вишег јавног тужиоца и самог јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Надлежност и покретање поступка Члан 91. Поступак за утврђивање разлога за престанак функције јавног тужиоца на лични захтев, услед навршења радног века или трајног губитка способности за обављање функције, води Државно веће тужилаца. О утврђеним разлозима Државно веће тужилаца доноси одлуку коју доставља Народној скупштини ради одлучивања о престанку функције јавног тужиоца. Утврђивање разлога за престанак функције заменика јавног тужиоца на лични захтев, услед навршења радног века или трајног губитка способности за обављање функције, врши Државно веће тужилаца и о томе доноси одлуку. Одлука из става 3. овог члана садржи разлоге за престанак функције и датум престанка функције. 2. УТВРЂИВАЊЕ РАЗЛОГА ЗА РАЗРЕШЕЊЕ Разлози за разрешење Члан 92. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца разрешавају се кад су правноснажно осуђени за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које их чини недостојним јавнотужилачке функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја. Посебно о нестручном вршењу функције Члан 93. Нестручним се сматра недовољно успешно вршење јавнотужилачке функције, ако јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца добије оцену „не задовољава”, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Надлежност и покретање поступка за разрешење Члан 94. Иницијативу за разрешење јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца може поднети свако лице. Поступак за разрешење покреће се предлогом јавног тужиоца, непосредно вишег јавног тужиоца, Републичког јавног тужиоца, министра надлежног за правосуђе, органа надлежних за вредновање рада и Дисциплинске комисије. Поступак за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може покренути и Државно веће тужилаца по службеној дужности. Разлоге за разрешење утврђује Државно веће тужилаца. *Службени гласник РС, број 101/2010 Поступак пред Државним већем тужилаца Члан 95. Државно веће тужилаца утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност. Поступак може бити јаван на захтев јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца против којег се води поступак. Државно веће тужилаца дужно је да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће. Одлука Државног већа тужилаца мора бити образложена. Против одлуке Државног већа тужилаца којом су утврђени разлози за разрешење, јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца може изјавити приговор Државном већу тужилаца у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Државно веће тужилаца може одбацити приговор ако није изјављен у року, усвојити приговор и изменити одлуку или одбити приговор и потврдити одлуку. Одлука којом су утврђени разлози за разрешење постаје правноснажна када је потврђена у поступку по приговору или истеком рока за изјављивање приговора ако приговор није изјављен. Одлука Државног већа тужилаца којом су утврђени разлози за разрешење јавног тужиоца доставља се Влади. *Службени гласник РС, број 101/2010 **Службени гласник РС, број 101/2013 Положај јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца у поступку Члан 96. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право да своје наводе усмено изложи пред Државним већем тужилаца. 3. ОДЛУКА О ПРЕСТАНКУ ФУНКЦИЈЕ Доношење одлуке Члан 97. Одлуку о престанку функције јавног тужиоца доноси Народна скупштина, при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Владе. Влада предлаже разрешење јавног тужиоца на основу разлога за разрешење утврђених од стране Државног већа тужилаца. Одлуку о престанку функције заменика јавног тужиоца доноси Државно веће тужилаца. Јавнотужилачка функција престаје оног дана који Народна скупштина, односно Државно веће тужилаца наведе у својој одлуци, изузев у случају из члана 88. став 4. и члана 89. овог закона. Одлука о престанку функције објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије.” *Службени гласник РС, број 117/2014 Жалба Уставном суду Члан 98. Против одлуке Народне скупштине, односно Државног већа тужилаца о престанку функције, јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право жалбе Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке. Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције. Одлука Уставног суда је коначна и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 101/2010 Глава седма ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Појам Члан 99. Вредновање рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца представља основ за избор, обавезну обуку и разрешење. Вредновање рада врши се на основу јавно објављених, објективизираних и јединствених критеријума заснованих на примењивим и упоредивим мерилима које утврђује Државно веће тужилаца Правилником о критеријумима и мерилима вредновања рада. Период за који се врши вредновање Члан 100. Рад јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца на сталној функцији редовно се вреднује једном у три године, а заменика јавног тужиоца који је први пут изабран једном годишње. Изузетно, на основу одлуке Државног већа тужилаца, рад јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може се вредновати и ванредно. Оцене Члан 101. Вредновање се изражава оценом. Оцене су: „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију”, „успешно обавља јавнотужилачку функцију” и „не задовољава”. Оцена се уписује у лични лист јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право приговора Државном већу тужилаца у року од 15 дана од дана достављања одлуке о вредновању рада, која мора бити образложена. Поступак вредновања Члан 102. Вредновање рада јавног тужиоца врши непосредно виши јавни тужилац, уз прибављено мишљење колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва. Вредновање рада заменика јавног тужиоца врши јавни тужилац, уз прибављено мишљење колегијума јавног тужилаштва. Приликом вредновања рада узимају се у обзир периодични извештаји о прегледу рада јавних тужилаштава. Глава осма ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ И ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК Дисциплински прекршај Члан 103. Дисциплински прекршај је несавесно вршење јавнотужилачке функције или понашање јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца недостојно јавнотужилачке функције, а који је прописан овим законом. Дисциплински прекршаји Члан 104. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца чини дисциплински прекршај ако: – не израђује јавнотужилачке одлуке и не улаже редовна и ванредна правна средства у прописаном року; – учестало пропушта или касни на заказане претресе, расправе и друге процесне радње у предметима који су му додељени у рад; – пропусти да тражи изузеће у предметима где за то постоје законски разлози; – одбије вршење послова и задатака који су му поверени; – не извршава писмена упутства надређеног јавног тужиоца; – очигледно крши обавезе правилног поступања према судијама у поступку, странкама, њиховим правним заступницима, сведоцима, особљу или колегама; – се упушта у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води; – даје непотпуне или нетачне податке од значаја за рад Државног већа тужилаца у поступку избора и разрешења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, утврђивања дисциплинске одговорности и другим питањима из његове надлежности; – крши начело непристрасности и угрожава поверење грађана у јавно тужилаштво; – обавља активности које су законом одређене као неспојиве са јавнотужилачком функцијом; – прихвата поклоне супротно прописима који регулишу сукоб интереса; – не поштује радно време; – ако значајно крши одредбе Етичког кодекса; – неоправдано не похађа обавезне програме обуке. Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед дисциплинског прекршаја из става 1. овог члана дошло до озбиљног поремећаја у вршењу јавнотужилачке функције или обављања радних задатака у јавном тужилаштву или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у јавно тужилаштво, а нарочито застаревања кривичног гоњења, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја. Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се три пута правноснажно утврђена одговорност јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца за дисциплински прекршај. Дисциплинске санкције Члан 105. Дисциплинске санкције су: јавна опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана напредовања у трајању од три године. Дисциплинска санкција изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја. Јавна опомена може бити изречена само када се први пут утврди одговорност јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца за дисциплински прекршај. Дисциплински органи Члан 106. Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Државно веће тужилаца. Чланове дисциплинских органа именује Државно веће тужилаца из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца. Састав, услове за именовање, трајање мандата и начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима, уређује Државно веће тужилаца, својим актом, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. Дисциплински поступак Члан 107. Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца. Предлог за вођење дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве. Дисциплински поступак је хитан и затворен за јавност, изузев уколико јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца у односу на кога се поступак води не захтева да поступак буде јаван. Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је дисциплински прекршај учињен. *Службени гласник РС, број 101/2013 Одлуке Дисциплинског тужиоца Члан 108. Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву као неосновану или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка. Положај јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца у дисциплинском поступку Члан 109. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право да одмах буде обавештен о предлогу Дисциплинског тужиоца, да се упозна са предметом и пратећом документацијом и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом. Одлуке Дисциплинске комисије Члан 110. Након спроведеног дисциплинског поступка, Дисциплинска комисија може да одбије предлог Дисциплинског тужиоца или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску санкцију. Против одлуке Дисциплинске комисије, Дисциплински тужилац и јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца против кога се води дисциплински поступак, могу изјавити жалбу Државном већу тужилаца, у року од осам дана од дана достављања одлуке. Одлуке Државног већа тужилаца Члан 111. Одлучујући по жалби, Државно веће тужилаца може да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да је преиначи. Државно веће тужилаца је дужно да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе. Одлука Државног већа тужилаца је коначна. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца коме је изречена дисциплинска санкција може покренути управни спор. Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. *Службени гласник РС, број 101/2013 Глава девета КОЛЕГИЈУМ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА Састав колегијума јавног тужилаштва Члан 112. Колегијум јавног тужилаштва сачињавају јавни тужилац и сви заменици јавног тужиоца у том јавном тужилаштву. Сазивање колегијума јавног тужилаштва Члан 113. Колегијум јавног тужилаштва сазива и њиме руководи јавни тужилац или заменик јавног тужиоца којег он одреди. Јавни тужилац је дужан да сазове колегијум јавног тужилаштва на захтев најмање трећине својих заменика. Начин рада и одлучивања Члан 114. Колегијум јавног тужилаштва одлучује ако је присутно најмање две трећине заменика јавног тужиоца, а одлука је пуноважна ако за њу гласа већина присутних чланова. Надлежност колегијума јавног тужилаштва Члан 115. Колегијум јавног тужилаштва: – даје мишљење Државном већу тужилаца о кандидатима за заменике јавног тужиоца у свом или непосредно нижем јавном тужилаштву; – даје мишљење Државном већу тужилаца о кандидатима за јавне тужиоце у непосредно нижем јавном тужилаштву; – разматра извештај о раду јавног тужилаштва за претходну годину; – разматра питања од значаја за стручно усавршавање и организацију јавног тужилаштва; – врши и друге послове у складу са Правилником о управи у јавном тужилаштву. Колегијум Републичког јавног тужилаштва Члан 116. Колегијум Републичког јавног тужилаштва чине Републички јавни тужилац и сви заменици Републичког јавног тужиоца. Поред надлежности из члана 115. овог закона, Колегијум Републичког јавног тужилаштва: – даје мишљење о нацртима закона или других прописа од значаја за рад јавног тужилаштва или обављање јавнотужилачке функције; – даје мишљење Државном већу тужилаца у поступку решавања захтева за изузеће Републичког јавног тужиоца; – обавља и друге послове у складу са Правилником о управи у јавном тужилаштву. Ради разматрања питања од значаја за рад јавног тужилаштва, Републички јавни тужилац може сазвати проширени Колегијум Републичког јавног тужилаштва, који чине Републички јавни тужилац, заменици Републичког јавног тужиоца, апелациони јавни тужиоци, тужиоци посебне надлежности и виши јавни тужиоци. Глава десета ОСОБЉЕ У ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ Састав и број особља Члан 117. Особље у јавном тужилаштву чине тужилачки помоћници, тужилачки приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима значајним за јавно тужилаштво. Број особља у јавном тужилаштву одређује јавни тужилац актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, уз сагласност министра надлежног за правосуђе. Мерила за одређивање броја особља у јавном тужилаштву утврђује министар надлежан за послове правосуђа. Секретар Члан 118. Републичко јавно тужилаштво има секретара који помаже Републичком јавном тужиоцу у вршењу послова тужилачке управе. За секретара у Републичком јавном тужилаштву може бити постављено лице које испуњава услове за избор за заменика апелационог јавног тужиоца. Секретар Републичког јавног тужилаштва има статус државног службеника на положају. Јавно тужилаштво може имати секретара који помаже јавном тужиоцу у вршењу послова тужилачке управе. Секретара јавног тужилаштва распоређује јавни тужилац. Тужилачки помоћник Члан 119. Тужилачки помоћник помаже јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, израђује нацрте аката, прима на записник пријаве, поднеске и изјаве грађана и самостално или под надзором врши послове предвиђене законом и другим прописима. Јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди, надзире рад тужилачког помоћника. Поступак пријема тужилачких помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 Звања тужилачких помоћника Члан 120. Тужилачки помоћници стичу следећа звања: тужилачки сарадник, виши тужилачки сарадник, саветник и виши саветник. Звање тужилачког сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег тужилачког сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци. Звање саветника може стећи лице које испуњава услове за заменика вишег јавног тужиоца. Звање саветника постоји у Републичком јавном тужилаштву, јавном тужилаштву посебне надлежности и апелационом јавном тужилаштву. У Републичком јавном тужилаштву постоји и звање вишег саветника, које се стиче одлуком Колегијума Републичког јавног тужилаштва, а може га стећи лице које има звање саветника. *Службени гласник РС, број 101/2013 Вредновање рада тужилачких помоћника Члан 121. Рад тужилачког помоћника вреднује јавни тужилац, по прибављеном мишљењу заменика јавног тужиоца с којим тужилачки помоћник ради. На вредновање и последице вредновања тужилачког помоћника сходно се примењују правила о вредновању судијског помоћника. Тужилачки приправник Члан 122. За тужилачког приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима. Тужилачки приправник прима се у основно и више јавно тужилаштво. Број тужилачких приправника одређује се посебно за свако јавно тужилаштво актом министра надлежног за правосуђе. Брисан је ранији став 3. (види члан 19. Закона - 101/2013-13) При пријему тужилачких приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду. Поступак пријема тужилачких приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе. *Службени гласник РС, број 101/2013 **Службени гласник РС, број 106/2015 Радни однос тужилачког приправника Члан 123. Тужилачки приправник прима се у радни однос на три године. Тужилачки приправник који је на првосудном испиту оцењен са „положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време у звању тужилачког сарадника. *Службени гласник РС, број 117/2014 Волонтер Члан 124. Дипломирани правник може бити примљен на обуку у јавно тужилаштво, без заснивања радног односа, ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита (волонтер). Обука Члан 125. Програм обуке тужилачких приправника и тужилачких помоћника утврђује Државно веће тужилаца. Тужилачки приправник и тужилачки помоћник може одређено време бити упућен на обуку у друго јавно тужилаштво, државни орган или орган јединице локалне самоуправе. Остала правила о особљу у јавном тужилаштву Члан 126. Особље у јавном тужилаштву дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед јавног тужилаштва. На заснивање радног односа, права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности особља у јавном тужилаштву примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Глава једанаеста СРЕДСТВА ЗА РАД ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА Члан 127. Средства за рад јавних тужилаштава обезбеђују се у буџету Републике Србије. Средства за рад јавних тужилаштава треба да обимом и приливом одржавају самосталност и редован рад јавних тужилаштава. Државно веће тужилаца предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаштава за текуће расходе, осим расхода за особље у јавним тужилаштвима, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за правосуђе и врши расподелу ових средстава на јавна тужилаштва. Надзор над трошењем средстава буџета опредељених за рад јавних тужилаштава врши Државно веће тужилаца, министарство надлежно за правосуђе и министарство надлежно за финансије. Брисан је ранији став 5. (види члан 4. Закона – 101/2010-4). *Службени гласник РС, број 101/2011 Глава дванаеста ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 1. ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ Наставак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Члан 128. Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца настављају своју дужност у јавним тужилаштвима у којима су изабрани или распоређени по Закону о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 и 106/06) и Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05 и 101/07) до 31. децембра 2009. године. Избор заменика јавних тужилаца Члан 129. Одлуку о броју заменика јавних тужилаца доноси Државно веће тужилаца у року од 30 дана од дана избора првог састава Државног већа тужилаца, уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за правосуђе. Избор заменика јавних тужилаца, у складу са овим законом, извршиће се до 1. децембра 2009. године. Заменици јавних тужилаца изабрани у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године. Првим избором на јавнотужилачку функцију сматра се избор на дужност јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, у складу са раније важећим законима. Избор заменика јавних тужилаца на сталну функцију *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 129а Изузетно од одредаба чл. 99. и 100. овог закона, заменике јавних тужилаца који су први пут изабрани на функцију Одлуком о избору заменика јавног тужиоца („Службени гласник РС”, број 111/09) и Одлуком о избору заменика јавног тужиоца („Службени гласник РС”, број 52/10), а чији рад током трогодишњег мандата није вреднован у складу са чланом 100. овог закона, Државно веће тужилаца ће изабрати на сталну функцију. Одлуку о избору заменика јавних тужилаца из става 1. овог члана Државно веће тужилаца донеће најкасније до 31. децембра 2012. године. Заменици јавних тужилаца из става 1. овог члана ступају на сталну функцију даном истека трогодишњег мандата на који су први пут бирани. Одлука из става 2. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 121/2012 Престанак дужности и права јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који су изабрани по ранијем закону Члан 130. Јавним тужиоцима и заменицима јавних тужилаца који нису изабрани у складу са овим законом дужност престаје 31. децембра 2009. године. Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца из става 1. овог члана, имају право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности. Право на накнаду плате из става 2. овог члана престаје пре протека рока од шест месеци ако јавни тужилац или заменик јавног тужиоца коме је престала дужност заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију. Избор јавних тужилаца Члан 131. Избор Републичког јавног тужиоца извршиће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, а избор осталих јавних тужилаца у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Јавни тужиоци из става 1. овог члана, изабрани у складу са овим законом, ступају на функцију 1. јануара 2010. године. Уступање предмета Члан 132. Предмете у којима до 31. децембра 2009. године поступа јавни тужилац, у складу са Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 и 106/06) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, бр. 63/01 и 42/02), а који нису окончани, уступају се јавним тужиоцима у чију надлежност предмети спадају по овом закону и закону који уређује седишта и подручја јавних тужилаштава. Предмети за које је до 31. децембра 2009. године надлежно Посебно одељење за сузбијање организованог криминала, које је образовано у Окружном јавном тужилаштву у Београду, у складу са Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 и 61/05), а који нису окончани, уступају се Тужилаштву за организовани криминал, које почиње са радом 1. јануара 2010. године. Доношење привремених аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Републичком јавном тужилаштву, апелационим јавним тужилаштвима и Тужилаштву за организовани криминал Члан 133. Привремене акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Републичком јавном тужилаштву, апелационим јавним тужилаштвима и Тужилаштву за организовани криминал донеће министар надлежан за правосуђе до 1. септембра 2009. године. Акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Републичком јавном тужилаштву, апелационим јавним тужилаштвима и Тужилаштву за организовани криминал донеће јавни тужиоци ових тужилаштава у року од шест месеци од дана њиховог ступања на функцију у складу са овим законом. Преузимање средстава за рад, опреме, архиве и запослених Члан 134. Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Републичког јавног тужилаштва преузимају Републичко јавно тужилаштво и апелациона јавна тужилаштава, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опрему и архиву из става 1. овог члана. Државно веће тужилаца образоваће комисију која ће донети решења о распоређивању запослених из Републичког јавног тужилаштва у апелациона јавна тужилаштва, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Посебног одељења за сузбијање организованог криминала Окружног јавног тужилаштва у Београду преузеће Тужилаштво за организовани криминал. Тужилаштво за организовани криминал преузеће запослене из става 4. овог члана, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Права запослених у Републичком јавном тужилаштву Члан 135. На права запослених у Републичком јавном тужилаштву примењују се одредбе закона који уређује права државних службеника и намештеника при промени уређења државних органа. Надлежност Државног већа тужилаца у вези са средствима за рад јавних тужилаштава Члан 136. Престао је да важи од 1. септембра 2011. године (види чл. 9. и 10. Закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2011. годину - 78/2011-3) Подзаконски прописи Члан 137. Подзаконски прописи чије је доношење предвиђено овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, изузев акта из члана 82. став 1. овог закона, који ће се донети у року од 60 дана од дана конституисања Државног већа тужилаца. До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 и 106/06), ако нису супротни одредбама овог закона. 2. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења закона Члан 138. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 и 106/06). Престанак важења других закона Члан 139. Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон и 63/06 – исправка др. закона) у делу који се односи на начин утврђивања плата, додатака и накнада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Ступање закона на снагу и почетак примене Члан 140. Овај закон ступа на снагу даном конституисања Државног већа тужилаца, а примењује се од 1. јануара 2010. године, изузев одредаба чл. 74–84. овог закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Државног већа тужилаца. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву: „Службени гласник РС“, број 104/2009-3 Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2010. године. Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву: „Службени гласник РС“, број 101/2010-4 Члан 6. Стални састав Државног већа тужилаца преиспитаће одлуке првог састава Државног већа тужилаца о престанку дужности јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из члана 130. став 1. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09), у складу са критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности, које ће донети стални састав Државног већа тужилаца. Поступци по жалбама, односно по уставним жалбама које су јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца из става 1. овог члана поднели Уставном суду, окончавају се ступањем на снагу овог закона и предмети се уступају Државном већу тужилаца. Жалбе, односно уставне жалбе из става 2. овог члана сматраће се приговором на одлуку Државног већа тужилаца. Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца из става 1. овог члана који нису поднели жалбу, односно уставну жалбу Уставном суду, могу изјавити приговор на одлуку из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. О овом приговору одлучује стални састав Државног већа тужилаца. У поступку по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца из става 1. овог члана има право да се упозна са предметом, пратећом документацијом и током поступка, као и да усмено пред сталним саставом Државног већа тужилаца изложи своје наводе. Одлука Државног већа тужилаца донета по приговору мора бити образложена, у складу са чланом 17. став 2. Закона о Државном већу тужилаца. Против одлуке сталног састава Државног већа тужилаца донете по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, којом се потврђује одлука првог састава Државног већа тужилаца о престанку дужности, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца из става 1. овог члана може изјавити жалбу Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке. Члан 7. Стални састав Државног већа тужилаца преиспитаће одлуке првог састава Државног већа тужилаца о избору заменика јавних тужилаца на сталну функцију, односно одлуке о предлогу за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који се први пут бирају, ради утврђивања постојања разлога који указују на сумњу у стручност, оспособљеност и достојност појединог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, . Одлука сталног састава Државног већа тужилаца којом се утврђује постојање разлога из става 1. овог члана, представља посебан основ за покретање поступка за разрешење. Поступак за разрешење из става 2. овог члана, стални састав Државног већа тужилаца покреће по службеној дужности. Прво вредновање заменика јавног тужиоца који су први пут изабрани извршиће стални састав Државног већа тужилаца. *Службени гласник РС, број 38/2012 (Одлука УС) Члан 8. Критеријуме и мерила из члана 6. став 1. овог закона, донеће стални састав Државног већа тужилаца у року од 15 дана од дана избора чланова сталног састава Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Члан 9. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву: „Службени гласник РС“, број 101/2013-15 Члан 20. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 17. до 19, које почињу да се примењују од 1. јануара 2014. године. Закон о допунама Закона о јавном тужилаштву: „Службени гласник РС“, број 106/2015-61 Члан 3. Државно веће тужилаца дужно је да пропише програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Министар надлежан за правосуђе донеће акт из члана 2. овог закона у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а члан 1. овог закона почиње да се примењује од 1. септембра 2016. године. На основу члана 122. став 3. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о одређивању броја тужилачких приправника "Службени гласник РС", број 108 од 1. децембра 2017. Члан 1. Овим правилником одређује се број тужилачких приправника који се примају у основно и више јавно тужилаштво. Члан 2. У основним јавним тужилаштвима одређује се број тужилачких приправника, и то: 1) у Основном јавном тужилаштву у Алексинцу – један; 2) у Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу – један; 3) у Основном јавном тужилаштву у Бачкој Паланци – један; 4) у Првом основном јавном тужилаштву у Београду – пет; 5) у Другом основном јавном тужилаштву у Београду – четири; 6) у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду – четири; 7) у Основном јавном тужилаштву у Бечеју – један; 8) у Основном јавном тужилаштву у Бору – један; 9) у Основном јавном тужилаштву у Брусу – један; 10) у Основном јавном тужилаштву у Ваљеву – један; 11) у Основном јавном тужилаштву у Великој Плани – један; 12) у Основном јавном тужилаштву у Великом Градишту – један; 13) у Основном јавном тужилаштву у Владичином Хану – један; 14) у Основном јавном тужилаштву у Врању – један; 15) у Основном јавном тужилаштву у Врбасу – један; 16) у Основном јавном тужилаштву у Вршцу – један; 17) у Основном јавном тужилаштву у Горњем Милановцу – један; 18) у Основном јавном тужилаштву у Деспотовцу – један; 19) у Основном јавном тужилаштву у Зајечару – један; 20) у Основном јавном тужилаштву у Зрењанину – један; 21) у Основном јавном тужилаштву у Јагодини – један; 22) у Основном јавном тужилаштву у Кикинди – један; 23) у Основном јавном тужилаштву у Крагујевцу – два; 24) у Основном јавном тужилаштву у Краљеву – један; 25) у Основном јавном тужилаштву у Крушевцу – један; 26) у Основном јавном тужилаштву у Куршумлији – један; 27) у Основном јавном тужилаштву у Лазаревцу – један; 28) у Основном јавном тужилаштву у Лебану – један; 29) у Основном јавном тужилаштву у Лесковцу – један; 30) у Основном јавном тужилаштву у Лозници – један; 31) у Основном јавном тужилаштву у Мионици – један; 32) у Основном јавном тужилаштву у Младеновцу – један; 33) у Основном јавном тужилаштву у Неготину – један; 34) у Основном јавном тужилаштву у Нишу – три; 35) у Основном јавном тужилаштву у Новом Пазару – два; 36) у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду – три; 37) у Основном јавном тужилаштву у Обреновцу – један; 38) у Основном јавном тужилаштву у Панчеву – један; 39) у Основном јавном тужилаштву у Параћину – један; 40) у Основном јавном тужилаштву у Петровцу на Млави – један; 41) у Основном јавном тужилаштву у Пироту – један; 42) у Основном јавном тужилаштву у Пожаревцу – један; 43) у Основном јавном тужилаштву у Пожеги – један; 44) у Основном јавном тужилаштву у Пријепољу – један; 45) у Основном јавном тужилаштву у Прокупљу – један; 46) у Основном јавном тужилаштву у Рашкој – један; 47) у Основном јавном тужилаштву у Руми – један; 48) у Основном јавном тужилаштву у Сенти – један; 49) у Основном јавном тужилаштву у Смедереву – један; 50) у Основном јавном тужилаштву у Сомбору – један; 51) у Основном јавном тужилаштву у Сремској Митровици – један; 52) у Основном јавном тужилаштву у Старој Пазови – један; 53) у Основном јавном тужилаштву у Суботици – један; 54) у Основном јавном тужилаштву у Трстенику – један; 55) у Основном јавном тужилаштву у Убу – један; 56) у Основном јавном тужилаштву у Ужицу – један; 57) у Основном јавном тужилаштву у Чачку – један; 58) у Основном јавном тужилаштву у Шапцу – један. Члан 3. У вишим јавним тужилаштвима одређује се број тужилачких приправника, и то: 1) у Вишем јавном тужилаштву у Београду – шест; 2) у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву – један; 3) у Вишем јавном тужилаштву у Врању – један; 4) у Вишем јавном тужилаштву у Зајечару – један; 5) у Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину – један; 6) у Вишем јавном тужилаштву у Јагодини – један; 7) у Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу – један; 8) у Вишем јавном тужилаштву у Краљеву – један; 9) у Вишем јавном тужилаштву у Крушевцу – један; 10) у Вишем јавном тужилаштву у Лесковцу – један; 11) у Вишем јавном тужилаштву у Неготину – један; 12) у Вишем јавном тужилаштву у Нишу – два; 13) у Вишем јавном тужилаштву у Новом Пазару – један; 14) у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду – три; 15) у Вишем јавном тужилаштву у Панчеву – један; 16) у Вишем јавном тужилаштву у Пироту – један; 17) у Вишем јавном тужилаштву у Пожаревцу – један; 18) у Вишем јавном тужилаштву у Прокупљу – један; 19) у Вишем јавном тужилаштву у Смедереву – један; 20) у Вишем јавном тужилаштву у Сомбору – један; 21) у Вишем јавном тужилаштву у Сремској Митровици – један; 22) у Вишем јавном тужилаштву у Суботици – један; 23) у Вишем јавном тужилаштву у Ужицу – један; 24) у Вишем јавном тужилаштву у Чачку – један; 25) у Вишем јавном тужилаштву у Шапцу – један. Члан 4. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 122. став 5. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку пријема тужилачких приправника "Службени гласник РС", број 92 од 13. октобра 2017. Члан 1. Овим правилником прописује се поступак пријема тужилачких приправника у јавна тужилаштва. Члан 2. Попуна слободних места тужилачких приправника врши се после јавног конкурса који оглашава министарство надлежно за послове правосуђа у „Службеном гласнику Републике Србије” и на својој интернет страници. Оглас о јавном конкурсу садржи податке о јавним тужилаштвима за које се расписује конкурс за тужилачке приправнике, број тужилачких приправника који се примају у одређено јавно тужилаштво, условима за запослење на месту тужилачког приправника, о садржини поступка пријема, року у коме се подносе пријаве, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, као и друге податке од значаја за спровођење јавног конкурса. Пријаве се подносе јавном тужилаштву за које је расписан конкурс. Ако је истовремено расписан конкурс за већи број јавних тужилаштава, кандидат може конкурисати за више јавних тужилаштава, с тим што подноси пријаву за свако јавно тужилаштво посебно. У свакој од пријава кандидат треба да наведе за која је друга јавна тужилаштва конкурисао, као и да наведе које је место одредио за полагање пријемног испита. Кандидат из става 4. овог члана полаже само један пријемни испит. Члан 3. У јавном тужилаштву за које је расписан јавни конкурс, Комисија за пријем приправника (у даљем тексту: Комисија за пријем) одлучује о уредности пријава на конкурс и о другим питањима, у складу са овим правилником. Комисија за пријем се састоји од три члана, које именује јавни тужилац. Члан 4. Комисија за пријем одбацује неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази. Члан 5. У поступку за пријем приправника утврђује се укупна оцена којом се вреднује успех кандидата на основним академским студијама права и резултат пријемног испита. Укупна оцена из става 1. овог члана изражава се бодовима. Члан 6. У поступку за пријем приправника кандидат може остварити највише 100 бодова. На основу успеха кандидата на основним академским студијама права остварује се највише 40 бодова, а на основу резултата пријемног испита највише 60 бодова. Ако има више кандидата са истим бројем бодова него што је слободних приправничких места у јавном тужилаштву, предност имају кандидати који су остварили већи број бодова на пријемном испиту. У јавним тужилаштвима у којима је у службеној употреби језик националне мањине, у случају да има више кандидата са истим бројем бодова него што је слободних приправничких места у јавном тужилаштву, предност имају кандидати који су припадници националних мањина. Члан 7. Успех на основним академским студијима права вреднује се тако што се просечна оцена на студијама изражава целим бројем и првом децималом, па се за просечну оцену 6,0 добија 0 бодова, а за сваку следећу вишу децималу по 1 бод, тако да се за просечну оцену 10,0 добија 40 бодова. Члан 8. Пријемни испит спроводи Правосудна академија. За спровођење пријемног испита образује се испитна комисија. Испитна комисија се састоји од три члана из реда заменика јавних тужилаца, које именује Управни одбор Правосудне академије. Члан 9. Пријемни испит полаже се у градовима у којима су седишта апелационих јавних тужилаштава, према месној надлежности јавних тужилаштава за које је расписан јавни конкурс. Комисија за пријем доставља Правосудној академији списак кандидата који су поднели уредне пријаве за јавни конкурс у одређеном јавном тужилаштву. Питања из којих се састоји пријемни испит припрема Правосудна академија према програму пријемног испита за приправнике који доноси Правосудна академија, у складу са законом. Програм пријемног испита објављује се на интернет страницама Правосудне академије и министарства надлежног за послове правосуђа. Члан 10. Пријемни испит састоји се од писменог теста, који траје 60 минута, на коме се проверава знање кандидата из области кривичног, грађанског и уставног права. Писмени тест састоји се од 30 питања са више понуђених одговора. Кандидати одговарају на питања заокруживањем једног од понуђених одговора. Тачан одговор на питање доноси два поена. Не признају се одговори где је заокружено више понуђених одговора или ако се не може утврдити који је одговор заокружен. Признају се само одговори заокружени хемијском оловком. Члан 11. Време и место одржавања пријемног испита објављује се на интернет страници Правосудне академије и на огласној табли јавног тужилаштва за који је расписан јавни конкурс за пријем приправника, најмање осам дана пре дана одржавања испита. Члан 12. Кандидати треба да буду испред просторије у којој се полаже пријемни испит најмање 15 минута пре почетка одржавања испита. Члан испитне комисије или стручно лице Правосудне академије које комисија овласти, утврђује идентитет кандидата увидом у јавну исправу са фотографијом. После извршене идентификације, кандидат добија идентификациони образац. Члан 13. Пријемни испит се ради на папиру који је обележен печатом Правосудне академије. При изради писменог теста кандидат не може да се служи текстовима прописа и стручном литературом, нити било каквим техничким помагалима, укључујући комуникационе уређаје, као ни да комуницира са другим кандидатима. Кандидат не сме напуштати место израде писменог теста без одобрења лица које надзире израду теста. Израду теста надзиру чланови испитне комисије или стручна лица Правосудне академије која овласти испитна комисија. Члан 14. Ако се кандидат не придржава правила понашања на испиту, лице које надзире израду теста га може удаљити. У том случају сматра да је кандидат остварио 0 бодова на пријемном испиту. Члан 15. После спроведеног пријемног испита, испитна комисија утврђује за сваког кандидата укупан број бодова добијених на испиту. Листа са подацима о кандидатима и добијеним бодовима на пријемном испиту објављује се на интернет страници Правосудне академије, у року од три дана од дана одржавања пријемног испита. Кандидат може поднети приговор Правосудној академији на утврђени број бодова на пријемном испиту, у року од осам дана од дана објављивања листе из става 2. овог члана. О приговору одлучује директор Правосудне академије, у року од три дана од дана истека рока за подношење приговора. Одлука директора Правосудне академије је коначна. Члан 16. Испитна комисија доставља, у року од три дана од дана када је истекао рок за одлучивање о приговорима, Комисији за пријем одређеног јавног тужилаштва, податке о постигнутом успеху на пријемном испиту за кандидате који су конкурисали за то јавно тужилаштво. Комисија за пријем одређеног јавног тужилаштва утврђује, у року од три дана од дана пријема података о постигнутом успеху на пријемном испиту, ранг листу кандидата који су конкурисали за то јавно тужилаштво, у складу са мерилима одређеним чланом 6. овог правилника и доставља је јавном тужиоцу. Ранг листа се објављује на интернет страници јавног тужилаштва. Слободна места тужилачких приправника попуњавају се кандидатима који су остварили највише бодова у поступку пријема приправника за одређено јавно тужилаштво. Кандидат који је остварио право на заснивање радног односа у више јавних тужилаштава за које је конкурисао, опредељује се за једно јавно тужилаштво у коме ће засновати радни однос и о томе без одлагања обавештава сва јавна тужилаштва за која је остварио право на заснивање радног односа. Члан 17. Јавни тужилац доноси решење о пријему у радни однос са кандидатима који су остварили највише бодова у поступку пријема приправника, на одређено време од три године, у року од 15 дана од дана објављивања ранг листе. Дан ступања кандидата на рад одређује јавни тужилац, решењем из става 1. овог члана. Из оправданих разлога, дан ступања на рад може посебним решењем јавног тужиоца да се одложи до 60 дана. Члан 18. Ако кандидат не ступи на рад на дан који је одредио јавни тужилац, доноси се ново решење којим се слободно место тужилачког приправника попуњава кандидатом који је следећи по броју остварених бодова у поступку пријема приправника. Члан 19. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о попуњавању извршилачких радних места у јавним тужилаштвима („Службени гласник РС”, брoj 43/10), у делу који се односи на пријем тужилачких приправника. Члан 20. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 77а став 5. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК о програму и начину полагања испита на коме се проверава стручност и оспособљеност кандидата који се први пут бира на функцију заменика јавног тужиоца "Службени гласник РС", бр. 82 од 8. септембра 2017, 91 од 23. новембра 2018. Члан 1. Овим правилником прописују се програм и начин полагања испита на коме се проверава стручност и оспособљеност кандидата који се први пут бира на функцију заменика јавног тужиоца, орган надлежан за спровођење испита и оцењивање кандидата. Члан 2. Стручност и оспособљеност кандидата у поступку предлагања за избор за заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију у јавном тужилаштву (у даљем тексту: кандидат) утврђује се на основу мерила која се изражавају оценама од 1 до 5 према успеху постигнутом на испиту који организује Државно веће тужилаца (у даљем тексту: Веће), у складу са овим правилником. Члан 3. Кандидат за заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију у основном јавном тужилаштву и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Веће, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији. Кандидат који је завршио почетну обуку на Правосудној академији може да полаже испит, у ком случају се том кандидату као мерило стручности и оспособљености узима оцена добијена на испиту. Члан 4. Испит спроводи Испитна комисија Већа. Чланове Испитне комисије именује Веће. Испитну комисију чине три члана носиоца јавнотужилачке функције, најмање истог степена јавног тужилаштва за који се врши избор, од којих је најмање један члан Већа. Члан 5. Испит се састоји од теста и израде изреке оптужног акта. Тест се састоји од 20 питања из Законика о кривичном поступку и Кривичног законика, са три понуђена одговора од којих је само један тачан. Оцене на тесту су од 1 до 5, и то: – од 0 до 10 тачних одговора – оцена 1, – од 11 до 12 тачних одговора – оцена 2, – од 13 до 14 тачних одговора – оцена 3, – од 15 до 16 тачних одговора – оцена 4, и – од 17 до 20 тачних одговора – оцена 5. Израда изреке оптужног акта подразумева да кандидат на основу постављеног задатка који добија на испиту на празном обрасцу рукописом исписује врсту оптужног акта, степен сумње, садржину изреке и правну квалификацију. Израда изреке оптужног акта се оцењује оценом од 1 до 5, која се добија тако што се појединачне оцене коју је дао сваки члан Испитне комисије саберу и поделе са бројем чланова комисије. Оцена изреке оптужног акта се изражава целим бројем, а заокруживање се врши на следећи начин: – мање од 1,5 – оцена 1, – од 1,5 до 2,49 – оцена 2, – од 2,5 до 3,49 – оцена 3, – од 3,5 до 4,49 – оцена 4, – од 4,5 и више – оцена 5. Успех на испиту се изражава оценом од 1 до 5. Оцена испита се добија тако што се збир оцене теста и оцене изреке оптужног акта подели са 2, с тим што се заокруживање врши на већу оцену. Кандидат који је на тесту или изради изреке оптужног акта добио оцену 1 није испунио мерила стручности и оспособљености за први избор за заменика јавног тужиоца. Члан 6. Пре полагања испита, овлашћено лице које одреди Испитна комисија (у даљем тексту: oвлашћено лице) проверава идентитет кандидата увидом у личну карту или пасош, и упознаје кандидата са правилима којих се мора придржавати током полагања испита. Приликом уласка у просторију за полагање теста кандидат добија идентификациони образац са подацима о личности и образац теста. Приликом уласка у просторију за израду изреке оптужног акта кандидат добија идентификациони образац са подацима о личности и образац за израду изреке оптужног акта. Идентификациони образац садржи име, презиме, име једног родитеља и ЈМБГ кандидата. Кандидат је дужан да провери тачност података о личности и лично затвори образац. По завршетку теста кандидат предаје заједно образац теста и затворен идентификациони образац након што буде прозван од овлашћеног лица. Након израде изреке оптужног акта кандидат предаје заједно образац за израду изреке оптужног акта и затворен идентификациони образац. Приликом израде теста кандидат нема право да користи литературу, а приликом израде изреке оптужног акта кандидат може да користи само Законик о кривичном поступку и Кривични законик, без коментара и додатне литературе. Приликом полагања испита забрањено је коришћење телекомуникационих средстава и других средстава електронске комуникације, као и других приручних средстава. Уколико кандидат на испиту користи недозвољену литературу или средства из става 9. овог члана, биће удаљен са испита, а Испитна комисија ће донети одлуку о искључењу кандидата из даљег тока испита. Кандидат из става 10. овог члана сматраће се неоцењеним. Члан 7. Време за израду теста износи 45 минута. Време за израду изреке оптужног акта износи 60 минута. На видном месту мора бити истакнут часовник којим ће се мерити време полагања испита. Након истека времена за израду теста, односно изреке оптужног акта, кандидат је дужан да затвори образац теста, односно образац за израду изреке оптужног акта и исти без одлагања преда овлашћеном лицу. Уколико кандидат, након истека наведеног времена, настави да дописује или исправља тест или изреку оптужног акта, биће удаљен са испита, а Испитна комисија ће донети одлуку о искључењу кандидата из даљег тока испита. Кандидат из став 5. овог члана сматраће се неоцењеним. Приликом изласка из просторије у којој полаже испит кандидат је дужан да преда образац теста и образац за израду изреке оптужног акта. Кандидат је дужан да после предаје обрасца теста и обрасца за израду изреке оптужног акта напусти просторију. Члан 8. Овлашћено лице, приликом предаје теста, у присуству кандидата, спаја идентификациони образац, образац теста, лепи шифру на перфорирани део идентификационог обрасца, а потом исту шифру лепи на сам идентификациони образац и на образац теста. Овлашћено лице одсеца перфорирани део идентификационог обрасца на коме се налази шифра и предаје га кандидату, који је кандидат дужан да чува. Обезбеђивање анонимности кандидата након израде изреке оптужног акта врши се на начин описан у ст. 1. и 2. овог члана. Тест и израда изреке оптужног акта се оцењују тако да чланови Испитне комисије немају увид у идентитет кандидата, већ само у шифру на обрасцу теста и обрасцу за израду изреке оптужног акта. Члан 9. Оцена коју је кандидат добио на испиту важи неограничено. Уколико кандидат није задовољан оценом на испиту може поново полагати испит на сваком наредном огласу Већа за избор за заменика јавног тужиоца, у ком случају важи оцена са последњег испита. *Службени гласник РС, број 91/2018 Члан 10. Oцене које су кандидати остварили на испиту oбјављују се на интернет презентацији Већа. Члан 11. Комплетан материјал са испита Испитна комисија доставља Већу ради утврђивања ранг листе кандидата. Члан 12. Оцена коју је кандидат добио на испиту за проверу стручности и оспособљености спроведеном у складу са Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања за заменика јавног тужиоца који се први пут бира („Службени гласник РС”, број 80/16) важи неограничено. *Службени гласник РС, број 91/2018 Члан 13. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања за заменика јавног тужиоца који се први пут бира („Службени гласник РС”, број 80/16). Члан 14. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 82. став 1. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС и 117/14), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања и избора носилаца јавнотужилачке функције "Службени гласник РС", бр. 43 од 15. маја 2015, 80 од 30. септембра 2016 - др. правилник ГЛАВА I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником утврђују се критеријуми и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности у поступку за предлагање и избор кандидата за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца. Поступци у којима се примењују критеријуми и мерила Члан 2. Овим правилником се утврђују критеријуми и мерила за: 1) предлагање кандидата за први избор за заменика јавног тужиоца; 2) избор заменика јавних тужилаца; 3) предлагање кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца. Критеријуми за предлагање и избор Члан 3. Критеријуми за предлагање и избор кандидата за носиоца јавнотужилачке функције, у складу са законом, су стручност, оспособљеност и достојност. У оквиру критеријума оспособљеност, вештине представљају способност доношења одлука, спремност за обављање функције, посвећеност, објективност, способност планирања и организације, преговарања и посредовања, решавања конфликтних ситуација, јасно изражавање, спремност за предузимање нових радних задужења и рад са модерним информационим и комуникационим технологијама и заинтересованост за стално усавршавање. Оспособљеност укључује и додатно образовање од значаја за рад јавног тужилаштва, радно искуство у иностранству у вези са струком и радно искуство предавача у институцијама од значаја за рад јавног тужилаштва. Критеријум достојности се претпоставља. Недостојан кандидат не може бити предложен или изабран за носиоца јавнотужилачке функције. Мерила Члан 4. Испуњеност критеријума за предлагање и избор кандидата за носиоца јавнотужилачке функције утврђује се мерилима. Мерила се исказују бодовима. Највећи број бодова износи 70. Прибављање података и мишљења Члан 5. Држaвнo вeћe тужилaцa (у даљем тексту: Веће) прибaвљa пoдaткe и мишљeњa o стручнoсти, oспoсoбљeнoсти и дoстojнoсти кaндидaтa, у складу са законом. Подаци и мишљења за кандидате који су носиоци јавнотужилачке функције се прибављају у складу са Правилником о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, односно у складу са одговарајућим актом Високог савета судства када су кандидати судије. ГЛАВА II. КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ПРЕДЛАГАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ПРВИ ИЗБОР ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Престала је да важи (види члан 22. Правилника - 80/2016-81) Чл. 6 - 9. Престали су да важе (види члан 22. Правилника - 80/2016-81) ГЛАВА III. KРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ИЗБОР ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Члан 10. Критеријуми и мерила за избор заменика јавног тужиоца примењује се приликом избора заменика јавних тужилаца који су на сталној функцији, у друго или више јавно тужилаштво. Заменици јавног тужиоца који су први пут изабрани на ову функцију, бирају се на сталну функцију одлуком Већа, осим уколико у периоду од три године њихов рад није оцењен два пута оценом „не задовољава”. Испуњеност критеријума Члан 11. У поступку за избор заменика јавног тужиоца степен испуњености критеријума кандидата утврђује се на основу следећих мерила: 1) вредновања стручности и оспособљености; 2) разговора. Вредновање стручности и оспособљености Члан 12. Стручност и оспособљеност кандидата за избор за заменика јавног тужиоца се утврђује на основу оцене вредновања рада према Правилнику о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Оцена вредновања рада „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 50 бодова. Оцена вредновања рада „успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 30 бодова. Оцена вредновања рада „не задовољава” не добија бодове. Уколико кандидат нема оцену вредновања рада, Веће ће наложити јавном тужилаштву у коме кандидат обавља функцију заменика јавног тужиоца да изврши ванредно вредновање рада кандидата и тако донету оцену достави Већу. Разговор са пријављеним кандидатом Члан 13. Пре доношења одлуке о избору Веће обавља разговор са пријављеним кандидатом. Разговор има за циљ да утврди вештину комуникације, спремност за обављање јавнотужилачке функције и професионални интегритет неопходан за функцију на коју се кандидује. Оцена разговора се исказује бодовима од 1 до 20. Ранг листа Члан 14. Веће саставља ранг листу кандидата за предлагање и избор заменика јавног тужиоца након спроведеног поступка, на основу збира бодова. Уколико више кандидата који су носиоци јавнотужилачке функције остваре исти број бодова, предност има кандидат који има дужи стаж после положеног правосудног испита. Уколико више кандидата који нису носиоци јавнотужилачке функције и кандидат који обавља јавнотужилачку функцију имају исти број бодова, предност има кандидат који обавља јавнотужилачку функцију. Уколико више кандидата који нису носиоци јавнотужилачке функције остваре исти број бодова, предност има кандидат који има дужи стаж на правним пословима после положеног правосудног испита. Ранг листа објављује се на интернет презентацији и огласној табли Већа. ГЛАВА IV. KРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ПРЕДЛАГАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА Испуњеност критеријума Члан 15. У поступку предлагања кандидата за избор јавног тужиоца, степен испуњености критеријума утврђује се на основу следећих мерила: 1) вредновања стручности и оспособљености; 2) представљања програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва. 3) писаног теста. Кандидати који су носиоци јавнотужилачке функције, као и кандидати који су судије, не полажу писани тест. Вредновање стручности и оспособљености Члан 16. Стручност и оспособљеност кандидата за избор јавног тужиоца се утврђује на основу оцене вредновања рада према Правилнику о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Оцена вредновања рада „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 50 бодова. Оцена вредновања рада „успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 30 бодова. Оцена вредновања рада „не задовољава” не добија бодове. Уколико кандидат нема оцену вредновања рада, Веће ће наложити овлашћеном јавном тужиоцу да изврши ванредно вредновање рада кандидата и тако донету оцену достави Већу. Одредбе ст. 1. до 5. овог члана сходно се примењују и на кандидате који су судије, у складу са одговарајућим актом Високог савета судства који уређује вредновање рада судија. Писани тест Члан 17. Писани тест спроводи се ради утврђивања испуњености критеријума стручности и оспособљености кандидата који није носилац јавнотужилачке функције или судијске функције. Писани тест се састоји од израде јавнотужилачких одлука и умешности образлагања правних ставова на основу студије случаја, у зависности од надлежности јавног тужилаштва за које се кандидује. Садржину и форму теста прописује Веће. Писани тест саставља и вреднује комисија коју образује Веће, коју чини пет чланова, од којих су три носиоци јавнотужилачке функције, а два стручна лица. Писани тест се спроводи анонимно. Вредновање писаног теста Члан 18. Оцене писаног теста су: 1) положио „изузетно успешно” – 50 бодова; 2) положио „успешно” – 30 бодова; 3) није положио. Уколико кандидат није положио писани тест, нема право да настави поступак кандидовања за избор. Представљање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва Члан 19. Кандидати за избор јавног тужиоца представљају програм организације и унапређења рада јавног тужилаштва, на основу којег се утврђује способност кандидата за организовања рада, познавање послова тужилачке управе, залагање за очување угледа јавног тужилаштва у јавности и друге мере од значаја за рад јавног тужилаштва за које се кандидује. Вредновање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва Члан 20. Оцена програма исказује се бодовима од 1 до 20. Оцена се даје на основу квалитета програма – 10 бодова и остварљивости програма – 10 бодова. Квалитет програма оцењује се на основу испуњености елемената из члана 19. овог правилника. Вредновање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва врши комисија из члана 17. став 4. овог правилника. Коначна оцена комисије представља збир појединачних оцена чланова комисије подељен са бројем чланова комисије. Ранг листа Члан 21. Веће саставља ранг листу кандидата за избор јавних тужилаца након спроведеног поступка, на основу збира бодова. Ранг листа се објављује на интернет презентацији и огласној табли Већа. ГЛАВА V. КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ПРЕДЛАГАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Испуњеност критеријума Члан 22. У поступку предлагања кандидата за избор Републичког јавног тужиоца испуњеност критеријума утврђује се на основу следећих мерила: 1) вредновања стручности и оспособљености; 2) представљања програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва; 3) писаног теста. Кандидати који су носиоци јавнотужилачке функције, као и кандидати који су судије, не полажу писани тест. Вредновање стручности и оспособљености Члан 23. Стручност и оспособљеност кандидата за избор Републичког јавног тужиоца се утврђује на основу оцене вредновања рада према Правилнику о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, осим кандидата који обавља функцију Републичког јавног тужиоца и заменика Републичког јавног тужиоца. Оцена вредновања рада „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 50 бодова. Оцена вредновања рада „успешно обавља јавнотужилачку функцију” се вреднује са 30 бодова. Оцена вредновања рада „не задовољава” не добија бодове. Уколико кандидат нема оцену вредновања рада, Веће ће наложити овлашћеном јавном тужиоцу да изврши ванредно вредновање рада кандидата и тако донету оцену достави Већу. Одредбе ст. 1. до 5. овог члана сходно се примењују и на кандидате који су судије, у складу са одговарајућим актом Високог савета судства који уређује вредновање рада судија. Оцена стручности и оспособљености кандидата из Републичког јавног тужилаштва Члан 24. Оцена вредновања рада кандидата који обавља функцију Републичког јавног тужиоца утврђује се на основу способности руковођења Републичким јавним тужилаштвом, способности надзора над радом нижих јавних тужилаштава и представљања органа у Републици Србији и иностранству. Оцена вредновања рада кандидата који обавља функцију заменика Републичког јавног тужиоца утврђује се на основу врсте и сложености послова које обавља, квалитета образложења аката и стручног знања из посебних области од значаја за рад у јавном тужилаштву. Вредновање рада кандидата из ст. 1. и 2. овог члана врши комисија Већа. Комисију чине три члана Већа, од којих су најмање два носиоци јавнотужилачке функције. Оцене вредновања рада исказују се као: – „нарочито се истиче”, – „истиче се”, – „не истиче се”. Вредновање стручности и оспособљености кандидата из Републичког јавног тужилаштва Члан 25. Кандидату за избор Републичког јавног тужиоца који је добио оцену „нарочито се истиче” додељује се 50 бодова, кандидату који је добио оцену „истиче се” додељује се 30 бодова, док кандидат који је добио оцену „не истиче се” не добија бодове. Кандидат који обавља функцију Републичког јавног тужиоца или заменика Републичког јавног тужиоца, а који није задовољан оценом, може поднети захтев за преиспитивање оцене комисији Већа. Комисију из става 2. овог члана чини пет чланова Већа, од којих су најмање четири носиоци јавнотужилачке функције. Комисија може да потврди оцену или да је преиначи у повољнију. Писани тест Члан 26. Писани тест спроводи се ради утврђивања испуњености критеријума стручности и оспособљености кандидата који не обавља јавнотужилачку функцију. Писани тест се састоји од израде јавнотужилачких одлука и умешности образлагања правних ставова на основу студије случаја. Садржину и форму теста прописује Веће. Писани тест саставља и вреднује комисија коју образује Веће, коју чини пет чланова, од којих су три носиоци јавнотужилачке функције, а два стручна лица. Писани тест се спроводи анонимно. Вредновање писаног теста Члан 27. Оцена писаног теста су: 1) положио „изузетно успешно” – 50 бодова; 2) положио „успешно” – 30 бодова; 3) није положио. Уколико кандидат није положио тест, нема право да настави поступак кандидовања за избор. Представљање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва Члан 28. Кандидати за избор Републичког јавног тужиоца представљају програм организације и унапређења рада Републичког јавног тужилаштва, у ком излажу предлоге и циљеве у вези са организацијом и обављањем послова тужилачке управе и радом у Републичком јавном тужилаштву, начином вршења надзора и представљањем Републичког јавног тужилаштва. Вредновање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва Члан 29. Оцена програма се исказује бодовима од 1 до 20. Оцена се даје на основу квалитета програма – 10 бодова, и остварљивости програма – 10 бодова. Квалитет програма оцењује се на основу испуњености елемената из члана 28. овог правилника. Вредновање програма организације и унапређења рада јавног тужилаштва врши комисија из члана 26. став 4. овог правилника. Коначна оцена комисије представља збир појединачних оцена чланова комисије подељен са бројем чланова комисије. ГЛАВА VI. КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА ЗА ПРЕДЛАГАЊЕ И ИЗБОР КАНДИДАТА ЗА НОСИОЦА ЈАВНОТУЖИЛАЧКЕ ФУНКЦИЈЕ У ЈАВНИМ ТУЖИЛАШТВИМА ПОСЕБНЕ НАДЛЕЖНОСТИ Критеријуми и мерила за избор заменика јавног тужиоца у јавним тужилаштвима посебне надлежности Члан 30. У поступку избора заменика јавног тужиоца у јавним тужилаштвима посебне надлежности примењују се критеријуми и мерила одређена овим правилником за избор заменика јавних тужилаца, као и критеријуми за избор заменика јавних тужилаца који су прописани законом којим се уређује организација и рад јавног тужилаштва посебне надлежности. Критеријуми и мерила за предлагање кандидата за избор јавних тужилаца у јавним тужилаштвима посебне надлежности Члан 31. У поступку предлагања кандидата за избор јавних тужилаца у јавним тужилаштвима посебне надлежности примењују се критеријуми и мерила одређена овим правилником за предлагање и избор јавних тужилаца, као и критерујими и мерила који су прописани законом којим се уређује организација и рад јавног тужилаштва посебне надлежности. ГЛАВА VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Примена Правилника о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Члан 32. Вредновање рада на основу Правилника о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца („Службени гласник РС”, број 58/14), у смислу овог правилника, примењује се за период од 15. јануара 2015. године до дана објављивања огласа за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Завршна одредба Члан 33. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 99. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – одлука УС, 121/12 и 101/13) и члана 13. став 1. тачка 19. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10 и 88/11), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК o критеријумима и мерилима вредновања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца "Службени гласник РС", број 58 од 3. јуна 2014. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ГЛАВА I ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ПРАВИЛНИКА Члан 1. Правилником о критеријумима и мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: Правилник) прописују се критеријуми и мерила за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у вршењу јавнотужилачке функције, поступак вредновања рада, поступак по приговору против одлуке о вредновању рада и друга питања од значаја за вредновање. Правилник има за циљ уређивање објективних и јединствених критеријума, примењивих и упоредивих мерила, као и непристрасног и контроли подложног поступка вредновања рада, који ће допринети унапређењу рада јавнотужилачке организације и професионалних квалитета јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 2. Вредновање рада представља оцењивање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, неопходног за правилно и законито вршење јавнотужилачке функције. Вредновање рада се врши у транспарентном поступку, који се заснива на објективним и јединственим критеријумима. Приликом вредновања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца забрањена је дискриминација по било ком основу. СВРХА ВРЕДНОВАЊА РАДА Члан 3. Сврха вредновања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца представља основ за избор на трајну функцију, за избор на функцију у јавно тужилаштво вишег степена, за доношење одлуке о упућивању, за доношење одлуке о распоређивању заменика јавног тужиоца на посебне послове унутар јавног тужилаштва, за обавезну обуку и за покретање поступка за разрешење носилаца јавнотужилачке функције. ОРГАН ОВЛАШЋЕН ЗА ВРЕДНОВАЊЕ Члан 4. Вредновање рада јавног тужиоца врши непосредно виши јавни тужилац, уз прибављено мишљење колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва. Вредновање рада заменика јавног тужиоца врши јавни тужилац, уз прибављено мишљење колегијума јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши јавнотужилачку функцију. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 5. Критеријуми за вредновање рада заменика јавног тужиоца су: 1. ажурност у поступању, 2. стручност и успешност у раду, 3. професионална посвећеност и сарадња. Критеријуми за вредновање рада јавног тужиоца су: 1. општа способност руковођења јавним тужилаштвом, 2. способност надзора, 3. укупни резултати рада јавног тужилаштва којим руководи. Мерила за вредновање критеријума предвиђена су овим правилником. НАЧИН ВРЕДНОВАЊА РАДА Члан 6. Вредновање рада носилаца јавнотужилачке функције изражава се оценом. Вредновање рада врши се на тај начин што се за сваки критеријум предвиђен Правилником утврди појединачна оцена на основу којих се доноси оцена вредновања рада. ОЦЕНЕ Члан 7. Појединачне оцене за критеријуме за вредновање рада носилаца јавнотужилачке функције су: 1. „изузетно успешно”, 2. „успешно”, 3. „не задовољава”. Оцене вредновања рада носилаца јавнотужилачке функције су: 1. „Изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију”, 2. „Успешно обавља јавнотужилачку функцију”, 3. „Не задовољава”. УПОЗОРЕЊЕ У ПЕРИОДУ ВРЕДНОВАЊА РАДА Члан 8. Уколико јавни тужилац у периоду вредновања рада заменика јавног тужиоца или непосредно нижег јавног тужиоца утврди да постоји могућност да носилац јавнотужилачке функције буде оцењен оценом „не задовољава”, дужан је да га на то упозори. Јавни тужилац упозорење из става 1. израђује у писаној форми, са образложењем и предлогом мера за отклањање уочених недостатака у раду и доставља га заменику јавног тужиоца или непосредно нижем јавном тужиоцу, чији рад вреднује. РЕДОВНО ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 9. Рад јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца на трајној функцији редовно се вреднује једном у три године. Рад заменика јавног тужиоца који је први пут изабран вреднује се једном годишње рачунајући од дана ступања на јавнотужилачку функцију. ВАНРЕДНО ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 10. Рад јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца може се на основу одлуке Државног већа тужилаца вредновати ванредно. Oдлуку о ванредном вредновању рада Државно веће тужилаца може донети и на образложен предлог јавног тужиоца јавног тужилаштва, у коме заменик јавног тужиоца врши јавнотужилачку функцију или заменика јавног тужиоца, чији рад се ванредно вреднује. Државно веће тужилаца може донети одлуку о ванредном вредновању рада: 1. приликом утврђивања листе кандидата за избор јавних тужилаца, 2. приликом избора јавних тужилаца који су на сталној функцији у друго или више јавно тужилаштво, 3. приликом избора заменика јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца; 4. приликом утврђивања разлога за разрешење јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца; 5. када је јавни тужилац или заменик јавног тужиоца оцењен оценом „не задовољава“, 6. у другим случајевима када Државно веће тужилаца процени да је целисходно. Одлука из става 1. овог члана односи се на период за који се врши ванредно вредновање и критеријуме за вредновање рада. На поступак ванредног вредновања рада сходно се примењују одредбе овог правилника за редовно вредновање рада. ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРИМЕНУ И НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ПРАВИЛНИКА Члан 11. За примену Правилника одговоран је јавни тужилац, који врши вредновање рада. Надзор у примени Правилника врши Државно веће тужилаца. Тумачење одредаба Правилника даје Државно веће тужилаца. ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА Члан 12. Изрази у овом правилнику имају следећа значења: 1) Задужен предмет је предмет који је према уписнику додељен у рад носиоцу јавнотужилачке функције. 2) Обрађен предмет је предмет у коме је носилац јавнотужилачке функције донео тужилачки акт. 3) Tужилачки акти су: – у основним и вишим јавним тужилаштвима и тужилаштвима посебне надлежности: – решење о задржавању, – захтев за прикупљање или пружање потребних обавештења, – наредба о покретању финансијске истраге, – захтев за привремено одузимање имовине, – наредба о забрани располагања и отуђења права коришћења имовине, – наредба о забрани располагања имовином, – наредба о привременом одузимању покретне имовине, – захтев за проширење привременог одузимања имовине, – захтев за трајно одузимање имовине, – решење о одбацивању кривичне пријаве, – наредба о одлагању кривичног гоњења, – наредба о спровођењу истраге, – наредба о проширењу истраге, – записник о саслушању окривљеног, – записник о испитивању сведока, – позив за саслушање осумњиченог или за испитивање сведока, – наредба да се окривљени доведе, – предлог за одређивање мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, – предлог за одређивањем мере забране напуштања боравишта, – предлог или мишљење о јемству, – предлог или мишљење о одређивању мере забране напуштања стана, – предлог за притвор, – решење о одређивању статуса посебно осетљивог сведока, – захтев суду за одређивањем статуса заштићеног сведока, – наредба о вештачењу, – предлог за предузимање посебних доказних радњи, – наредба о прекиду истраге, – наредба о обустави истраге, – наредба о завршетку истраге, – наредба о допуни истраге, – споразум о признању кривичног дела, – споразум о сведочењу окривљеног, – споразум о сведочењу осуђеног, – оптужница, – оптужни предлог, – предлог за изрицање мере безбедности према неурачунљивим лицима, – нацрт оптужног акта упућен нижем јавном тужилаштву, – службена белешка о измени или одустанку од оптужбе, – жалба на пресуду или решење, – службена белешка о одустанку или одрицању од жалбе и о разлозима за неизјављивање жалбе, – иницијатива или мишљење за подношење захтева за заштиту законитости, – мишљење о ванредним правним лековима, – решење по поднетом приговору оштећеног, – решење по поднетом приговору окривљеног или његовог браниоца у истрази, – захтев или мишљење за опозивање условне осуде, – захтев или мишљење за изрицање јединствене казне, – захтев или мишљење за ублажавање казне, – захтев за понављање кривичног поступка, – захтев и мишљење по поднетом захтеву за рехабилитацију; – мишљење о предлогу за условни отпуст, – решење о захтеву за изузеће, – мишљење о сукобу надлежности између судова, – предлог за решавање сукоба надлежности, – решење о деволуцији или супституцији, – одлука по поднетој притужби на рад носиоца јавнотужилачке функције, – замолница за пружање међународне правне помоћи, – одлука о прихватању предузимању радњи по захтеву за пружање међународноправне помоћи, – одлука да се не предузме кривично гоњење након проучавања уступљених доказа од стране тужилаштава страних држава, – одлука о преузимању гоњења по замолници стране државе, – предлог да се покрене припремни поступак према малолетнику, – предлог да се поступак према малолетнику обустави због нецелисходности кривичног гоњења, – предлог да се малолетнику изрекне кривична санкција, – решење којим се налаже испуњење васпитног налога, – службена белешка којом је одлучено да нема места покретању кривичног поступка, – захтев за покретање прекршајног поступка, – тужба за утврђење постојања брака, – тужба за поништење ништавог брака, – тужба ради поништења признања очинства, – тужба за заштиту права детета, – тужба за лишење родитељског права, – тужба за поништење усвојења, – тужба за одређивање мере заштите од насиља у породици, или за продужење мере заштите од насиља у породици. Поред аката наведених у тачки 3. овог става тужилачким актима сматрају се и: у апелационим јавним тужилаштвима: – предлог по жалби, – образложено мишљење о поднетој иницијативи за подизање захтева за заштиту законитости, – мишљење о елаборату о рехабилитацији, – одлуке у предметима са елементима корупције, – одлуке поводом закључења споразума о признању кривичног дела, – давање обавештења у вези са посланичким питањима, – давање обавештења по тражењу Министарства надлежног за правосуђе; 4) Период вредновања рада је рок у ком се рад носиоца јавнотужилачке функције редовно или ванредно оцењује. 5) Оптужни акти су оптужница, оптужни предлог, предлог за изрицање васпитне мере према малолетном лицу, предлог за изрицање мере безбедности према неурачунљивом лицу. 6) Решење о изрицању васпитне мере према малолетнику и решење о изрицању мере безбедности су изједначени са осуђујућом пресудом суда. ГЛАВА II ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА У ОСНОВНОМ И ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 13. Критеријуми за вредновање рада заменика јавног тужиоца у основном и вишем јавном тужилаштву су: 1. ажурност у поступању, 2. стручност и успешност у раду, 3. професионална посвећеност и сарадња. АЖУРНОСТ У ПОСТУПАЊУ Члан 14. Ажурност у поступању вреднује се на основу мерила, односно броја обрађених предмета заменика јавног тужиоца у односу на број задужених предмета у периоду вредновања рада. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 15. Појединачна оцена утврђује се на основу просека резултата из четворомесечних извештаја о раду израђених у периоду вредновања рада. Четворомесечни извештај о раду изражава однос броја задужених предмета и броја обрађених предмета, који су експедовани најкасније 15. дана од истека извештајног периода. Резултати четворомесечних извештаја уписују се у лист вредновања. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада обрадио више од 80% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада обрадио од 60% до 80% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада обрадио мање од 60% задужених предмета. СТРУЧНОСТ И УСПЕШНОСТ У РАДУ Члан 16. Стручност и успешност у раду вреднује се на основу мерила, односно учешћа правноснажних осуђујућих пресуда у укупном збиру правноснажних осуђујућих и ослобађајућих пресуда донетих по оптужним актима заменика јавног тужиоца у односу на свако лице у периоду вредновања рада. Неће се узимати у обзир ослобађајућа пресуда: а) донета у предмету у ком је заменик јавног тужиоца поднео иницијативу за подношење захтева за заштиту законитости на основу које је Републички јавни тужилац поднео захтев за заштиту законитости; б) која је резултат нејединственог правног става од стране другостепеног суда или уколико је таква одлука касније измењена; в) донета због промене закона. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 17. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има више од 80% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има од 60% до 80% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада има мање од 60% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. ПРОФЕСИОНАЛНА ПОСВЕЋЕНОСТ И САРАДЊА Члан 18. Професионална посвећеност и сарадња вреднује се на основу следећих мерила: – квалитета писаног и усменог изражавања, – прецизности и разумљивости аката и предузетих процесних радњи, – умешности образлагања правних ставова, – одговорности у заступању правних аката, – стручног усавршавања и употребе расположивих информационих и комуникационих технологија, – поштовања права личности и достојанства учесника у поступку, – односа и сарадње са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима у јавном тужилаштву, судом и другим државним органима. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 19. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада квалитетно образлаже тужилачке акте, нема основаних примедби на прецизност и писменост тужилачких аката, излаже темељно користећи стручну аргументацију, успешно се прилагођава конкретној процесној ситуацији, карактерише га иницијативност, на суђењу је активан, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је на високом професионалном нивоу, поштује личност и достојанство учесника у поступку, сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, изражава спремност на стручно усавршавање и пажљиво похађа обуке на које је распоређен, употребљава нове и расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има малобројне и несуштинске основане примедбе на квалитет, прецизност и писменост у образлагању тужилачких аката, излагања су разумљива и добро стручно образложена, прилагођава се измењеној процесној ситуацији, на суђењу је активан кад је то неопходно, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је задовољавајуће, исказује поштовање и разумевање према учесницима у поступку, сарађује у довољној мери са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, стручно се усавршава, употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има многобројне и суштинске примедбе на квалитет, прецизност и писменост у образлагању тужилачких аката, излаже неразумљиво и без стручне аргументације, не прилагођава се измењеној процесној ситуацији, на суђењу није активан, одбија да заступа акте у предметима у којима је по распореду задужен, не поштује личност и достојанство учесника у поступку, не сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, одбија да се стручно усавршава и похађа стручну обуку, не употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. ГЛАВА III ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЗАМЕНИКА У АПЕЛАЦИОНОМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 20. Критеријуми за вредновање рада заменика јавног тужиоца у Апелационом јавном тужилаштву су: 1. ажурност у поступању, 2. стручност и успешност у раду, 3. професионална посвећеност и сарадња. АЖУРНОСТ У ПОСТУПАЊУ Члан 21. Ажурност у поступању вреднује се на основу броја обрађених предмета заменика јавног тужиоца у односу на број задужених предмета у периоду вредновања рада. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 22. Појединачна оцена утврђује се на основу просека резултата из свих годишњих извештаја о раду израђених у периоду вредновања рада. Годишњи извештај о раду изражава однос броја задужених предмета и броја обрађених предмета, који су експедовани најкасније 15. дана од истека извештајног периода. Резултати годишњих извештаја уписују се у лист вредновања. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада обрадио више од 90% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који је у периоду вредновања рада обрадио од 70% до 90% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца који је у периоду вредновања рада обрадио мање од 70% задужених предмета. СТРУЧНОСТ И УСПЕШНОСТ У РАДУ Члан 23. Стручност и успешност у раду вреднује се на основу оцене одлуке заменика јавног тужиоца о правилној примени закона у предметима нижих јавних тужилаштава, аргументованости и квалитета образложења тужилачких аката, вишег степена стручног знања, уочавања и анализе правне проблематике и усмеравања и уједначавања јавнотужилачке и судске праксе. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 24. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада исказује висок степен стручног знања приликом процене правилне примене закона у предметима нижих јавних тужилаштава, квалитетно и разумљиво образлаже тужилачке акте, темељно анализира правну проблематику и даје јасну и прецизну стручну аргументацију, са нарочитом посвећеношћу усмерава и уједначава јавнотужилачку и судску праксу. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада на задовољавајућем нивоу процењује правилну примену закона у предметима нижих јавних тужилаштава, има већи број основаних примедби на квалитет и образложеност тужилачких аката, анализира правну проблематику, али је стручна аргументација недовољно разумљива и прецизна, усмерава и уједначава јавнотужилачку и судску праксу. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има многобројне и суштинске примедбе на начин процене правилне примене закона у предметима нижих јавних тужилаштава, неквалитетно, нејасно, непрецизно и без стручне аргументације израђује тужилачке акте, не анализира правну проблематику, не усмерава и не уједначава јавнотужилачку и судску праксу. ПРОФЕСИОНАЛНА ПОСВЕЋЕНОСТ И САРАДЊА Члан 25. Професионална посвећеност и сарадња вреднује се на основу: – квалитета писаног и усменог изражавања, – прецизности и разумљивости аката, – одговорности у заступању правних аката, – стручног усавршавања, – употребе расположивих информационих и комуникационих технологија, – поштовања права личности и достојанства учесника у поступку, – односа и сарадње са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима у јавном тужилаштву, судом и другим државним органима. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 26. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада излаже разумљиво користећи стручну аргументацију, успешно се прилагођава конкретној процесној ситуацији, карактерише га иницијативност, на суђењу је активан, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је на високом професионалном нивоу, поштује личност и достојанство учесника у поступку, сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, изражава спремност на стручно усавршавање и пажљиво похађа обуке на које је распоређен, употребљава нове и расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада излаже разумљиво и стручно образложено, прилагођава се измењеној процесној ситуацији, на суђењу је активан када је то неопходно, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је задовољавајуће, исказује поштовање и разумевање према учесницима у поступку, сарађује у довољној мери са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, стручно се усавршава, употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има излаже неразумљиво и без стручне аргументације, не прилагођава се измењеној процесној ситуацији, на суђењу није активан, одбија да заступа акте у предметима у којима је по распореду задужен, не поштује личност и достојанство учесника у поступку, не сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, одбија да се стручно усавршава и похађа стручну обуку, не употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. ГЛАВА IV ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА У ТУЖИЛАШТВИМА ПОСЕБНЕ НАДЛЕЖНОСТИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА Члан 27. Критеријуми за вредновање рада заменика јавног тужиоца у тужилаштвима посебне надлежности су: 1. ажурност у поступању, 2. стручност и успешност у раду, 3. професионална посвећеност и сарадња. АЖУРНОСТ У ПОСТУПАЊУ Члан 28. Ажурност у поступању вреднује се на основу броја обрађених предмета заменика јавног тужиоца у односу на број задужених предмета у периоду вредновања рада. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 29. Појединачна оцена утврђује се на основу просека резултата свих годишњих извештаја о раду, израђених у периоду вредновања рада. Годишњи извештај о раду исказује однос броја задужених предмета и броја обрађених предмета, који су експедовани најкасније 15. дана од истека извештајног периода. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који је у периоду вредновања рада обрадио више од 70% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који је у периоду вредновања рада обрадио од 40% до 70% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који је у периоду вредновања рада обрадио мање од 40% задужених предмета. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине, који је у периоду вредновања рада обрадио више од 80% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у у Тужилаштву за ратне злочине, који је у периоду вредновања рада обрадио од 60% до 80% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца у у Тужилаштву за ратне злочине, који је у периоду вредновања рада обрадио мање од 60% задужених предмета. СТРУЧНОСТ И УСПЕШНОСТ У РАДУ Члан 30. Стручност и успешност у раду вреднује се на основу учешћа правноснажних осуђујућих пресуда у укупном збиру правноснажних осуђујућих и ослобађајућих пресуда донетих по оптужним актима заменика јавног тужиоца у односу на свако лице у периоду вредновања рада. Неће се узимати у обзир ослобађајућа пресуда: а) донета у предмету у ком је заменик јавног тужиоца поднео иницијативу за подношење захтева за заштиту законитости на основу које је Републички јавни тужилац поднео захтев за заштиту законитости; б) која је резултат нејединственог правног става од стране другостепеног суда или уколико је таква одлука касније измењена; в) донета због промене закона. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 31. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који у периоду вредновања рада има више од 70% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који у периоду вредновања рада има од 40% до 70% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал, који је у периоду вредновања рада има мање од 40% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине, који у периоду вредновања рада има више од 50% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине, који у периоду вредновања рада има од 20% до 50% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине, који је у периоду вредновања рада има мање од 20% правноснажних осуђујућих пресуда у односу на свако лице. Уколико у периоду вредновања рада у задуженим предметима у којима је заменик јавног тужиоца у тужилаштвима посебне надлежности поднео оптужни акт ни за једно лице није окончан поступак правноснажном осуђујућом или ослобађајућом пресудом, јавни тужилац ће вредновати стручност и успешност у раду тог заменика јавног тужиоца на основу оцене правилне примене закона при доношењу одлуке, аргументованости донете одлуке и стручности испољене у њеном доношењу. ПРОФЕСИОНАЛНА ПОСВЕЋЕНОСТ И САРАДЊА Члан 32. Професионална посвећеност и сарадња вреднује се на основу: – квалитета писаног и усменог изражавања, – прецизности и разумљивости аката, – умешности образлагања правних ставова, – одговорности у заступању правних аката, – стручног усавршавања и употребе расположивих информационих и комуникационих технологија, – поштовања права личности и достојанства учесника у поступку, – односа и сарадње са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима у јавном тужилаштву, судом и другим државним органима. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 33. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада квалитетно образлаже тужилачке акте, нема основаних примедби на прецизност и писменост тужилачких аката, излаже разумљиво користећи стручну аргументацију, успешно се прилагођава конкретној процесној ситуацији, карактерише га иницијативност, на суђењу је активан, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је на високом професионалном нивоу, поштује личност и достојанство учесника у поступку, сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, изражава спремност на стручно усавршавање и пажљиво похађа обуке на које је распоређен, употребљава нове и расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „успешно” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има малобројне и несуштинске основане примедбе на квалитет, прецизност и писменост у образлагању тужилачких аката, излагања су разумљива и добро стручно образложена, прилагођава се измењеној процесној ситуацији кад је то неопходно, на суђењу није довољно активан, заступање аката у предметима у којима је по распореду задужен је задовољавајуће, исказује поштовање и разумевање према учесницима у поступку, сарађује у довољној мери са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, стручно се усавршава, употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се заменику јавног тужиоца, који у периоду вредновања рада има многобројне и суштинске примедбе на квалитет, прецизност и писменост у образлагању тужилачких аката, излаже неразумљиво и без стручне аргументације, не прилагођава се измењеној процесној ситуацији, на суђењу није активан, одбија да заступа акте у предметима у којима је по распореду задужен, не поштује личност и достојанство учесника у поступку, не сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима, судом и другим државним органима, одбија да се стручно усавршава и похађа стручну обуку, не употребљава расположиве информационе и комуникационе технологије. ГЛАВА V ПОСЕБНО ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Члан 34. Јавни тужилац оцењује рад заменика јавног тужиоца коме је поверено обављање појединих послова тужилачке управе оценом на основу вредновања рада на пословима који су му поверени уз прибављено мишљење колегијума, при чему ће се посебно узети у обзир резултати рада на задуженим предметима, који се вреднују на основу критеријума за вредновање рада заменика јавних тужилаца. ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА УПУЋЕНОГ У ДРУГО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО, ДРЖАВНИ ОРГАН ИНСТИТУЦИЈУ НАДЛЕЖНУ ЗА ОБУКУ У ПРАВОСУЂУ ИЛИ МЕЂУНАРОДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ Члан 35. Рад заменика јавног тужиоца, који је упућен у друго јавно тужилаштво оцениће се од стране јавног тужиоца јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши јавнотужилачку функцију у тренутку вредновања рада, а по претходно прибављеним подацима о резултатима рада из јавног тужилаштва из ког је упућен. Уколико је заменик јавног тужиоца у периоду вредновања рада упућен у друго јавно тужилаштво, поступак вредновања рада ће се спровести према правилима која важе у јавном тужилаштву у ком је дужи период вредновања рада вршио јавнотужилачку функцију. Рад заменика јавног тужиоца упућеног у други државни орган, институцију надлежну за обуку у правосуђу или међународну организацију оцениће се од стране јавног тужиоца јавног тужилаштва из којег је заменик јавног тужиоца упућен, а по претходно прибављеним подацима о резултатима рада или другим упоредивим и оцењивим подацима о успешности обављања послова на које је заменик јавног тужиоца упућен, из државног органа, институције надлежне за обуку у правосуђу или међународне организације. ГЛАВА VI ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Члан 36. Критеријуми за вредновање рада јавног тужиоца су: 1. општа способност руковођења јавним тужилаштвом, 2. способност надзора, 3. укупни резултати рада јавног тужилаштва којим руководи. Оцењивање мерила врши на основу података из извештаја о раду јавног тужилаштва, плана и програма рада јавног тужилаштва, извештаја о праћењу јавнотужилачке и судске праксе и сл. ОПШТА СПОСОБНОСТ РУКОВОЂЕЊА ЈАВНИМ ТУЖИЛАШТВОМ Члан 37. Општа способност руковођења јавним тужилаштвом вреднује се на основу мерила: 1. способности организовања материјалних, организационих, финансијских, административних и других послова, доношења нормативних аката, обезбеђења сигурности података, способности управљања јавним тужилаштвом у кризним ситуацијама, 2. способности одређивања задатака у раду јавног тужилаштва, способности подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање циљева и задатака; 3. остваривања услова за коришћење ефикасних метода и техничких средстава у административном пословању; способности усмеравања запослених ка коришћењу расположивих и нових информационих и комуникационих технологија. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА Члан 38. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада ефикасно и на високом нивоу организује материјалне и финансијске послове, врши правилну и свеобухватну расподелу послова унутар јавног тужилаштва, стара се о законитом, тачном и благовременом раду јавног тужилаштва, доноси нормативне акте у складу са законом и подзаконским актима, у потпуности обезбеђује сигурност података, поседује изразиту способност одређивања задатака у раду јавног тужилаштва, наглашену способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање циљева и задатака, обезбеђује услове за коришћење најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању и усмерава запослене ка коришћењу нових и расположивих информационих и комуникационих технологија. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада на средњем нивоу организује материјалне и финансијске послове, врши расподелу послова унутар јавног тужилаштва, у доброј мери се стара о законитом, тачном и благовременом раду јавног тужилаштва, доноси нормативне акте у складу са законом, у довољној мери обезбеђује сигурност података, поседује способност одређивања задатака у раду јавног тужилаштва и способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање циљева и задатака, обезбеђује услове за коришћење ефикасних метода и техничких средстава у административном пословању и усмерава запослене ка коришћењу расположивих информационих и комуникационих технологија. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада не организује материјалне и финансијске послове, не врши расподелу послова унутар јавног тужилаштва, не обезбеђује законит, тачан и благовремен рад јавног тужилаштва, не доноси нормативне акте у складу са законом, не обезбеђује сигурност података, не поседује способност одређивања задатака у раду јавног тужилаштва и способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање циљева и задатака, не обезбеђује услове за коришћење метода и техничких средстава у административном пословању, не усмерава запослене ка коришћењу расположивих информационих и комуникационих технологија. Оцењивање ових мерила врши се на основу: извештаја о раду јавног тужилаштва, програма и плана рада јавног тужилаштва, финансијског и кадровског плана и других сличних аката. СПОСОБНОСТ НАДЗОРА Члан 39. Способност надзора вреднује се на основу мерила: 1. способности остваривања контроле рада нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, спремности давања упутстава и савета нижим јавним тужиоцима, заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и тужилачким приправницима, 2. праћења сложених предмета, утицаја на казнену политику, исправног и благовременог одлучивања о примедби и притужби на рад заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, одговорности за правилну примену упутства вишег јавног тужиоца, 3. способности уједначавања јавнотужилачке и судске праксе, способности уједначавања рада и поступања нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, тужилачких помоћника и тужилачких приправника у примени закона и других прописа, предузимању мера у циљу унапређења стручности запослених у јавном тужилаштву. СТЕПЕН ОСТВАРЕНОСТИ КРИТЕРИЈУМА Члан 40. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада редовно и у целини остварује контролу рада нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, даје упутстава и савете нижим јавним тужиоцима, заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и тужилачким приправницима, прати сложене предмете, правилно и благовремено одлучује о примедби и притужби на рад заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, правилно примењује упутства вишег јавног тужиоца, предузима адекватне и ефикасне мере ради уједначавања јавнотужилачке и судске праксе, рада и поступања нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, тужилачких помоћника и тужилачких приправника у примени закона и других прописа. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада има мањих пропуста у контроли рада нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, даје упутстава и савете нижим јавним тужиоцима, заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и тужилачким приправницима, поседује способност праћења сложених предмета, одлучује о примедби и притужби на рад заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, примењује упутства вишег јавног тужиоца, предузима мере ради уједначавања јавнотужилачке и судске праксе, рада и поступања нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, тужилачких помоћника и тужилачких приправника у примени закона и других прописа. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу, који у периоду вредновања рада не предузима потребне мере контроле рада нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, не даје упутстава и савете нижим јавним тужиоцима, заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и тужилачким приправницима, не прати сложене предмете, не одлучује правилно и благовремено о примедби и притужби на рад заменика јавног тужиоца и запослених у јавном тужилаштву, не примењује упутства вишег јавног тужиоца, не предузима мере ради уједначавања јавнотужилачке и судске праксе, рада и поступања нижег јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, тужилачких помоћника и тужилачких приправника у примени закона и других прописа. УКУПНИ РЕЗУЛТАТИ РАДА ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА КОЈИМ РУКОВОДИ Члан 41. Укупни резултати рада вреднују се на основу мерила – односа броја задужених предмета јавног тужилаштва којим јавни тужилац руководи и броја обрађених предмета у периоду вредновања рада. Појединачна оцена се утврђује на основу просека резултата свих годишњих извештаја о раду, израђених у периоду вредновања рада. Годишњи извештај о раду исказује однос броја задужених предмета и броја обрађених предмета, који су експедовани најкасније 15. дана од истека извештајног периода. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА ЗА ОСНОВНОГ И ВИШЕГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Члан 42. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу основног и вишег јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено више од 90% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу основног и вишег јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено од 70% до 90% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу основног и вишег јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено мање од 70% задужених предмета. СТЕПЕН ОСТВАРЕНОСТИ КРИТЕРИЈУМА ЗА ПОСЕБНОГ ТУЖИОЦА У ПОСЕБНОМ ТУЖИЛАШТВУ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА Члан 43. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се Посебном тужиоцу у Посебном тужилаштву за борбу против високотехнолошког криминала у ком је у периоду вредновања рада обрађено више од 90% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се Посебном тужиоцу у Посебном тужилаштву за борбу против високотехнолошког криминала у ком је у периоду вредновања рада обрађено од 70% до 90% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се Посебном тужиоцу у Посебном тужилаштву за борбу против високотехнолошког криминала у ком је у периоду вредновања рада обрађено мање од 70% задужених предмета. ОСТВАРЕНОСТ КРИТЕРИЈУМА ЗА АПЕЛАЦИОНОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Члан 44. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу апелационог јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено више од 70% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу апелационог јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено од 40% до 70% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу апелационог јавног тужилаштва у ком је у периоду вредновања рада обрађено мање од 40% задужених предмета. СТЕПЕН ОСТВАРЕНОСТИ КРИТЕРИЈУМА ЗА ТУЖИОЦЕ ПОСЕБНЕ НАДЛЕЖНОСТИ Члан 45. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за организовани криминал у ком је у периоду вредновања рада обрађено више од 70% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за организовани криминал у ком је у периоду вредновања рада обрађено од 40% до 70% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за организовани криминал у ком је у периоду вредновања рада обрађено мање од 40% задужених предмета. Појединачна оцена „изузетно успешно” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за ратне злочине у ком је у периоду вредновања рада обрађено више од 80% задужених предмета. Појединачна оцена „успешно” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за ратне злочине у ком је у периоду вредновања рада обрађено од 60% до 80% задужених предмета. Појединачна оцена „не задовољава” утврђује се јавном тужиоцу у Тужилаштву за ратне злочине у ком је у периоду вредновања рада обрађено мање од 60% задужених предмета. ГЛАВА VII ПОСТУПАК ВРЕДНОВАЊА РАДА ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА И ЗАМЕНИКА ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА ПОСТУПАК ВРЕДНОВАЊА РАДА Члан 46. Носилац јавнотужилачке функције оцениће се оценом „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију” уколико му за сва три критеријума буду утврђене појединачне оцене „изузетно успешно”. Носилац јавнотужилачке функције оцениће се оценом „успешно обавља јавнотужилачку функцију” уколико му за сва три критеријума појединачна оцена „успешно”, или за један критеријум буде утврђена појединачна оцена „изузетно успешно”, а за два критеријума појединачна оцена „успешно”. Носилац јавнотужилачке функције оцениће се оценом „не задовољава” уколико му за један или више критеријума буде утврђена појединачна оцена „не задовољава”. Носилац јавнотужилачке функције неће бити оцењен уколико је био одсутан са рада више од ¾ периода у коме се врши вредновање рада. У случају да оцена о вредновању рада донета од стране основног, вишег, апелационог јавног тужиоца, јавних тужилаца у тужилаштвима посебне надлежности или Републичког јавног тужиоца није у складу са мишљењем колегијума, јавни тужилац је обавезан да је посебно образложи. МИШЉЕЊЕ КОЛЕГИЈУМА Члан 47. Колегијум јавног тужилаштва даје мишљење о раду заменика јавног тужиоца из истог јавног тужилаштва, које доставља јавном тужиоцу ради давања оцене вредновања рада. Колегијум непосредно вишег јавног тужилаштва даје мишљење о раду јавног тужиоца. Колегијум јавног тужилаштва, пре давања мишљења, може да прибави и друге податке о чињеницама које могу бити од значаја за давање мишљења. Јавни тужилац дужан је да колегијуму јавног тужилаштва достави податке од значаја за давање мишљења. УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ Члан 48. У поступку давања мишљења колегијума не учествује заменик јавног тужиоца или јавни тужилац чији се рад вреднује, односно јавни тужилац овлашћен за вредновање рада заменика јавног тужиоца. НАЧИН ДАВАЊА МИШЉЕЊА Члан 49. Колегијум јавног тужилаштва даје мишљење ако је присутно најмање две трећине заменика јавног тужиоца. Мишљење колегијума изражава се на основу резултата анкете, коју спроводи заменик јавног тужиоца кога колегијум изабере. Анкета се спроводи на тај начин што члан колегијума на седници попуњава оверени образац са образложењем, након чега се обрађују попуњени обрасци и формира мишљење колегијума које се доставља јавном тужиоцу. Чланови колегијума анкету спроводе истовремено, на једнообразном анкетном листу на коме су понуђени одговори „ДА” или „НЕ”. Мишљење колегијума може бити позитивно или негативно. Мишљење колегијума ће бити позитивно уколико је већина присутних чланова колегијума на својим анкетним листићима на најмање два питања дала позитивне одговоре. ОБРАЗАЦ АНКЕТЕ Члан 50. Образац анкете садржи: – назив јавног тужилаштва у ком носилац јавнотужилачке функције ради, – податке о носиоцу јавнотужилачке функције о чијем раду се даје мишљење, – период вредновања рада за који се даје мишљење, – питања на која је потребно дати одговор, – рубрику за образложење, – име, презиме и потпис члана колегијума. Питања приликом давања мишљења о раду заменика јавног тужиоца на која је потребно дати одговор гласе: 1. Да ли својим понашањем доприноси угледу јавног тужилаштва? 2. Да ли се опходи са поштовањем према другим носиоцима јавнотужилачке функције, запосленима у јавном тужилаштву и странкама у поступку? 3. Да ли своју јавнотужилачку функцију врши савесно, непристрасно и професионално? Питања приликом давања мишљења о раду јавног тужиоца на која је потребно дати одговор гласе: 1. Да ли руководи јавним тужилаштвом професионално, савесно и непристрасно? 2. Да ли својим радом доприноси законитости и самосталности у обављању јавнотужилачке функције? 3. Да ли својим понашањем доприноси угледу јавног тужилаштва и штити личност носилаца јавнотужилачке функције? ДОСТАВЉАЊЕ МИШЉЕЊА ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ Члан 51. Мишљење колегијума биће позитивно ако је већина присутних чланова колегијума дала позитивне одговоре. Заменик јавног тужиоца који је изабран од стране колегијума доставља мишљење јавном тужиоцу. ОДЛУКА О ВРЕДНОВАЊУ РАДА Члан 52. Одлука о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца садржи назив јавног тужилаштва са бројем и датумом одлуке, увод, изреку, образложење, поуку о правном леку, потпис службеног лица и печат органа. Увод одлуке садржи: правни основ за доношење одлуке. Изрека садржи име и презиме, функцију јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца чији се рад вреднује и оцену вредновања рада. Образложење садржи појединачне оцене за сваки критеријум на основу којих се вреднује рад јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца, мишљење колегијума и разлоге за доношење оцене вредновања рада. Уколико је јавни тужилац или заменик јавног тужиоца оцењен оценом „не задовољава”, у образложењу мора бити наведено да ли је носилац јавнотужилачке функције био благовремено упозорен у смислу члана 7. овог правилника. Поука о правном леку представља упутство јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца да се против одлуке о вредновању рада може изјавити приговор. Одлука о вредновању рада доставља се јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца, чији је рад вреднован. ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА У ОДЛУЦИ О ВРЕДНОВАЊУ РАДА Члан 53. Грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне грешке у писању и рачунању исправља јавни тужилац који је донео одлуку о вредновању рада посебним закључком, по сопственој иницијативи или захтеву лица чији је рад вреднован. Закључак о исправци доставља се јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца, чији је рад вреднован. У том случају, рок за приговор против одлуке о вредновању рада тече од дана достављања тог закључка, против којег није дозвољен посебан приговор. ГЛАВА VIII ПОСТУПАК ПО ПРИГОВОРУ ПРОТИВ ОДЛУКЕ О ВРЕДНОВАЊУ РАДА ПРИГОВОР ПРОТИВ ОДЛУКЕ Члан 54. Јавни тужилац или заменик јавног тужиоца може лично или преко пуномоћника поднети приговор против одлуке о вредновању рада Државном већу тужилаца у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Приговор се може поднети и преко јавног тужиоца који је донео одлуку о вредновању рада. У случају када се приговор подноси непосредно Државном већу тужилаца, јавни тужилац је дужан да достави документацију, на основу које је вреднован рад, у року од три дана од пријема захтева Државног већа тужилаца за достављање документације. У случају када се приговор подноси преко јавног тужиоца који је донео одлуку о вредновању рада, јавни тужилац је дужан да достави приговор и документацију на основу које је вреднован рад Државном већу тужилаца у року од три дана од дана подношења приговора. ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ ВЕЋА ТУЖИЛАЦА ПО ПРИГОВОРУ Члан 55. Државно веће тужилаца одлучујући по приговору против одлуке о вредновању рада може: – одбацити приговор, као неблаговремен или недозвољен; – одбити приговор као неоснован и потврди одлуку, – усвојити приговор и преиначи одлуку. Свака одлука мора бити образложена и уноси се у лист вредновања. ОДБАЦИВАЊЕ ПРИГОВОРА Члан 56. Државно веће тужилаца разматра благовременост и дозвољеност приговора. Државно веће тужилаца одбацује приговор као неблаговремен ако је поднет после истека рока од 15 дана од дана достављања одлуке о вредновању рада. Државно веће тужилаца одбацује приговор као недозвољен ако је поднет од стране лица, које није овлашћено за његово подношење. ОДЛУЧИВАЊЕ ДРЖАВНОГ ВЕЋА ТУЖИЛАЦА ПО ПРИГОВОРУ Члан 57. Државно веће тужилаца одлучује по приговору против одлуке о вредновању рада на седници Већа на начин предвиђен Пословником о раду Државног већа тужилаца. Државно веће тужилаца дужно је да саслуша подносиоца приговора на његов лични захтев. Ако уредно позвани подносилац приговора не дође, а изостанак не оправда, Државно веће тужилаца ће донети одлуку о приговору без његовог присуства. Државно веће тужилаца дужно је да по приговору против одлуке о вредновању рада донесе одлуку у року од 30 дана од дана подношења приговора. ОДБИЈАЊЕ ПРИГОВОРА Члан 58. Државно веће тужилаца одбија приговор као неоснован и потврђује одлуку о вредновању рада ако утврди да је одлука донета у складу са одредбама овог правилника. УСВАЈАЊЕ ПРИГОВОРА Члан 59. Државно веће тужилаца усваја приговор и преиначује одлуку о вредновању рада ако утврди да је одлука није донета у складу са одредбама овог правилника. Одлука Државног већа тужилаца по приговору је коначна и против ње се може покренути управни спор. Државно веће тужилаца одлуку по приговору доставља заменику јавног тужиоца, односно јавном тужиоцу. ГЛАВА IX ЛИСТ ВРЕДНОВАЊА Члан 60. Лист вредновања је евиденциони лист који се води за сваког носиоца јавнотужилачке функције и у који се уносе сви подаци, запажања, похвале и примедбе у вези са радом и оценом носиоца јавнотужилачке функције по правилима овог правилника. Сва јавна тужилаштва дужна су да воде лист вредновања за сваког заменика јавног тужиоца. Образац листа вредновања доноси Државно веће тужилаца. Лист вредновања састоји се од пет листова, који су означени бројевима од 1 до 5. Први лист садржи: – обележја јавног тужилаштва у коме врши функцију носилац јавнотужилачке функције, – опште информације о носиоцу јавнотужилачке функције чији се рад вреднује, – период за који се врши вредновање. Други лист се односи на ажурност у поступању и у њега се уносе: – први и последњи дан на који се односи периодични извештај, – подаци о задуженим и обрађеним предмета из периодичних извештаја на основу којих се оцењује ажурност у поступању, појединачна оцена за тај критеријум и потпис јавног тужиоца, који је вршио оцењивање. Трећи лист се односи на стручност и успешност у раду и садржи: – укупан број поднетих оптужних аката, – број и врсту одлука суда по тим актима, односно – податке на основу којих се оцењује стручност и успешност у раду, појединачна оцена за тај критеријум и потпис јавног тужиоца који је вршио оцењивање. За апелациона јавна тужилаштва уносе се подаци запажања, похвале и примедбе које се односе на: – оцене одлуке заменика јавног тужиоца о правилној примени закона у предметима нижих јавних тужилаштава, – аргументованост и квалитет образложења тужилачких аката, – виши степен стручног знања, – уочавање и анализу правне проблематике и – усмеравање и уједначавање јавнотужилачке и судске праксе. Четврти лист се односи на професионалну посвећеност и сарадњу и у њега се уносе подаци, запажања, похвале и примедбе које се односе на: – квалитет писаног и усменог изражавања, – прецизност и разумљивост аката и предузетих процесних радњи, – умешност образлагања правних ставова, – одговорност у заступању правних аката, – стручно усавршавање, – употребу расположивих информационих и комуникационих технологија, – поштовање права личности и достојанства учесника у поступку, – однос и сарадњу са другим носиоцима јавног тужилачке функције, запосленима у јавном тужилаштву, судом и другим државним органима. У пети лист се уносе појединачне оцене за сваки критеријум, мишљење колегијума, оцена вредновања рада и потписује га јавни тужилац, као и одлука Државног већа тужилаца по приговору против одлуке о вредновању рада. УНОС ПОДАТАКА У ЛИСТ ВРЕДНОВАЊА Члан 61. Податке, запажања, похвале и примедбе у лист вредновања уноси јавни тужилац, као и лице које јавни тужилац одреди. Приликом уноса података, запажања, похвала или примедаба, уписаће се редни број, који мора бити први следећи број који је на реду, затим се у другу колону уноси датум када се врши унос, а након тога се у трећу колону уноси податак, запажање, похвала или примедба, а на крају се у четврту колону ставља потпис лица које је извршило унос. Подаци, запажања, похвале и примедбе које се уносе у лист вредновања морају се уносити хронолошки, морају бити читко написани, не смеју се прецртавати, брисати или преправљати, морају бити подложни накнадној провери и потврди. Подаци, примедбе, похвале и запажања које се уносе у лични лист добијају се искључиво из основаних притужби, из поступка прегледа рада на предметима од стране јавног тужиоца и лица које одреди, из поступка прегледа од стране непосредно вишег јавног тужилаштва, из неправилности констатованих од стране суда и других државних органа, а о којима је писмено обавештен јавни тужилац сходно одредбама Законика о кривичном поступку и из других извештаја достављених јавном тужиоцу. Јасно и недвосмислено се мора навести и на какво се поступање односи похвала, примедба или запажање, тачно у ком предмету, из ког разлога и на основу чега је похвала, примедба или запажање унето у лист вредновања. Уколико неко запажање, примедба или податак нису унети у лист вредновања на начин предвиђен овим чланом, оцена се не може заснивати на том податку. ПРАВО УВИДА У ЛИСТ ВРЕДНОВАЊА Члан 62. Носилац јавнотужилачке функције у току периода вредновања рада има право увида у лист вредновања. Уколико установи да су приликом уношења података од значаја за оцену учињене грешке у именима и бројевима, или друге очигледне грешке у писању и рачунању, има право да од јавног тужиоца затражи исправку. Уколико установи да је захтев основан, јавни тужилац ће извршиће исправку. Уколико јавни тужилац утврди да захтев није основан, обавестиће о томе носиоца јавнотужилачке функције. ГЛАВА X ЗАВРШНA ОДРЕДБA Члан 63. Овај правилник ступа на снагу петнаестог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” и примењује се од 15. јануара 2015. године. Самосталан члан Правилника Након ступања на снагу Правилника о критеријумима и мерилима вредновања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Државно веће тужилаца, по прибављеном мишљењу Републичког јавног тужиоца, доноси одлуку о пробној примени Правилника у репрезентативном броју јавних тужилаштава у Републици Србији. Пробна примена Правилника не може трајати дуже од 15. децембра 2014. године. Након окончања пробне примене, Државно веће тужилаца врши анализу и саставља извештај о примени Правилника уз констатацију потреба за евентуалним изменама и допунама одредби Правилника. Државно веће тужилаца након усвајања извештаја о примени Правилника, уколико се укаже потребним, доноси Правилник о изменама и допунама Правилника о критеријумима и мерилима вредновања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, имајући у виду рок примене предвиђен чланом 63. овог правилника. На основу члана 15. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13) и члана 57. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – одлука УС, 121/12 и 101/13), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК о критеријумима и поступку за премештај носилаца јавнотужилачке функције у друго јавно тужилаштво у случају укидања јавног тужилаштва или смањења броја заменика јавног тужиоца "Службени гласник РС", број 105 од 29. новембра 2013. Члан 1. Овим правилником се утврђују критеријуми на основу којих Државно веће тужилаца врши премештај носилаца јавнотужилачке функције у тужилаштвима која су основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), у друго јавно тужилаштво основано Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13). Члан 2. Основни критеријум Основни критеријум у поступку премештаја је сагласност носиоца јавнотужилачке функције. Члан 3. Допунски критеријуми Уколико се применом основног критеријума сагласности, за функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву не пријави довољан број заменика јавних тужилаца или број већи од утврђеног, примењују се следећи допунски критеријуми: 1. Пребивалиште заменика јавног тужиоца. 2. Јавно тужилаштво у коме је заменик јавног тужиоца раније био запослен. 3. Дужина обављања јавнотужилачког стажа. Члан 4. Настављање функције јавног тужиоца из укинутог јавног тужилаштва Јавни тужилац из укинутог јавног тужилаштва наставља да врши функцију у складу са Законом о јавном тужилаштву на основу одлуке Државног већа тужилаца на предлог Републичког јавног тужиоца. Члан 5. Основна правила поступка Одређивање јавног тужилаштва у коме носилац јавнотужилачке функције из укинутог јавног тужилаштва наставља да врши функцију заменика јавног тужиоца врши Државно веће тужилаца на предлог Републичког јавног тужиоца. Поступак се заснива на начелима правичности, јавности, непристрасности и забрани сваке врсте дискриминације, сагласно Уставу и међународним стандардима. Члан 6. Начин утврђивања критеријума Уколико се премештај заменика јавног тужиоца не може извршити применом основног критеријума сагласности, примењују се допунски критеријуми. Сагласност, као основни критеријум, утврђује се на основу писмено изражене воље носилаца јавнотужилачке функције која се Републичком јавном тужиоцу доставља преко управе јавног тужилаштва у коме врши функцију. Допунски критеријуми утврђују се на основу података из личног листа носиоца јавнотужилачке функције. Републички јавни тужилац може од носиоца јавнотужилачке функције да захтева достављање допунских података и документације. Члан 7. Државно веће тужилаца доноси одлуку о премештају заменика јавног тужиоца примењујући допунски критеријум пребивалишта носиоца јавнотужилачке функције. Уколико је тужилац ступио на функцију након 1. јануара 2013. године, узима се у обзир критеријум место пребивалишта које је носилац јавнотужилачке функције имао на дан ступања на функцију. Члан 8. Уколико се применом претходних критеријума не може извршити премештај заменика јавног тужиоца, примењује се допунски критеријум у ком јавном тужилаштву је обављао функцију, односно био запослен до 31. децембра 2009. године, водећи рачуна о територији општина које је то јавно тужилаштво покривало. Члан 9. Уколико се применом претходних критеријума не може извршити премештај заменика јавног тужиоца, примењује се допунски критеријум дужине трајања јавнотужилачког стажа, на тај начин што се прво врши премештај заменика јавног тужиоца који има краћи јавнотужилачки стаж. Члан 10. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 106. став 3. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09 и 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11 и 38/12 – одлука УС), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК о дисциплинском поступку и дисциплинској одговорности јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца "Службени гласник РС", бр. 64 од 4. јула 2012, 109 од 11. децембра 2013, 58 од 3. јуна 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређује се дисциплинска одговорност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: тужилаца), дисциплински прекршаји, дисциплинске санкције, начин рада и организација дисциплинских органа и дисциплински поступак. Сходна примена Закона о општем управном поступку Члан 2. Дисциплински поступак против тужилаца спроводи се у складу са Законом о јавном тужилаштву и овим правилником. На питања која нису уређена прописима из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку.* *Службени гласник РС, број 58/2014 Службени језик и писмо Члан 3. У дисциплинском поступку пред дисциплинским органима и Државним већем тужилаца (у даљем тексту: Веће) у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Дужност достављања списа и података Члан 4. Јавна тужилаштва, судови, други државни органи, као и друге организације и правна лица дужни су да Дисциплинском тужиоцу и Већу, на његов захтев, без одлагања, доставе списе и друге податке потребне за предузимање радњи у дисциплинском поступку за које је надлежно. Обавештавање јавности Члан 5. Веће може обавештавати јавност о дисциплинским поступцима у којима поступа, водећи рачуна о интересима поступка, као и заштити приватности учесника дисциплинског поступка. Странке у поступку Члан 6. Странке у дисциплинском поступку су Дисциплински тужилац и носилац јавнотужилачке функције (у даљем тексту: тужилац) чија се дисциплинска одговорност утврђује.* *Службени гласник РС, број 58/2014 II. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ Појам Члан 7. Дисциплински прекршај је несавесно вршење јавнотужилачке функције или понашање тужилаца недостојно јавнотужилачке функције, у складу са Законом о јавном тужилаштву.* *Службени гласник РС, број 58/2014 Дисциплински прекршаји Члан 8. Тужилац чини дисциплински прекршај ако: – не израђује јавнотужилачке одлуке и не улаже редовна и ванредна правна средства у прописаном року; – учестало пропушта или касни на заказане претресе, расправе и друге процесне радње у предметима који су му додељени у рад; – пропусти да тражи изузеће у предметима где за то постоје законски разлози; – одбије вршење послова и задатака који су му поверени; – не извршава писмена упутства надређеног јавног тужиоца; – очигледно крши обавезе правилног поступања према судијама у поступку, странкама, њиховим правним заступницима, сведоцима, особљу или колегама; – се упушта у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води; – даје непотпуне или нетачне податке од значаја за рад Државног већа тужилаца у поступку избора и разрешења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, утврђивања дисциплинске одговорности и другим питањима из његове надлежности; – крши начело непристрасности и угрожава поверење грађана у јавно тужилаштво; – обавља активности које су законом одређене као неспојиве са јавнотужилачком функцијом као што су функција у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе, чланство у политичким странкама, бављење јавним или приватним плаћеним послом, пружање правне услуге или давање правних савета уз накнаду, као и друге функције, послови или приватни интереси који су супротни достојанству и самосталности јавног тужилаштва или штете његовом угледу; – прихвата поклоне супротно прописима који регулишу сукоб интереса; – не поштује радно време прописано законом или одређено од стране надлежног јавног тужиоца; – ако значајно крши одредбе Етичког кодекса; – неоправдано не похађа обавезне програме обуке. Тежак дисциплински прекршај Члан 9. Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед дисциплинског прекршаја из члана 8. овог правилника дошло до озбиљног поремећаја у вршењу јавнотужилачке функције или обављања радних задатака у јавном тужилаштву или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у јавно тужилаштво, а нарочито застаревања кривичног гоњења, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја. Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 1. овог члана сматра се три пута правноснажно утврђена дисциплинска одговорност тужиоца за исти дисциплински прекршај. Дисциплинска комисија по правноснажности решења којим се тужилац оглашава одговорним за тежак дисциплински прекршај подноси предлог за разрешење тужиоца Државном већу тужилаца. Дисциплинске санкције Члан 10. Дисциплинске санкције су: − јавна опомена, − умањење плате до 50% до једне године и − забрана напредовања у трајању до три године. Јавна опомена може бити изречена само када се први пут утврди дисциплинска одговорност тужиоца за дисциплински прекршај из члана 8. овог правилника. Сразмерност у изрицању дисциплинске мере Члан 11. Дисциплинска мера мора бити сразмерна тежини учињеног дисциплинског прекршаја у вршењу јавнотужилачке функције. Приликом изрицања дисциплинске мере нарочито се узимају у обзир: – тежина учињеног прекршаја и наступеле последице, а посебно степен дисциплинске одговорности учиниоца и околности под којима је прекршај учињен; – досадашњи рад и понашање тужиоца, а посебно чињеница да ли је више пута дисциплински одговарао. III. ДИСЦИПЛИНСКИ ОРГАНИ Врсте Члан 12. Дисциплински органи су: – Дисциплински тужилац и његови заменици; – Дисциплинска комисија и заменици чланова Дисциплинске комисије; – Веће као другостепени дисциплински орган. Изузеће Члан 13. Странке у дисциплинском поступку могу тражити изузеће Дисциплинског тужиоца, заменика Дисциплинског тужиоца, председника Дисциплинске комисије, члана Дисциплинске комисије, заменика председника Дисциплинске комисије, заменика члана Дисциплинске комисије и члана Већа ако сматрају да постоји неки од следећих разлога за изузеће: – постојање брачне, односно ванбрачне заједнице, сродство по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена без обзира да ли је брак престао или нијe; – учествовање у доношењу одлуке првостепеног дисциплинског органа; – постојање околности које изазивају сумњу у непристрасност. Дисциплински тужилац, заменик Дисциплинског тужиоца, председник Дисциплинске комисије, члан Дисциплинске комисије, заменик председника Дисциплинске комисије, заменик члана Дисциплинске комисије и члан Већа дужан је да тражи своје изузеће у случајевима из става 1. алинеја 1. овог члана, а у случају да сматра да постоје околности које изазивају сумњу у непристрасност обавестиће о томе Веће. Захтев за изузеће може се поднети до окончања дисциплинског поступка Државном већу тужилаца. О изузећу Дисциплинског тужиоца, заменика Дисциплинског тужиоца, заменика председника Дисциплинске комисије, члана Дисциплинске комисије и заменика члана Дисциплинске комисије одлучује председник Већа, а о изузећу председника Дисциплинске комисије или члана Већа одлучује Веће. Председник Већа, односно Веће доноси одлуку о изузећу у року од осам дана од дана пријема захтева. Дисциплински тужилац Члан 14. Веће именује и разрешава Дисциплинског тужиоца и његове заменике из реда тужилаца. Одлуку о именовању Дисциплинског тужиоца и заменика Дисциплинског тужиоца Веће доноси тако што са листе добровољно пријављених кандидата носилаца јавнотужилачке функције и листе кандидата предложених од стране колегијума тужилаштава бира кандидата који у професионалној средини ужива највећи углед, на основу исказане стручности, оспособљености и достојности у вршењу јавнотужилачке функције и поштовања одредаба Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.* За Дисциплинског тужиоца или његовог заменика може бити именован тужилац који најмање осам година обавља јавнотужилачку функцију. Пре именовања Државно веће тужилаца обавља разговор са пријављеним кандидатима ради стицања непосредног увида у стручност, оспособљеност и достојност кандидата, поштовање и однос према одредбама Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, као и однос према надлежностима и раду дисциплинских органа предвиђених законом и овим правилником.* Дисциплински тужилац има два заменика. Мандат Дисциплинског тужиоца и његових заменика траје четири године, при чему могу бити поново именовани на те дужности.* Државно веће тужилаца моће повећати број заменика Дисциплинског тужиоца услед повећаног обима посла на основу образложеног предлога Дисциплинског тужиоца Већу. Током вођења дисциплинског поступка Дисциплински тужилац и његови заменици имају право на умањење норме у матичном јавном тужилаштву што Државно веће тужилаца одобрава посебном одлуком на предлог Дисциплинског тужиоца. Дисциплински тужилац има право на на потпуно умањење норме док заменици Дисциплинског тужиоца имају право на умањење норме од најмање 50%, које умањење може бити повећано на основу образложене одлуке Дисциплинског тужиоца. Дисциплински тужилац има обавезу да обавести Државно веће тужилаца и матично јавно тужилаштво о дозвољеном умањењу норме ради регулисања организације рада. Дисциплински тужилац подноси годишњи извештај о свом раду Државном већу тужилаца најкасније до 15. јануара наредне године.* *Службени гласник РС, број 58/2014 Дисциплинска комисија Члан 15. Веће именује и разрешава председника, два члана Дисциплинске комисије и њихове заменике из реда тужилаца. Одлуку о именовању председника, два члана Дисциплинске комисије и њихових заменика Веће доноси тако што са листе добровољно пријављених кандидата носилаца јавнотужилачке функције и листе кандидата предложених од стране колегијума јавног тужилаштава бира кандидата који у професионалној средини ужива највећи углед, на основу исказане стручности, оспособљености и достојности у вршењу јавнотужилачке функције и поштовања одредаба Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.* За председника, члана или њихових заменика може бити именован тужилац који најмање осам година обавља јавнотужилачку функцију. Пре именовања Државно веће тужилаца обавља разговор са пријављеним кандидатима ради стицања непосредног увида у стручност, оспособљеност и достојност кандидата, поштовање и однос према одредбама Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, као и однос према надлежностима и раду дисциплинских органа предвиђених законом и овим правилником.* Мандат председника, члана и заменика чланова Дисциплинске комисије траје четири године, при чему могу бити поново именовани на те дужности.* У случају одсутности или дуже спречености председника или чланова Дисциплинске комисије, замењује их њихови заменици. Током вођења дисциплинског поступка председник и чланови Дисциплинске комисије имају право на умањење норме у матичном јавном тужилаштву што Државно веће тужилаца одобрава посебном одлуком на предлог председника Дисциплинског већа. *Службени гласник РС, број 58/2014 Престанак дужности Члан 16. Дужност Дисциплинског тужиоца, председника, чланова Дисциплинске комисије и њихових заменика престаје истеком мандата или због наступања разлога за престанак јавнотужилачке функције из члана 87. Закона о јавном тужилаштву. Разрешење Члан 17. Веће разрешава Дисциплинског тужиоца, председника, чланове Дисциплинске комисије, као и њихове заменике, уколико несавесно обављају дужност у дисциплинском поступку. Одлуку о разрешењу доноси Веће, у року од 15 дана од дана покретања поступка за разрешење. Веће као другостепени дисциплински орган Члан 18. Дужност чланова Већа, као другостепеног дисциплинског органа, престаје у складу са Законом о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 101/10 и 88/11). IV. ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК Дисциплинска пријава Члан 19. Свако може Дисциплинском тужиоцу поднети дисциплинску пријаву против тужиоца због учињеног дисциплинског прекршаја. Дисциплинска пријава се подноси у писменом облику и садржи: – име и презиме тужиоца против кога се подноси пријава, као и назив јавног тужилаштва у коме обавља јавнотужилачку функцију; – чињенични опис догађаја; – доказе који потврђују наводе из пријаве. Дисциплински тужилац је дужан да испита сваку поднету пријаву. О поднетим пријавама води се евиденција. Дисциплински тужилац ради испитивања навода пријаве и утврђивања чињеничног стања има право и дужност да прикупља материјалне доказе, обавља разговоре, врши прегледе службене документације јавног тужилаштва у коме је извршен могући дисциплински прекршај, преко јавног тужилаштва врши увид у судске предмете као и предмете других органа пред којима је поступао пријављени тужилац у вези дисциплинског прекршаја као и да предузима друге радње и мере у складу са Законом о јавном тужилаштву и Законом о општем управном поступку ради утврђивања чињеничног стања. Приликом испитивања навода пријаве и прикупљања доказа Дисциплински тужилац и његови заменици су дужни да поступају са нарочитом обазривошћу у циљу избегавања могућег утицаја на ток испитивања пријаве. Покретање дисциплинског поступка Члан 20. Дисциплински поступак покреће Дисциплински тужилац подношењем предлога за вођење дисциплинског поступка (у даљем тексту: Предлог) Дисциплинској комисији, на основу поднете дисциплинске пријаве или по службеној дужности. Дисциплински тужилац може повући Предлог пре почетка расправе, а након отпочињања расправе само уз сагласност Дисциплинске комисије и тужиоца против кога је Предлог поднесен. Дисциплински тужилац не може поднети нов Предлог на основу истих чињеница у случају када је Дисциплинска комисија дала сагласност за повлачење Предлога након што је расправа почела. Предлог за вођење дисциплинског поступка Члан 21. Предлог за вођење дисциплинског поступка садржи: – име и презиме тужиоца чија се дисциплинска одговорност утврђује и назив јавног тужилаштва у коме тужилац обавља јавнотужилачку функцију, као и податак о пуномоћнику уколико исти постоји; – чињенични опис дисциплинског прекршаја; – правну квалификацију дисциплинског прекршаја; – предлоге доказа који треба да се изведу у току поступка. Ток дисциплинског поступка Члан 22. Дисциплинска комисија доставља Предлог носиоцу јавнотужилачке функције чија се дисциплинска одговорност утврђује на изјашњење. Тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује или његов пуномоћник могу на Предлог писмено да одговоре Дисциплинској комисији у року од осам дана од дана пријема Предлога. Дисциплинска комисија доставља одговор са свим прилозима Дисциплинском тужиоцу. Након пријема одговора на Предлог или по истеку рока од осам дана од дана пријема Предлога, Дисциплинска комисија заказује расправу. Дисциплински тужилац или његов заменик заступа Предлог на расправи. Тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом.* Дисциплинска комисија изводи доказе неопходне за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања. Уколико Дисциплинска комисија током поступка утврди да се неке чињенице морају додатно проверити може такву проверу тражити од Дисциплинског тужиоца, тужиоца чија се одговорност проверава, јавног тужилаштва у којем је извршен могући дисциплински прекршај или другог органа пред којим је поступано у вези могућег прекршаја или лица које је било обухваћено истим, као и да предузима друге радње и мере у складу са Законом о јавном тужилаштву и Законом о општем управном поступку ради утврђивања чињеничног стања. Лица која су саслушана пред Дисциплинским органима сем тужиоца чија се одговорност утврђује имају право на накнаду путних трошкова у висини аутобуске карте која ће им се исплатити из средстава буџета Државног већа тужилаца.* Уколико изведени докази указују на измену у чињеничном стању у односу на поднети Предлог или да је тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује учинио још неки дисциплински прекршај, Дисциплински тужилац може усмено да измени или прошири Предлог на расправи, односно одлагање расправе ради измене или проширења Предлога. Тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује може тражити одлагање расправе ради изјашњења о проширењу Предлога. У случају неоправданог изостанка Дисциплинског тужиоца, односно његовог заменика, као и у случају неоправданог изостанка тужиоца чија се дисциплинска одговорност утврђује и његовог пуномоћника, поступак се може спровести у њиховом одсуству. Дисциплински поступак је хитан и затворен за јавност, изузев уколико тужилац или. заменик чија се дисциплинска одговорност утврђује не захтева да буде јаван. Дисциплински поступак не омета вођење других поступака против тужиоца. *Службени гласник РС, број 58/2014 Ток поступка за тежак дисциплински прекршај Члан 23. Поступак за утврђивање постојања тешког дисциплинског прекршаја и утврђивања одговорности тужилац води се сходно одредбама овог правилника. Дисциплински тужилац је обавезан да у предлогу посебно образложи и укаже на околности и доказе које указују да је услед дисциплинског прекршаја из члана 8. овог правилника дошло до озбиљног поремећаја у вршењу јавнотужилачке функције или обављања радних задатака у јавном тужилаштву или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у јавно тужилаштво, а нарочито застаревања кривичног гоњења, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја. Дисциплинско веће је обавезно да посебно образложи одуку и санкцију по предлогу Дисциплинског тужиоца у вези тешког дисциплинског прекршаја. Државно веће тужилаца по пријему предлога за разрешење тужиоца поступак за разрешење води сходно одредбама Закона о јавном тужилаштву. Дисциплински тужилац је обавезан да пажљиво испита одлуку Државног већа тужилаца као и чињенично стање, те да уколико нађе основ за вођење дисциплинског поступка за дисциплински прекршај исти покрене у складу са одредбама овог правилника. Дисциплински поступак и дисциплинска санкција за тежак дисциплински прекршај се могу водити и изрећи до правноснажности одлуке о разрешењу Државног већа тужилаца. Права тужиоца чија се дисциплинска одговорност утврђује Члан 24. Тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује има право да: – буде обавештен о разлозима за покретање поступка након провере навода дисциплинске пријаве од стране Дисциплинског тужиоца; – се упозна са предметом и пратећом документацијом; – да се изјасни о поднетом и проширеном Предлогу; – има пуномоћника у свим фазама дисциплинског поступка; – захтева да расправа буде јавна; – да изјави жалбу на одлуку Дисциплинске комисије; – да изјави жалбу на другостепену одлуку. Одлуке Дисциплинског тужиоца Члан 25. Дисциплински тужилац може да: − одбаци дисциплинску пријаву; − поднесе Предлог за вођење дисциплинског поступка; − одустане од Предлога; − измени или прошири Предлог; − изјави жалбу на одлуку Дисциплинске комисије. У случају одустанка или неизјављивања жалбе Дисциплински тужилац дужан је да сачини службену белешку о разлозима за одустајање, односно неизјављивање жалбе. Одлуке Дисциплинске комисије Члан 26. У поступку утврђивања дисциплинске одговорности тужиоца Дисциплинска комисија може да: – одбаци Предлог као неблаговремен и недозвољен; – одбије Предлог као неоснован; – усвоји Предлог, огласи тужиоца одговорним за учињени дисциплински прекршај и изрекне му дисциплинску санкцију. Дисциплинска комисија доноси одлуке у року од 15 дана од дана закључења расправе и доставља их Дисциплинском тужиоцу и тужиоцу чија се дисциплинска одговорност утврђује, односно његовом пуномоћнику. Правноснажну одлуку Дисциплинска комисија доставља Већу ради уписа у лични лист тужиоца. Начин одлучивања Дисциплинске комисије Члан 27. Одлуке Дисциплинске комисије се доносе већином гласова чланова Дисциплинске комисије, о чему се саставља посебан записник који потписују сви чланови Дисциплинске комисије. Одлуке Дисциплинске комисије се израђују у облику решења у року од 15 дана од дана закључења расправе. Издвојено мишљење члана Дисциплинске комисије констатује се у записнику о већању и гласању. Одлука којом се утврђује да је тужилац одговоран за дисциплински прекршај садржи: – уводни део, који садржи: састав Дисциплинске комисије, имена странака, опис предмета поступка и датум доношења одлуке; – чињенични опис дисциплинског прекршаја; – одредбе Закона о јавном тужилаштву и друге примењене законе или прописе, као и правну квалификацију дисциплинског прекршаја; – изречену дисциплинску санкцију; – образложење, које садржи преглед изведених доказа, утврђених чињеница и правних закључака; – поуку о правном леку. Застарелост Члан 28. Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је дисциплински прекршај учињен.* *Службени гласник РС, број 109/2013 V. ДРУГОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК Жалба Члан 29. Против одлуке Дисциплинске комисије може се изјавити жалба Већу у року од осам дана од дана достављања одлуке. Жалбу могу изјавити Дисциплински тужилац, тужилац чија се дисциплинска одговорност утврђује и његов пуномоћник. Жалба садржи: – број и датум решења Дисциплинске комисије против кога се изјављује жалба; – предлог да се одлука побија у целини или у одређеном делу; – основе и разлоге жалбе; – потпис. Дисциплинска комисија доставља жалбу заједно са прилозима другој странци у поступку на одговор. Странка може у року од три дана од дана пријема жалбе доставити Већу одговор на жалбу. Жалба на одлуку о разрешењу се може поднети Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања одлуке у којем случају се поступак води на основу Закона о јавном тужилаштву. ОСНОВИ ЗА ЖАЛБУ Члан 30. Одлука се може побијати: 1) због повреда правила поступка које су могле имати утицај на доношење законите и правилне одлуке; 2) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 3) због погрешне примене материјалног права; 4) због одлуке о изреченој дисциплинској санкцији. Одлуке Већа као другостепеног дисциплинског органа Члан 31. Поступајући по жалби Веће може да: – одбаци жалбу као неблаговремену или недозвољену; – одбије жалбу као неосновану; – усвоји жалбу и преиначи одлуку Дисциплинске комисије. Начин одлучивања Већа Члан 32. Након пријема жалбе председник Већа одређује известиоца из реда чланова Већа који се бирају из реда тужилаца. Одлуке Већа као другостепеног дисциплинског органа доносе се већином гласова присутних чланова. Одлуке Већа се израђују у облику решења у року од 30 дана од дана закључења расправе. Одлуке Већа се достављају странкама по правилима о личној достави. Одлука Већа је коначна. Жалба против одлуке Већа Члан 33. Жалба против одлуке Државног већа тужилаца у другом степену може бити поднета као управни спор пред Управним судом у складу са Законом о управним споровима. Жалба против одлуке Државног већа тужилаца о разрешењу може бити поднета Уставном суду Србије у року од 30 дана од дана уручења одлуке, у којем случају ће поступак бити вођен на основу Закона о јавном тужилаштву. Извршење коначних одлука о дисциплинским санкцијама Члан 34. Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Ванредни правни лекови Члан 35. У дисциплинском поступку нису дозвољени ванредни правни лекови, нити понављање поступка. Прелазне и завршне одредбе Члан 36. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу чл. 6. и 7. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 101/10), Државно веће тужилаца, на седници одржаној 25. маја 2011. године, доноси ПРАВИЛНИК о поступку преиспитивања одлука првог састава Државног већа тужилаца и примени критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности "Службени гласник РС", број 36 од 27. маја 2011. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Увод Члан 1. Правилником о поступку преиспитивања одлука првог састава Државног већа тужилаца (у даљем тексту: ДВТ) и примени критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности уређује се поступак преиспитивања одлука првог састава Државног већа тужилаца о престанку функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из члана 130. став 1. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09 и 101/10), Одлуке о избору јавних тужилаца („Службени гласник РС”, број 98/09), Одлуке о избору заменика јавног тужиоца („Службени гласник РС”, број 106/09), Одлуке о избору заменика јавних тужилаца („Службени гласник РС”, број 111/09), односно Одлуке о избору заменика јавног тужиоца („Службени гласник РС”, број 52/10) и Одлуке о избору заменика јавног тужиоца („Службени гласник РС”, број 54/10), примени критеријума и мерила о стручности, оспособљености и достојности из Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције („Службени гласник РС”, број 55/09). Начела поступка преиспитивања Члан 2. Поступак преиспитивања је јаван и спроводи се на начелима контрадикторности, противуречности, непристрасности, правичности, непосредности и заснован је на поштовању уставом зајемчених слобода и права и забрани сваког облика дискриминације. У поступку преиспитивања посебно није дозвољено неоправдано прављење разлике и неједнако поступање у односу на носиоце јавнотужилачке функције по основу старосне доби, занимања брачног партнера и места пребивалишта. Одлуке ДВТ у поступку преиспитивања су објективне и засноване на чињеницама утврђеним у поступку сходно ст. 1. и 2. овог члана, а сагласно Закону о јавном тужилаштву, Закону о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Правилнику о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције, Правилнику о поступку преиспитивања одлуке првог састава Државног већа тужилаца и примени критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности, као и других општих правних аката и других прописа који су се примењивали пре 17.12.2009. године. Покретање, вођење и претпоставке поступка преиспитивања Члан 3. Стални састав ДВТ преиспитуje одлуке првог састава ДВТ. Поступак преиспитивања покреће и води стални састав ДВТ. Пре почетка поступка преиспитивања чланови ДВТ, који су учествовали у раду првог састава ДВТ, одлучиће о начину учешћа у поступку преиспитивања. Чланови првог састава ДВТ који су учествовали у раду првог састава ДВТ могу се изузети из дела или целокупног поступка преиспитивања. Поступак преиспитивања заснива се на претпоставци да јавни тужилац и заменик јавног тужиоца испуњавају критеријуме стручности, оспособљености и достојности у складу са Законом о јавном тужилаштву и Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције. У случају сумње да неизабрани носилац јавнотужилачке функције испуњава критеријуме стручности, оспособљености и достојности, ДВТ може да обори претпоставку у поступку преиспитивања на основу доказа. Значење израза Члан 4. ДВТ је Државно веће тужилаца. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције је јавни тужилац или заменик јавног тужиоца коме је дана 31.12.2009. године престала јавнотужилачка функција на основу члана 130. став 1. Закона о јавном тужилаштву и који је поднео жалбу из члана 161. став 4. Устава РС, односно уставну жалбу Уставном суду или приговор сходно члану 6. став 4. у вези става 1. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву. Одлуком о престанку функције сматра се наступање законске последице из члана 130. Закона о јавном тужилаштву, за јавне тужиоце и заменике јавног тужиоца који нису изабрани у складу са Законом о јавном тужилаштву. Образложеном одлуком сматра се акт првог састава ДВТ који садржи елементе појединачног правног акта са образложењем, донет поводом престанка функције јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца са 31.12.2009. године. Пуномоћник неизабраног носиоца јавнотужилачке функције је адвокат кога неизабрани носилац јавнотужилачке функције овласти да заступа његове интересе у поступку преиспитивања. Документацијом се сматра: пријава на конкурс за избор носиоца јавнотужилачке функције, подаци и мишљења о кандидату сагласно Правилнику о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције, уставна жалба, жалба Уставном суду из члана 161. став 4. Устава РС, уступљен предмет од Уставног суда, приговор из члана 6. став 4. у вези става 1. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, с тим да ДВТ податке о окончаном поступку за разрешење који је био предвиђен Законом о јавном тужилаштву и у коме су утврђени разлози за разрешење или о правноснажно окончаном поступку за кажњиво дело које га чини недостојним јавнотужилачке функције или пресуду којом му је изречена казна затвора од 6 месеци због извршеног кривичног дела, прибавља и након 17. децембра 2009. године. Документацијом се сматрају поднесци и докази које у поступку преиспитивања доставио неизабрани носилац јавнотужилачке функције, односно прибавило ДВТ, а који се односе искључиво на разјашњење чињеница које су биле предмет разматрања првог састава ДВТ до 17.12.2009. године. Правилником се подразумева Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције. Правилником о поступку преиспитивања се сматра Правилник о поступку преиспитивања одлуке првог састава Државног већа тужилаца и примени критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности. II. ПРОЦЕСНИ СУБЈЕКТИ, УЧЕСНИЦИ И ОВЛАШЋЕЊА Процесни субјекти и учесници у поступку Члан 5. Процесни субјекти су: ДВТ и неизабрани носилац јавнотужилачке функције. Учесници у поступку преиспитивања су: пуномоћник неизабраног носиоца јавнотужилачке функције, посматрачи Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије (у даљем тексту: УТС) и други посматрачи релевантних институција и организација (ОЕБС, ЕУ, СЕ, Заштитник грађана и др.). Представницима ЕУ, Савета Европе, ОЕБС, УТС, међународних струковних удружења, на њихов захтев, ДВТ омогућава посматрање поступка. Представницима других посматрача ДВТ може на њихов захтев омогућити учешће у својству посматрача. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције у поступку преиспитивања учествује лично, са пуномоћником или посредством пуномоћника. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције у поступку преиспитивања може ангажовати (овластити) само једног пуномоћника. Овлашћења процесних субјеката Члан 6. ДВТ покреће поступак, води поступак и доноси одлуку на основу Закона о јавном тужилаштву, Закона о Државном већу тужилаца, Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Правилника, Правилника о поступку преиспитивања, као и других прописа који су се примењивали пре 17.12.2009. године. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције има право да се упозна са предметом, изврши увид у комплетну документацију у свакој фази поступка преиспитивања, учествује у поступку преиспитивања, изјашњава се пред сталним саставом ДВТ о наводима и одговара на постављена питања, даје примедбе, износи предлоге, доставља поднеске и документацију од значаја за одлуку у поступку преиспитивања. Овлашћења учесника Члан 7. Пуномоћник неизабраног носиоца јавнотужилачке функције има право да се упозна са предметом, изврши увид у комплетну документацију у свакој фази поступка преиспитивања, учествује у поступку, поставља питања неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције, ставља примедбе, износи предлоге, доставља поднеске и документацију од значаја за одлуку у поступку преиспитивања. Посматрач Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, има право да се упозна са предметом, изврши увид у комплетну документацију, присуствује свим фазама поступка преиспитивања осим већања и гласања, преко председавајућег Већа уз његову претходну сагласност поставља питања неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције, сачињава извештај о току поступка који садржи оцену непристрасности и објективности рада и одлуке ДВТ. Посматрач Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије извештај из става 2. овог члана доставља ДВТ, УТС и другим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама. Посматрачу Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца надлежни тужилац мора одобрити одсуство ради посматрања, а време проведено у посматрању рачуна се као време проведено на раду. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције може да захтева да се поступак преиспитивања спроведе без присуства посматрача. III. ТОК ПОСТУПКА Јавност поступка преиспитивања Члан 8. Рад ДВТ у поступку преиспитивања је јаван. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције може да захтева искључење јавности у поступку преиспитивања. Искључење јавности не односи се на чланове ДВТ, неизабраног носиоца јавнотужилачке функције и пуномоћника. Одлуку о искључењу јавности доноси ДВТ решењем, које мора бити образложено. Уколико је јавност искључена учесници поступка су дужни да податке из поступка чувају као службену тајну. Поступак преиспитивања Члан 9. Фазе поступка преиспитивања су: – почетак поступка преиспитивања, – формирање предмета и одређивање известиоца, – прикупљање и достављање документације, – извештај известиоца ДВТ, – заседање ДВТ, – појединачна одлука у поступку преиспитивања, – окончање поступка преиспитивања. Почетак поступка преиспитивања Члан 10. ДВТ доноси Одлуку о поступку преиспитивања коју објављује у „Службеном гласнику РС”, на огласној табли у службеним просторијама ДВТ и на веб страници ДВТ. ДВТ у Одлуци о поступку преиспитивања наводи листу неизабраних носилаца јавнотужилачке функције. Након објављивања одлуке, ДВТ доставља појединачно писмени позив са повратницом свим неизабраним носиоцима јавнотужилачке функције са листе да се у року од 7 дана изјасне о томе да ли желе да учествују у поступку преиспитивања. Уколико се неизабрани носилац јавнотужилачке функције не изјасни у року из става 3. овог члана, сматраће се да не жели да се одлука првог састава ДВТ у односу на њега преиспитује. Формирање предмета и одређивање известиоца Члан 11. ДВТ за сваког неизабраног носиоца јавнотужилачке функције формира предмет који додељује известиоцу у рад. ДВТ предмети се узимају у рад по азбучном реду презимена неизабраних носилаца јавнотужилачке функције. Предмет се формира на основу документације којом располаже ДВТ, а коју чини документација преузета од првог састава ДВТ; уступљени предмети Уставног суда; предмети по приговору у смислу члана 6. став 4. у вези става 1. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и документација коју је доставио неизабрани носилац јавнотужилачке функције или пуномоћник неизабраног носиоца јавнотужилачке функције. Из списа предмета се издваја сва документација коју је први састав ДВТ прибавио после 17. децембра 2009, осим у случајевима предвиђеним овим Правилником. Известилац је изборни члан ДВТ из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. ДВТ сачињава распоред известилаца по предметима. Прикупљање и достављање документације Члан 12. ДВТ поред документације којом располаже, по потреби, прикупља додатну документацију до окончања поступка преиспитивања, сходно овом Правилнику. Накнадно прибављену документацију ДВТ доставља неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције и пуномоћнику. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције и његов пуномоћник могу да предложе ДВТ да по службеној дужности прибави документацију од суштинског значаја за утврђивање или разјашњење чињеничног стања. Овлашћења известиоца ДВТ Члан 13. Известилац ДВТ проучава документацију и сачињава извештај који садржи кратак приказ стања у списима предмета и чини саставни део предмета. Извештај мора да садржи податке о ефикасности у поступању сходно чл. 28. и 29. овог правилника. Извештај известиоца ДВТ не садржи образложену одлуку. Известилац ДВТ сачињени извештај доставља ДВТ заједно са предметом. Предлог известиоца ДВТ Члан 14. Уколико на бази података из предмета, у односу на поједине неизабране носиоце јавнотужилачке функције, известилац ДВТ констатује да не постоје разлози за сумњу у стручност, оспособљеност или достојност, сачињава листу са предлогом да ДВТ на седници, без одржавања заседања, донесе одлуку о њиховом избору. Известилац ДВТ дужан је да предлог из става 1. овог члана стави уколико утврди да проценат ефикасности у поступању одговара члану 5. ст. 2. до 4. Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности, односно ако утврди да су разлози за нижи проценат ефикасности оправдани, а сходно члану 28. овог правилника, а не постоји сумња у стручност и достојност. Уколико усвоји предлог известиоца, ДВТ на седници доноси одлуку о избору неизабраног носиоца јавнотужилачке функције са листе известиоца, без одржавања заседања. Уколико ДВТ не усвоји предлог известиоца ДВТ заказује заседање. Припрема заседања ДВТ Члан 15. Након пријема предмета и извештаја известиоца, ДВТ заказује заседање и о датуму и времену одржавања заседања писменим путем обавештава неизабраног носиоца јавнотужилачке функције и његовог пуномоћника, као и посматраче УТС и друге пријављене посматраче, најкасније 30 дана пре заказаног заседања. Заседању ДВТ присуствује неизабрани носилац јавнотужилачке функције и/или овлашћени пуномоћник. Уколико неизабрани носилац јавнотужилачке функције не жели да присуствује заседању, овлашћује пуномоћника и о томе писменим путем обавештава ДВТ. Недолазак неизабраног носиоца јавнотужилачке функције, који има пуномоћника, не спречава одржавање седнице, осим уколико је из оправданих разлога спречен да присуствује седници, а жели да присуствује седници. Неизабрани носилац је дужан да пре почетка седнице наведе разлоге спречености и да о томе достави доказе. Ток заседања ДВТ Члан 16. Председник (председавајући) отвара заседање и објављује предмет поступка преиспитивања. Заседање почиње излагањем извештаја известиоца. Неизабрани носилац јавнотужилачке функције има право да се изјашњава на наводе извештаја и на податке из документације, ставља примедбе на изнете податке и ток поступка преиспитивања и даје предлоге ДВТ. Чланови ДВТ обављају разговор са неизабраним носиоцем јавнотужилачке функције на околности чињеница садржаних у извештају и документацији. Пуномоћник има право да поставља питања неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције, ставља примедбе на изнете податке и ток поступка преиспитивања и даје предлоге ДВТ. Посматрачи имају право да постављају питања неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције ради разјашњења чињеница сходно члану 7. став 2. овог правилника. Одлагање заседања и пауза у току заседања Члан 17. На предлог члана ДВТ, неизабраног носиоца јавнотужилачке функције и његовог пуномоћника, ДВТ може донети одлуку којом одлаже заседање најдуже 30 дана. Одлагање заседања субјекти и пуномоћник могу предложити због прикупљања документације и других важних разлога. Након истека рока од 30 дана заседање се наставља. Члан ДВТ, неизабрани носилац јавнотужилачке функције и његов пуномоћник могу тражити паузу у току заседања у трајању од 15 минута. Одлагање заседања, пауза у току заседања и завршетак заседања констатују се у записнику. Коришћење документације Члан 18. ДВТ у поступку преиспитивања, приликом утврђивања неке чињенице мора да наведе извор и датум прибављања документације што се констатује у записнику. Завршетак заседања Члан 19. После дате завршне речи неизабраног носиоца јавнотужилачке функције и/или овлашћеног пуномоћника, ДВТ објављује да је заседање завршено. Завршна реч садржи предлог одлуке у поступку преиспитивања и кратко образложење. Доношење одлуке Члан 20. Након завршетка заседања ДВТ се повлачи на већање и гласање ради доношења одлуке у поступку преиспитивања. Донету одлуку ДВТ усмено саопштава неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције са кратким образложењем истог дана, а најкасније у року од 3 дана од завршетка заседања. Већање и гласање Члан 21. Одлука у поступку преиспитивања доноси се већином гласова присутних чланова ДВТ у складу са Пословником о раду ДВТ. Већање и гласање је затворено за јавност. О већању и гласању ДВТ сачињава се посебан записник у коме се наводи како је гласао сваки члан ДВТ. Члан већа може издвојити своје мишљење што се констатује у записнику. Записник о заседању Члан 22. Записник ДВТ о заседању садржи време почетка и завршетка заседања, ток заседања, извештај известиоца, питања, одговоре, предлоге и примедбе субјеката и учесника у поступку преиспитивања, извођење доказа, одлагање заседања, паузе и одлуку у поступку преиспитивања. Писмени отправак Члан 23. Писмени отправак одлуке у поступку преиспитивања ДВТ доставља неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције у року од осам дана од дана објављивања одлуке у поступку преиспитивања. Одлука ДВТ мора бити образложена. У образложењу одлуке којом се потврђује престанак јавнотужилачке функције, ДВТ ће обавезно дати оцену доказа изведених током поступка преиспитивања. Одлука ДВТ Члан 24. ДВТ одлуку заснива на документацији садржаној у предмету. ДВТ одлуку у поступку преиспитивања не може да заснива искључиво на образложеној одлуци. Врсте одлука у поступку преиспитивања Члан 25. ДВТ доноси одлуку о избору неизабраног носиоца јавнотужилачке функције за заменика јавног тужиоца на једну од функција на коју је конкурисао уколико у поступку преиспитивања утврди да неизабрани носилац јавнотужилачке функције испуњава критеријуме из Правилника. ДВТ доноси одлуку којом потврђује престанак јавнотужилачке функције неизабраног носиоца јавнотужилачке функције уколико у поступку преиспитивања утврди да носилац јавнотужилачке функције не испуњава један или више од критеријума из Правилника. Одлука којом ДВТ неизабраном носиоцу јавнотужилачке функције потврђује престанак јавнотужилачке функције сматра се одлуком ДВТ о престанку функције и неизабрани носилац јавнотужилачке функције има право на жалбу Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања одлуке, сходно члану 98. Закона о јавном тужилаштву. Одлука ДВТ о броју заменика јавних тужилаца („Службени гласник РС”, број 43/09 и 24/10) не утиче на врсту одлуке и број одлука у поступку преиспитивања. Окончање поступка преиспитивања Члан 26. Поступак о преиспитивању ДВТ окончава Одлуком о изабраним носиоцима јавнотужилачке функције. Одлука о изабраним носиоцима јавнотужилачке функције објављује се у „Службеном гласнику РС”, на огласној табли у службеним просторијама ДВТ и на веб страници ДВТ. IV. ПРИМЕНА КРИТЕРИЈУМА И МЕРИЛА ЗА ОЦЕНУ СТРУЧНОСТИ, ОСПОСОБЉЕНОСТИ И ДОСТОЈНОСТИ Уопште о примени критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности Члан 27. Претпоставка стручности за неизабране носиоце јавнотужилачке функције се може оборити уколико ДВТ на основу доказа утврди да неизабрани носилац јавнотужилачке функције не поседује опште стручно знање и посебна знања која су од значаја за вршење јавнотужилачке функције, сагласно Правилнику. Претпоставка оспособљености за неизабране носиоце јавнотужилачке функције се може оборити уколико ДВТ на основу доказа о ефикасности у поступању утврди да неизабрани носилац јавнотужилачке функције не испољава способност у примени стручних знања и предузимања процесних радњи и не исказује професионалне вештине, односно на основу других дефинисаних мерила утврди да не испољава аналитичко мишљење, способност правничког расуђивања и доношења одлука, умешност образлагања правних ставова, квалитет писаног и усменог изражавања, способности комуницирања и способност за тимски рад, сагласно Правилнику. Претпоставка достојности за неизабране носиоце јавнотужилачке функције обара се искључиво на основу доказа подобних да се користе у судском поступку и из којих проистиче да је неизабрани носилац јавнотужилачке функције испољеним понашањем грубо кршио лични углед и углед јавнотужилачке функције што је довело до тешког нарушавања угледа носиоца јавнотужилачке функције или тешког нарушавања поверења јавности у јавно тужилаштво. Грубим кршењем личног угледа и угледа јавнотужилачке професије, сматра се: – ако је утврђено да је користио јавнотужилачку функцију за прибављање неоправданих користи за себе или друге особе, – ако је утврђено да је доносио одлуке којима се упорно и очигледно крше правила поступка у циљу неоправданог повлашћивања или дискриминисања странака и учесника у поступку, – ако је утврђено да се учестало упуштао у непримерене односе са странкама у поступку или њиховим пуномоћницима, – ако је утврђено да је у дужем периоду и у више наврата у циљу прибављања материјалне користи обављао активности које су у закону одређене као неспојиве са јавнотужилачком функцијом, – ако је утврђено да је одавао податке који се сматрају службеном тајном до којих је дошао у вршењу функције, – ако је утврђено да је учестало и очигледно поступао са пристрасношћу и предрасудама у обављању јавнотужилачке функције због расе, пола, етничког порекла, националне припадности, сексуалне оријентације или друштвеног или економског статуса странке или учесника у поступка. Претпоставка достојности обара се и на основу окончаног поступка за разрешење који је био предвиђен Законом о јавном тужилаштву и у коме су утврђени разлози за разрешење или на основу правноснажно окончаног поступка за кажњиво дело које га чини недостојним јавнотужилачке функције или пресуде којом му је изречена казна затвора од 6 месеци и више због извршеног кривичног дела. Посебно о поступку за преиспитивању неизабраног заменика јавног тужиоца Члан 28. Основаност сумње у оспособљеност неизабраног заменика јавног тужиоца, ДВТ утврђује тако што се у поступку преиспитивања, на основу података достављених првом саставу ДВТ пре 17. децембра 2009. године, у складу са чланом 5. ст. 2. до 4. Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције, утврђује проценат ефикасности у поступању неизабраног заменика јавног тужиоца. Када је проценат ефикасности неизабраног носиоца јавнотужилачке функције нижи од просека из члана 5. ст. 2. до 4. Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције, ДВТ ће на захтев неизабраног носиоца јавнотужилачке функције, ценити оправданост разлога за нижи проценат ефикасности у поступању. Када се утврде да су разлози за нижи проценат ефикасности у поступању оправдани, сматраће ће се да је неизабрани носилац јавнотужилачке функције испунио услове из члана 5. ст. 2. до 4. Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције. Посебно о поступку за преиспитивање неизабраног јавног тужиоца Члан 29. Стручност и оспособљеност неизабраног јавног тужиоца може да се оспори само уколико ДВТ на основу доказа утврди да неизабрани јавни тужилац није показао општу способност руковођења јавним тужилаштвом, способност остваривања надзора, способност унапређивања рада јавног тужилаштва и способност управљања у кризним ситуацијама. Уколико су јавном тужиоцу били додељени предмети у рад, ДВТ ће, сходно члану 28. овог правилника, као и сходно члану 102. Правилника о управи у јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 77/04), проценат ефикасности у поступању јавног тужиоца утврдити по правилима која важе за заменике јавног тужиоца. Коначна оцена стручности, оспособљености и достојности утврдиће се након заједничке примене критеријума и мерила која важе за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца када је то сходно ставу 2. могуће, имајући у виду одредбе члана 20. став 2. Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције („Службени гласник РС”, број 55/09). Неизабрани јавни тужилац не може бити предложен за јавног тужиоца у поступку преиспитивања уколико су на функције јавног тужиоца за које конкурисао изабрани други јавни тужиоци. Посебно о поступку за преиспитивање одлуке о предлогу за избор јавних тужилаца и одлуке о избору на сталну функцију заменика јавних тужилаца Члан 30. ДВТ у поступку преиспитивања утврђује разлоге који потврђују сумњу у оцену стручности, оспособљености и достојности појединих носилаца јавнотужилачке функције, односно који потврђују повреду поступка у доношењу одлуке о избору појединог заменика јавног тужиоца или предлога за избор појединог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца који се први пут бира, након чега може покренути поступак за разрешење сходно члану 7. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, само уколико на основу доказа утврди да је носилац јавнотужилачке функције правноснажно осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање јавнотужилачке функције или на казну затвора од шест месеци или да је у односу на њега окончан дисциплински поступак предвиђен Законом о јавном тужилаштву као основ за разрешење. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Примена одредби Члан 31. Одредбе овог правилника ће се примењивати само у поступку преиспитивања одлука првог састава ДВТ у складу са чл. 6. и. 7. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 101/10) а најкасније до 31.12.2011. године. Члан 32. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”. На основу члана 39. став 2. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09), по прибављеном мишљењу Републичког јавног тужиоца, Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о управи у јавним тужилаштвима "Службени гласник РС", бр. 110 од 28. децембра 2009, 87 од 19. новембра 2010, 5 од 25. јануара 2012, 54 од 31. маја 2017, 14 од 23. фебруара 2018, 57 од 9. августа 2019. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Предмет регулисања Члан 1. Овим правилником уређује се управа у јавним тужилаштвима. Јавно тужилаштво чине јавни тужилац, заменици јавног тужиоца и запослени који обављају стручне, административно-техничке и друге послове. Радом јавног тужилаштва руководи јавни тужилац који је носилац управе у јавном тужилаштву и одговоран је за правилан и благовремен рад јавног тужилаштва. Послови управе у јавном тужилаштву Члан 2. Управа у јавном тужилаштву обухвата руковођење јавним тужилаштвом, послове и овлашћења у вези са организацијом рада, материјалним, финансијским, административним и другим пословима којима се обезбеђује правилан, тачан, благовремен и законит рад јавног тужилаштва, а посебно: старање о одржавању самосталности и угледа јавног тужилаштва; употреба обележја јавног тужилаштва, службеног језика и писма; уређење и организација рада јавног тужилаштва; старање о уједначеном и благовременом поступању и коришћењу најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; праћење и проучавање јавнотужилачке и судске праксе; поступање по притужбама и представкама грађана на рад јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца и запослених у јавном тужилаштву; однос јавног тужилаштва према другим државним органима, грађанима и јавности; заштити тајности података; вођење уписника, помоћних књига, именика и других евиденција; руковање предметима и стварима од вредности; поступање са архивским материјалом; вођење статистике; материјално-финансијско пословање јавног тужилаштва; успостављање стандарда у погледу службених просторија и опреме и другим питањима од значаја за рад јавног тужилаштва. Значење израза у овом правилнику Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају значење: 1) „канцеларија” су просторије јавног тужилаштва које се налазе изван седишта јавног тужилаштва. Рад у канцеларији сматра се радом у седишту јавног тужилаштва; 2) „обрађивач предмета” је јавни тужилац, заменик јавног тужиоца и тужилачки помоћник коме је додељен предмет у рад према уписнику; 3) „категорије обрађивача” су посебне категорије носилаца јавнотужилачке функције и тужилачких помоћника које се могу формирати на основу статуса обрађивача, година професионалног искуства и поседовања специјализације или знања и вештина из посебних области; 4) „посебно сложени предмети” су они предмети код којих постоји висок степен сложености поступка доказивања, бројности окривљених лица и бројности кривичних дела, обимности и сложености документације, примене посебних истражних техника, односно техника доказивања, решавање специфичних случајева са становишта правне оцене догађаја и утицаја на обликовање судске праксе, решавање сложених чињеничних питања и њихово правно квалификовање, нарочито допиринос утврђивању чињеница и извођењу доказа у сложеним предметима на главном претресу, деликатност са становишта јавности и односа јавног мњења према кривичним догађајима који су предмет поступка; 5) „значајни догађаји” су они догађаји који су од посебне важности за безбедност земље, који могу изазвати узнемирење јавности, као и догађаји којима се може довести у питање самосталност и углед јавног тужилаштва, односно којима се доводи у сумњу његова непристрасност; 6) „запослени” означава особље у јавном тужилаштву. II. СТАРАЊЕ О ОДРЖАВАЊУ САМОСТАЛНОСТИ И УГЛЕДА ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА Самосталност Члан 4. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у вршењу функције самостални су од законодавне и извршне власти и дужни су да очувају поверење у своју самосталност. Јавни тужилац је дужан да о сваком утицају на рад јавног тужилаштва од стране извршне или законодавне власти обавести Републичког јавног тужиоца, преко непосредно вишег јавног тужиоца. У зависности од врсте утицаја на рад јавног тужилаштва јавни тужилац може обавестити и Народну скупштину, Државно веће тужилаца, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенцију за борбу против корупције и друге надлежне органе, а о датом обавештењу дужан је да упозна Републичког јавног тужиоца. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца функцију врше у јавном интересу и морају обезбедити поштовање и заштиту људских права и основних слобода. Углед Члан 5. Јавни тужилац штити право на самостално и непристрасно обављање јавнотужилачке функције. Носиоци јавнотужилачке функције дужни су да своју функцију врше законито, правилно, благовремено и непристрасно и да штите част и углед јавнотужилачке професије, својим понашањем чувају углед у професионалној средини и ван ње, штите јавни интерес и поступају без дискриминације по било ком основу, у складу са достигнутим нивоом заштите људских права. Запослени су дужни да вршећи послове из своје надлежности штите углед јавног тужилаштва и поступају у складу са начелима законитости, савесности, непристрасности, политичке неутралности и недискриминације. Носиоци јавнотужилачке функције и запослени су дужни да у предузимању службених радњи својим понашањем доприносе угледу јавног тужилаштва, да се међусобно и према другим лицима опходе са поштовањем, уважавајући њихову личност, односно углед њихове функције. Носиоци јавнотужилачке функције и запослени су дужни да приликом боравка у просторијама тужилаштва и предузимања службених радњи буду прикладно и уредно одевени и да својим одевањем не нарушавају углед јавног тужилаштва, нити изражавају политичку, верску или другу личну припадност. Забрана примања поклона Члан 6. Јавни тужилац, заменик јавног тужиоца и запослени не смеју да приме поклон у вези с вршењем својих послова, изузев протоколарног и пригодног, у складу са законом, нити било какву услугу или другу корист за себе или друга лица. Уколико је јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца или запосленом понуђен или остављен поклон који не сме да прими, дужан је да о томе сачини службену белешку и обавести јавног тужиоца, односно непосредно вишег јавног тужиоца. III. ОБЕЛЕЖЈА ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА Печат и грб Члан 7. На згради у којој је смештено јавно тужилаштво морају бити јасно истакнути грб и Државна застава Републике Србије у складу са законом који уређује употребу грба, заставе и химне Републике Србије, као и назив јавног тужилаштва написан великим ћириличким штампаним словима. У срединама у којима живе националне мањине, поред назива из става 1. овог члана, назив тужилаштва може бити написан и на језику и писму националне мањине, у складу са посебним законом. Печат јавног тужилаштва садржи назив и седиште јавног тужилаштва, назив и грб Републике Србије у складу са законом о који уређује печат државних органа. У канцеларији јавног тужиоца мора бити истакнут Велики грб Републике Србије и Државна застава, док у осталим канцеларијама јавног тужилаштва мора бити истакнут Мали грб Републике Србије. У просторијама тужилаштва је забрањено истицање обележја којима се нарушава углед јавног тужилаштва или доводи у сумњу његова непристрасност. Службене легитимације и значке Члан 8. Јавни тужиоци и заменици јавног тужиоца имају службене легитимације и значке. Службене легитимације и значке издаје Републички јавни тужилац. Службена легитимација и значка употребљава се искључиво приликом предузимања службених радњи и у друге сврхе се не може користити. Службена легитимација Члан 9. На спољној, чеоној страни корица службене легитимације утиснут је Мали грб Републике Србије, као и натписи: „Република Србија”, „Републичко јавно тужилаштво” и назив: „Службена легитимација”. На горњој унутрашњој страни службене легитимације постоји простор димензија 6 х 9 cm за: фотографију величине 2,5 х 3 cm, место где се уписују име и презиме, функција коју врши, јавно тужилаштво у коме врши јавнотужилачку функцију; ознака серије и серијског броја, регистарски број, датум издавања, холограм; место за потпис Републичког јавног тужиоца и печат Републичког јавног тужилаштва. Странице службене легитимације су димензија 8,5 х 11,5 cm и израђене су од коже црне боје. *Службени гласник РС, број 87/2010 Значка Члан 10. На доњој унутрашњој страни службене легитимације налази се значка јавног тужилаштва. Значка јавног тужилаштва има облик дванаестокраке звезде сребрне боје, димензија 6,5 х 7 cm, дебљине крака у основи од 1,3 cm, са језгром овалног облика, димензија 4,2 х 4,8 cm, са ободом сребрне боје украшеног са спољне стране уским рамом и бордуром дебљине 0,2 cm, а са унутрашње стране уским рамом, величине 0,5 cm, са натписом на горњој страни: „Република Србија”, а на доњој страни са натписом: „Републичко јавно тужилаштво”. Величина слова је 0,3 cm. Значка Републичког јавног тужиоца је иста као и значка из става 2. овог члана, осим што је дванаестокрака звезда златне боје. На горњој половини рама на удаљености од 1,5 cm од врха рама, са леве и десне стране, налазе се развијене заставе Републике Србије величине 1 х 0,5 cm, које су заломљене по средини на доле, на леву и десну страну и горњом стране прелазе рам језгра значке за 0,1 cm. У централном делу значке, на плавој подлози налази се Мали грб Републике Србије величине 2,6 cm, на који су окачени тасови ваге сребрне боје у висини доњег дела крила орла у грбу, а у дужини која прелази дужину штита на грбу Републике Србије за 0,3 cm. Иза рама значке налази се усправно постављен мач, са дршком сребрне боје и сечивом сребрне боје усмерене на доле, постављен централно у дужини од 6,5 cm. На значки Републичког јавног тужиоца дршка и сечиво мача су златне боје. *Службени гласник РС, број 87/2010 Образац и евиденције о издатим службеним легитимацијама и значкама Члан 11. Образац којим се ближе уређује изглед службене легитимације и значке доноси Републички јавни тужилац. Евиденција о издатим службеним легитимацијама и значкама води се у Републичком јавном тужилаштву. Евиденција из става 1. овог члана садржи редни број, назив јавног тужилаштва, серију издате службене легитимације и значке и серијски број, датум и потпис лица које је службену легитимацију и значку примило. Изгубљена службена легитимација или значка Члан 12. У случају да ималац изгуби службену легитимацију или значку, ималац је дужан да одмах, а најкасније у року од три дана, о томе обавести Републичког јавног тужиоца. Изгубљена службена легитимација или значка, брише се из евиденције о издатим службеним легитимацијама и значкама и издаје се нова. Поступање са службеном легитимацијом и значком након престанка јавнотужилачке функције Члан 13. Јавни тужилац или заменик јавног тужиоца коме престане јавнотужилачка функција или промени функцију, дужан је да службену легитимацију и значку врати Републичком јавном тужилаштву. Поводом посебног захтева имаоца службене легитимације из става 1. овог члана, Републички јавни тужилац може одобрити да ималац задржи службену легитимацију и значку, с тим што ће се на истој означити да је стављена ван употребе. Неважеће службене легитимације и значке Члан 14. Неважеће службене легитимације и значке, уништиће комисија чије чланове именује Републички јавни тужилац. IV. УПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА Језик и писмо у службеној употреби Члан 15. У јавним тужилаштвима у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо, а на подручјима где живе националне мањине и језик и писмо тих националних мањина у складу са посебним законом. Службени акти јавног тужилаштва пишу се на српском језику ћириличким писмом, а на подручјима где живе националне мањине и на језику и писму националних мањина, у складу са посебним законом. V. УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ Републичко јавно тужилаштво Члан 16. Републичко јавно тужилаштво обавља своју функцију у Београду где се налази седиште тужилаштва. Републички јавни тужилац може годишњим распоредом рада одредити да поједини заменици Републичког јавног тужиоца обављају јавнотужилачку функцију и ван седишта тог тужилаштва. Када се јавнотужилачка функција обавља ван седишта тужилаштва, сви предмети морају се евидентирати у уписницима и регистрима Републичког јавног тужилаштва. За обављање послова у Републичком јавном тужилаштву организују се одељења и радне групе. Подручје јавног тужилаштва Члан 17. Подручје јавног тужилаштва је територија на којој јавно тужилаштво врши послове из своје надлежности. У оквиру своје надлежности јавни тужилац и заменици јавног тужиоца службене радње обављају у седишту јавног тужилаштва и канцеларијама изван седишта јавног тужилаштва, а изван просторија јавног тужилаштва у складу са законом. Вршење послова у канцеларијама изван седишта јавног тужилаштва уређује се посебним актом Републичког јавног тужиоца, у складу са овим правилником. Носиоци јавнотужилачке функције Члан 18. У сваком јавном тужилаштву постоји јавни тужилац и један или више заменика јавног тужиоца. У јавном тужилаштву послови се обављају индивидуално, у сталним и повременим групама или одељењима утврђеним Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у јавном тужилаштву. Јавни тужилац самостално организује рад, врши послове управе у јавном тужилаштву, стара се да се послови извршавају благовремено, законито и правилно и издаје општа и посебна упутства за рад. Јавни тужилац остварује надзор над радом запослених, а у тужилаштву у којем се образују одељења и надзор над њиховим радом. Први заменик, руководилац одељења и запослени Члан 19. Јавног тужиоца који је одсутан или спречен да руководи јавним тужилаштвом замењује заменик јавног тужиоца одређен годишњим распоредом послова (први заменик). Уколико није одређен први заменик, непосредно виши јавни тужилац одредиће руководиоца из реда заменика јавног тужиоца. Обављање појединих послова тужилачке управе, јавни тужилац може поверити руководиоцима одељења, секретару или другим запосленима, одређеним годишњим распоредом. Заменик јавног тужиоца обавља самостално послове који су му поверени од стране јавног тужиоца и послове који су му додељени распоредом, на основу закона и других прописа. Запослени, у границама својих овлашћења и дужности, дужни су да благовремено и правилно извршавају послове и задатке који су им поверени у складу са прописима и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, као и послове и задатке непосредно одређене од стране јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца. Посебне организационе јединице Члан 20. У Републичком јавном тужилаштву, апелационим, вишим и основним јавним тужилаштвима са већим бројем заменика јавног тужиоца, као и у јавним тужилаштвима која поступају пред различитим судовима или пред истим судом у више различитих правних области могу се образовати посебне организационе јединице за вршење одређених сродних група послова (у даљем тексту: одељења). Годишњим распоредом послова тужилаштва који доноси јавни тужилац, по претходно прибављеном мишљењу одељења, одређује се број и састав одељења и распоређују заменици јавног тужиоца, тужилачки помоћници и приправници, који врше послове у оквиру одељења. Радом одељења руководи руководилац одељења, а у његовом одсуству његов заменик, који се одређују годишњим распоредом послова. Руководилац одељења одговоран је за правилан и благовремен рад одељења, одређује организацију и рад одељења, отклања неправилности и одуговлачења у раду и обавља друге послове на које га овласти јавни тужилац. Седницу одељења припрема и заказује руководилац одељења по својој иницијативи или на захтев сталне радне групе. Седницом одељења руководи руководилац одељења, а у његовом одсуству заменик руководиоца. Руководилац одељења је дужан да јавног тужиоца обавести о уоченим пропустима у раду одељења и предузетим мерама за њихово отклањање. Колегијум јавног тужилаштва Члан 21. Питања од значаја за рад јавног тужилаштва разматрају се на седницама Колегијума јавног тужилаштва (у даљем тексту: Колегијум). Колегијум је стручно тело тужилаштва које разматра питања из надлежности јавног тужилаштва, заузима ставове, даје предлоге, мишљења и иницијтиве о питањима значајним за рад и организацију јавног тужилаштва. Надлежност Колегијума Члан 22. Колегијум јавног тужилаштва: – даје мишљење Државном већу тужилаца о кандидатима за заменике јавног тужиоца у свом или непосредно нижем јавном тужилаштву; – даје мишљење Државном већу тужилаца о кандидатима за јавне тужиоце у непосредно нижем јавном тужилаштву; – разматра извештај о раду јавног тужилаштва за претходну годину; – разматра питања од значаја за стручно усавршавање носилаца јавнотужилачке функције и особља, као и организацију јавног тужилаштва; – разматра питања од значаја за успешно обављање и распоред послова, усклађивање рада и унапређења метода рада у циљу ажурности; – разматра обавезна упутства непосредно вишег јавног тужиоца и општа обавезна упутства, правна схватања суда, примену нових прописа и предлаже издавање општих потребних упутстава за рад; – разматра спорна права питања и заузима правне ставове ради уједначења јавнотужилачке праксе; – разматра програм и план рада јавног тужилаштва, као и годишњи извештај о раду; – разматра и друга питања од значаја за рад јавног тужилаштва. Састав Колегијума Члан 23. Колегијум јавног тужилаштва чине јавни тужилац и заменици јавног тужиоца у јавном тужилаштву. Седницама Колегијума могу да присуствују тужилачки помоћници и приправници, као и други запослени и имају право да учествују у разматрању питања која су стављена на дневни ред седнице, без права гласа. Седница Колегијума Члан 24. Седницу Колегијума сазива и њоме руководи јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди. Јавни тужилац је дужан да седницу Колегијума сазове најмање три пута годишње. Уколико најмање трећина заменика јавног тужиоца захтева сазивање седнице Колегијума, јавни тужилац је у обавези да сазове седницу. Дневни ред седнице Колегијума предлаже јавни тужилац. Уколико је седница Колегијума сазвана на захтев заменика јавног тужиоца, дневни ред предлажу заменици јавног тужиоца. Одлучивање на Колегијуму Члан 25. Седница Колегијума може да се одржи ако је присутно две трећине заменика јавног тужиоца, а одлука је пуноважна ако за њу гласа већина присутних чланова. Гласање на Колегијуму је јавно, осим уколико Колегијум не одлучи да гласање буде тајно или уколико кандидат о коме даје мишљење не захтева тајност гласања. О току седнице и донетим одлукама Колегијума води се записник. Записник потписују јавни тужилац или заменик јавног тужиоца који је председавао седницом Колегијума и записничар. Чланови Колегијума имају право увида у записник о седници Колегијума. Колегијум Републичког јавног тужилаштва Члан 26. Колегијум Републичког јавног тужилаштва чине Републички јавни тужилац и сви заменици Републичког јавног тужиоца. Поред надлежности из члана 22. овог правилника, Колегијум Републичког јавног тужилаштва: – даје мишљење о нацртима закона или других прописа од значаја за рад јавног тужилаштва или обављање јавнотужилачке функције; – даје мишљење Државном већу тужилаца у поступку решавања захтева за изузеће Републичког јавног тужиоца; – даје мишљење о предлогу програма стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Ради разматрања питања од значаја за рад јавног тужилаштва, Републички јавни тужилац може сазвати проширени Колегијум Републичког јавног тужилаштва, у складу са Законом о јавном тужилаштву. Извештај о раду Члан 27. Јавно тужилаштво је дужно да до 1. фебруара текуће године сачини извештај о раду јавног тужилаштва за претходну годину и достави га непосредно вишем јавном тужилаштву. Републички јавни тужилац одређује податке који се уносе у извештај о раду јавног тужилаштва. Извештај непосредно вишег јавног тужилаштва садржи и извештаје нижих јавних тужилаштава. Извештаји о раду се пре достављања непосредно вишем јавном тужилаштву разматрају на Колегијуму, односно у одељењима тужилаштва. Програм и план рада Члан 28. Послови у јавном тужилаштву обављају се на основу програма и плана рада, који се сачињава за сваку календарску годину посебно. Програм рада садржи задатке и послове из надлежности јавног тужилаштва које је дужно да изврши у току године. Нижа јавна тужилаштва својим програмом рада обезбеђују и извршење програма рада непосредно вишег јавног тужилаштва. Јавно тужилаштво доставља програм и план рада непосредно вишем јавном тужилаштву у року који одреди непосредно више јавно тужилаштво. Непосредно више јавно тужилаштво може наложити нижем јавном тужилаштву да свој програм и план рада измени или допуни. Начин доношења програма и плана рада Члан 29. Јавни тужилац утврђује програм и план рада у писаној форми, потписује га и упознаје са његовом садржином све заменике јавног тужиоца и запослене, најкасније до почетка године на коју се програм и план односи. Пре сачињавања програма и плана рада, питања од значаја за прогам и план рада обавезно се разматрају на Колегијуму, односно у одељењима јавног тужилаштва. Садржина плана рада Члан 30. Планом рада ближе се одређују распоред, обим, начин и рок извршења утврђених послова, као и других послова који нису обухваћени програмом. Јавни тужилац планом рада врши годишњи распоред заменика јавног тужиоца и тужилачких помоћника по одељењима и одређује руководиоце одељења, односно заменике руководиоца одељења из реда заменика јавних тужилаца. Планом рада одређују се и радне групе или друга радна тела, односно поједини запослени, који ће вршити одређене послове. План рада утврђује јавни тужилац уз учешће Колегијума. У јавним тужилаштвима где постоје одељења, план рада утврђује јавни тужилац уз учешће одељења. Јавни тужилац утврђује план рада у писаној форми, потписује га и упознаје са његовом садржином све заменике јавног тужиоца и запослене. Измене програма и плана рада Члан 31. Јавни тужилац може утврђени програм и план рада у току године мењати због знатнијег повећања броја предмета, дуже одсутности заменика јавног тужиоца или запослених и других оправданих разлога, а у циљу ефикаснијег вршења надлежности и обављања послова управе у јавном тужилаштву. О промени утврђеног програма и плана јавни тужилац обавештава непосредно више јавно тужилаштво. Писарница Члан 32. Административно-технички послови јавног тужилаштва обављају се у писарници. Административно-технички послови обухватају: вођење уписника, пријем и отпремање поште, вођење евиденције о кретању предмета, вођење помоћних књига, сачињавање годишњих и повремених извештаја о раду и архивирање предмета. Радом писарнице руководи управник писарнице. Јавни тужилац може одредити да управник писарнице обавља и друге административно-техничке послове. У јавном тужилаштву са већим обимом посла писарница може да има више одељења. Радом одељења руководи шеф одељења. Дактилобиро Члан 33. Јавно тужилаштво може да има дактилобиро у коме се обрађују акти јавног тужилаштва. Радом дактилобироа руководи шеф дактилобироа. Рачуноводство Члан 34. У јавном тужилаштва постоји служба за рачуноводствене послове. Одељење за информатику и аналитику Члан 35. Јавно тужилаштво које у своме раду користи информационо-комуникационе технологије (ИКТ) може да формира посебно одељење за информатику и аналитику. Радом одељења руководи шеф одељења. У одељењу за информатику и аналитику обављају се послови јавног тужилаштва који се односе на употребу информационо-комуникационих технологија у раду јавног тужилаштва за електронску обраду, складиштење и пренос информација, а посебно: администрација и одржавање ИКТ опреме у јавном тужилаштву, администрација, одржавање и заштита системског, пословног софтвера и база података јавног тужилаштва; спровођење обуке запослених; одржавање интернет презентације јавног тужилаштва; администрација приступа интернету и администрација електронске поште (Е-mail) у јавном тужилаштву; администрација и чување пројектно-техничке документације из области ИКТ; израда и чување сигурносних копија база података, база електронских докумената и других електронских записа уз истовремено евидентирање свих направљених копија; вођење евиденције информатичких ресурса у јавном тужилаштву. Секретаријат Члан 36. Ради обједињеног обављања послова тужилачке управе и административно-техничких послова, јавно тужилаштво може да има секретаријат. Секретаријат чине уже организационе јединице. Секретаријатом руководи секретар јавног тужилаштва. Секретар Републичког јавног тужилаштва и јавних тужилаштава посебне надлежности Члан 37. Републичко јавно тужилаштво и јавна тужилаштва посебне надлежности имају секретара који помаже јавном тужиоцу у вршењу послова тужилачке управе. За секретара из става 1. овог члана може бити постављено лице које испуњава услове за избор за заменика апелационог јавног тужиоца. Секретари одељења у Републичком јавном тужилаштву и јавним тужилаштвима посебне надлежности Члан 38. Републичко јавно тужилаштво и јавна тужилаштва посебне надлежности имају секретаре одељења који помажу у обављању послова утврђених правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у јавном тужилаштву. За секретара одељења може бити постављено лице које испуњава услове за избор за заменика вишег јавног тужиоца. Секретар јавног тужилаштва Члан 39. У јавном тужилаштву које има десет и више заменика јавног тужиоца, у вршењу послова тужилачке управе јавном тужиоцу помаже секретар. Секретар помаже јавном тужиоцу у вршењу послова тужилачке управе и послова заједничких служби према овлашћењима и упутствима јавног тужиоца, руководи и одговара за рад писарнице дактилобироа, учествује у припреми и изради нормативних аката које доноси јавни тужилац и стара се о њиховом извршењу, врши и друге послове по налогу јавног тужиоца или лица које он овласти. Јавно тужилаштво са мање од десет заменика јавног тужиоца може затражити од министарства надлежног за правосуђе да одобри систематизовање радног места секретара јавног тужилаштва. VI. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ Члан 40. Јавни тужилац, као носилац управе у јавном тужилаштву, одређује организацију и рад јавног тужилаштва, одлучује о правима по основу рада заменика јавног тужиоца и о радним односима запослених у јавном тужилаштву. Број запослених одређује јавни тужилац правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, уз сагласност министра надлежног за правосуђе и на основу мерила за одређивање броја запослених у јавном тужилаштву које утврђује министар надлежан за послове правосуђа. Јавни тужилац, најкасније до 1. новембра текуће године, министарству надлежном за правосуђе доставља нацрт кадровског плана за сваку календарску годину. Нацрт садржи приказ броја државних службеника и намештеника према радним местима и броја државних службеника са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се кадровски план доноси. Нацрт садржи и број тужилачких приправника чији се пријем планира и број државних службеника чији се пријем у радни однос планира на одређено време због могућег повећања обима посла. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у јавном тужилаштву Члан 41. Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у јавном тужилаштву ближе се уређује: – унутрашња организација у јавном тужилаштву која се односи на број носилаца јавнотужилачке функције, тужилачких помоћника и приправника, укупан број радних места на која су распоређени државни службеници и намештеници у јавном тужилаштву као и утврђивање организационих јединица у којима се обављају послови; – систематизација радних места која обухвата назив сваког радног места државног службеника и намештеника, опис послова које то радно место предвиђа, звање и број извршилаца за свако радно место. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места ступа на снагу након добијене сагласности од министра надлежног за правосуђе, осмог дана од дана објављивања на огласној табли јавног тужилаштва. Додела предмета Члан 42. Доделу предмета врши јавни тужилац, а у случају одсутности или спречености врши заменик јавног тужиоца одређен годишњим распоредом. По овлашћењу јавног тужиоца доделу предмета у одељењима врши руководилац одељења. Пре доделе, јавни тужилац може предмете разврстати према сложености у складу са категоријом обрађивача. Предмети се, по правилу, додељују обрађивачима предмета према редоследу пријема и то тако што се предмет додељује првом наредном обрађивачу предмета са листе обрађивача сачињене по азбучном редоследу. Јавни тужилац одступа од начина додељивања предмета предвиђеног ставом 4. овог члана када то оправдавају разлози оптерећености и спречености појединих обрађивача, специјализације обрађивача за одређену област или уколико то оправдавају други разлози. Заменик јавног тужиоца је, по правилу, задужен предметом до правноснажне судске одлуке. О додели предмета води се евиденција. Електронски уписник Члан 43. У јавним тужилаштвима у којима постоје услови за вођење електронских уписника коришћењем информационо-комуникационих технологија, расподела новопримљених предмета врши се коришћењем посебног програма (математичког алгоритма) који обезбеђује да на крају једног циклуса расподеле сви заменици јавног тужиоци имају подједнак број новопримљених предмета у раду и да буду подједнако оптерећени. Трајање једног циклуса расподеле који не може бити краћи од једног месеца, свако јавно тужилаштво одређује у складу са годишњим приливом предмета, годишњим распоредом послова и бројем заменика јавног тужиоца. Распоред службених радњи и процесних обавеза Члан 44. Заменик јавног тужиоца одређен годишњим распоредом послова сачињава недељни и дневни распоред присуствовања главним претресима, доказним радњама, рочиштима или другим процесним обавезама и службеним радњама. Приликом сачињавања распореда нарочито ће водити рачуна да процесним обавезама и службеним радњама присуствује лице коме је предмет додељен у рад. Ради обезбеђивања ефикасног поступања и присуства процесним обавезама и службеним радњама, обрађивачи предмета су дужни да воде рачуна о времену заказивања процесних обавеза и службених радњи. *Службени гласник РС, број 5/2012 Дежурства Члан 45. Под дежурством се подразумева рад изван редовног радног времена. Планом и програмом рада утврђују се врсте дежурстава, начин на који се обавља дежурство и број дежурних носилаца јавнотужилачке функције. По правилу, распоред дежурстава уређује се према азбучном редоследу презимена носилаца јавнотужилачке функције који дежурају. На исти начин регулише се и дежурство запослених. Радно време Члан 46. Дневни распоред радног времена утврђује јавни тужилац, у складу са законом. Хитни послови, као и већ започете службене радње, чије би одлагање изазвало штету или одуговлачење поступка, довршиће се без обзира на редовно радно време. Радно време јавног тужилаштва, по правилу, једнако је радном времену суда пред којим јавно тужилаштво поступа. Годишњи одмори Члан 47. План годишњих одмора утврђује јавни тужилац. При одређивању годишњих одмора јавни тужилац посебно води рачуна да у јавном тужилаштву буде присутан довољан број заменика јавног тужиоца и запослених потребних за решавање хитних предмета. Право на удруживање Члан 48. Јавни тужилац, заменици јавног тужиоца, тужилачки помоћници и приправници имају право да се удружују ради заштите својих интереса и предузимају мере за очување своје самосталности у раду. Јавни је тужилац је дужан да омогући несметано остваривање права на удруживање и у ту сврху предузимање радњи којима се ово право остварује, под условом да се тиме не омета редован процес рада. VII. ОДНОС ИЗМЕЂУ ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА Непосредно више јавно тужилаштво Члан 49. Непосредно више јавно тужилаштво надзире и усмерава нижа јавна тужилаштва на начин прописан законом, стара се о јединственом пословању јавних тужилаштава на свом подручју и пружа им помоћ прегледом њиховог рада, одржавањем саветовања и састанака, давањем мишљења и упутстава и на други начин. Достављање података или писмена Члан 50. Јавно тужилаштво може затражити од другог јавног тужилаштва податке или писмена која су му потребна у раду. Затражени подаци или писмена доставиће се одмах, без одлагања ако за то нема сметњи. Ако због сметњи није могуће доставити тражено, о томе ће се без одлагања обавестити јавно тужилаштво које је тражило податке или писмена, а достављање ће се извршити чим сметње престану. Разјашњење правних и других питања и давање упутстава Члан 51. Ниже јавно тужилаштво може затражити од непосредно вишег јавног тужилаштва разјашњење правних и других питања, као и давање мишљења, односно упутстава о поступању у поједином предмету. Приликом тражења разјашњења правних и других питања, давања мишљења, односно упутстава о поступању у поједином предмету, ниже јавно тужилаштво је дужно да изнесе став. Ниже јавно тужилаштво може, преко непосредно вишег јавног тужаилаштва, од Републичког јавног тужилаштва затражити разјашњење правних и других питања или заузимање правних ставова, као и давање мишљења, односно упутстава о поступању у поједином предмету. У случају из става 3. овог члана непосредно више јавно тужилаштво захтев нижег јавног тужилаштва прослеђује Републичком јавном тужилаштву, уз обавезно давање свог мишљења и предлога. Дужност поступања у одређеном року Члан 52. Јавно тужилаштво дужно је да по захтеву надређеног јавног тужилаштва поступи у одређеном року. Ако јавно тужилаштво не поступи у датом року, дужно је да о разлозима непоступања обавести надређено јавно тужилаштво. Поступање по предмету за које је надлежно друго јавно тужилаштво Члан 53. Кад јавно тужилаштво прими предмет за које је надлежно друго јавно тужилаштво, извршиће нужна проверавања навода, чињеница и околности од значаја за правну оцену и предузети потребне радње и мере које не трпе одлагања, прибавити потребне списе и предмет доставити надлежном јавном тужилаштву. О поступању и предузетим радњама и мерама, јавно тужилаштво без одлагања обавештава надлежно јавно тужилаштво. Обавештавање надређеног јавног тужилаштва Члан 54. Јавно тужилаштво обавештава виша јавна тужилаштва о свим значајним предметима и догађајима везаним за рад јавног тужилаштва, као и о предузетим мерама. О појавама опасним и штетним за друштво и интересе земље које уочи у свом поступању, јавно тужилаштво ће без одлагања обавестити надређена јавна тужилаштва, уз назначење степена опасности и обима штете, као и о предузетим мерама за сузбијање настале опасности и отклањања штете. Јавно тужилаштво је дужно да на тражење надређеног јавног тужилаштва, достави периодичне и посебне извештаје, податке, анализе и билтене о појединим појавама и проблемима. Јавно тужилаштво може непосредно указати Републичком јавном тужилаштву на немогућност примене неке одредбе закона или подзаконских аката. Иницијатива за подизање захтева за заштиту законитости Члан 55. Иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости или мишљење поводом поднете иницијативе јавно тужилаштво доставља Републичком јавном тужилаштву преко надлежног апелационог јавног тужилаштва. Апелационо јавно тужилаштво је дужно да достави образложено мишљење о основаности иницијативе. О поднетој иницијативи за подизање захтева за заштиту законитости или датом мишљењу поводом поднете иницијативе, јавно тужилаштво је дужано да обавести непосредно више јавно тужилаштво. Преношење надлежности на друго јавно тужилаштво Члан 56. Уколико је неко јавно тужилаштво у немогућности да остварује своју функцију, Републички јавни тужилац може одлучити да надлежност тог тужилаштва делимично или у целини преузме друго стварно надлежно или непосредно више јавно тужилаштво. Преношење надлежности траје све док се не створе услови да надлежно јавно тужилаштво може вршити своју функцију. Сукоб надлежности Члан 57. Између јавних тужилаштава је могућ сукоб поводом стварне и месне надлежности. Сукоб поводом стварне надлежности могућ је између тужилаштава различите врсте, а сукоб поводом месне надлежности могућ је између тужилаштава исте врсте. Сукоб надлежности између јавних тужилаштава решава заједнички непосредно више јавно тужилаштво. Сукоб надлежности између јавних тужилаштава посебне надлежности међусобно и сукоб надлежности јавних тужилаштава посебне надлежности и других јавних тужилаштава решава Републичко јавно тужилаштво. VIII. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО И ДРЖАВНИ И ДРУГИ ОРГАНИ Дужности јавног тужилаштва Члан 58. Јавно тужилаштво је дужно да од државних органа, правних лица и других правних субјеката прима поднеске, а у случају потребе узима непосредне изјаве у стварима из своје надлежности, ради предузимања радњи на које је овлашћено и може да тражи допуне и објашњења у вези са примљеним поднесцима и датим изјавама. Достављање службених података и обавештења Члан 59. Надлежни јавни тужилац је обавезан да на тражење суда достави податке и обавештења када је то суду потребно у вршењу његове функције. Ако се подаци или обавештења не могу доставити, о томе ће се писмено обавестити државни орган који их је тражио. У обавештењу се наводе разлози за такву одлуку. Јавно тужилаштво поступиће на начин из ст. 1. и 2. овог члана и када му органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе затраже податке или обавештења. Улагање правних средстава и предузимање мера у случају повреде Устава или закона Члан 60. Када јавно тужилаштво у свом раду нађе да је неким актом повређен Устав или закон, а нису остварена законска обележја кривичног или другог кажњивог дела, дужно је да предузима мере, иницира или уложи одговарајуће правно средство, а уколико то није могуће, у обавези је да обавести државне органе у чијој надлежности је предузимање одговарајућих мера (Заштитник грађана, Агенција за борбу против корупције и сл.). Када јавно тужилштво у свом раду закључи да је потребно донети неки пропис дужно је да о томе обавести орган у чијој надлежности је предлагање или доношење тог прописа. О обавештењу из става 1. овог члана јавно тужилаштво је дужно да писмено обавести и непосредно више јавно тужилаштво. IX. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО И ГРАЂАНИ Дужности према грађанима Члан 61. Јавна тужилаштва су дужна да организују свој рад тако да грађани могу на ефикасан начин остварити своја права и законом заштићене интересе из надлежности јавног тужилаштва. Јавна тужилаштва су дужна да од грађана примају поднеске или на записник узимају кривичне пријаве, предлоге и друге изјаве ради предузимања радњи на које су овлашћени. Ако су пријава, предлог и изјава саопштени телефоном, сачиниће се службена белешка, а ако су поднети путем електронске поште, сачуваће се на одговарајућем носиоцу података и одштампати. Јавна тужилаштва су дужна да од грађана примају молбе, притужбе, предлоге и друге поднеске којима се подносиоци обраћају јавном тужилаштву ради заштите и ефикасног остварења својих права, правних интереса и обавеза. Ако се из изјаве може закључити да она није основана, поучиће се о томе лице које даје изјаву. Ако и после ове поуке лице не одустане од давања изјаве, изјава ће се примити на записник и поука забележити у спису, а потом донети одлука. *Службени гласник РС, број 5/2012 Пријем грађана Члан 62. Пријем грађана и давање обавештења врши јавни тужилац или заменик кога одреди. Грађане који се интересују о стању поступка и одлукама по предметима датим у рад појединим заменицима јавног тужиоца, могу примити и дати потребна обавештења заменици јавног тужиоца који поступају у тим предметима. Грађани који у јавно тужилаштво долазе без позива примају се у време одређено посебном одлуком јавног тужиоца. Време одређено за пријем странака биће означено на видном месту на улазу у службене просторије јавног тужилаштва или на други начин. Ван предвиђеног времена грађани могу да буду примљени у јавно тужилаштво само у случају када јавни тужилац процени да је то неопходно. Јавни тужилац може да одреди да се приликом уласка у зграду врши безбедносни преглед грађана и ствари које носе. Правила о давању обавештења грађанима Члан 63. Приликом давања обавештења не могу се давати изјаве о вероватном исходу поступка, нити оцене о правилности судских и радњи других органа или о одлукама суда и ових органа. Радници у писарници могу на основу података из уписника давати само обавештења на која их овласти јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди. Издавање уверења и потврда Члан 64. По захтевима грађана за издавање уверења и потврда о чињеницама о којима јавна тужилаштва воде евиденцију јавна тужилаштва ће поступати без одлагања. Уколико издавање уверења или потврде подлеже наплати таксе, одговорни радник писарнице наплатиће прописани износ таксе. Накнада за изгубљену зараду *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 64а Лицу које је позвано у јавно тужилаштво и које захтева накнаду за изгубљену зараду, после обављене радње, заменик јавног тужиоца издаје потврду за остваривање накнаде за изгубљену зараду. Ако се исплата лицу из става 1. врши из положеног предујма, у потврди ће се навести да ће се предујам вратити, уколико послодавац у одређеном року не захтева враћање исплаћеног износа накнаде (регрес). О издатим потврдама води се евиденција. *Службени гласник РС, број 5/2012 Наплата таксе *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 64б Таксе у вези са поступањем јавног тужилаштва се плаћају на одговарајући евидентни рачун прихода органа, а као доказ о уплати, таксени обвезник прилаже уплатницу. Ако је странка једном уплатницом платила таксу за више предмета, доказ ће се уложити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима забележиће где се налази доказ о уплати. Ако јавно тужилаштво располаже пословним софтвером за управљање предметима, обрачун и евиденција наплате судских такси могу се водити кроз пословни софтвер суда. *Службени гласник РС, број 5/2012 Контрола наплате таксе *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 64в Јавни тужилац и поступајући заменик јавног тужиоца, редовно контролишу наплату таксе. Када је наложена принудна наплата и у предмету постоји доказ да је надлежни орган тај налог примио, сматраће се да је такса наплаћена. Предмет се не може архивирати док овлашћено лице својим потписом не овери забелешку да је такса наплаћена. Отисак штамбиља са забелешком да је такса наплаћена ставља се на насловну страну омота списа, у десни горњи угао, испред ознаке предмета. *Службени гласник РС, број 5/2012 Полагање предујма *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 64г Кад је неопходно полагање предујма за трошкове који ће настати услед извођења доказа, јавно тужилаштво ће наложити полагање потребног новчаног износа на депозитни рачун јавног тужилаштва. У решењу којим се налаже полагање предујма навешће се, поред осталог, број рачуна на који се уплаћује износ који треба положити и последице које ће наступити ако се предујам не положи. Ако исто лице има више предмета у којима истовремено полаже предујам, јавно тужилаштво ће полагање предујма наложити једним решењем, које ће се залепити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима забележиће се број предмета у коме се налази решење. Наредба о одређивању доказне радње донеће се када се утврди да је предујам положен. *Службени гласник РС, број 5/2012 Контрола уплате предујма *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 64д Кад рачуноводство обавести писарницу да је предујам положен, извршиће се радње, чије је извршење било условљено полагањем потребног износа. Ако је једном уплатницом положен предујам за више предмета, доказ ће се залепити у предмет који носи најмањи број. У осталим предметима забележиће се број предмета у коме се налази доказ о уплати. Ако предујам не буде положен у року, писарница ће о томе ставити забелешку испод наредбе о достави решења за полагање предујма и предмет изнети поступајућем заменику јавног тужиоца. *Службени гласник РС, број 5/2012 Разматрање списа и издавање фотокопија Члан 65. Поједини списи из предмета или предмети у којима јавни тужилац поступа могу се дати на разматрање само лицима која за то имају оправдани интерес. Овим лицима се може дати фотокопија списа. Дозволу за разматрање предмета или издавање фотокопије списа даје јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди. При давању одобрења водиће се рачуна о фази у којој се налази поступак по предмету и о интересима редовног одвијања поступка. Разматрање списа у предмету врши се под контролом радника писарнице и видео надзором у просторији одређеној за ту сврху. Не могу се давати на разматрање списи нити фотокопије списа у предметим других органа који се налазе у јавном тужилаштву. О радњама из ст. 1. и 2. овог члана сачиниће се службена белешка. При давању на разматрање списа, из предмета ће се издвојити забелешке и запажања обрађивача предмета по појединим питањима, нацрти одлука и други списи чија се садржина не може саопштити. Грађани су дужни да надокнаде трошкове и нужне издатке настале разматрањем или фотокопирањем списа према тарифнику који пропише министарство надлежно за правосуђе. X. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО И ЈАВНОСТ Обавештавање јавности Члан 66. Јавно тужилаштво обавештава јавност о стању криминалитета и другим појавама које запази у раду, увек када за то постоји потреба. Када сматра да јавност треба да буде упозната са поступањем јавног тужилаштва, јавни тужилац ће о томе обавестити јавност под условом да тиме не штети интересима поступка или не угрожава приватност учесника поступка. Јавно тужилаштво обавештава јавност о питањима из своје надлежности. Изузетно, више јавно тужилаштво може обавештавати јавност о питањима из надлежности нижег јавног тужилаштва. Начин обавештавања јавности Члан 67. Јавни тужилац обавештава јавност на начин који неће довести до одавања тајних података. Приликом обавештавања јавности мора се водити рачуна о интересима морала, јавног поретка, националне безбедности, заштити малолетних лица, приватног живота и националним осећањима. Лице задужено за обавештавање Члан 68. Обавештавање јавности врши јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди, односно портпарол јавног тужилаштва. Јавни тужилац или заменик јавног тужиоца, односно портпарол јавног тужилаштва, обавештава јавност путем усмених или писмених саопштења и изјава или путем јавних гласила или на други погодан начин, о покретању поступка у случајевима за које се интересује шира јавност, водећи при том рачуна о интересима правилног вођења поступка и оправданој заштити личности на које се подаци односе. Писмене и усмене изјаве или саопштења Члан 69. Писмене изјаве или саопштења сачиниће се у најмање два примерка, од којих се један чува у јавном тужилаштву. О усменим изјавама или саопштењима сачиниће се службена белешка у којој ће се навести када је и коме дата изјава или саопштење, као и њихова садржина. Јавним гласилима омогућава се приступ јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца задуженом за обавештавање јавности или портпаролу јавног тужилаштва. Ако лица из става 3. нису у могућности да дају изјаву или саопштење дужна су да о томе саопште разлоге или време, место и начин давања изјаве или саопштења. Дужности поводом иступања у јавности Члан 70. Јавни тужилац, заменик јавног тужиоца и запослени, када у своје име говоре или пишу у јавним гласилима о правним, друштвеним или појединим питањима јавнотужилачке и судске праксе, дужни су да објасне да не иступају у име јавног тужилаштва. Приступ информацијама од јавног значаја *Службени гласник РС, број 87/2010 Члан 71. Републички јавни тужилац, у циљу једнообразног поступања, доноси упутство о приступу информацијама од јавног значаја. Јавна тужилаштва поступају по захтевима за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, у складу са законом и упутством из става 1. овог члана и израђују информатор у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја. *Службени гласник РС, број 87/2010 Представка и притужба Члан 72. Свако ко има оправдан интерес и обратио се јавном тужилаштву за поступање у стварима за које је надлежно јавно тужилаштво, има право на подношење представке или притужбе на рад јавног тужилаштва и да о одлуци по представци или притужби буде обавештен. Представка је молба, притужба или други поднесак грађана или правних лица ради ефикасног остваривања и заштите својих права. Притужба је правно средство којим се обраћају грађани, правна лица, државни органи или органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе јавном тужилаштву ради законитог и експедитивног решавања њихових захтева поводом поступања у предметима. Представка или притужба на рад заменика јавног тужиоца или запосленог, подноси се јавном тужиоцу, а на рад јавног тужиоца, непосредно вишем јавном тужиоцу. Поступање по представкама и притужбама Члан 73. Јавни тужилац је дужан да о основаности представке или притужбе писмено обавести подносиоца притужбе односно представке. Јавни тужилац је дужан да обавести подносиоца представке или притужбе о предузетим мерама у року од 30 дана од дана пријема притужбе, односно представке. Уколико су представка или притужба поднете преко Државног већа тужилаца, министарства надлежног за правосуђе, Републичког јавног тужилаштва или другог надређеног јавног тужилаштва, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештавају се и ови органи. Јавни тужилац сачињава службену белешку у којој се констатује да подносилац злоупотребљава право на подношење притужбе. Сматраће се да подосилац притужбе злоупотребљава право уколико притужба има претежно неразумну или увредљиву садржину или уколико подносилац учестало подноси притужбе исте или сличне садржине. Уколико је притужба неразумљива, јавни тужилац је дужан да подносиоцу притужбе укаже на неразумљивост и да га позове да уреди садржину притужбе у року од осам дана од дана пријема притужбе. Уколико подносилац у предвиђеном року притужбу не уреди, јавни тужилац о томе сачињава службену белешку и обавештава подносиоца притужбе. Ха ТАЈНОСТ ПОДАТАКА *Службени гласник РС, број 57/2019 Одређивање тајности података *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73a Надлежни јавни тужилац или лице запослено у јавном тужилаштву које је за то писмено овластио надлежни јавни тужилац одређују тајност податка. Поступак одређивања тајности података, степена тајности и означавања тајних податка врши се у складу са прописима којима се уређује тајност података. *Службени гласник РС, број 57/2019 Степени тајности и евидентирање тајних података *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73б Тајни податак, у складу са прописима којима се уређује тајност података, има један од следећих степена тајности: 1) „ДРЖАВНА ТАЈНА”, који се одређује ради спречавања настанка неотклоњиве тешке штете по интересе Републике Србије; 2) „СТРОГО ПОВЕРЉИВО”, који се одређује ради спречавања настанка тешке штете по интересе Републике Србије; 3) „ПОВЕРЉИВО”, који се одређује ради спречавања настанка штете по интересе Републике Србије; 4) „ИНТЕРНО”, који се одређује ради спречавања настанка штете за рад, односно обављање задатака и послова из надлежности јавног тужилаштва. Документи који садрже податке означене степеном тајности евидентирају се у одговарајуће уписнике за предмете одређеног степена тајности. Документ који садржи страни тајни податак задржава ознаку степена тајности којим је означен у страној држави или међународној организацији. При означавању степена тајности докумената, за документа намењена за сарадњу са страним државама, међународним организацијама, односно другим субјектима међународног права, могу се користити ознаке степена тајности на енглеском језику, и то: 1) ознака степена тајности „TOP SECRET” одговара ознаци степена тајности „ДРЖАВНА ТАЈНА”; 2) ознака степена тајности „SECRET” одговара ознаци степена тајности „СТРОГО ПОВЕРЉИВО”; 3) ознака степена тајности „CONFIDENTIAL” одговара ознаци степена тајности „ПОВЕРЉИВО”; 4) ознака степена тајности „RESTRICTED” одговара ознаци степена тајности „ИНТЕРНО”. *Службени гласник РС, број 57/2019 Мере заштите тајних података *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73в Тајни подаци чувају се на начин тако да је приступ тим подацима дозвољен само овлашћеним корисницима у складу са прописима којима се уређује тајност података. Тајни подаци могу се преносити и достављати изван јавног тужилаштва само уз придржавање прописаних мера безбедности, поступака и мера заштите у складу са прописима којима се уређује тајност података. Тајни подаци који укључују податке о личности могу се преносити и достављати изван јавног тужилаштва само уз придржавање прописаних мера безбедности, поступака и мера заштите у складу са прописима којима се уређује тајност података и у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности. *Службени гласник РС, број 57/2019 Нестанак или откривање тајних података *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73г У случају губитка, крађе, оштећења, уништења или неовлашћеног откривања тајног податка или страног тајног податка надлежни јавни тужилац или лице запослено у јавном тужилаштву које је за то писмено овластио надлежни јавни тужилац ће без одлагања, у складу са прописима којима се уређује тајност података, предузети све потребне мере за утврђивање околности због којих је дошло до нестанка или откривања тајног податка и страног тајног податка, извршити процену проузроковане штете, као и предузети потребне мере у циљу отклањања штете и спречавања поновног губитка, крађе, оштећења, уништења или неовлашћеног откривања тајног податка и страног тајног податка. *Службени гласник РС, број 57/2019 Хб ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ *Службени гласник РС, број 57/2019 Подаци о личности *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73д На податке о личности који се обрађују у сврхе извршења послова из надлежности јавног тужилаштва примењују се прописи којима се уређује заштита података о личности. *Службени гласник РС, број 57/2019 Обрада података о личности *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73ђ Јавна тужилаштва врше обраду података о личности у складу са нивоом технолошких достигнућа и трошковима њихове примене, природом, обимом, околностима и сврхом обраде, као и вероватноћом наступања ризика и нивоом ризика за права и слободе физичких лица. Јавна тужилаштва спроводе одговарајуће техничке, организационе и кадровске мере како би достигла одговарајући ниво безбедности у односу на ризик. Подаци о личности који су прикупљени у поступцима које спроводи јавно тужилаштво не могу се обрађивати у сврху која је различита од сврхе за коју су подаци прикупљени, осим ако је та даља обрада прописана законом, неопходна и сразмерна тој другој сврси и ако је руковалац овлашћен да обрађује те податке о личности у такве друге сврхе, у складу са законом. Приликом обрађивања података о личности јавна тужилаштва коришћењем разумних мера обезбеђују да се нетачни, непотпуни и неажурирани подаци о личности не преносе, односно да не буду доступни. *Службени гласник РС, број 57/2019 Пренос података о личности у друге државе и међународне организације *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73е Сваки пренос података о личности чија је обрада у току у јавном тужилаштву или су намењени даљој обради после њиховог преношења у другу државу или међународну организацију, може се извршити само у складу са потврђеним међународним уговором и прописима којима се уређује заштита података о личности. *Службени гласник РС, број 57/2019 Информација о обради података о личности и приступ подацима *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73ж Лице на које се подаци односе може да од надлежног јавног тужиоца добије информацију о томе да ли обрађује његове податке о личности, приступ тим подацима, као и друге информације, у складу са законом који уређује заштиту података о личности. Право на приступ може се ускратити, односно пружити ограничено или одложено само у погледу обима и трајања, онолико дуго колико то делимично или потпуно ограничење представља неопходну и сразмерну меру у демократском друштву у односу на поштовање основних права и легитимних интереса физичког лица на које се подаци односе, у складу са законом који уређује заштиту података о личности. Надлежни јавни тужилац, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, писмено обавештава лице на које се подаци односе да је приступ његовим подацима о личности одбијен или ограничен, као и о разлозима за одбијање или ограничење, осим ако би се тиме довело у питање остваривање сврхе због које је приступ одбијен или ограничен. У случају из става 3. овог члана, као и у случају ако се у поступку по захтеву за приступ подацима утврди да се подаци о личности подносиоца захтева не обрађују, надлежни јавни тужилац, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, писмено обавештава подносиоца захтева да је провером утврђено да не постоје подаци о личности у вези са којима се могу остварити права предвиђена тим законом, као и да се може притужбом обратити Поверенику, односно тужбом суду. Надлежни јавни тужилац документује чињеничне и правне разлоге за доношење одлуке о ограничењу права, који морају бити стављени на располагање Поверенику, на његов захтев, уз обезбеђивање законом прописаних услова за вршење овлашћења Повереника (просторије, средства, опрема и др.). *Службени гласник РС, број 57/2019 Исправка, допуна, брисање и ограничење *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73з Лице на које се подаци односе може да тражи да се његови нетачни подаци о личности без непотребног одлагања исправе. У зависности од сврхе обраде, лице на које се подаци односе може да тражи да своје непотпуне податке о личности допуни, што укључује и давање додатне изјаве. Лице на које се подаци односе може да тражи да се његови подаци о личности избришу од стране надлежног јавног тужилаштва, а надлежно јавно тужилаштво без непотребног одлагања брише те податке ако обрада није у складу са законом који уређује заштиту података о личности или ако подаци о личности морају бити избрисани због испуњења законске обавезе надлежног јавног тужилаштва. Надлежни јавни тужилац ограничава обраду, уместо да избрише податке о личности, ако се ради о једном од следећих случајева: 1) тачност података о личности је оспорена од стране лица на које се подаци односе, а њихова тачност, односно нетачност се не може утврдити; 2) подаци о личности морају бити сачувани у циљу прикупљања и обезбеђивања доказа. Ако је обрада ограничена у складу са ставом 3. тачка 1) овог члана, надлежни јавни тужилац информише лице на које се подаци односе о престанку ограничења, пре него што ограничење престане да важи. Надлежни јавни тужилац писмено обавештава лице на које се подаци односе о одбијању исправљања или брисања његових података о личности, односно ограничавању обраде, као и о разлозима за то одбијање или ограничавање. Надлежни јавни тужилац се потпуно или делимично ослобађа обавештавања о одбијању исправљања или брисања његових података о личности, односно ограничавању обраде у мери у којој предметно ослобођење представља неопходну и сразмерну меру у демократском друштву, у односу на поштовање основних права и легитимних интереса физичког лица на које се подаци односе, у складу са законом који уређује заштиту података о личности. У случајевима из ст. 5. и 6. овог члана, надлежни јавни тужилац информише лице на које се подаци односе да се може притужбом обратити Поверенику, односно тужбом суду. Надлежни јавни тужилац о исправци нетачних података обавештава надлежни орган од кога су ови подаци добијени. Ако су подаци о личности исправљени, надлежни јавни тужилац примаоце тих података обавештава о њиховој исправци. Исправку, допуну односно брисање података о личности у уписницима и помоћним књигама по налогу надлежног јавног тужиоца врши управник писарнице. Уколико се у вршењу административно-техничких послова у јавном тужилаштву утврди да су подаци о личности у уписницима и помоћним књигама нетачни, непотпуни или неажурирани, о томе се без одлагања обавештава надлежни јавни тужилац. *Службени гласник РС, број 57/2019 Информисање и начини остваривања права лица на које се односе подаци *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73и Надлежно јавно тужилаштво предузима разумне мере да би лицу на које се подаци односе пружио све информације из члана 73ж овог правилника, односно информације у вези са остваривањем права предвиђених законом који уређује заштиту података о личности и овим правилником, на сажет, разумљив и лако доступан начин, коришћењем јасних и једноставних речи. Те информације се пружају на било који примерен начин, укључујући и електронским путем. По правилу, надлежно јавно тужилаштво пружа информације у облику у којем је садржан захтев лица на које се подаци односе. Надлежно јавно тужилаштво пружа помоћ лицу на које се подаци односе у остваривању његових права предвиђених законом који уређује заштиту података о личности на начин предвиђен овим правилником. Надлежно јавно тужилаштво лицу на које се подаци односе у писменом облику пружа информације о поступању по његовом захтеву најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева. Тај рок може бити продужен за још 60 дана ако је то неопходно, узимајући у обзир сложеност и број захтева. *Службени гласник РС, број 57/2019 Лице овлашћено за заштиту података о личности *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 73ј Јавни тужилац може овластити лице за заштиту података о личности. Лица на које се подаци односе могу се обратити лицу за заштиту података о личности у вези са свим питањима која се односе на обраду својих податка о личности, као и у вези са остваривањем својих права прописаних законом који уређује заштиту података о личности. Лице за заштиту података о личности дужно је да чува тајност, односно поверљивост података до којих је дошло у извршавању обавеза, у складу са законом. *Службени гласник РС, број 57/2019 XI. СТАНДАРДИ О СЛУЖБЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА И ОПРЕМИ Општи стандарди Члан 74. Зграда и просторије у којима је смештено јавно тужилаштво треба да површином, распоредом и опремљеношћу испуњавају стандарде неопходне за обављање послова из надлежности јавног тужилаштва. Радне и друге просторије, приступ особама са инвалидитетом Члан 75. Радне и друге просторије морају бити уредне, чисте и снадбевене противпожарним уређајима. Јавно тужилаштво предузима мере за несметан приступ згради у којој је смештено особама са инвалидитетом. Распоред просторија Члан 76. Јавни тужилац одређује распоред просторија у службеној згради. Распоредом се одређују просторије јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, запослених, одељења, писарнице и осталих служби у јавном тужилаштву. Распоред просторија прилагодиће се тако да просторије намењене за рад на предметима исте врсте буду међусобно повезане и да се у њиховој близини налазе одговарајуће писарнице. За пријем поднесака и пошиљки одредиће се, по правилу, просторије у непосредној близини улаза у службену зграду, односно радни простор јавног тужилаштва. Истицање плана распореда просторија Члан 77. План распореда просторија истиче се на видном месту на улазу у службену зграду или радни простор. У распореду просторија прегледно ће бити приказан смештај канцеларија са ознаком времена одређеног за пријем странака. Из распореда просторија мора бити видљиво у којој се просторији обавља служба дежурства. На вратима просторија у којима раде обрађивачи предмета биће стављен натпис са ознаком функције или звања и имена и презимена обрађивача предмета. Канцеларија јавног тужиоца означава се посебним натписом. Огласна табла *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 77а У згради у којој је смештено јавно тужилаштво на видном месту се поставља огласна табла за објављивање огласа, саопштења и обавештења о пријему странака и других лица којима није упућен позив од стране јавног тужилаштва, као и за истицање писмена ради достављања, у складу са процесним законима и другим прописима. У јавном тужилаштву може се поставити и електронска огласна табла. Управитељ писарнице стара се о благовременом и уредном истицању огласних примерака на огласну таблу, односног њиховог уклањања са огласне табле. Управитељ писарнице, ставља белешку о дану истицања, односно уклањања огласног примерка, потписује белешку, оверава је печатом и улаже у одговарајући спис. *Службени гласник РС, број 5/2012 XII. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ Стручно усавршавање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Члан 78. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право и обавезу на стручно усавршавање о трошку Републике Србије. Министарство надлежно за правосуђе може јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца одобрити средства потребна за финансирање стицања научних звања о трошку Републике Србије. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право и обавезу да се стручно усавршавају у оквиру програма стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Програми стручног усавршавања Члан 79. Републички јавни тужилац предлаже Државном већу тужилаца програме стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Подаци о стручном усавршавању Члан 80. Подаци о стручном усавршавању за јавног тужиоца и заменике јавних тужилаца воде се у посебној евиденцији јавног тужилаштва и уносе се у лични лист јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Подаци о објављеним стручним или научним радовима, као и подаци о знању страних језика сматрају се подацима о стручном усавршавању. Студијско путовање Члан 81. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Државног већа тужилаца, уз прибављено мишљење непосредно вишег јавног тужиоца, односно јавног тужиоца, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, као и познавање страног језика. О стручним путовањима у иностранство јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или запослених у организацији струковних и стручних удружења, обавештава се Републички јавни тужилац. Право запосленог на стручно усавршавање Члан 82. Запослени имају право да се стручно усвршавају. У личном листу запосленог води се евиденција о учешћу у програмима стручног усавршавања и другим видовима стручног усавршавања и стицања научних звања. Обавезе тужилачких помоћника и приправника Члан 83. Тужилачки помоћници и приправници дужни су да похађају програм обуке. Програм обуке тужилачких приправника и тужилачких помоћника утврђује Државно веће тужилаца. Програмом обуке тужилачких приправника утврђује се време неопходно за припрему правосудног испита и радноправни статус тужилачког приправника у том периоду. Тужилачки приправник и тужилачки помоћник може одређено време бити упућен на обуку у друго јавно тужилаштво, државни орган или орган јединице локалне самоуправе, у месту седишта јавног тужилаштва, а ван места само уз његову писмену сагласност. Набавка литературе Члан 84. Јавно тужилаштво стара се о редовној набавци издања закона и других прописа, службених гласила, збирки судских одлука, стручних часописа и других стручних публикација потребних за успешно и стручно обављање послова у јавном тужилаштву. Стручна библиотека Члан 85. У јавним тужилаштвима која поседују већи бројем примерака дела стручне литературе образује се стручна библиотека. XIII. УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У РАДУ ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА Употреба информационо-комуникационих технологија Члан 86. У јавним тужилаштвима се, по правилу, у раду користе информационо-комуникационе технологије за обраду текста, вођење евиденција, обраду и прикупљање статистичких података за електронску размену података, рачуноводствене послове, као и за праћење прописа, судске и јавнотужилачке праксе. У раду са информационо-комуникационим технологијама, сходно се примењују прописи из ове области и одредбе овог правилника. Сви подаци који се уносе посредством информационо-комуникационих технологија обезбеђују се на одговарајући начин. Вођење уписника и помоћних књига Члан 87. Уписници и помоћне књиге могу се водити у електронској форми. Уколико се уписници и помоћне књиге воде у електронској форми, на крају сваког радног дана ће се одштампати унети подаци и чувати на начин предвиђен за чување уписника. Размена података са другим државним органима Члан 88. У свом раду јавна тужилштва могу користити интерну рачунарску мрежу, вршити размену података са другим правосудним органима у оквиру правосудног информационог система Републике Србије, као и коришћењем информационо-комуникационих технологија, вршити размену података са другим државним органима, водећи при томе рачуна о заштити тајности података. Интегрални информациони систем Члан 89. При увођењу информационо-комуникационих технологија у рад јавног тужилаштва поступа се у складу са смерницама министарства надлежног за правосуђе при увођењу и развоју правосудног информационог система Републике Србије. Интегрални информациони систем, као део правосудног информационог система Републике Србије, представља интерну и јединствену рачунарско-комуникациону мрежу јавних тужилаштава у Републици Србији и обухвата: обављање послова из надлежности јавног тужилаштва електронским путем (вођење уписника, помоћних књига, регистра окривљених и оштећених физичких и правних лица; формирање електронског предмета; објављивање извештаја и статистичких података; објављивање судске и јавнотужилачке праксе и релевантних правних мишљења; објављивање обавезних упутстава; информисање о семинарима и саветовањима и сл.), а ради унапређења рада и уједначавања поступања. XIV. ЗАПОСЛЕНИ Члан 90. Запослени у јавном тужилаштву су тужилачки помоћници, тужилачки приправници и државни службеници и намештеници који раде на административним-техничким, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима. Тужилачки приправници Члан 91. Јавна тужилаштва имају потребан број тужилачких приправника. Тужилачки приправник је лице које први пут заснива радни однос у правној струци и оспособљава се за самосталан рад. Приправник заснива радни однос на одређено време ради стицања стручних знања и услова за полагање правосудног испита. Приправник заснива радни однос после спроведеног јавног конкурса. Приправници се примају у основним и вишим јавним тужилаштвима и у складу са посебним програмом обуке се распоређују на све послове у јавном тужилаштву како би стекли праксу у свим областима рада јавног тужилаштва. Тужилачком приправнику који из оправданих разлога одсуствује са рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж за време за које је трајало одсуство. Оцењивање успешности обуке тужилачког приправника и волонтера Члан 92. Јавни тужилац оцењује успешност обуке тужилачког приправника и волонтера на основу прибављеног мишљења заменика јавног тужиоца под чијим надзором се приправник, односно волонтер обучава, мишљења других државних органа уколико је тужилачки приправник, односно волонтер био упућен на обуку и одговарајућих провера знања и стечених вештина. Оцењивање тужилачког помоћника Члан 93. Рад тужилачког помоћника оцењује јавни тужилац, по прибављеном мишљењу заменика јавног тужиоца са којим тужилачки помоћник ради, колегијума или других државних органа уколико је тужилачки помоћник био упућен на обуку, а у складу са прописом који уређује оцењивање државних службеника. Заменик јавног тужиоца са којим тужилачки помоћник и приправник ради Члан 94. Заменик јавног тужиоца код кога је на рад распоређен тужилачки приправник дужан је да приправнику пружи стручну помоћ, да га обучава у складу са програмом обуке и да предузме друге активности предвиђене програмом обуке. Заменик јавног тужиоца код кога је на рад распоређен тужилачки помоћник дужан је да помоћнику пружи упутства приликом израде нацрта аката и вршења послова утврђених законом и другим прописима. Административно техничко особље Члан 95. Запослени на административно-техничким пословима су државни службеници и намештеници. Државне службенике из става 1. овог члана оцењује јавни тужилац у складу са прописима који уређују оцењивање државних службеника. XV. ФОРМА И САДРЖИНА ПОЈЕДИНИХ ТУЖИЛАЧКИХ АКАТА У КРИВИЧНОПРАВНИМ ПРЕДМЕТИМА Тужилачки акти чија садржина и форма није уређена законом Члан 96. Тужилачки акти имају садржину и форму предвиђену законом. Акти чија садржина и форма није уређена законом уређују се овим правилником. Службене белешке у кривичноправним предметима Члан 97. Јавни тужилац или заменик јавног тужиоца дужан је да састави службену белешку у случају када у току или на крају истраге или у току главног претреса донесе одлуку о одустанку од даљег кривичног гоњења, као и када у предметима евидентираним у „КТР” уписнику одлучи да нема места покретању кривичног поступка поводом описаног кривичноправног догађаја. Службене белешке морају да садрже опис поступања у предмету и предузетих радњи, сажет опис чињеничног стања које се хронолошки излаже, уколико не постоје разлози због којих би требало излагати на други начин, као и правну оцену кривичноправног догађаја. Поједине службене белешке Члан 98. Службена белешка о одустанку од даљег кривичног гоњења у току или на крају истраге посебно мора да садржи: сажет опис прикупљених и изведених доказа и утврђених чињеница у току или након спроведене истраге, као и правну оцену утврђеног чињеничног стања и правни основ за одустанак (дело које је предмет истраге није кривично дело, постоје околности које искључују кривицу, а не долази у обзир примена мера безбедности, застарелост кривичног гоњења, дело је обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење, нема доказа да је окривљени учинио кривично дело када се поступак обуставља у току истраге, односно нема доказа да је окривљени основано сумњив по окончању истраге). Службена белешка о одустанку од даљег кривичног гоњења пре потврђивања оптужнице, после потврђивања оптужнице и у току главног претреса мора да садржи: сажет опис прикупљених и изведених доказа, утврђених чињеница, правну оцену чињеничног стања, а посебно разлоге због којих јавни тужилац или заменик јавног тужиоца сматра да тражени степен сумње поткрепљен доказима неће прерасти у извесност неопходну за осуђујућу пресуду или неке друге кривично процесноправне или материјалноправне разлоге за одустанак. О измени и одустанку од оптужбе, одустанку од жалбе, разлозима за неизјављивање жалбе и неподизање захтева за заштиту законитости, сачињава се посебна службена белешка као саставни део списа, у коју се уносе разлози за овакву одлуку. Садржина записника, исказа окривљеног, сведока, налаза и мишљења вештака и других исказа наводи се на сажет и прегледан начин. *Службени гласник РС, број 5/2012 XVI. РУКОВАЊЕ ПРЕДМЕТИМА Обавеза сачињавања службене белешке и записника Члан 99. Сваки догађај од интереса за поступање јавног тужилаштва о коме је оно обавештено, или је о њему на други начин сазнало, као и свака радња коју јавно тужилаштво предузима, евидентира се у службеној белешци или записнику. Евидентирају се и саопштења примљена или дата усмено, непосредно, преко телефона, телефакса или електронском поштом. Са службеном белешком и записником, поступа се као са примљеним писменим поднесцима. Списи означени као тајни Члан 100. Садржина расписа, списа који су означени као тајни, упутстава надређених јавних тужилаштава и сличних аката других органа могу се саопштавати само лицима која одреди јавни тужилац. На омоту списа који садрже ознаку тајности, забележиће се имена запослених упознатих са њиховом садржином. Списи означени као тајни, чувају се одвојено од осталих списа. Расписи и упутства Члан 101. Јавни тужилац који је издао распис или упутство дужан је да почетком сваке календарске године обавести нижа јавна тужилаштва о томе који су расписи и упутства престали да важе, делимично или у целини. Промене у погледу важења појединих расписа, као и измене и допуне настале доношењем нових расписа и упутстава, евидентирају се тако што ће се на попису расписа забележити који су расписи или делови расписа измењени или стављени ван снаге. Расписи, упутства и списи који су означени као тајни Члан 102. Расписе, упутства и списе који су означени као тајни, потписује јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он овласти. Извештаје и друге акте који се упућују вишем јавном тужилаштву, потписује јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он овласти. Акти који се упућују државним органима, органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе потписује јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он овласти. Акта која јавно тужилаштво у појединим предметима упућује надређеном јавном тужилаштву, суду, другим органима, правним или физичким лицима, потписује јавни тужилац или заменик јавног тужиоца. Дужност сачињавања нацрта оптужног акта Члан 103. Ако се након спроведене истраге предмет због промене стварне надлежности доставља на надлежност основном јавном тужилаштву, више јавно тужилаштво које предмет доставља дужно је да сачини нацрт оптужног акта. Обавеза оцене основаности гоњења због привредног преступа или прекршаја Члан 104. После одбацивања кривичне пријаве или одустанка од захтева за гоњење, обрађивач је дужан да оцени да ли има основа за гоњење због привредног преступа или прекршаја. Ако има места поступању из става 1. овог члана, из предмета ће се издвојити, односно преписати или фотокопирати потребни списи и формирати нов предмет ради гоњења за привредни преступ или прекршај. Судски спис Члан 105. Јавно тужилаштво, коме је у поступку поводом правног лека достављен на разматрање судски спис дужно је да хитно проучи спис и врати га суду. Приликом проучавања списа у јавном тужилаштву обрађивач предмета дужан је да сачини службену белешку са битним подацима из списа и са предлогом који ће се ставити суду. Службена белешка је саставни део списа јавног тужилаштва. Уколико допис којим се предмет враћа суду садржи битне податке из списа и предлог суду, неће се састављати и службена белешка. У случају одустанка од жалбе, надређени јавни тужилац је дужан да писмено обавести нижег јавног тужиоца о разлозима одустанка. Упозорење о недостацима у раду нижег јавног тужилаштва Члан 106. Када Републичко, апелационо или више јавно тужилаштво приликом разматрања предмета у поступку поводом правног лека утврди недостатке у раду нижег јавног тужилаштва, упозориће на то ниже јавно тужилаштво, а по потреби, даће му одговарајуће упутство. Поступање по захтеву надређеног јавног тужилаштва Члан 107. Када поступа по захтеву надређеног јавног тужилаштва за прибављање списа, ниже јавно тужилаштво уз доставу списа даје своје писмено мишљење о повредама закона због којих је тражено улагање правног средства, уколико му је уз захтев за доставу списа достављено писмено којим се захтева поступање надређеног јавног тужилаштва. У хитним случајевима списи се могу прибавити и непосредно од суда или од органа код кога се налазе. Ако ни ово није могуће, обавестиће се подносилац представке. Обавезе поводом неусвајања предлога за улагање правног средства и неприхватања мишљења другог јавног тужилаштва Члан 108. Кад јавно тужилаштво не усвоји предлог за улагање правног средства дужно је да о томе обавести странку. Кад надређено јавно тужилаштво не прихвати мишљење јавног тужилаштва које му је доставило списе, дужно је да га обавести о разлозима свог става. О уложеном правном средству и одлуци суда надређено јавно тужилаштво обавештава јавно тужилаштво преко кога је прибавило списе. Обавезе обрађивача предмета Члан 109. Приликом завршетка рада на предмету, или достављања предмета суду или другом органу, обрађивач предмета је дужан да га среди тако да поједине акте у њима сврста хронолошким редом и листове списа, уколико то није учињено у писарници јавног тужилаштва, означи текућим бројем црвеном оловком у горњем десном углу од редног броја 1, као и да издвоји део предмета који остаје у јавном тужилаштву од дела који се доставља и да забележи шта је коме достављено. После тога, обрађивач предаје предмет писарници која поступа по датом налогу, који је обрађивач писмено означио у спису који остаје у јавном тужилаштву. Списи дела предмета могу се дати суду или другом државном органу на увид. Ако приликом достављања предмета суду или другом органу један део предмета остаје у јавном тужилаштву, у попису списа забележиће се који су акти остали. Језик, писмо и форма одлука, записника и службених белешки Члан 110. Све одлуке, записници и службене белешке израђују се писаћом машином или рачунаром, на српском језику ћириличким писмом, а у складу са посебним законом и на језику и писму националних мањина. Уколико се службени акти израђују путем рачунара, по правилу се користи фонт „Times New Roman”, величине фонта 12. Белешке које се састављају ван тужилаштва или у хитним случајевима у тужилаштву могу се писати хемијском оловком или мастилом. Пријем поднесака, списа, новчаних писама, телеграма, пакета и других пошиљки Члан 111. Пријем поднесака, списа, новчаних писама, телеграма, пакета и других пошиљки (у даљем тексту: писмена) за јавна тужилаштва врши се у писарници. Ако се из писмена види да јавно тужилаштво коме се писмено непосредно предаје није надлежно за поступање по њему, на то ће се упозорити подносилац писмена и упутиће се надлежном органу. Ако и поред тога подносилац захтева да се писмено прими, оно ће се примити, али ће се на писмену ставити забелешка о упозорењу. Преузимање и подизање писмена Члан 112. Преузимање писмена упућених преко поште, као и подизање писмена из поштанског прегратка, врши лице које одреди јавни тужилац. Ако се приликом преузимања, односно подизања утврди да је писмено оштећено, захтеваће се од радника поште да се стање и садржина писмена записнички утврди. Пријем писмена од суда, других органа и правних и физичких лица Члан 113. Пријем писмена од суда, других органа и правних и физичких лица потврђује се стављањем штамбиља и датума пријема и потписа у доставној књизи, односно на доставници или повратници, који потпис мора бити читак. Пријемни штамбиљ и датум пријема Члан 114. На сва примљена писмена ставља се пријемни штамбиљ и уписује датум пријема. Ако је писмено у затвореном омоту, а прималац није овлашћен да га отвори, учиниће то на омоту. Када се писмено прима по доставници, датум пријема на доставници мора да буде истоветан са датумом на пријемном штамбиљу. Датум мора бити написан и словима. Исправа, предмет, папир од вредности, новац, драгоцености или друга вредност достављена уз писмено Члан 115. Када је уз писмено достављена нека исправа, предмет, папир од вредности, новац, драгоцености или друга вредност, то се мора одмах приликом пријема забележити на писмену и на омоту списа и оверити потписом лица овлашћеног за пријем писмена. Новац, драгоцености и друге вредности после пријема предају се без одлагања лицу које је одређено за руковање таквим стварима. Пошта примљена у затвореним омотима и пошта означена степеном тајности Члан 116. Пошту примљену у затвореним омотима отвара лице које јавни тужилац одреди. Пошту означену било којим степеном тајности, отвара јавни тужилац или лице које он одреди. Отварање омота Члан 117. Приликом отварања омота, треба обратити пажњу да се бројеви на омоту слажу са бројевима примљених писмена. Ако неко од писмена недостаје, то се утврђује службеном белешком на омоту, о чему се одмах обавештава пошиљалац. Остали недостаци у вези са примљеним писменом (недостатак прилога, оштећења и др.), означују се на писмену. Ако је уз писмену приложен готов новац за таксу, а писмено не подлеже таксирању, новац ће се вратити пошиљаоцу. Начин завођења у уписник Члан 118. Лице које води уписник дужно је да примљена и распоређена писмена заведе у одговарајуће уписнике, оног дана и под оним датумом када су примљени и то по реду пријема писмена. Оснивање предмета Члан 119. Уписивањем писмена у одговарајући уписник оснива се предмет. Писмено којим се оснива нови предмет улаже се у посебан омот списа. Лице које води уписник уписује на омоту списа и на писмену ознаку предмета, која се састоји од скраћеног назива уписника, редног броја уписа и последња два броја године у којој је писмено заведено у уписник. На омоту се у горњем десном углу оловком уписује презиме или име задуженог обрађивача предмета, а такође се на омоту уписују и датуми до којег је предмет стављен у евиденцију. Приликом оснивања предмета у попис списа који се налази на унутрашњим странама омота, лице које води уписник уписује под редним бројем 1 прво писмено на основу кога је предмет основан. Доцнија писмена хронолошки се уписују под даљим редним бројевима и означавају листови. У попис списа на унутрашњим странама омота уписују се и предузете радње – прикупљање потребних обавештења, стављање захтева за спровођење истраге или истражних радњи, учешће у истрази, подизање оптужног акта, учешће на претресу, датум достављања пресуде, изјављивање жалбе и друго. У грађанско-управној материји у попис списа на унутрашњим странама омота уписују се предузете радње – датум тражења списа на увид, ургенције, датум пријема судских списа, истек рока, датум доношења одлуке, датум седнице Врховног касационог суда и датум пријема одлуке Врховног касационог суда. Попис списа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 119а Приликом оснивања предмета уписничар уводи у попис списа прво писмено на основу кога је предмет основан и означава број листова. Хронолошки се уводе у попис и означавају листови и друга писмена. Писмена, која су примљена или сачињена за време док се предмет налази у писарници, ту се и заводе у попис, а писмена која су примљена док се предмет налази у суду, односно код заменика јавног тужиоца, у попис списа заводи записничар. У попис списа уносе се писмена по реду пријема. Редни број пописа означава се на самом писмену (подброј). Поједина решења јавног тужилаштва донета на самом писмену, које је уведено у попис списа, не добијају подброј. Листови списа означују се текућим бројем црвеном оловком у десном горњем углу, од броја 1 и даље, без обзира на подброј. Број листа уписује се и у одговарајућу рубрику пописа списа. У попис списа се по одобрењу поступајућег заменика јавног тужиоца неће унети разни извештаји и други дописи који нису од значаја за ток поступка, већ ће се одложити у помоћни спис. Враћене доставнице, односно повратнице за лично достављање по којима су достављене одлуке, уносе се као прилог под редним бројем одлуке на који се односе и лепе се непосредно иза одлуке. Доставнице, односно повратнице означавају се у горњем десном углу. *Службени гласник РС, број 5/2012 Здруживање *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 119б Писмена која се односе на предмете у току здружују се с тим предметима. Ако се примети да се ради о стварима које треба спојити ради спровођења јединственог поступка, уписничар обавештава о томе управитеља писарнице, а овај надлежног заменика јавног тужиоца. *Службени гласник РС, број 5/2012 Улагање писмена у омот списа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 119в Писмена се улажу у омот списа и лепе редом којим су уведена у попис списа тако да писмено ранијег датума буде изнад писмена каснијег датума. Изузетно, наредба за спровођење истраге и оптужница лепе се испред осталих списа без обзира на датум пријема, што се констатује у примедби пописа списа. Запослени који уносе писмена у попис дужни су да их одмах залепе. За лепљење писмена служи уметак који се улаже у попис списа који има више листића. За сваки листић лепи се само један лист писмена. Ако уз писмена има прилога претходно ће се међусобно спојити. Када се употребе сви листићи једног уметка, улаже се други уметак који се канапом спаја са првим. Прилози који се због обима не могу уложити у списе држе се одвојено. О томе се у предмету сачињава забелешка. *Службени гласник РС, број 5/2012 Руковање предметом *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 119г Сви заменици јавног тужиоца и запослени који поступају по предмету, без обзира на то да ли раде у писарници или за поступајуће заменике јавног тужиоца, старају се да се са предметима пажљиво рукује и да писмена буду увек прописно сређена и залепљена. Текстови се не смеју подвлачити, шарати и по њима писати примедбе. Јавно тужилаштво коме је достављен несређен предмет, вратиће га ради сређивања, јавном тужилаштву од кога је предмет примљен. *Службени гласник РС, број 5/2012 Рад на предметима под ознаком другог уписника или под другим бројем истог уписника Члан 120. Ако се рад на предметима настави под ознаком другог уписника, или под другим бројем истог уписника, прецртава се на омоту списа ранија ознака, а испод ње се ставља нова. Прецртавање раније ознаке врши се оловком у боји – повлачењем водоравне црте преко раније ознаке, тако да ранија ознака остане и даље читљива. У омоту у попису списа испод последњег уписа под ранијом ознаком назначава се нова ознака предмета, под којим ће се овај даље водити. У том случају, редни бројеви уписа појединих писмена у омоту списа не почињу изнова, него се даље настављају. Спајање предмета Члан 121. Када се више предмета споје ради заједничког одлучивања, предмет који је касније заведен спаја са раније заведеним предметом а ако је рад по овоме још у току. На омоту заједничког предмета означава се предмет који је спојен ради заједничког одлучивања. Ако је рад по раније заведеном предмету довршен, спајање се врши са доцније заведеним предметом, ако је то неопходно ради одлучивања. Рад по предмету је довршен, ако је по истом донета одлука. Ако се једном предмету прилаже други само ради увида, онда ће се само на омоту предмета, коме се други прилаже, означити црвеном оловком који се предмет прилаже. Спајање и раздвајање предмета *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 121а Када се више предмета споји ради заједничког расправљања, онда се предмет по коме је доцније покренут поступак, по правилу спаја са предметом по коме је поступак покренут раније, водећи рачуна о тежини и сложености предмета који се припаја. На омоту заједничког предмета означава се предмет који је спојен ради истовременог поступања, а ако на омоту спојеног предмета постоје какве посебне ознаке, преносе се на омот заједничког предмета. У попис списа, односно електронски попис списа ранијег предмета, уноси се спојени предмет под наредним редним бројем пописа списа. Ако су предмети спојени на претресу, у попис списа уноси се само записник. У оба случаја у рубрици за примедбе назначава се који је предмет спојен ради заједничког поступања. Ако се једном предмету прилаже други само ради увида, неће се поступити на начин предвиђен у ст. 1. до 3. овог члана, већ се на омоту предмета, коме се други прилаже, означити црвеном оловком који је предмет приложен. Када предмет буде раздвојен ова ознака се на омоту предмета прецртава. *Службени гласник РС, број 5/2012 Поступање са одвојеним предметима *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 121б Ако се пре окончања поступка предмет раздвоји ради одвојеног поступања, у одвојени предмет улажу се оверени преписи писмена, који се односе на оба предмета, односно који су потребни само за одвојени предмет. На омот одвојеног предмета преносе се и посебне ознаке, које се односе само на тај предмет. Исте ознаке прецртавају се на омоту ранијег заједничког предмета. За одвојени предмет сачиниће се нови попис списа. *Службени гласник РС, број 5/2012 Предаја предмета у рад Члан 122. Пошто се изврше све потребне претходне радње у вези са оснивањем и сређивањем предмета, лице које води уписник предаје предмет у рад на основу интерне доставне књиге. У мањим јавним тужилаштвима, предмети се могу предавати у рад на основу белешке на омоту списа коју уписује лице које води уписник на основу годишњег распореда послова јавног тужилаштва или на основу поверавања предмета обрађивачу од стране јавног тужиоца односно руководиоца одељења. Предаја предмета обрађивачу и враћање писарници евидентира се у уписнику обичном оловком у рубрици за кретање предмета, односно у рубрици за напомене. Позивање *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 122а Странка и друго лице позивају се у јавно тужилаштво коришћењем одговарајућег обрасца (позив) према врсти предмета и својству позиваног лица. Свако лице се позива посебно. Позиве попуњавају записничари који раде за поступајућег заменика јавног тужиоца. На позив се мора уписати број предмета, као и лично име заменика јавног тужиоца. Позив потписује заменик јавног тужиоца, а за тачност отправка одговара управитељ писарнице, односно шеф одсека или запослени који је позив попунио. Позиву се прилаже одговарајући омот са повратницом, односно доставница, који морају бити јасно и потпуно испуњени. На повратници, односно доставници, у горњем десном углу испод ознаке предмета ставља се рок евиденције и предевиденције. *Службени гласник РС, број 5/2012 Поступање са одлукама *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 122б Одлука се доставља писарници ради развођења кроз уписник у који уписничар уноси податке везане за одлуку и распоређује је запосленима који даље поступају по њој. На изворник одлуке ставља се отисак штамбиља белешке о отпремању. Предмет се одлаже у евиденцију до враћања доставница и повратница о пријему одлуке и истека рока за жалбу. Благовременост жалбе цени заменик јавног тужиоца, а писарница даље поступа по његовој наредби. По завршетку ових радњи предмет се доставља суду. *Службени гласник РС, број 5/2012 Предмети хитне природе и притворски предмети Члан 123. Предмете хитне природе, а посебно притворске предмете, писарница је дужна одмах унети у уписник и предати у рад. Овакви се предмети видно означавају ознаком „хитно”, а ако је у питању рок уз ознаку ставља се и рок. На хитност, односно на постојање рока, посебно ће се упозорити обрађивач коме се предмет предаје у рад. Поступање писарнице по налогу обрађивача Члан 124. Кад писарница после донесене одлуке прими предмет од обрађивача, поступа по његовом налогу. Налог обрађивача предмета – доставна наредба, садржи опис свих радњи које треба извршити. Запослени у писарници, који је извршио поједину радњу саставља белешку, уписује датум извршења радње и ставља свој потпис. Обавезна садржина аката које упућује тужилаштво Члан 125. Акти, које јавно тужилаштво упућује другим органима, правним или физичким лицима, треба да садрже заглавље у горњем левом углу. Заглавље садржи: мали грб, назив Републике Србије, назив јавног тужилаштва, ознаку предмета, датум и седиште јавног тужилаштва. Испод тога стављају се почетна слова имена и презимена обрађивача предмета и записничара, односно дактилографа. Адреса органа и правног лица коме се акт упућује, садржи његов пун назив и седиште. Адреса примаоца физичког лица садржи његово име и презиме и место у које се акт шаље. Ако у месту у које се акт шаље нема поште, у адреси треба назначити број и место задње поште. Испод адресе, са леве стране, треба кратко назначити садржину акта, а затим се ставља ознака везе са актом примаоца, ако је та веза постојала. На месту где се акт потписује, наводи се функција потписника акта, испод тога његово име и презиме и на томе месту се оверава печатом тужилаштва. Ако се уз акта које јавно тужилаштво упућује другом субјекту налазе прилози, на крају акта са леве стране може се кратко назначити о којим прилозима се ради. Пре потписивања, писарница сравњује писмени отправак акта са његовим изворником. Уписивање података у уписник Члан 126. После отпремања акта, односно, одмах по пријему предмета од обрађивача, ако није потребна разрада предмета у писарници, лице које води уписник уписује одговарајуће податке у уписник, а затим даље поступа према наредби обрађивача. Обавезе лица овлашћеног за отпремање пошиљке Члан 127. Лице одређено за отпремање пошиљке дужно је да приликом отпреме провери да ли је у сваком предмету обрађеном за отпрему поступљено по доставној наредби, да ли су пошиљке правилно адресоване, снабдевене доставницама и потребним прилозима, да ли су примерци отправка уредни и читки и да ли је извршено прописано сравњивање са изворником. Лице одређено за отпремање пошиљке ће стављањем датума и потписа потврдити отпрему писмена, а затим вратити спис лицу које води одговарајући уписник. Доставна књига за место и пошту и контролник поштарине Члан 128. Лице одређено за отпрему пошиљака, води доставну књигу у коју уписује све пошиљке које отпрема. Одвојено се води доставна књига за место од доставне књиге за пошту. Ради евидентирања и правдања утрошка поштанских марака води се контролник поштарине. Достављање *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 128а Достава тужилачких писмена учесницима у поступку врши се, у складу са одредбама процесних закона. Тужилачка писмена се достављају непосредно у јавном тужилаштву, путем поште, другог правног лица регистрованог за достављање писмена, полиције, по тужилачком достављачу или на други начин у складу са законом. Достављач доставља писмено лицу коме се достављање има извршити, сваког дана на радном месту у радно време или у стану од 7 до 22 часа. У друго време и на другом месту, достављање се може извршити на основу посебне одлуке јавног тужилаштва, односно налога заменика јавног тужиоца који је достављач, на захтев примаоца, дужан да покаже. У случају сумње, тужилачки достављач може тражити од лица која се затекну на месту на коме би доставу требало извршити да докажу свој идентитет. Уколико та лица одбију да пруже доказ о идентитету, тужилачки достављач може затражити помоћ полиције ради утврђивања њиховог идентитета. Достављач је дужан да покаже службену легитимацију на захтев лица коме се достављање врши и обавезан је да је носи у време доставе. *Службени гласник РС, број 5/2012 Поступање са доставницама и повратницама *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 128б Враћене доставнице и повратнице по којима је достава извршена, по правилу се одмах улажу у предмет. У јавним тужилаштвима са већим обимом послова доставнице и повратнице када су уредно уручене, могу се држати сложене по датумима рокова и рочишта у посебном орману са посебним бројем преграда, а уочи наступања рока улажу се у предмет. У погледу неуручених или неправилно уручених позива и других писмена, поступа се одмах по пријему без обзира на рок предевиденције и евиденције. Доставнице и повратнице о уручењу одлука и других писмена улажу се у предмете и лепе непосредно иза одлуке на коју се односе. *Службени гласник РС, број 5/2012 Роковник предмета Члан 129. Предмети за које је утврђено да се у писарници држе у евиденцији до одређеног рока, стављају се у роковник предмета. Роковник предмета састоји се из фасцикли у коју се предмети стављају према последњем дану рока и редном броју. Уместо фасцикли могу се користити посебни ормани са преградцима. Лице које води уписник дужан је да на дан пре истека рока предмет преда у рад обрађивачу. Ако је по предмету стигло какво писмено пре истека рока, предмет ће се одмах предати у рад. Надзор над списима и другим материјалима Члан 130. У току радног времена списи и други материјали не смеју се остављати без надзора. Штамбиљи, печати и жигови држе се тако да буду приступачни само ономе ко њима рукује. По завршетку радног времена, списи, други материјали, печати, жигови и штамбиљи, држе се у закључаним касама, орманима или столовима. Обнављање списа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 130а Ако се поједини списи предмета изгубе, а ни после свестраног тражења не могу се пронаћи или се униште или тако оштете да су неупотребљиви, покренуће се поступак за њихово обнављање. Обнављање списа спроводи се по правилима ванпарничног поступка, сходном применом одредаба које уређују поништај исправа. Ако су у питању предмети по којима је поступак у току, поступак за обнављање покреће суд решењем по службеној дужности или по предлогу јавног тужиоца. Када су у питању предмети по којима је поступак правноснажно окончан, поступак за обнављање покреће се само ако постоји оправдан јавни или правни интерес. Решење о томе доноси суд по службеној дужности или на захтев странке. У случајевима губитка или оштећења дела или комплетног списа који се чува у електронском облику, врши се његово обнављање коришћењем ИКТ. Поступак обнављања неће се покренути ако је протекао рок до кога се у складу са прописима чувају такви списи. *Службени гласник РС, број 5/2012 Поступак обнављања списа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 130б У поступку обнављања списа предмета по којима је поступак у току, поступа заменик јавног тужиоца коме је предмет додељен у рад, а у предметима по којима је поступак окончан, заменик јавног тужиоца кога одреди јавни тужилац. Обнављају се само они списи у предмету који су од битног значаја за поступак. Списи предмета се обнављају на основу преписа несталих, оштећених или уништених списа којима располажу суд, учесници у поступку или јавно тужилаштво, података из уписника и помоћних књига, а по потреби и на основу сагласних изјава учесника у поступку. Ако о појединим радњама нема података, а изјаве учесника у поступку нису сагласне, те радње ће се поновити уколико није била донета првостепена одлука. Учесници у поступку се обавештавају само о нестанку оних списа по којима је поступак у току и уједно позивају да донесу све преписе поднесака, записника, одлука и других писмена којима располажу. *Службени гласник РС, број 5/2012 Предлог за обнављање списа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 130в Предлог за обнављање списа којима је поступак у току и све радње у поступку обнављања уписују се под истим бројем у уписник у коме је заведен изгубљени, оштећени или уништени спис. Предлог за обнављање списа по којима је поступак правноснажно окончан заводи се у уписник „РП”, а после донетог решења којим се одређује обнављање, уводи се под новим редним бројем у одговарајући уписник. *Службени гласник РС, број 5/2012 Стављање у архиву Члан 131. Предмет је коначно решен у тужилаштву када је одлука по одређеном предмету донета и отпремљена, односно када је отпремљено обавештење о донетој одлуци. После доношења правоснажне одлуке по појединим предметима обрађивач прегледа списе и одређује стављање у архиву, а уписничар на омоту списа означује рок чувања. Сходна примена прописа о канцеларијском пословању у органима државне управе Члан 132. Ако овим правилником није друкчије одређено, на рад писарнице сходно ће се примењивати прописи о канцеларијском пословању у органима државне управе. Поступање са отпадом и рециклажа Члан 133. Јавни тужилац дужан је да организује поступање са папиром који представља отпад. Папир који представља отпад, пре одношења из просторија јавног тужилаштва мора бити уништен до границе немогућности репродуковања садржине докумената. Кад год је то могуће, папир који представља отпад биће достављен локалним центрима у којима се врши рециклажа, сагласно обавези прописаној законом који уређује управљање отпадом. XVII. ПОСТУПАЊЕ СА ПРИВРЕМЕНО ОДУЗЕТИМ ПРЕДМЕТИМА, СУМЊИВИМ СТВАРИМА И СТВАРИМА ОД ВРЕДНОСТИ Начин поступања Члан 134. Са привремено одузетим предметима, сумњивим стварима и стварима од вредности које јавна тужилаштва примају у вези са кривичним и другим поступком, јавно тужилаштво поступа на следећи начин: 1) одузети предмети или предмети пронађени код окривљеног за која се не зна чији су, заводе се у књигу одузетих предмета; 2) одузети предмети који се према посебним прописима не предају надлежном органу предају се на чување запосленом који је распоредом послова одређен за њихово чување у складу са прописима о депозитима; 3) одузети новац, вредносни папири или драгоцености који се користе у предистражном и истражном поступку као доказ, чувају се у рачуноводству јавног тужилаштва у каси. Ако немају ову сврху достављају се на чување депозитном месту, односно уплаћују на рачун депозита; 4) ствари за које је несумњиво да припадају оштећеном, а које није потребно задржати као доказ у поступку, вратиће се оштећеном уз потврду о повраћају; 5) оружје, експлозивне ствари, опојне дроге, лако запаљиве ствари и отрови, предају се на чување полицији; 6) привремено одузети предмети могу до одлуке по кривичној пријави остати код органа које је предмете привремено одузео, по одобрењу јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца; 7) привремено одузети предмети могу се поверити на чување правном лицу које се бави складиштењем роба, ако њихово чување није могуће у јавном тужилаштву, док ће се новац у домаћој и страној валути, вредносни папири и драгоцености од злата и племенитих метала предати депозитном месту, односно уплатити на рачун депозита. Примање, чување, руковање и уништавање предмета уписаних у књигу одузетих предмета спроводи се према одредбама овог правилника којима се уређује депозити. Привремено одузети предмети након потврђивања оптужнице предају се суду, а ако се ствари не налазе у јавном тужилаштву у смислу става 1. тачка 7) овог члана, јавно тужилаштво је дужно да обавести правно лице да предмете достави суду и предузеће потребне мере провере да ли су одузети предмети предати суду. *Службени гласник РС, број 5/2012 Депозити *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134а Средствима депозита финансијски и материјално послује се на основу наредбе јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Ако приликом пријема неког износа или предмета не постоји наредба у смислу става 1. овог члана, запослени на овим пословима ће захтевати да се таква наредба изда, а ако не постоји предмет, основаће се у ту сврху нови предмет који ће се уписати у уписник „Р”. Сва примања и издавање готовине и вредности уписују се у прописаној књизи. На омоту списа ставља се белешка о извршеном полагању и примању наводећи број депозитног картона или редног броја дневника за неготовинска примања, а извештаји о променама и стању средстава депозита лепе се хронолошким редом на посебном картону уложеном у предмет. *Службени гласник РС, број 5/2012 Привремени депозити *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134б Привремени депозити обухватају средства која су намењена да се одмах или у краћем року употребе у одређену сврху (предујам за вештачење и сл.). *Службени гласник РС, број 5/2012 Евиденција о примању и издавању готовог новца и вредности *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134в Готов новац и вредности примају се и издају уз попуњену признаницу, односно потврду које се чувају као новчана документа или се региструју уз потпис примаоца у одговарајућој рубрици прописаних књига и евиденција. *Службени гласник РС, број 5/2012 Чување готовог новца и вредности *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134г Готов новац и вредности који су предмет депозита чувају се на одговарајућем депозитном месту или рачуну депозита. *Службени гласник РС, број 5/2012 Привремено чување готовог новца *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134д Готов новац примљен у току дана, уплатиће се одмах или следећег радног дана на рачун депозита, а изузетно на привремени рачун код Народне банке Србије, осим ако јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца наложи да се готов новац чува у каси чува у каси у јавном тужилаштву, али не дуже од 30 дана. *Службени гласник РС, број 5/2012 Привремено чување других исправа и драгоцености *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134ђ По налогу јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца у каси у јавном тужилаштву могу се чувати до 30 дана и неготовински депозитни папири од вредности, драгоцености, страна валута, штедне динарске и девизне књижице и друге исправе за које није прописано да се уписују у попис исправа. *Службени гласник РС, број 5/2012 Примање драгоцености и других предмета *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134е Примљене драгоцености и предмете пописује и процењује комисија коју одређује јавни тужилац. Комисија се састоји од три члана од којих је један обавезно запослени на пословима депозита. Комисија је дужна да тачно попише примљене предмете по комадима, серијском и другом броју ако постоји, количини, тежини, облику и сл. тако да се искључи свака могућа замена. Записник о попису саставља се у два примерка од којих се један улаже у одговарајући предмет, а други у омот у који се стављају прописане вредности. Ако из било којих разлога комисија не може сама да попише и процени предмете, ангажоваће се судски вештак. Драгоцености се процењују према тржишној вредности на дан пријема у јавном тужилаштву. Трошкове процене утврђује јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца и истовремено одређује ко ће их сносити. *Службени гласник РС, број 5/2012 Примање вредносних папира *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134ж Вредносни папири као предмет депозита примају се на тај начин, што се сачињава попис и наводе следећи подаци: држава у којој је вредносни папир издат, име и назив издаваоца вредносног папира, ознака серије и броја вредносног папира и номинални износ на који гласи вредносни папир. *Службени гласник РС, број 5/2012 Примање штедних књижица *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134з Штедне књижице пописују се навођењем назива издаваоца, власника и корисника, броја књижице и износа салда. Ако се ради о штедњи код финансијских организација, вредност штедне књижице навешће се према салду који показује стање књижице у номиналном износу. *Службени гласник РС, број 5/2012 Примање исправа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134и Исправе и остали папири од вредности пописују се навођењем њиховог својства, издаваоца, датума и места издавања и других података. Исправе се евидентирају по комадима без ознаке вредности. *Службени гласник РС, број 5/2012 Примање стране валуте *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134ј Ако је предмет депозита страна валута, у попису ће се навести назив државе у којој валута вреди као законско средство плаћања, номинална вредност на коју новчаница гласи, као и ознака серије и број новчанице. Средства стране валуте примљена у јавном тужилаштву уплатиће се на рачун девизног депозита уколико јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца, у зависности од потребе извођења доказа (увид, преглед, бројање), не одлучи другачије. *Службени гласник РС, број 5/2012 Означавање примљених вредности, драгоцености и исправа *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134к Примљене вредности, драгоцености и исправе које се чувају у каси у јавном тужилаштву или предају на чување код депозитног места, стављају се у посебне омоте на којима се са спољне стране ставља ознака предмета, број депозита под којим су заведене у евиденцију депозита и краћа спецификација садржаја омота. Заједно са предметима депозита у омот се ставља записник о попису и процени. *Службени гласник РС, број 5/2012 Издавање готовог новца и вредности *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134л Готов новац и вредности које се чувају у каси у јавном тужилаштву, на рачуну депозита код банке или код депозитног места, издају се само на основу писмене наредбе јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца и на начин како он одреди. Исплата готовог новца у већим износима или у мањим износима, ако то лице коме се исплаћује новац захтева, по правилу, врши се поштом или у банци, а исплата готовог новца у мањим износима може се извршити и у јавном тужилаштву. Готов новац који се налази на рачуну депозита исплаћује се одговарајућим налогом. Вредности се издају непосредно власнику, односно кориснику, уз потпис у књигу вредности, односно преко поште или тужилаштва на чијем подручју власник, односно корисник има пребивалиште. Готов новац и вредности привремено се издају, ради употребе у поступку, на реверс који се улаже у одговарајући омот. Реверс се поништава када се врати привремено издати предмет. *Службени гласник РС, број 5/2012 Редовни депозит *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134љ Предмет редовног депозита може бити готов новац, неготовинске вредности и други предмети којима би у судском поступку требало утврдити корисника. Редовни депозити примају се и дају на чување депозитном месту на основу наредбе јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Депозитна места су: 1) Народна банка Србије у Београду, за племените метале (злато и платину) и за предмете који су израђени од тих метала (златници и сл.), без обзира да ли су у промету као средство плаћања; 2) филијала Народне банке Србије у седишту јавног тужилаштва, односно њена најближа филијала или друга банка, које су у складу са прописима овлашћене за чување депозита; 3) друго лице које је решењем надлежног органа одређено као чувар депозита. *Службени гласник РС, број 5/2012 Предаја драгоцености депозитном месту *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134м Драгоцености се предају на чување депозитном месту по извршеном попису и процени у запечаћеном омоту на коме се са спољне стране назначује назив депозита, ознака предмета и упозорење да се препис записника о попису и процени налази у омоту. На омоту, поред места где је стављен печат, стављају се потписи чланова комисије која је запечатила омот. Драгоцености које се односе на исти депозит стављају се заједно у исти омот. *Службени гласник РС, број 5/2012 Предаја штедне књижице депозитном месту *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134н Штедне књижице које се односе на исти депозит полажу се код депозитног места у незапечаћеном заједничком омоту на коме се са спољне стране назначује назив депозита, број депозита, као и ознака предмета у јавном тужилаштву. У омот се улаже и предмет записника о попису. Ако је у вези са положеним штедним књижицама потребно да се изврши нека радња, на основу наредбе јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца од депозитног места се може затражити да привремено изда књижицу. По извршеној радњи књижица се враћа депозитном месту посебном наредбом. На исти начин се поступа када су у питању вредносни папири или друге исправе. *Службени гласник РС, број 5/2012 Поступање са страном валутом и девизама *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134њ Ако су предмети депозита страна валута и девизе, поступа се у складу са девизним прописима. Ако се у депозит преда страна валута у запечаћеном омоту, примењују се сходно одредбе овог правилника које се односе на поступање са драгоценостима. *Службени гласник РС, број 5/2012 Потврда о преузимању запечаћеног омота *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134о У јавном тужилаштву се чува потврда о преузимању запечаћеног омота са драгоценостима, страном валутом, девизама и штедним књижицама, коју издаје депозитно место. Ако депозитно место затражи да му се приликом издавања депозита са наредбом врати потврда, јавно тужилаштво ће потврду вратити, а у рачуноводству јавног тужилаштва ће се оставити оверен препис потврде. *Службени гласник РС, број 5/2012 Назив депозита *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134п Сваки депозит има свој назив у коме се означава правна ствар на који се односи (надлежно јавно тужилаштво, број предмета у јавном тужилаштву, назив окривљеног и др.). *Службени гласник РС, број 5/2012 Руковање депозитима и промена депозитног места *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134р Јавно тужилаштво рукује депозитима непосредно или преко депозитног места. Ради извршења појединих радњи која се односе на руковање депозитима, јавно тужилаштво преузима предмет депозита од депозитног места. Запослени у јавном тужилаштву дужан је да обави одређене радње истог дана по пријему предмета од депозитног места и о томе поднесе извештај јавном тужиоцу, односно заменику јавног тужиоца. Ако се одређена радња није могла извршити истог дана, примљени предмет предаје се запосленом у јавном тужилаштву који води евиденцију депозита ради привременог чувања у каси у јавном тужилаштву. У том случају, предмет се евидентира као привремени депозит. Ако дође до промене депозитног места, наредбом јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца наредиће се досадашњем депозитном месту да пренесе депозит новом депозитном месту. У наредби ће се навести да ће јавно тужилаштво доставити извод стања депозита са свим потребним забелешкама и другим подацима који су потребни за одмеравање трошкова. Наредба из става 2. овог члана издаје се и ако дође до промене надлежности јавног тужилаштва, а депозитно место остаје исто. У том случају, одредиће се само преношење депозита на надлежно јавно тужилаштво. *Службени гласник РС, број 5/2012 Решење о издавању депозита *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134с Депозити се издају на основу решења јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Решење из става 1. овог члана садржи предмет издавања, број предмета у јавном тужилаштву, назив и број депозита, име и презиме лица од кога је предмет привремено одузет и име и презиме лица коме се депозит издаје. Решење из става 1. овог члана се доставља депозитном месту преко овлашћеног запосленог у јавном тужилаштву или препорученом поштом. *Службени гласник РС, број 5/2012 Издавање неготовинских депозита *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134т Депозитно место издаје неготовинске депозите овлашћеним правним или физичким лицима по решењу јавног тужилаштва, непосредно или поштом. Ако су предмети издавања драгоцености, јавно тужилаштво ће по правилу наредити депозитном месту да предмет депозита врати јавном тужилаштву ради непосредног издавања. Ако се из запечаћеног омота издају поједини предмети, јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца ће посебним решењем, депозитном месту наложити да му се врати запечаћени омот. Омот из става 3. овог члана отвара комисија коју образује јавни тужилац, а издвојени предмети предају се непосредно и потврда о томе се улаже у предмет. Ако се делимично издају драгоцености, у постојећем попису предмета, обележавају се текући бројеви издвојених предмета са напоменом да су издвојени, који потписују сви чланови комисије која је извршила издвајање. Преостали предмети, заједно са пописом поново се печате и враћају депозитном месту наредбом јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца ради стављања у депозит. *Службени гласник РС, број 5/2012 Депозити на чувању код других лица *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134ћ Ако је предмет депозита такав да услед посебних својстава или величине није погодан за чување у јавном тужилаштву одредиће се његово чување код одређеног правног лица, као чувара предметног депозита. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца решењем одређује чувара депозита. Пре него што се повери предмет депозита одређеном чувару, извршиће се попис и процена предмета депозита и о томе саставити записник у три примерка од којих ће се један уложити у одговарајући предмет, други предати чувару заједно са предметом депозита, а трећи приложити у документацију која се води у рачуноводству јавног тужилаштва. Чувар коме је поверен на чување предмет депозита, исти може издати само на основу решења јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца и на начин како је у решењу одређено. Решењем којим се одређује издавање депозита утврдиће се трошкови који су настали услед чувања депозита и ко је дужан да их накнади. *Службени гласник РС, број 5/2012 Вођење евиденције и попис депозита *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 134у Пословне књиге и остале евиденције депозита у јавном тужилаштву воде се у складу са посебним прописима. Јавно тужилаштво врши редован попис депозита, најкасније до 15. јануара за претходну годину. Јавни тужилац може наложити преглед и попис депозита и у току године, уколико оцени да је то потребно. Попис депозита извршиће се обавезно у случају примопредаје функције јавног тужиоца новом јавном тужиоцу. *Службени гласник РС, број 5/2012 XVIII. НАЧИН ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ Подаци о којима се воде евиденције Члан 135. Подаци који су од значаја за рад јавног тужилаштва уписују се у уписнике, помоћне књиге и друге евиденције, а ако постоје технички и други услови, ти подаци евидентирају се или електронским средствима. Уписнике, помоћне књиге и електронски вођене уписнике воде запослени који раде у писарници. Уписници и помоћне књиге састоје се од потребног броја листова са прописаним обрасцима, који су увезани у књигу са тврдим корицама. На корици се ставља ознака уписника или помоћне књиге и година на коју се односи. Уписници у електронском облику означавају се, када је то могуће, истим словним или бројчаним ознакама као и уписници који се воде у облику књиге. Врсте уписника Члан 136. У јавном тужилаштву воде се следећи уписници: 1. Уписник за пунолетне учиниоце кривичних дела Евиденција „КТ” уписника садржи основне податке о пунолетним лицима пријављених од стране полиције или других државних органа, као и од стране других лица уколико јавни тужилац или лице које он одреди утврди да је из приложених доказа или на други начин учињено вероватним постојање основа сумње да су извршила кривична дела за које се гоњење предузима по службеној дужности, као и основне податке о примљеним обавештењима, предузетим радњама, одлукама тужиоца и поступајућих судова. „КТ” 2. Уписник за непознате учиниоце кривичних дела „КТН” 3. Уписник за малолетне учиниоце кривичних дела „КТМ” 4. Уписник за остале кривичне предмете Евиденција „КТР” уписника садржи разне молбе, притужбе, предлоге, извештаје и друге поднеске државних органа, правних лица и грађана, као и за вођење написа у јавним гласилима и уписивање сазнања о догађајима од значаја за рад јавног тужилаштва, за кривичне пријаве које су неразумљиве, које се не могу сматрати било каквим извором сазнања о кривичном делу или учиниоцу и које су из других разлога неподесне за „КТ” уписник „КТР” 5. Уписник за предмете по ванредним правним лековима и предмете у другостепеном поступку по жалбама на решење „КТР-И” 6. Уписник предмета у другостепеном кривичном поступку „КТЖ” 7. Уписник за предмете по иницијативама за подизање захтева за заштиту законитости „КТЗ” 8. Евиденција лица према којима је примењено одлагање кривичног гоњења или одбачена кривична пријава − чл. 283. и 284. Законика о кривичном поступку „КЕО” 9. Уписник пријављених за привредне преступе „КП” 10. Уписник за предмете привредних преступа у другостепеном поступку „КПЖ” 11. Уписник за евиденцију одузетог новца „КДП-I” 12. Уписник за евиденцију одузетих предмета „КДП-II” 13. Уписник за управне предмете „УТ” 14. Уписник за предмете по тужбама Републичког јавног тужиоца у управном спору против решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности „УТ- И” 15. Уписник за прекршајне предмете „ПТ” 16. Уписник за прекршајне предмете по иницијативама захтева за заштиту законитости „ПТЗ” 17. Уписник за грађанске премете „ГТ” 18. Уписник за грађанске премете по захтевима за заштиту законитости „ГТ-I” 19. Уписник за грађанске премете по ревизијама „ГТ-II” 20. Уписник за остале грађанске предмете „ГТР” 21. Уписник за административне предмете и акте „А” 22. Уписник за предмете са ознаком степена тајности државна тајна „ДТ” 23. Уписник за предмете са ознаком степена тајности строго поверљиво „Стр. пов” 24. Уписник за предмете са ознакон степена тајности поверљиво „Пов” 25. Уписник за предмете са ознаком степена тајности интерно „ИН” 26. Уписник за персоналне послове „П” 27. Уписник за финансијско-материјалне послове „Р” 28. Уписника за правна лица као учиниоце кривичних дела „КТПЛ” 29. Уписник предмета у другостепеном кривичном поступку против правних лица „КТЖПЛ” 30. Уписник о захтевима и одлукама о остваривању права на приступ информацијама од јавног значаја „ПИ” 31. Уписник о обавезним упутствима и другим хијерархијским одлукама вишег тужилаштва (или о упутствима, супституцији и деволуцији) „О” 32. Уписник за предмете о поднетим предлозима и закључењу споразума о признању кривице „СК” 33. Уписник за одузимање имовинске користи проистекле из кривичног дела „ОИК” 34. Уписник за међународну правну помоћ и међународну сарадњу „МП” 35. Уписник за наредбе о спровођењу истраге „КТИ” 36. Уписник за наредбе о спровођењу истраге против непознатог учиниоца кривичног дела „КТНИ” 37. Уписник за приговоре оштећеног „КТПО” 38. Уписник за приговоре осумњиченог и његовог браниоца у истрази „КТПИ” 39. Уписник за подигнуте оптужнице „КТО” 40. Уписник за споразуме о сведочењу окривљеног „СОК” 41. Уписник за споразуме о сведочењу осуђеног „СОС” 42. Уписник за реконструисане предмете „РП” 43. Уписник за предмете насиља у породици „Нпт” 44. Уписник за координацију спречавања насиља у породици „Нпт1” *Службени гласник РС, број 5/2012 **Службени гласник РС, број 54/2017 ***Службени гласник РС, број 14/2018 Члан 136а У посебним одељењима виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције, воде се следећи уписници: 1. Уписник за пунолетне учиниоце кривичних дела Евиденција „КТКо” уписника садржи основне податке о пунолетним лицима пријављених од стране полиције или других државних органа, као и од стране других лица уколико јавни тужилац или лице које он одреди утврди да је из приложених доказа или на други начин учињено вероватним постојање основа сумње да су извршила кривична дела за које се гоњење предузима по службеној дужности, као и основне податке о примљеним обавештењима, предузетим радњама, одлукама тужиоца и поступајућих судова. „КТКо” 2. Уписник за непознате учиниоце кривичних дела „КТНКо” 3. Уписник за остале кривичне предмете Евиденција „КТРКо” уписника садржи разне молбе, притужбе, предлоге, извештаје и друге поднеске државних органа, правних лица и грађана, као и за вођење написа у јавним гласилима и уписивање сазнања о догађајима од значаја за рад јавних тужилаштва, за кривичне пријаве које су неразумљиве, које се не могу сматрати било каквим извором сазнања о кривичном делу или учиниоцу и које су из других разлога неподесне за „КТ” уписник. „КТРКо” 4. Евиденција лица према којима је примењено одлагање кривичног гоњења или одбачена кривична пријава − чл. 283. и 284. Законика о кривичном поступку „КЕОКо” 5. Уписник за евиденцију одузетог новца „КДПКо–I” 6. Уписник за евиденцију одузетих предмета „КДПКо–II” 7. Уписник за предмете о поднетим предлозима и закључењу споразума о признању кривичног дела „СККо” 8. Уписник за одузимање имовинске користи проистекле из кривичног дела „ОИККо” 9. Уписник за наредбе о спровођењу истраге „КТИКо” 10. Уписник за наредбе о спровођењу истраге против непознатог учиниоца кривичног дела „КТНИКо” 11. Уписник за приговоре оштећеног „КТПОКо” 12. Уписник за приговоре осумњиченог и његовог браниоца у истрази „КТПИКо” 13. Уписник за подигнуте оптужнице „КТОКо” 14. Уписник за реконструисане предмете „РПКо” *Службени гласник РС, број 14/2018 Евиденција о руковођењу предистражним и кривичним поступком *Службени гласник РС, број 5/2012 Члан 137. У јавним тужилаштвима води се евиденција о руковођењу предистражним и кривичним поступком. Евиденција садржи основне податке о догађајима и лицима поводом којих се води поступак, о примљеним обавештењима, предузетим радњама, одлукама тужиоца и пресудама и решењима поступајућих судова. *Службени гласник РС, број 5/2012 „КЕО” уписник Члан 138. У јавном тужилаштву води се посебна евиденција „КЕО” о предметима у којима је одложено кривично гоњење или одбачена кривична пријава применом начела опортунитета, а у Републичком јавном тужилаштву води се јединствена евиденција ових предмета. Уколико обрађивач предмета у предистражном поступку донесе одлуку о одлагању кривичног гоњења, пре предузимања прве радње на омот списа ставља доставну наредбу да се предмет има превести у „КЕО” уписник. Након доставне наредбе, уписничар предмету додељује „КЕО” број, који се на омоту списа и у „КТ” уписнику у виду напомене уписује као „КЕО ВЕЗА”. У „КЕО” уписник уписују се све предузете радње у вези одлагања кривичног гоњења. У случају неиспуњења законских услова за доношење решења о одбацивању кривичне пријаве применом начела опортунитета, обрађивач ће о разлозима сачинити службену белешку, а на омоту списа ставити доставну наредбу да се предмету има одузети КЕО број, па ће се све даље предузете радње уписивати у „КТ” уписник. Након доношења решења о одбацивању кривичне пријаве применом начела опортунитета, предмет се сматра решеним и у „КЕО” и у „КТ” уписнику. *Службени гласник РС, број 5/2012 „КТПЛ” уписник Члан 139. Евиденција пријављених правних лица, као и кретање предмета до завршетка поступка уписује се у „КТПЛ” уписник. Евиденција пријављених одговорних лица у тим правним лицима уписује се у „КТ” уписник, док се на омоту „КТПЛ” списа, испод додељеног броја, уписује број „КТ” везе, а предузете радње у односу на сва лица у предмету уписиваће се само у „КТПЛ” уписник. „СК” уписник Члан 140. Евиденција о поднетим предлозима и закључењу споразума о признању кривице уписује се у „СК” уписник. Уколико током кривичног поступка јавни тужилац, окривљени или његов бранилац предложе закључење споразума о признању кривице, обрађивач предмета на омот списа ставља доставну наредбу да се предмет има превести у „СК” уписник. Након доставне наредбе, уписничар предмету додељује „СК” број, који се на омоту списа и у „КТ” уписнику у виду напомене уписује као „СК ВЕЗА”. У „СК” уписник уписују се све предузете радње и одлуке у вези примене споразума о признању кривице. Уколико суд донесе решење којим се споразум о признању кривице одбацује или одбија, предмету се одузима „СК” број, а све даље предузете радње уписују се у „КТ” уписник. Уколико суд донесе решење којим се споразум о признању кривице усваја, по правноснажности овог решења, предмет се сматра решеним и у „КТ” и у „СК” уписнику. „Нпт” уписник Члан 140а У „Нпт” уписник уписују се подаци из члана 32. став 7. Закона о спречавању насиља у породици (подаци о лицу за које је предложено продужење хитних мера, подаци о продужењу хитних мера, подаци о подношењу тужбе за одређивање мера заштите од насиља у породици, врсту мере заштите од насиља у породици чије се одређивање тражи, податке о одлуци суда поводом тужбе за одређивање мере заштите од насиља у породици и податке о продужењу и престанку мере заштите од насиља у породици). *Службени гласник РС, број 54/2017 „Е” уписник *Службени гласник РС, број 57/2019 Члан 140б У Републичком јавном тужилаштву води се посебан „Е” уписник за пренос и размену информација и података са Европском јединицом за правосудну сарадњу – EUROJUST. *Службени гласник РС, број 57/2019 Помоћне књиге Члан 141. У јавним тужилаштвима могу се водити помоћне књиге: 1) примопредајна књига за унутрашњу доставу; 2) доставна књига за пошту; 3) књига издатих списа из архиве; 4) дневник службених путовања; 5) књига дежурстава; 6) књига распореда процесних обавеза и службених радњи; 7) књига додељених предмета. Вођење уписника и помоћних књига Члан 142. Уписници и помоћне књиге воде се засебно за сваку врсту предмета и за сваку календарску годину. Уписничар, пре уписа новог предмета, проверава да ли већ постоји предмет формиран по истој ствари и уз консултацију са јавним тужиоцем одређује или нови број предмета или примљене списе здружује са већ постојећим бројем. Именик Члан 143. За уписнике за које се предвиђа да ће број предмета годишње бити већи од 200, обавезно се води именик. У јавном тужилаштву са мањим обимом послова може се за више уписника водити један заједнички именик. Подаци у именик уносе се истовремено са уписом предмета у уписник. Именици се воде у повезаним књигама са посебним листовима за свако слово азбуке. У једној књизи именика може се уписати више година. У том случају, на почетку сваке године, код појединог слова, ставља се црвеном оловком ознака новог годишта. Ако се у једном предмету поступак односи на више лица, свако лице уписаће се у именик посебно. У именик се уписује назив органа или правног лица, односно презиме и име лица на које се поступак односи, или у чијем се интересу води, а може се уписати и његово седиште, односно пребивалиште. Уколико се уписник води у електронској форми, именик се води на начин и у складу са својствима пословног софтвера који се користи. Начин уношења података у уписнике и помоћне књиге Члан 144. Подаци који се уносе у уписник и помоћне књиге, пишу се хемијском оловком или мастилом и читко. Привремене белешке уписују се оловком, а бришу се када постану беспредметне. Ако је неки предмет погрешно уписан, прецртаће се цео упис, а у рубрици „напомена” забележиће се мастилом: „погрешан упис”. Погрешни уписи у појединим уписима уписника и помоћних књига исправљају се тако што се преко текста погрешног уписа повуче танка водоравна црта оловком у боји на начин да прецртани текст остане читак и унесе податак о тачном упису. Подаци у електронском облику као и погрешни уписи уписују се на начин и у складу са својствима рачунарског програма који се користи. Обележавање коначно решеног предмета Члан 145. Када је предмет коначно решен у јавном тужилаштву, редни број тог предмета заокружује се у уписнику црвеном оловком. Знаком квадрата уоквириће се редни број предмета који се ставља у архиву. У архиву се могу стављати само правноснажно окончани предмети. Преглед уписника и помоћних књига Члан 146. Јавни тужилац или лице које он одреди, дужно је да најмање једном годишње прегледа све уписнике и помоћне књиге да би се обезбедило правилно и уредно вођење уписника, помоћних књига и других евиденција. Сваки преглед забележиће се у рубрици напомена код последњег уписаног предмета. Приликом прегледа наредиће се и исправљање запажених недостатака и даће се потребна упутства за рад, а о извршеном прегледу сачиниће се и записник. Примерак записника о извршеном прегледу уписника и помоћних књига достављају се непосредно вишем јавном тужилаштву, које о уоченим проблемима о вођењу уписника обавештавају Републичко јавно тужилаштво. Закључивање уписника Члан 147. Уписници се закључују на крају године. Закључивање се врши тако, што се после последњег уписаног редног броја ставља констатација која садржи следеће податке: дан, месец и годину закључења, редни број последњег уписаног предмета. Ову констатацију потписују водилац уписника и јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога он одреди. Уколико се уписник води у електронској форми, закључује се на начин и у складу са својствима пословног софтвера који се користи. Констатација о закључењу електронског уписника мора се одштампати заједно са потпуним изводом из уписника. Упутство Републичког јавног тужиоца о вођењу и попуњавању уписника, помоћних књига, пословног софтвера и образаца за податке Члан 148. Уписници, помоћне књиге, пословни софтвер, као и обрасци за податке који су од интереса за сва јавна тужилаштва водиће се и попуњавати по упутству Републичког јавног тужиоца. Републички јавни тужилац може одредити да се у јавном тужилаштву воде и други уписници, помоћне књиге и евиденције. XIX. АРХИВСКИ МАТЕРИЈАЛ Архивска грађа и регистратурски материјал Члан 149. Архивска грађа и регистратурски материјал чувају се у јавном тужилаштву у складу са прописима који уређују архивирање. Рокови чувања архивске грађе и регистратурског материјала утврђују се посебном листом категорија регистратурског материјала са роковима чувања, на основу које се врши издвајања безвредног регистратурског материјала. Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања доноси Републички јавни тужилац по прибављеној сагласности надлежног архива. Одабирање безвредног регистратурског материјала из архивске грађе Члан 150. Након истека рока чувања, предмети, односно безвредни регистратурски материјал се одабира из архивске грађе и пописује ради издвајања. Издвојени безвредни регистратурски материјал, може се уништити само на основу писменог одобрења надлежног архива. Поступак након одабирања безвредног регистратурског материјала из архивске грађе Члан 151. Одабирање архивске грађе и издвајање безвредног регистратурског материјала из архивске грађе се врши у року од године дана од дана истека утврђеног рока чувања на основу акта јавног тужиоца који садржи: – именовање комисије за издвајање предмета предвиђених за уништавање; – назначење периода за који се безвредни регистратурски материјал издваја; – рок до када комисија треба да изврши сачињавање пописа безвредног регистратурског материјала који се предлаже за издвајање у односу на сваки појединачни уписник из кога се издваја материјал и достављање обавештења и спискова надлежном архиву за давање писменог одобрења за уништавање; – рок у коме се има извршити уништавање након добијања писменог одобрења за уништавање; – начин уништавања; – рок до када се јавном тужиоцу након добијања писменог одобрења надлежног архива за уништавање, доставља записник о извршеном уништавању са списковима уништеног безвредног регистратурског материјала. Уништавање се врши сечењем, паљењем или на други начин којим се у потпуности отклања могућност да садржина списа предвиђених за уништење буде доступна неовлашћеним лицима. Комисија за издвајање предмета предвиђених за уништавање Члан 152. Издвајање предмета предвиђених за уништавање врши комисија од три члана које одређује јавни тужилац. Поступање комисије Члан 153. Комисија за уништавање списа врши увид у сваки уписник који се води у јавном тужилаштву и на основу њега издваја сваки предмет коме је истекао рок чувања. У случају дилеме о року чувања на основу података из уписника, комисија је дужна да изврши увид у спорни предмет и на основу тога одлучи да ли се ради о предмету који може да се издвоји или не. За сваки издвојени предмет, након добијања писменог одобрења надлежног архива, у уписнику се у рубрици „напомена”, печатом, или хемијском оловком ставља ознака „издвојено”, испод које се уписује број и датум наредбе за издвајање и потпис члана комисије који је предмет одредио за издвајање, односно уништавање. Поступак са документацијом за трајно чување Члан 154. Архивска грађа, односно документација која је листом категорија регистраторског материјала одређена да се чува трајно, предаје се надлежном архиву после истека 30 година од године настанка. Примопредаја архивске грађе Члан 155. Одлуку о предаји архивске грађе надлежном архиву, доноси јавни тужилац, уз претходну сагласност надлежног архива. Поступак примопредаје архивске грађе надлежном архиву спроводи се у складу са законском и другим прописима. Извештај комисије Члан 156. Након предаје архивске грађе надлежном архиву, комисија сачињава извештај уз који прилаже спискове архивске грађе која је архивирана. XX. НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ПРАВИЛНИКА Члан 157. Министарство надлежно за правосуђе врши надзор над применом овог правилника. Последице надзора Члан 158. Записник о извршеном надзору доставља се јавном тужиоцу тужилаштва у коме је вршен надзор, непосредно вишем јавном тужиоцу и министру надлежном за правосуђе. Јавни тужилац је дужан да у року од 30 дана обавести непосредно вишег јавног тужиоца, Републичког јавног тужиоца и министра надлежног за послове правосуђа о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали. XXI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 159. Републички јавни тужилац донеће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог правилника акт о вођењу и попуњавању уписника, помоћних књига, пословног софтвера, као и обрасце за податке који су од интереса за сва јавна тужилаштва. До доношења акта из става 1. овог члана примењиваће се упутство и обрасци које је донео Републички јавни тужилац на основу Правилника о управи у јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 77/04, 52/07, 2/08, 9/09 и 44/09). Републички јавни тужилац донеће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог правилника акт из члана 11. став 1. овог правилника. Члан 160. Републички јавни тужилац донеће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог правилника донети Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања. До доношења акта из става 1. овог члана, примењиваће се Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања, коју је Републичко јавно тужилаштво донело 1. октобра 2007. године. Члан 161. У циљу ефикасног преузимања предмета, од 1. јануара 2010. у јавним тужилаштвима основаним Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08 и 104/09) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 116/08), поред редовних, по правилу, воде се и преименовани уписници и помоћне књиге. Члан 162. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о управи у јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 77/04, 52/07, 2/08, 11/09 и 44/09). Члан 163. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године. Број 110-00-242/2009-05 У Београду, 24. децембра 2009. године Министар, Снежана Маловић, с.р. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ПРАВИЛНИКА Правилник о изменама и допуни Правилника о управи у јавним тужилаштвима: "Службени гласник РС", број 87/2010-159 Члан 4. Републички јавни тужилац донеће упутство из члана 3. овог правилника у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог правилника. Члан 5. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Правилник о изменама и допунама Правилника о управи у јавним тужилаштвима: "Службени гласник РС", број 5/2012-16 Члан 16. Републички јавни тужилац донеће у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог правилника акт о вођењу и попуњавању уписника, као и обрасце који су предвиђени овим правилником. Члан 17. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује од 15. јануара 2013. године, изузев за јавна тужилаштва посебне надлежности у којима се примењује од дана ступања на снагу. Правилник о допунама Правилника о управи у јавним тужилаштвима: "Службени гласник РС", број 57/2019-160 Члан 3. Републички јавни тужилац донеће у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог правилника акт о вођењу и попуњавању „Е” уписника. Члан 4. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, oсим одредaбa чл. од 73д до 73ј овог правилника које ступају на снагу 21. августа 2019. године. На основу члана 117. став 3. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник Републике Србије”, број 116/08), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о мерилима за одређивање броја особља у јавном тужилаштву “Службени гласник РС”, бр. 72 од 3. септембра 2009, 79 од 28. септембра 2009. 1. Основне одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се мерила која су основ за одређивање потребног броја особља у основном, вишем и апелационом јавном тужилаштву, као и у јавном тужилаштву посебне надлежности и Републичком јавном тужилаштву. Члан 2. Потребан број особља у јавном тужилаштву одређује се по правилу према броју јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: тужилац). 2. Мерила за основно и више јавно тужилаштво Члан 3. Број тужилачких помоћника и тужилачких приправника за основно и више јавно тужилаштво одређује се тако што на два тужиоца долази по један тужилачки помоћник или по један тужилачки приправник, с тим да укупан број тужилачких помоћника не буде већи од 2/3, а број тужилачких приправника од 1/3 у односу на њихов укупан број*. *Службени гласник РС, број 79/2009 Члан 4. Број записничара – дактилографа у основном и вишем јавном тужилаштву одређује се тако да на три тужиоца долази један записничар – дактилограф. Члан 5. Број особља на административним пословима у основном и вишем јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,4 извршиоца. Најмањи број особља на административним пословима у јавном тужилаштву не може бити мањи од пет.* *Службени гласник РС, број 79/2009 Члан 6. Број особља на информатичким пословима одређује се тако да у основном и вишем јавном тужилаштву буде до два извршиоца за ту врсту послова. Члан 7. Број особља на техничким пословима одређује се тако да у основном и вишем јавном тужилаштву на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Члан 8. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 3. Мерила за апелационо јавно тужилаштво Члан 9. Број тужилачких помоћника за апелационо јавно тужилаштво одређује се тако да на три тужиоца долази један тужилачки помоћник. Члан 10. Број записничара – дактилографа у апелационом јавном тужилаштву одређује се тако да на три тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у апелационом јавном тужилаштву обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 11. Број особља на административним пословима у апелационом јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,4 извршиоца. Члан 12. Број особља на информатичким пословима одређује се тако да у апелационом јавном тужилаштву буде до два извршиоца за ту врсту послова. Члан 13. Број особља на техничким пословима одређује се тако да у апелационом јавном тужилаштву на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Члан 14. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 4. Мерила за јавно тужилаштво посебне надлежности Члан 15. Број тужилачких помоћника за Тужилаштво за ратне злочине одређује се тако да на два тужиоца долази по један тужилачки помоћник. Број тужилачких помоћника за Тужилаштво за организовани криминал одређује се тако да на једног тужиоца долази по један тужилачки помоћник. Члан 16. Број записничара – дактилографа у Тужилаштву за ратне злочине одређује се тако да на два тужиоца долази један записничар. Број записничара – дактилографа у Тужилаштву за организовани криминал одређује се тако да на једног тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у јавном тужилаштву посебне надлежности обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 17. Број особља на административним пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,8 извршилаца. Број особља на информатичким пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да у тужилаштву буде до три извршиоца за ту врсту послова. Члан 18. Број особља на техничким пословима у јавном тужилаштву посебне надлежности одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 5. Мерила за Републичко јавно тужилаштво Члан 19. Број саветника у Републичком јавном тужилаштву одређује се према броју јавних тужилаца, тако да један саветник долази на три тужиоца. Број виших саветника у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да буде до пет извршилаца са тим звањем. Члан 20. Број записничара – дактилографа у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да на два тужиоца долази један записничар. За обављање послова управе у Републичком јавном тужилаштву обезбеђује се један записничар – дактилограф. Члан 21. Број особља на административним пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако на једног тужиоца долази до 0,8 извршиоца. Број особља на информатичким пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да у тужилаштву буде до три извршиоца. Члан 22. Број особља на техничким пословима у Републичком јавном тужилаштву одређује се тако да на једног тужиоца долази до 0,2 извршиоца. Број особља на пословима одржавања чистоће одређује се према величини простора за одржавање у тужилаштву, тако да на 400 m2 долази један извршилац. 6. Завршне одредбе* Члан 22а* Потребан број особља за друге послове у јавном тужилаштву (лектор, портпарол, библиотекар, међународне интеграције), одређује се тако да за ту врсту послова у јавном тужилаштву буде обезбеђен најмање један извршилац.* *Службени гласник РС, број 79/2009 Члан 22б* Упражњена места у јавном тужилаштву попуњавају се ако су предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, у складу са одобреним кадровским планом за текућу годину.* *Службени гласник РС, број 79/2009 Члан 23. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 82. став 1. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 116 од 22. децембра 2008. године), члана 58. став 1. и члана 13. тачка 25. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, број 116 од 22. децембра 2008. године), Државно веће тужилаца доноси ПРАВИЛНИК о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције “Службени гласник РС”, број 55 од 21. јула 2009. Глава I Опште одредбе Предмет и циљ Правилника Члан 1. Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције (у даљем тексту: Правилник) односи се на избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца сходно чл. 129. и 131. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 116 од 22. децембра 2008. године) који су изабрани или распоређени по Закону о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 и 106/06) и Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05 и 101/07), а који су на дан конституисања Државног већа тужилаца носиоци јавнотужилачке функције, као и на предлагање за избор јавних тужилаца и предлагање за први избор заменика јавних тужилаца. Правилником се утврђују објективни и јединствени критеријуми, примењива и упоредива мерила и уређује непристрасан и контроли подложан поступак утврђивања стручности, оспособљености и достојности. Стручност, оспособљеност и достојност представљају основ при предлагању и избору носиоца јавнотужилачке функције. Утврђивање стручности, оспособљености и достојности Члан 2. Стручност се утврђује на основу: општег стручног знања и поседовања посебних знања која су од значаја за вршење јавнотужилачке функције. Оспособљеност се утврђује на основу: испољене способности у примени стручних знања и предузимања процесних радњи, исказане професионалне вештине, аналитичког мишљења, способности расуђивања и доношења одлука, умешности образлагања правних ставова, квалитета писаног и усменог изражавања, способности комуницирања и способности за тимски рад. Достојност се утврђује на основу угледа који кандидат ужива у професионалној средини својим понашањем у вршењу јавнотужилачке функције и ван ње. Утврђивање степена остварености критеријума Члан 3. Степен остварености критеријума за оцену стручности, оспособљености и достојности утврђује се предвиђеним мерилима и изражава се оценом. Оцена је показатељ стручности и оспобљености јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца у вршењу јавнотужилачке дужности. Оцене су: (1) не задовољава, (2) задовољава, (3) задовољава за напредовање. Оцена стручности, оспособљености и достојности Члан 4. Оцену стручности, оспособљености и достојности носиоца јавнотужилачке функције врши Државно веће тужилаца. Државно веће тужилаца прибавља податке и мишљења од органа и организација којима је кандидат радио, у складу са чланом 80. став 2. Закона о јавном тужилаштву. Податке о кандидату Државно веће тужилаца прибавља из службене евиденције јавних тужилаштава у којима је кандидат радио у последње три године. Утврђивање просека Члан 5. Државно веће тужилаца је у обавези да у року од месец дана од дана ступања на снагу овог правилника утврди и објави просечан број донетих одлука по носиоцу јавнотужилачке функције за врсту тужилаштва за период од последње три године. Просек за општинско јавно тужилаштво утврђује се у односу на сва општинска јавна тужилаштва на подручју непосредно вишег окружног јавног тужилаштва и рачуна се за сваку од последње три календарске године на тај начин што се сабере укупан број донетих одлука општинских јавних тужилаштава на подручју непосредно вишег окружног јавног тужилаштва, након чега се добијени број подели са бројем носилаца јавнотужилачке функције којима су додељени предмети у рад. Просек за окружно јавно тужилаштво утврђује се у односу на сва окружна јавна тужилаштва на територији непосредног Апелационог тужилаштва и рачуна се за сваку од последње три календарске године на тај начин што се сабере укупан број донетих одлука окружних јавних тужилаштава, након чега се добијени број подели са бројем носилаца јавнотужилачке функције којима су додељени предмети у рад. Просек за Републичко јавно тужилаштво, односно за остала јавна тужилаштва која су надлежна за територију целе Републике утврђује се на основу података за то тужилаштво на тај начин што се сабере укупан број донетих одлука за сваку врсту предмета посебно, након чега се добијени број подели са бројем носилаца јавнотужилачке функције за сваку врсту предмета. Значење израза Члан 6. Изрази у овом правилнику имају следеће значење: (1) Донета одлука представља процесно релевантни став тужиоца у који спадају: решење о одбачају кривичне пријаве, захтев за спровођење истраге, захтев за проширење истраге према новом лицу, предлог да се истрага не спроведе, оптужница, оптужни предлог, предлог за изрицање мере безбедности према неурачунљивим лицима, предлог да се покрене припремни поступак према малолетнику, усвојени предлог да се поступак према малолетнику обустави због нецелисходности кривичног гоњења, предлог да се малолетнику изрекне кривична санкција, а у предметима КТР уписника службена белешка. (2) Посебно сложени предмети и посебно сложени послови су они предмети, односно они послови који су као такви одређени од стране Републичког јавног тужиоца, на образложени предлог надлежног јавног тужиоца, а у складу са критеријумима које утврђује Државно веће тужилаца. Глава II Критеријуми за оцену заменика јавног тужиоца који су на дан конституисања Државног већа тужилаца носиоци јавнотужилачке функције Уопште о критеријумима за оцену заменика јавног тужиоца и њихова подела Члан 7. Критеријуми за оцену стручности и оспособљености у раду заменика јавног тужиоца су: – ефикасност у поступању, – испољена стручност, – исказана способност у предузимању процесних радњи, квалитет писаног и усменог изражавања и умешност образлагања правних ставова, – усвајање нових знања, примена нових овлашћења, стручно усавршавање и обука, – однос и сарадња са запосленима, судом и другим државним органима, организацијама и учесницима у поступку. Критеријуми се деле на квантитативне и описне. Квантитативни критеријум је ефикасност у поступању. Описни критеријуми су: испољена стручност; исказана способност у предузимању процесних радњи, квалитета писаног и усменог изражавања и умешности образлагања правних ставова; усвајање нових знања, примена нових овлашћења, стручно усавршавање и обука; однос и сарадња са запосленима, судом, другим државним органима, организацијама и учесницима у поступку. Оствареност описних критеријума утврђује се на основу података за последње три календарске године. Ефикасност у поступању Члан 8. Оцена ефикасности у поступању врши се на следећи начин: подаци из евиденције јавног тужилаштва који се односе се на број донетих одлука носиоца јавнотужилачке функције упоређују се са податком о просеку донетих одлука по носиоцу јавнотужилачке функције сходно члану 5. овог правилника. Степен остварености мерила: носилац јавнотужилачке функције који је у периоду оцењивања просечно донео одлука: – до 50% од просека – не задовољава, – од 50% до 120% од просека – задовољава, – преко 120% од просека – задовољава за напредовање. Носилац јавнотужилачке функције који је радио на посебно сложеним предметима или вршио посебно сложене послове у јавном тужилаштву, а остварио до 50% од просека оцењује се оценом „задовољава”, а онај који је остварио од 50% до 120% од просека оцењује се „задовољава за напредовање”. Републички јавни тужилац може на образложени предлог надлежног јавног тужиоца, а у складу са критеријумима Државног већа тужилаца, оценити носиоца јавнотужилачке функције из става 3. овог члана оценом „задовољава за напредовање” и када је остварио до 50 % од просека, ако је таква оцена очигледно оправдана радом на посебно сложеним предметима. Оцена по основу става 3. овог члана мора бити посебно образложена. Испољена стручност Члан 9. Оцена испољене стручности носиоца јавнотужилачке функције врши се на основу процене степена сложености предмета који су му додељени у рад, рада са приправницима и сарадницима, исказаног општег стручног знања неопходног за квалитетно обављање функције и стручног знања из посебних области од значаја за рад у јавном тужилаштву. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада, као и основаности притужби на рад. Са подацима из става 2. колегијум упознаје јавни тужилац. Степен остварености мерила: носилац јавнотужилачке функције који у периоду оцењивања – не испољава стручно знање; изнете су бројне и суштинске примедбе или је оцењено да су бројне притужбе углавном основане – не задовољава, – испољава потребно стручно знање; нема суштинских примедби на његов рад – задовољава, – испољава надпросечно стручно знање; висок степен стручног знања из посебних области од значаја за рад у јавном тужилаштву; ради на посебно сложеним предметима; – ради са приправницима и сарадницима; ради на сложеним пројектима обуке – задовољава за напредовање. Оцена из става 4. тачка 3. овог члана мора бити посебно образложена. Исказана способност у предузимању процесних радњи, квалитета писаног и усменог изражавања и умешности образлагања правних ставова Члан 10. Оцена исказане способности у предузимању процесних радњи, квалитета писаног и усменог изражавања и умешности образлагања правних ставова врши се на основу: остварене руководеће улоге у преткривичном поступку, прилагођавања конкретној процесној ситуацији, иницијативности у поступку, способности заступања оптужног акта и доприноса ефикасности поступка; прецизности, писмености и разумљивости аката, квалитета усменог излагања, вештине учествовања у стручним расправама и аргументованости правних ставова. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада, као и основаности притужби на рад. Са подацима из става 2. колегијум упознаје јавни тужилац. Степен остварености мерила: носилац јавнотужилачке функције који у периоду оцењивања – не остварује руководећу улогу у преткривичном поступку, нема иницијативности, приликом прегледа изнете многобројне примедбе на прецизност, писменост и разумљивост диспозитива, умешност образлагања је на ниском нивоу, на претресу неактиван, излаже неразумљиво и без стручне аргументације, не прилагођава се измењеним процесним ситуацијама изразито је неажуран – не задовољава, – на задовољавајућем нивоу руководећа улога у преткривичном поступку и иницијативност; примедбе на прецизност, писменост, разумљивост и образложеност поднесака су ретке; на претресу активан у довољној мери, успешно учествује у стручној расправи, излагања су разумљива и стручно образложена, прилагођава се измењеним процесним ситуацијама – задовољава, – изузетно квалитетно остварује руководећу улогу у преткривичном поступку; показује изузетно висок степен иницијативности; прецизност, писменост, разумљивост и образложеност аката на изузетно високом нивоу; на претресу изузетно активан и изузетно успешно учествује у расправи; излагања изузетно квалитетно стручно образложена; изузетно добро се прилагођава новим процесним ситуацијама; активно доприноси ефикасности поступка – задовољава за напредовање. Уколико подаци из списа предмета носиоца јавнотужилачке функције који се оцењује не пружају довољно основа за утврђивање оцене из става 2. овог члана или уколико су подаци из списа недовољни или нејасни, ради објективнијег оцењивања јавни тужилац може да прикупља друге или проверава постојеће податке. Усвајање нових знања, примена нових овлашћења,стручно усавршавање и обука Члан 11. Оцена усвајања нових знања, примене нових овлашћења, стручног усавршавања и обуке утврђује се на основу: спремности за усвајање нових знања, остварених резултата у примени нових овлашћења, учешћа у стручном усавршавању и обуци, као и оспособљености за рад са новим и информационим технологијама. Утврђивање оцене врши се на основу: података о активном учешћу у обуци и семинарима у земљи и иностранству, завршеним специјалистичким курсевима у стручним областима релевантним за његов рад, на основу објављених стручних и научних радова у релевантним часописима, односно стручних или научних публикација, стечених академских титула из релевантне научне области, као и података о примени процесних института који убрзавају кривични поступак, као и коришћењу нових и информационих технологија. Оцена оспособљености за рад са новим и информационим технологијама утврђује се на основу података о коришћењу рачунара, интернета, електронске базе правних прописа и судске праксе, интерних програма тужилаштва и мреже тужилаштва у којима се у електронском облику чувају предмети и подаци. Степен остварености мерила: носилац јавнотужилачке функције који у периоду оцењивања – одбија обуку, не примењује нова овлашћења и не користи информационе технологије – не задовољава, – учествује у обуци, примењује нова овлашћења, користи рачунар и електронске базе података које му стоје на располагању – задовољава, – активно учествује у обуци, примењује нова овлашћења, објави стручне и научне радове у релевантним часописима, објави монографију из релевантне стручне или научне области, поседује академску титулу из релевантне научне области, успешно извршио презентацију стручне теме на релевантном скупу са међународним учешћем, користи рачунар и електронске базе података које му стоје на располагању – задовољава за напредовање. Однос и сарадња са запосленима, судом и другим државним органима, организацијама и странкама Члан 12. Оцена односа и сарадње са запосленима, судом, другим државним органима, организацијама и странкама врши се на основу: сарадње и професионалног односа према другим носиоцима јавнотужилачке функције, спремности за размену мишљења и пружање стручне помоћи, професионалног односа према тужилачким помоћницима, приправницима и особљу, према судијама и особљу суда, према суду, другим државним органима и организацијама која врше јавна овлашћења, сарадње са струковним и стручним оранизацијама, као и организацијама која се баве питањима од значаја за вршење јавнотужилачке функције, односа са странкама, поштовања личности и достојанства учесника у поступку и предузимању мера ради спречавања дискриминације. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада, као и основаности притужби на рад. Јавни тужилац ће упознати колегијум са појединим подацима из става 1. овог члана, који су му доступни као јавном тужиоцу. Степен остварености мерила: заменик јавног тужиоца који у периоду оцењивања – не сарађује са другим носиоцима јавнотужилачке функције и не размењује стручна мишљења, не пружа стручну помоћ и у трајном је сукобу са другим носиоцима јавнотужилачке функције и другим запосленима, непрофесионално се односи према судијама и особљу суда, не сарађује са судом и другим државним органима, изузетно непрофесионално поступа према странкама, не сарађује са струковним и стручним оранизацијама, као и организацијама која се баве питањима од значаја за вршење јавнотужилачке функције када је то неопходно, не поштује личност и достојанство учесника у поступку и не предузима мере ради спречавања дискриминације или уопште својим поступањем озбиљно нарушава углед јавног тужилаштва – не задовољава, – сарадња са другим носиоцима јавнотужилачке функције на очекиваном професионалном нивоу, размењује стручна мишљења и пружа стручну помоћ само уколико је то неопходно, није у сукобу са запосленима, однос према суду, судијама и особљу суда на потребном професионалном нивоу, степен сарадње са другим државним органима на професионалном нивоу, сарађује са струковним и стручним оранизацијама, као и организацијама која се баве питањима од значаја за вршење јавнотужилачке функције када је то неопходно, са странкама комуницира професионално – задовољава, – сарадња са другим носиоцима јавнотужилачке функције на високом професионалном нивоу, спреман да пружи помоћ и размени мишљење, склон је заједничком раду и сарадњи, са запосленима је у добрим професионалним односима, однос према суду, судијама и особљу суда на високом професионалном нивоу, као и сарадња са другим државним органима, сарадња са струковним и стручним оранизацијама и организацијама која се баве питањима од значаја за вршење јавнотужилачке функције изузетно добра, са странкама комуницира високопрофесонално поштујући њихову личност и достојанство, уопште својим поступањем подиже углед јавног тужилаштва и јавнотужилачке функције – задовољава за напредовање. Заменик јавног тужиоца који уз редовно обављање дужности задовољавајуће обавља и послове руководиоца одељења или заменика јавног тужиоца који је годишњим распоредом одређен да замењује јавног тужиоца оцењује се „задовољава за напредовање”. Достојност заменика јавног тужиоца Члан 13. Оцена достојности врши се на основу скупа моралних особина које би заменик јавног тужиоца требало да поседује, као и понашања у складу са тим особинама, а којима се чува углед јавнотужилачке функције. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада, као и основаности притужби на рад. Утврђивање оцене врши се на основу поседовања моралних особина као што су: поштење, савесност, правичност, свест о друштвеној одговорности и исказаног понашања у виду поузданости, непристрасности, достојанствености, преузимања одговорности за углед тужилачке организације у јавности и др. Степен остварености мерила: заменик јавног тужиоца који – не поседује у довољној мери особине и у довољној мери не испољава понашање које би га чинило достојним – недостојан је, – поседује у довољној мери особине и у довољној мери испољава понашање које га чини достојним – достојан је. Члан 14. Све одлуке о утврђивању оцене за описне критеријуме морају бити посебно образложене. Глава III Критеријуми за оцену јавних тужилаца који су на дан конституисања Државног већа тужилаца носиоци јавнотужилачке функције Уопште о критеријумима за оцену јавног тужиоца Члан 15. Посебни критеријуми за оцењивање стручности и оспособљености у раду јавног тужиоца (у даљем тексту посебни критеријуми) су: – општа способност руковођења јавним тужилаштвом, – способност остваривања надзора, – способност унапређивања рада јавног тужилаштва, и – способност управљања у кризним ситуацијама Посебни критеријуми су описни. Општа способност руковођења јавним тужилаштвом Члан 16. Оцењивање опште способности руковођења јавним тужилаштвом се врши на основу: способности јавног тужиоца да управља јавним тужилаштвом, организационе способности, материјалних, финансијских, административних и других послова којима се обезбеђује правилан, тачан, благовремен, непристрасан и законит рад јавног тужилаштва и појединих организационих јединица, обезбеђења сигурности података, као и способности одређивања циљева и приоритетних задатака у раду јавног тужилаштва, односно способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање тих циљева и задатака, опште способности представљања јавног тужилаштва и способности унапређења заједништва у јавном тужилаштву. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби вишег јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада, основаности притужби на рад, остварених резултата рада тужилаштва, активности тужиоца у решавању текућих послова који се тичу функционисања тужилаштва. Са подацима из става 2. колегијум упознаје јавни тужилац и виши јавни тужилац. Степен остварености мерила: јавни тужилац којем је у периоду оцењивања – општа способност руковођења јавним тужилаштвом на ниском нивоу, не обезбеђује у довољној мери правилан, тачан, благовремен, непристрасан и законит рад јавног тужилаштва и појединих организационих јединица, не поседује способност одређивања циљева и приоритетних задатака у раду јавног тужилаштва, односно не поседује способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање тих циљева и задатака; не поседује општу способност представљања, ни способност унапређења заједништва у јавном тужилаштву – не задовољава, – општа способност руковођења јавним тужилаштвом је на средњем нивоу, у доброј мери обезбеђује правилан, тачан, благовремен, непристрасан и законит рад јавног тужилаштва и појединих организационих јединица, поседује способност одређивања циљева и приоритетних задатака у раду јавног тужилаштва, односно способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање тих циљева и задатака; општа способност представљања јавног тужилаштва је на средњем нивоу, способност унапређења заједништва у јавном тужилаштву је на средњем нивоу – задовољава – општа способност руковођења јавним тужилаштвом је на високом нивоу, у потпуности обезбеђује правилан, тачан, благовремен, непристрасан и законит рад јавног тужилаштва и појединих организационих јединица, поседује изразиту способност одређивања циљева и приоритетних задатака у раду јавног тужилаштва, односно има наглашену способност подстицања носилаца јавнотужилачке функције и других запослених на остваривање тих циљева и задатака; општа способност представљања јавног тужилашва је на високом нивоу, способност унапређења заједништва у јавном тужилаштву на високом нивоу – задовољава за напредовање. Способност остваривања надзора Члан 17. Оцењивање способности остваривања надзора врши се на основу способности праћења рада заменика јавног тужиоца, државних службеника и намештеника и рада нижих јавних тужилаштава; препознавања и праћења сложених предмета; спремности пружања помоћи и давања упутстава и савета заменицима јавног тужиоца и нижим јавним тужиоцима, тужилачким помоћницима и приправницима; умешности преношења упутстава и обавештења вишег јавног тужилаштва нижим јавним тужилаштвима, заменицима и осталим запосленима, као и исправног и благовременог одлучивања о примедбама и притужбама на рад запослених. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби вишег јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада и основаности притужби на рад. Са подацима из става 2. колегијум упознаје виши јавни тужилац. Степен остварености мерила: јавни тужилац који у периоду оцењивања – не предузима потребне мере праћења рада и надзора; у довољној мери не поседује способност препознавања и праћења сложених предмета; у довољној мери не поседује способност и није у довољној мери спреман да пружи помоћ и изда упутства и савете заменицима јавног тужиоца и нижим јавним тужиоцима, тужилачким помоћницима и приправницима; у довољној мери не поседује умеће преношења упутстава и обавештења вишег јавног тужиоца нижим јавним тужилаштвима, заменицима и осталим запосленима, а о примедбама и притужбама на рад запослених по правилу не одлучује благовремено и правилно – не задовољава, – има мањих пропуста у праћењу рада и надзору заменика јавног тужиоца, државних службеника и намештеника и рада нижих јавних тужилаштава; поседује способност препознавања и праћења сложених предмета; у довољној мери је спреман да пружи помоћ и изда упутства и савете заменицима јавног тужиоца и нижим јавним тужиоцима, тужилачким помоћницима и приправницима; у довољној мери поседује умеће преношења упутстава и обавештења вишег јавног тужиоца нижим јавним тужилаштвима, заменицима и осталим запосленима; о примедбама и притужбама на рад запослених, по правилу, одлучује благовремено и правилно – задовољава, – у целини и редовно прати и надзире рад заменика јавног тужиоца, државних службеника и намештеника и рад нижих јавних тужилаштава; поседује наглашену способност препознавања и праћења сложених предмета; поседује наглашену способност и спремност пружања помоћи и давања упутстава и савета заменицима јавног тужиоца и нижим јавним тужиоцима, тужилачким помоћницима и приправницима; наглашено умеће преношења упутстава и обавештења вишег јавног тужиоца нижим јавним тужилаштвима, заменицима и осталим запосленима, а о примедбама и притужбама на рад запослених одлучује благовремено и правилно – задовољава за напредовање. Способност унапређивања рада јавног тужилаштва Члан 18. Вредновање способности унапређивања рада јавног тужилаштва се врши на основу: коришћења најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; способности усмеравања запослених ка коришћењу нових и информационих технологија; способности усмеравања праћења и проучавања јавнотужилачке и судске праксе и преношењу промена у судској пракси; способности уједначавања рада и поступања заменика јавног тужиоца нижих тужилаца и тужилачких помоћника у примени закона и других прописа; предузимању мера ради подизања стручног нивоа носилаца јавнотужилачке функције и других запослених у јавном тужилаштву; нарочито организовања стручног усавршавања носилаца јавнотужилачке функције и особља у јавном тужилаштву и сл. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби вишег јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада и основаности притужби на рад. Степен остварености мерила: јавни тужилац који у периоду оцењивања – у недовољној мери подстиче коришћење најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; не усмерава запослене ка коришћењу нових и информационих технологија, праћењу и проучавању јавнотужилачке и судске праксе и преношење промена у правном схватању суда; не подстиче уједначавање рада и поступања подређених у примени закона и других прописа; није у довољној мери спреман да предузима мере ради подизања стручног нивоа носилаца јавнотужилачке функције и других запослених у јавном тужилаштву; а нарочито организовање стручног усавршавања носилаца јавнотужилачке дужности и особља у јавном тужилаштву – не задовољава, – по правилу помаже у коришћењу најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; усмерава запослене ка коришћењу нових и информационих технологија; има способност усмеравања праћења и проучавања јавнотужилачке и судске праксе и преношења промена у правном схватању суда; обезбеђује уједначавање рада и поступање подређених у примени закона и других прописа; предузима мере ради подизања стручног нивоа носилаца јавнотужилачке функције и других запослених у јавном тужилаштву; нарочито организовања стручног усавршавања носилаца јавнотужилачке функције и особља у јавном тужилаштву – задовољава, – подстиче коришћење најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; има наглашену способност и спремност усмеравања запослених ка коришћењу нових и информационих технологија, усмеравања праћења и проучавања јавнотужилачке и судске праксе и преношења промена у правном схватању суда, уједначавања рада и поступања подређених у примени закона и других прописа; изузетно је спреман да предузима мере ради подизања стручног нивоа носилаца јавнотужилачке функције и других запослених у јавном тужилаштву; а нарочито организовања стручног усавршавања носилаца јавнотужилачке дужности и особља у јавном тужилаштву – задовољава за напредовање. Способност управљања у кризним ситуацијама Члан 19. Оцена способности управљања у кризним ситуацијама утврђује се на основу: способности благовременог доношења правилних одлука када то ванредне околности захтевају, вештине у посредовању између запослених у конфликтним ситуацијама; способности представљања у јавности у ситуацијама угроженог поверења у рад јавног тужилаштва; способности испољавања професионалног интегритета у кризним ситуацијама и сл. Утврђивање оцене врши се на основу запажања или примедби вишег јавног тужиоца, односно запажања или примедби приликом прегледа рада и основаности притужби на рад. Степен остварености мерила: јавни тужилац који у периоду оцењивања – у недовољној мери испољава: способност управљања у кризним ситуацијама и благовременог доношења правилних одлука када то ванредне околности захтевају; вештину у посредовању између запослених у конфликтним ситуацијама; способност да представља јавно тужилаштво у јавности у ситуацијама када је угрожено поверење у рад јавног тужилаштва; способност испољавања професионалног интегритета у кризним ситуацијама – не задовољава, – по правилу исказује способност управљања у кризним ситуацијама и благовременог доношења правилних одлука када то околности захтевају; испољава вештину у посредовању између запослених у конфликтним ситуацијама; способан је да представља јавно тужилаштво у јавности у ситуацијама када је угрожено поверење у рад јавног тужилаштва, и поседује способност испољавања професионалног интегритета у кризним ситуацијама – задовољава, – исказује изузетну способност: управљања у кризним ситуацијама и благовременог доношења правилних одлука када то околности захтевају, испољавања вештине у посредовању између запослених у конфликтним ситуацијама; представљања у јавности у ситуацијама када је угрожено поверење у рад јавног тужилаштва, као и испољавања професионалног интегритета у кризним ситуацијама – задовољава за напредовање. Оцењивање јавног тужиоца коме су додељени предмети у рад Члан 20. Јавни тужилац коме су додељени предмети у рад оцењује се и на основу критиријума за заменике јавних тужилаца. У поступку оцењивања претежни основ имају критеријуми за јавне тужиоце. Достојност јавног тужиоца Члан 21. Оцена достојности јавног тужиоца врши се на начин предвиђен чланом 13. овог правилника. Глава IV Оцена посебних категорија носилаца јавнотужилачке функције Оцена носиоца јавнотужилачке функције који поступа у другом степену у окружном јавном тужилаштву Члан 22. На носиоца јавнотужилачке функције у окружном јавном тужилаштву који делимично или у целини ради на другостепеним предметима сходно ће се применити одредбе овог правилника које важе за носиоца јавнотужилачке функције, полазећи од просека донетих одлука по носиоцу јавнотужилачке функције у одговарајућој врсти предмета. Донетом одлуком у смислу става 1. овог члана сматра се образложени предлог за одлуку суда по жалби и одустанак од жалбе нижег тужиоца. Глава V Утврђивање стручности, оспособљености и достојности тужилачких помоћника Давање мишљења Члан 23. При предлагању кандидата за јавнотужилачку функцију Државно веће тужилаца утврђује стручност, оспособљеност и достојност тужилачких помоћника. Утврђивање стручности, оспособљености и достојности се врши на основу података прибављених од јавног тужилаштва у коме тужилачки помоћник ради, односно од Републичког јавног тужилаштва за саветника. Јавни тужилац даје мишљење по прибављеном мишљењу заменика јавног тужиоца са којим тужилачки помоћник ради, узимајући у обзир успех на студијама, дужину студирања, успех на положеном правосудном испиту, учешће у обуци, завршене специјалистичке студије и курсеве, објављене научне и стручне радове, академске титуле, оцене рада тужилачких помоћника као државних службеника, као и испољену стручност у обављању поверених послова. Оцена достојности тужилачких помоћника врши се на начин предвиђен чланом 13. овог правилника. Глава VI Утврђивање стручности, оспособљености и достојности кандидата из других органа и организација Давање мишљења Члан 24. При предлагању кандидата из других органа и организација за јавнотужилачку функцију Државно веће тужилаца утврђује стручност, оспособљеност и достојност. Утврђивање стручности, оспособљености и достојности врши се на основу података и мишљења прибављених од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци. Стручност и оспособљеност кандидата посебно се утврђује и на основу резултата теста провере стручности и оспособљености кандидата за обављање јавнотужилачке функције. Државно веће тужилаца ће посебном одлуком прописати садржину теста провере стручности и оспособљености, као и поступак оцењивања. Осим података из става 2. за кандидата се прибављају и подаци који се односе на посао који је кандидат обављао, успех на студијама, дужину студирања, оцене рада уколико је радио као државни службеник, радну ангажованост и постигнуту ажурност, успех на положеном правосудном испиту, завршене специјалистичке студије и курсеве, објављене научне и стручне радове из релевантне области, академске титуле из релевантне области. Мишљење из става 2. садржи оцену испољене стручности, оспособљености и достојности кандидата у обављању поверених послова. Податке и мишљење о кандидату судији и судијском помоћнику Државно веће тужилаца прибавља од председника суда у коме кандидат ради, а за кандидате из јавног првобранилаштва од јавног правобраниоца. Податке и мишљење о кандидату из реда адвоката Државно веће тужилаца прибавља од Адвокатске коморе Србије. Глава VII Поступак утврђивања стручности, оспособљености и достојности кандидата који су на дан конституисања Државног већа тужилаца носиоци јавнотужилачке функције Утврђивање стручности, оспособљености и достојности кандидата из реда јавних тужилаца Члан 25. Утврђивање мишљења о стручности и оспособљености кандидата из реда јавних тужилаца врши се на основу мишљења непосредно вишег јавног тужиоца, уз претходно прибављено мишљење колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва. Тужилац за кога се утврђује мишљење о стручности и оспособљености од стране вишег јавног тужиоца уз претходно прибављено мишљење колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва, може затражити мишљење колегијума тужилаштва којим руководи о својој стручности и оспособљености, које може доставити Државном већу тужилаца, преко вишег тужиоца. Уколико је мишљење непосредно вишег јавног тужиоца у погледу стручности и оспособљености кандидата из реда јавних тужилаца сагласно мишљењу колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва, Државном већу тужилаца доставља се заједничко мишљење. Уколико мишљење непосредно вишег јавног тужиоца у погледу стручности и оспособљености кандидата из реда јавних тужилаца није сагласно мишљењу колегијума непосредно вишег јавног тужилаштва, оба мишљења се одвојено достављају Државном већу тужилаца, које на основу увида у списе или на други подесан начин формира мишљење. За кандидате из реда јавних тужилаца достојност се претпоставља, док се супротно не утврди у законом предвиђеном поступку. Изузетно, Државно веће тужилаца може по службеној дужности утврдити недостојност уколико из прибављених података произилази основана сумња да кандидат није достојан. Утврђивање стручности, оспособљености и достојности кандидата из реда заменика јавних тужилаца Члан 26. Утврђивање мишљења о стручности и оспособљености кандидата из реда заменика јавних тужилаца врши се на основу мишљења јавног тужиоца. О стручности и оспособљености кандидата из реда заменика јавних тужилаца, поред мишљења јавног тужиоца, мишљење даје и колегијум јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши јавнотужилачку функцију. Уколико је мишљење јавног тужиоца у погледу стручности и оспособљености кандидата из реда заменика јавног тужиоца сагласно мишљењу колегијума јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши јавнотужилачку функцију, тада се Државном већу тужилаца доставља заједничко мишљење. Уколико мишљење јавног тужиоца у погледу стручности и оспособљености кандидата из реда заменика јавних тужилаца није сагласно мишљењу колегијума јавног тужилаштва, оба мишљења одвојено се достављају Државном већу тужилаца које на основу увида у списе или на други подесан начин формира мишљење. За кандидате из реда заменика јавног тужиоца достојност се претпоставља, док се супротно не утврди у законом предвиђеном поступку. Изузетно, Државно веће тужилаца може по службеној дужности да утврђује недостојност уколико из прибављених података произилази основана сумња да кандидат није достојан. Мишљење колегијума Члан 27. Колегијум даје мишљење о стручности и оспособљености носиоца јавнотужилачке функције на основу оцене формиране према описним критеријумима из анкете и оцене која се додељује на основу података о ефикасности у поступању за заменика јавног тужиоца, односно јавног тужиоца којем су додељени предмети у рад. У срединама у којима је језик националне мањине у службеној употреби у суду, колегијум је дужан да Државном већу тужилаца поред мишљења о кандидату, достави и податак о познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, у смислу одредбе члана 82. став 2. Закона о јавном тужилаштву. Колегијум јавног тужилаштва, пре давања мишљења о кандидату, може да прибави и друге податке о чињеницама које могу бити од значаја за давање мишљења. Виши јавни тужилац, односно јавни тужилац дужни су да колегијуму јавног тужилаштва доставе податке од значаја за давање мишљења о кандидату. Учешће у поступку Члан 28. У поступку давања мишљења колегијума не учествује носилац јавнотужилачке функције чији се рад оцењује. Начин формирања мишљења Члан 29. Колегијум јавног тужилаштва на основу резултата анкете сачињава извештај, након чега даје мишљење. Чланови колегијума анкету спроводе истовремено, на анкентном листу на коме су понуђени затворени одговори за степен остварености сваког критеријума. Државно веће тужилаца ће у року од 15 дана сачинити образце за анкете у којима ће бити понуђени затворени одговори којима ће се гарантовати једнообразност у поступању колегијума јавних тужилаштва. Извештај о спроведеној анкети садржи укупан број оцена „не задовољава”, „задовољава” и „задовољава за напредовање” за сваки критеријум. У мишљењу колегијума о стручности и оспособљености кандидата наводи се коначна оцена да ли кандидат не задовољава, задовољава или задовољава за напредовање. Колегијум јавног тужилаштва не може да да оцену задовољава за напредовање, уколико је заменик јавног тужиоца по основу критеријума ефикасности у поступању или испољене стручности добио оцену „не задовољава”. Мишљење јавног тужиоца о стручности и оспособљености кандидата даје се на основу података из службене евиденције. У мишљењу јавног тужиоца наводи се коначна оцена која мора бити образложена. Прибављање података Члан 30. По потреби, колегијум јавног тужилаштва, пре давања мишљења о кандидату, може да прибави и друге податке о чињеницама које могу бити од значаја за давање мишљења. Виши јавни тужилац и јавни тужилац су дужни да колегијуму јавног тужилаштва, односно Државном већу тужилаца доставе податке од значаја за давање мишљења односно предлагање или избор кандидата. Достављање података Државном већу тужилаца Члан 31. Виши јавни тужилац и јавни тужилац су дужни да Државном већу тужилаца доставе и податке за које су сазнали након давања мишљења колегијума, а који су од значаја за предлагање или избор кандидата. Право носиоца јавнотужилачке функције у односу на мишљење колегијума јавног тужилаштва и јавног тужиоца Члан 32. Носилац јавнотужилачке функције има право да буде упознат са мишљењем колегијума јавног тужилаштва и јавног тужиоца пре њиховог достављања Државном већу тужилаца. Носилац јавнотужилачке функције има право да захтева од јавног тужиоца да га упозна са разлозима за давање оцене садржане у мишљењу. Уколико носилац јавнотужилачке функције није сагласан са оценом садржаном у мишљењу јавног тужиоца и наведеним разлозима може Државном већу тужилаца изнети приговор на основаност мишљења јавног тужиоца. Глава VIII Одлуке Државног већа тужилаца Прибављање додатних података Члан 33. Државно веће тужилаца пре давања коначне оцене о кандидату може да прибави и друге податке од значаја за оцену, као и податке о условима у којима је кандидат радио. Државно веће тужилаца има право да кандидате упути на тест личности који ће обављати специјализована служба на стандардизован и објективан начин. Коначна оцена и одлука Државног већа тужилаца Члан 34. По прибављеним подацима и мишљењу од органа и организација у којима је кандидат радио Државно веће тужилаца даје коначну оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције. На основу коначне оцене из става 1. овог члана Државно веће тужилаца доноси одлуку о предлагању или избору кандидата. Члан 35. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 47. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РСˮ, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – одлука УС, 121/12, 101/13, 111/14 – одлука УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – одлука УС) и члана 13. став 1. алинеја петнаеста Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РСˮ, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15), Државно веће тужилаца доноси ЕТИЧКИ КОДЕКС јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије "Службени гласник РС". број 42 од 27. априла 2021. I. УВОД Сврха доношења Етичког кодекса је да се успостављањем и прихватањем стандарда професионалне етике носилаца јавнотужилачке функције у вршењу функције и приватном животу допринесе јачању владавине права и поверења јавности у јавно тужилаштво. Имајући у виду да је јачање интегритета тужилаца од кључног значаја за поверење јавности у јавно тужилаштво, Државно веће тужилаца, у циљу успостављања етичких стандарда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, како у вршењу функције, тако у приватном животу, доноси овај кодекс. Државно веће тужилаца посебно сматра да носиоци јавнотужилачке функције, поред придржавања начела Етичког кодекса, приликом остваривања своје улоге треба да имају у виду и Смернице Уједињених нација о улози тужилаца усвојене на Осмом конгресу о превенцији злочина и третману преступника од 1990. године у Хавани, Куба, Препоруку Савета Европе (REC(2000)19) о улози јавног тужилаштва у кривично правном систему, мишљење Консултативног већа европских тужилаца број 13(2018) о независности, одговорности и етици тужилаца, Декларацију из Бордоа од 2009. године, Повељу из Рима од 2014. године, Европско упутство о етици и понашању за јавне тужиоце Конференције Генералних државних тужилаца Европе од 31. маја 2005. године, Стандарде професионалне одговорности и декларацију основних дужности и права тужилаца Међународног удружења тужилаца. II. ЕТИЧКА НАЧЕЛА 1. Законитост Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поступа у складу са Уставом, законом и прописом донетим на основу закона, потврђеним међународним уговором, општеприхваћеним правилима међународног права и праксом Европског суда за људска права. 2. Самосталност Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у вршењу својих овлашћења је самосталан. Самосталност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца ограничена је само Уставом и законом. 3. Непристрасност Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поступа непристрасно на основу слободне оцене доказа и правилне примене права, уз поштовање претпоставке невиности и права на правично суђење. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да објективно поступа и доноси одлуке поштујући права свих учесника у поступку, без било каквих наклоности, предрасуда и дискриминације. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да тражи изузеће од поступања у предметима, када му је познато постојање основа за изузеће, у складу са законом. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од јавног изражавања политичких ставова и учествовања у јавним расправама политичког карактера, осим када се ради о питањима која се тичу јавног тужилаштва, владавине права и људских права. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од присуствовања и учествовања у политичким скуповима и кампањама. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може бити члан и учествовати у раду струковних или других организација које се баве заштитом професионалних интереса и предузимањем мера за очување самосталности у раду, у складу са законом. 4. Поштовање права Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да у свакој прилици поштује и штити људска права, слободе и људско достојанство, да поштује право на правично суђење, а посебно лични интегритет учесника у поступку и претпоставку невиности. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да уважава и узме у обзир мишљења и оправдане интересе учесника у поступку и да их благовремено и потпуно информише о њиховим правима и обавезама. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поштује достојанство и уважава интересе оштећених и да им пружи одговарајућу заштиту, посебно водећи рачуна о спречавању секундарне виктимизације жртава кривичних дела. 5. Сразмерност Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да у свакој прилици поступа у јавном интересу, имајући притом у виду оправдане интересе појединца. Сва ограничења појединачних слобода и приватности морају бити неопходна, адекватна и пропорционална сврси. 6. Одговорност и посвећеност Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да пре доношења одлуке предузме све потребне радње у поступку, у циљу прикупљања доказа, потпуног и тачног утврђивања чињеничног стања и правилне примене права. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да процесне радње предузима ефикасно и ажурно, нарочито поштујући прописане рокове. 7. Професионални интегритет Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да стално усавршава своја теоријска и практична знања и вештине неопходне за вршење јавнотужилачке функције, прати измене националног законодавства и релевантног међународног права, као и националну судску праксу и праксу Европског суда за људска права. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца има право и обавезу на стручно усавршавање у складу са законом и актом којим се уређује управа у јавним тужилаштвима. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поштује професионалну поверљивост и чува тајне податке које је сазнао у вршењу функције. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да о сваком недозвољеном утицају на рад јавног тужилаштва обавести надлежне државне органе у складу са законом и другим прописима. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не сме у приватне сврхе искоришћавати информације до којих је дошао у вршењу функције. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од сваког понашања које би у јавности оправдано могло да створи утисак о коришћењу јавних овлашћења у приватне сврхе. 8. Лични интегритет Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се у вршењу функције и у приватном животу уздржи од сваког понашања које би могло да наруши част и углед јавнотужилачке функције, као и поверење јавности у рад јавног тужилаштва. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се према учесницима у поступку опходи са уважавањем и поштовањем. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се према другом јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, запосленима у јавном тужилаштву, припадницима осталих правосудних професија, полиције, безбедносних и других јавних служби, опходи с уважавањем и поштовањем. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да својим одевањем не нарушава професионални и лични углед. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да садржајем својих објава на друштвеним мрежама не нарушава професионални и лични углед и поверење грађана у јавно тужилаштво. III. ОДГОВОРНОСТ ЗА КРШЕЊЕ ЕТИЧКОГ КОДЕКСА Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се у свакој прилици придржава етичких начела прописаних овим кодексом. У случају сумње да је дошло или би могло доћи до кршења одредаба Етичког кодекса, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може се обратити Етичком одбору Државног већа тужилаца за тумачење одредбе, савет или разјашњење. Значајно кршење Етичког кодекса представља дисциплински прекршај. Значајно кршење Етичког кодекса представља грубо непримерено понашање јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца којим се крше етичка начела. Државно веће тужилаца се стара о примени и поштовању Етичког кодекса. IV. ПРЕЛАЗНE И ЗАВРШНE ОДРЕДБE Смернице за примену Етичких начела одштампане су у Прилогу 1. овог кодекса и чине његов саставни део. Даном почетка примене овог кодекса престаје примена Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије („Службени гласник РСˮ, број 87/13). Овај кодекс се примењује од oсмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. На основу члана 19. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 44/2004, 61/2005, 46/2006 и 106/2006) и члана 478. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 46/2006), доносим ПРАВИЛНИК о поступку посредовања ради поравнања "Службени гласник РС", број 56 од 19. јуна 2007. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником уређују се основни критеријуми за упућивање на поступак посредовања ради постизања поравнања (у даљем тексту: поступак) и правила вођења поступка и критеријуми за оцену успешности закљученог споразума и поравнању између окривљеног и оштећеног. Члан 2. На предлог окривљеног или његовог браниоца, односно на предлог оштећеног или његовог пуномоћника или по службеној дужности, јавни тужилац може након пријема обавештења о учињеном кривичном делу или кривичне пријаве за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне, односно три године, позвати оштећеног и окривљеног на посебно рочиште ради испитивања могућности да буду упућени на поступак. Члан 3. Јавни тужилац ће у позиву на рочиште поред означавања места, времена, правног основа и догађаја назначити сврху позивања и упућивања странака на поступак као и њихова права и обавезе. II. УСЛОВИ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА Члан 4. Поступак за кривична дела за која је запрећена новчана казна или казна затвора до једне године, по правилу, се не примењује уколико је окривљени више пута осуђиван, или више пута био учесник неуспелог поступка својом кривицом. Јавни тужилац првенствено мора имати у виду личност окривљеног и оштећеног. Члан 5. Поступак за кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године може се спроводити само према неосуђиваном лицу уз испуњење осталих законом предвиђених услова, а по правилу се не може примењивати према окривљеном коме је раније било опроштено кривично гоњење, на основу члана 268. ЗКП, или је већ био учесник неуспелог поступка својом кривицом. III. ПРАВИЛА ПОСТУПКА Члан 6. По пријему обавештења о учињеном кривичном делу или кривичне пријаве, о могућности примене овог института јавни тужилац мора хитно поступати. Члан 7. Ако окривљени и оштећени пристану да буду упућени на поступак посредовања, јавни тужилац о томе сачињава записник, који потписује јавни тужилац, окривљени и оштећени, након чега јавни тужилац доноси решење о упућивању на поступак. Решење о упућивању на поступак у писменој форми садржи податке о странкама, кривичном делу, пристанку странака на упућивање на поступак и образложење из ког ће се видети да су испуњени услови предвиђени законом и овим правилником. Тужилац ће у решењу констатовати и одлагање кривичног гоњења осумњиченог. Решење ће се доставити окривљеном и оштећеном. У случају да је изјављена жалба против решења сматраће се да је странка повукла пристанак да буде упућена на поступак, и тужилац ће ставити ван снаге донето решење. Решење о упућивању на поступак, са целокупним списима предмета, јавни тужилац доставља овлашћеном посреднику, а ако је јавни тужилац поднео оптужни предлог, затражиће списе од суда и доставити их овлашћеном посреднику најкасније у року од три дана од дана доношења решења. Члан 8. Овлашћеног посредника одређује надлежни јавни тужилац са списка посредника. Члан 9. Поступак је неформалан али се води у складу са начелом добровољности, једнакости и равноправности стана, приватности поступка, поверљивости и хитности. Члан 10. Овлашћени посредник ће поступати на неутралан начин, без икаквих предрасуда у погледу окривљеног и оштећеног и предмета посредовања. Овлашћени посредник може да води заједничке и одвојене разговоре са окривљеним и оштећеним, а о садржини разговора упознаће другу страну. Овлашћени посредник је дужан да усмерава и надгледа процес посредовања и да га оконча без одуговлачења, да настоји да успостави поверење и да побољша односе између окривљеног и оштећеног. По пријему предмета овлашћени посредник може на једном или више састанака да помогне окривљеном и оштећеном да схвате свој положај као и да сагледају своје реалне интересе, да им помогне да дођу до споразума, али им не може наметати решење поравнања. Члан 11. У поступку учествују окривљени и оштећени, а могу учествовати и бранилац окривљеног и пуномоћник оштећеног. Члан 12. Овлашћени посредник је дужан да све радње предузете у поступку поравнања писмено евидентира. Члан 13. О изузећу овлашћеног посредника сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, уколико се учесници другачије не споразумеју. Члан 14. Окривљени и оштећени имају право притужбе на рад овлашћеног посредника надлежном јавном тужиоцу. Члан 15. Ради успешног вођења поступка овлашћени посредник се може обраћати јавном тужиоцу ради прибављања нових података. IV. КРИТЕРИЈУМ ЗА ОЦЕНУ УСПЕШНОСТИ ЗАКЉУЧЕНОГ СПОРАЗУМА О ПОРАВНАЊУ Члан 16. Критеријуми за успешност споразума су: – да је окривљени испунио обавезу у смислу члана 475. став 7. ЗКП, – да је окривљени испунио обавезе које су предмет поравнања, – да је оштећени дао изјаву да је свестан да у случају потпуног остварења поравнања неће имати право да предузме или настави кривично гоњење окривљеног након одлуке јавног тужиоца, и – да су све обавезе преузете од стране окривљеног извршене у складу са законом и моралом. Члан 17. Трошкове поступка сноси окривљени, према одредбама ЗКП-а, уколико се учесници другачије не споразумеју. Надзор над применом правилника Члан 18. Надзор над применом овог правилника врши Републички јавни тужилац. Завршне одредбе Члан 19. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од дана примене Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 46/2006). ЗАКОН о Државном већу тужилаца "Службени гласник РС", бр. 116 од 22. децембра 2008, 101 од 29. децембра 2010, 88 од 24. новембра 2011, 106 од 21. децембра 2015. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Садржина закона Члан 1. Овим законом уређује се положај, надлежност, организација и начин рада Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Државног већа), услови и поступак за избор изборних чланова Државног већа, трајање мандата и престанак њихове функције и обезбеђење услова и средстава за рад Државног већа. Положај Државног већа Самосталност Члан 2. Државно веће је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. У оквиру своје надлежности Државно веће остварује сарадњу са Високим саветом судства, државним и другим органима и организацијама, тужилачким саветима других држава и међународним организацијама. Средства за рад Државног већа Члан 3. Средства за рад Државног већа обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Државног већа. Државно веће самостално располаже средствима из става 1. овог члана, у складу са законом. Седиште и обележја Државног већа Члан 4. Седиште Државног већа је у Београду. Државно веће има печат, који садржи назив и грб Републике Србије и назив и седиште органа, у складу са посебним законима. Састав Државног већа Члан 5. Државно веће има једанаест чланова. Чланови Државног већа су Републички јавни тужилац, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају и осам изборних чланова које бира Народна скупштина, у складу са овим законом. Изборне чланове чине шест јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца са сталном функцијом, од којих је најмање један са територије аутономних покрајина и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета. Председник Државног већа Члан 6. Републички јавни тужилац је по положају председник Државног већа. Председник Државног већа представља Државно веће, руководи његовим радом и врши друге послове у складу са законом. Заменик председника Члан 7. Државно веће има заменика председника, кога из реда тужилаца и заменика јавних тужилаца – изборних чланова Државног већа бира и разрешава Државно веће. Заменик председника обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености. Начин избора заменика председника Државног већа и трајање мандата уређује се Пословником о раду Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Пословник). Однос са другим органима Члан 8. Јавна тужилаштва и други државни органи, као и јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, су дужни да поступају по захтевима Државног већа за достављање информација, докумената и другог материјала у вези са вршењем послова из надлежности Државног већа. 2. Положај чланова Имунитет Члан 9. Члан Државног већа ужива имунитет као јавни тужилац. Члан Државног већа не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука Државног већа. Члан Државног већа не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана Државног већа без одобрења надлежног одбора Народне скупштине. Удаљење са функције члана Државног већа* *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9а* Члан Државног већа обавезно се удаљује са те функције када му је одређен притвор.* Изборни члан Државног већа, поред разлога из става 1. овог члана, обавезно се удаљује са те функције и када је поднет предлог за његово разрешење са функције члана Државног већа, а изборни члан Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца удаљује се и када је удаљен са функције јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца.* Изборни члан Државног већа може бити удаљен са те функције када је покренут поступак за његово разрешење са функције члана Државног већа, односно кривични поступак за дело због кога може бити разрешен са функције члана Државног већа.* *Службени гласник РС, број 88/2011 Одлука о удаљењу и трајање удаљења* *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9б* Одлуку о удаљењу члана Државног већа доноси председник Државног већа.* Члан Државног већа удаљује се са те функције до укидања притвора, док траје удаљење са функције јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца, до окончања поступка за разрешење са функције члана Државног већа или окончања кривичног поступка за дело због кога може бити разрешен са функције члана Државног већа.* *Службени гласник РС, број 88/2011 Право на приговор* *Службени гласник РС, број 88/2011 Члан 9в* На одлуку о удаљењу из разлога прописаних у члану 9а став 3. овог закона, изборни члан Државног већа има право приговора Државном већу, у року од осам дана од дана достављања одлуке.* Државно веће одлучује о приговору из става 1. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора.* Изјављени приговор не задржава извршење одлуке из става 1. овог члана.* *Службени гласник РС, број 88/2011 Плате и накнада за рад Члан 10. Изборни чланови Државног већа из реда заменика јавних тужилаца за време обављања функције у Државном већу остварују права из радног односа у Државном већу. Чланови Државног већа из става 1. овог члана имају право на плату у висини износа који се одређује множењем коефицијента 6,00 са основицом за обрачун и исплату, у складу са Законом о јавном тужилаштву. Члановима Државног већа по положају, члановима Државног већа јавним тужиоцима и члановима Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета припада посебна накнада за рад у Државном већу, коју одређује надлежни одбор Народне скупштине. Неспојивост послова Члан 11. Изборни члан Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета, након ступања на функцију, не може бити на функцијама у органима који доносе прописе, органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе. Изборни члан Државног већа из реда заменика јавних тужилаца може се ослободити вршења функције заменика јавног тужиоца за време обављања функције у Државном већу, на основу одлуке Државног већа. Мандат чланова Члан 12. Мандат чланова Државног већа траје пет година, осим за чланове по положају. Изборни чланови Државног већа могу бити поново бирани, али не узастопно. За време трајања мандата јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који је члан Државног већа не може бити биран за јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву. II. НАДЛЕЖНОСТ И НАЧИН РАДА ДРЖАВНОГ ВЕЋА Надлежност Члан 13. Државно веће: – утврђује листу кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца коју доставља Влади; – предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца; – бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца; – бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у вишем јавном тужилаштву; – одлучује о престанку функције заменика јавних тужилаца; – утврђује разлоге за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – одређује јавно тужилаштво у којем ће јавни тужилац и заменици јавног тужиоца наставити да врше функцију заменика јавног тужиоца у случају укидања јавног тужилаштва; – одлучује о удаљењу Републичког јавног тужиоца; – одлучује по приговору на одлуку о удаљењу јавног тужоца и заменика јавног тужиоца; – предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаштава за текуће расходе и врши надзор над њиховим трошењем, у складу са законом; – утврђује које су друге функције, послови или приватни интереси у супротности са достојанством и самосталношћу јавног тужилаштва; – поставља вршиоца дужности Републичког јавног тужиоца; – одлучује по приговору на одлуку Републичког јавног тужиоца о томе када се сматра да није било избора јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаштва, као и других закона које јавна тужилаштва примењују; – доноси Етички кодекс; – води лични лист за сваког јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запосленог у јавном тужилаштву; – именује и разрешава Дисциплинског тужиоца и његове заменике и чланове Дисциплинске комисије и њихове заменике; – доноси одлуке о правним лековима у дисциплинском поступку; – доноси Правилник о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; – доноси одлуку о правном леку против одлуке о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; – обавља послове у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа; – утврђује садржину програма обуке за заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на функцију и тужилачке помоћнике у складу са законом; – предлаже програм обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца који трајно обављају функцију; – обавља и друге послове предвиђене законом. Начин рада Члан 14. Седнице Државног већа су јавне, а Државно веће може да одлучи да седница буде затворена за јавност ако то налажу интереси јавног реда или заштита тајности података, као и у случајевима одређеним Пословником.* Седнице Државног већа сазива председник по сопственој иницијативи или на предлог најмање три члана Државног већа. Државно веће одржава седнице када је присустно најмање шест чланова Државног већа. *Службени гласник РС, број 106/2015 Стална радна тела Члан 15. Стална радна тела Државног већа су: Изборна комисија и дисциплински органи. Састав и начин рада сталних радних тела уређује се актом Државног већа. Повремена радна тела Члан 16. Ради разматрања појединих питања из своје надлежности Државно веће може да образује повремена радна тела. Образовање, састав и начин рада повремених радних тела ближе се уређује Пословником. Одлучивање Члан 17. Одлуке Државног већа доносе се већином гласова свих чланова. Одлуке Државног већа морају бити образложене, ако Пословником није друкчије одређено.* *Службени гласник РС, број 106/2015 Пословник Члан 18. Државно веће доноси Пословник којим се ближе уређује начин рада и одлучивање Државног већа. Пословник и други општа акта Државног већа објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страни Државног већа*. *Службени гласник РС, број 106/2015 Јавност рада Члан 19. Државно веће подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини. Годишњи извештај о раду објављује се на интернет страни Државног већа.* Државно веће редовно обавештава јавност о свом раду на начин уређен Пословником. *Службени гласник РС, број 106/2015 III. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА ДРЖАВНОГ ВЕЋА 1. Општи услови Овлашћени предлагачи Члан 20. Изборне чланове Државног већа бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача. Овлашћени предлагач за изборне чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца је Државно веће. Државно веће је обавезно да предложи Народној скупштини кандидате који су непосредно изабрани од стране јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на начин и у поступку предвиђеним овим законом. Овлашћени предлагач за изборног члана Државног већа из реда адвоката је Адвокатска комора Србије. Кандидате за изборног члана Државног већа из реда професора правног факултета предлаже заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији. Кандидовање и предлагање Члан 21. Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа доноси председник Државног већа најмање шест месеци пре истека мандата изборних чланова Државног већа. Одлука из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа председник Државног већа доставља председнику Изборне комисије Државног већа, председнику Адвокатске коморе Србије и декану најстаријег правног факултета у Републици Србији. Овлашћени предлагачи морају доставити имена кандидата за изборне чланове Државног већа Народној скупштини Републике Србије најкасније 90 дана пре дана истека мандата изборних чланова Државног већа. 2. Избор кандидата за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца а) Опште одредбе Заступљеност јавних тужилаштава Члан 22. Изборни чланови Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца бирају се из следећих јавних тужилаштава: – један из Републичког јавног тужилаштва; – један из апелационих тужилаштава, Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине; – један из виших тужилаштава; – два из основних тужилаштава; – један из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине. Услови за кандидовање Члан 23. Кандидат за изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца може бити сваки јавни тужилац и сваки заменик јавног тужиоца са сталном функцијом.* Статус кандидата стиче јавни тужилац и заменик јавног тужиоца кога предложи колегијум једног или више јавних тужилаштава, према врсти и степену јавног тужилаштва, односно јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине у којима кандидат врши јавнотужилачку функцију, као и јавни тужилац и заменик јавног тужиоца кога подржи најмање 15 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из врсте и степена јавног тужилаштва у којем кандидат врши јавнотужилачку функцију и јавни тужилац и заменик јавног тужиоца из јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина кога подржи најмање 15 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина*. Један колегијум јавног тужилаштва може да предложи само једног кандидата. Изузетно од става 2. овог члана, за стицање статуса кандидата за изборног члана Државног већа из реда заменика Републичког јавног тужиоца, као и из реда* јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине и Тужилаштва за организован криминал није потребан предлог колегијума, већ се статус кандидата стиче пријавом. На седници колегијума јавног тужилаштва из става 2. овог члана, о предложеним кандидатима, гласа се тајно.* *Службени гласник РС, број 101/2010 Бирачко право Члан 24. Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца бирају кандидате за Државно веће на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем. Нико нема право да, по било ком основу, спречава или присиљава јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца да гласа или да га позива на одговорност због гласања. Право да бирају кандидате за Државно веће имају сви јавни тужиоци и сви* заменици јавних тужилаца са сталном функцијом*. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена јавног тужилаштва у којем врши своју функцију. Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца са територије аутономне покрајине, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за јавна тужилаштва са територије аутономне покрајине. *Службени гласник РС, број 101/2010 Изборна комисија Члан 25. Поступак предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца организује и спроводи Изборна комисија Државног већа (у даљем тексту: Изборна комисија). Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика, које бира Државно веће из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на сталној функцији, уз њихову сагласност. Заменици чланова Изборне комисије имају иста права и одговорности као и чланови које замењују. Чланови Државног већа не могу истовремено бити чланови и заменици чланова Изборне комисије. Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора. Чланови Изборне комисије не могу се кандидовати за изборне чланове Државног већа. Положај Изборне комисије Члан 26. Изборна комисија је самостална и независна у раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона. Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова. За свој рад Изборна комисија одговара Државном већу које обезбеђује услове за њен рад. Сва јавна тужилаштва су дужна да пружају помоћ Изборној комисији и да им достављају податке потребне за рад. Изборне радње Члан 27. Изборна комисија, по пријему одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата, доноси одлуку о изборним радњама и роковима. Председник Изборне комисије доставља јавним тужиоцима одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима. Јавни тужиоци су обавезни да одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима, учине доступним свим заменицима јавних тужилаца у том јавном тужилаштву, на одговарајући начин. б) Поступак Кандидациона пријава Члан 28. Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 15* дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре и одлука Колегијума јавног тужилаштва о подржавању кандидатуре, односно формулар са потписима јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који подржавају кандидата*, као и лични и професионални подаци о кандидату. *Службени гласник РС, број 101/2010 Поступак по пријави Члан 29. Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве. Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем. Изборна комисија ће, у року од 24 часа од пријема непотпуне пријаве, закључком позвати кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 сати од часа пријема, уз упозорење да ће у супротном бити одбачена. Коначна листа кандидата Члан 30. Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од осам* дана од истека рока из члана 28. став 1. овог закона. Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту јавног тужилаштва, односно из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине из којих се предлажу изборни чланови Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, у складу са одредбом члана 22. овог закона. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. *Службени гласник РС, број 101/2010 Време избора и бирачка места Члан 31. Датум и време спровођења избора одређује Изборна комисија и о томе обавештава све јавне тужиоце десет дана пре избора. Јавни тужиоци ће седам дана пре дана одржавања избора обавестити јавним обавештењем заменике јавних тужилаца о дану и времену одржавања избора. Гласање за кандидате за изборне чланове из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца се обавља на бирачким местима у јавним тужилаштвима одређеним од стране Изборне комисије. Бирачки одбори и гласачки материјал Члан 32. Изборна комисија је дужна да припреми благовремено материјал за гласање за свако бирачко место и то: потребан број гласачких листића и утврђену листу кандидата. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор. Бирачки одбор чине три заменика јавних тужилаца који нису кандидати за избор. Начин гласања Члан 33. Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим јавним тужилаштвима према степену и врсти јавних тужилаштава, односно јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине који бирају кандидата на тој листи кандидата. Сваки јавни тужилац и заменик јавног тужиоца гласа лично. Гласање је тајно. Гласа се на овереним гласачким листићима. Бирачки одбор спроводи гласање у просторији јавног тужилаштва коју благовремено одреди јавни тужилац. Утврђивање резултата Члан 34. Изборна комисија утврђује укупан број тужилаца и заменика јавних тужилаца и број јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, неважећих и важећих гласачких листића, број гласова који су кандидати добили на појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата. 3. Одлука о предлогу кандидата за изборне чланове Државног већа а) Предлог кандидата из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Члан 35. Државно веће предлаже* једног кандидата са највећим бројем гласова * са сваке листе, на основу записника о утврђивању резултата избора, коју им доставља Изборна комисија. Изузетно од става 1. овог члана, Државно веће предлаже два кандидата са највећим бројем гласова са листе кандидата јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца основних тужилаштава.* У случају када два или више кандидата на једној изборној листи добије једнак највећи број гласова, Државно веће предлаже кандидата који дуже обавља јавнотужилачку функцију.* Коначну одлуку о предлогу кандидата из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца са сваке листе кандидата Државно веће доставља Народној скупштини. *Службени гласник РС, број 101/2010 б) Предлог кандидата из реда адвоката Члан 36. Поступак предлагања кандидата за изборног члана Државног већа из реда адвоката организује и спроводи Адвокатска комора Србије на начин на који се обезбеђује најшира представљеност њених чланова. Поступак кандидовања, избора и предлагања се спроводи на начин и у роковима које својим актом одреди Адвокатска комора Србије. Адвокатска комора Србије доставља предлог једног или више кандидата Народној скупштини. в) Предлог кандидата из реда професора Члан 37. Предлагање кандидата за изборне чланове Државног већа из реда професора правног факултета спроводи се на начин и по поступку који утврди својим актом заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији. Декан најстаријег правног факултета у Републици Србији доставља предлог кандидата за члана Државног већа из реда професора правног факултета Народној скупштини, у складу са одлуком заједничке седнице свих декана правних факултета у Републици Србији. 4. Избор и ступање на функцију Избор чланова Члан 38. Чланове Државног већа бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача. Народна скупштина бира, за члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, два кандидата са листе кандидата основних тужилаштава, односно* по једног кандидата са осталих листа* кандидата. Ако изабрани члан Државног већа без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора у Народној скупштини сматраће се да није ни изабран. Разлози за неступање на функцију из става 3. овог члана, утврђују се одлуком Државног већа које о томе обавештава Народну скупштину. Државно веће организује поновљене изборе за овог члана у року од 60 дана. *Службени гласник РС, број 101/2010 IV. ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНОВА ДРЖАВНОГ ВЕЋА Разлози престанка Члан 39. Члановима по положају престаје функција у Државном већу када им престане функција по основу које су постали чланови Државног већа. Изборним члановима престаје функција у Државном већу трајним губитком радне способности за обављање функције члана Државног већа, оставком на чланство у Државном већу, истеком мандата и разрешењем. Изборним члановима Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца престаје функција у Државном већу и престанком функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Изборном члану Државног већа из реда адвоката престаје функција у Државном већу и брисањем из именика адвоката. Изборном члану Државног већа из реда професора престаје функција у Државном већу и престанком звања професора правног факултета. Превремени престанак мандата Члан 40. Ако изборном члану Државног већа престане мандат пре истека времена на који је изабран, Државно веће ће у року од 15 дана донети одлуку из члана 21. став 1. овог закона. Поступак предлагања и избора за новог члана спровешће се у складу са одредбама овог закона. Новоизабраном члану мандат траје пет година. V. ПОСТУПАК ЗА РАЗРЕШЕЊЕ Разлози Члан 41. Изборни члан Државног већа се разрешава функције пре истека времена на које је изабран ако функцију члана Државног већа не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана Државног већа. Иницијатива Члан 42. Иницијативу за разрешење изборног члана Државног већа може поднети сваки члан Државног већа. Инцијативу за разрешење изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца може поднети и сваки јавни тужилац, на основу одлуке колегијума тог јавног тужилаштва. Иницијативу за разрешење изборног члана Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета могу поднети њихови овлашћени предлагачи. Оцена прихватљивости иницијативе Члан 43. Државно веће ће у примереном року по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи. Ако оцени да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Државно веће ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена. Изјашњење Члан 44. Када прихвати иницијативу Државно веће ће, пре доношења одлуке о покретању поступка, омогућити члану Државног већа чије се разрешење иницира, да се о наводима иницијативе изјасни. Покретање поступка Члан 45. Одлуку о покретању поступка разрешења доноси Државно веће у року од 15 дана од пријема иницијативе. Брисан је ранији став 2. (види члан 2. Закона - 88/2011-67) Изборном члану ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу. Разрешење Члан 46. Предлог за разрешење Државно веће доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка. У доношењу предлога из става 1. овог члана не учествује члан Државног већа о чијем се разрешењу одлучује. Одлуку о разрешењу, на основу предлога из става 1. овог члана, доноси Народна скупштина. Брисан је став 4. (види члан 3. Закона - 88/2011-67) VI. АДМИНИСТРАТИВНА КАНЦЕЛАРИЈА Послови и организација рада Члан 47. За обављање стручних, административних и других послова у оквиру Државног већа образује се административна канцеларија. Организација, послови и начин рада Административне канцеларије ближе се уређује актом Државног већа. На права и обавезе запослених у Административној канцеларији примењују се прописи који уређују положај државних службеника и намештеника. Секретар Државног већа Члан 48. Државно веће има секретара који се поставља на период од пет година и може бити поново постављен. Секретара поставља Државно веће. Секретар руководи Административном канцеларијом и за свој рад одговоран је Државном већу. Секретар има статус државног службеника на положају. Услови за постављење секретара одређују се актом Државног већа. Упућивање заменика јавног тужиоца Члан 49. Заменик јавног тужиоца може бити упућен, ради обављања стручних послова, у радна тела Државног већа. Решење о упућивању доноси Државно веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши своју функцију, уз писмену сагласност заменика јавног тужиоца. Упућивање може трајати најдуже три године. VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Први избор чланова Државног већа Члан 50. Народна скупштина ће најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, изабрати изборне чланове првог састава Државног већа. Приликом избора, Народна скупштина дужна је да изабере најмање једног члана Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца који обављају јавнотужилачку функцију у јавном тужилаштву на територији аутономне покрајине. До избора првог састава Државног већа, послове из надлежности Државног већа у вези са избором изборних чланова Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, обавља Високи савет правосуђа. Изборни чланови првог састава Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца Члан 51. Изборне чланове првог састава Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, чине по два члана који се бирају из реда: – заменика Републиког јавног тужиоца, Тужиоца за ратне злочине и заменика Тужиоца за ратне злочине; – јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца из окружних јавних тужилаштава; – јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца из општинских јавних тужилаштава. Најмање један члан Државног већа из става 1. алинеја друга и трећа овог члана мора бити из јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине. Кандидате за изборне чланове првог састава Државног већа, Високом савету правосуђа, предлажу колегијуми јавних тужилаштава према врсти и степену јавног тужилаштва у коме кандидат врши функцију јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Један колегијум јавног тужилаштва може да предложи само једног кандидата. Изузетно од става 3. овог члана Колегијум Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине може предложити више од једног кандидата. Кандидати из ст. 3. и 4. овог члана предлажу се Високом савету правосуђа у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона. Високи савет правосуђа у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предлаже Народној скупштини једног или више кандидата за сваког изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, у складу са бројем јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца према врсти и степену јавних тужилаштава прописаних у ставу 1. овог члана. При предлагању кандидата, Високи савет правосуђа узима у обзир предлоге из ст. 3. и 4. овог члана. Високи савет правосуђа утврђује предлог из става 6. овог члана већином гласова ужег састава, који чине стални чланови и позивни чланови – јавни тужиоци. До 1. јануара 2010. године, изборни чланови првог састава Државног већа из реда заменика јавних тужилаца, имају право на основну плату једнаку основној плати Републичког јавног тужиоца. Изборни чланови првог састава Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета Члан 52. Адвокатска комора Србије и заједничка седница свих декана правних факултета у Републици Србији дужни су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предложе Народној скупштини једног или више кандидата за избор изборних чланова првог састава Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета. Предлагање кандидата из става 1. овог члана спровешће се сходном применом овог закона. Конститутивна седница Државног већа Члан 53. Конститутивна седница Државног већа одржаће се у року од седам дана од дана избора изборних чланова. Конститутивну седницу сазива и њоме председава Републички јавни тужилац. Престанак мандата изборним члановима првог састава Државног већа Члан 54. Изборним члановима првог састава из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца престаје мандат даном ступања на функцију изборних чланова сталног састава, а најкасније истеком мандата од пет година. Изборним члановима првог састава Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета функција престаје истеком мандата прописаног овим законом. Изборним члановима првог састава Државног већа функција престаје и у свим осталим случајевима прописаним одредбама овог закона. Настављање функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца изборних чланова првог састава Државног већа Члан 55. Изборни члан из реда заменика јавних тужилаца, престанком мандата у првом саставу Државног већа, бира се на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву из кога је изабран за члана, односно у јавном тужилаштву које је преузело надлежност тог јавног тужилаштва. Изборни члан из реда јавних тужилаца, након престанка мандата у првом саставу Државног већа, бира се на функцију заменика јавног тужиоца у истом, непосредно вишем јавном тужилаштву, односно јавном тужилаштву које је преузело надлежност јавног тужилаштва из кога је изабран за члана. Одлуку из ст. 1. и 2. овог члана доноси Државно веће у сталном саставу. Рок за спровођење изборног поступка за стални састав Државног већа Члан 56. Изборни поступак чланова сталног састава Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца спровешће се у року од шест месеци од дана почетка рада јавних тужилаштава одређених Законом о јавном тужилаштву. Обављање послова Административне канцеларије и преузимање запослених Члан 57. Државно веће у року од 90 дана од дана конституисања преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова, у складу са надлежношћу одређеном овим законом. Државно веће преузима и државне службенике и намештенике који раде у преузетом делокругу. Начин преузимања предмета и државних службеника и намештеника уређује својим актом министар надлежан за правосуђе. Док се не попуне радна места предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Административној канцеларији, одређене стручне и административне послове за потребе Државног већа може обављати министарство надлежно за правосуђе, у складу са актом Државног већа. Подзаконски акти Члан 58. Подзаконски акти предвиђени овим законом биће донети у року од 90 дана од дана конституисања Државног већа. До доношења аката из става 1. овог члана примењиваће се општи акти Високог савета правосуђа, уколико нису у супротности са овим законом. Преузимање надлежности Високог савета правосуђа Члан 59. Даном конситуисања, Државно веће преузима надлежности Високог савета правосуђа прописане Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 46/06 и 106/06). Престанак важења Закона о Високом савету правосуђа Члан 60. Даном конституисања Државног већа престаје да важи Закон о Високом савету правосуђа („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 – исправка, 44/04 и 61/05), у делу који се односи на јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца. Ступање закона на снагу Члан 61. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о Државном већу тужилаца: „Службени гласник РС“, број 101/2010-6 Члан 7. Изборни поступак за избор чланова сталног састава Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, спровешће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 8. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 16. став 2. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15) и члана 19. став 6. Пословника о раду Државног већа тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 29/17 и 46/17), Државно веће тужилаца, на седници одржаној 24. јула 2018. године, доноси ПОСЛОВНИК о раду Етичког одбора Државног већа тужилаца "Службени гласник РС", бр. 59 од 31. јула 2018, 69 од 9. јула 2021. Члан 1. Пословником о раду Етичког одбора Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Пословник), ближе се уређује начин рада и одлучивања Етичког одбора Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Етички одбор). Члан 2. Етички одбор је повремено радно тело Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Веће). Етички одбор има председника, заменика председника и три члана. Чланови између себе, на посебној седници, бирају председника и заменика председника. Веће именује чланове Етичког одбора, на период од три године. Члан 3. Етички одбор: – даје мишљење да ли је одређено понашање носиоца јавнотужилачке функције у складу са Етичким кодексом, – издаје писана упутства и практичне смернице о етичким питањима, а по потреби обавља и поверљива саветовања са носиоцима јавнотужилачке функције, – стара се о спровођењу Етичког кодекса, промовише професионалну етику, – обавља друге послове у вези са применом и поштовањем Етичког кодекса. Поверљиви саветник *Службени гласник РС, број 69/2021 Члан 3а Пре обраћања Етичком одбору јавни тужилац или заменик јавног тужиоца може се обратити поверљивом саветнику ради давања претходних савета или разјашњења у вези примене одредаба Етичког кодекса и спровођења надлежности Етичког одбора. Поверљиви саветник може бити лице које поседује посебна знања из области етике. Поверљиви саветник се бира на период од три године и може бити поново биран. Члан Државног већа тужилаца не може бити поверљиви саветник. Етички одбор доноси Смернице за рад поверљивог саветника којима се ближе уређује његов рад. *Службени гласник РС, број 69/2021 Члан 4. Етички одбор поступа на основу иницијативе Већа, чланова Етичког одбора, поверљивог саветника, дисциплинских органа, носилаца јавнотужилачке функције, других државних органа и институција и грађана. Грађани иницијативу подносе преко надлежног јавног тужиоца, у складу са чланом 72. став 4. Правилника о управи у јавним тужилаштвима, а јавни тужилац може да затражи мишљење Етичког одбора. *Службени гласник РС, број 69/2021 Члан 5. Административна канцеларија Државног већа тужилаца обавља стручно-техничке и административне послове за Етички одбор. Члан 6. Иницијативе се заводе у посебном уписнику и достављају председнику Етичког одбора. Предмети се распоређују председнику и члановима Етичког одбора према редоследу пријема. Седнице Етичког одбора сазива и њима руководи председник Етичког одбора. Члан 7. Етички одбор доставља иницијативу носиоцу јавнотужилачке функције, на кога се иницијатива односи, ради изјашњавања. Члан 8. Етички одбор доноси мишљења или препоруке већином гласова свих чланова у року од 30 дана од дана пријема иницијативе. Мишљење се доставља подносиоцу иницијативе, надлежном јавном тужиоцу, носиоцу јавнотужилачке функције на кога се иницијатива односи и Већу. Члан 9. Мишљења и препоруке Етичког одбора која могу бити од значаја за примену Етичког кодекса објављују се на интернет презентацији Већа. Члан 10. Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 18. став 1. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15), Државно веће тужилаца доноси ПОСЛОВНИК о раду Државног већа тужилаца "Службени гласник РС", број 29 од 24. марта 2017, 46 од 12. маја 2017, 39 од 21. априла 2021. ГЛАВА I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Пословника Члан 1. Пословником о раду Државног већа тужилаца ближе се уређује начин рада и одлучивање Државног већа тужилаца. Значење израза Члан 2. Скраћени изрази употребљени у овом пословнику имају значење: 1) Закон има значење Закона о Државном већу тужилаца, 2) Веће има значење Државног већа тужилаца, 3) Пословник има значење Пословника о раду Већа, 4) Председник има значење председника Већа, 5) Заменик председника има значење заменика председника Већа, 6) Члан Већа има значење члана Државног већа тужилаца, 7) Канцеларија има значење административне канцеларије, 8) Повереник има значење повереника за самосталност, 9) Секретар има значење државног службеника по положају који руководи радом канцеларије. Све именице употребљене у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на која се односе. Генеричка употреба мушког граматичког рода у овом тексту не искључује родно осетљив језик у актима Већа. Начела поступања и одлучивања Члан 3. Веће поступа и одлучује законито, самостално, непристрасно, јавно, уз поштовање личног и професионалног интегритета. Законитост Члан 4. Веће поступа и одлучује на основу Устава, закона и других општих аката када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора. Самосталност Члан 5. Веће је самостални орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Сваки члан Већа самосталан је у поступању и одлучивању. У оквиру своје надлежности Веће остварује сарадњу и узима у обзир мишљења Високог савета судства, државних и других органа и организација, тужилачких савета других држава и међународних организација, а нарочито организација која се баве питањима правосуђа, владавине права и правосудних савета. Непристрасност Члан 6. Члан Већа дужан је да поступа и одлучује без личних предрасуда или наклоности. Члан Већа дужан је да се у вршењу функције понаша на начин којим се учвршћује поверење јавности и учесника у поступку у његову непристрасност и да се уздржи од понашања које би непристрасност могло да доведе у сумњу. Члан Већа дужан је да се изузме од поступања у предметима и поступцима у којима постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност. Јавност рада Члан 7. Рад Већа је јаван. Јавност рада Већа заснива се на законској претпоставци о оправданом интересу јавности да зна, начелу једнакости и забрани дискриминације новинара и јавних гласила. Јавност рада Већа остварује се објављивањем општих аката на интернет презентацији Већа и у „Службеном гласнику Републике Србије”, омогућавањем новинарима и другим заинтересованим лицима да прате седнице Већа уколико нису затворене за јавност, давањем службених саопштења, а по потреби објављивањем евиденција, извештаја и одлука у средствима јавног обавештавања и на други начин. Односе са јавношћу Веће остварује преко портпарола и члана Већа одређеног за односе са јавношћу. Начело поштовања личног и професионалног интегритета Члан 8. Веће је дужно да приликом поступања и одлучивања поштује лични и професионални интегритет сваког лица, а посебно професионални интегритет носилаца јавнотужилачке функције у циљу заштите и очувања самосталности јавнотужилачке функције. Веће је дужно да предузима радње у циљу јачања институционалног интегритета јавнотужилачке организације и индивидуалног интегритета носилаца јавнотужилачке функције. Заштита самосталности и обавештавање јавности о недозвољеном утицају *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 9. У циљу заштите самосталности јавног тужилаштва и носилаца јавнотужилачке функције и обавештавањa јавности о недозвољеном утицају на њихов рад, Веће именује Повереника за самосталност. Начин поступања Повереника за самосталност уређује се овим пословником. Веће једном годишње обавештава јавност о постојању политичког или другог недозвољеног утицаја на рад јавног тужилаштва. Поводом политичког или другог недозвољеног утицаја на рад јавног тужилаштва, Веће, по потреби, може и ванредно да се обрати јавности. *Службени гласник РС, број 39/2021 Права и дужности члана Већа Члан 10. Члан Већа има следећа права: – да учествује у раду и одлучивању Већа, – да учествује у расправи на седницама Већа и поставља питања о раду Већа, – да буде обавештен о свим питањима потребним за вршење функције, – да му буде благовремено достављен материјал за седницу, – да му се обезбеди увид у целокупне списе Већа, – да тражи обавештења од јавних тужилаштава, судова и других државних органа, – да учествује у раду повремених радних тела, – да указује Већу на повреду Пословника и да тражи да се о повреди Веће изјасни, – да непосредно контактира са носиоцима јавнотужилачке функције и обилази јавна тужилаштва у циљу остваривања надлежности Већа, – да користи просторије Већа за састанке у вези обављања функције, – да преко секретара издаје налоге канцеларији у оквиру послова који су му поверени, – да остварује друга права у складу са законом. Члан Већа има следеће дужности: – да функцију обавља у складу са принципима Етичког кодекса чланова Државног већа тужилаца, – да функцију обавља савесно, у складу са начелима поступања и одлучивања, – да благовремено пријави одсуство са седнице, – да обавести Веће о постојању разлога који могу да доведу у сумњу његову непристрасност. Права и дужности члан Већа стиче ступањем на функцију. Обавештавање Већа о покренутом кривичном поступку или лишењу слободе Члан 11. Надлежни јавни тужилац је дужан да обавести Веће уколико је против носиоца јавнотужилачке функције или члана Већа покренут кривични поступак или је лишен слободе. Обавештавање Већа се врши у циљу обезбеђења и гарантовања самосталности јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и чланова Већа. Годишњи извештај о раду Члан 12. Веће подноси Народној скупштини редовни годишњи извештај о раду у претходној години. Годишњи извештај садржи хронолошки приказ годишњих активности Већа и податке о редовном и ванредном јавном реаговању Већа на постојање политичког утицаја на рад јавног тужилаштва. Веће разматра и усваја годишњи извештај о раду најкасније до 1. марта текуће године. Годишњи извештај о раду доставља се Народној скупштини најкасније до 15. марта текуће године и објављује се на интернет презентацији Већа. Годишњи план рада Члан 13. Веће припрема годишњи план рада. Годишњи план рада има програмски карактер и садржи: дефинисање постојећег стања у областима за које се подноси годишњи извештај; утврђивање краткорочних и средњорочних циљева у складу са дефинисаним дугорочним циљевима; утврђивање рокова и начина мерења остварљивости резултата; планирање краткорочних и средњорочних програмских активности са становишта утврђених циљева уз временско опредељење њиховог спровођења; оправдање појединачних спроведених активности са становишта утврђених циљева; мерење степена остварености циљева; планирање програма даљих активности, годишњи распоред послова. Веће припрема годишњи план за наредну годину најкасније до 25. децембра текуће године. ГЛАВА II НАЧИН РАДА ВЕЋА Председник Већа Члан 14. Председник представља Веће, руководи радом и врши друге послове у складу са Законом и овим пословником. Председник има следећа овлашћења: – стара се да рад Већа буде у складу са законом и овим пословником, – организује и усклађује рад Већа, – сазива седнице Већа и њима председава, – потписује писмене отправке одлука и друге акте Већа, – саставља предлог дневног реда и обавља друге радње ради припремања седнице Већа, – предузима мере за несметано одвијање седнице, – спроводи одлуке поводом примене Пословника, – стара се о правилном административном и финансијском пословању Већа и издаје упутства која се односе на пословање Већа, – надзире вођење евиденција, списа и докумената Већа, – представља и заступа Веће пред домаћим и страним органима и организацијама и преноси поједина овлашћења за заступање, – стара се о сарадњи Већа са Републичким јавним тужилаштвом, Високим саветом судства и другим органима и организацијама, тужилачким и правосудним саветима других држава и међународним организацијама, – подноси захтеве за обезбеђење средстава за рад Већа и потписује предлог буџета потребних средстава за рад Већа, – доноси одлуку о удаљењу са функције члана Већа, – доноси одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Већа, – спроводи одлуке Већа и врши друга поверена овлашћења у складу са законом и Пословником. Заменик председника Већа Члан 15. Заменика председника Веће бира из реда изборних чланова Већа носилаца јавнотужилачке функције. Заменик председника Већа обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености. Предлог за избор или разрешење заменика председника могу ставити три члана Већа. Заменик председника се бира на период до истека мандата члана Већа. Функција заменика председника престаје: на лични захтев, престанком функције члана Већа или разрешењем функције заменика председника. Стална радна тела Члан 16. Стална радна тела Већа су: изборна комисија и дисциплински органи. Чланове сталних радних тела Веће бира на посебној седници. Приликом избора чланова сталних радних тела, Веће узима у обзир предлоге колегијума јавних тужилаштава и предлоге струковних и стручних удружења. Начин рада сталних радних тела Члан 17. Начин рада сталних радних тела прописује Веће општим правним актима. Стална радна тела одлучују на седницама. Седнице сталних радних тела се одржавају у седишту Већа, а по потреби могу да се одрже и ван седишта. Повремено радно тело Члан 18. Ради разматрања појединих питања из своје надлежности и давања предлога, мишљења и стручних образложења, односно предузимања одређених радњи, Веће образује повремено радно тело. Повремено радно тело чини најмање три члана. У одлуци о образовању повременог радног тела Веће одређује надлежност и чланове, а по потреби и рок у коме повремено радно тело поступа. Веће може именовати и заменике чланова, за случај спречености. Чланови повременог радног тела могу бити чланови Већа, носиоци јавнотужилачке функције и друга стручна лица. Најмање један члан радног тела мора бити члан Већа. Председника повременог радног тела, који је уједно и известилац о раду радног тела, бирају чланови радног тела на првом састанку. Повремено радно тело одлуке доноси по правилу сагласношћу свих чланова, а уколико то није могуће, одлуке се доносе већином гласова чланова тела. Седницама повременог радног тела може да присуствује било који члан Већа, као и друга стручна лица на позив члана радног тела. Присутна стручна лица могу да учествују у раду, уколико повремено радно тело то одобри. Повремено радно тело престаје са радом усвајањем предлога или извештаја у ком је изнето мишљење или стручно образложење на седници Већа, истеком рока или предузимањем одређене радње. Рад повременог радног тела може да престане и одлуком Већа. Етички одбор Члан 19. Веће одлуком образује Етички одбор, као повремено радно тело, ради старања о поштовању Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије. Етички одбор је овлашћен да: – се стара о успостављању и развоју стандарда професионалне етике носилаца јавнотужилачке функције у циљу доприноса јачања владавине права и поверења јавности у вршење јавнотужилачке функције, – предузима радње на јачању свести о садржини и значају стандарда професионалне етике, – указује на поступке којима се угрожавају стандарди професионалне етике, – предлаже превентивне мере у циљу јачања професионалне етике, – сарађује са повереником и дисциплинским органима, као и другим органима и организацијама које се баве питањима професионалне етике, – на захтев Већа или носиоца јавнотужилачке функције даје мишљење и препоруке, – сачињава извештај о поступању. Етички одбор има пет чланова од којих је један изборни члан Већа, три носиоци јавнотужилачке функције, а један личност која се јавно афирмисала у одбрани етичких вредности. Чланове Етичког одбора бира Веће на период од три године и могу бити поново бирани. Чланови Етичког одбора могу бити разрешени одлуком Већа пре истека мандата или на лични захтев. Начин рада Етичког одбора Веће уређује посебним актом. Етички одбор подноси Већу годишњи извештај о раду. Радна група за праћење правосудних закона Члан 20. Веће одлуком образује радну групу за праћење правосудних закона, као повремено радно тело, ради стручне помоћи Већу у поступку: давања мишљења о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаштва, као и других закона која јавна тужилаштва примењују; праћења примене правосудних закона који су на снази, као и анализе нацрта правосудних закона ради давања мишљења и предлога. Радна група има три члана од којих је један изборни члан Већа, један носилац правосудне функције који се истакао у научном и теоријском раду, а један професор правног факултета. Чланове радне групе бира Веће на период од три године и могу бити поново бирани, изузев изборног члана Већа коме мандат траје до истека мандата члана Већа. Чланови радне групе могу бити разрешени одлуком Већа пре истека мандата или на лични захтев. Радна група за праћење правосудних закона подноси Већу годишњи извештај о раду. Радна група за програме обуке Члан 21. Веће одлуком образује радну групу за програм обуке, као повремено радно тело, ради стручне помоћи Већу у поступку: утврђивања програма почетне обуке; давања сагласности на програме сталне обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца и програме обуке тужилачког особља; утврђивања посебног програма обуке тужилачких помоћника и приправника; давања сагласности на именовање сталних предавача из реда носилаца јавнотужилачке функције; одређивања броја корисника почетне обуке; доношења одлуке о обавезној сталној обуци у случају избора за јавно тужилаштво вишег степена, промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада или отклањања недостатака у раду уочених приликом вредновања рада. Радна група има три члана од којих је један изборни члан Већа, а два су носиоци јавнотужилачке функције. Чланове радне групе бира Веће на период од три године и могу бити поново бирани, изузев изборног члана Већа коме мандат траје до истека мандата члана Већа. Чланови радне групе могу бити разрешени одлуком Већа пре истека мандата или на лични захтев. Радна група за програм обуке подноси Већу годишњи извештај о раду. Повереник за самосталност *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21а Повереник за самосталност именује се из редова јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, изборних чланова Већа. Повереник за самосталност: – поступа по захтевима јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца за заштиту од недозвољеног утицаја; – испитује постојање недозвољеног утицаја испољеног у јавности, преко медија, друштвених мрежа, на јавним скуповима или на неки други јаван начин; – прибавља потребне доказе и информације о постојању недозвољеног утицаја; – подноси образложени предлог за сазивање седнице Већа ради одлучивања о постојању недозвољеног утицаја; – на седници Већа представља чињенично стање и даје предлог одлуке; – сарађује са надлежним институцијама у спровођењу обука јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца о препознавању и реаговању на недозвољени утицај; – предлаже Већу мере за спречавање недозвољеног утицаја; – сарађује са Етичким одбором и дисциплинским органима; – води евиденцију о свим случајевима недозвољеног утицаја; – подноси Већу годишњи извештај о недозвољеном утицају на носиоце јавнотужилачке функције најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину, као и увек када Веће то затражи. Административно-техничку помоћ у обављању послова из става 2. овог члана обезбеђује Административна канцеларија Већа. *Службени гласник РС, број 39/2021 Захтев за заштиту од недозвољеног утицаја *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21б Jавни тужилац и заменик јавног тужиоца, који сматра да постоји недозвољен утицај на његов рад, може поднети Већу захтев за заштиту од недозвољеног утицаја. Захтев за заштиту од недозвољеног утицаја, поред података о подносиоцу захтева, садржи кратак опис чињеничног стања, укључујући опис начина на који је извршен недозвољен утицај, ко је то учинио и када је то учињено. Захтев може да садржи и предлоге за прикупљање одређених информација, доказа или исказа од значаја за утврђење чињеничног стања, а које подносилац захтева није могао сам да прибави. *Службени гласник РС, број 39/2021 Поступање по захтеву за заштиту од недозвољеног утицаја *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21в Захтев за заштиту од недозвољеног утицаја поднет Већу доставља се Поверенику за самосталност. По пријему захтева, Повереник за самосталност утврђује да ли је захтев потпун и разумљив и да ли су вероватни наводи о постојању недозвољеног утицаја. Када је захтев неразумљив или наводи у захтеву не пружају довољно основа да се може испитати постојање недозвољеног утицаја, Повереник за самосталност оставиће подносиоцу додатни рок од осам дана да уреди захтев. Ако у додатном року подносилац захтев не уреди, сматраће се да исти није ни поднет. Лицу за које је у захтеву наведено да је извршило недозвољени утицај упућује се писани позив да се у року од осам дана изјасни на наводе из захтева за заштиту од недозвољеног утицаја. Ако то сматра потребним, по сопственој иницијативи или на предлог подносиоца захтева, Повереник за самосталност може обавити поверљиви разговор са подносиоцем захтева, као и затражити информације и доказе од државних органа, јавних установа, правних и физичких лица. *Службени гласник РС, број 39/2021 Сазивање ванредне седнице Већа за одлучивање о недозвољеном утицају *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21г Када наводи из захтева за заштиту од недозвољеног утицаја, прибављени докази, информације или изјаве пружају довољно основа да се може одлучивати о постојању недозвољеног утицаја, Повереник за самосталност подноси председнику Већа образложен предлог за сазивање ванредне седнице Већа на којој се одлучује о постојању недозвољеног утицаја. У случају постојања недозвољеног утицаја испољеног у јавности, преко медија, друштвених мрежа, на јавним скуповима или на неки други јаван начин, председник Већа сазива седницу Већа и по сопственој иницијативи или на образложен предлог било ког члана Већа. *Службени гласник РС, број 39/2021 Одржавање седнице Већа за одлучивање о недозвољеном утицају *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21д Председник Већа сазива седницу Већа за одлучивање о недозвољеном утицају без одлагања. Председник Већа унапред утврђује дневни ред седнице и о тако утврђеном дневном реду се не гласа и он се не може мењати. Повереник за самосталност излаже чињенично стање у вези са извршеним недозвољеним утицајем и предлаже одлуку Већа. Одредбе овог пословника које уређују ванредну седницу Већа примењују се и на ванредну седницу Већа на којој се одлучује о недозвољеном утицају ако одредбама овог члана и члана 21г овог пословника није другачије одређено. *Службени гласник РС, број 39/2021 Поступање Већа у случају недозвољеног утицаја *Службени гласник РС, број 39/2021 Члан 21ђ Ако на седници утврди постојање недозвољеног утицаја на носиоце јавнотужилачке функције или јавно тужилаштво, Веће може да изда саопштење за јавност, да сазове конференцију за медије, као и да се обрати: – руководиоцу државног органа, у коме је запослен државни службеник који је извршио недозвољени утицај; – надлежној адвокатској комори уколико је недозвољени утицај извршен од стране адвоката; – Савету за штампу, медијском удружењу и главном и одговорном уреднику медија чији је новинар извршио недозвољени утицај; – привредној комори чији је члан извршио недозвољени утицај; – руководиоцима других органа, организација, установа, институција и удружења чији је члан, односно запослен, извршио недозвољени утицај. Веће може и да препоручи мере за спречавање будућег недозвољеног утицаја. *Службени гласник РС, број 39/2021 Административна канцеларија Члан 22. Унутрашње уређење канцеларије и систематизација радних места уређује се општим актом који доноси Веће на предлог секретара. Унутрашње јединице канцеларије Члан 23. Ради обављања правних, економских и других стручних послова у оквиру канцеларије организују се унутрашње јединице. Делокруг послова и однос унутрашњих јединица прописује Веће општим актом. Изборни члан Већа носилац јавнотужилачке функције, одлуком Већа о годишњем распореду послова, задужује се да прати рад једне или више унутрашњих јединица канцеларије. Секретар Већа Члан 24. Секретар у оквиру руковођења канцеларијом има следеће дужности: – помаже председнику и заменику председника у организовању, припремању и вођењу седнице Већа, – стара се о изради и достављању материјала потребног за рад и одлучивање Већа, сталних и повремених радних тела Већа, – стара се о примени закона и Пословника у оквиру својих овлашћења, – припрема нацрт годишњег извештаја, – припрема предлог правилника којим се регулише унутрашње уређење канцеларије и систематизација радних места у канцеларији, – стара се о обезбеђењу и унапређењу услова за рад Већа, – предлаже нацрт одлуке о врсти и начину вођења уписника, – стара се о пружању административне и стручне подршке сталним и повременим радним телима, – стара се о извршавању одлука Већа, сталних и повремених радних тела, – обавља и друге послове у складу са законом и актима Већа, као и послове по овлашћењу чланова Већа. Председник може да овласти секретара да потписује одређена писмена Већа. Секретар Већа је државни службеник по положају кога на пет година одлуком поставља Веће. Секретар може бити поново постављен без интерног или јавног конкурса. ГЛАВА III СЕДНИЦЕ ВЕЋА Седница Већа Члан 25. Веће разматра питања и доноси одлуке на седницама. Седница Већа може бити редовна и ванредна. Веће одлуке доноси гласањем. У раду седнице, по одобрењу председника, учествује секретар и друга лица запослена у Административној канцеларији. На предлог члана, по одобрењу председника, седници могу присуствовати и друга лица, а ради разматрања појединих тачака дневног реда. Носилац јавнотужилачке функције и друго лице о чијем статусу, праву или обавези се одлучује на седници има право да се непосредно обрати Већу. *Службени гласник РС, број 46/2017 Јавност седнице Члан 26. Седнице Већа су јавне. Седници могу да присуствују заинтересована лица и представници средстава јавног информисања до броја расположивих места у просторији Већа, а према редоследу пријављивања канцеларији. Веће може да одлучи да ради у седници затвореној за јавност, у целини или у делу, ако то налажу интереси јавног реда, заштите тајности података, националне безбедности, морала и интереси малолетника, као и приватности носиоца јавнотужилачке функције или лица о чијем статусу, праву или обавези се одлучује, уколико то лице захтева да седница буде затворена за јавност. Веће одлучује у седници затвореној за јавност приликом одлучивања о правним лековима у дисциплинском поступку и утврђивања разлога за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Редовна седница Члан 27. Редовна седница Већа одржава се сваке последње среде у месецу. Уколико је последња среда у месецу нерадни дан, седница се одржава први наредни радни дан. Чланови Већа се обавештавају позивом о редном броју седнице, времену и месту одржавања седнице. Уз позив за седницу члановима Већа се доставља предлог дневног реда, записник са претходне седнице и материјал за седницу. Позив за редовну седницу са свим прилозима доставља се члановима Већа најкасније пет дана пре дана за који је редовна седница заказана. О припреми и достављању материјала за седницу стара се канцеларија. Ванредна седница Члан 28. Председник заказује ванредну седницу по потреби или на предлог најмање три члана Већа. Председник је дужан да закаже ванредну седницу на предлог најмање три члана Већа у року од осам дана од дана пријема захтева. Ванредна седница на захтев три члана Већа одржаће се најкасније у року од петнаест дана од дана заказивања. Предлог чланова Већа за заказивање ванредне седнице садржи предлог дневног реда и дана у ком седница треба да буде одржана, а имајући у виду рокове из ст. 2. и 3. овог члана. Ванредна седница телефонским и електронским путем Члан 29. Председник може одржати ванредну седницу телефонским путем. Ванредна седница телефонским путем одржава се из разлога хитности када одлука која је на дневном реду не изискује расправу и увид у материјал. Ванредна седница телефонским путем одржава се тако што председник усмено путем телефона саопштава члановима Већа разлоге одржавања ванредне седнице и предложени дневни ред. Ванредна телефонска седница започиње позивањем првог члана Већа, а окончава се позивањем последњег члана Већа и може трајати најдуже пет сати. Уколико се неко од чланова Већа није јавио или није доступан, тај податак се уноси у записник. Ванредна телефонска седница не сматра се одржаном ако се на телефонски позив јавило мање од шест чланова Већа. У том случају сачињава се посебан записник о позивању. Ванредну телефонску седницу могуће је одржати и путем електронске поште. У том случају члановима Већа се оставља рок од пет сати да одговоре. Одмах након одржане седнице саставља се записник који се шаље електронском поштом члановима Већа. Председник може овластити члана Већа да одржи ванредну седницу телефонским путем. Дневни ред седнице Члан 30. Председник предлаже дневни ред редовне седнице, ванредне седнице коју је заказао и ванредне седнице телефонским путем. Члан Већа је овлашћен да предложи допуну дневног реда. Члан Већа има право понављања истог предлога тачке дневног реда, али не на истој седници. Предлог се сматра усвојеним уколико за њега гласа шест чланова Већа. Члан Већа чији је предлог тачке дневног реда усвојен, по правилу, је известилац по тој тачки дневног реда. Предлог тачке дневног реда увек може бити повучен. Председавање и отварање седнице Члан 31. Седницом председава председник, а у случају његове спречености заменик председника. Председник отвара седницу Већа и утврђује да ли постоји потребна већина за рад Већа. Расправа Члан 32. Након усвајања дневног реда, председник отвара расправу по свакој тачки дневног реда појединачно. Чланови Већа имају право да учествују у расправи. У расправи имају право да учествују и друга лица у смислу члана 26. став 5. овог пословника. Председник даје реч према редоследу пријављивања. Расправа почиње излагањем известиоца. Известилац је дужан да објективно и непристрасно износи правно и чињенично стање и да предложи Већу одлуку о тачки дневног реда. Расправа се сматра окончаном када се више нико не јавља за реч. По окончаној расправи, председник ставља на гласање предлог известиоца, а може и сам да предложи доношење одлуке по тој тачки. Уколико неко од чланова Већа стави предлог другачији од предлога известиоца, председник и тај предлог ставља на гласање. Одлучивање Члан 33. Веће одлучује гласањем. Гласање је јавно, осим ако Веће не одлучи да се о предлогу гласа тајно. Предлог да се гласа тајно може да изнесе сваки члан Већа. Уколико је гласање тајно, Веће одређује начин на који ће се гласање обавити. Гласање о сваком предлогу врши се дизањем руке за предлог или против предлога. Након обављеног гласања, председник закључује гласање и саопштава резултат гласања. Одлука је донета ако је за предлог гласало најмање шест чланова Већа. Члан Већа има право да издвоји мишљење које може да изнесе усмено или достави у писаној форми, најкасније десет дана од дана одржавања седнице на којој се гласало о предлогу. Издвојено мишљење изнето у писаној форми саставни је део записника. Када Веће доноси одлуке против којих је дозвољено вођење управног спора, сачињава се посебан записник о већању и гласању у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак. Закључивање седнице Члан 34. Након окончања расправе и одлучивања по свим тачкама дневног реда и уколико се нико више не јавља за реч, председник закључује седницу. Одржавање реда на седници Члан 35. Председник се стара о одржавању реда на седници. Председник опомиње члана Већа или друго присутно лице које омета рад Већа на седници. Ако опоменуто лице настави да омета рад Већа на седници, на предлог председника или члана Већа, Веће доноси одлуку о његовом удаљењу са седнице. Лице у односу на које је донета одлука о удаљењу обавезно је да одмах по доношењу одлуке напусти просторију у којој се седница Већа одржава. Мера удаљења односи се само на седницу Већа на којој је изречена. Повреда Пословника Члан 36. Сваки члан Већа има право и обавезу да указује на повреду Пословника. Сваки члан Већа има право да захтева да се Веће изјасни о повреди Пословника. Одлагање, прекид седнице и пауза Члан 37. Седница се одлаже уколико седници не присуствује потребан број чланова Већа или остала позвана лица чије је присуство неопходно или ако није испуњен неки други услов за њено одржавање. Седница се прекида ако се не може одржати ред на седници или ако у току седнице престане да постоји неки услов неопходан за њено одржавање. Седницу одлаже и прекида председник. Седница Већа може бити прекинута и одлуком Већа. Током седнице председник може да одреди паузу, самостално или на предлог члана Већа, а ради одмора или консултација о поједином питању. Тонски запис седнице Члан 38. Веће може одлучити да се седница Већа тонски снима. Тонски снимци чувају се у електронској форми. Секретар доставља канцеларији тонски запис ради правилне израде записника. Записник са седнице Члан 39. На седници Већа води се записник који садржи: – редни број седнице, – место, датум и време одржавања седнице, – број присутних чланова Већа, њихова имена, као и имена и функције других присутних лица, – имена одсутних чланова Већа, као и податак да ли је изостанак оправдан, – констатацију да ли је присутан број чланова Већа потребан за одлучивање, – податак о томе да ли је седница затворена за јавност, – дневни ред седнице, – садржину расправе по свакој тачки дневног реда, – податке о предузетим мерама поводом одржавања реда на седници и о лицима којима су мере изречене, – начин и резултат гласања по свим тачкама дневног реда поводом којих се доноси одлука Већа, – изузета и издвојена мишљења чланова Већа поводом одлука по појединим тачкама дневног реда, – податке о прекиду седнице и паузи, – податке о времену завршетка седнице и – друге податке са седнице за које се оцени да су од значаја. Записничар је лице запослено у канцеларији које одреди секретар. По завршетку седнице записник се доставља свим члановима Већа. Усвајање записника Члан 40. Записник са претходне седнице усваја се, по правилу, до завршетка наредне седнице Већа. Члан Већа има право да стави примедбе на записник, писмено пре седнице или усмено на седници на којој се усваја записник. Председник констатује да је записник усвојен без примедби, са прихваћеним изменама или да није усвојен. Усвојени записник потписују председник и државни службеник из канцеларије који је водио записник. За чување записника одговоран је секретар. Записник се чува трајно. Акти Већа Члан 41. Веће доноси Пословник, правилнике, решења, закључке и друге акте. Нацрте аката припрема канцеларија. Одлуке Већа против којих је дозвољен правни лек морају бити образложене. Акте Већа потписује председник, а у његовом одсуству то чини заменик председника. У поступку за доношење аката Већа сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. Одлуке и општи акти Већа објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет презентацији Већа. Поступање у вези са тајним подацима Члан 42. Информације о раду Већа доступне су јавности. Веће је у обавези да тајне податке одређује и штити на начин како је то прописано законом којим се уређује тајност података. Изузеће Члан 43. Председник и члан Већа морају се сами изузети из расправе и одлучивања која се тичу њих самих, крвних сродника у правој линији до било кога степена сродства, крвних сродника у побочној линији до четвртог степена, сродника по тазбини до другог степена, брачног друга – чак и онда када је брак престао, ванбрачног партнера, духовног сродства (кумство), стараоца, хранитеља, усвојиоца и усвојеника, као и када постоје друге околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. Председник и члан Већа не морају да се изузму из расправе и одлучивања по питањима која се тичу њих самих уколико се разматрање и одлучивање односи на распоред послова у оквиру Већа, годишњи распоред послова и чланство у повременим радним телима. Седници Већа не присуствује члан Већа који је учествовао у поступку који је претходио одлучивању Већа о истом питању. Чланови Већа су дужни да обавесте председника о могућем сукобу интереса који може настати у току њиховог рада. Сваки члан Већа има право да затражи изузеће другог члана Већа, а дужан је да предлог образложи. Лице о коме се одлучује има право да Веће обавести о постојању разлога за изузеће члана Већа и да затражи изузеће члана Већа. Члан Већа о чијем се изузећу одлучује може учествовати у расправи, али не и у гласању. Члан Већа који је изузет не може учествовати у поступку или расправи која се односи на питање због којег је изузет. Веће доноси закључак о изузећу. ГЛАВА IV ПОСТУПАК ИЗБОРА Појам поступка избора Члан 44. Поступак избора подразумева: – поступак предлагања кандидата за први избор заменика јавног тужиоца, – поступак избора заменика јавног тужиоца, – поступак предлагања кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавног тужиоца, – поступак избора на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран. Поступак избора Члан 45. Поступак избора обухвата: – оглашавање избора, – форму и садржину огласа, – садржину пријаве на оглас, – проверу уредности пријава, – утврђивање стручности, оспособљености и достојности, – обављање разговора са кандидатима, – састављање ранг листе, – приговор на ранг листу, – одлучивање Већа по приговору на ранг листу, – форму и садржину одлуке о предлогу кандидата за заменика јавног тужиоца који се први пут бира, – форму и садржину одлуке о избору заменика јавног тужиоца, – форму и садржину одлуке о предлогу кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавног тужиоца, – посебна правила о избору на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран, – форму и садржину одлуке о избору на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран, – достављање одлуке о избору. Јавност у поступку избора Члан 46. На интернет презентацији Већа објављује се: оглас поводом расписаног конкурса; податак о дану, часу и месту одржавања писаног испита и разговора, резултат са писаног испита под шифром, ранг листа, коначна ранг листа, предлог за избор и одлука о избору. Права особа са инвалидитетом Члан 47. Кандидату који има утврђен статус особе са инвалидитетом, Веће одлуком одобрава додатна помагала уколико је коришћење таквих помагала потребно да би се кандидату омогућило равноправно учешће на конкурсу. Захтев за коришћење додатних помагала, са приложеном документацијом којом се потврђује инвалидитет, доставља се уз пријаву на оглас. Оглашавање избора Члан 48. Веће доноси одлуку о оглашавању избора најкасније шест месеци пре истека функције јавног тужиоца, а три месеца од дана када је место заменика јавног тужиоца постало слободно или упражњено. Оглас се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног обавештавања које покрива територију целе Републике Србије, као и на интернет презентацији Већа. Форма и садржина огласа Члан 49. Оглас се објављује у форми коју је утврдило Веће. Оглас који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” садржи: – број и назив јавнотужилачких места за које је оглас расписан, – опште и посебне услове за пријаву, – начин пријављивања, – рок за подношење пријаве. Форма и садржина пријаве на оглас Члан 50. Пријаве се подносе у писаној форми Већу у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз пријаву на оглас кандидат доставља конкурсну документацију. Под конкурсном документацијом подразумева се: 1) оверена копија дипломе о завршеном акредитованом правном факултету са називом „дипломирани правник”, 2) оверена копија уверења о положеном правосудном испиту, 3) уверење о држављанству Републике Србије, 4) извештај из казнене евиденције, 5) уверење о здравственој способности, 6) изјава подносиоца о томе да ли му је престао радни однос због теже повреде дужности из радног односа у државном органу, 7) потврда о радном искуству у правној струци после положеног правосудног испита, 8) лична и радна биографија са навођењем података о завршеним специјалистичким академским, мастер академским, магистарским или докторским студијама; податка о објављеним стручним и научним радовима из области правне струке и науке; податка о познавању језика националних мањина; опционо податак о националној припадности уколико конкурише за неко од јавних тужилаштава где се примењује члан 60. овог пословника, као и друге податке од значаја за одлучивање. Веће прописује формулар који обухвата личну и радну биографију и изјаву подносиоца из става 3. алинеја 6. и 8. овог члана. Формулар се објављује на интернет презентацији Већа. Давање неистинитих података има за последицу искључивање кандидата из разматрања или покретање дисциплинског поступка. Кандидат који је носилац јавнотужилачке функције не подноси доказе о испуњености услова за избор. Провера уредности пријава Члан 51. Веће одлуком образује трочлану комисију која утврђује благовременост и потпуност поднетих пријава. Неблаговремене и непотпуне пријаве комисија одбацује закључком. Комисија закључком одбацује пријаву и уколико из извештаја из казнене евиденције, који је уз пријаву достављен, произилази да је кандидат осуђен на казну затвора од шест месеци или кривично дело које га чини недостојним. На закључак је дозвољен приговор Већу у року од три дана од дана достављања. Благовремене и потпуне пријаве комисија доставља Већу на даљи поступак. Утврђивање стручности, оспособљености и достојности кандидата Члан 52. По пријему благовремене и потпуне пријаве спроводи се утврђивање стручности, оспособљености и достојности кандидата у складу са општим правим актом Већа којим се прописују критеријуми и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности. Разговор са кандидатима Члан 53. Када по Закону или општем акту Већа постоји обавеза обављања разговора са кандидатом, односно организовања испита, Веће благовремено обавештава кандидата о времену и месту обављања разговора или одржавања испита. Јавност на разговору Члан 54. Веће, на захтев кандидата, одобрава присуство стручне и друге јавности на разговору. Захтев за присуство мора бити поднет најкасније пет дана пре дана одржавања разговора. Веће може одлучити да разговоре видео и аудио снима. Ранг листа Члан 55. При предлагању и избору кандидата за јавнотужилачку функцију Веће саставља ранг листу кандидата на основу стручности, оспособљености и достојности кандидата, а према критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности које прописује Веће, у складу са Законом. Испуњеност критеријума стручности и оспособљености исказује се оценом или бодовима. Ранг листа се сачињава тако што се као прворангирани кандидат уписује кандидат са највишом оценом, односно највећим бројем бодова, а као последње рангирани кандидат са најнижом оценом, односно најмањим бројем бодова. Уколико два или више кандидата имају исту оцену, односно исти број бодова, њихова имена се уписују по азбучном редоследу презимена и имена. Ранг листа се објављује на интернет презентацији Већа. Приговор на ранг листу Члан 56. Сваки кандидат има право приговора на ранг листу. Приговор се подноси због повреде одредаба овог пословника којима се уређује поступак избора. Приговор се доставља у писаној форми Већу у року од три дана од дана објављивања ранг листе на интернет презентацији Већа. Одлуке Већа по приговору на ранг листу и утврђивање коначне ранг листе Члан 57. Недозвољен или неблаговремен приговор на ранг листу Веће одбацује закључком. Веће усваја приговор на ранг листу уколико је основан и мења ранг листу у складу са усвојеним приговором. Веће одбија приговор на ранг листу уколико је неоснован. Одлука по приговору на ранг листу мора бити образложена. После одлучивања по приговору Веће утврђује коначну ранг листу кандидата. Одлука Већа о избору заменика јавног тужиоца и о предлагању кандидата за избор Члан 58. Веће бира заменика јавног тужиоца, односно предлаже кандидате за избор за јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца који се први пут бира на основу коначне ранг листе. Веће бира, односно предлаже кандидата који је остварио највишу оцену, односно највећи број бодова. У случају када Веће утврђује листу кандидата за Републичког јавног тужиоца и јавног тужиоца, може предложити једног или више кандидата, по редоследу са коначне ранг листе почев од кандидата који је остварио највишу оцену, односно највећи број бодова. Уколико је више кандидата прворангирано, приликом одлучивања о избору и предлагању Веће узима у обзир податке из личне и радне биографије кандидата. Заступљеност припадника националних мањима и познавање стручне правне терминологије на језику националне мањине Члан 59. Ради обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и припадника већинске нације, у поступку избора Веће води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине који је у службеној употреби у суду. Посебна правила о одлучивању Члан 60. Пре доношења одлуке о избору, односно предлагању кандидата за заменика јавног тужиоца у јавним тужилаштвима на подручју локалних самоуправа у којима је у службеној употреби језик или писмо националне мањине, Веће прибавља податке о националном саставу становништва локалних самоуправа, као и о националном саставу носилаца јавнотужилачке функције у том јавном тужилаштву. Уколико национални састав носилаца јавнотужилачке функције није сразмеран националном саставу становништва на подручју надлежности јавног тужилаштва, Веће ће, по правилу, изабрати, односно предложити кандидата оне националне припадности чији би избор, односно предлагање допринело сразмерности националног састава и то највише рангираног кандидата те националне припадности, уколико његова оцена, односно број бодова нису испод 90% оцене, односно броја бодова прворангираног кандидата. Посебна правила о одлучивању из става 2. овог члана примењиваће се у односу на оне кандидате који су се конкурсној документацији изјаснили о својој националној припадности и дали сагласност Већу за примену посебних правила. Одлука о предлогу кандидата за заменика јавног тужиоца који се први пут бира Члан 61. Веће доноси одлуку о предлогу за избор заменика јавног тужиоца који се први пут бира, на основу коначне ранг листе. Одлука из става 1. овог члана мора бити образложена и објављује се на интернет презентацији Већа. Одлука о избору заменика јавног тужиоца Члан 62. Веће доноси одлуку о избору заменика јавног тужиоца на основу коначне ранг листе. Одлука о избору садржи увод, диспозитив и образложење. Одлука о избору заменика јавног тужиоца објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет презентацији Већа. Одлука Већа о избору кандидата за заменика јавног тужиоца је коначна. Одлука о предлогу кандидата за Републичког јавног тужиоца и јавног тужиоца Члан 63. На основу коначне ранг листе Веће доноси одлуку о предлогу за избор јавног тужиоца, у форми утврђене листе кандидата. Одлука о предлогу садржи предлог једног или више кандидата за избор јавног тужиоца. Одлука о предлогу мора бити образложена и објављује се на интернет презентацији Већа. Посебна правила о поступку избора на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран Члан 64. Најкасније три месеца пре истека рока од три године од дана ступања на функцију заменика јавног тужиоца, Веће прибавља податке о оцени рада заменика јавног тужиоца који је први пут изабран. Оцена рада прибавља се од јавног тужилаштва у коме је заменик јавног тужиоца који је први пут изабран вршио јавнотужилачку функцију. Најкасније осам дана пре дана којим истиче рок од три године од дана ступања на функцију заменика јавног тужиоца, Веће доноси одлуку о избору на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран. Веће на сталну функцију не може изабрати заменика јавног тужиоца који је први пут изабран уколико је његов рад једном оцењен оценом „не задовољава”. Одлука о избору на сталну функцију заменика јавног тужиоца који је први пут изабран Члан 65. Веће одлуком о избору на сталну функцију бира заменика јавног тужиоца који је први пут изабран. Одлука о избору садржи увод, диспозитив и образложење. Одлука о избору на сталну функцију објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет презентацији Већа. Одлука о избору кандидата за заменика јавног тужиоца је коначна. ГЛАВА V ПОСТУПАК ЗА ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ Одлука о престанку функције Члан 66. Веће утврђује постојање разлога за престанак функције и за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца и о томе доноси посебну одлуку коју у случају када утврди постојање разлога за разрешење јавног тужиоца доставља Влади. Одлука о престанку функције и разрешењу заменика јавног тужиоца садржи увод, диспозитив, образложење и поуку о правном леку. Одлука којом се утврђују разлози за разрешење јавног тужиоца садржи увод, диспозитив и образложење. Одлука о престанку функције на лични захтев има само увод и диспозитив. ГЛАВА VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Усвајање Пословника и доношење измена и допуна Члан 67. Одлуку о усвајању Пословника доноси Веће на седници. Писани предлог за измене и допуне Пословника може поднети сваки члан Већа. Предлог се подноси председнику који је дужан да предлог достави свим члановима најмање десет дана пре одржавања седнице. Ступање на снагу Члан 68. Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Даном ступања на снагу овог пословника, престају да важе одредбе Пословника о раду Државног већа тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 55/09, 43/15 и 4/16), изузев Главе III „Поступак избора”, која се примењује до 1. септембра 2017. године. На основу чл. 61. и 75. Закона о државним службеницима (,,Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17 и 95/18), члана 8. Одлуке о образовању и раду Административне канцеларије Државног већа тужилаца (,,Службени гласник РС”, број 55/09) и члана 33. Пословникa о раду Државног већа тужилаца (,,Службени гласник РС”, бр. 29/17 и 46/17), Државно веће тужилаца на седници одржаној 24. фебруара 2020. године, донело је ПРАВИЛНИК о попуњавању извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Државног већа тужилаца "Службени гласник РС", број 19 од 4. марта 2020. Члан 1. Овим правилником ближе се уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Административна канцеларија), састав конкурсне комисије, начин провере компетенција и критеријуми и мерила за избор на радна места у Административној канцеларији. I. ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКОГ РАДНОГ МЕСТА Члан 2. Попуњавање слободног извршилачког радног места може се извршити премештајем запосленог унутар Административне канцеларије, са напредовањем или без њега, по одлуци председника Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Већа). Ако се радно место не попуни премештајем унутар Административне канцеларије, може се спровести поступак преузимања државног службеника из другог државног органа. Ако се радно место не попуни премештајем унутар Административне канцеларије нити премештајем по основу споразума о преузимању, председник Већа може донети одлуку о потреби да се радно место попуни спровођењем интерног конкурса. На интерном конкурсу могу да учествују државни службеници из других државних органа. Председник Већа одлучује из којих државних органа државни службеници могу да учествују на интерном конкурсу. Члан 3. Интерни конкурс за попуњавање слободног извршилачког радног места оглашава се на огласној табли Већа, на интернет презентацији Већа и на други начин који одреди председник Већа. Рок за подношење пријава је осам дана од дана оглашавања интерног конкурса на интернет презентацији Већа и почиње да тече наредног дана од дана оглашавања. Члан 4. Ако интерни конкурс није спроведен или није успео, председник Већа доноси решење о попуњавању радног места спровођењем јавног конкурса. Поступак за пријем приправника путем јавног конкурса, почиње тако што председник доноси решење о попуњавању радног места пријемом приправника. Члан 5. Јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника оглашава се на интернет презентацији и огласној табли Већа, на порталу е-управе и на интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачких радних места, поред података прописаних законом, садржи и податак о томе да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа и да је пробни рад обавезан за оне који први пут заснивају радни однос у државном органу. Рок за подношење пријава не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Председник Већа одређује рок за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника. II. ПОПУЊАВАЊЕ ПОЛОЖАЈА Члан 6. Положај се увек попуњава постављењем, и то: напредовањем државног службеника на положај или виши положај унутар Административне канцеларије; напредовањем државног службеника постављењем на положај или виши положај из другог државног органа и по спроведеном интерном или јавном конкурсу. Члан 7. Председник Већа доноси решење о попуњавању положаја спровођењем интерног односно јавног конкурса. Право учешћа на интерном конкурсу имају државни службеници из Административне канцеларије и државни службеници из других државних органа. Председник Већа одлучује из којих државних органа државни службеници могу да учествују на интерном конкурсу. Члан 8. Интерни конкурс за попуњавање положаја оглашава се на огласној табли Већа, на интернет презентацији Већа и на други начин који одреди председник Већа. Рок за подношење пријава је осам дана од дана оглашавања интерног конкурса на интернет презентацији Већа и почиње да тече наредног дана од дана оглашавања. Члан 9. Јавни конкурс се оглашава на интернет презентацији и огласној табли Већа, на порталу е-управе и на интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Рок за подношење пријава не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Председник Већа одређује рок за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја. Члан 10. У огласу о јавном конкурсу за попуњавање положаја посебно се назначава податак о томе колико траје рад на положају и да су они који немају положен државни стручни испит дужни да доставе доказ о положеном државном стручном испиту у року од 20 дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс. III. ПРИЈАВА НА КОНКУРС Члан 11. Пријава на конкурс (образац) садржи: 1) податке о конкурсу; 2) личне податке; 3) адресу становања; 4) телефон, електронску адресу; 5) образовање, стручне и друге испите подносиоца пријаве који су услов за заснивање радног односа; 6) податак о знању рада на рачунару; 7) податак о знању страног језика; 8) додатне едукације; 9) радно искуство; 10) посебне услове; 11) добровољно дату изјаву о припадности националној мањини; 12) посебне изјаве од значаја за учешће у конкурсним поступцима у државним органима. Уз интерни и јавни конкурс објављује се образац пријаве са попуњеним подацима за одређено радно место у делу које попуњава Веће, изузев података који се односе на шифру пријаве (образац број 1. који је саставни део овог правилника). Члан 12. Пријаве се подносе поштом или непосредно на адресу наведену у тексту огласа. Приликом предаје пријаве на конкурс, пријава добија шифру под којом подносилац пријаве учествује у даљем изборном поступку. Шифра садржи ознаке које се односе на: орган, начин попуњавања радног места, датум оглашавања конкурса, број радног места у тексту огласа, врсту радног места и број пристигле пријаве, према наведеном редоследу. Лица која обављају стручне и административне послове за конкурсне комисију одређују шифре из става 3. овог члана. Подносиоци пријаве се обавештавају о додељеној шифри у року од три дана од пријема пријаве, достављањем наведеног податка на начин који је у пријави назначио кандидат за доставу обавештења. Ознаке шифре пријаве на конкурс су следеће: Број органа – 30215, Ј – ознака за јавни конкурс, И – ознака за интерни конкурс, датум оглашавања (дан, месец, година нпр. 2108–2019) без тачки и размака, број радног места у огласу, И – ознака за извршилачко радно место, Р – ознака за руководиоца унутрашње организационе јединице и П – ознака за положај. IV. КОНКУРСНА КОМИСИЈА Члан 13. Ради спровођења интерног и јавног конкурса, пре оглашавања, у Већу се образује конкурсна комисија (у даљем тексту: комисија). Комисија има председника и два члана. Истовремено са именовањем председника и чланова комисије могу да се именују њихови заменици. Председника и чланове комисије за попуњавање положаја именује Веће, из реда својих чланова. Председника и чланове комисије за попуњавање извршилачког радног места и пријем приправника именује из реда државних службеника председник Већа, на предлог секретара Већа. Члан 14. Ако се попуњава извршилачко радно место или прима приправник један члан комисије је државни службеник који је претпостављен државном службенику на радном месту које се попуњава. Члан 15. Председник и чланови комисије, након што прегледају пријаве приспеле на интерни или јавни конкурс, дужни су да дају писмену изјаву председнику Већа да ли они или са њима повезана лица имају приватни интерес за спровођење конкурса, односно да код њих не постоји сукоб интереса. Кругом повезаних лица са члановима комисије сматрају се брачни или ванбрачни друг, чак и ако су брак или ванбрачна заједница престали, сродници по крви у правој линији до било ког степена сродства, у побочној линији и тазбини закључно са другим степеном сродства, лица са којим је члан комисије у односу старатеља, усвојиоца, усвојеника или хранитеља, као и лица чија делатност може имати утицаја на непристрасно и одговорно обављање изборног поступка или на имовно стање чланова комисије. Члан 16. Комисија одлуке доноси већином гласова. Комисија води записник о свом раду. Чланови комисије дужни су да чувају податке до којих су дошли током спровођења конкурса. Члан 17. Начин обавештавања кандидата у изборном поступку бира комисија, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава, јавности обавештавања и једноставности поступка. Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава службена белешка. О обавештавању кандидата сачињава се белешка у конкурсној документацији одређеног кандидата. Члан 18. На првом састанку комисија, пре оглашавања конкурса, утврђује које функционалне компетенције се проверавају у изборном поступку, као и области знања и вештина које се проверавају, редослед њихове провере, начин и облике провера компетенција и временски оквир провере. V. ИЗБОРНИ ПОСТУПАК Члан 19. По истеку рока за подношење пријава на конкурс, комисија прегледа све приспеле пријаве и на основу података из пријаве саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак. Списак кандидата међу којима се спроводи изборни поступак потписују сви чланови комисије. Списак кандидата из става 2. овог члана објављује се на интернет презентацији Већа према шифрама њихове пријаве. Члан 20. Кандидати међу којима се спроводи изборни поступак обавештавају се о томе када почиње изборни поступак, најмање три дана пре отпочињања изборног поступка. Кандидати се на почетку сваке фазе изборног поступка обавештавају о томе када почиње провера компетенција у истој или наредној фази изборног поступка. Кандидат који се не одазове позиву да учествује у провери једне компетенције обавештава се да је искључен из даљег тока изборног поступка. Члан 21. У изборном поступку комисија може да проверава само оне компетенције које су наведене у огласу о конкурсу и на начин који је наведен у огласу о конкурсу. Члан 22. Изборни поступак спроводи се из више обавезних фаза у којима се проверавају опште функционалне компетенције, посебне функционалне компетенције и понашајне компетенције и фазе у којој се спроводи интервју са конкурсном комисијом. Изузетно из става 1. овог члана, на интерном конкурсу за извршилачка радна места која нису руководећа, не проверавају се опште функционалне и понашајне компетенције, а на јавном конкурсу за пријем приправника не проверавају се посебне функционалне компетенције, осим страног језика када је одређен као потребна компетенција за обављање тог радног места. Кандидат који не испуни мерило за проверу одређене компетенције у једној фази изборног поступка, обавештава се о резултату провере компетенције и не позива се да учествује у провери следеће компетенције у истој или наредној фази изборног поступка. Кандидат који у року од пет радних дана од дана пријема обавештења не достави доказе који се прилажу у изборном поступку, писмено се обавештава да се искључује из даљег дела изборног поступка због недостављања доказа. Члан 23. Резултати провере понашајних компетенција кандидата у једном конкурсном поступку имају важност трајања у свим конкурсним поступцима који се у Већу спроводе у наредне две године од дана провере. Резултати провере општих функционалних компетенција за кандидата који је испунио мерила на провери општих функционалних компетенција у једном конкурсном поступку имају важност трајања у свим конкурсним поступцима који се у Већу спроводе у наредне две године од дана спроведене провере, осим ако кандидат није захтевао нову проверу општих функционалних компетенција. Члан 24. Кандидат у изборном поступку до интервјуа са комисијом, учествује под шифром своје пријаве. Лица која обављају стручне и административне послове за комисију утврђују, пре сваке фазе изборног поступака, да су лица која учествују у изборном поступку под одговарајућом шифром истовремено лица која су поднела пријаву којој је додељена наведена шифра. Лица која обављају стручне и административне послове за комисију дужна су да се старају да комисија, односно стручњаци за области за које се врши провера, односно стручњаци из Службе за управљање кадровима прати кандидата само под шифром његове пријаве. Члан 25. Компетенције кандидата вреднују се додељивањем одређеног броја бодова кандидату након сваке провере компетенција. Укупан број бодова који се могу доделити кандидату у провери компетенција у изборном поступку износи: 1) 70 бодова за положаје од чега за: (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 35 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 2) 65 бодова за радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица од чега за: (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 30 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 3) 60 бодова за извршилачка радна места од чега за: (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције – највише 20 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 25 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова; 4) 45 бодова за приправнике од чега за: (1) опште функционалне компетенције – највише 9 бодова, (2) посебне функционалне компетенције (страни језик) – највише 5 бодова, (3) понашајне компетенције – највише 25 бодова, (4) интервју са конкурсном комисијом – највише 6 бодова. Кандидати који су освојили један бод у провери одређене компетенције, искључују се из даљег изборног поступка. Независно од става 3. овог члана, комисија може пре почетка изборног поступка, да одреди већи број бодова који кандидате у провери једне или више посебних функционалних компетенција искључује из даљег изборног поступка. Члан 26. Кандидатима који учествују у изборном поступку прво се проверавају опште функционалне компетенције: ,,Организација и рад државних органа Републике Србије”, ,,Дигитална писменост” и ,,Пословна комуникација”. Опште функционалне компетенције проверава комисија. Веће може остварити сарадњу са Службом за управљање кадровима или стручњацима за одговарајућу област ради пружања стручне и саветодавне помоћи у поступку провере општих функционалних компетенција, уз обавезно присуство провери најмање једног члана комисије. Члан 27. Компетенција ,,Организација и рад државних органа” проверава се путем теста са питањима затвореног типа који кандидати решавају обележавањем једног од више понуђених одговора. Уколико проверу врши комисија, тест сачињава комисија методом случајног избора из базе питања затвореног типа. База питања се објављује на интернет презентацији Већа. Тестирање се обавља на рачунару или у папирној форми. Тест не може трајати дуже од једног сата. Вредновање ове компетенције исказује се на бодовној скали и то: 1) До 50% тачних одговора – 1 бод 2) 51–75% тачних одговора – 2 бода 3) 76–100% тачних одговора – 3 бода. Кандидати се непосредно усмено обавештавају о резултатима теста након истека времена за његово решавање. Члан 28. Компетенција ,,Дигитална писменост” проверава се решавањем задатка практичним радом на рачунару. Задатке бира комисија методом случајног избора из базе задатака затвореног типа. Решавање задатака практичном радом на рачунару не може трајати дуже од једног сата. Проверу тачности урађених задатака врши стручњак из области информационих технологија, односно Служба за управљање кадровима, вредновањем ове компетенције исказивањем на бодовној скали на следећи начин: 1) до 50% тачно решених задатака – 1 бод, 2) 51% и више тачно решених задатака – 3 бода. Кандидати који су, у складу са огласом о конкурсу, приложили одговарајући сертификат, потврду или други писани доказ о поседовању ове компетенције се не проверавају и добијају 3 бода. Изузетно од става 5. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера наведене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање ове компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. Комисија утврђује списак кандидата који се ослобађају провере ове компетенције. Члан 29. Компетенција ,,Пословна комуникација” проверава се писменом симулацијом. Провера се обавља на рачунару или у папирној форми и не може трајати дуже од једног сата. Задатке бира комисија методом случајног избора из базе задатака затвореног типа. Проверу тачности урађеног задатка врши комисија вредновањем ове компетенције на бодовној скали на следећи начин: 1) До 50% тачно решених задатака – 1 бод, 2) 51–75% тачно решених задатака – 2 бода, 3) 76–100% тачно решених задатака – 3 бода. Члан 30. Комисија саставља листу о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери са бројем постигнутих бодова на свакој од компетенција кандидата. Уколико се провера општих функционалних компетенција врши у сарадњи и уз стручну помоћ Службе за управљање кадровима или стручњака за одређене области онда они сачињавају извештај о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове провере, који достављају комисији. Члан 31. Након сачињавања листе о резултатима провере општих функционалних компетенција свих кандидата, комисија међу кандидатима који су испунила мерила за проверу општих функционалних компетенција, врши проверу оних посебних функционалних компетенција које су утврђене као услов за рад на радном месту у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Административној канцеларији Већа и које су наведене у огласу. Проверу посебних функционалних компетенција врше чланови комисије. Поред чланова комисије, у поступку провере одређених посебних функционалних компетенција могу учествовати стручњаци за области за које се врши провера или Служба за управљање кадровима, ако чланови комисије процене да је за проверу те компетенције неопходна стручна подршка. Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, комисија може одлучити да проверу посебних функционалних компетенција повери стручњацима изван органа или одговарајућој организацији у области у којој се врши провера. Комисија прихвата резултате провере компетенција стручњака из области из које се врши провера, као утврђене. Члан 32. Комисија утврђује најмање три, а највише шест посебних функционалних компетенција које ће проверавати у изборном поступку. Комисија утврђује редослед и облик провере посебних функционалних компетенција. Члан 33. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним или усменим путем. Облици писане провере посебних функционалних компетенција могу бити есеј или писана симулација. Облик усмене провере посебних функционалних компетенција је усмена симулација. Комисија саставља три различита задатка за сваку усмену и писану проверу посебних функционалних компетенција најраније 24 сата пре почетка провере. Пред почетак провере, један од кандидата случајним избором бира задатак који раде сви кандидати. Сваки задатак израђује се у онолико примерака колико има кандидата и чува у одвојеној запечаћеној коверти. Задатке оцењују чланови комисије у складу са унапред утврђеним мерилима и критеријумима за оцену. При решавању задатака кандидати могу да користе једино текстове закона и других прописа, ако је задатак везан за њихову примену. Члан 34. Есеј подразумева израду текста на задату тему у којем кандидати износе аргументе, закључке, препоруке и решења у вези са одређеном стручном облашћу. Време за писање есеја не може бити дуже од два сата. Члан 35. Симулација (узорак рада или студија случаја) захтева да се у писаном или усменом облику да предлог решења одређеног задатка које је типично за обављање послова на радном месту. Време за израду писаног задатка не може бити дуже од два сата, а време за припрему усменог задатка не може бити дуже од 30 минута. Члан 36. Једна посебна функционална компетенција може бити проверавана помоћу једног или више облика провере. За вредновање једне посебне функционалне компетенције користи се пет мерила. Мерила могу бити: стручна заснованост, аналитичност, систематичност, познавање поступака, метода и техника рада, прецизност и тачност у навођењу података, структура рада, стваралачки допринос у анализи података и решавању проблема, комплетност рада, јасноћа у изношењу личног става и мишљења, усаглашеност наслова и садржаја рада, прикладан речник и стил писања/изражавања, јасноћа и концизност изнетог закључка и друго мерило које одреди комисија. Испуњеност сваког мерила вреднује се оценом на скали од 1 до 3, са следећим значењем: 1) оцена 1 – није испунио мерило; 2) оцена 2 – делимично испунио мерило; 3) оцена 3 – у потпуности испунио мерило. Оцене сваког појединачног мерила сабирају се и пребацују на бодовну скалу, на следећи начин: 1) 0–7 – 1 бод; 2) 8–9 – 2 бодa; 3) 10–11 – 3 бода; 4) 12–13 – 4 бода; 5) 14–15 – 5 бодова. Ако се једна посебна функционална компетенција проверава помоћу више облика провере, узима се у обзир она провера на којој је кандидат остварио бољи резултат. Ако је огласом о конкурсу наведено да се испуњеност посебне функционалне компетенције може доказивати одређеним сертификатом, потврдом или другим писаним доказом, кандидат који је поднео доказ о поседовању компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту ослобађа се провере и добија 5 бодова. Изузетно од става 7. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера одређене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање наведене компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. Члан 37. Знање страног језика проверава се проверава писмено и/или усмено. Комисија одлучује о начину провере ове компетенције. Писмена провера знања страног језика врши се путем теста. Вредновање ове компетенције путем теста исказује се на бодовној скали и то: 1) до 50% тачних одговора на тесту – 1 бод; 2) 51–75% тачних одговора на тесту – 3 бода; 3) 76% и више тачних одговора на тесту – 5 бодова. Усмена провера знања страног језика врши се путем разговора са кандидатом, од стране стручњака за страни језик – дипломираног филолога. Вредновање ове компетенције путем разговора исказује се на бодовној скали и то: 1) конверзација не одговара траженом нивоу знања – 1 бод; 2) конверзација делимично одговара траженом нивоу знања – 3 бода; 3) конверзација одговара траженом нивоу знања – 5 бодова. Ако се ова компетенција. проверава и писмено и усмено, резултат обе провере се узима у обзир и компетенција се вреднује на бодовној скали и то: 1) незадовољавајући ниво компетенције – 1 бод; 2) делимично задовољавајући ниво компетенције – 3 бода; 3) задовољавајући ниво компетенције – 5 бодова. Незадовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе или на једној од провера ова компетенција вреднована са једним бодом. Делимично задовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе или на једној од провера ова компетенција вреднована са три бода. Задовољавајући ниво компетенције подразумева да је кандидату на обе или на једној од провера ова компетенција вреднована са пет бодова. Кандидати који су, у складу са огласом о конкурсу, приложили одговарајући сертификат, потврду или други писани доказ о поседовању ове компетенције се не проверавају и добијају пет бодова. Изузетно од става 11. овог члана, комисија може одлучити да се кандидату изврши провера наведене компетенције, ако увидом у достављени доказ не може потпуно да оцени поседовање ове компетенције на нивоу који је неопходан за обављање послова на радном месту. Комисија утврђује списак кандидата који се ослобађају провере ове компетенције. Члан 38. Свака посебна функционална компетенција вреднује се са максимално пет бодова. Ако се у изборном поступку проверавају четири посебне функционалне компетенције, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције. Ако се у поступку проверавају три посебне функционалне компетенције, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 1,333. Ако се у поступку проверава пет посебних функционалних компетенција, укупан број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 0,8. Ако се у поступку проверава шест посебних функционалних компетенција број бодова се добија сабирањем бодова по основу вредновања сваке компетенције и множењем добијеног збира бројем 0,667. У случају из ст. 3–5. овог члана, број бодова за посебне функционалне компетенције исказује се на највише две децимале. Члан 39. Након провере посебних функционалних компетенција, врши се провера понашајних компетенција, коју спроводе обучени процењивачи или дипломирани психолози. Веће може остварити сарадњу са Службом за управљање кадровима ради пружања стручне и саветодавне помоћи у поступку провере понашајних компетенција. Члан 40. Облици провере понашајних компетенција могу бити интервју базиран на компетенцијама и упитник. Комисија одлучује о избору облика провере понашајних компетенција. Члан 41. Интервју базиран на компетенцијама је полуструктурисани и систематизован начин прикупљања информација о понашајним компетенцијама у ком се кандидатима постављају питања која се односе на њихово понашање у одређеним околностима. Праћење, бележење и процену показатеља понашајних компетенција кандидата на основу интервјуа заснованог на компетенцијама раде стручњаци – обучени процењивачи. Члан 42. Упитник је инструмент за проверу ставова, вредности, интересовања и особина личности повезаних са компетенцијама. Упитник може бити састављен од отворених и затворених питања и скала процене. Испитивање путем упитника обављају дипломирани психолози. Члан 43. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози на основу информација прикупљених приликом провере понашајних компетенција врше вредновање сваке од проверених понашајних компетенција, а у складу са унапред дефинисаним критеријумима. Свака понашајна компетенција се вреднује на петостепеној скали у зависности од доказа које је кандидат пружио током провере и то: 1) Одсуство доказа да поседује компетенцију по свим индикаторима – 1 бод, 2) Минимум доказа да поседује компетенцију по већини индикатора – 2 бода, 3) Показује доказе да поседује компетенције за половину индикатора – 3 бода, 4) Јасно показује поседовање компетенција по већини индикатора – 4 бода, 5) Јасно показује поседовање компетенције по свим индикаторима – 5 бодова. Члан 44. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози сачињавају извештај о резултатима провере понашајних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове пријаве, који доставља комисији. Извештај из става 1. овог члана садржи број постигнутих бодова кандидата, као и квалитативни опис сваке од проверених компетенција кандидата. Стручњаци – обучени процењивачи или дипломирани психолози могу на захтев комисије да комисији представе резултате провере понашајних компетенција из сачињеног извештаја. Уколико се провера понашајних компетенција врши у сарадњи и уз стручну помоћ Службе за управљање кадровима, онда они сачињавају извештај о резултатима провере понашајних компетенција свих кандидата који су учествовали у провери под шифром њихове провере, који достављају комисији. Члан 45. Комисија обавља интервју са кандидатима који су доказали поседовање понашајних компетенција. Интервју са комисијом подразумева разговор који чланови комисије воде са кандидатом у циљу процене мотивације за рад на радном месту и прихватања вредности државних органа. Комисија у вредновању одговора кандидата на питања која су му постављена процењује колико је кандидат показао изражену мотивацију за рад на радном месту у државном органу и степен прихватања вредности државних органа (у даљем тексту: мотивација), на тростепеној скали на следећи начин: 1) 6 бодова – веома високо изражена мотивација; 2) 4 бода – осредње изражена мотивација; 3) 2 бода – ниско изражена мотивација. VI. ЛИСТА КАНДИДАТА Члан 46. Комисија на основу постигнутих резултата кандидата у свим фазама изборног поступка, сачињава листу свих кандидата који су испунили мерила прописана за избор за извршилачка радна места и радна места за пријем приправника, рангирањем према резултатима кандидата од највећег ка најмањем. Комисија на основу постигнутих резултата кандидата у свим фазама изборног поступка, сачињава листу за избор највише три кандидата која су са најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор на положај, рангирањем према резултатима кандидата од највећег ка најмањем. Листа за избор мора да садржи све податке о резултатима који су кандидати постигли у изборном поступку. Члан 47. Ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти број бодова рангирање се обавља према додатним критеријумима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина који су недовољно заступљени међу запосленима, први додатни критеријум за рангирање кандидата који имају исти број бодова је припадност националној мањини. Кандидат који се добровољно изјаснио о припадности националној мањини у пријави, рангира се први у односу на другог кандидата који има исти број бодова. Ако више кандидата који имају исти број бодова припада националној мањини, предност на ранг-листи у односу на друге једнако вредноване кандидате припаднике националне мањине има кандидат коме су са више бодова вредноване понашајне компетенције (други додатни критеријум), у случају једнаког бодовања понашајних компетенција предност има кандидат који је са више бодова вреднован на интервјуу са комисијом (трећи додатни критеријум), а у случају једнаког бодовања на интервјуу са комисијом предност има кандидат који је са више бодова вреднован на посебним функционалним компетенцијама (четврти додатни критеријум). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на ранг-листи у односу на друге једнако вредноване кандидате примењује се други, трећи и четврти додатни критеријум. Члан 48. Листа кандидата за извршилачка радна места који су испунили мерила за избор доставља се председнику Већа и секретару Већа. Уз листу кандидата за извршилачка радна места, доставља се и списак кандидата који нису испунили мерила прописана за избор, са навођењем кратког разлога за њихово искључење из даљег изборног поступка. Уз листу кандидата за избор на положај, председнику Већа се доставља и списак кандидата који су испунили мерила прописана за избор, а нису стављена на листу, са навођењем резултата њихове провере и кандидата који нису испунили мерила прописана за избор, са навођењем кратког разлога за њихово искључење из даљег изборног поступка. Уз листу кандидата комисија доставља и записник о свом раду. Члан 49. Председник Већа може обавити разговор са прва три кандидата која се налазе на листи за избор на положаје, пре доношења предлога за постављање на положај. Председник Већа утврђује предлог кандидата за постављење на положај и упућује га Већу. Члан 50. У делу који није регулисан овим правилником сходно ће се примењивати одредбе Закона о државним службеницима и Уредбе о интерном и јавном конкурсу за попуњавање радних места у државним органима. VII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 51. Даном ступања на снагу овог правилника, престаје да важи Правилник о попуњавању извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Државног већа тужилаца (,,Службени гласник РС”, бр. 12/12 и 132/14). Члан 52. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 15. став 2. Закона о Државном већу тужилаца (,,Службени гласник РС”, број 116/08) Државно веће тужилаца на седници одржаној 18. августа 2010. године донело је ПРАВИЛНИК о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца „Службени гласник РС“, бр. 59 од 23. августа 2010, 2 од 18. јануара 2011. I. САСТАВ, ИМЕНОВАЊЕ И ПОЛОЖАЈ ЧЛАНОВА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ Члан 1. Овим правилником уређује се састав, образовање и начин рада Изборне комисије Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Изборна комисија), као и поступак предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Веће) из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Члан 2. Изборна комисија, као стално радно тело Већа, организује и спроводи поступак предлагања кандидата за изборне чланове Већа из реда јавних тужилаца са сталном функцијом* и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом* у складу са законом и овим правилником. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 3. Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика. За председника и члана Изборне комисије и њихове заменике, може бити биран јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који обавља сталну јавнотужилачку функцију. Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора. Члан 4. Чланови Већа не могу истовремено бити чланови и заменици чланова Изборне комисије. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици имају право да гласају за кандидате за изборне чланове Већа из реда јавних тужилаца са сталном функцијом* и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом*. Чланови Изборне комисије не могу се кандидовати за изборне чланове Већа. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 5. Председника Изборне комисије, у случају спречености да учествује у раду Изборне комисије, замењује члан Изборне комисије кога он овласти. Сваки члан Изборне комисије има свог заменика, који има иста права и одговорности као и члан кога замењује. Члана Изборне комисије, у случају спречености да учествује у раду Изборне комисије, замењује његов заменик. Право гласа у Изборној комисији има председник и члан или, у одсуству члана, његов заменик. Члан 6. Веће бира председника и чланове Изборне комисије и њихове заменике из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на сталној јавнотужилачкој функцији. Веће, пре доношења одлуке о избору, прибавља писмену сагласност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца за избор за председника и члана Изборне комисије и њихових заменика. Члан 7. Председнику и члановима Изборне комисије и њиховим заменицима дужност престаје на лични захтев, по истеку периода на који су бирани, престанком јавнотужилачке функције, ако им је коначном одлуком изречена дисциплинска санкција или разрешењем. Председник и чланови Изборне комисије и њихови заменици којима је истекао мандат, остају на дужности до именовања нових чланова. Члан 8. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици удаљују се са дужности у Изборној комисији ако је донета одлука о њиховом удаљењу са јавнотужилачке функције. Одлуку о удаљењу са дужности председника, члана Изборне комисије или његовог заменика доноси Веће. Одлуком из става 2. овог члана одређује се и члан Изборне комисије који замењује члана Изборне комисије који је удаљен са дужности. Члан 9. Председник, чланови Изборне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су међусобно сродници по правој линији без обзира на степен сродства, у побочној линији закључно са трећим степеном сродства, а у тазбинском сродству закључно са другим степеном сродства, као ни брачни другови и лица која су у међусобном односу усвојиоца и усвојеника. Члан 10. Изборна комисија је самостална и независна у свом раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона. Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова. Сматраће се да је предлог одлуке одбијен ако не добије већину гласова. За свој рад Изборна комисија одговара Већу, који обезбеђује услове за њен рад. Висину накнаде за рад председника и чланова Изборне комисије и њихових заменика утврђује Веће. Сва јавна тужилаштва дужна су да пружају помоћ Изборној комисији и да јој достављају податке потребне за рад. Члан 11. Изборна комисија има округли печат, пречника 32 mm, с малим грбом Републике Србије у средини, око кога је концентричним круговима на српском језику, ћириличким писмом, исписан текст: „Република Србија – Изборна комисија Државног већа тужилаца – Београд”. Члан 12. Рад Изборне комисије је јаван. Јавност рада Изборне комисије остварује се одржавањем конференција за медије, издавањем саопштења у средствима јавног информисања и објављивањем саопштења на веб страници Већа. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право да затраже информације о раду Изборне комисије. О свакој седници Изборне комисије води се записник, кога потписују председник и записничар. Изборна комисија подноси извештај о свом раду Већу, по окончању изборног поступка и увек када Веће то затражи. II. РАЗРЕШЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА, ЧЛАНА И ЗАМЕНИКА ЧЛАНА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ Члан 13. Председник, члан или заменик члана Изборне комисије се разрешава дужности пре истека времена на које је биран ако дужност не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење дужности председника, односно члана или заменика члана Изборне комисије. Члан 14. Иницијативу за разрешење дужности председника, односно члана или заменика члана Изборне комисије може поднети сваки јавни тужилац и заменик јавног тужиоца, члан Изборне комисије или Већа. Члан 15. Веће ће у року од седам дана по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи. Ако оцени, на основу приложених доказа, да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Веће ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена. Члан 16. Уколико прихвати иницијативу, Веће у року од 15 дана од пријема иницијативе доноси одлуку о покретању поступка разрешења, о чему писмено обавештава подносиоца иницијативе и Изборну комисију. Председнику, односно члану или заменику члана Изборне комисије ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу, као и о приложеним доказима. Одлуком о покретању поступка може се изрећи мера удаљења до окончања поступка за разрешење. Члан 17. Одлуку о разрешењу Веће доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка. III. БИРАЧКИ СПИСАК Члан 18. Изборна комисија води бирачки списак. Бирачки списак је јавна исправа. Бирачки списак је јединствен и сталан и редовно се ажурира. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца имају право увида у бирачки списак и право да захтевају његове исправке (упис, брисање, измену или допуну бирачког списка). Председник Изборне комисије, на захтев јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца или по службеној дужности, доноси решење о исправци бирачког списка. Против решења из става 5. овог члана може се поднети приговор председнику Већа. Члан 19. Бирачки списак се води по свескама за свако јавно тужилаштво. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца са сталном функцијом* уписују се у бирачки списак у јавном тужилаштву у коме врше јавнотужилачку функцију. Бирачки списак садржи: редни број, лично име јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, пол, датум рођења, јавно тужилаштво у коме јавни тужилац и заменик јавног тужиоца врше јавнотужилачку функцију, Одлуку Народне скупштине о избору за јавног тужиоца, односно Одлуку Државног већа тужилаца о избору заменика јавног тужиоца,* простор за својеручни потпис јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца и простор за примедбу. Име и презиме јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца – бирача који је припадник националне мањине двојако се уписује: прво ћириличким писмом према правопису српског језика, а затим писмом и према правопису језика припадника националне мањине. Изборна комисија закључује бирачки списак 15 дана пре дана избора и у решењу утврђује укупан број бирача – јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом* и за свако јавно тужилаштво појединачно. Изборна комисија оверава изводе из бирачког списка и доставља их бирачким одборима. *Службени гласник РС, број 2/2011 IV. ГЛАСАЧКИ МАТЕРИЈАЛ Члан 20. Гласа се на овереним гласачким листићима. Гласачке листиће припрема и оверава Изборна комисија. Члан 21. Гласачки листић садржи: назив листе кандидата по јавним тужилаштвима, име и презиме кандидата, врсту односно степен јавног тужилаштва у коме врши јавнотужилачку функцију и напомену да се гласање врши заокруживањем само једног кандидата. Гласачки листић за кандидате из јавног тужилаштава са територије аутономних покрајина садржи име и презиме кандидата и врсту односно степен јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина у коме врши јавнотужилачку функцију. У јавним тужилаштвима у којима су у службеној употреби језици националних мањина, гласачки листићи се штампају и на тим језицима. Изборна комисија утврђује број гласачких листића и број резервних гласачких листића. V. ПОСТУПАК ИЗБОРА Члан 22. Изборна комисија у року од пет дана од пријема одлуке председника Већа о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, доноси одлуку о изборним радњама и роковима. Председник Изборне комисије је дужан да одлуку председника Већа о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и одлуку о изборним радњама и роковима достави јавним тужиоцима. Члан 23. Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 15* дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре, одлука Колегијума јавног тужилаштва о подржавању кандидатуре односно формулар са потписима јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који подржавају кандидата*, као и лични и професионални подаци о кандидату. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 24. Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве. Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем. Изборна комисија ће, у року од 24 часа од пријема непотпуне пријаве, закључком позвати кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 часова од часа пријема, уз упозорење да ће у супротном бити одбачена. Члан 25. Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од осам* дана од истека рока од 15* дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Већа у ,,Службеном гласнику Републике Србије”. Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту јавног тужилаштва, односно из јавног тужилаштава са територије аутономних покрајина, из којих се предлажу изборни чланови Већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, и то за: – Републичко јавно тужилаштво, – апелациона јавна тужилаштва, Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине, – виша јавна тужилаштва, – основна јавна тужилаштва, – јавна тужилаштва са територије аутономне покрајине. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 26. Изборна комисија одређује датум и време спровођења избора, јавна тужилаштва у којима ће бити бирачка места и именује бирачке одборе за свако бирачко место и о томе обавештава све јавне тужиоце десет дана пре избора. Изборна комисија води евиденцију бирачких места која садржи број и адресу бирачког места. Члан 27. Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим јавним тужилаштвима према степену и врсти јавног тужилаштва, односно јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина који бирају кандидата на тој листи кандидата. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца – бирач* гласа лично, а личном картом или другом исправом доказује свој идентитет. Гласање је тајно. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца - бирач* гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена јавног тужилаштва у којем врши јавнотужилачку функцију. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца - бирач* са територије аутономних покрајина, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за јавна тужилаштва са територије аутономних покрајина. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 28. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца – бирач који није у могућности да гласа на гласачком месту (због болести и сл.) дужан је да дан пре одржавања избора обавести надлежан бирачки одбор да жели да гласа. Чланови бирачког одбора из проширеног састава из надлежног апелационог јавног тужилаштва одлазе код јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца – бирача, утврђују његов идентитет и предају му оверени гласачки листић, утврђену листу кандидата и службени коверат за гласачки листић и напуштају просторију у којој он гласа. Након обављеног гласања, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца – бирач гласачки листић ставља у службени коверат и предаје члановима бирачког одбора из проширеног састава, који службени коверат печате, у његовом присуству. Чланови бирачког одбора из проширеног састава службени коверат са гласачким листићем предају надлежном бирачком одбору. Председник надлежног бирачког одбора отвара службени коверат и гласачки листић убацује у гласачку кутију, а затим у бирачком списку у простору за примедбе уписује да је јавни тужилац – бирач* и заменик јавног тужиоца гласао. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 29. У време гласања бирачко место мора бити непрекидно отворено. Јавним тужиоцима и заменицима јавног тужиоца – бирачима који су се затекли на бирачком месту у тренутку његовог затварања омогућиће се да гласају. VI. БИРАЧКИ ОДБОР Члан 30. За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор. Бирачки одбор чине три заменика јавних тужилаца – председник и два члана, који нису кандидати за избор. У апелационим јавним тужилаштвима образује се проширени састав бирачког одбора кога, поред чланова из става 2. овог члана, чине и три заменика јавних тужилаца. Чланови бирачког одбора из проширеног састава омогућавају гласање јавним тужиоцима и заменицима јавних тужилаца – бирачима* са подручја апелационог јавног тужилаштва, који нису у могућности да гласају на бирачком месту, а обавестили су бирачки одбор да желе да гласају. *Службени гласник РС, број 2/2011 Члан 31. Бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања и обавља друге послове одређене од стране Изборне комисије. Бирачки одбор спроводи гласање у просторији јавног тужилаштва коју благовремено одреди јавни тужилац. Бирачки одбор се стара о одржавању реда на бирачком месту за време гласања. Сви чланови бирачког одбора морају бити на бирачком месту док је бирачко место отворено и док траје гласање. Члан 32. Изборна комисија дужна је да за сваки бирачки одбор благовремено припреми потребан број оверених гласачких листића, утврђену листу кандидата, извод из бирачког списка, гласачке кутије с прибором за печаћење, параване за гласање, службене коверте, омоте за гласачке листиће, контролне листове за проверу исправности гласачке кутије и прибор за писање. Изборна комисија материјал из става 1. овог члана предаје бирачком одбору најкасније 24 часа пре одржавања избора и о томе сачињава записник, који потписују председник Изборне комисије и председник бирачког одбора. Изборна комисија прописује образац контролног листа за проверу исправности гласачке кутије и начин печаћења гласачке кутије. Члан 33. Бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца – бирача који први дође на бирачко место. Резултат контроле уписује се у контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, који потписују чланови бирачког одбора и јавни тужилац и заменик јавног тужиоца – бирач који је први дошао на бирачко место. Председник бирачког одбора у гласачку кутију убацује контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, која се у присуству првог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца – бирача печати, што се уноси у записник о раду бирачког одбора. По отварању гласачке кутије, најпре се проверава да ли у њој постоји контролни лист. Ако у гласачкој кутији нема контролног листа, бирачки одбор се распушта и именује се нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 34. По завршеном гласању бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима. На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца – бирача који су гласали. Након отварања гласачке кутије и провере контролног листа, важећи гласачки листићи се одвајају од неважећих. Важећи гласачки листићи стављају се у посебан омот који се печати, са назнаком на омоту да се ради о важећим гласачким листићима. Неважећи гласачки листићи стављају се у посебан омот који се печати са назнаком на омоту да се ради о неважећим гласачким листићима. Неважећи гласачки листић је непопуњен гласачки листић и листић који је попуњен тако да се не може утврдити за ког кандидата се гласало. Ако се утврди да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца – бирача који су гласали, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том бирачком месту се понавља. Члан 35. Бирачки одбор у записник о свом раду уноси: број примљених гласачких листића, број неупотребљених гласачких листића, број неважећих гласачких листића, број важећих гласачких листића, број јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца – бирача према изводу из бирачког списка и број јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца – бирача који су гласали, констатацију да у кутији постоји исправно попуњен контролни лист, као и друге чињенице од значаја за изборни поступак и евентуалне примедбе чланова бирачког одбора. Записник о раду бирачког одбора потписују сви чланови бирачког одбора. Записник о раду бирачког одбора сачињава се у четири примерка, од чега један примерак за бирачки одбор, два примерка за Изборну комисију и један примерак се ставља на увид јавности на бирачком месту. Записник о раду бирачког одбора са изборним материјалом бирачки одбор предаје Изборној комисији у року од десет часова од затварања бирачког места, о чему се сачињава записник кога потписују председник бирачког одбора и члан Изборне комисије. Изборна комисија прописује образац записника о раду бирачког одбора. Члан 36. Након достављања записника и изборног материјала, Изборна комисија у року од 36 часова од затварања бирачких места, утврђује укупан број јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца и број јавних тужилаца и заменика јавног тужиоца који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, важећих и неважећих гласачких листића, број гласова који су кандидати добили на појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата. Записник о утврђивању резултата избора, кога потписују сви чланови Изборне комисије, доставља се Већу. VII. ПРИГОВОР НА НEРЕГУЛАРНОСТ ИЗБОРА Члан 37. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца – бирач односно кандидат има право да поднесе приговор Изборној комисији због повреде изборног права у току избора или неправилности у току предлагања кандидата односно избора, у року од 24 часа од часа када је повреда изборног права односно неправилност учињена. Члан 38. Изборна комисија доноси решење у року од 48 часова од часа пријема приговора и доставља га подносиоцу приговора. Ако Изборна комисија по приговору не донесе решење у прописаном року, сматраће се да је приговор усвојен. Ако Изборна комисија усвоји приговор, поништиће изборну радњу или избор, а изборна радња или избор ће се поновити у року од десет дана. Решење Изборне комисије је коначно. Члан 39. Против решења Изборне комисије донетог по приговору може се покренути управни спор. Тужба се подноси преко Изборне комисије у року од 48 часова од пријема решења. Изборна комисија дужна је да у року од 24 часа од пријема тужбе, Управном суду достави тужбу и списе предмета. Ако суд усвоји тужбу и поништи изборну радњу, односно изборе, одговарајућа изборна радња, односно избори поновиће се најкасније за десет дана. VIII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 40. Питања која се односе на рад Изборне комисије, а која нису уређена овим правилником, могу се уредити одлуком или закључком Изборне комисије, у складу са одредбама овог правилника. Члан 41. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 25. став 1. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/2008 и 101/10) и члана 2. Правилника о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 59/10 и 2/11), Изборна комисија Државног већа тужилаца, на седници одржаној 31. јануара 2011. године, донела је УПУТСТВО за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом "Службени гласник РС", број 5 од 1. фебруара 2011. Члан 1. Изборна комисија Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Изборна комисија) обавља послове који су одређени Законом о Државном већу тужилаца, Правилником о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца и овим упутством. Изборна комисија може да овласти једног свог члана, заменика члана или више њих, да на подручјима апелационих јавних тужилаштава обавља у име Комисије поједине радње које су везане за организацију и припрему избора. Члан 2. Бирачки одбор обавља послове који су одређени Законом о Државном већу тужилаца, Правилником о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца и овим упутством. Бирачки одбор чине три заменика јавног тужиоца који нису кандидати за избор. Бирачке одборе именује Изборна комисија најкасније до 09. фебруара 2011. године. БИРАЧИ И БИРАЧКИ СПИСАК Члан 3. Право да бирају кандидате за Државно веће тужилаца имају сви јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца са сталном функцијом (у даљем тексту: бирачи). Члан 4. Бирачки списак је јединствен, чини га списак јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом и води се по свескама за свако јавно тужилаштво. Бирачки списак се закључује најкасније 15 дана пре дана одржавања избора, односно најкасније до 11. фебруара 2011. године. Бирачки списак се закључује решењем Комисије. Решење о закључењу бирачког списка садржи: укупан број бирача, број бирача у сваком јавном тужилаштву, датум закључења бирачког списка, потпис овлашћеног лица и печат Комисије. Члан 5. Извод из бирачког списка сачињава Изборна комисија за свако бирачко место најкасније до 11. фебруара 2011. године. Извод из бирачког списка мора бити оверен. Извод из бирачког списка се оверава тако што се на последњој страни сваког бирачког списка наводе подаци из решења о закључењу бирачког списка, а посебно број страна извода из бирачког списка, број бирача, датум закључења извода, потпис овлашћеног лица и печат Комисије. БИРАЧКА МЕСТА Члан 6. Изборна комисија најкасније до 09. фебруара 2011. године одређује број и адресе бирачких места у јавним тужилаштвима. Бирачка места одређују се према броју бирача и просторној удаљености, тако да гласање без тешкоћа траје од 08,00 до 12,00 часова. За свако бирачко место одређује се: број бирачког места, назив бирачког места, адреса бирачког места и подручје са којег гласају бирачи на том бирачком месту. Члан 7. Јавни тужиоци у јавним тужилаштвима у којима се налазе бирачка места дужни су да благовремено обезбеде да простор који је одређен као бирачко место буде припремљен и отворен за гласање. Просторија за гласање мора бити довољно пространа да омогући услове за несметан рад бирачког одбора, да бирачи имају у сваком тренутку приступ гласачкој кутији и изборном материјалу и да би могли да се поставе паравани који омогућавају попуњавање гласачких листића и тајност гласања. На бирачком месту видно се истичу број и назив бирачког места, утврђене листе кандидата, решење о одређивању бирачког места и решење о именовању бирачког одбора. ПОДНОШЕЊЕ КАНДИДАЦИОНЕ ПРИЈАВЕ Ко може да поднесе кандидациону пријаву Члан 8. Кандидат за изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика може бити сваки јавни тужилац и сваки заменик јавног тужиоца са сталном функцијом. Кандидациону пријаву могу да поднесу јавни тужилац и заменик јавног тужиоца кога предложи колегијум једног или више јавних тужилаштава, према врсти и степену јавног тужилаштва, односно јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине у којима кандидат врши јавнотужилачку функцију, као и јавни тужилац и заменик јавног тужиоца кога подржи најмање 15 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из врсте и степена јавног тужилаштва у којем кандидат врши јавнотужилачку функцију и јавни тужилац и заменик јавног тужиоца из јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина кога подржи најмање 15 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из јавног тужилаштва са територије аутономних покрајина. Кандидациону пријаву у име Колегијума једног или више јавних тужилаштава подноси јавни тужилац кога је Колегијум једног или више јавних тужилаштава за то овластило. За стицање статуса кандидата за изборног члана Државног већа из реда заменика Републичког јавног тужиоца, као и из јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине и Тужилаштва за организован криминал није потребан предлог колегијума, већ се статус кандидата стиче пријавом. Рок за подношење Члан 9. Кандидационе пријаве подносе се Комисији у року од 15 дана од дана објављивања Одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно најкасније до 08. фебруара 2011. године у 24,00 часа, на прописаним обрасцима, у писаној форми. Садржина кандидационе пријаве Члан 10. Кандидациона пријава садржи назив јавног тужилаштва или више јавних тужилаштава који предлажу кандидата, име и презиме кандидата, јавнотужилачку функцију коју обавља, јавно тужилаштво у коме обавља јавнотужилачку функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве и име и презиме, као и својеручни потпис лица које је овлашћено да поднесе кандидациону пријаву. Кандидат кога је подржало 15 јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца, уз кандидациону пријаву из става 1. овог члана подноси и формулар са потписима јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који су подржали кандидатуру. Кандидационе пријаве из става 1. и 2. овог члана подносе се на прописаном обрасцу. Члан 11. Кандидациону пријаву из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републичког јавног тужилаштва, апелационих јавних тужилаштава, Тужилаштва за организовани криминал, Тужилаштва за ратне злочине, виших јавних тужилаштава, основних јавних тужилаштава, јавних тужилаштва са територије аутономне покрајине подноси сам кандидат. Кандидациона пријава из става 1. овог члана садржи име и презиме кандидата, јавно тужилаштво у коме обавља јавнотужилачку функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве, као и својеручни потпис кандидата. Кандидациона пријава подноси се на прописаном обрасцу. Документација која се доставља уз кандидациону пријаву Члан 12. Приликом подношења кандидационе пријаве Комисији, уз пријаву се обавезно прилаже и следећа документација: 1. Изјава кандидата о прихватању кандидатуре на прописаном обрасцу. 2. Одлука Колегијума једног или више јавних тужилаштава (ако је кандидат предложен од стране Колегијума једног или више јавних тужилаштава) у оригиналу. 3. Формулар са потписима јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (ако је кандидат предложен од стране 15 јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца). 4. Лични подаци о кандидату. 5. Професионални подаци о кандидату. 6. Овлашћење лица да поднесе кандидациону пријаву (ако је кандидат предложен од стране Колегијума једног или више јавних тужилаштава). 7. Уверење да врши јавнотужилачку функцију издато од стране јавног тужилаштва у коме врши ту функцију (ако се статус кандидата стиче пријавом). Члан 13. Обрасци потребни за подношење кандидационе пријаве могу се преузети у просторијама Изборне комисије, почев од 25. јануара 2011. године. Захтев за достављање образаца може се поднети и електронским путем. Члан 14. Изборна комисија проглашава кандидатуру одмах по пријему пријаве, а најкасније у року од 24 часа од пријема пријаве. Решење о проглашењу кандидатуре из става 1. овог члана Изборна комисија без одлагања доставља подносиоцу пријаве. Члан 15. Ако Изборна комисија утврди да кандидациона пријава није поднета благовремено, донеће решење о њеном одбацивању. Ако Изборна комисија утврди да пријава није потпуна, односно да садржи недостатке који су сметња за проглашење кандидатуре у складу са Законом о Државном већу тужилаца, донеће, у року од 24 часа од пријема пријаве закључак којим се подносиоцу пријаве налаже да пријаву допуни или уреди у року од 48 часова од часа пријема. Истовремено, закључком ће се подносиоцу пријаве указати на радње које треба да обави ради отклањања недостатака и упозорити на последице пропуштања допуне или уређења пријаве. Ако Изборна комисија утврди да пријава није потпуна, односно ако утврди да недостаци нису отклоњени, или нису отклоњени у датом року, донеће у року од 24 часа решење о одбацивању пријаве. КОНАЧНА ЛИСТА КАНДИДАТА Члан 16. Коначне листе кандидата утврђује Изборна комисија и оне садрже све проглашене кандидатуре, са личним именима свих кандидата и подацима о јавнотужилачкој функцији и јавном тужилаштву у коме кандидат обавља функцију. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. Као редослед предаје кандидационих пријава рачуна се датум и час предаје благовремене и потпуне пријаве. Члан 17. Изборна комисија утврђује коначне листе кандидата најкасније до 16. фебруара 2011. године у 24,00 часова. Изборна комисија објављује коначну листу кандидата најкасније наредног дана од дана утврђивања те листе. По једна коначна листа кандидата утврђује се за сваки степен и врсту јавног тужилаштва односно из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине из којих се предлажу изборни чланови Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца са сталном функцијом. ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Члан 18. Изборни материјал за спровођење избора обезбеђује Изборна комисија. Изборна комисија благовремено обезбеђује за сваки бирачки одбор: – гласачку кутију, – параване за гласање, – прибор за гласање, – прибор за печаћење (печат и печатни восак) гласачких кутија и другог изборног материјала, – коверте за одлагање гласачких листића, – оверени извод из бирачког списка, – утврђену листу кандидата, – решење о одређивању бирачког места (извод), – решење о именовању бирачког одбора, – потребан број гласачких листића, – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, – образац записника о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања на бирачком месту, – обрасце одговарајућих записника о примопредаји изборног материјала пре и после гласања. ПРЕДАЈА ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА БИРАЧКОМ ОДБОРУ Предаја изборног материјала пре гласања Члан 19. Изборна комисија предаје прописани изборни материјал бирачким одборима у седишту Комисије у Београду, Улица Ресавска 42 од 7,30 до 15,30 часова. Изборна комисија предаје изборни материјал бирачким одборима најкасније 02. марта 2011. године у 8,00 часова. О примопредаји изборног материјала пре гласања сачињава се записник на прописаном обрасцу. Предаја изборног материјала после гласања Члан 20. По затварању бирачког места, бирачки одбор без одлагања, а најкасније у року од 10 часова од затварања бирачког места, предаје Изборној комисији сав прописани изборни материјал (записник о раду бирачког одбора, контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, запечаћени коверат у који су стављени неупотребљени гласачки листићи, запечаћени коверат у који су стављени неважећи гласачки листићи, запечаћени коверат у који су стављени важећи гласачки листићи). Изборни материјал који се предаје Изборној комисији мора бити упакован у посебне коверте. На ковертама се исписује шта садрже, а на ковертама које садрже гласачке листиће исписује се и број гласачких листића. Коверте морају бити запечаћене. О примопредаји изборног материјала после гласања сачињава се записник на прописаном обрасцу. СТАНДАРДИ ЗА ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Гласачка кутија Члан 21. Гласачка кутија има облик квадра, димензија: ширина 35, дужина 50, а висина 60 центиметара, са могућим одступањем до 50% зависно од броја бирача који гласају на бирачком месту. Гласачка кутија на свом горњем делу целом дужином и ширином има покретни поклопац који се ужлебљује целом дужином, у горњем делу гласачке кутије. По дужини покретног дела поклопца, на средњем делу налази се отвор дужине 10 – 20 центиметара и ширине 1 центиметар који служи за убацивање гласачких листића. На левој и десној страни покретног поклопца и основног дела гласачке кутије, на удаљености 3 – 5 центиметара налазе се по два отвора кружног облика пречника 0,5 – 1 центиметра. Кроз кружне отворе на поклопцу и основном делу провлачи се канап који се везује и печати од стране бирачког одбора. Члан 22. Гласачка кутија се израђује од провидног чврстог материјала који обезбеђује сигурност гласачких листића и тајност гласања (плексиглас, клирит, пластика или други слични материјали). Штампање гласачких листића Члан 23. Гласачки листићи за избор кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца штампају се се у штампарији у Београду, коју одреди Изборна комисија. Број гласачких листића који се штампају, њихов облик и њихов изглед одређује Изборна комисија. Број гласачких листића мора бити једнак броју јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који гласају из закљученог бирачког списка. Пре почетка штампања гласачких листића, Комисија решењем утврђује број резервних гласачких листића који не може бити већи од 5% од укупног броја јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који гласају из закљученог бирачког списка. Члан 24. Изборна комисија припрема један гласачки листић који оверава печатом. На основу тако припремљеног гласачког листића штампарија израђује на компјутеру (слаже) текст гласачког листића, чију оригиналност утврђује и констатује Изборна комисија и оверава печатом (оригинални гласачки листић), после чега се текст у компјутеру уништава. На основу оригиналног гласачког листића, у штампарији се, у поступку репро-хемиографије израђује филм, са кога се текст оригиналног гласачког листића преноси на полимер плочу. После израде полимер плоче, филм се одмах комисијски уништава. Гласачки листић који је пренесен на полимер плочу упоређује се са оригиналом гласачког листића, потом се констатује исправност полимер плоче, па се полимер плоча ставља на машину за штампање. Члан 25. Штампање гласачких листића надзире Изборна комисија преко својих чланова. Члан 26. Текст гласачког листића и преосталог материјала за спровођење поступка предлагања кандидата штампа се на српском језику, ћириличним писмом, а у јавним тужилаштвима у којима су у службеној употреби језици националних мањина гласачки листићи се штампају и на тим језицима. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА И ЛОГИЧКО-РАЧУНСКА КОНТРОЛА ЗАПИСНИКА О РАДУ БИРАЧКИХ ОДБОРА Статистичка обрада Члан 27. Статистичку обраду података при спровођењу поступка предлагања кандидата обавља Административна канцеларија Државног већа тужилаца, на основу записника о раду бирачких одбора које јој доставља Изборна комисија. Административна канцеларија ће одредити лица која ће по завршетку гласања извршити логичко-рачунску контролу података у записницима о раду бирачких одбора. Логичко-рачунска контрола записника о раду бирачких одбора Члан 28. Логичко-рачунска контрола записника о раду бирачких одбора, врши се на следећи начин: 1. Рачунско слагање података о бирачима: 1.1. Број бирача који су гласали једнак је броју бирача који су заокружени у изводу из бирачког списка. 1.2. Укупан број бирача који су гласали може бити једнак или мањи од броја бирача уписаних у извод из бирачког списка. 2. Рачунско слагање података о бирачима и гласачким листићима: 2.1. Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији једнак је или мањи од броја бирача који су гласали (напомена: мањи број је могућ зато што се може десити да неки бирачи не убаце гласачки листић у гласачку кутију). 2.2. Број примљених гласачких листића једнак је збиру: – броја неупотребљених гласачких листића и – броја бирача који су гласали. 3. Рачунско слагање података о гласачким листићима: 3.1. Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији: – броја неважећих гласачких листића, – броја важећих гласачких листића. 4. Рачунско слагање података о гласачким листићима и гласовима: 4.1. Број важећих гласачких листића једнак је збиру броја гласова који су добили сви кандидати. СРЕДСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА Члан 29. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата обезбеђују се у буџету Републике Србије. Захтев за доделу средстава, са спецификацијом укупних трошкова, Изборна комисија подноси Државном већу тужилаца. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата користе се за: – рад Комисије и бирачких одбора, – штампање изборног материјала, – набавку гласачких кутија и канцеларијског и осталог потрошног материјала, – накнаде за дневнице и путне трошкове председника и чланова Комисије и њихових заменика, као и других лица која су ангажована од стране Комисије у вези са спровођењем поступка предлагања кандидата, – превозничке, ПТТ, угоститељске и друге услуге. Налогодавац за располагање средствима је председник Комисије. Он је дужан да Државном већу тужилаца поднесе извештај о утрошеним средствима након завршених избора. ОБРАСЦИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОЈЕДИНИХ РАДЊИ У ПОСТУПКУ ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА Члан 30. Поједине радње при спровођењу поступка предлагања кандидата вршиће се према обрасцима који су саставни део овог упутства, и то: – кандидациона пријава за изборног члана Државног већа тужилаца; – кандидациона пријава за изборног члана Државног већа тужилаца (када пријаву подноси кандидат); – изјава о прихватању кандидатуре за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о проглашењу за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о одбацивању пријаве за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – закључак о допуни пријаве за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о утврђивању коначне листе кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије; – гласачки листић за избор кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – записник о примопредаји изборног материјала пре гласања Изборне комисије и бирачког одбора; – записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања у поступку предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – записник о примопредаји изборног материјала после гласања; – записник о раду Изборне комисије на утврђивању резултата гласања у поступку предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. ЧУВАЊЕ ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА Члан 31. Гласачки листићи и остали изборни материјал чувају се пет година. Финансијски документи чувају се у роковима који су утврђени прописима о чувању финансијских докумената. По истеку рока за чување изборног материјала, с истим се поступа у складу са прописима о архивској грађи. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 32. Ово упутство ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 25. став 1. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, број 116/2008) и члана 2. Правилника о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца („Службени гласник РС”, број 59/2010), Изборна комисија Државног већа тужилаца, на седници одржаној 11. новембра 2010. године, донела је УПУТСТВО за спровођење поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца "Службени гласник РС", број 86 од 17. новембра 2010. Члан 1. Изборна комисија Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Изборна комисија) обавља послове који су одређени Законом о Државном већу тужилаца, Правилником о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца и овим упутством. Изборна комисија може да овласти једног свог члана или заменика члана или више њих да на подручјима апелационих јавних тужилаштава обавља у име Комисије поједине радње које су везане за организацију и припрему избора. Члан 2. Бирачки одбор обавља послове који су одређени Законом о Државном већу тужилаца, Правилником о раду Изборне комисије Државног већа тужилаца и овим упутством. Бирачки одбор чине три заменика јавног тужиоца који нису кандидати за избор. Бирачке одборе именује Изборна комисија најкасније до 5. децембра 2010. године. БИРАЧИ И БИРАЧКИ СПИСАК Члан 3. Право да бирају кандидате за Државно веће тужилаца имају сви јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца (у даљем тексту: бирачи). Члан 4. Бирачки списак је јединствен, чини га списак јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и води се по свескама за свако јавно тужилаштво. Бирачки списак се закључује најкасније 15 дана пре дана одржавања избора, односно најкасније до 7. децембра 2010. године. Бирачки списак се закључује решењем Комисије. Решење о закључењу бирачког списка садржи: укупан број бирача, број бирача у сваком јавном тужилаштву, датум закључења бирачког списка, потпис овлашћеног лица и печат Комисије. Члан 5. Извод из бирачког списка сачињава Изборна комисија за свако бирачко место најкасније до 7. децембра 2010. године. Извод из бирачког списка мора бити оверен. Извод из бирачког списка се оверава тако што се на последњој страни сваког бирачког списка наводе подаци из решења о закључењу бирачког списка, а посебно број страна извода из бирачког списка, број бирача, датум закључења извода, потпис овлашћеног лица и печат Комисије. БИРАЧКА МЕСТА Члан 6. Изборна комисија најкасније до 5. децембра 2010. године одређује број и адресе бирачких места у јавним тужилаштвима. Бирачка места одређују се према броју бирача и просторној удаљености, тако да гласање без тешкоћа траје од 8,00 до 12,00 часова. За свако бирачко место одређује се: број бирачког места, назив бирачког места, адреса бирачког места и подручје са којег гласају бирачи на том бирачком месту. Члан 7. Јавни тужиоци у јавним тужилаштвима у којима се налазе бирачка места дужни су да благовремено обезбеде да простор који је одређен као бирачко место буде припремљен и отворен за гласање. Просторија за гласање мора бити довољно пространа да омогући услове за несметан рад бирачког одбора, да бирачи имају у сваком тренутку приступ гласачкој кутији и изборном материјалу и да би могли да се поставе паравани који омогућавају попуњавање гласачких листића и тајност гласања. На бирачком месту видно се истичу број и назив бирачког места, утврђене листе кандидата, решење о одређивању бирачког места и решење о именовању бирачког одбора. ПОДНОШЕЊЕ КАНДИДАЦИОНЕ ПРИЈАВЕ Ко може да поднесе кандидациону пријаву Члан 8. Кандидат за изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика може бити сваки јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у Републици Србији који се налази на функцији јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца најмање седам година. Кандидациону пријаву могу да поднесу Колегијум једног или више јавних тужилаштава за кандидата из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републичког јавног тужилаштва, aпелационих јавних тужилаштaва, Тужилаштва за организовани криминал, Тужилаштва за ратне злочине, виших јавних тужилаштaва, основних јавних тужилаштaва, јавних тужилаштaва са територије аутономне покрајине. Кандидациону пријаву у име Колегијума једног или више јавних тужилаштава подноси јавни тужилац кога је Колегијум једног или више јавних тужилаштава за то овластило. Статус кандидата за изборног члана Државног већа из реда заменика Републичког јавног тужиоца, као и из јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине и Тужилаштва за организован криминал није потребан предлог колегијума, већ се статус кандидата стиче пријавом. Рок за подношење Члан 9. Кандидационе пријаве подносе се Комисији у року од 30 дана од дана објављивања Одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно најкасније до 28. новембра 2010. године у 24,00 часа, на прописаним обрасцима, у писаној и електронској форми. Садржина кандидационе пријаве у писаној форми и кандидационе пријаве у електронској форми мора бити истоветна. Садржина кандидационе пријаве Члан 10. Кандидациона пријава садржи назив јавног тужилаштва или више јавних тужилаштава који предлажу кандидата, име и презиме кандидата, јавнотужилачку функцију коју обавља, јавно тужилаштво у коме обавља јавнотужилачку функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве и име и презиме, као и својеручни потпис лица које је овлашћено да поднесе кандидациону пријаву. Кандидациона пријава из става 1. овог члана подноси се на прописаном обрасцу. Члан 11. Кандидациону пријаву из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републичког јавног тужилаштва, апелационих јавних тужилаштава, Тужилаштва за организовани криминал, Тужилаштва за ратне злочине, виших јавних тужилаштава, основних јавних тужилаштава, јавних тужилаштва са територије аутономне покрајине подноси сам кандидат. Кандидациона пријава из става 1. овог члана садржи име и презиме кандидата, јавно тужилаштво у коме обавља јавнотужилачку функцију, место и датум подношења кандидационе пријаве, као и својеручни потпис кандидата. Кандидациона пријава подноси се на прописаном обрасцу. Документација која се доставља уз кандидациону пријаву Члан 12. Приликом подношења кандидационе пријаве Комисији, уз пријаву се обавезно прилаже и следећа документација: 1. Изјава кандидата о прихватању кандидатуре на прописаном обрасцу. 2. Одлука Колегијума једног или више јавних тужилаштава (ако је кандидат предложен од стране Колегијума једног или више јавних тужилаштава) у оригиналу. 3. Лични подаци о кандидату. 4. Професионални подаци о кандидату. 5. Овлашћење лица да поднесе кандидациону пријаву (ако је кандидат предложен од стране Колегијума једног или више јавних тужилаштава). 6. Уверење да врши јавнотужилачку функцију издато од стране јавног тужилаштва у коме врши ту функцију (ако се статус кандидата стиче пријавом). Члан 13. Обрасци потребни за подношење кандидационе пријаве могу се преузети у просторијама Изборне комисије, почев од 1. новембра 2010. године. Захтев за достављање образаца може се поднети и електронским путем. Члан 14. Изборна комисија проглашава кандидатуру одмах по пријему пријаве, а најкасније у року од 24 часа од пријема пријаве. Решење о проглашењу кандидатуре из става 1. овог члана Изборна комисија без одлагања доставља подносиоцу пријаве. Члан 15. Ако Изборна комисија утврди да кандидациона пријава није поднета благовремено, донеће решење о њеном одбацивању. Ако Изборна комисија утврди да пријава није потпуна, односно да садржи недостатке који су сметња за проглашење кандидатуре у складу са Законом о Државном већу тужилаца, донеће, у року од 24 часа од пријема пријаве закључак којим се подносиоцу пријаве налаже да пријаву допуни или уреди у року од 48 часова од часа пријема. Истовремено, закључком ће се подносиоцу пријаве указати на радње које треба да обави ради отклањања недостатака и упозорити на последице пропуштања допуне или уређења пријаве. Ако Изборна комисија утврди да пријава није потпуна, односно ако утврди да недостаци нису отклоњени, или нису отклоњени у датом року, донеће у року од 24 часа решење о одбацивању пријаве. КОНАЧНА ЛИСТА КАНДИДАТА лан 16. Коначне листе кандидата утврђује Изборна комисија и оне садрже све проглашене кандидатуре, са личним именима свих кандидата и подацима о јавнотужилачкој функцији и јавном тужилаштву у коме кандидат обавља функцију. Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији. Као редослед предаје кандидационих пријава рачуна се датум и час предаје благовремене и потпуне пријаве. Члан 17. Изборна комисија утврђује коначне листе кандидата најкасније до 11. децембра 2010. године у 24,00 часова. Изборна комисија објављује коначну листу кандидата најкасније наредног дана од дана утврђивања те листе. По једна коначна листа кандидата утврђује се за сваки степен и врсту јавног тужилаштва односно из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине из којих се предлажу изборни чланови Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Члан 18. Изборни материјал за спровођење избора обезбеђује Изборна комисија. Изборна комисија благовремено обезбеђује за сваки бирачки одбор: − гласачку кутију, − параване за гласање, − прибор за гласање, − прибор за печаћење (печат и печатни восак) гласачких кутија и другог изборног материјала, − коверте за одлагање гласачких листића, − оверени извод из бирачког списка, − утврђену листу кандидата, − решење о одређивању бирачког места (извод), − решење о именовању бирачког одбора, − потребан број гласачких листића, − контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, − образац записника о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања на бирачком месту, − обрасце одговарајућих записника о примопредаји изборног материјала пре и после гласања. ПРЕДАЈА ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА БИРАЧКОМ ОДБОРУ Предаја изборног материјала пре гласања Члан 19. Изборна комисија предаје прописани изборни материјал бирачким одборима у седишту Комисије у Београду, Ресавска улица 42 од 7,30 до 15,30 часова. Изборна комисија предаје изборни материјал бирачким одборима најкасније 21. децембра 2010. године у 8,00 часова. О примопредаји изборног материјала пре гласања сачињава се записник на прописаном обрасцу. Предаја изборног материјала после гласања Члан 20. По затварању бирачког места, бирачки одбор без одлагања а најкасније у року од 10 часова од затварања бирачког места, предаје Изборној комисији сав прописани изборни материјал (записник о раду бирачког одбора, контролни лист за проверу исправности гласачке кутије, запечаћени коверат у који су стављени неупотребљени гласачки листићи, запечаћени коверат у који су стављени неважећи гласачки листићи, запечаћени коверат у који су стављени важећи гласачки листићи). Изборни материјал који се предаје Изборној комисији мора бити упакован у посебне коверте. На ковертама се исписује шта садрже, а на ковертама које садрже гласачке листиће исписује се и број гласачких листића. Коверте морају бити запечаћене. О примопредаји изборног материјала после гласања сачињава се записник на прописаном обрасцу. СТАНДАРДИ ЗА ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ Гласачка кутија Члан 21. Гласачка кутија има облик квадра, димензија: ширина 35, дужина 50, а висина 60 центиметара, са могућим одступањем до 50% зависно од броја бирача који гласају на бирачком месту. Гласачка кутија на свом горњем делу целом дужином и ширином има покретни поклопац који се ужлебљује целом дужином, у горњем делу гласачке кутије. По дужини покретног дела поклопца, на средњем делу налази се отвор дужине 10–20 центиметара и ширине 1 центиметар који служи за убацивање гласачких листића. На левој и десној страни покретног поклопца и основног дела гласачке кутије, на удаљености 3–5 центиметара налазе се по два отвора кружног облика пречника 0,5–1 центиметра. Кроз кружне отворе на поклопцу и основном делу провлачи се канап који се везује и печати од стране бирачког одбора. Члан 22. Гласачка кутија се израђује од провидног чврстог материјала који обезбеђује сигурност гласачких листића и тајност гласања (плексиглас, клирит, пластика или други слични материјали). Штампање гласачких листића Члан 23. Гласачки листићи за избор кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца штампају се се у штампарији у Београду, коју одреди Изборна комисија. Број гласачких листића који се штампају, њихов облик и њихов изглед одређује Изборна комисија. Број гласачких листића мора бити једнак броју јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који гласају из закљученог бирачког списка. Пре почетка штампања гласачких листића, Комисија решењем утврђује број резервних гласачких листића који не може бити већи од 5% од укупног броја јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који гласају из закљученог бирачког списка. Члан 24. Изборна комисија припрема један гласачки листић који оверава печатом. На основу тако припремљеног гласачког листића штампарија израђује на компјутеру (слаже) текст гласачког листића, чију оригиналност утврђује и констатује Изборна комисија и оверава печатом (оригинални гласачки листић), после чега се текст у компјутеру уништава. На основу оригиналног гласачког листића, у штампарији се, у поступку репро-хемиографије израђује филм, са кога се текст оригиналног гласачког листића преноси на полимер плочу. После израде полимер плоче, филм се одмах комисијски уништава. Гласачки листић који је пренесен на полимер плочу упоређује се са оригиналом гласачког листића, потом се констатује исправност полимер плоче, па се полимер плоча ставља на машину за штампање. Члан 25. Штампање гласачких листића надзире Изборна комисија преко својих чланова. Члан 26. Текст гласачког листића и преосталог материјала за спровођење поступка предлагања кандидата штампа се на српском језику, ћириличним писмом, а у јавним тужилаштвима у којима су у службеној употреби језици националних мањина гласачки листићи се штампају и на тим језицима. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА И ЛОГИЧКО-РАЧУНСКА КОНТРОЛА ЗАПИСНИКА О РАДУ БИРАЧКИХ ОДБОРА Статистичка обрада Члан 27. Статистичку обраду података при спровођењу поступка предлагања кандидата обавља Административна канцеларија Државног већа тужилаца, на основу записника о раду бирачких одбора које јој доставља Изборна комисија. Административна канцеларија ће одредити лица која ће по завршетку гласања извршити логичко-рачунску контролу података у записницима о раду бирачких одбора. Логичко-рачунска контрола записника о раду бирачких одбора Члан 28. Логичко-рачунска контрола записника о раду бирачких одбора, врши се на следећи начин: 1. Рачунско слагање података о бирачима: 1.1. Број бирача који су гласали једнак је броју бирача који су заокружени у изводу из бирачког списка. 1.2. Укупан број бирача који су гласали може бити једнак или мањи од броја бирача уписаних у извод из бирачког списка. 2. Рачунско слагање података о бирачима и гласачким листићима: 2.1. Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији једнак је или мањи од броја бирача који су гласали (напомена: мањи број је могућ зато што се може десити да неки бирачи не убаце гласачки листић у гласачку кутију). 2.2. Број примљених гласачких листића једнак је збиру: – броја неупотребљених гласачких листића и – броја бирача који су гласали. 3. Рачунско слагање података о гласачким листићима: 3.1 Број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији: – броја неважећих гласачких листића, – броја важећих гласачких листића. 4. Рачунско слагање података о гласачким листићима и гласовима: 4.1. Број важећих гласачких листића једнак је збиру броја гласова који су добили сви кандидати. СРЕДСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА Члан 29. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата обезбеђују се у буџету Републике Србије. Захтев за доделу средстава, са спецификацијом укупних трошкова, Изборна комисија подноси Државном већу тужилаца. Средства за спровођење поступка предлагања кандидата користе се за: − рад Комисије и бирачких одбора, − штампање изборног материјала, − набавку гласачких кутија и канцеларијског и осталог потрошног материјала, − накнаде за дневнице и путне трошкове председника и чланова Комисије и њихових заменика, као и других лица која су ангажована од стране Комисије у вези са спровођењем поступка предлагања кандидата, − превозничке, ПТТ, угоститељске и друге услуге. Налогодавац за располагање средствима је председник Комисије. Он је дужан да Државном већу тужилаца поднесе извештај о утрошеним средствима након завршених избора. ОБРАСЦИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОЈЕДИНИХ РАДЊИ У ПОСТУПКУ ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА Члан 30. Поједине радње при спровођењу поступка предлагања кандидата вршиће се према обрасцима који су саставни део овог упутства, и то: – кандидациона пријава за изборног члана Државног већа тужилаца; – кандидациона пријава за изборног члана Државног већа тужилаца (када пријаву подноси кандидат); – изјава о прихватању кандидатуре за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о проглашењу за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о одбацивању пријаве за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – закључак о допуни пријаве за кандидата за изборног члана Државног већа тужилаца; – решење о утврђивању коначне листе кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – контролни лист за проверу исправности гласачке кутије; – гласачки листић за избор кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – записник о примопредаји изборног материјала пре гласања Изборне комисије и бирачког одбора; – записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања у поступку предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца; – записник о примопредаји изборног материјала после гласања; – записник о раду Изборне комисије на утврђивању резултата гласања у поступку предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. ЧУВАЊЕ ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА Члан 31. Гласачки листићи и остали изборни материјал чувају се пет година. Финансијски документи чувају се у роковима који су утврђени прописима о чувању финансијских докумената. По истеку рока за чување изборног материјала, с истим се поступа у складу са прописима о архивској грађи. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 32. Ово упутство ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 13. став 1. алинеја петнаеста Закона о државном већу тужилаца („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 101/10 и 88/11), Државно веће тужилаца доноси ЕТИЧКИ КОДЕКС чланова Државног већа тужилаца "Службени гласник РС", број 60 од 6. јуна 2014. I. УВОД Сврха доношења Етичког кодекса је да се успостављањем стандарда професионалне етике чланова Државног већа тужилаца допринесе јачању владавине права и поверења јавности у вршење функција поверених Уставом, законом и подзаконским актима Државном већу тужилаца. Имајући у виду значај Државног већа тужилаца као самосталног државног органа који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца као и очување владавине права и успешно обављање јавнотужилачке функције и заштиту уставности и законитости, неопходно је доношење Етичког кодекса чланова Државног већа тужилаца којим ће се успоставити високи етички стандарди како у вршењу функције тако и у приватном животу. Приликом доношења Етичког кодекса за чланове Државног већа тужилаца имала се у виду и Препорука Комитета министара Савета Европе о улози јавних тужилаца у кривично-правном систему (Rec (2000)19), као и Европског упутства о етици и понашању за јавне тужиоце које је усвојила Конференција Генералних државних тужилаца Европе 31. маја 2005. године. II. ОСНОВНЕ ДУЖНОСТИ Основне дужности чланова Државног већа тужилаца су: – утврђивање листе кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца коју достављају Влади; – предлагање Народној скупштини кандидата за први избор за заменика јавног тужиоца; – бирање заменика јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца; – бирање заменика јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у вишем јавном тужилаштву; – одлучивање о престанку функције заменика јавних тужилаца; – утврђивање разлога за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – одређивање јавног тужилаштва у којем ће јавни тужилац и заменици јавног тужиоца наставити да врше функцију заменика јавног тужиоца у случају укидања јавног тужилаштва; – одлучивање о удаљењу Републичког јавног тужиоца; – одлучивање по приговору на одлуку о удаљењу јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – предлагање обима и структуре буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаштава за текуће расходе и вршење надзора над њиховим трошењем, у складу са законом; – утврђивање које су друге функције, послови или приватни интереси у супротности са достојанством и самосталношћу јавног тужилаштва; – постављање вршиоца дужности Републичког јавног тужиоца; – одлучивање по приговору на одлуку Републичког јавног тужиоца о томе када се сматра да није било избора јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – давање мишљења о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаштва, као и других закона које јавна тужилаштва примењују; – доношење Етичког кодекса; – именовање и разрешавање Дисциплинског тужиоца и његових заменика, као и чланова Дисциплинске комисије и њихових заменика; – доношење одлуке о правним лековима у дисциплинском поступку; – доношење Правилника о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; – доношење одлуке о правном леку против одлуке о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; – одлучивање о приговорима у поступку избора за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; – обављање послова у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа; – утврђивање садржине програма обуке за заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на функцију и тужилачке помоћнике у складу са законом; – предлагање програма обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца који трајно обављају функцију; – обављају и друге послове предвиђене законом. III. ЕТИЧКИ ПРИНЦИПИ 1. Самосталност Чланови Државног већа тужилаца врше своју функцију на основу Устава, закона, и позитивних правних прописа. Чланови Државног већа тужилаца су дужни да успоставе и очувају поверење у своју самосталност у раду као чланова Већа, а посебно да својим понашањем одржавају и јачају поверење јавности у самосталност Државног већа тужилаца, јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва као целине. Чланови Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца су посебно дужни да се придржавају одредби Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије. 2. Непристрасност Чланови Државног већа тужилаца дужни су да објективно доносе одлуке и да поштују права гарантована Уставом и законом, те да у пословима Већа поступају без наклоности или предрасуда заснованих на националној, верској, етничкој, расној припадности, политичким опредељењима, полу, старости, друштвеном пореклу, имовинском стању или другим личним својствима и склоностима. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се понашају у вршењу функције на начин којим се учвршћује поверење јавности и учесника у поступку у њихову непристрасност и да се уздрже од понашања која би исто могла да доведу у сумњу. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се изузму од поступања у предметима и поступцима у којима постоје разлози који доводе у сумњу њихову непристрасност. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се у вршењу функције, у приватним пословима и у личним односима са припадницима правосудних професија уздржавају од активности које би могле да изазову сумњу у њихову непристрасност. Чланови Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца не могу учествовати у политичким активностима и кампањама. Чланови Државног већа тужилаца могу бити чланови и учествовати у раду струковних или других организација које се баве заштитом својих професионалних интереса и предузимањем мера за очување самосталности у раду, у складу са законом. 3. Поштовање права Чланови Државног већа тужилаца дужни су да врше своју функцију у складу са важећим националним и међународним правом. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да у свакој прилици поштују и штите људска права и слободе и људско достојанство. Чланови Државног већа тужилаца не смеју тражити нити примати поклоне, услуге или друге погодности и користи у вези са предузимањем службених радњи или пропуштањем предузимања службених радњи. Чланови Државног већа тужилаца не смеју искоришћавати функцију и поверљиве информације до којих су дошли у вршењу функције у приватне сврхе, нити у циљу задовољења интереса чланова своје породице и блиских лица. Чланови Државног већа тужилаца су дужни да се уздрже од сваког понашања које би у јавности оправдано могло да створи утисак о коришћењу јавних овлашћења у приватне сврхе. 4. Одговорност и брига за професионалне дужности Чланови Државног већа тужилаца дужни су да у свакој прилици имају у виду да поступају у општем интересу, али и да теже да постигну равнотежу између општег интереса и права и оправданих интереса појединаца. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да у јавности доприносе очувању стручности, поштења, самосталности и непристрасности своје функције. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се у вршењу функције и у приватном животу уздрже од сваког понашања које би могло да наруши поверење јавности у рад Већа и вршењу функције. Државно веће тужилаца подноси извештај о свом раду Народној скупштини. Државно веће редовно обавештава јавност о свом раду на начин уређен Пословником. 5. Професионалност и достојанство Чланови Државног већа тужилаца дужни су да поступају стручно, непристрасно, одговорно и ефикасно. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да поштују професионалну поверљивост и да у току вршења функције и по престанку функције чувају тајне податке у складу са законом које су сазнали у вршењу функције. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се одевају прикладно и уредно и да својим одевањем не нарушавају углед Већа. Чланови Државног већа тужилаца дужни су да се према свима опходе пристојно, коректно и с поштовањем. ЗАКОН о правобранилаштву "Службени гласник РС", број 55 од 23. маја 2014. Глава I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом се уређује делокруг и положај правобранилаштва, оснивање, надлежност, уређење и организација Државног правобранилаштва, положај државног правобраниоца, заменика државног правобраниоца и запослених у Државном правобранилаштву, начин оснивања, надлежност и основе уређења и организације правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе, као и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштава аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе. Правобранилаштво Члан 2. Правобранилаштво је орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво, које се оснива овим законом. Изузетно од става 2. овог члана, послови правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са делокругом министарства надлежног за послове одбране, војних јединица и војних установа које су организационо везане за министарство надлежно за послове одбране и Војске Србије, уредиће се посебним законом. Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обављају правобранилаштва аутономних покрајина и правобранилаштва јединица локалне самоуправе. Уређење и организација, као и друга питања од значаја за рад правобранилаштва аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе утврђују се одлуком аутономне покрајине, односно одлуком јединице локалне самоуправе, у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом. Обављање послова правобранилаштва Члан 3. Државно правобранилаштво, правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе своју дужност обављају у складу са Уставом, законом и другим општим правним актима. Средства за рад правобранилаштва Члан 4. Средства за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије, односно у буџетима аутономних покрајина и буџетима јединица локалне самоуправе. Глава II ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО Положај Државног правобранилаштва Члан 5. Државно правобранилаштво је државни орган који предузима правне радње и користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије и обавља друге послове одређене законом. Седиште Државног правобранилаштва је у Београду. Државно правобранилаштво послове из своје надлежности обавља у седишту и у одељењима образованим ван седишта. Функција Државног правобранилаштва Члан 6. Функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца. Обележја Државног правобранилаштва Члан 7. Државно правобранилаштво има печат који садржи назив и седиште Државног правобранилаштва и назив и грб Републике Србије, у складу са законом. Печат одељења Државног правобранилаштва садржи и назив и седиште одељења. На згради у којој се налази седиште и одељење Државног правобранилаштва морају бити истакнути назив Државног правобранилаштва, односно назив одељења Државног правобранилаштва, грб и застава Републике Србије, у складу са законом. Државни правобранилац, заменици државног правобраниоца, правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник у вршењу послова из надлежности Државног правобранилаштва користе службену легитимацију. Образац, изглед и начин употребе службене легитимације ближе се уређује Правилником о управи у Државном правобранилаштву. Достављање списа и пружање података и обавештења Државном правобранилаштву Члан 8. Државни органи, посебне организације и јавне установе које заступа дужни су да обавесте Државно правобранилаштво о правној ствари у којима је оно овлашћено да предузима правне радње и правна средства ради остваривања њихових права и интереса, односно права и интереса Републике Србије. Државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге организације и правна лица дужни су да Државном правобранилаштву, на његов захтев, доставе списе и обавештења, односно пруже податке и објашњења потребна за предузимање радњи за које је Државно правобранилаштво надлежно. Када Државно правобранилаштво везује законски рок за поступање, органи и организације из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да списе и обавештења неодложно доставе, односно податке и објашњења неодложно пруже. Ако услед непоступања, односно неблаговременог поступања органа и организација из ст. 1. и 2. овог члана наступи штета за Републику Србију или друге субјекте које заступа Државно правобранилаштво ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу, а од одговорног лица у том органу или организацији захтеваће накнаду причињене штете. Државно правобранилаштво је овлашћено да затражи увид, издавање извода и копирање исправа и других списа из сваког јавног регистра, предмета и електронске базе података о стању у предметима које води суд, други државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, или носилац јавних овлашћења, без накнаде. Обавезно достављање писмена непосредно Државном правобранилаштву Члан 9. Судови, органи управе и други надлежни органи дужни су да у стварима у којима је предвиђено заступање од стране Државног правобранилаштва достављају сва писмена непосредно Државном правобранилаштву. Органи који имају седиште на подручју за које је образовано одељење Државног правобранилаштва сва писмена достављају непосредно одељењу Државног правобранилаштва. Достављање извршено супротно одредби става 1. овог члана не производи правно дејство. Трошкови заступања Члан 10. Трошкови заступања у поступцима пред судом, органом управе и другим надлежним органом признају се Државном правобранилаштву по прописима о награди и накнади трошкова за рад адвоката. Остварени приходи у заступању представљају приход Републике Србије. Глава III НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Заступник и пуномоћник Члан 11. Државно правобранилаштво је заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку. Државно правобранилаштво пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима заступа државне органе и посебне организације који немају својство правног лица, државне органе и посебне организације који имају својство правног лица, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије и јавне установе чији је оснивач Република Србија, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије, у правним поступцима у којима ови субјекти учествују као странке или умешачи о чијим имовинским правима и обавезама се одлучује у том поступку. Државно правобранилаштво може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија. Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат. Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, а једна од тих странака је Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати Републику Србију. Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, које према овом закону заступа Државно правобранилаштво, а ниједна од тих странака није Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати странку која је иницирала покретање поступка. Заступање пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству Члан 12. Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству. Ако Државно правобранилаштво према прописима стране државе или међународне организације или из других разлога, не може непосредно да заступа пред страним или међународним судовима и арбитражама, или пред другим надлежним органима у иностранству, Влада, на предлог државног правобраниоца, овластиће за заступање лице које може предузети заступање по прописима стране државе или међународне организације. У случају из става 2. овог члана, државни правобранилац је дужан да обезбеди активно праћење тока заступања, као и да лицу овлашћеном за заступање даје потребне налоге и упутства. Заступање пред Европским судом за људска права Члан 13. Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред Европским судом за људска права у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима уз ову конвенцију. Послове заступања из става 1. овог члана обавља заменик државног правобраниоца који је постављен и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права. Општење између Републике Србије и Европског суда за људска права одвија се посредством заступника из става 2. овог члана. Заступник може да закључи поравнање са странкама које учествују у поступцима пред Европским судом за људска права, уз претходну сагласност органа чији су акти довели до поступка пред Европским судом за људска права. Поравнање се закључује у писаној форми. Исплата износа договореног поравнањем или назначеног у пресуди Европског суда за људска права, врши се из средстава органа Републике Србије чији су акти проузроковали кршење људских права. Обавештења и извештаји Члан 14. Државно правобранилаштво прати и проучава правна питања од значаја за рад државних органа, као и примену закона и других општих правних аката, када је то од значаја за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије и о уоченим проблемима обавештава Владу и друге надлежне државне органе. Државно правобранилаштво најкасније до 31. марта текуће године подноси Влади извештај о раду за претходну годину. Покретање поступка за оцену уставности и законитости Члан 15. Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене поступак за оцену уставности закона, односно за оцену уставности и законитости других општих правних аката, ако оцени да су законом, односно другим општим правним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије или законом утврђени положај Државног правобранилаштва. Обавештавање о потреби измене прописа Члан 16. Ако Државно правобранилаштво поводом поступка пред Европским судом за људска права, оцени да домаћи пропис није у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, обавестиће о томе надлежне државне органе о потреби усклађивања прописа. Давање правног мишљења Члан 17. Државном правобранилаштву се могу доставити ради давања правног мишљења нацрти правних послова које закључују субјекти које заступа, ако ти правни послови за предмет имају имовинска права и обавезе Републике Србије, односно тих субјеката. Државно правобранилаштво даје правна мишљења и о другим имовинскоправним питањима субјектима које заступа. Пружање правне помоћи Члан 18. Државно правобранилаштво може на захтев другог правобранилаштва, односно јединице локалне самоуправе пружити стручну помоћ или преузети заступање. Када је поступањем другог правобранилаштва повређен јавни интерес, Државно правобранилаштво може преузети поступање од другог правобранилаштва. Начин поступања Државног правобранилаштва Члан 19. Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене, односно поднесе иницијативу за покретање поступка пред судом или другим надлежним органом поводом питања из своје надлежности. Државно правобранилаштво поступа и по писменим налозима и захтевима субјеката које заступа, које је дужно обавестити у разумном року, који не може бити дужи од 30 дана, о свом правном мишљењу, односно о предузетим радњама. У случају да је правно мишљење потребно дати, односно радњу предузети у року краћем од рока из става 2. овог члана, орган који се обратио Државном правобранилаштву дужан је да то посебно истакне и образложи у писменом захтеву, уз означавање да се захтев упућује као приоритет, са јасно назначеним роком за поступање, који не може бити краћи од осам дана, односно три дана када се ради о захтеву Владе. Када оцени да се налогом или захтевом субјекта који заступа крши Устав или закон или угрожавају имовинска права и интереси Републике Србије, Државно правобранилаштво ће о томе одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема налога или захтева, писменим путем обавести издаваоца налога, односно подносиоца захтева, са образложеним разлозима за одбијање поступања. Ако заступани субјекат и после обавештења из става 4. овог члана остане при издатом налогу или поднетом захтеву, Државно правобранилаштво ће поступити по том налогу или захтеву. Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца не могу трпети штетне последице уколико поступе у складу са одредбама ст. 1. до 5. овог члана. Извештај о поступању у појединим предметима Члан 20. Државно правобранилаштво доставља извештај о поступању у појединим предметима Влади, министарству надлежном за финансије, министарству надлежном за правосуђе, као и субјектима које заступа, на њихов захтев. Поступање ради споразумног решавања спорног односа Члан 21. Државно правобранилаштво ће пре покретања поступка пред судом, органом управе или другим надлежним органом, односно у поступку одговора на тужбу, предлог или други акт којим је покренут поступак против заступаног субјекта, размотрити могућност споразумног решавања спорног односа, на своју иницијативу или на иницијативу супротне стране. Када Државно правобранилаштво процени да нису испуњени материјални или формални услови да се спорни однос реши споразумно или да предложено споразумно решење није у интересу Републике Србије, о томе ће писмено обавестити субјекта кога заступа. Пре закључења постигнутог споразума за решавање спорног односа, Државно правобранилаштво је дужно да прибави сагласност министарства надлежног за финансије за закључење тог споразума. Разматрање могућности споразумног решавања спорног односа не ослобађа Државно правобранилаштво обавезе да у покренутом судском, управном или другом поступку пред надлежним органом истовремено предузима све потребне правне радње, а посебно законом предвиђене процесне радње, односно не ослобађа га обавезе поступања у оквиру законом утврђених рокова за предузимање правних радњи у тим поступцима. За сваки коначни споразум у поступку за алтернативно решавање спора у коме не учествује Државно правобранилаштво мора бити прибављено правно мишљење Државног правобранилаштва. Заштита поверљивих података добијених у поступку заступања Члан 22. Државно правобранилаштво не може супротној страни у преговорима у поступку за споразумно решавање спора, односно у судском, управном или другом поступку, као ни трећим лицима, давати податке добијене од заступаног субјекта, осим ако заступани субјекат није то претходно одобрио. Глава IV УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца Члан 23. Послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца. Државни правобранилац руководи радом и представља Државно правобранилаштво. За свој рад и рад Државног правобранилаштва одговоран је Влади и министру надлежном за правосуђе. Заменик државног правобраниоца одговоран је за свој рад државном правобраниоцу. Функционална надлежност Члан 24. Државни правобранилац може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва. Државни правобранилац је искључиво надлежан за покретање поступка оцене уставности и законитости, подношење извештаја и обавештења Влади и министру надлежном за правосуђе и обављање других послова утврђених законом као надлежност државног правобраниоца. Заменик државног правобраниоца може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва која није у искључивој надлежности државног правобраниоца. Одељења Државног правобранилаштва Члан 25. Државно правобранилаштво послове из своје надлежности пред судовима, органима управе и другим надлежним органима ван седишта Државног правобранилаштва обавља у одељењима Државног правобранилаштва. Број, месна надлежност и седишта одељења Државног правобранилаштва одређују се правилником о образовању одељења Државног правобранилаштва, који доноси министар надлежан за правосуђе, уз прибављено мишљење Државног правобранилаштва. Општа обавезна упутства државног правобраниоца Члан 26. Државни правобранилац издаје у писменој форми општа обавезна упутства за рад и поступање заменика државних правобранилаца и запослених у Државном правобранилаштву, ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању. Општа обавезна упутства државни правобранилац може да изда и на предлог Колегијума Државног правобранилаштва. Упутство за обавезно поступање у појединим предметима Члан 27. Државни правобранилац може издати упутство за обавезно поступање заменика државног правобраниоца у појединим предметима. Упутство за обавезно поступање издаје се у писменој форми. Заменик државног правобраниоца који сматра да је упутство за обавезно поступање незаконито или неосновано може изјавити приговор са образложењем државном правобраниоцу, у року од три дана од дана пријема упутства. Заменик државног правобраниоца који је изјавио приговор је дужан да поступа по упутству до одлуке државног правобраниоца по приговору, ако поступање по упутству у конкретном случају не трпи одлагање. Државни правобранилац ће одлучити о приговору најкасније у року од осам дана. Ако државни правобранилац одбије приговор, заменик државног правобраниоца ће поступити по упутству. Деволуција и супституција Члан 28. Државни правобранилац може предузети све радње у предмету којим је задужен заменик државног правобраниоца. Државни правобранилац може писменим путем овластити заменика државног правобраниоца да поступа у поједином предмету којим је задужен други заменик државног правобраниоца, када је тај заменик државног правобраниоца спречен из правних или стварних разлога да поступа у том предмету. Замењивање у заступању Члан 29. Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. овог закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом. Лице којем се поверава заступање у смислу става 1. овог члана мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом. Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити правобранилаштву јединице локалне самоуправе да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом. Лица из ст. 1. и 3. овог члана поступају у границама датог писменог пуномоћја. Овлашћења правобранилачког помоћника и правобранилачког приправника Члан 30. Правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца. Послови управе у Државном правобранилаштву Члан 31. Државни правобранилац руководи управом у Државном правобранилаштву и одговоран је за правилан и благовремен рад Државног правобранилаштва. Државни правобранилац уређује организацију и рад Државног правобранилаштва, одлучује о правима по основу рада заменика државних правобранилаца и о радним односима државних службеника и намештеника у Државном правобранилаштву, отклања неправилности и одуговлачења у раду и врши друге послове на које је овлашћен законом или другим прописом. Ако је државни правобранилац одсутан или спречен да руководи Државним правобранилаштвом, замењује га заменик државног правобраниоца одређен актом државног правобраниоца. Ако државном правобраниоцу престане функција, Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља вршиоца функције државног правобраниоца из реда заменика државних правобранилаца, на период од шест месеци. Правилник о управи у Државном правобранилаштву Члан 32. Правилником о управи у Државном правобранилаштву уређују се: однос Државног правобранилаштва према грађанима и јавности, начин вођења евиденција, начин расподеле предмета, руковање предметима, поступање са архивским материјалом и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва. Правилник о управи у Државном правобранилаштву доноси државни правобранилац уз сагласност министра надлежног за правосуђе. Правилник из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Надзор над радом Државног правобранилаштва Члан 33. Надзор над радом Државног правобранилаштва врши министарство надлежно за правосуђе, по службеној дужности, на предлог субјеката из члана 11. став 2. овог закона или по иницијативи странака и учесника у поступку. У вршењу надзора, овлашћено службено лице министарства надлежног за правосуђе може да изврши увид у предмете, евиденције и списе Државног правобранилаштва, као и да захтева потребне податке. У вршењу надзора, овлашћено службено лице може наложити мере за отклањање недостатака у раду Државног правобранилаштва, одредити рок за поступање по мерама, као и поднети предлог за покретање дисциплинског или другог поступка. Глава V ПОЛОЖАЈ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА Права из радног односа Члан 34. Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују положај државних службеника, ако овим законом није друкчије одређено. Премештај Члан 35. Заменик државног правобраниоца може бити трајно премештен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, уз своју писмену сагласност. У случају укидања одељења Државног правобранилаштва, заменик државног правобраниоца може бити премештен и без своје сагласности. Решење о премештају доноси Влада на предлог државног правобраниоца. Упућивање Члан 36. Заменик државног правобраниоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на једну годину. Изузетно, заменик државног правобраниоца може бити упућен и без своје сагласности из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на шест месеци. Решење о упућивању доноси државни правобранилац. Глава VI ПОСТАВЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА Постављење државног правобраниоца Члан 37. Државног правобраниоца, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља Влада на период од пет година и може бити поново постављен. Када државни правобранилац по истеку мандата не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев, поставља се за заменика државног правобраниоца, под условом да је постављен за државног правобраниоца из реда заменика државног правобраниоца. Постављење заменика државног правобраниоца Члан 38. Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља заменика државног правобраниоца, на период од пет година. Заменик државног правобраниоца може бити поново постављен. У одлуци о постављењу одређује се да се заменик државног правобраниоца поставља у седишту или у одељењу Државног правобранилаштва, односно да се поставља за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права. Заменик државног правобраниоца који не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев има право да буде распоређен на радно место правобранилачког помоћника. Број заменика државног правобраниоца утврђује се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву. Општи услови Члан 39. За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављен држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је правобранилачке функције. Посебни услови Члан 40. За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављено лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци после положеног правосудног испита, и то: 1) десет година за државног правобраниоца; 2) осам година за заменика државног правобраниоца. За обављање послова из надлежности Државног правобранилаштва у заступању пред међународним судом или другим међународним телом, поред наведених услова, потребно је да лице поседује одговарајући ниво познавања једног од страних језика на којима се води поступак пред међународним судом или другим међународним телом. За заменика државног правобраниоца који је заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, поред осталих услова, потребно је да лице поседује и потврђено активно знање енглеског, односно француског језика. Глава VII КОЛЕГИЈУМ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Састав колегијума Члан 41. Колегијум Државног правобранилаштва чине државни правобранилац и заменици државног правобраниоца. Сазивање колегијума Члан 42. Колегијум Државног правобранилаштва сазива и њиме руководи државни правобранилац. Државни правобранилац сазива колегијум када оцени да је то потребно, или на захтев најмање трећине заменика државних правобранилаца. Надлежност колегијума Члан 43. Колегијум Државног правобранилаштва: 1) разматра извештај о раду Државног правобранилаштва за претходну годину; 2) разматра питања од значаја за правилно вршење послова из надлежности Државног правобранилаштва; 3) разматра питања од значаја за рад и организацију Државног правобранилаштва; 4) разматра нацрте закона и других прописа од значаја за рад Државног правобранилаштва; 5) разматра потребу покретања поступка оцене уставности и законитости; 6) врши и друге послове одређене законом и Правилником о управи у Државном правобранилаштву. Глава VIII ЗАПОСЛЕНИ У ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ Састав и број запослених Члан 44. У Државном правобранилаштву раде правобранилачки помоћници, правобранилачки приправници и други државни службеници и намештеници запослени на административним, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима значајним за рад Државног правобранилаштва. Број запослених у Државном правобранилаштву одређује државни правобранилац актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Секретар Државног правобранилаштва Члан 45. Државно правобранилаштво има секретара који помаже државном правобраниоцу у вршењу послова управе у Државном правобранилаштву. Правобранилачки помоћници Члан 46. Правобранилачки помоћници помажу заменику државног правобраниоца у обављању послова из делокруга Државног правобранилаштва, израђују правобранилачке поднеске и акте, предузимају радње заступања на расправама пред судом, органом управе или другим надлежним органом и врше друге послове предвиђене законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Правобранилачки приправник Члан 47. За правобранилачког приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима. Правобранилачки приправник прима се у радни однос на три године. Правобранилачки приправник који је положио правосудни испит у току трајања времена на које је засновао радни однос може се преузети у радни однос на неодређено време, у својству правобранилачког помоћника. Дипломирани правник може бити примљен на обуку у правобранилаштво, без заснивања радног односа, ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита (волонтер). Обука Члан 48. Програм обуке правобранилачког приправника и волонтера утврђује Државни правобранилац. Правобранилачки приправник и волонтер може одређено време бити упућен на обуку у други државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Остала правила о запосленима у Државном правобранилаштву Члан 49. На заснивање радног односа, права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорност запослених у Државном правобранилаштву примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места Члан 50. Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву, доноси државни правобранилац, уз сагласност министра надлежног за правосуђе. Глава IX ПРАВОБРАНИЛАШТВО АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ПРАВОБРАНИЛАШТВО ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Образовање правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Члан 51. Послове правне заштите имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обавља правобранилаштво аутономне покрајине, односно правобранилаштво јединице локалне самоуправе. Образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уређује се у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом. Надлежност правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Члан 52. Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима заступа аутономну покрајину, односно јединицу локалне самоуправе ради заштите њених имовинских права и интереса. Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе прати и проучава правна питања од значаја за рад органа и правног лица које заступа, посебно из области њихове надлежности, као и питања у вези са применом закона и подзаконских аката која су, или могу бити, од значаја за предузимање било које правне радње органа и правног лица које заступа, посебно за спречавање штетних имовинскоправних и друштвено негативних последица по правно лице које заступа. Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе даје мишљења приликом закључивања уговора које закључује то правно лице, посебно уговора из области имовинскоправних односа, привредно правних уговора и дају правне савете свим органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе које заступају. Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, правобранилаштво аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат. Носиоци правобранилачке функције у правобранилаштву аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Члан 53. Правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва. Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе. Глава X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Настављање са радом Члан 54. Ступањем на снагу овог закона Републичко јавно правобранилаштво наставља са радом као Државно правобранилаштво. Републички јавни правобранилац и заменици републичког јавног правобраниоца постављени на основу Закона о јавном правобранилаштву („Службени гласник РС”, број 43/91) настављају са радом до постављења државног правобраниоца и заменика државних правобранилаца у складу са овим законом. Државни службеници и намештеници у Републичком јавном правобранилаштву настављају са радом до распоређивања запослених у Државном правобранилаштву, у складу са законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву. Овлашћење за заступање издато државном службенику у Републичком јавном правобранилаштву од стране републичког јавног правобраниоца или заменика републичког јавног правобраниоца пре ступања на снагу овог закона, важи до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Организациона јединица Министарства одбране која обавља послове заступања по генералном пуномоћју издатом од стране републичког јавног правобраниоца наставиће по ступању на снагу овог закона заступање Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са пословима из надлежности Министарства одбране и посебних организација у саставу Министарства одбране, до доношења посебног закона. Постављење државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца Члан 55. Влада поставља државног правобраниоца у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Заменици државног правобраниоца биће постављени у року од 90 дана од дана доношења акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву. Престанак положаја републичког јавног правобраниоца и заменика републичког јавног правобраниоца Члан 56. Постављењем државног правобраниоца у складу са овим законом, престаје положај републичком јавном правобраниоцу. Постављењем заменика државних правобранилаца у складу са овим законом, престаје положај заменика републичког јавног правобраниоца. Републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца који не буде постављен за државног правобраниоца, односно заменика државног правобраниоца у складу са овим законом, односно који не буде распоређен у смислу прописа који уређују права државних службеника, имају право на накнаду плате у трајању три месеца у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности. Право на накнаду плате из става 3. овог члана престаје пре протека рока од три месеца ако лице коме је престао положај заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још три месеца ако у тих три месеца стиче право на пензију. Преузимање надлежности Члан 57. Државно правобранилаштво ће најкасније у року шест месеци од дана ступања на снагу овог закона преузети предмете субјеката које заступа у складу са овим законом, а које није заступало Републичко јавно правобранилаштво према Закону о јавном правобранилаштву („Службени гласник РС”, број 43/91). Субјекти које заступа Државно правобранилаштво дужни су да доставе предмете из става 1. овог члана Државном правобранилаштву без одлагања, ако је то потребно ради благовременог и делотворног предузимања радњи заступања у поступку. Преузимање надлежности, предмета и запослених из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права Члан 58. Организациона јединица Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права наставиће по ступању на снагу овог закона заступање у складу са Уредбом о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права („Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст), до постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права. Државно правобранилаштво ће у року од 30 дана од дана постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права преузети предмете и запослене из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања из става 1. овог члана. Доношење подзаконских аката Члан 59. Државни правобранилац донеће акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из члана 25. став 2. овог закона. Државни правобранилац донеће Правилник о управи у Државном правобранилаштву у року од 60 дана од дана постављења. Министар надлежан за правосуђе донеће акт из члана 25. став 2. овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Сврставање у платне групе Члан 60. До усклађивања Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника са одредбама овог закона коефицијент за исплату плате државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца одређује се у истим платним групама у које су били сврстани републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца. Усклађивање организације правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Члан 61. Јавно правобранилаштво образовано у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе наставља са радом до доношења одлуке аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе о уређењу и организацији правобранилаштва аутономне покрајине, односно правобранилаштва јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужне су да одлуку из става 1. овог члана донесу најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Примена раније донетих прописа Члан 62. Одредбе прописа којима је одређена надлежност Републичког јавног правобранилаштва или републичког јавног правобраниоца за предузимање одређених радњи и вршење одређених послова, или којима је прописана обавеза неког државног органа, односно другог правног субјекта према Републичком јавном правобранилаштву или према републичком јавном правобраниоцу, примењују се и на Државно правобранилаштво. Одредбе става 1. овог члана сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе, односно правобраниоца аутономне покрајине и правобраниоца јединице локалне самоуправе. Престанак важења прописа Члан 63. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном правобранилаштву („Службени гласник РС”, број 43/91) и Уредба о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права („Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст). Ступање закона на снагу Члан 64. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 32. став 2. Закона о правобранилаштву („Службени гласник PC”, број 55/14), Државни правобранилац, уз сагласност министра правде, доноси ПРАВИЛНИК о управи у Државном правобранилаштву "Службени гласник РС", бр. 71 од 20. августа 2016, 3 од 12. јануара 2018. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Правилником о управи у Државном правобранилаштву уређују се: однос Државног правобранилаштва према грађанима и јавности, начин вођења евиденција, начин расподеле предмета, руковање предметима, поступање са архивским материјалом, начин и употреба службене легитимације, послови колегијума Државног правобранилаштва и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва. Послови управе у Државном правобранилаштву Члан 2. Управа у Државном правобранилаштву обухвата руковођење Државним правобранилаштвом, послове и овлашћења у вези са организацијом рада, материјалним, финансијским, административним и другим цословима којима се обезбеђује правилан, тачан, благовремен и законит рад Државног правобранилаштва, а посебно: употреба обележја Државног правобранилаштва, службеног језика и писма; уређење и организација рада Државног правобранилаштва; старање о благовременом поступању и коришћењу најефикаснијих метода и техничких средстава у административном пословању; поступање по притужбама и представкама грађана на рад Државног правобранилаштва; однос према другим државним органима, грађанима и јавности; стручни послови у вези са остваривањем права, обавеза и одговорности државних службеника и намештеника, вођење уписника, помоћних књига, и других евиденција; руковање предметима и поступање са архивским материјалом; вођење статистике; материјално-финансијско пословање Државног правобранилаштва; успостављање стандарда у погледу службених просторија и опреме и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва. II. СЛУЖБЕНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ Издавање службене легитимације Члан 3. Државни правобранилац, заменици државног правобраниоца (у даљем тексту заменик), правобранилачки помоћници и правобранилачки приправници имају службене легитимације. Службене легитимације издаје државни правобранилац. Службена легитимација употребљава се искључиво приликом предузимања службених радњи и у друге сврхе се не можe користити. Изглед службене легитимације Члан 4. (1) На спољној, чеоној страни корица службене легитимације утиснут је мали грб Републике Србије, као и натпис: „Република Србија”, „Државно правобранилапггво” и назив: „Службена легатамација”. (2) На унутрашњој левој страни службене легитимације постоји простор за: фотографију величине 2,5 х 3 cm, изнад које се уписује број легитимације, а испод простор где се уписују име и презиме и датум издавања. (3). На унутрашњој десној страни исписује се текст којим се потврђује да је ималац службене легитимације заменик државног правобраниоца, правобранилачки помоћник или правобранилачки приправник у Државном правобранилаштву и да му припадају сва права за поступање у складу са одредбама Закона о правобранилаштву, потпис државног правобраниоца и печат Државног правобранилаштва. (4) Странице службене легитимације су димензија 10 х 6,5 cm и израђене су од коже црне боје. (5). Садржај и облик легитимације дати су на посебном обрасцу (Образац бр. 1, 2, 3 и 4) који се налази на крају овог правилника и чини његов саставни део. Евиденција о издатим службеним легитимацијама Члан 5. Евиденција о издатим службеним легитимацијама води се у Државном правобранилаштву. Евиденција из става 1. овог члана садржи редни број, број легитимације, име и презиме и положај, односно звање лица коме је издата легитимација, датум и потпис лица које је службену легитимацију примило. Изгубљена службена легитимација Члан 6. У случају да ималац изгуби службену легитимацију дужан је да одмах, а најкасније у року од три дана, о томе обавести државног правобраниоца. Изгубљена службена легитимација брише се из евиденције о издатим службеним легитимацијама и издаје се нова. Враћање службене легитимације Члан 7. Имаоцу легитимадије коме престане положај или радни однос, односно промени радно место, дужан је да службену легитимацију врати Државном правобранилаштву. Уништавање неважеће службене легитимације Члан 8. Неважеће службене легитимације, уништиће комисија чије чланове именује државни правобранилац. III. УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Седиште, одељења ван седишта и друге унутрашње организационе јединице Члан 9. Државно правобранилаштво обавља своју функцију у Београду, где се налази седиште, и у одељењима ван седишта. Број одељења Државног правобранилаштва ван седишта одређује се актом министра надлежног за правосуђе. Одељењем ван седишта руководи заменик. За обављање послова у Државном правобранилаштву образују се унутрашње јединице. У саставу Државног правобранилаштва образују се: унутрашња организациона јединица за послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права и секретаријат. Начин обављања послова Члан 10. У Државном правобранилаштву послови се обављају индивидуално, у сталним и повременим групама, одељењима и осталим унутрашњим јединицама утврђеним Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и годишњим распоредом послова. Први заменик државног правобраниоца, поверавање обављања појединих послова управе и овлашћења заменика државног правобраниоца Члан 11. Државног правобраниоца у случају одсутности или спречености замењује заменик одређен годишњим распоредом послова (први заменик). Обављање појединих послова управе, државни правобранилац може поверити заменику, секретару или другим запосленима. Заменик обавља самостално послове, у складу са законом, Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву и годишњим распоредом послова. Заменик може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва, уколико није у искључивој надлежности државног правобраниоца. Запослени у Државном правобранилаштву Члан 12. Запослени у Државном правобранилаштву су: правобранилачки помоћници, правобранилачки приправници и државни службеници и намештеници који раде на стручним, административно-техничким, финансијским, информационим и другим пратећим пословима. Дужности запослених у Државном правобранилаштву Члан 13. Запослени, у границама својих овлашћења и дужности, дужни су да благовремено и правилно извршавају послове и задатке који су им поверени у складу са прописима и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, као и послове и задатке непосредно одређене од стране државног правобраниоца, заменика државног правобраниоца и секретара. Колегијум Државног правобранилаштва Члан 14. Питања од значаја за рад Државног правобранилаштва разматрају се на Колегијуму Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Колегијум). Поред надлежности предвиђене Законом о правобранилаштву, Колегијум: – даје мишљење о предлогу годишњег распореда послова, – разматра питања од значаја за успешно обављање послова, усклађивање рада и унапређења метода рада у циљу ажурности, – даје мишљење о предлогу програма стручног усавршавања и – разматра питања од значаја за заштиту и унапређење професионалног интегритета носилаца правобранилачке функције. Годишњи распоред послова Члан 15. За сваку календарску годину, државни правобранилац доноси годишњи распоред послова. Годишњи распоред послова доноси се у писаној форми, потписује га државни правобранилац и упознаје са његовом садржином све заменике државног правобраниоца и запослене, најкасније до почетка календарске године на коју се односи. Пре доношења, нацрт годишњег распореда разматра се на Колегијуму. Садржина годишњег распореда послова Члан 16. Годишњим распоредом послова одређује се: – начин доделе предмета у рад заменицима у седишту Државног правобранилаштва; – начин доделе предмета у рад правобранилачким помоћницима и правобранилачким приправницима у седишту Државног правобранилаштва, – начин доделе предмета у рад правобранилачким помоћницима и правобранилачким приправницима у одељењима ван седишта Државног правобранилаштва, – начин доделе предмета у рад државним службеницима и намештеницима у унутрашњој организационој јединици за заступање Републике Србије пред Европским судом за људска права, – распоред државних службеника и намештеника у другим унутрашњим организационим јединицама Државног правобранилаштва и начин доделе предмета у рад у тим организационим јединицама, – радне групе или друга радна тела, односно поједини запослени који ће вршити одређене послове, – распоред замењивања одсутних државних службеника. Измена годишњег распореда послова Члан 17. Државни правобранилац може утврђени годишњи распоред у току године мењати због знатнијег повећања броја предмета, дуже одсутности заменика или запослених и других оправданих разлога, а у циљу ефикаснијег вршења надлежности и обављања послова управе у Државном правобранилаштву. Писарница Члан 18. Административно-технички послови Државног правобранилаштва обављају се у писарници. Административно-технички послови обухватају: пријем и отпремање поште, вођење уписника, вођење евиденције о кретању предмета, вођење помоћних књига, сачињавање годишњих и повремених извештаја о раду. Радом писарнице руководи шеф писарнице. Државни правобранилац може одредити да шеф писарнице обавља и друге административно-техничке послове. IV. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ Додељивање предмета у рад Члан 19. Додела предмета врши се у складу са годишњим распоредом послова. По овлашћењу државног правобраниоца, доделу предмета у одељењима може вршити заменик који је постављен на дужност у одељењу. При додели предмета води се рачуна да запослени у оквиру сваке унутрашње организационе јединице Државног правобранилаштва, одређене годишњим распоредом добију у рад подједнак број предмета. Државни правобранилац одступа од начина додељивања предмета предвиђеног ст. 1. и 3. овог члана када то оправдавају разлози оптерећености и спречености појединих обрађивача, специјализације обрађивача за одређену област или уколико то оправдавају други разлози. О додели предмета води се евиденција. Распоред службених радњи и процесних обавеза Члан 20. Сваки заменик сачињава недељни и дневни распоред присуствовања расправама, и другим службеним радњама. Приликом сачињавања распореда нарочито ће водити рачуна да расправама и другим службеним радњама присуствује лице коме је предмет додељен у рад. Годишњи одмори Члан 21. План годишњих одмора утврђује државни правобранилац. При одређивању годишњих одмора државни правобранилац посебно води рачуна да у Државном правобранилаштву буде присутан довољан број заменика и запослених потребних за решавање хитних предмета. V. ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО И ДРЖАВНИ И ДРУГИ ОРГАНИ, ГРАЂАНИ И ЈАВНОСТ Циљ сарадње са другим државним органима и организацијама и међународним институцијама Члан 22. Правобранилаштво у извршавању послова из своје надлежности сарађује са другим државним органима и организацијама и са међународним институцијама на начин којим се обезбеђује квалитетније и ефикасније обављање послова из делокруга органа. Однос са субјектима које Државно правобранилаштво заступа Члан 23. По добијању предмета у рад, заменик или правобранилачки помоћник (обрађивач предмета) обавештава субјекте које по закону заступа Државно правобранилаштво на чија имовинска права и интересе се предмет односи, односно поводом чијих радњи и надлежности је настао спорни правни однос о правним средствима и другим радњама које је потребно предузети, те за њихово предузимање тражи сагласност, односно мишљење тих субјеката. Ако између предлога обрађивача за предузимање потребних радњи и става, односно мишљења субјеката којима је предлог упућен постоји неслагање, односно када обрађивач оцени да се налогом или захтевом заступаног субјекта крши Устав или закон или угрожавају имовинска права и интереси Републике Србије, заменик ће у року од три дана упутити заступаном субјекту образложено обавештење о одбијању поступања. Ако заступани субјекат и после обавештења из става 2. овог члана остане при издатом налогу или поднетом захтеву, заменик ће поступити по том налогу или захтеву. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, по добијању предмета у рад обрађивач без одлагања предузима све радње чији изостанак би могао довести до угрожавања имовинских права и интереса Републике Србије, односно субјеката које заступа Државно правобранилаштво. О предузетим радњама из става 4. овог члана накнадно се обавештавају субјекти на чија имовинска права и интересе се предмет односи, односно субјекти поводом чијих радњи и надлежности је настао спорни правни однос. Поступање ради добијања списа или обавештења Члан 24. Када Државно правобранилаштво од државног органа, органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, друге организације или правног лица затражи да достави списе или обавештења, односно да пружи податке и објашњења потребна за предузимање радњи за које је Државно правобранилаштво надлежно, у захтеву ће обрађивач одредити рок у којем је потребно поступити по том захтеву. Ако органи и организације из става 1. овог члана не доставе списе или обавештења, односно не пруже податке и објашњења, или ако то без оправданог разлога не учине у року одређеном у захтеву, заменик ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу. Ако државни органи, посебне организације и јавне установе које заступа Државно правобранилаштво не обавесте Државно правобранилаштво о правној ствари у којима је оно овлашћено да предузима правне радње и правна средства и услед тога дође до озбиљног угрожавања имовинских права и интереса Републике Србије, заменик ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу. Ако услед непоступања, односно неблаговременог поступања органа и организација из ст. 1. и 3. овог члана наступи штета за Републику Србију или друге субјекте које заступа Државно правобранилаштво заменик државног правобраниоца ће од одговорног лица у том органу или организацији захтевати накнаду причињене штете. Пријем странака Члан 25. Странке, њихови пуномоћници и друге особе које долазе у Државно правобранилаштво ради предаје одређених писмена, примају се у писарници, у време одређено за рад са странкама које се објављује на видљивом месту при улазу у службене просторије, односно радни простор, у распореду службених просторија или на други погодан начин. Начин закључења споразума о мирном решењу спора Члан 26. Странке које долазе у Државно правобранилаштво ради потписивања споразума о мирном решењу спора, у складу са законом, прима заменик који је задужен за предмет из кога потиче споразум или правобранилачки помоћник који обрађује предмет. У предметима у којима заменик или правобранилачки помоћник који су задужени предметом приме изјаву противне стране да прихвата склапање споразума, позваће противну страну на склапање споразума уз назначење места и времена закључења споразума. Споразум може бити склопљен и међусобном разменом потписаних и оверених писмена. Давање обавештења странкама Члан 27. Шеф писарнице може странкама и њиховим пуномоћницима давати обавештења само на основу података из уписника, а за друга обавештења странку упућује да се обрати државном правобраниоцу, односно заменику код кога је предмет у раду. Ограничења приликом давања обавештења странкама Члан 28. Заменици не могу поводом давања обавештења странкама износити податке који би штетили интересима странке коју правобранилаштво заступа у спору пред судом или другим државним органом, нити износити своје лично мишљење о поступању у својству законског заступника. Увид у списе Државног правобранилаштва Члан 29. Увид у списе одобриће се овлашћеном представнику странке коју Државно правобранилаштво заступа у поступку пред судом или у управном поступку по закону или на основу пуномоћја, те лицу које за то има оправдани интерес. Тим лицима се, у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја, може дозволити преписивање или копирање списа или само делова списа. Представницима правног или физичког лица које има положај противне стране у грађанском или управном поступку, не може се одобрити вршење увида у списе, нити преписивање или копирање делова списа. Тајност података Члан 30. Тајни податак је онај податак који је надлежни орган, на основу закона у прописаном поступку таквим означио и за који је утврђен степен тајности, као и податак који је Републици Србији, као тако означен предала друга држава, међународна организација или институција са којом Република Србија сарађује. Одређивање тајних података, означавање тајних података, престанак тајности података и њихова заштита врши се у складу са законом који уређује тајне податке и подзаконским актима донетим на основу тог закона. Овлашћење за означавање тајних података Члан 31. Означавање тајних података према степену тајности, „ДРЖАВНА ТАЈНА”, „СТРОГО ПОВЕРЉИВО”, и „ПОВЕРЉИВО”, или „ИНТЕРНО”, може спроводити државни правобранилац, односно запослени кога он за то писмено овласти. Овлашћено лице из става 1. овог члана не може да пренесе овлашћења на друга лица. Означавање омота списа са тајним подацима и евиденције у вези поступања са тајним подацима Члан 32. Истим степеном тајности којим је означен одређени тајни податак означава се и омот списа у којем се тајни податак чува, преноси или архивира. Државно правобранилаштво води евиденцију решења о сертификатима степена тајности „ПОВЕРЉИВО” и „СТРОГО ПОВЕРЉИВО” и „ДРЖАВНА ТАЈНА” за заменике државног правобраниоца, односно запослених који обављају послове, у складу са законом којим се уређује тајност података као и евиденцију изјава за приступ тајним подацима „ИНТЕРНО” за заменика, односно запосленог који обавља послове. Евиденција из става 2. овог члана води се у писаној и електронској форми у складу са прописима којима се уређује канцеларијско пословање. Поступање са тајним подацима Члан 33. Документа која садрже тајне податке чувају се и штите применом општих и посебних мера заштите тајних података предвиђеним законом који уређује тајност података и подзаконским актима који уређују посебне мере њихове заштите. Евидентирање докумената који садрже тајне податке, њихово умножавање и копирање врши се у складу са прописима који уређују тајност података и канцеларијско пословање. Увид у тајне податке може имати само државни правобранилац и запослени који податке користи при обављању радних дужности. Запослени који у раду користи тајни податак или се упознао са његовом садржином, дужан је да тај податак чува. Ова обавеза остаје и после престанка функције или радног односа у Државном правобранилаштву. Обавештавање јавности Члан 34. Државно правобранилаштво обавештава јавност о свом раду и о мишљењима и ставовима који су од интереса за јавност путем саопштења за јавност, у писаним и електронским средствима јавног информисања, публикацијама и другим гласилима и на други пригодан начин. При обавештавању јавности на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, Државно правобранилаштво се придржава одредаба закона који уређује тајност података и нарочито одредаба закона којим се уређује заштита података о личности. Свако саопштење мора бити састављено тако да штити углед, приватност и пословни интерес странака и других учесника у поступку. Услови за давање обавештења јавности Члан 35. Саопштење за јавност о раду Државног правобранилаштва, запажања у вези са заштитом имовинских права и интереса Републике Србије, њених органа и организација и установа које Државно правобранилаштво заступа по закону, те о појединим предметима, даје државни правобранилац или заменик кога он овласти, пазећи на тачност података и интересе рада Државног правобранилаштва. При давању саопштења о појединим предметима који нису правоснажно окончани, овлашћени заменик водиће рачуна да својим изјавама ни на који начин не угрози имовинска права и интересе Републике Србије, односно субјеката које заступа. Запослени у Државном правобранилаштву у јавности не смеју изражавати своје лично мишљење о питањима која су из надлежности Државног правобранилаштва. Снимање у службеним просторијама Члан 36. Фотографисање, аудио и видео снимање у службеним просторијама Државног правобранилаштва може се обавити само уз претходно прибављено писано одобрење државног правобраниоца. Лица овлашћена за давање информација од јавног значаја Члан 37. Државни правобранилац посебном одлуком одређује лица овлашћена за давање информација од јавног значаја, од којих једно мора да буде заменик. Лице које је овлашћено за давање информација од јавног значаја учиниће доступном информацију којом располаже Државно правобранилаштво на начин и под условима прописаним законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, водећи рачуна о ограничењима прописаним Законом, а ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу, Закону о правобранилаштву или другом закону. Интернет страница Државног правобранилаштва Члан 38. Ради обавештавања запослених у Државном правобранилаштву, а посебно ради обавештавања јавности, Државно правобранилаштво има своју страницу на интернету. Државни правобранилац и заменик којег он овласти одређују основни садржај и податке о раду Државног правобранилаштва који ће се објавити на интернету. За уређивање и објављивање података о раду Државног правобранилаштва, задужен је запослени кога државни правобранилац одреди. Информатор Државног правобранилаштва Члан 39. Државно правобранилаштво једанпут годишње, израђује информатор са основним подацима о раду, који су прописани посебним законом, а од значаја су за остваривање права грађана и презентацију рада органа јавности. Информатор се објављује на интернет страници Државног правобранилаштва и ажурира се једанпут месечно. Билтен Државног правобранилаштва Члан 40. У циљу обезбеђивања јавности рада Државног правобранилаштва, стручног усавршавања запослених, праћења судске праксе и уједначеног поступања у предметима исте врсте Државно правобранилаштво издаје стручни часопис Билтен Државног правобранилаштва (у даљем тексту Билтен). Ради остваривања циљева из става 1. овог члана, у Билтену се објављују: општа обавезна упутства државног правобраниоца, извештаји, саопштења и друга акта од значаја за организацију, уређење и функционисање Државног правобранилаштва, правна мишљења која Државно правобранилаштво даје субјектима које заступа, значајније пресуде Европског суда за људска права, стручни радови о темама из грађанског, привредног и радног права, односно о имовинскоправним питањима значајним за обављање правобранилачке функције и прикази актуелне судске праксе. У Билтену се могу објавити и упутства заменика за поступање у сродним предметима, која је заменик државног правобраниоца дужан да изда када се у раду појави више нових предмета у којима је потребно обезбедити уједначено поступање свих обрађивача предмета. Државни правобранилац Годишњим распоредом послова одређује главног и одговорног уредника и чланове редакције Билтена из реда заменика и секретара редакције Билтена из реда правобранилачких помоћника. Представке и притужбе Члан 41. Свако ко има оправдан интерес и обратио се Државном правобраниоцу за поступање у стварима за које је надлежно Државно правобранилаштво, има право на подношење представке или притужбе на рад Државног правобранилаштва и да о одлуци по представци или притужби буде обавештен. Представка је молба, притужба или други поднесак грађана или правних лица ради ефикасног остваривања и заштите својих права. Притужба је правно средство којим се обраћају грађани, правна лица, државни органи или органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе Државном правобранилаштву ради законитог и експедитивног решавања њихових захтева поводом поступања у предметима. Поступање по представкама и притужбама Члан 42. Државни правобранилац, односно лице које он овласти, дужан је да о основаности представке или притужбе писмено обавести подносиоца притужбе односно представке. Државни правобранилац је дужан да обавести подносиоца представке или притужбе о предузетим мерама у року од 30 дана од дана пријема притужбе, односно представке. Уколико су представка или притужба поднете преко министарства надлежног за правосуђе, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и овај орган. Злоупотреба права на притужбу Члан 43. Државни правобранилац, односно лице које он овласти сачињава службену белешку у којој се констатује да подносилац злоупотребљава право на подношење притужбе. Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право уколико притужба има претежно неразумну или увредљиву садржину или уколико подносилац учестало подноси притужбе исте или сличне садржине. VI СТАНДАРДИ О СЛУЖБЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА И ОПРЕМИ Основни стандарди Члан 44. Зграда и просторије у којима је смештено Државно правобранилаштво треба да површином, распоредом и опремљеношћу испуњавају стандарде неопходне за обављање послова из надлежности Државног правобранилаштва. Радне и друге просторије морају бити уредне, чисте и снадбевене противпожарним уређајима. Распоред просторија Члан 45. Државни правобранилац одређује распоред просторија. Распоредом се одређују просторије државног правобраниоца, заменика државног правобраниоца и осталих запослених. Распоред просторија прилагодиће се тако да просторије намењене за рад на предметима исте врсте буду међусобно повезане. За пријем поднесака и пошиљки одредиће се, по правилу, просторије у непосредној близини улаза у службену зграду, односно радни простор Државног правобранилаштва. План распореда просторија Члан 46. План распореда просторија истиче се на видном месту на улазу у службену зграду или радни простор. На вратима просторија у којима раде обрађивачи предмета биће истакнут натпис са личним именом запосленог и његовим положајем заменика државног правобраниоца односно својством правобранилачког помоћника или правобранилачког приправника. Канцеларија државног правобраниоца означава се посебним натписом. VII УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У РАДУ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Област примене информационо-комуникационих технологија Члан 47. У Државном правобранилаштву се, по правилу, у раду користе информационо-комуникационе технологије за обраду текста, вођење евиденције, обраду и прикупљање статистичких података за електронску размену података, рачуноводствене послове као и за праћење прописа. У раду са информационо-комуникационим технологијама примењују се прописи из ове области и одредбе овог правилника. Сви подаци који се уносе посредством информационо-комуникационих технологија обезбеђују се на одговарајући начин. Оквир за увођење информационо-комуникационих технологија и интерни информациони систем Члан 48. Увођење информационо-комуникационих технологија у рад Државног правобранилаштва врши се у складу са Смерницама за развој ИКТ система у области правосуђа, усвојеним од стране Секторског савета за информационо-комуникационе технологије, као и упутствима министарства надлежног за правосуђе у вези са развојем правосудног информационог система Републике Србије. Интерни информациони систем је заснован на вођењу евиденције о свим предметима који пристижу и који су у раду у Државном правобранилаштву. Предмети се заводе по броју, по обрађивачу, странкама у поступку, страном броју и основу спора. Врши се интерна евиденција о кретању предмета. Електорнска форма уписника, роковника предмета и других помоћних књига и евиденција Члан 49. Уписници, роковник предмета и друге помоћне књиге и евиденције могу се водити у електронској форми. Уколико се уписници и помоћне књиге воде у електронској форми, једанпут дневно се покреће процедура – дневни backup – и подаци се чувају складиштени на серверу. Сервер се налази у сервер сали, у простору Управе за заједничке послове републичких органа. Приступ сали у којој се налазе рачунарски системи на којима се врши обрада и дистрибуција података, дозвољен је само овлашћеним службеним лицима Управе за заједничке послове републичких органа. VIII РУКОВАЊЕ ПРЕДМЕТИМА Пријем поднесака, списа, телеграма и других пошиљки Члан 50. Пријем поднесака, списа, телеграма и других пошиљки (у даљем тексту: писмена) за Државно правобранилаштво врши се у пријемној канцеларији писарнице. Ако се из писмена види да Државно правобранилаштво није надлежно за поступање по њему, на то ће се упозорити подносилац писмена и упутиће се надлежном органу. Ако и поред тога подносилац захтева да се писмено прими, оно ће се примити, али ће се на писмену ставити забелешка о упозорењу. Преузимање писмена упућених преко поште Члан 51. Преузимање писмена упућених преко поште, као и подизање писмена из поштанског прегратка, врши лице које државни правобранилац овласти. Ако се приликом преузимања, односно подизања утврди да је писмено оштећено, захтеваће се од радника поште да се стање и садржина писмена записнички утврди. Потврђивање пријема писмена Члан 52. Пријем писмена од суда, других органа и правних и физичких лица потврђује се стављањем штамбиља и датума пријема и потписа у доставној књизи, односно на доставници или повратници, на којима потпис мора бити читак. Пријемни штамбиљ Члан 53. На сва примљена писмена ставља се пријемни штамбиљ у доњи десни угао прве и последње странице и уписује датум пријема. Ако је писмено затворено, ковертирано и на име примаоца лично, а запослени у пријемној канцеларији није овлашћен да га отвори, ставиће пријемни штамбиљ на омот и проследити лицу назнеченом на пошиљци. Потврђивање пријема на доставници Члан 54. Када се писмено прима по доставници, датум пријема на доставници мора да буде истоветан са датумом пријемног штамбиља на писмену. Датум на доставници мора бити написан и словима или датумаром. Доставница мора бити потписана од стране овлашћеног лица за преузимање писмена из поште или поштанског прегратка. Отварање поште примљене у затвореном омоту и поште која садржи ознаку тајности података Члан 55. Пошту примљену у затвореним омотима отвара лице које државни правобранилац одреди. Пошту означену било којим степеном тајности, отвара државни правобранилац или лице које он одреди. Сравњивање података на примљеном писмену и доставници Члан 56. Приликом отварања и сравњивања писмена мора обратити пажњу да се бројеви на писмену (судски број или број другог органа) слажу са бројевима на доставници. Ако неко од писмена недостаје, или постоје недостаци у вези самог писмена (недостатак прилога, судски број, оштећења и др.) то се утврђује службеном белешком на писмену и доставници и потписом лица овлашћеног за пријем поште. Идентификација примљених писмена Члан 57. Када је писмено примљено, запослени у писарници врши претрагу по судском броју, броју другог државног органа, односно другог пошиљаоца, како би се проверило да ли је писмено везано за предмет који је већ формиран у Државном правобранилаштву. Књига пријема поште Члан 58 . Након што се утврди да ли треба формирати нови предмет или писмено здружити већ постојећем предмету, приспела пошта се уписује у књигу пријема поште. Подаци који се уписују у књигу пријема поште су: назив суда, другог органа или физичког лица од којег је писмено примљено, судски број или број другог органа и број Државног правобранилаштва уколико постоји. Разврставање писмена за раније формиране предмете Члан 59. Писмена која су примљена за предмете који су већ формирани у Државном правобранилаштву разврставају се на одлуке и осталу пошту, a потом шаљу у роковник предмета, ради здруживања у предмет. Формирање нових предмета Члан 60. Писмена за која је утврђено да треба формирати нови предмет, предају се уписничару ради уписивања у уписник и формирања новог предмета. Уписник Члан 61. Уписници и помоћне књиге (регистри) воде се у електронској форми, а одељењима ван седишта у којима не постоје услови за електронско вођење уписника, воде се ручно. Уписник се формира 1. јануара за календарску годину, a закључује 31. децембра за протеклу годину. Сигнирање предмета у уписнику Члан 62. Лице које води уписник дужно је да примљена и распоређена писмена заведе у одговарајуће уписнике. Предмети се, у складу са годишњим распоредом послова, заводе на име заменика који је задужен за заступање субјекта који се појављује као странка у предмету, односно субјекта на кога се предмет односи и на обрађивача предмета који је задужен за обрађивање предмета заменика који те субјекте заступа. Предмет се заводи само на име заменика када је он и обрађивач предмета. Предмети се заводе оног дана и под оним датумом када су примљени и то по реду пријема писмена. На крају сваког радног дана ће се одштампати унети подаци и чувати на начин предвиђен за чување уписника. Формирање омота новог предмета Члан 63. Уписивањем писмена у одговарајући уписник формира се предмет. Писмено којим се оснива нови предмет улаже се у посебан омот списа. Лице које води уписник уписује на омоту списа и на писмену ознаку предмета, која се састоји од скраћеног назива уписника, броја предмета и последња два броја године у којој је писмено заведено у уписник. На омоту се оловком или у штампаном облику уписује презиме или име задуженог обрађивача предмета и заменика који су предметом задужени, странке у спору, основ спора, вредност спора, суд или други надлежни орган пред којим се води спор, односно поступак, судски број или број другог органа пред којим се води поступак. Обрађивач предмета на омоту списа уписује рок до кога се предмет ставља у евиденцију. Попис списа Члан 64. Приликом формирања предмета, у попис списа који се налази на унутрашњим странама омота, обрађивач предмета уписује предузете радње и службене белешке. Означавање превођења и здруживања предмета Члан 65. Ако се рад на предметима настави под ознаком другог уписника (превођење или здруживање предмета) или под другим бројем истог уписника, на омоту списа се прецртава ранија ознака, а поред ње се ставља нова. Прецртавање раније ознаке врши се хемијском оловком, повлачењем водоравне црте преко раније ознаке, тако да ранија ознака и даље остане читљива. Спајање предмета Члан 66. Када се више предмета споје ради заједничког поступања, предмет који је раније заведен спаја се са касније заведеним предметом и, ако је рад по овом предмету још у току, носи ознаку касније заведеног предмета. На омоту заједничког предмета означава се предмет који је здружен ради заједничког одлучивања. Ако се једном предмету прилаже други само ради увида, онда ће се само на омоту предмета, коме се други прилаже, означити веза и број предмета везе, али се неће вршити здруживање. Предмети који су здружени само ради увида, увек ће се раздружити пре враћања предмета у рок. Предаја нових предмета у рад обрађивачу Члан 67. Пошто се изврше све потребне претходне радње у вези са формирањем и сређивањем предмета, лице које води уписник предаје предмет у рад обрађивачу, изузев ако се ради о одлукама, које се достављају заменику, па потом обрађивачу предмета на основу интерне доставне књиге (књиге одлука). Књига одлука Члан 68. Одлуке се уписују у тзв. „Књигу одлука” под редним бројем, назив, број и ознака органа који је донео одлуку, број и година предмета Државног правобранилаштва. Роковник предмета Члан 69. Предмети за које је утврђено да се у писарници држе у евиденцији до одређеног рока, стављају се у роковник предмета. Евиденција о предметима који су у року, води се електронским путем. Евиденција кретања списа у роковнику предмета Члан 70. Предаја предмета обрађивачу и враћање писарници евидентира се у роковнику предмета, електронским путем у рубрици за кретање предмета, односно у рубрици за напомене. У левој колони рубрике ставља се датум, месец и година када је предмет изнет обрађивачу, а у десној колони датум, месец и година када је обрађивач вратио предмет у писарницу, у роковник. Предаја предмета из роковника предмета у рад обрађивачу Члан 71. Лице које води роковник дужно је да три дана пре истека рока предмет преда у рад обрађивачу. Ако је по предмету стигло какво писмено пре истека рока, предмет ће се одмах предати у рад. Предаја у рад предмета хитне и поверљиве природе Члан 72. Предмете хитне природе и поверљиве предмете, писарница је дужна одмах унети у уписник и предати у рад. Овакви предмети се видно означавају ознаком „ХИТНО” и ознаком одговарајућег степена тајности („ДТ” – степен тајности „ДРЖАВНА ТАЈНА”, „СП” – степен тајности „СТРОГО ПОВЕРЉИВО”, „П” – степен тајности „ПОВЕРЉИВО”, „И” – степен тајности „ИНТЕРНО”). На хитност, односно постојање рока, посебно ће се упозорити обрађивач коме се предмет предаје у рад или изнети кроз књигу одлука са напоменом кратког рока. Враћање предмета у роковник и наредба обрађивача Члан 73. После спроведених радњи, обрађивач враћа предмет писарници и означава на омоту предмета рок за евиденцију. Запослени у писарници је дужан да спроведе све радње по налогу обрађивача које су назначене на омоту предмета. Садржина и облик аката Државног правобранилаштва Члан 74. Акти које Државно правобранилаштво упућује другим органима, правним или физичким лицима, треба да садрже заглавље у горњем левом углу. Заглавље садржи: мали грб, назив Републике Србије, назив Државно правобранилаштво које се исписује великим словима, број предмета, датум и седиште Државног правобранилаштва, односно седиште одељења Државног правобранилаштва. Испод тога се стављају иницијали обрађивача предмета. Адреса органа коме и правног лица коме се акт упућује, садржи његов пун назив и седиште. Адреса примаоца физичког лица садржи његово име и презиме и место у које се акт шаље. Ако у месту у које се акт шаље нема поште, у адреси треба назначити број и место задње поште. Испод адресе ставља се ознака везе са актом примаоца, уколико је та веза постојала и кратка садржина акта. На месту где се акт потписује, наводи се функција потписника акта, испод тога његово име и презиме и на том месту се оверава печатом Државног правобранилаштва. Ако се уз акта налазе прилози, на крају акта са леве стране се може кратко назначити о којим прилозима се ради. Пре овере печатом, писарница сравњује писмени отправак акта са његовим изворником. Отпремање аката Члан 75. Лице одређено за отпремање пошиљке – „експедитор”, дужно је да приликом отпреме (експедиције) пошиљке провери да ли је у сваком предмету обрађеном за отпрему поступљено по доставној наредби, да ли су пошиљке правилно адресоване, да ли садрже потребне прилоге, да ли су примерци отправка уредни, читки и потписани. Лице одређено за отпремање пошиљке ће, стављањем печата, штамбиља „експедовано” и датума, потврдити отпрему писмена, а затим вратити предмет обрађивачу предмета, ако је тако назначено на омоту списа. Ако нема никакве напомене, предмет се ставља у роковник предмета, где остаје до рока назначеног на омоту списа. Доставна књига Члан 76. Лице одређено за отпремање пошиљки води доставну књигу у коју уписује све пошиљке које отпрема. Одвојено се води доставна књига за место, а одвојено за пошту. Заштита списа, других материјала, печата и штамбиља Члан 77. У току радног времена запослени не сме списе и друге материјали који су му поверени оставити необезбеђене. Штамбиљи и печати држе се тако да буду приступачни само ономе ко њима рукује. По завршетку радног времена, списи, други материјали, печати и штамбиљи држе се у закључаним касама, орманима или столовима. Архивирање предмета Члан 78. По правоснажном окончању поступка, обрађивач предмета прегледа списе и одређује стављање у роковник предмета или архиву (архив предмета) са датумом, роком евиденције, односно роком чувања и потписом обрађивача. Предметима одложеним у архиву рукује лице запослено на радном месту за административне послове у звању референта. О издатим предметима из архиве води се посебна евиденција, уз назначење коме је предмет издат и када треба да се врати у архиву. Завршени предмети у текућуј и претходној години чувају се по правилу у Правобранилаштву (приручна архива) најдуже две године, сређени по ознакама уписника и редним бројем предмета, а после овог рока са одговарајућим уписницима и другим помоћним књигама чувају се у посебној архивској просторији. Предмети који се чувају у архиви морају бити заштићени од влаге и пожара и обезбеђени од оштећења, уништења и крађе. На крају текуће године, предмети из приручне архиве којима је протекао рок од две године преносе се на даље чување у архиву заједно са помоћним књигама ако исте нису потребне за текући рад. На питања у вези са архивирањем која нису регулисана овим правилником сходно се примењују одредбе прописа о архивској грађи и регистратурском материјалу. Рокови чувања архивираних предмета *Службени гласник РС, број 3/2018 Члан 78а Рокови чувања архивираних предмета износе: 1) за списе у којима је у судском поступку расправљано о стварно-правним захтевима на непокретностима – тридесет година; 2) за списе у стечајном поступку – тридесет година; 3) за списе који се односе на дуг – десет година; 4) за списе који се односе на управни поступак и управни спор – десет година; 5) за списе државноправобранилачке управе – десет година; 6) за списе који се односе на накнаду штете – пет година; 7) за списе који се односе на платне налоге – пет година; 8) за списе који се односе на извршни поступак – пет година; 9) за списе за предмете у којима је постигнут споразум о спорном односу (мирно решење спора) – до истека рока који би износио да је одлука донета у судском односно управном поступку; 10) за све остале списе – десет година; Рокови из става 1. овог члана рачунају се од дана правноснажног окончања поступка. Одредбе овог члана примењују се и на електронске записе који су део списа, а који се чувају на начин одређен посебним прописима. *Службени гласник РС, број 3/2018 Сходна примена прописа о канцеларијском пословању у органима државне управе Члан 79. Ако овим правилником није друкчије одређено, на рад писарнице сходно ће се примењивати прописи о канцеларијском пословању у органима државне управе. IX ЕВИДЕНЦИЈЕ И ПОМОЋНЕ КЊИГЕ Врсте евиденција и помоћних књига Члан 80. Подаци који су од значаја за рад Државног правобранилаштва уписују се у уписнике, помоћне књиге и друге евиденције, а ако постоје технички и други услови, ти подаци се евидентирају елктронским средствима. Уписнике, помоћне књиге и електронски вођене уписнике воде запослени који раде у писарници. Уписници у електронском облику означавају се, када је то могуће, истим словним или бројчаним ознакама као и уписници који се воде у облику књиге. Врсте уписника Члан 81. У Државном правобранилаштву воде се уписници за: – парничне предмете „П”, – ванпарничне предмете „Р”, – предмете оставинског поступка „О”, – предмете извршења „И”, – предмете извршења на основу веродостојне исправе „Ив”, – предмете управног поступка „Уп”, – предмете управног спора „Ус”, – адхезионе предмете „А”, – предмете стечајног поступка и поступка реорганизације „Ст”, – предмете ликвидације правног лица „JI”, – предмете контроле закључених уговора о отуђењу непокретности из јавне својине „Уг”, – предмете у поступку пред Европским судом за људска права „Ек”, – предмете иностраних спорова „Ис”, – предмете мирног решавања спора „Мр”, – предмете реституције „Рес”, – предмете правних мишљења „М”, – предмети поводом заштите права на суђење у разумном року „Срр” – предмете правобранилачке управе „Дп”, – предмете по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја „Ијз”, – предмете из надлежности Војног правобранилаштва „Вр”. У Државном правобранилаштву води се, одвојено од осталих евиденција, посебна евиденција о предметима који садрже тајне податке. Уписник „П” Члан 82. У уписник „П” заводе се тужбе и иницијативе за подношење тужбе у парничним стварима. Уписник „Р” Члан 83. У уписник „Р” заводе се предмети у којима судови одлучују у ванпарничном поступку, а који не спадају у друге уписнике. Уписник „О” Члан 84. У уписник „О” заводе се предмети у којима судови одлучују у оставинском поступку. Уписник „И” Члан 85. У уписник „И” заводе се иницијативе за подношење предлога за извршење и противизвршење, предлога за обезбеђење и остали предлози по закону којим се уређује извршни поступак и обезбеђење потраживања, као и решења донета у извршном поступку поводом предлога других поверилаца које је суд доставио Правобранилаштву као заступнику дужника. Уписник „Ив” Члан 86. У уписник „Ив” заводе се иницијативе за подношење предлога за извршење на основу веродостојне исправе и решења и закључци донети у извршном поступку поводом предлога других поверилаца које је суд или извршитељ доставио Правобранилаштву као заступнику дужника. Уписник „Уп” Члан 87. У уписник „Уп” заводе се иницијативе за покретање управног поступка, захтеви и предлози које је Правобранилаштву ради изјашњења и поступања доставио орган управе и предмети који се воде по захтеву за заштиту права понуђача према закону којим се уређују јавне набавке. Уписник „Ус” Члан 88. У уписник „Ус” заводе се тужбе и иницијативе за подношење тужби у управном спору. Уписник „А” Члан 89. У уписник „А” заводе се предлози (у адхезионом поступку) постављени у кривичном поступку ради досуде имовинског захтева насталог услед извршења кривичног дела (накнада проузроковане штете, повраћај одузете ствари, поништај правног посла заснованог на кривичном делу). Уписник „Ст” Члан 90. У уписник „Ст” заводе се пријаве потраживања у стечајном поступку и поступку реорганизације и остали захтеви по закону којим се уређује стечајни поступак. Уписник „JI” Члан 91. У уписник „JI” заводе се пријаве потраживања и други захтеви у поступку ликвидације правних лица. Уписник „Уг” Члан 92. У уписник „Уг” заводе се уговори о промету непокретности које након овере Правобранилаштву доставља јавни бележник или други орган надлежан за оверу тих уговора. Уписник „Ек” Члан 93. У уписник „Ек” заводе се представке појединаца, организација и предузећа које Правобранилаштву достави Европски суд за људска права у смислу Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Уписник „Ис” Члан 94. У уписник „Ис” заводе се тужбе и иницијативе за подношење тужбе, односно други захтеви и предлози у поступцима пред страним и међународним судовима и арбитражама и другим надлежним органима у иностранству. Уписник „Мр” Члан 95. У уписник „Мр” заводе се предлози за мирно решавање спорова поднети Правобранилаштву на основу члана 193. Закона о парничном поступку ( „Службени гласник PC”, бр. 72/11, 49/13, 74/13 и 55/14). Уписник „Рес” Члан 96. У уписник „Рес” заводе се захтеви за враћање одузете имовине и обештећење које Агенција за реституцију достави Правобранилаштву. Уписник „М” Члан 97. У уписник „М” заводе се захтеви државних органа и других субјеката које заступа Правобранилаштво ради давања правног мишљења и пружања друге стручне помоћи у вези са закључивањем имовинскоправних уговора и у вези са другим имовинскоправним питањима. Уписник „Срр” Члан 98. У уписник „Срр” заводе се предлози за поравнање поднети Државном правобранилаштву на основу Закона о заштити права на суђење у разумном року. Уписник „Дп” Члан 99. У уписник „Дп” заводе се писмена која се односе на послове управе и организацију рада Правобранилаштва. Писмена која се односе на ствари које су по својој природи исте или сродне врсте заводе се по групама на почетку уписника, а сва остала писмена, која се не могу уврстити у поједине од тих група, заводе се по реду пријема под даљим редним бројевима, иза бројева који су заузети за групе. Приликом оснивања уписника за сваку групу одређује се више редних бројева. Групе у оквиру уписника „Дп” Члан 100. Писмена која се односе на послове правобранилачке управе распоређују се у групе на следећи начин. – I група: Организациони послови, – II група: Упутства и други акти, – III група: Извештаји и статистика, – IV група: Финансијско-материјално пословање, – V група: Кадровски послови, – VI група: Представке и притужбе, – VII група: Разно. Уписник „Ијз” Члан 101. У уписник „Ијз” заводе се захтеви за слободан приступ информацијама од јавног значаја и захтеви електронских и писаних медија за пружање информација о раду Државног правобранилаштва. Групе у оквиру уписника „Ијз” Члан 102. Захтеви из члана 101.овог правилника распоређују се у групе на следећи начин: I Група: Захтеви за слободан приступ информацијама од јавног значаја II Група: Остали захтеви медија за пружање информација о раду Државног правобранилаштва. Уписник „Вр” Члан 103. У уписник „Вр” заводе се писмена која су достављена Државном правобранилаштву, а односе се на поступке у којима Републику Србију заступа Војно правобранилаштво, ако не постоје услови да се одбије пријем таквог писмена. Евиденција о предметима који садрже тајне податке Члан 104. У евиденцију о предметима који садрже тајне податке заводе се писмена која су примљена са ознаком тајности или која је државни правобранилац означио таквом ознаком. Остале евиденције које се воде у писарници Члан 105. У писарници се воде и остале евиденције и то: – Књига пријема поште у коју се уписују сва писмена достављена Државном правобранилаштву; – Књига одлука у коју се уписују све одлуке достављене Државном правобранилаштву. За сваког заменика државног правобраниоца води се посебно књига одлука за одлуке које су донете у предметима којима је задужен. – Књига експедиције у којој се евидентира свако писмено које је отпремљено (експедовани из Државног правобранилаштва). – Књига ВР у којој се евидентирају поднесци у којима је странка Министарство одбране, а које заступа Дирекција за имовинско-правне послове. – Књига одељења Државног правобранилаштва у коју се уписују поднесци који се прослеђују одељењима Државног правобранилаштва. Остале евиденције које се воде у Државном правобранилаштву Члан 106. У Државном правобранилаштву се воде и: евиденције рачуноводствених исправа, евиденције пословних књига, евиденције финансијских извештаја, евиденције књижења улазних фактура, евиденција о службеним путовањима, евиденција о коришћењу службених аутомобила, помоћна евиденција о набавци и потрошњи горива, евиденција и попис основних средстава, евиденција потрошње мобилне телефоније, евиденција о трошковима за арбитражне спорове, помоћне књиге плата и других примања запослених у Државном правобранилаштву, помоћна књига остварених расхода са детаљним подацима о свим расходима и издацима и остало. X НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ПРАВИЛНИКА Надзор над применом правилника Члан 107. Министарство надлежно за правосуђе врши надзор над применом овог правилника. XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Прелазне одредбе Члан 108. До почетка примене одредаба чл. 81. до 104. овог правилника, наставиће се вођење постојећих уписника и формираће се нови уписник из члана 93. овог правилника (уписник „Ек”). Од 1. јануара 2017. године: – наставиће да се воде постојећи уписници „П”, „Р”, „О”, „И”, „А”, „Ст”, „Л”, „Уг”, „Ек”, „Ис”, „Мр”, „Pec”, „М”, „Вр” и „Дп”. – предмети из уписника „Р” који се не односе на ствари у којима судови одлучују у ванпарничном поступку превешће се у уписник „Дп”, – предмети из уписника „Р” и „Дп” који се односе на захтеве за слободан приступ информацијама од јавног значаја и захтеве електронских и писаних медија за пружање информадија о раду Државног правобранилаштва, превешће се у уписник „Ијз”, – предмети из уписника „И” који се односе на иницијативе за подношење предлога за извршење на основу веродостојне исправе и решења и закључке донете у извршном поступку поводом предлога других поверилаца које је суд или извршитељ доставио Правобранилаштву као заступнику дужника, превешће се у уписник „Ив”, – предмети из уписника „У” који се односе на иницијативе за покретање управног поступка, захтеве и предлоге које је Правобранилаштву ради изјашњења и поступања доставио орган управе и предмете који се воде по захтеву за заштиту права понуђача према Закону о јавним набавкама наставиће да се воде као уписник „Уп”, – предмети из уписника „У” који се односе на тужбе и иницијативе за подношење тужби у управном спору превешће се у уписник „Ус”, – предмети из уписника „Мр” који се односе на предлоге за поравнање који су правобранилаштву поднети на основу Закона о заштити права на суђење у разумном року, превешће се у уписник „Срр”, – предмети из уписника „Пов” који се односе на податке означене одређеним степеном тајности превешће се у евиденцију о предметима који садрже тајне податке. Ступање на снагу овог правилника Члан 109. Овај правилник ступа на снагу по добијеној сагласности министра правде, осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, с тим што ће се одредбе чл. 81. до 104. примењивати од 1. јануара 2017. године. На основу члана 25. став 2. Закона о правобранилаштву („Службени гласник РС”, број 55/14), уз прибављено мишљење Државног правобранилаштва, Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о образовању одељења Државног правобранилаштва "Службени гласник РС", број 73 од 16. јула 2014. Члан 1. Овим правилником одређује се број, месна надлежност и седишта одељења Државног правобранилаштва. Члан 2. Образују се следећа одељења Државног правобранилаштва: 1) Одељење са седиштем у Ваљеву, за подручја Колубарског управног округа и Мачванског управног округа; 2) Одељење са седиштем у Зајечару, за подручја Борског управног округа и Зајечарског управног округа; 3) Одељење са седиштем у Зрењанину, за подручја Јужнобанатског управног округа, Севернобанатског управног округа и Средњобанатског управног округа; 4) Одељење са седиштем у Краљеву, за подручја Моравичког управног округа, Расинског управног округа и Рашког управног округа; 5) Одељење са седиштем у Крагујевцу, за подручја Поморавског управног округа и Шумадијског управног округа; 6) Одељење са седиштем у Лесковцу, за подручја Јабланичког управног округа и Пчињског управног округа; 7) Одељење са седиштем у Нишу, за подручја Нишавског управног округа, Пиротског управног округа и Топличког управног округа; 8) Одељење са седиштем у Новом Саду, за подручја Јужнобачког управног округа и Сремског управног округа; 9) Одељење са седиштем у Пожаревцу, за подручја Браничевског управног округа и Подунавског управног округа; 10) Одељење са седиштем у Суботици, за подручја Западнобачког управног округа и Севернобачког управног округа; 11) Одељење са седиштем у Ужицу, за подручје Златиборског управног округа. Члан 3. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о адвокатури "Службени гласник РС", бр. 31 од 9. маја 2011, 24 од 30. марта 2012 - УС I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређују се адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром и облици рада адвоката, права, обавезе и одговорност адвоката и адвокатских приправника и организација и рад адвокатских комора. Самосталност, независност и јавни значај адвокатуре Члан 2. Адвокатура je независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима. Самосталност и независност адвокатуре остварује се: 1) самосталним и независним обављањем адвокатуре; 2) правом странке на слободан избор адвоката; 3) организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, као самосталне и независне организације адвоката; 4) доношењем општих аката од стране адвокатских комора; 5) одлучивањем о пријему у адвокатуру и о престанку права на бављење адвокатуром. Предмет адвокатуре Члан 3. Пружање правне помоћи из члана 2. став 1. овог закона обухвата: 1) давањe усмених и писмених правних савета и мишљења; 2) састављање тужби, захтева, предлога, молби, правних лекова, представки и других поднесака; 3) састављaњe уговора, завештaњa, поравнања, изјава, општих и појединачних аката и других исправа; 4) заступањe и одбрану физичких и правних лица; 5) посредовање у циљу закључења правног посла или мирног решавања спорова и спорних односа; 6) обављање других послова правне помоћи у име и за рачун домаћег или страног физичког или правног лица, на основу којих се остварују права или штите слободе и други интереси. Значење израза Члан 4. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) „адвокатура” је обављање адвокатске службе; 2) „адвокат” је лице које је уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром; 3) „кандидат” је лице које је поднело захтев за упис у именик адвоката, све док није уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву; 4) „надлежна адвокатска комора” је адвокатска комора у чији именик је адвокат уписан; 5) „странка” је физичко или правно лице које се адвокату обратило за пружање правне помоћи и лице које адвокат заступа или брани; 6) „заступање” је заступање или одбрана; 7) „кодекс” је Кодекс професионалне етике адвоката; 8) „тарифа” је Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката; 9) „домаћи адвокат” је адвокат који је држављанин Републике Србије; 10) „именик адвоката” је именик адвоката држављана Републике Србије; 11) „уписник А и уписник Б именика адвоката” је именик адвоката – страних држављана; 12) „именик заједничких адвокатских канцеларија” је именик уписаних заједничких адвокатских канцеларија; 13) „имeник aдвoкaтских oртaчких друштaвa” је именик уписаних адвокатских ортачких друштава; 14) „адвoкaтски припрaвник” je дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури; 15) „именик адвокатских приправника” је именик адвокатских приправника који се оспособљавају за рад у адвокатури. II. УСЛОВИ ЗА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ Право на бављење адвокатуром Члан 5. Право на бављење адвокатуром стиче се доношењем одлуке о упису у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве. Поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата. Услови за упис у именик адвоката Члан 6. Услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако овим законом није другачије одређено, су: 1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; 2) положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији; 3) држављанство Републике Србије; 4) општа здравствена и потпуна пословна способност; 5) непостојање радног односа; 6) неосуђиваност зa кривичнo дeлo кoje би кандидата чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бављење aдвoкaтуром; 7) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; 8) достојност за бављење адвокатуром; 9) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије; 10) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед. Испуњеност услова за упис у именик адвоката из става 1. тач. 6) и 8) овог члана адвокатска комора цени по слободној оцени. Кандидат који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 година, не полаже адвокатски испит. Доказивање услова за упис у именик адвоката Члан 7. Уз захтев за упис кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 6. став 1. тач. 1) до 5) и тач. 7) и 9) овог закона. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 6), 8) и 10) овог закона. Правна лица, државни и правосудни органи и организације дужни су да, у складу са законом, на захтев адвокатске коморе дају о кандидату тачне и потпуне податке, потребне за оцену да ли испуњава услове из члана 6. став 1. тач. 6) и 8) овог закона. Одлуке о захтеву кандидата Члан 8. Адвокатска комора може одложити доношење одлуке o зaхтeву дo правноснажног oкoнчaњa кривичнoг пoступкa, акo je прoтив кандидата оптужница зa кривичнo дeлo кoje би гa чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бaвљењe aдвoкaтуром, ступила на снагу. Ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката. Адвокатска комора одбиће захтев за упис у именик адвоката кандидата који не испуњава један или више услова прописаних у члану 6. став 1. овог закона. О одлуци из става 3. овог члана адвокатска комора је дужна да без одлагања обавести Адвокатску комору Србије и све адвокатске коморе у њеном саставу. Адвокатска заклетва Члан 9. Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако се ради о страном држављанину и под условом да је поднео доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Адвокатска заклетва полаже се прeд прeдсeдникoм aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Адвокатска зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтa oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти Устaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и Кoдeксa прoфeсиoнaлнe eтикe aдвoкaтa и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Решење о упису и адвокатска легитимација Члан 10. Aдвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију. Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом адвокатске коморе. Право на увид Члан 11. Орган који води поступак може трaжити нa увид aдвoкaтску лeгитимaциjу од лица које пред њим непосредно наступа у својству адвоката. У случају сумње у својство лица које се представља као адвокат, орган који води поступак може да од надлежне адвокатске коморе прибави потребна обавештења. Поништавање одлуке и решења о упису Члан 12. Адвокатска комора која је донела одлуку о упису или Адвокатска комора Србије по праву надзора, пoништићe одлуку и решење о упису или само одлуку о упису када решење није донето: 1) ако кандидат не положи адвокатску заклетву у складу са чланом 9. овог закона; 2) акo сe пoслe уписa у имeник адвоката сaзнa дa нису били испуњени услoви зa упис. Поступак за поништај одлуке и решења о упису покреће се по службеној дужности или на основу пријаве. Адвокатска комора која је донела одлуку и решење о упису дужна је да без одлагања, а најкасније у року од три дана од покретања поступка из става 2. овог члана, о покренутом поступку обавести Адвокатску комору Србије и адвоката против кога је поступак покренут. Упис без испитивања услова Члaн 13. Адвокат који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, уписује се у именик адвоката друге адвокатске коморе без испитивања услова за упис, осим услова из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона. Адвокат из става 1. овог члана дужан је да адвокатској комори са чије територије пресељава седиште адвокатске канцеларије, поднесе захтев за брисање из именика адвоката због промене седишта канцеларије и да у року од 15 дана од дана брисања поднесе захтев за упис у именик адвоката оне адвокатске коморе на чију територију пресељава седиште канцеларије, уз прилагање доказа из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона. Ако адвокат не поднесе захтев за упис у року прописаном у ставу 2. овог члана сматраће се да му је престало право на бављење адвокатуром, у смислу одредбе члана 83. став 1. тачка 1) овог закона. Адвокат – страни држављанин уписан у уписник Б именика адвоката, који се најмање три године непрекидно бавио адвокатуром у Републици Србији, стиче право да поднесе захтев за упис у именик адвоката без испитивања услова за упис. Упис адвоката – страних држављана Члан 14. Страни држављанин може се уписати у уписник А и уписник Б именика адвоката, ако се бави адвокатуром у матичној држави у складу са прописима те државе и ако, у зависности од врсте уписа, испуњава услове из ст. 2. и 3. овог члана. За упис у уписник А именика адвоката кандидат мора испуњавати услове из члана 6. став 1. тач. 4) до 10) овог закона. За упис у уписник Б именика адвоката кандидат мора, поред услова из става 2. овог члана, испуњавати и услове из члана 6. став 1. тачка 2) овог закона. Уз захтев за упис у уписник А именика адвоката, адвокат - страни држављанин је дужан да достави уверење о држављанству државе чији је држављанин и потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старије од три месеца, као и доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 4) до 7) и 9) овог закона. Уз захтев за упис у уписник Б именика адвоката, адвокат - страни држављанин је дужан да, поред прилога из става 4. овог члана, достави и доказе о испуњености услова из става 3. овог члана. О упису адвоката – страног држављанина обавештава се надлежна адвокатска комора у његовој матичној држави. III. ПРAВA И ДУЖНOСТИ AДВOКAТA Основне дужности Члан 15. Адвокат је дужан: 1) да се стварно и стално бави адвокатуром; 2) да правну помоћ пружа стручно и савесно, у складу са законом, статутом адвокатске коморе и кодексом; 3) да чува адвокатску тајну; 4) дa у прoфeсиoнaлнoм рaду и у привaтнoм живoту кojи je дoступaн jaвнoсти чувa углeд aдвoкaтурe. Подручје деловања Члaн 16. Aдвoкaт имa прaвo дa се адвокатуром бави нa цeлoj тeритoриjи Републике Србије. Адвокат има право да се адвокатуром бави и на територији стране државе, у складу са потврђеним међународним уговорима и прописима те државе о праву на рад страних адвоката. Стручно усавршавање Члaн 17. Адвокат је дужан да стално стиче и усавршава знања и вештине потребне за стручно, независно, самостално, делотворно и етично обављање адвокатске службе, у складу са програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора Србије. Aдвoкaт који има aдвoкaтскoг припрaвника дужан је да му oбeзбeди одговарајуће услoвe зa рaд и oбуку у склaду сa сврхoм припрaвничкe прaксe, да спроводи план и програм обуке и да надзире његов рад и стручно усавршавање. Слобода и обавеза пружања правне помоћи Члaн 18. Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити пружање правне помоћи, осим у случајевима предвиђеним законом. Адвокат не може одбити пружање правне помоћи ако га као заступника или браниоца у складу са законом постави суд, други државни орган или адвокатска комора, осим ако постоје разлози предвиђени законом због којих је дужан да одбије заступање. Обавеза одбијања пружања правне помоћи Члан 19. Aдвoкaт je дужaн дa oдбиje пружaњe прaвнe пoмoћи: 1) aкo je у истoj прaвнoj ствaри зaступao супрoтну стрaнку; 2) aкo je биo aдвoкaтски припрaвник у aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи у кojoj сe у истој правној ствари зaступa или je зaступaнa супрoтнa стрaнкa; 3) aкo je члaн или je биo члaн зajeдничкe aдвoкaтскe кaнцeлaриje или aдвoкaтскoг oртaчкoг друштвa, у кojимa сe у истoj прaвнoj ствaри зaступa или je зaступaнa супрoтнa стрaнкa; 4) aкo je у истoj прaвнoj ствaри пoступao кao носилац правосудне функције или службeнo лицe у држaвнoм oргaну, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе; 5) aкo су интeрeси стрaнкe кoja трaжи прaвну пoмoћ у супрoтнoсти сa њeгoвим интeрeсимa или интeрeсимa њeгoвих блиских срoдникa, приjaтeљa, сaрaдникa или других странака, а што се прописује статутом адвокатске коморе и кодексом; 6) у другим случajeвимa утврђeним зaкoнoм, стaтутoм адвокатске коморе и кoдeксoм. Адвокатска тајна Члан 20. Адвокат је дужан да, у складу са статутом адвокатске коморе и кодексом, чува као професионалну тајну и да се стара да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, све што му је странка или његов овлашћени представник поверио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена. Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези са адвокатском тајном уређују се статутом адвокатске коморе и кодексом. Неспојиви послови Члaн 21. Aдвoкaт нe смe да се бaви пoслoвимa кojи су нeспojиви сa углeдoм и нeзaвиснoшћу aдвoкaтурe. Адвокат не може имати другу регистровану самосталну делатност. Aдвoкaт нeма право да зaснива рaдни oднoс осим у адвокатском ортачком друштву, да буде статутарни заступник, директор или председник управног одбора у правном лицу, члан или председник извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста или лице које има утврђену забрану конкуренције. Статут адвокатске коморе и кодекс ближе утврђују послове из ст. 2. и 3. овог члана, а могу предвидети и друге послове који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре. Замењивање адвоката Члaн 22. Aдвoкaтa мoжe зaмeнити сaмo aдвoкaтски припрaвник зaпoслeн у њeгoвoj кaнцeлaриjи или други aдвoкaт непосредно или посредством свог адвокатског приправника, у складу са законом. Зa прoпустe aдвoкaтскoг припрaвникa oдгoвара aдвoкaт кoд кoгa je aдвoкaтски припрaвник зaпoслeн. Награда и накнада трошкова Члан 23. Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу са тарифом, коју доноси Адвокатска комора Србије. Висина награде за рад адвоката утврђује се у зависности од врсте поступка, предузете радње, вредности спора или висине запрећене казне. Висина награде за одбране по службеној дужности, утврђује се актом који доноси министар надлежан за послове правосуђа. Адвокат је дужан да клијенту изда обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове. Обрачун о награди и накнади трошкова адвоката представља веродостојну исправу у извршном поступку. Забрана рекламирања Члан 24. Забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва. Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују статутом адвокатске коморе и кодексом. Адвокатура страног држављанина Члан 25. Адвокатура страног држављанина, уписаног у уписник А именика адвоката, ограничена је на давање усмених и писмених правних савета и мишљења који се односе на примену права његове матичне државе и међународног права. Адвокатура страног држављанина, уписаног у уписник Б именика адвоката, изједначена је са службом домаћег адвоката, уз услов да у периоду од три године од дана уписа, може поступати у Републици Србији само заједно са домаћим адвокатом. На рад адвоката – страних држављана примењују се одредбе овог закона које се односе на домаће адвокате, ако овим законом није другачије прописано, статута адвокатске коморе и кодекса. Ограничење права адвоката – страног држављанина Члан 26. Адвокат уписан у уписник А и уписник Б именика адвоката нема право: 1) да бира и буде биран за члана органа и носиоца функција у Адвокатској комори Србије нити у надлежној адвокатској комори; 2) да запошљава адвокатске приправнике ради обављања приправничке вежбе, у складу са овим законом; 3) да буде именован за привременог заступника, пореског заступника или браниоца по службеној дужности, да пружа бесплатну правну помоћ у складу са важећим прописима, да буде пуномоћник странке која је ослобођена од плаћања судских трошкова, нити да буде медијатор. Адвокатска канцеларија Члaн 27. Aдвoкaт мoжe да имa сaмo jeдну aдвoкaтску кaнцeлaриjу. Место и уређење адвокатске канцеларије морају бити у складу са значајем и угледом адвокатуре и условима неопходним за чување адвокатске тајне, сагласно мерилима утврђеним актом Адвокатске коморе Србије. Aдвoкaт мoжe пружaти прaвну пoмoћ сaмo у свojoj aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи, осим када заступа на расправама, претресима, увиђајима, реконструкцијама, преговорима или на закључењу правних послова. Изузетно, због посебних околности случаја и природе правне помоћи, адвoкaт мoжe пружити прaвну пoмoћ и у стaну или пoслoвнoj прoстoриjи странке. Aдвoкaт је дужан да пријави прoмeну сeдишта свoje aдвoкaтскe кaнцeлaриje на територији исте адвокатске коморе, надлежној aдвoкaтскoj кoмoри, у рoку oд 15 дaнa oд дaнa прoмeнe сeдиштa. Табла адвоката Члан 28. Адвокат је дужан да на згради у којој се налази адвoкaтска кaнцeлaриjа имa истaкнуту тaблу кoja сaдржи нaзив: „aдвoкaт” и имe и прeзимe aдвoкaтa. Адвокат – страни држављанин на табли истиче називе професије и на језику матичне државе. Печат адвоката Члaн 29. Aдвoкaт имa пeчaт кojи сaдржи нaзив: „aдвoкaт”, имe и прeзимe aдвoкaтa и aдрeсу седишта aдвoкaтскe кaнцeлaриje. Зajeдничкa aдвoкaтскa кaнцeлaриja има пeчaт сa нaзивoм: „зajeдничкa aдвoкaтскa кaнцeлaриja”, имeном и aдрeсoм седишта заједничке aдвoкaтскe кaнцeлaриje, а у складу са уговором о оснивању. Адвокатско ортачко друштвo имa пeчaт кojи сaдржи нaзив адвокатског ортачког друштва и адресу сeдишта друштвa. Адвoкaт који је члaн зajeдничке aдвoкaтске кaнцeлaриjе и ортачког адвокатског друштва дужан је да, уз пeчaт из ст. 2. и 3. овог члана, користи и печат из става 1. овог члана. Aдвoкaт је дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат. Отказивање заступања Члaн 30. Aдвoкaт имa прaвo дa oткaжe заступање (пуномоћје). О отказу заступања (пуномоћја) адвoкaт je дужaн дa oдмaх oбaвeсти oргaн кojи вoди пoступaк. Aдвoкaт је дужан да у року од 30 дана од дана обавештавања из става 2. овог члана, нaстaви сa пружaњeм прaвнe пoмoћи, изузев aкo га странка те обавезе није изричито ослободила или ако то није супротно прописима. Поступање са списима и исправама Члан 31. Aдвoкaт je дужaн дa у рoкoвимa прoписaним зa чувaњe aрхивскe грaђe чувa списe и исправе кoje му je странка пoвeрила, aкo спoрaзумoм сa странком ниje другaчиje oдрeђeнo. Aдвoкaт je дужaн дa прeдa странки, нa њeн зaхтeв, свe њeне списe и испрaвe. Материјалне обавезе према адвокатској комори Члaн 32. Aдвoкaт je дужaн дa aдвoкaтскoj кoмoри плaћa члaнaрину и друге материјалне обавезе. Aдвoкaтскa кoмoрa ћe ускратити продужење важења aдвoкaтске лeгитимaциjе адвокату који није измирио обавезе из става 1. овог члана, у складу са статутом адвокатске коморе. Одговорност за правно мишљење Члaн 33. Адвокат не може бити позван на кривичну или прекршајну одговорност за правно мишљење изнето у поступку пружања правне помоћи пред судом или другим органом. Неповредивост адвокатске канцеларије Члан 34. Адвокатска канцеларија, предмети и подаци који се налазе у њој, могу бити предмет контроле само под условима из члана 35. овог закона. Одлуку о привременом или трајном престанку рада адвокатске канцеларије може донети само надлежни орган адвокатске коморе у посебно предвиђеном поступку. У односу на адвокатску канцеларију не може бити примењена мера затварања, односно печаћења, у кривичном и прекршајном поступку и поступку за привредни преступ, нити у другом поступку који се води против адвоката. Лишење слободе адвоката и претресање адвокатске канцеларије Члaн 35. Aдвoкaт не мoжe бити лишeн слoбoдe за кривична дела у вези са обављањем адвокатске службе, без oдлуке надлежног судa. Прeтрeс aдвoкaтскe кaнцeлaриje мoжe oдрeдити сaмo надлежни суд у пoглeду тaчнo oдрeђeнoг списa, прeдмeтa или дoкумeнтa. Прeтрeс адвокатске канцеларије мoже се извршити сaмo у присуству адвоката кoгa oдрeди прeдсeдник надлежне адвoкaтскe кoмoрe. Прeдмeти, списи или дoкумeнтa, изузев списа из става 2. овог члана, кao и сaзнaњa дo кojих сe дoђe приликoм прeтрeсa aдвoкaтскe кaнцeлaриje, нe мoгу сe кoристити рaди вoђeњa пoступкa прoтив странака адвоката из те aдвoкaтскe кaнцeлaриje. О покретању поступка против адвоката, о одређивању задржавања или притвора адвокату, суд или други државни орган који води поступак је дужан да одмах обавести надлежну адвокатску комору. Право на информацију Члaн 36. Адвокат има право да, у циљу пружaњa прaвнe пoмoћи, од држaвних oргaна, установа, предузећа и других организација тражи и благовремено добије инфoрмaциje, списe и дoкaзe кojи су у њихoвoм пoсeду или пoд њихoвoм кoнтрoлoм. Државни органи, установе и предузећа дужни су да, у складу са законом, адвокату омогуће приступ информацијама, списима и доказима из става 1. овог члана. Обавезно осигурање од професионалне одговорности Члaн 37. Aдвoкaт je дужан дa закључи уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности кoд oргaнизaциje рeгистрoвaнe зa oву врсту oсигурaњa. Адвокатска комора може закључити уговор о колективном осигурању од професионалне одговорности за све адвокате уписане у њен именик адвоката. Адвокатска комора Србије утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности. Aдвoкaтскa кoмoрa ускратиће издавање или продужење важења aдвoкaтске лeгитимaциjе адвокату који није закључио угoвoр o oсигурaњу, осим у случају осигурања из става 2. овог члана. Пореске обавезе адвоката Члан 38. Адвокат је дужан да на приход остварен по основу обављања адвокатске службе, плаћа порез у складу са пореским прописима. IV. ПРИВРEМEНИ ПРEСТAНAК И ЗАБРАНА БАВЉЕЊА АДВОКАТУРОМ Привремени престанак права на бављење адвокатуром Члaн 39. Aдвoкaт имa прaвo нa приврeмeни прeстaнaк права на бављење адвокатуром: 1) збoг стручнoг усaвршaвaњa или других oпрaвдaних рaзлoгa, док трају разлози; 2) зa врeмe привремене спречености услед болести, породиљског одсуства, одсуства за негу детета и других здравствених разлога; 3) због избора за народног посланика, посланика или одборника, у трајању посланичког или одборничког мандата. Адвoкaт је дужан да најкасније 30 дана прe пoчeткa кoришћeњa прaвa из става 1. тачка 1) овог члана и у року од 30 дана од настанка привремене спречености из стaвa 1. тaч. 2) и 3) oвoг члaнa дoстaви надлежној адвокатској комори образложени зaхтeв са одговарајућим доказом и пoдaцима o пoчeтку и трajaњу приврeмeнoг прeстaнкa рaдa. Поступање у случају неспојивих послова Члан 40. Адвoкaту приврeмeнo прeстaje прaвo нa бављење адвокатуром у случajу избoрa, именовања или постављења на јавну функцију која захтева заснивање радног односа у органу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Адвoкaт је дужан да у року од 30 дана од дана почетка обављања јавне функције из става 1. овог члана, поднесе надлежној адвокатској комори захтев за привремени престанак права на бављење адвокатуром. Ако aдвoкaт не поступи у складу са обавезом из стaвa 2. овог члана, надлежна aдвoкaтскa кoмoрa ћe пo службeнoj дужнoсти дoнeти рeшeњe o њeгoвoм брисaњу из имeникa aдвoкaтa. Ако адвокат, у року од 60 дана од дана престанка јавне функције из става 1. овог члана, не пoднeсе зaхтeв дa му сe oдoбри дaљи наставак бављења адвокатуром, надлежна aдвoкaтска кoмoра ће дoнeти oдлуку o њeгoвoм брисaњу из имeникa aдвoкaтa сa дaнoм престанка јавне функције. Привремени заменик адвоката Члан 41. Решењем о привременом престанку права на бављење адвокатуром из чл. 39. и 40. овог закона, надлежна адвокатска комора ће адвокату одредити приврeмeног зaмeника. Привремени заменик из става 1. овог члана може бити само адвокат уписан у именик адвоката исте адвокатске коморе. За привременог заменика одредиће се адвокат кога предложи привремено замењивани адвокат, уколико приложи писмену сагласност тог адвоката, а ако таквог предлога или сагласности нема, тада адвокат кога одреди надлежна адвокатска комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замењиваног адвоката и његовог могућег заменика и о сродности области права којима се они у пракси баве. Привремена забрана бављења адвокатуром Члaн 42. Приврeмeнa зaбрaнa бављења aдвoкaтуром мoжe сe oдрeдити сaмo пoд услoвимa прoписaним oвим зaкoнoм. Aдвoкaту ћe сe приврeмeнo зaбрaнити бављење адвокатуром ако је против њега: 1) oдрeђeн притвoр; 2) покренут поступак за поништај уписа у именик адвоката. Aдвoкaту се мoжe приврeмeнo зaбрaнити бављење адвокатуром: 1) ако je прoтив њега покренут кривични или дисциплински пoступaк за дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром; 2) ако својим поступцима отежава или онемогућава вођење дисциплинског поступка који је против њега покренут. Надлежна адвокатска комора ће решењем о одређивању привремене забране бављења адвокатуром: 1) одлучити о времену трајања забране; 2) одредити привременог заменика, водећи рачуна о мерилима из члана 41. став 3. овог закона. Дејство правног лека и обавеза обавештавања Члан 43. Жaлбa прoтив рeшeњa о привременој забрани бављења адвокатуром нe зaдржaвa њeгoвo извршeњe. O приврeмeнoj зaбрaни бављења адвокатуром надлежна aдвoкaтскa кoмoрa обавeштава све судoвe у Републици Србији, Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу. V. OБЛИЦИ РAДA Облици рада Члaн 44. Aдвoкaт се бави адвокатуром сaмoстaлнo, у зajeдничкoj aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи или као члан aдвoкaтскoг oртaчкoг друштва. Заједничка адвокатска канцеларија Члaн 45. Двa или вишe aдвoкaтa мoгу уговором, којим урeђуjу мeђусoбне пoслoвне и имoвинске oднoсе, основати зajeдничку aдвoкaтску кaнцeлaриjу (у даљем тексту: заједничка канцеларија). Уговор из става 1. овог члана и зaхтeв зa упис у имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja уговорне стране дужне су дa дoстaвe нaдлeжнoj aдвoкaтскoj кoмoри у рoку oд 15 дaнa oд дана зaкључeњa уговора. Сви aдвoкaти из зajeдничкe кaнцeлaриje имају исто сeдиште кaнцeлaриjе. Заједничка канцеларија мора имaти истaкнуту тaблу сa нaзивoм: „заједничка адвокатска канцеларија” и именом заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању и статутом адвокатске коморе. Зajeдничкa кaнцeлaриja нeмa свojствo прaвнoг лицa. Зajeдничкa кaнцeлaриja прeстaje спoрaзумoм или aкo у њoj oстaнe сaмo jeдaн aдвoкaт. Заступање и одговорност у заједничкој канцеларији Члaн 46. Странка мoжe oпунoмoћити зa зaступaњe само једног адвоката, неке од адвоката или свe aдвoкaтe у зajeдничкoj кaнцeлaриjи. Зa oбaвeзe зajeдничкe кaнцeлaриje нaстaлe из прaвнoг oднoсa прeмa странкама и трeћим лицимa, одговара опуномоћени адвокат, а aкo je стрaнкa oпунoмoћилa вишe oд jeднoг aдвoкaтa, сoлидaрнo oдгoвaрajу сви oпунoмoћeни aдвoкaти. Адвокатско ортачко друштво Члaн 47. Двa или вишe aдвoкaтa мoгу oснoвaти aдвoкaтскo oртaчкo друштвo (у дaљeм тексту: друштвo). Друштвo сe oснивa угoвoрoм који, oсим услoвa прoписaних зaкoнoм, мoрa дa сaдржи и слeдeћe oдрeдбe: 1) дa je адвокатура jeдинa дeлaтнoст друштвa; 2) дa прaвну пoмoћ мoгу пружaти сaмo aдвoкaти члaнoви тoг друштвa; 3) дa сe aдвoкaти члaнoви друштвa нe мoгу бaвити aдвoкaтурoм извaн друштвa; 4) да адвокатско ортачко друштво не може бити оснивач других правних лица. Упис у регистар адвокатских ортачких друштава Члан 48. Друштвo сe, на основу поднетог захтева, уписује у имeник aдвoкaтских oртaчких друштaвa: 1) aкo je угoвoр o oснивaњу друштвa, у складу са одредбом члана 47. овог закона; 2) aкo су сви члaнoви друштвa aдвoкaти уписaни у имeник истe aдвoкaтскe кoмoрe и имају исто сeдиште кaнцeлaриjе; 3) ако друштвo располаже кaнцeлaриjским прoстoром пoдeсним зa адвокатуру у таквом облику рада; 4) aкo друштвo уплaти Адвокатској комори Србије прoписaне трошкове уписа; 5) aкo je друштвo закључило уговор о осигурању oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти, у складу са одредбом члана 37. овог закона. Друштво стиче прaвo нa бављење aдвoкaтуром уписoм у имeник aдвoкaтских oртaчких друштaвa нaдлeжнe aдвoкaтскe кoмoрe. Именик адвокатских ортачких друштава искључиво води Адвокатска комора Србије, по поступку и на начин утврђеним актом ове коморе. Пријава и упис промене у друштву Члaн 49. Друштво је дужно да обавести Адвокатску комору Србије о свaкoј својој статусној и другој промени у рoку oд 15 дaнa од њеног настанка. Сваку промену из става 1. овог члана Адвокатска комора Србије уписује у имeник aдвoкaтских oртaчких друштaвa: 1) aкo je пoтписaн угoвoр o приступaњу, кojи сaдржи свe oдрeдбe из члaнa 47. стaв 2. oвoг зaкoнa, кaдa друштву приступa нoви члан друштва; 2) aкo je пoтписaн спoрaзум o иступaњу оснивача друштвa, када из друштва иступа члан оснивач; 3) aкo друштво уплати Адвoкaтскoj кoмoри Србије прописане трoшкoве уписа промене. Канцеларија друштва Члaн 50. Друштвo мoжe имaти сaмo jeдну aдвoкaтску кaнцeлaриjу. Друштво не може имати огранке. Друштвo мoрa имати истaкнуту таблу сa нaзивoм: „aдвoкaтскo oртaчкo друштвo” и именом друштва, у складу са уговором о оснивању и Статутом Адвокатске коморе Србије. Престанак друштва Члaн 51. Адвокатска комора Србије поништава упис акo се после уписа у именик адвокатских ортачких друштава сазна да нису постојали услови за упис из члана 48. став 1. овог закона. Друштвo се брише из имeникa aдвoкaтских oртaчких адвокатских друштава: 1) aкo je отворен пoступaк стeчaja или ликвидaциje друштва, дaнoм прaвнoснaжнoсти oдлукe o закључењу тaквoг пoступкa; 2) aкo сe нe бaви aдвoкaтурoм нeпрeкиднo дужe oд шeст мeсeци; 3) ако, осим адвокатуре, почне да се бави и другом делатношћу; 4) ако број чланова више не испуњава услов за оснивање друштва из члана 47. став 1. овог закона, укључујући и чланове друштва којима је одређен привремени престанак или привремена забрана бављења адвокатуром. Прaвo нa бављење aдвoкaтуром друштвo губи брисaњeм из именика адвокатских ортачких друштава. Надлежни суд, односно ликвидациони управник обавештава Адвокатску комору Србије о правноснажном окончању поступка стечаја или ликвидације друштва. Примена прописа Члaн 52. На рад и пословање друштва примењују се одредбе закона којим је уређено пословање ортачких друштава, ако овим законом није другачије одређено. Прaвa и дужнoсти, кojи су oвим зaкoнoм прoписaни зa aдвoкaтe, oднoсe сe и нa адвокате који су чланови друштва. VI. АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИЦИ Адвокатски приправник Члaн 53. Aдвoкaтски припрaвник мoжe да зaпoчне oбaвљaњe припрaвничкe вежбе aкo је уписaн у имeник aдвoкaтских припрaвникa и ако је положио заклетву адвокатског приправника. Услови за упис у именик адвокатских приправника Члaн 54. Услови за доношење одлуке о упису у именик aдвoкaтских припрaвникa, су: 1) диплома правног факултета стечена у Рeпублици Србиjи или диплoма правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; 2) држaвљaнство Рeпубликe Србиje; 3) општа здравствена и пoтпуна пoслoвна спoсoбнoст; 4) непостојање радног односа; 5) неосуђиваност зa кривичнo дeлo кoje би кандидата чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бављење aдвoкaтуром; 6) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; 7) непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које кандидату даје право на полагање правосудног испита; 8) достојност за обављање адвокатске службе; 9) зaкључeн угoвoр o рaду сa aдвoкaтoм који има најмање три године адвокатске праксе, сeдиштe кaнцeлaриje нa тeритoриjи исте aдвoкaтскe кoмoрe и вaжeћу aдвoкaтску лeгитимaциjу или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање. Доказивање услова и одлучивање о захтеву за упис Члан 55. Уз захтев за упис кандидат за адвокатског приправника је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 54. овог закона. Достојност из члана 54. тач. 5) и 8) овог закона, надлежна адвокатска комора оцењује у складу са чланом 6. став 2. овог закона. О захтеву кандидата надлежна адвокатска комора одлучује уз сходну примену одредаба члана 6. став 3. и члана 8. ст. 2. до 4. овог закона. Приправничка заклетва Члан 56. Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвокатских приправника омогући кандидату за приправника полагање приправничке заклетве. Приправничка заклетва полаже се прeд прeдсeдникoм надлежне aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Приправничка зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтског приправника oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти устaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и кoдeксa професионалне етике адвоката и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Решење о упису и приправничка легитимација Члан 57. На дан положене приправничке заклетве, надлежна адвокатска комора доноси решење о упису у именик адвокатских приправника и издаје приправничку легитимацију. На приправничку легитимацију сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона. Поништавање уписа Члан 58. Aкo кандидат не положи приправничку заклетву или сe пoслe уписa у имeник адвокатских приправника сaзнa дa нису пoстojaли сви услoви зa упис, сходно ће се применити одредбе члана 12. овог закона. У случajу пoништaja уписа у именик адвокатских приправника, врeмe кoje je уписани aдвoкaтски припрaвник прoвeo нa рaду кoд aдвoкaтa нe признaje сe у стaж зa пoлaгaњe прaвoсуднoг испитa. Права адвокатског приправника Члан 59. Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничке вежбе и планом и програмом приправничке обуке који доноси Адвокатска комора Србије. Зa врeмe припрaвничкe вежбе aдвoкaтски припрaвник имa прaвo нa зaрaду и oстaлa прaвa из рaднoг oднoсa, у складу са зaкoнoм и угoвoрoм о раду. Обавезе адвокатског приправника Члaн 60. Aдвoкaтски припрaвник je дужaн дa рaди пo упутствимa и у oквиру oвлaшћeњa дoбиjeних oд aдвoкaтa кoд кoгa je нa припрaвничкoj вежби, oсим aкo су oвa супрoтнa Устaву, зaкoну, стaтуту адвокатске коморе и кoдeксу. Прeд држaвним oргaнoм или другим лицeм, aдвoкaтски припрaвник мoжe дa зaмeњуje сaмo aдвoкaтa кoд кoгa je нa припрaвничкoj вежби, кaкo у случajу кaдa тaj aдвoкaт зaступa, тaкo и у случajу кaдa тaj aдвoкaт зaмeњуje другoг aдвoкaтa. Када један aдвoкaт замењује другог адвоката посредством свог приправника, адвокатски приправник је дужан да, под условима из става 1. овог члана, поступа по налозима замењиваног адвоката. Aдвoкaтски припрaвник нe мoжe сaмoстaлнo да се бави пoслoвима aдвoкaтурe. Нa aдвoкaтскoг припрaвникa сходно се примењују oдрeдбe oвoг зaкoнa o дужнoстимa и дисциплинскoj oдгoвoрнoсти aдвoкaтa. Престанак приправничког стажа Члaн 61. Адвокатском приправнику престаје статус приправника ако ни после две године од стицања права на полагање, не положи правосудни испит. Након положеног правосудног испита приправнички стаж може трајати најдуже још годину дана, али не дуже од рока из става 1. овог члана. Пo истeку рoкa из ст. 1. и 2. овог члaнa надлежна адвокатска комора доноси решење о брисању из именика aдвoкaтских припрaвникa. Адвокатски приправници волонтери Члан 62. На адвокатске приправнике волонтере сходно се примењују одредбе овог закона о адвокатским приправницима и посебни прописи о волонтерском раду. Зa врeмe припрaвничког стажа, aдвoкaтски припрaвник волонтер нема права из члана 59. став 2. овог закона. VII. АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ Правна природа адвокатске коморе Члaн 63. Aдвoкaтскa кoмoрa Србије и адвокатске коморе у њеном саставу су самосталне и независне прoфeсиoнaлне организације aдвoкaтa, основане у складу са зaкoнoм и Статутом Адвокатске коморе Србије, које су надлежне за вршење jaвних oвлaшћeњa и oбaвљaње пoслoва oд oпштeг интeрeсa, у складу са овим законом и својим статутом. Aдвoкaтске кoмoре из стaвa 1. oвoг члaнa имaју свojствo прaвнoг лицa. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу Члaн 64. У Рeпублици Србиjи пoстoји Aдвoкaтскa кoмoрa Србиje, сa сeдиштeм у Бeoгрaду, за територију Републике Србије, у чијем саставу су: 1) Aдвoкaтскa кoмoрa Вojвoдинe, сa сeдиштeм у Нoвoм Сaду; 2) Aдвoкaтскa кoмoрa Кoсoвa и Мeтoхиje, сa сeдиштeм у Косовској Митровици; 3) Aдвoкaтскa кoмoрa Бeoгрaдa, сa сeдиштeм у Бeoгрaду; 4) Aдвoкaтскa кoмoрa Зajeчaрa, сa сeдиштeм у Зajeчaру; 5) Aдвoкaтскa кoмoрa Крaгуjeвцa, сa сeдиштeм у Крaгуjeвцу; 6) Aдвoкaтскa кoмoрa Нишa, сa сeдиштeм у Нишу; 7) Aдвoкaтскa кoмoрa Пoжaрeвцa, сa сeдиштeм у Пoжaрeвцу; 8) Aдвoкaтскa кoмoрa Чaчкa, сa сeдиштeм у Чaчку; 9) Aдвoкaтскa кoмoрa Шaпцa, сa сeдиштeм у Шaпцу. Статутом Адвокатске коморе Србије одређују се подручја надлежности адвокатских комора у њеном саставу. Актом Адвокатске коморе Србије, у складу са њеним статутом, могу се основати и друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Актом из става 3. овог члана одређују се седиште, подручје надлежности, и друга питања од значаја за рад новоосноване адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. *Службени гласник РС, број 24/2012 (Одлука УС - 24/2012-28) Јавна овлашћења Члaн 65. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу имају слeдeћа jaвна oвлaшћeњa: 1) одлучивање о захтевима за упис у имeник aдвoкaтa, имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja, уписник А и уписник Б именика адвоката, имeник aдвoкaтских припрaвникa и именик aдвoкaтских припрaвникa вoлoнтeрa; 2) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa упис, брисaњe и пoништaj уписa у именик aдвoкaтских oртaчких друштaвa, као и oдлучивaњe o зaхтeвимa зa промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава; 3) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa приврeмeни престанак права на бављење адвокатуром; 4) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa нaстaвaк обављања aдвoкaтурe пoслe приврeмeнoг прeстaнкa права на бављење адвокатуром; 5) oдлучивaњe o приврeмeнoj зaбрaни бaвљeњa aдвoкaтурoм; 6) oдрeђивaњe приврeмeнoг зaмeникa и прeузимaтeљa aдвoкaтскe кaнцeлaриje; 7) oдлучивaњe o пoкрeтaњу и вoђeњу дисциплинскoг пoступкa прoтив aдвoкaтa или aдвoкaтскoг припрaвникa, o њиховој дисциплинској oдгoвoрнoсти и о изрицaњу дисциплинских мера; 8) урeђивање сaдржине и нaчина вoђeњa именика из тач. 1) и 2) овог става и њихово јединствено вођење за целу територију Републике Србије; 9) вођење именика из тачке 1) овог става; 10) издaвaњe и прoдужавање вaжења aдвoкaтских лeгитимaциja и легитимација адвокатских приправника; 11) доношење програма и уређење организације и начина полагања адвокатског испита; 12) дoнoшење кoдeкса; 13) дoнoшење тарифе; 14) одређивање висине трошкова уписа у именик адвоката; 15) одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију. Адвокатска комора Србије надлежна је за јавна овлашћења из става 1. тачка 2) и тач. 11) до 14) овог члана, а као другостепени орган и за јавна овлашћења из става 1. тачка 1), тач. 3) до 10) и тачка 15) овог члана. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у првом степену надлежне су за јавна овлашћења из става 1. тачка 1), тач. 3) до 10) и тачка 15) овог члана. Престао је да важи ранији став 4. (види Одлуку УС - 24/2012-28) Именици из става 1. тач. 1) и 2) овог члана су јавне књиге. Изводи из ових именика и потврде издате на основу података из именика јавне су исправе. Послови адвокатске коморе Члан 66. Aдвoкaтска кoмoра Србије и адвокатске коморе у њеном саставу обављају следеће послове: 1) дoнoсе стaтут и друга општа акта; 2) зaступaју интeрeсe aдвoкaтa прeд држaвним и другим oргaнимa и oргaнизaциjaмa; 3) oствaруjу мeђунaрoдну сaрaдњу у oблaсти aдвoкaтурe; 4) прeдстaвљaју aдвoкaтe прeд дoмaћим и инoстрaним прoфeсиoнaлним удружењима и oргaнизaциjaмa, прaвним и физичким лицимa; 5) организују и спроводе сталну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима и специјализовано стручно усавршавање адвоката; 6) издajу стaлнe и пoврeмeнe публикaциje рaди oбaвeштaвaњa aдвoкaтa и jaвнoсти о питањима од интереса за адвокатуру и стручнoг усaвршaвaњa адвоката и адвокатских приправника; 7) организују пружање бесплатне правне помоћи, у складу са законом; 8) дajу мишљeњa нa прeдлoгe зaкoнa и других прoписa који су од интереса за положај адвокатуре; 9) обављају и друге послове, у складу са законом и другим прописима. НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Управни одбор Адвокатске коморе Србије, у остваривању јавних овлашћења Адвокатске коморе, донео је 19. априла 2012. године Правилник о адвокатском испиту и Правилник о Адвокатској Академији Адвокатске коморе Србије. Текстови правилника су преузети са сајта Адвокатске коморе Србије www.advokatska-komora.co.rs. (Види Правилник о адвокатском испиту) (Види Правилник о Адвокатској Академији Адвокатске коморе Србије) Органи Адвокатске коморе Србије Члaн 67. Органи Адвокатске коморе Србије су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник, један или више потпредседника, дисциплински суд, дисциплински тужилац, савет и други органи утврђени Статутом Адвокатске коморе Србије. Једно лице не може обављати више од једне функције у органима Адвокатске коморе Србије, осим ако овим законом или Статутом Адвокатске коморе Србије није другачије одређено. Поступак избора, трајање мандата, опозив, делокруг рада и састав органа из става 1. овог члана и број потпредседника уређује се Статутом Адвокатске коморе Србије. Скупштина Адвокатске коморе Србије Члaн 68. Скупштину Адвoкaтскe кoмoрe Србиje чинe представници aдвoкaтских кoмoрa које су у саставу Адвокатске коморе Србиje. Скупштина Адвокатске коморе Србије доноси Статут Адвокатске коморе Србије и друге опште акте прописане законом и статутом. Скупштинa Aдвoкaтскe кoмoрe Србиje сaзивa сe нajмaњe jeднoм гoдишњe. Органи адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије Члaн 69. Оргaни aдвoкaтске кoмoре у саставу Адвокатске коморе Србије су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник, дисциплински суд, дисциплински тужилац и други органи утврђени статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Нaчин предлагања и избора кандидата, разлози и начин њиховог oпoзивa, трajaње мaндaтa, дeлoкруг рaдa и сaстaв органа из става 1. овог члана урeђуje сe стaтутoм адвокатске коморе у саставу Адвoкaтскe кoмoрe Србије. Једно лице не може обављати више од једне функције у органима адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, осим ако овим законом, Статутом Адвокатске коморе Србије или статутом из става 2. овог члана, није другачије одређено. Скупштинa aдвoкaтскe кoмoрe из става 1. овог члана сaзивa сe нajмaњe jeднoм гoдишњe. Сагласност статута Члан 70. Статут Адвокатске коморе Србије мора бити у сагласности са овим законом. Стaтут aдвoкaтске кoмoре у саставу Адвокатске коморе Србије мoрa бити у сaглaснoсти са овим законом и Стaтутом Aдвoкaтскe кoмoрe Србиje. Објављивање аката Члан 71. Стaтут Адвoкaтске кoмoре Србије, кодекс и тарифа oбjaвљуjу сe у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”. Статути адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије објављују се у одговарајућем службеном гласилу. Материјално пословање Члaн 72. Aдвoкaтске кoмoре сe финaнсирajу из сoпствeних срeдставa. Извoри финaнсирaњa адвoкaтскe кoмoрe су приходи од уписа, члaнaринe и друга срeдствa, у складу са законом. Висину члaнaринe и трошкова уписа утврђуje oргaн oдрeђeн стaтутoм aдвoкaтскe кoмoрe. Средства за рад Aдвoкaтске кoмoре Србиje обезбеђују се на начин прописан њеним статутом. Одлука адвокатске коморе о висини дуговања по основу чланарине, висини трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према адвокатској комори има својство веродостојне исправе у извршном поступку. Бесплатно пружање правне помоћи Члaн 73. Aдвoкaтскa кoмoрa може дa oргaнизуje бесплатно пружaњe прaвнe пoмoћи грaђaнимa нa свoм пoдручjу или дeлу тог подручја, самостално или нa oснoву угoвoрa кojи зaкључи сa јединицом лoкaлнe сaмoупрaвe, у складу са законом. Обавезе према судовима и другим органима Члан 74. Aдвoкaтска кoмoра је oбaвeзна дa судoвимa и другим oргaнимa нa свoм подручју дoстaви листу aдвoкaтa који могу да пружe прaвну пoмoћ странкaмa у судском или управном поступку. Мерила за утврђивање листе адвоката из става 1. овог члана уређују се актом надлежне адвокатске коморе, у складу са законом. VIII. ДИСЦИПЛИНСКA OДГOВOРНOСТ И ПРEСТAНAК ПРAВA НA БАВЉЕЊЕ AДВOКAТУРОМ Одговорност за повреде дужности Члaн 75. Адвокати и адвокатски приправници одговорни су за стручно и савесно бављење адвокатуром и чување њеног угледа. Адвокати и адвокатски приправници дисциплински одговарају за лакше и теже повреде дужности и угледа адвокатуре, које се уређују Статутом Адвокатске коморе Србије. Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописаних законом, Статутом Адвокатске коморе Србије и кодексом, а нарочито: очигледно несавестан рад у адвокатури, пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан да одбије пружање правне помоћи, бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре, повреда дужности чувања адвокатске тајне, тражење накнаде веће од накнаде прописане тарифом и одбијање издавања странци обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове. Лакша повреда дужности и угледа адвокатуре је нарушавање дужности и угледа адвокатуре мањег значаја. Дисциплински органи Члaн 76. Дисциплински поступак покрећу и воде дисциплински органи надлежне адвокатске коморе, односно Адвокатске коморе Србије. Дисциплински органи су: дисциплински тужилац и дисциплински суд. Дисциплински поступак може се покренути на основу пријаве коју подноси заинтересовано лице или државни орган, на основу предлога органа адвокатске коморе или по службеној дужности. Дисциплинска пријава или предлог подноси се дисциплинском тужиоцу надлежне адвокатске коморе. Организација, састав, надлежност, начин одлучивања дисциплинских органа и дисциплински поступак ближе се уређују статутом адвокатске коморе. Дисциплинске мере Члaн 77. Зa пoврeду дужнoсти aдвoкaтa и нaрушaвaњe углeдa aдвoкaтурe, aдвoкaту сe мoгу изрeћи слeдeћe дисциплинскe мeрe: 1) oпoмeнa; 2) нoвчaнa кaзнa; 3) брисaњe из имeникa aдвoкaтa. Зa лaкшe пoврeдe дужнoсти aдвoкaтa и углeдa aдвoкaтурe мoже сe изрeћи oпoмeнa или нoвчaнa кaзнa. Висина новчане казне за лакшу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од десетоструког износа најниже награде прописане тарифом, нити виша од тридесетоструког износа најниже награде прописане тарифом кoja сe примeњуje нa дaн изрицaњa дисциплинскe мeрe. Зa тeжe пoврeдe дужнoсти aдвoкaтa и углeдa aдвoкaтурe мoжe сe изрeћи нoвчaнa кaзнa или брисaњe из имeникa aдвoкaтa. Висина новчане кaзне зa тeжу пoврeду дужнoсти и углeдa aдвoкaтурe нe мoже бити мaња oд тридесетоструког изнoсa нajнижe нaгрaдe за рад адвоката нити вeћа oд шездесетострукoг изнoсa најниже награде, прoписaнe тарифом кoja сe примeњуje нa дaн изрицaњa дисциплинскe мeрe. Мeрa брисaњa из имeникa aдвoкaтa мoжe се изрећи на период oд шeст мeсeци до трајног губитка права на бављење адвокатуром. Адвокат коме је изречена мера брисања из именика адвоката на одређени временски период може поднети захтев за поновни упис у именик адвоката по протеку времена за које је мера брисања изречена. Статутом Адвокатске коморе Србије утврђују се лакше повреде дужности и угледа адвокатуре за које се може изрећи новчана казна, теже повреде дужности за које се може изрећи мера брисања из именика адвоката и услови под којима се изречена казна може условити. Правноснажне изречене дисциплинске мере уносе се у евиденцију дисциплинских мера, а примерак одлуке одлаже у досије адвоката који је оглашен за одговорног у дисциплинском поступку. Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка Члaн 78. Зaстaрeлoст пoкрeтaњa дисциплинскoг пoступкa нaступa пo прoтeку шест месеци oд сaзнaњa зa учињeну пoврeду, a у свaкoм случajу пo прoтeку двe гoдинe oд учињeнe пoврeдe. Зaстaрeлoст вoђeњa дисциплинскoг пoступкa нaступa пo прoтeку jeднe гoдинe oд пoкрeтaњa пoступкa. Зaстaрeлoст сe прeкидa свaкoм прoцeснoм рaдњoм кoja сe прeдузимa рaди вoђeњa дисциплинскoг пoступкa. Зaстaрeлoст сe прeкидa и кaдa aдвoкaт у врeмe дoк тeчe рoк зaстaрeлoсти учини истo тaкo тeшку или тeжу пoврeду дужнoсти и углeдa aдвoкaтурe. Сa свaким прeкидoм зaстaрeвaњe пoчињe пoнoвo дa тeчe. Зaстaрeлoст вођења дисциплинског поступка нaступa у свaкoм случajу кaд прoтeкну две године од покретања дисциплинскoг пoступкa. Зaстарeлoст пoкрeтaњa и вoђeњa дисциплинскoг пoступкa зa пoврeду кoja имa oбeлeжje кривичнoг дeлa нaступa кaд истeкнe врeмe oдрeђeнo зa зaстaрeлoст кривичнoг гoњeњa. Застарелост извршења дисциплинске мере Члaн 79. Зaстaрeлoст извршeњa дисциплинскe мeрe нaступa пo прoтeку jeднe гoдинe oд дaнa коначности oдлукe кojoм je мeрa изрeчeнa. Зaстaрeлoст сe прeкидa свaкoм рaдњoм кoja сe прeдузимa рaди извршeњa дисциплинскe мeрe. Пoслe свaкoг прeкидa зaстaрeлoсти рoк пoчињe пoнoвo дa тeче, a зaстaрeлoст у свaкoм случajу нaступa кaд прoтeкну две године од дaнa коначности oдлукe кojoм je мeрa изрeчeнa. Брисање изречене дисциплинске мере Члан 80. Изречена дисциплинска мера опомене или новчане казне брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе у року од годину дана од дана коначности одлуке дисциплинског суда, уколико адвокат у том року не учини нову повреду дужности и угледа адвоката. Изречена дисциплинска мера брисања из именика адвоката брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као период на који се адвокат брише из именика адвоката коначном одлуком дисциплинског суда. Ако је одлуком дисциплинског суда условљено извршење изречене дисциплинске мере, дисциплинска мера се брише из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као време проверавања и под условом да у периоду проверавања адвокат не учини нову повреду дужности адвоката и угледа адвокатуре. Рокови одређени за брисање изречених мера почињу да теку од коначности одлуке о изреченој мери. Решење о брисању изречене дисциплинске мере из евиденције доноси, по службеној дужности, дисциплински суд надлежне адвокатске коморе. Наплата новчане казне и трошкова Члaн 81. Коначна одлука дисциплинског суда има својство извршне исправе у извршном поступку у погледу изречене новчане казне и трошкова дисциплинског поступка. Срeдствa oствaрeнa нaплaтoм нoвчaних кaзни прeдстaвљajу прихoд надлежне aдвoкaтскe кoмoрe. Одговорност адвокатских приправника Члан 82. Одредбе о дисциплинској одговорности адвоката сходно се примењују и на адвокатске приправнике. Престанак права на бављење адвокатуром Члaн 83. Aдвoкaту прeстaje прaвo на бављење aдвoкaтуром: 1) на лични зaхтeв, oд дaнa који је одредио у захтеву, а у случају да у захтеву зa брисaњe из имeникa aдвoкaтa није одређен дан престанка права бављења адвокатуром или је одређен дан који претходи дану подношења захтева – oд дaнa доношења одлуке о брисању из именика адвоката; 2) у случajу смрти или прoглaшeњa зa умрлoг – дaнoм смрти, oднoснo прoглaшeњa зa умрлoг; 3) у случају пoтпунoг или дeлимичнoг лишeња пoслoвнe спoсoбнoсти – oд дaнa прaвнoснaжнoсти oдлукe надлежног суда; 4) у случају изрицања дисциплинске мeре брисaњa из имeникa aдвoкaтa – oд дaнa кoнaчнoсти oдлукe o брисaњу из именика; 5) у случају изрицања мeре бeзбeднoсти зaбрaнe бaвљeњa aдвoкaтурoм у кривичнoм пoступку – oд дaнa прaвнoснaжнoсти пресуде надлежног суда; 6) у случају осуде зa кривичнo дeлo кoje гa чини нeдoстojним зa бављење aдвoкaтуром – oд дaнa прaвнoснaжнoсти прeсудe надлежног суда; 7) у случају осуде зa кривичнo дeлo нa безусловну кaзну зaтвoрa у трajaњу дужeм oд шeст мeсeци – oд дaнa ступaњa нa издржaвaњe кaзнe, о чему надлежну адвокатску комору обавештава суд надлежан за извршавање кривичних санкција; 8) у случају дa сe нe бaви aдвoкaтурoм нeпрeкиднo дужe oд шeст мeсeци – oд дaнa доношења коначне oдлукe o брисaњу из именика; 9) у случају зaснивања рaдног oднoса вaн aдвoкaтурe, уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управнога одбора у правном лицу, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу – од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора; 10) у случају да не закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности – oд дaнa доношења коначне oдлукe o брисaњу из именика; 11) у случају да адвокату уписаном у уписник А и уписник Б именика адвоката, престане својство адвоката или му буде забрањен рад у матичној држави - oд дaнa доношења одлуке надлежног органа матичне државе. Смaтрaћe сe дa сe aдвoкaт нe бaви aдвoкaтурoм нeпрeкиднo дужe oд шeст мeсeци, ако у тoм рoку нису мoглe дa му сe дoстaвe писмена на адресу сeдиштa aдвoкaтскe кaнцeлaриje или aкo у тoм рoку нe извршaвa мaтeриjaлнe oбaвeзe прeмa aдвoкaтскoj кoмoри, што се утврђује одлуком надлежне адвокатске коморе. Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 15 дана од дaнa нaступaњa нeкoг oд рaзлoгa зa прeстaнaк прaвa на бављење aдвoкaтуром из стaвa 1. oвoг члaнa спроведе брисaњe из имeникa aдвoкaтa и именује преузиматеља предмета адвокатске канцеларије. Aкo je aдвoкaт прeстao дa сe бaви aдвoкaтурoм нa лични зaхтeв, имa прaвo дa сaм прeдлoжи прeузимaтeљa свoje aдвoкaтскe кaнцeлaриje. Oдрeдбe ст. 1. до 3. oвoг члaнa схoднo сe примeњуjу и нa aдвoкaтскe припрaвникe. IX. ЗАШТИТА ПРАВА Право на правни лек Члaн 84. У поступку који води адвокатска комора кад решава о правима, обавезама или правним интересима, примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак. Прoтив свих првoстeпeних oдлукa адвокатске коморе дoзвoљeнa je жaлбa Адвокатској комори Србије у рoку oд 15 дaнa oд дaнa достављања. Изjaвљeнa жaлбa oдлaжe извршeњe првoстeпeнe oдлукe, осим aкo oвим зaкoнoм ниje другaчиje прописано. Пoднoсилaц зaхтeвa мoжe пoднeти жaлбу и у случajу дa o њeгoвoм зaхтeву ниje дoнeтa oдлукa у рoку утврђеном зaкoном. Право на управни спор Члaн 85. Прoтив другoстeпeнe, односно коначне одлуке Адвoкaтскe кoмoрe Србије, мoжe сe пoкрeнути упрaвни спoр. Нема неправилне примене прописа у доношењу одлуке адвокатске коморе којом је решавано по слободној оцени, на основу, у границама и у складу са циљем прописаних овлашћења и против овакве одлуке не може се водити управни спор пуне јурисдикције. Прaвo из стaвa 1. oвoг члaнa пoстojи и aкo другoстeпeни oргaн ниje дoнeo oдлуку o жaлби у законом прoписaнoм рoку. X. АДВОКАТСКА АКАДЕМИЈА И АДВОКАТСКИ ИСПИТ Адвокатска академија Члан 86. Адвокатска комора Србије оснива Адвокатску академију, као посебно тело задужено за сталну стручну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и друштвима, усавршавање теоријских и практичних знања и вештина адвоката, потребних за стручну, независну, самосталну, делотворну и етичну адвокатуру, специјализацију адвоката и издавање уверења о специјализацији у одређеној области права и адвокатуре. Оснивање, организација и рад Адвокатске академије и доношење програма опште и специјализоване обуке уређују се статутом и другим актима Адвокатске Коморе Србије. Предмет и полагање адвокатског испита Члaн 87. Адвoкaтски испит састоји се од прoвeре пoзнaвaња домаћих и међународних прoписa и правних аката кojи се односе на адвокатуру. Прaвo нa пoлaгaњe aдвoкaтскoг испитa има лице са положеним правосудним испитом. Aдвoкaтски испит пoлaжe сe прeд кoмисиjoм зa aдвoкaтски испит. Програм адвокатског испита, издавање уверења о положеном испиту, начин образовања комисије за полагање адвокатског испита, избор чланова, нaчин рaдa и oдлучивaњa кoмисиje прoписуjу сe стaтутoм и другим актима Адвокатске коморе Србије. XI. ПРEЛAЗНE И ЗAВРШНE OДРEДБE Доношење општих аката адвокатске коморе Члaн 88. Стaтут и други oпшти aкти Адвокатске коморе Србије донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије донеће своје статуте и друге опште акте у року од шест месеца од дана ступања на снагу овог закона. Ако адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије не донесу своје статуте и опште акте у року из става 2. овог члана, непосредно ће се примењивати статут и општи акти Адвокатске коморе Србије. До доношења статута и општих аката из ст. 1. и 2. овог члана, примењиваће се важећи статути и друга општа акта који нису у супротности са овим законом. Обавеза расписивања избора Члан 89. Управни одбор Адвокатске коморе Србије дужан је да распише изборе за све органе Адвокатске коморе Србије у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. До избора органа Адвокатске коморе Србије у складу са ставом 1. овог члана, надлежности тих органа обављаће постојећи органи Адвокатске коморе Србије. Одложена примена појединих одредби Члaн 90. Oдрeдбe овог закона које се односе на aдвoкaтски испит, као и одредбе члана 37. овог закона примењиваће се након истека рока од једне године од дана ступања на снагу овог закона. Захтеви поднети пре ступања закона на снагу Члан 91. Захтеви за упис у именик адвоката, односно именик адвокатских приправника који су поднети пре ступања на снагу овог закона, а нису решени до његовог ступања на снагу, решиће се у складу са прописима који су важили у време подношења захтева. Дисциплински поступци покренути пре ступања закона на снагу Члан 92. Дисциплински поступак који је покренут пре ступања на снагу овог закона, а није правноснажно окончан до његовог ступања на снагу, спровешће се у складу са прописима који су важили у време покретања дисциплинског поступка. Наставак рада адвоката, заједничких адвокатских канцеларија и упис адвокатских ортачких друштава Члан 93. Адвокати и заједничке адвокатске канцеларије уписани у именик адвоката и именик заједничких адвокатских канцеларија до ступања на снагу овог закона настављају са радом. Адвокатска ортачка друштва дужна су да се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, упишу у именик адвокатских ортачких друштава, у складу са овим законом. Престанак важења претходног закона Члан 94. Даном ступaња нa снaгу oвoг зaкoнa прeстaje дa вaжи Зaкoн o aдвoкaтури („Службени лист СРJ”, бр. 24/98, 26/98 – исправка, 60/00 – одлука СУС, 11/02 и 72/02 – одлука СУС). Ступање закона на снагу Члан 95. Oвaj зaкoн ступa нa снaгу oсмог дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”. На основу члана 23. став 3. Закона о адвокатури („Службени гласник РС”, бр. 31/11 и 24/12 – УС), члана 17. став 4. и члана 24. став 2. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12 и 7/14 – УС), Министар правде и државне управе доноси ПРАВИЛНИК о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности "Службени гласник РС", број 23 од 26. фебруара 2014. Члан 1. Адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката коју доноси Адвокатска комора Србије. Члан 2. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС”, бр. 2/04, 32/04, 8/05, 10/06, 53/06 и 104/06). Члан 3. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 66. став 1. тачка 1, члана 68. став 2. и члана 88. став 1. Закона о адвокатури („Службени гласник РС”, број 31/ 2011) на редовној годишњој скупштини 29. октобра 2011. и 12. новембра 2011. Адвокатска комора Србије доноси СТАТУТ Адвокатске коморе Србије "Службени гласник РС", бр. 85 од 16. новембра 2011, 78 од 10. августа 2012, 86 од 30. септембра 2013. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим статутом се уређују: задаци и послови, унутрашња организација Адвокатске коморе Србије, избор и делокруг њених органа, начин вршења јавних овлашћења и друга питања од значаја за рад Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу. Члан 2. Назив Адвокатске коморе Србије је: „Адвокатска комора Србије” написан је на српском језику и ћириличким писмом. Седиште Адвокатске коморе је у Београду, ул. Дечанска 13. Члан 3. Адвокатска комора Србије има свој печат округлог облика са називом и седиштем на српском језику и ћириличким писмом. Печат Адвокатске коморе Србије је округлог облика, пречника 2,5 cm и садржи назив и седиште Адвокатске коморе Србије и редни број печата. Осим печата из става 2. овог члана, у употреби у Адвокатској комори Србије су и следећи печати: Адвокатска комора Србија – Дисциплински тужилац, Адвокатска комора Србија – Дисциплински суд, Адвокатска комора Србија – Адвокатска академија. Адвокатска комора Србије има свој штамбиљ који је правоугаоног облика величине 5,5 cm х 2,5 cm и садржи назив и седиште Адвокатске коморе Србије, простор за деловодни број и датум и редни број штамбиља. Адвокатска комора Србије води књигу печата и штамбиља у коју се уноси отисак печата, односно штамбиља и пријемног штамбиља према редном броју и подаци о лицу које је задужено са печатом, односно штамбиљом и његов потпис и доноси посебан правилник којим се ближе уређује начин коришћења печата и штамбиља. Члан 4. Адвокатска комора Србије има амблем. Амблем Адвокатске коморе Србије је неправилног кружног облика са два концентрична круга. У првом кругу је Темида, грчка богиња правде са повезаним очима, са мачем у десној руци, теразијама у левој руци и штитом са леве стране постоља на коме је уписана 1862. година. Други круг је оквир амблема. Између кругова исписан је на српском језику и ћириличким писмом текст: „Адвокатска комора Србије”. Члан 5. Адвокатску комору Србије представља и заступа председник Адвокатске коморе Србије. Члан 6. Адвокатска комора Србије има сопствена средства за рад коморе која обезбеђује на начин прописан законима и овим статутом. За своје обавезе Адвокатска комора Србије одговара свим својим средствима. Члан 7. Рад Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу и њихових органа је јаван. Овим статутом одређују се случајеви и поступак искључења јавности у току рада појединих органа Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу у одређеним фазама поступања. 1. Послови Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије 1.1. Послови Адвокатске коморе Србије Члан 8. Адвокатска комора Србије, поред јавних овлашћења из члана 65. и других послова из члана 66. Закона о адвокатури, обавља и следеће послове: – представља адвокатуру, заступа и штити њене интересе; – стара се о обезбеђењу услова за правилно и законито вршење адвокатуре; – предузима мере за развој адвокатуре; – стара се о подизању стручног и етичког нивоа адвокатуре; – стара се о јачању професионалне дисциплине и одговорности у вршењу адвокатуре; – стара се о обнављању адвокатуре првенствено из реда адвокатских приправника; – одржава односе са државним и правосудним органима и другим организацијама; – подноси предлоге за унапређење адвокатуре, правосудног и правног система; – даје предлоге о питањима значајним за остваривање и заштиту уставних слобода и права грађана; – обавља друге послове од значаја за адвокатуру. 1.2. Други послови Адвокатске коморе Србије Члан 9. Адвокатска комора Србије: – унапређује и афирмише адвокатуру као независну професију; – врши јавна овлашћења у области адвокатуре у складу са Законом о адвокатури и овим статутом и *; – води Именике адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Именик ортачких адвокатских друштава, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и Именик адвокатских приправника за територију Републике Србије; – организује и спроводи адвокатски испит; – води јединствену евиденцију о положеном адвокатском испиту за територију Републике Србије; – одлучује о упису у именике и брисању из Именика адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и Именик адвокатских приправника, као другостепени орган; – одлучује о упису и брисању у Именик ортачких адвокатских друштава; – спроводи дисциплински поступак због повреде дужности и нарушавања угледа адвокатуре, у складу са одредбама овог статута којима се уређује дисциплински поступак; – стара се о законитости рада адвоката, адвокатских приправника и органа и служби Адвокатске коморе Србије и о спровођењу и примени Статута Адвокатске коморе Србије и Кодекса професионалне етике адвоката; – дoнoси стaтут и друга општа акта; – одлучује о начину коришћења сопствених средстава; – зaступa интeрeсe aдвoкaтa прeд држaвним и другим oргaнимa и oргaнизaциjaмa; – oствaруjе мeђунaрoдну сaрaдњу у oблaсти aдвoкaтурe од интереса за адвокатуру Србије; – прeдстaвљa aдвoкaтe и адвокатуру Србије прeд дoмaћим и инoстрaним прoфeсиoнaлним удружењима и oргaнизaциjaмa, прaвним и физичким лицимa; – организује и спроводи сталну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима и специјализовано стручно усавршавање адвоката; – оснива Адвокатску академију; – организује пружање бесплатне правне помоћи, у складу са законом; – дajе мишљeњa нa прeдлoгe зaкoнa и других прoписa; – штити права и интересе адвоката и адвокатских приправника; – штити интересе и интегритет Адвокатске коморе Србије; – врши контролу законитости и правилности рада адвокатских комора у њеном саставу у складу са законом и овим статутом; – организује рад, доноси програме обуке и рада Адвокатске академије у циљу сталне стручне обуке адвоката, адвокатских приправника и лица запослених у адвокатским канцеларијама у циљу усавршавања теоријских и практичних знања и вештина у области права и адвокатуре; – доноси програм адвокатског испита и организује адвокатски испит, образује Комисију за полагање адвокатског испита, начин рада и одлучивања Комисије за полагање адвокатског испита и о томе доноси посебан акт; – издаје научни стручни часопис Адвокатске коморе Србије „Бранич”, „Информативни билтен” Адвокатске коморе Србије и друге стaлнe и пoврeмeнe публикaциje; – oбавља и друге послове прописане овим статутом. *Службени гласник РС, број 78/2012 1.3. Послови адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије Члан 10. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије: – унапређују и афирмишу адвокатуру као независну професију, за територију за коју су основане; – врше јавна овлашћења у области адвокатуре у складу са Законом о адвокатури и овим статутом за територију за коју су основане; – одлучују о упису у именике и брисању из именика адвоката, именика заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и именика адвокатских приправника, као првостепени орган; – воде именике адвоката, заједничких адвокатских канцеларије, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и именик адвокатских приправника за територију за коју су основане; – организује и спроводи адвокатски испит за своју територију; – воде евиденцију о положеном адвокатском испиту на својој територији; – достављају податке о положеном адвокатском испиту Адвокатској комори Србије; – старају се о законитости рада адвоката, адвокатских приправника, органа и службе адвокатске коморе и о спровођењу Статута Адвокатске коморе Србије, свог статута и Кодекса професионалне етике адвоката; – спроводе дисциплински поступак због повреде дужности и нарушавања угледа адвокатуре, у складу са одредбама овог статута којим се уређује дисциплински поступак; – зaступaју интeрeсe aдвoкaтa за територију за коју су основане; – oствaруjу мeђунaрoдну сaрaдњу у складу са Законом о адвокатури и Статутом Адвокатске коморе Србије од интереса за адвокатуру те адвокатске коморе; – прeдстaвљaју aдвoкaтe са своје територије у пословима који су од значаја за ту адвокатску комору прeд дoмaћим и инoстрaним прoфeсиoнaлним удружењима и oргaнизaциjaмa, прaвним и физичким лицимa; – организују и спроводе сталну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и запослених у адвокатским канцеларијама и специјализовано стручно усавршавање адвоката у складу са Статутом Адвокатске коморе Србије; – организују пружање бесплатне правне помоћи за територију за коју су основане у складу са законом; – штите права и интересе адвоката и адвокатских приправника за територију за коју су основане; – штите интересе и интегритет адвокатске коморе; – издају стaлнe и пoврeмeнe публикације; – oбављају друге послове прописане Законом о адвокатури, овим статутом и својим статутом. II. УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА Члан 11. Адвокатска комора Србије остварује своје задатке и послове одређене законом и овим статутом посредством својих органа и органа адвокатских комора у свом саставу. 1. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије и њихова надлежност за територију за коју су основане Члан 12. У Рeпублици Србиjи пoстoји Aдвoкaтскa кoмoрa Србиje, сa сeдиштeм у Бeoгрaду, за територију Републике Србије, у чијем саставу су: 1) Aдвoкaтскa кoмoрa Вojвoдинe, сa сeдиштeм у Нoвoм Сaду, зa тeритoриjу Aутoнoмнe пoкрajинe Вojвoдинe; 2) Aдвoкaтскa кoмoрa Кoсoвa и Мeтoхиje, сa сeдиштeм у Косовској Митровици, зa тeритoриjу Aутoнoмнe пoкрajинe Кoсoвo и Мeтoхиja; 3) Aдвoкaтскa кoмoрa Бeoгрaдa, сa сeдиштeм у Бeoгрaду, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти Вишег судa у Бeoгрaду; 4) Aдвoкaтскa кoмoрa Зajeчaрa, сa сeдиштeм у Зajeчaру, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлежнoсти виших судoвa у Зajeчaру и Нeгoтину; 5) Aдвoкaтскa кoмoрa Крaгуjeвцa, сa сeдиштeм у Крaгуjeвцу, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти виших судoвa у Крaгуjeвцу и Jaгoдини; 6) Aдвoкaтскa кoмoрa Нишa, сa сeдиштeм у Нишу, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти виших судoвa у Нишу, Пирoту, Врaњу, Прoкупљу и Лeскoвцу; 7) Aдвoкaтскa кoмoрa Пoжaрeвцa, сa сeдиштeм у Пoжaрeвцу, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти виших судoвa у Пoжaрeвцу и Смeдeрeву; 8) Aдвoкaтскa кoмoрa Чaчкa, сa сeдиштeм у Чaчку, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти виших судoвa у Чaчку, Крaљeву, Ужицу, Крушeвцу и Новом Пазару; 9) Aдвoкaтскa кoмoрa Шaпцa, сa сeдиштeм у Шaпцу, зa територију свих општина које припадају пoдручjу нaдлeжнoсти виших судoвa у Шaпцу и Вaљeву. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу из става 1. овог члана самосталне су и независне професионалне организације адвоката. Адвокатске коморе из става 1. овог члана имају својство правног лица и настављају са радом на територији за коју су основане овим статутом. Адвокатске коморе из става 1. овог члана својим статутима и општим актима уређују унутрашњу организацију и рад, у складу са законом и овим статутом. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу задржавају имовину коју су до сада стекле и имају право да стичу имовину и њоме самостално располажу у складу са законом, овим статутом и својим статутом. Сви адвокати који имају седиште адвокатске канцеларије у Србији су чланови Адвокатске коморе Србије и једне од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије. 2. Оснивање нових адвокатских комора Члан 13. Услови за оснивање нових адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије су да: 1. дође до промене надлежности виших судова за адвокатске коморе чија се територија надлежности заснива на подручју надлежности Вишег суда; 2. подносиоци иницијативе доставе Скупштини Адвокатске коморе Србије елаборат о испуњености услова за рад адвокатске коморе, а који садржи: седиште адвокатске коморе, организацију, простор, начин финансирања, органе адвокатске коморе у оснивању до спровођења избора, начин спровођења првих избора; 3. скупштина адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије дâ сагласност двотрећинском већином укупног броја чланова, или укупног броја представника за издвајање новоосноване коморе из састава те адвокатске коморе; 4. скупштина Адвокатске коморе Србије донесе одлуку о оснивању, имајући у виду интерес адвокатуре, двотрећинском већином укупног броја представника. Адвокатска комора/адвокатске коморе из које се издваја/издвајају новооснована/е комора/е задржавају целокупну имовину стечену до момента издвајања новоосноване коморе. Уколико Скупштина Адвокатске коморе Србије донесе одлуку о оснивању нове адвокатске коморе, том одлуком се уређују сва питања и односи између новоосноване коморе и адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије из које се та комора издваја и Адвокатске коморе Србије. Када се донесе одлука о оснивању нове адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, покреће се поступак за измене и допуне Статута Адвокатске коморе Србије и статута адвокатске коморе/адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије из којих се издваја новооснована комора. III. ОРГАНИ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Члан 14. Органи Адвокатске коморе Србије су: – скупштина, – председник, – потпредседник, – управни одбор, – надзорни одбор, – дисциплински тужилац, – дисциплински суд, – савет. 1. Скупштина Члан 15. Скупштина Адвокатске коморе Србије је највиши орган Адвокатске коморе Србије. Члан 16. Скупштину чине представници које бирају скупштине адвокатских комора које су у саставу Адвокатске коморе Србије. Свака адвокатска комора бира у Скупштину Адвокатске коморе Србије једног представника на сваких 50 адвоката. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије формирају своје Скупштине по представничком систему уз формирање изборних јединица које обезбеђују приближну равномерну заступљеност адвоката чланова са територије те коморе и на којима ће се искључиво тајним гласањем бирати представници скупштине адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, што се ближе уређује статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Без обзира на број својих чланова ниједна адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије не може да има више од 49% укупног броја представника. Поступак избора, критеријуми за кандидовање и поступак опозива представника Скупштине Адвокатске коморе Србије утврђује се овим статутом. Члан 17. Мандат представника траје четири године и може се поновити. Члан 18. Представници адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у Скупштини Адвокатске коморе Србије стичу права и дужности представника, даном потврђивања мандата од стране Скупштине претходног сазива. До потврђивања мандата нових представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије трају права и обавезе представника из претходног сазива. Уколико представнику Скупштине Адвокатске коморе Србије престане мандат пре истека рока на који је биран, Управни одбор Адвокатске коморе Србије расписује допунске изборе и о томе обавештава ону адвокатску комору у њеном саставу која је дужна да изврши избор представника, уколико нису испуњени услови за примену одредаба члана 77. овог статута. На упражњено место представника, скупштина адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, којој то место припада, бира другог представника у складу са овим статутом и о томе обавештава Скупштину и Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Мандат представнику Скупштине Адвокатске коморе Србије изабраном на допунским изборима истиче када и мандати осталих представника односно чланова органа тог сазива. Уколико је мандат представника који је изабран на допунским изборима краћи од две године, не сматра се да је остварио мандат. Члан 19. Скупштина Адвокатске коморе Србије: (1) доноси: 1. Статут и одлуке о изменама и допунама Статута, 2. Пословник о свом раду и раду радних тела која образује, 3. Кодекс професионалне етике адвоката; (2) одлучује и расправља о: 1. свим питањима која су од интереса за адвокатуру, професионални и друштвени положај адвоката и адвокатских приправника, унапређења правног и правосудног система и друга питања у вези са пружањем правне помоћи, која су од општег значаја за јавни интерес и за заштиту права и слобода грађана и правних лица и о томе доноси одлуке, 2. одлучује о оснивању нових адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и утврђује територијалну надлежност за све адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. одобрава завршни рачун и доноси план прихода и расхода Адвокатске коморе Србије, 4. претреса извештаје о раду органа Адвокатске коморе Србије и о њима одлучује, 5. оснива фондове Адвокатске коморе Србије и доноси правилнике о њиховом раду, 6. формира сталне и повремене комисије, Брисана је ранија тачка 7. (види одељак II Одлуке - 78/2012-10) 7.* обавља друге послове у складу са законом и Статутом; (3) бира и опозива, искључиво тајним гласањем: 1. председника Адвокатске коморе Србије, на првим изборима по ступању на снагу овог статута, 2. потпредседника Адвокатске коморе Србије, 3. Дисциплинског тужиоца и његове заменике, 4. председника, заменика председника и судије Дисциплинског суда, 5. чланове Надзорног одбора, 6. председника, заменика председника и чланове других повремених одбора, комисија и радних тела Скупштине; (4) потврђује: 1. мандат представника адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије у Скупштини и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 20. Скупштина Адвокатске коморе Србије конституисана је потврђивањем свих мандата. Члан 21. Председник Адвокатске коморе Србије сазива седницу Скупштине, као редовну најмање једанпут годишње или, као ванредну, уколико то захтевају околности или питања о којима треба Скупштина да се изјасни. На предлог Управног одбора Адвокатске коморе Србије, управног одбора једне од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије или најмање 20% од укупног броја представника Скупштине, председник Адвокатске коморе Србије је дужан да сазове ванредну седницу Скупштине у року од 30 дана од дана пријема предлога. Предлог из става 2. овог члана мора бити састављен у писменој форми с предлогом тачака дневног реда и материјалом који се односи на предлог. У случају да председник Адвокатске коморе Србије не сазове седницу у року одређеном у ставу 2. овог члана, предлагач може сазвати седницу Скупштине у даљем року од 30 дана. Послове неопходне за сазивање и организовање ванредне скупштине Адвокатске коморе Србије обавља – реализује служба – администрација Адвокатске коморе Србије, по налогу предлагача. Нужне и неопходне трошкове сазивања скупштине сноси Адвокатска комора Србије, о чему одлуку доноси Управни одбор на образложени предлог предлагача. По пријему предлога за сазивање ванредне скупштине Адвокатске коморе Србије не може се покренути поступак за измене и допуне Статута Адвокатске коморе Србије који се односи на подношење предлога и сазивање ванредне скупштине, до сазивања те скупштине. Члан 22. Скупштина ради у јавним седницама, а седница се може одржати ако јој присуствује више од половине представника. Уколико нема кворума за рад председавајући је дужан да саопшти да не постоје услови за одржавање скупштине и да се скупштина не може одржати. Уколико се број присутних представника смањи и буде мањи од прописаног кворума, у току заседања, председавајући је дужан да о томе одмах обавести присутне и затвори заседање. Скупштина одлучује већином гласова присутних представника. Статут Адвокатске коморе Србије и његове измене и допуне Скупштина доноси већином гласова од укупног броја представника/делегата у Скупштини. Члан 23. Скупштина се, по правилу, одржава у седишту Адвокатске коморе Србије, али председник или Управни одбор Адвокатске коморе Србије могу сазвати седницу Скупштине и у неком другом месту. Позиви за Скупштину, са назначењем места и времена одржавања, предложеним дневним редом и радним материјалом који се односи на предложени дневни ред, достављају се представницима у Скупштини најмање осам дана пре одржавања седнице Скупштине. Изузетно, у ванредним околностима, позиви за ванредну седницу Скупштине могу бити достављени представницима у Скупштини телеграмом, телефоном или електронским путем, без радног материјала и у року краћем од рока прописаног у ставу 2. овог члана. Постојање ванредних околности из става 3. овог члана утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Члан 24. Скупштина доноси одлуке и закључке. Одлуком се одлучује о доношењу Статута, општих аката и другим пословима из делокруга рада Скупштине. Закључком се одлучује у свим осталим случајевима. Члан 25. Седницом Скупштине руководи председник Адвокатске коморе Србије. У одсуству председника, седницом Скупштине руководи потпредседник. Уколико је Ванредна седница скупштине Адвокатске коморе Србије сазвана на предлог овлашћених предлагача из члана 21. овог статута, Скупштином председава председник Адвокатске коморе Србије, а у случају његове одсутности или спречености потпредседник Адвокатске коморе Србије или члан Управног одбора кога одреди председник Адвокатске коморе Србије, или представник у Скупштини или члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије кога изабере Скупштина Адвокатске коморе Србије да председава Скупштином. Председавајући ванредне седнице скупштине је дужан да омогући овлашћеним предлагачима несметано излагање предлога због којих су сазвали скупштину, разлога због којих председник Адвокатске коморе Србије није сазвао ванредну седницу Скупштине и да се стара о вођењу седнице у складу са Пословником. Пословником ће се утврдити начин вођења скупштине, број и дужина излагања која може бити временски ограничена и друга питања од значаја за рад и вођење скупштине. Седницом Скупштине на којој се одлучује о опозиву председника, председава најстарији присутни представник. 2. Председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије Члан 26. Председник Адвокатске коморе Србије: – представља и заступа Адвокатску комору Србије; – сазива седнице Скупштине и Управног одбора Адвокатске коморе Србије, предлаже дневни ред за те седнице и председава им; – потписује одлуке и друге акте које доноси Скупштина и Управни одбор; – доноси решења када се одлуке доносе у управном поступку; – извршава одлуке Скупштине и Управног одбора; – доноси одлуке о располагању средствима Адвокатске коморе Србије у складу са законом, овим статутом, одлукама Управног одбора и Скупштине Адвокатске коморе Србије; – обавља и друге послове одређене овим статутом или другим општим актима Адвокатске коморе Србије. Председника Адвокатске коморе Србије непосредно бира и опозива Скупштина Адвокатске коморе Србије на начин и у поступку утврђеним овим статутом. До потврђивања мандата новоизабраног председника трају права и дужности председника Адвокатске коморе Србије претходног сазива. За свој рад председник одговара Скупштини Адвокатске коморе Србије. Члан 27. Председника Адвокатске коморе Србије у одсутности замењује потпредседник Адвокатске коморе Србије или, у случају његове спречености, члан Управног одбора кога председник одреди. Члан 28. На првој изборној скупштини, након ступања на снагу овог статута, на начин предвиђен овим статутом, биће изабрани председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије. На свим наредним изборним скупштинама Адвокатске коморе Србије које се одржавају сваке четврте године биће извршен избор потпредседника. Дотадашњи потпредседник постаје председник Адвокатске коморе Србије. Члан 29. Мандат председника и потпредседника траје четири године и не може се поновити. Члан 30. Потпредседник замењује председника у његовом одсуству и обавља и друге послове које му је поверио председник. 3. Управни одбор Члан 31. Управни одбор је орган Адвокатске коморе Србије који врши права и дужности утврђене овим статутом и другим општим актима. Управни одбор има 23 члана које чине: 21 члан које делегирају/бирају адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у складу са чланом 32. овог статута и по положају председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије. Члан 32. Чланове Управног одбора Адвокатске коморе Србије делегирају/бирају адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије сразмерно броју представника изабраних у Скупштини, с тим да свака од ових комора мора имати најмање једног члана у Управном одбору. Адвокатска комора Београда делегира/бира осам чланова, Адвокатска комора Војводине четири члана, адвокатске коморе Ниша и Чачка, свака по два члана, адвокатске коморе Зајечара, Крагујевца, Пожаревца, Косова и Метохије и Шапца свака по једног представника. Мандат члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије траје четири године. До потврђивања мандата новог сазива Управног одбора Адвокатске коморе Србије трају права и дужности Управног одбора из претходног сазива. Управни одбор Адвокатске коморе Србије је конституисан потврђивањем свих мандата. Члану Управног одбора коме је мандат потврђен после конституисања Управног одбора Адвокатске коморе Србије, мандат истиче кад и осталим члановима Управног одбора изабраним у том мандатном периоду. Председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије су чланови Управног одбора по функцији. Председник Адвокатске коморе Србије је председавајући Управног одбора и руководи његовим радом. Председници адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије учествују у раду Управног одбора, без права гласа. Члан 33. Управни одбор врши следеће послове: 1. спроводи одлуке Скупштине; 2. доноси одлуке о постојању ванредних околности за сазивање ванредне седнице скупштине у складу са одредбама овог статута; 3. утврђује предлог статута и других општих аката које доноси Скупштина; 4. доноси: програм и уређује организацију, начин полагања и издавања уверења о положеном адвокатском испиту, Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, Правилник о именицима и другим евиденцијама, Правилник о оснивању и раду Адвокатске академије, програм рада, организацију и рад Адвокатске академије и друге опште акте који нису овим статутом или другим општим актом стављени у надлежност Скупштине или неког другог органа; 5. врши надзор над радом Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; 6. доноси програме сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката на предлог Адвокатске академије; 7. доноси програм опште и посебне обуке адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима, на предлог Адвокатске академије; 8. доноси и друге одлуке у вези са радом Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; 9. именује органе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; 10. доноси одлуке о свим накнадама везаним за рад Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; 11. утврђује начин избора и рада чланова комисија за полагање адвокатског испита; 12. уређује садржину и начин вођења именика адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, адвокатских ортачких друштава и адвокатских приправника; 13. води јединствени именик адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б именика адвоката страних држављана и именик адвокатских приправника за целу територију Републике Србије; 14. уређује изглед, садржину и начин издавања и оверавања адвокатске легитимације; 15. oдлучујe o зaхтeвимa зa упис, брисaњe и пoништaj уписa у именик aдвoкaтских oртaчких друштaвa, као и oдлучивaњe o зaхтeвимa зa промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава; 16. одлучује у другом степену када је то Законом о адвокатури и овим статутом одређено; 17. извршава коначне пресуде дисциплинског суда; 18. утврђује висину трошкова уписа у именик адвоката; 19. утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности; 20. доноси одлуку о расписивању избора за чланове органа и носилаца функција у Адвокатској комори Србије; 21. доноси одлуке о именовању Изборне комисије, Верификационе комисије и бирачких одбора; 22. утврђује листе кандидата; 23. усклађује ставове адвокатских комора са своје територије када се доносе одлуке уз њихову сагласност или мишљење; Брисана је ранија тачка 24. (види одељак III Одлуке - 78/2012-10) 24.* предузима мере и учествује у сарадњи адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије са државним и правосудним органима, адвокатским коморама и другим професионалним и стручним организацијама из земље и иностранства; 25.* предлаже државним органима мере за унапређење адвокатуре, правосудног и правног система; 26.* прати рад адвоката, заједничких адвокатских канцеларија и адвокатских ортачких друштава на територије Републике Србије и предузима одговарајуће мере у складу са законом и овим статутом; 27.* доноси одлуке о врсти, облицима и трајању мера за заштиту професионалних права и интереса адвоката и о њиховој примени, с тим да ако се ради о прекиду рада та мера не може трајати дуже од три дана, док о тој мери не одлучи Скупштина Адвокатске коморе Србије; 28.* прати рад адвокатских комора са своје територије и даје препоруке у вези са њиховим радом; 29.* утврђује предлог плана прихода и расхода и стара се о његовом уредном извршавању; 30.* усваја годишњи рачун Адвокатске коморе Србије; 31.* одређује лица која могу располагати материјалним средствима и границе њихових овлашћења; 32.* одлучује о додели Плакете и Повеље Адвокатске коморе Србије и других признања; 33.* одређује основну оријентацију часописа „Бранич” и других штампаних и електронских издања и презентације Адвокатске коморе Србије; 34.* одлучује о именовању главног и одговорног уредника часописа „Бранич” и именује уреднике и чланове уређивачких одбора часописа и других штампаних и електронских издања и презентације Адвокатске коморе Србије; 35.* именује и разрешава предаваче и менторе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије, након претходно прибављеног мишљења Програмског савета Адвокатске академије;** 36.* бира кандидате за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, у складу са овим статутом; 37.* одређује представнике Адвокатске коморе Србије и чланове органа и тела из реда адвоката у органима и организацијама; 38.* одлучује о статусним, материјалним и другим питањима радника службе Адвокатске коморе Србије; 39.* одлучује о пословима и питањима који законом, овим статутом и другим општим актом нису стављени у делокруг рада Скупштине или неког другог органа; 40.* одлучује о чланству Адвокатске коморе Србије у међународним адвокатским организацијама и удружењима и именује представнике Адвокатске коморе Србије у овим организациијама и удружењима; 41.* доноси општа акта у складу са овим статутом; 42.* доноси Пословник о свом раду; 43.* врши друге послове које му повери Скупштина. *Службени гласник РС, број 78/2012 **Службени гласник РС, број 86/2013 Члан 34. За обављање послова из свог делокруга, Управни одбор може образовати стална или повремена радна тела и именовати чланове тих тела из реда адвоката и адвокатских приправника и када они нису чланови органа Адвокатске коморе Србије. Члан 35. Управни одбор ради у седницама којима мора присуствовати већина од укупног броја његових чланова чији је мандат потврђен (верификован), а одлучује већином гласова присутних чланова. Седнице Управног одбора Адвокатске коморе Србије одржавају се најмање једном месечно. Седнице Управног одбора су јавне, а Пословником о раду Управног одбора утврђују се случајеви када може бити искључена јавност у раду. Председник Адвокатске коморе Србије сазива седнице Управног одбора, као редовне и ванредне. Седница Управног одбора мора се заказати у року од 10 дана од пријема писмено образложеног предлога најмање три члана Управног одбора или управног одбора једне од адвокатских комора која је у саставу Адвокатске коморе Србије. 3.1. Секретар Управног одбора Члан 36. Секретара Управног одбора Адвокатске коморе Србије именује и опозива председник Адвокатске коморе Србије из реда чланова Управног одбора. Управни одбор Адвокатске коморе Србије може покренути поступак опозива секретара Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Мандат секретара Управног одбора траје четири године и може се поновити, док је исти члан Управног одбора. Секретар Управног одбора се стара о припреми седнице и спровођењу одлука Управног одбора. 4. Надзорни одбор Члан 37. Надзорни одбор је орган Адвокатске коморе Србије који врши контролу располагања средствима Коморе. Надзорни одбор је самосталан орган Адвокатске коморе Србије и за свој рад непосредно одговара Скупштини Адвокатске коморе Србије. Члан 38. Скупштина Адвокатске коморе Србије непосредно бира чланове Надзорног одбора и то по једног члана из сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Мандат Надзорног одбора траје четири године и не може се поновити. До потврђивања мандата новог сазива Надзорног одбора трају права и дужности Надзорног одбора из претходног сазива. Надзорни одбор на првом састанку који се одржава у року од 30 дана од дана потврђивања мандата, бира председника и заменика председника и доноси пословник о свом раду. Члан 39. Надзорни одбор је дужан да прегледа завршни рачун и најмање два пута годишње финансијско пословање Адвокатске коморе Србије, дâ свој налаз и извештај поднесе на редовној годишњој Скупштини. Брисан је ранији став 2. (види одељак IV Одлуке - 78/2012-10) Надзорни одбор је овлашћен да даје мишљење и препоруке органима Адвокатске коморе Србије и Скупштини Адвокатске коморе Србије у погледу располагања средствима Коморе, како би се имовина и новчана средства очувала, наменски користила од стране овлашћених органа и у складу са законом и овим статутом. 5. Дисциплински органи Члан 40. Дисциплински органи Адвокатске коморе Србије су: Дисциплински тужилац и Дисциплински суд. Дисциплинске органе непосредно бира Скупштина Адвокатске коморе Србије, у складу са овим статутом. Мандат дисциплинских органа траје четири године. До потврђивања мандата нових дисциплинских органа трају права и дужности тих органа из претходног сазива. Дисциплински органи су независни у свом раду и други органи Адвокатске коморе Србије не могу да врше надзор над радом дисциплинских органа, дају налоге за поступање у појединачним дисциплинским предметима, нити на други начин угрожавају независан положај дисциплинских органа. Дисциплински органи подносе извештај о свом раду и одговарају Скупштини Адвокатске коморе Србије. Дисциплинску одговорност адвоката и адвокатских приправника утврђују дисциплински органи у дисциплинском поступку који је утврђен овим статутом. Дисциплински органи Адвокатске коморе Србије у дисциплинском поступку поступају као другостепени органи, ако овим статутом није другачије одређено. Адвокати и адвокатски приправници дисциплински одговарају за лакше и теже повреде дужности и угледа адвокатуре, које се уређују Законом о адвокатури и Статутом Адвокатске коморе Србије. Дисциплински органи су дужни да поступају хитно, а нарочито у случајевима вођења дисциплинског поступка у којима је донето решење о привременој забрани бављења адвокатуром. 5.1. Дисциплински тужилац Члан 41. Дисциплински тужилац је самосталан и независан орган Адвокатске коморе Србије. Дисциплински тужилац има 16 заменика и то по два заменика из сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, који у дисциплинском поступку имају иста права и дужности као и дисциплински тужилац, а дужни да поступају по његовим обавезним упутствима.* Дисциплински тужилац покреће дисциплински поступак, подиже и заступа оптужницу пред Дисциплинским судом, улаже правне лекове и предлаже Управном одбору утврђивање привремене забране рада (суспензије). Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Србије може преузети гоњење, покренути дисциплински поступак, подићи и заступати дисциплинску оптужницу и улагати правне лекове из надлежности дисциплинског тужиоца адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. *Службени гласник РС, број 86/2013 Члан 42. У адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије бирају се дисциплински тужилац и његови заменици у складу са статутима тих адвокатских комора. Дисциплински тужиоци и њихови заменици у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије су независни у свом раду и за свој рад одговарају скупштини која их бира. Дисциплински тужилац и његови заменици адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије су подређени Дисциплинском тужиоцу Адвокатске коморе Србије и дужни су да поступају по обавезним упутствима Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије. 5.2. Дисциплински суд Члан 43. Дисциплински судови Адвокатске коморе Србије и у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије су самостални и независни у свом раду. Члан 44. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије поступа као другостепени суд у дисциплинским поступцима. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије састоји се од председника суда, заменика председника суда и 16 судија. Радом Дисциплинског суда руководи председник суда, а у његовој одсутности његов заменик. Дисциплински суд суди у већу које чини троје судија тога суда. Председника и састав Већа утврђује решењем председник Дисциплинског суда. Веће одлучује простом већином гласова. Члан 45. У првостепеним дисциплинским поступцима поступа дисциплински суд адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Дисциплински суд у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије се бира у складу са статутима тих комора. 6. Савет Члан 46. Адвокатска комора Србије има Савет Адвокатске коморе Србије, као свој орган. Савет даје мишљења и предлоге Скупштини и Управном одбору о питањима која су од значаја за адвокатуру. Члан 47. Чланови Савета Адвокатске коморе Србије су: председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије, председници и потпредседници Адвокатске коморе Србије у претходним сазивима, Дисциплински тужилац и председник Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије, Декан Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије* дисциплински тужиоци и председници Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије у претходним сазивима, секретар Управног одбора Адвокатске коморе Србије, секретари Управног одбора Адвокатске коморе Србије у претходним сазивима, председници Адвокатске коморе Југославије из Адвокатске коморе Србије* председници савета адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и чланови које непосредно бира Скупштина Адвокатске коморе Србије са мандатом од четири године. Председник Савета је, по правилу, последњи ранији председник Адвокатске коморе Србије, а уколико то није могуће, председника Савета Адвокатске коморе Србије, из свог састава бирају већином гласова чланови Савета Адвокатске коморе Србије. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 48. Председник Савета Адвокатске коморе Србије, председник Адвокатске коморе Србије, Управни одбор Адвокатске коморе Србије, стални члан Савета или управни одбор адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије може предложити заказивање седнице Савета Адвокатске коморе Србије. Савет о свом раду подноси извештај Скупштини Адвокатске коморе Србије. Скупштина и Управни одбор Адвокатске коморе Србије дужни су да ставе на дневни ред и размотре предлоге и мишљења Савета Адвокатске коморе Србије на првој наредној седници. Председник Савета Адвокатске коморе Србије обавештава се о одржавању седница Управног одбора и Скупштине Адвокатске коморе Србије. 7. Конференција адвоката Члан 49. Конференција адвоката Србије је најшири облик личног изјашњавања адвоката о најзначајнијим питањима за адвокатуру. Конференцију сазива Управни одбор Адвокатске коморе Србије, предлаже дневни ред и одређује време и место одржавања Конференције адвоката Србије. На дан одржавања Конференције адвоката Србије обавезно се сазива и Скупштина Адвокатске коморе Србије. Члан 50. Конференцију адвоката Србије отвара и њом руководи председник Адвокатске коморе Србије до избора радног председништва и записничара. Члан 51. Конференција адвоката Србије доноси препоруке, о којима је Скупштина Адвокатске коморе Србије дужна да се одмах изјасни по окончању Конференције адвоката Србије. 8. Секција „Млади адвокати Србије” Члан 52. У адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије могу се оснивати секције младих адвоката. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије доносе правила којима се уређује начин организовања и рад секције. Секција „Млади адвокати Србије” је заједница секција младих адвоката Србије, повезује и координира рад секција младих адвоката адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије. Секцију „Млади адвокати Србије” чине представници секција младих адвоката адвокатских комора у Србији. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује о чланству секције „Млади адвокати Србије” у међународним професионалним асоцијацијама и о представнику те секције у међународним асоцијацијама и институцијама, на њихов предлог. Члан секције младих адвоката може бити адвокат до 40 година живота. Члан 53. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије својим статутима могу уредити начин организовања и деловања адвокатских приправника у својој адвокатској комори. IV. ИЗБОРНИ ПОСТУПАК, ПРЕСТАНАК МАНДАТА И ПОСТУПАК ОПОЗИВА ЗА ЧЛАНОВЕ ОРГАНА И НОСИОЦЕ ФУНКЦИЈА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ 1. Избори и мандат чланова органа и носилаца функција Члан 54. Адвокати који су уписани у Именик адвоката Адвокатске коморе Србије имају право да бирају и буду бирани за чланове органа и носиоце функција у Адвокатској комори Србије у складу са овим статутом. Члан 55. Скупштина Адвокатске коморе Србије бира чланове органа и носиоце функција непосредно тајним гласањем на мандатни период од четири године, осим ако овим статутом није другачије одређено. Чланови органи и носиоци функција у Адвокатској комори Србије могу бити чланови органа и обављати исту функцију највише у два мандата. Представнике у Скупштини Адвокатске коморе Србије бирају скупштине адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, у складу са овим статутом, непосредно и искључиво тајним гласањем. Представник у Скупштини Адвокатске коморе Србије стиче права и дужности даном потврђивања мандата од стране Скупштине Адвокатске коморе Србије претходног сазива. До конституисања Скупштине Адвокатске коморе Србије, у смислу одредаба овог статута, права и дужности Скупштине Адвокатске коморе Србије врши Скупштина Адвокатске коморе Србије претходног сазива. Након конституисања Скупштине Адвокатске коморе Србије, у смислу одредаба овог статута, престаје мандат Скупштини Адвокатске коморе Србије претходног сазива. Чланове Управног одбора Адвокатске коморе Србије бирају скупштине адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, у складу са овим статутом, непосредно и искључиво тајним гласањем. Члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије стиче права и дужности даном потврђивања мандата од стране Скупштине Адвокатске коморе Србије претходног сазива. До потврђивања мандата нових чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије трају права и обавезе члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије из претходног сазива. Након конституисања Управног одбора Адвокатске коморе Србије, у смислу одредаба овог статута, престаје мандат Управном одбору претходног сазива, а потврђивање преосталих мандата чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије врши Скупштина Адвокатске коморе Србије. Председник Адвокатске коморе Србије, потпредседник Адвокатске коморе Србије, Надзорни одбор Адвокатске коморе Србије, Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Србије и заменици дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије, председник, заменик председника и судије Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије, као и чланови Савета Адвокатске коморе Србије бирају се на Скупштини Адвокатске коморе Србије непосредно и искључиво тајним гласањем. Председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије бирају се на мандатни период од четири године. Надзорни одбор Адвокатске коморе Србије, Дисциплински тужилац и заменици дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије, председник, заменик председника и судије Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије бирају се на мандатни период од четири године. 2. Органи за спровођење избора Члан 56. Орган за спровођење избора је Изборна комисија Адвокатске коморе Србије. Мандат Изборне комисије Адвокатске коморе Србије траје четири године. Члан 57. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије могу формирати и бирачке одборе, као органе за спровођење избора, уколико се гласање спроводи у више изборних јединица или уколико је број кандидата или број гласача толики да се резултати гласања не могу утврдити тачно и ефикасно без формирања бирачких одбора. У адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије у којима се изборни поступак – гласање спроводи на једном месту и истог дана, а број кандидата и број гласача омогућава да се изборни резултати утврде тачно и ефикасно у разумном року по затварању гласања, Изборна комисија сама спроводи изборе, а Управни одбор по потреби именује Изборну комисију са већим бројем чланова. 2.1. Изборна комисија Члан 58. Управни одбор Адвокатске коморе Србије именује Изборну комисију. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије достављају Управном одбору Адвокатске коморе Србије предлоге за председника, заменика председника, чланове и заменике чланова Изборне комисије Адвокатске коморе Србије у року од 15 дана од дана пријема писменог обавештења о почетку изборног поступка. Председник, заменик председника, чланови Изборне комисије и њихови заменици, као и председници и чланови других органа за спровођење избора чије се постојање предвиди овим статутом не могу бити кандидати нити предлагачи кандидата за чланове органа и носиоце функција у органима Адвокатске коморе Србије. У случају да председник или неко од чланова Изборне комисије или председник или чланови других органа за спровођење избора постану кандидати или предлагачи кандидата за члана органа или носилаца функција у Адвокатској комори Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, њима престаје функција у органу за спровођење избора и у том случају се мора спровести нова процедура за избор тог члана, односно, ако је у питању председник изборни орган се распушта и Управни одбор Адвокатске коморе Србије бира нови орган за спровођење избора. Члан 59. Изборна комисија Адвокатске коморе Србије: 1. стара се о законитом спровођењу избора, 2. организује техничку припрему за изборе, 3. прати примену и даје објашњења у вези са применом овог статута и спровођењем појединих изборних радњи, 4. прописује обрасце за спровођење изборних радњи прописаних овим статутом, 5. уколико процени да би се избори спровели квалитетније, а изборни резултати утврдили тачно и ефикасно, предлаже Управном одбору Адвокатске коморе Србије формирање бирачких одбора, 6. сачињава бирачки списак, који чине сви представници Скупштине Адвокатске коморе Србије којима је потврђен мандат, 7. утврђује изглед, број и начин заштите гласачких листића за бирачка места и оверава их, 8. одређује изборне акте који јој се достављају, 9. утврђује да ли је предлог кандидатуре састављен и поднет у складу са овим статутом, 10. утврђује испуњеност услова за кандидовања предложеног кандидата, 11. утврђује листе кандидата за чланове органа Адвокатске коморе Србије и носиоце функција Адвокатске коморе Србије, 12. у случају приговора на листе кандидата, Управном одбору Адвокатске коморе Србије доставља мишљење о основаности приговора и потребан материјал за одлучивање по приговору, 13. спроводи поступак гласања, уколико нису формирани бирачки одбори, 14. уколико су формирани бирачки одбори, врши контролу њиховог законитог и статутарног рада, 15. утврђује и објављује резултате избора, 16. води записник о свом раду који потписују сви чланови Изборне комисије Адвокатске коморе Србије, 17. подноси извештај скупштини Адвокатске коморе Србије о спроведеним изборима, 18. одређује начин чувања и руковања изборним материјалом, 19. обавља и друге послове предвиђене овим статутом. 2.2. Бирачки одбор Члан 60. Управни одбор Адвокатске коморе Србије може да именује Бирачке одборе у саставу председник, заменик председника, два члана и два заменика члана за сваку изборну листу понаособ најкасније недељу дана пре дана одржавања избора. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије достављају Управном одбору Адвокатске коморе Србије предлоге за председника, заменика председника, чланове и заменике чланова Бирачких одбора, најкасније 15 дана од дана пријема писменог обавештења о почетку изборног поступка. Уколико број кандидата на некој од изборних листа буде знатно већи од броја који се бира, Управни одбор Адвокатске коморе Србије може утврдити састав Бирачког одбора у већем број чланова и заменика чланова од прописаног у ставу 1. овог члана, а у циљу обезбеђивања ефикасног спровођења поступка гласања и утврђивања резултата гласања. Бирачки одбори спроводе непосредно гласање на бирачком месту под надзором Изборне комисије, обезбеђују правилност и тајност гласања и са Изборном комисијом утврђују резултате гласања за изборну листу за коју су именовани. Бирачки одбори се именују за спровођење избора или допунских избора и по окончању изборних радњи, њихов мандат се завршава предајом извештаја о утврђеним резултатима гласања, записника о раду и изборног материјала Изборној комисији Адвокатске коморе Србије. 3. Расписивање избора Члан 61. Одлуку о почетку изборног поступка доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије најкасније 120 дана пре истека мандата. На основу ове одлуке председник Адвокатске коморе Србије обавештава све адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије о започињању изборног поступка и позива их да доставе предлоге за председника, заменика председника, чланове и заменике чланова Изборне комисије и Верификационе комисије Адвокатске коморе Србије. Одлуку о расписивању избора доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије најкасније 90 дана пре истека мандата. Приликом доношења одлуке о расписивању избора, Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђује састав Скупштине Адвокатске коморе Србије у будућем саставу у складу са одредбама овог статута. Одлуком о расписивању избора утврђује се листа носилаца функција и број чланова органа Адвокатске коморе Србије који се бирају непосредно и искључиво тајним гласањем, рокови за спровођење изборних радњи, именовање Изборне комисије Адвокатске коморе Србије, рокови за кандидовање и утврђивање листе кандидата. Одлуком о расписивању избора Управни одбор Адвокатске коморе Србије именује Изборну комисију Адвокатске коморе Србије у саставу председник, заменик председника и из сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије по један члан и један заменик члана и Верификациону комисију Адвокатске коморе Србије од три члана и три заменика члана. Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије прати и стара се о законитом спровођењу изборних радњи за избор представника у Скупштину Адвокатске коморе Србије и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије, у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије, и по правилу, присуствује седницама изборних скупштина адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и доставља извештај о спроведеном поступку са предлогом Скупштини Адвокатске коморе Србије за потврђивањем мандата (свих или делимично). Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије ради у пуном саставу, а одлучује већином гласова. Одлука о расписивању избора објављује се у „Информативном билтену”, на web страници, на огласној табли Адвокатске коморе Србије и доставља свим адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије. Члан 62. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије дужне су да доставе листе представника за Скупштину и чланове Управног одбора Адвокатске коморе Србије најкасније 30 дана пре истека мандата представницима у Скупштини Адвокатске коморе Србије, члановима органа и носилаца функција Адвокатске коморе Србије. Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије дужна је да достави извештај о законитости спроведених изборних поступака у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије и предложи потврду мандата изабраних представника у Скупштини и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије (свих или делимично) најкасније 10 дана пре истека мандата представницима у Скупштини Адвокатске коморе Србије, члановима органа и носилаца функција Адвокатске коморе Србије. 4. Кандидовање Члан 63. За председника Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 15 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да познаје један страни језик, 6. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 64. За потпредседника Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 15 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да познаје један страни језик, 6. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 65. За члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 10 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 66. За члана Надзорног одбора Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 10 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 67. За Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 15 година непрекидног стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 68. За заменика Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 10 година непрекидног стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 69. За председника Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 15 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 70. За заменика председника Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 10 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 71. За судије Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 10 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 72. За изборног члана Савета Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање 25 година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3. да му није изрицана дисциплинска мера* 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 4. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 73. За представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије може се кандидовати адвокат који испуњава следеће критеријуме: 1. најмање пет година стажа у адвокатури пре кандидовања, 2. да му није изрицана дисциплинска мера* пет година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није кривично одговарао за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да је допринео угледу адвокатуре и очувању њеног самосталног и независног положаја, 5. да није члан органа политичке странке. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 74. Представнике у Скупштини и чланове Управног одбора Адвокатске коморе Србије бирају скупштине адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, непосредно и искључиво тајним гласањем, у складу са одредбама овог статута којима је регулисан поступак избора чланова органа и носилаца функција у Адвокатској комори Србије. Члан 75. Право предлагања кандидата, под условима предвиђеним овим статутом, за чланове органа и носиоце функција има сваки представник у Скупштини Адвокатске коморе Србије, скупштина адвокатске коморе која је у саставу Адвокатске коморе Србије или најмање 20 адвоката чланова Адвокатске коморе Србије. Кандидатуре се достављају у писменој форми Изборној комисији Адвокатске коморе Србије, непосредно или препорученом поштом. Кандидатуре се заводе у деловодни протокол Адвокатске коморе Србије. Кандидатура садржи следеће податке: име и презиме адвоката који се кандидује за члана органа или носиоца функције, седиште његове адвокатске канцеларије, адвокатску комору у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан, орган или функцију за коју се кандидат предлаже и сагласност кандидата. Предлагач може предложити само једног кандидата. Кандидатура мора бити оверена адвокатским печатом и потписом предлагача, а сагласност предложеног кандидата његовим адвокатским печатом и потписом. Приликом подношења кандидатуре, кандидати за председника, потпредседника, Адвокатске коморе Србије достављају програме рада. Уз кандидатуру предлагач доставља потврду адвокатске коморе чији је члан предложени кандидат о његовом професионалном статусу у којој се наводе подаци о дужини бављења адвокатуром, да ли је кандидат дисциплински одговарао, ако јесте, када и за коју повреду дужности и угледа адвоката, када је обављао функцију члана органа или носиоца функције у адвокатској комори и изјаву предложеног кандидата о прихватању кандидатуре, изјаву да није члан органа политичке странке, изјаву о познавању једног страног језика. Члан 76. Исти кандидат не може бити истовремено увршћен у две листе кандидата за члана органа или носиоца функције Адвокатске коморе Србије. Ако је исти адвокат кандидован на више изборних листа у Адвокатској комори Србије, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије ће га позвати да се определи на којој ће листи остати. Ако кандидат не поступи по захтеву Изборне комисије Адвокатске коморе Србије из претходног става, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије ће га ставити на листу за коју је Адвокатској комори Србије стигла прва његова кандидатура. Адвокати који су изабрани за носиоце функција или чланове органа у Адвокатској комори Србије и адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије дужни су да се изјасне у року од 15 дана коју ће функцију вршити у мандатном периоду.* Брисан је ранији став 4. (види одељак VII Одлуке - 78/2012-10) Представник у Скупштини Адвокатске коморе Србије или у скупштинама адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије може бити кандидован за члана органа или за носиоца функција у Адвокатској комори Србије. У случају његовог избора за члана органа или носиоца функције у Адвокатској комори Србије, престаје му мандат представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. * *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 77. У случају да изабрани кандидат за представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије, члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије, Надзорног одбора Адвокатске коморе Србије, Дисциплинског тужиоца, заменика Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије, председник, заменик председник Дисциплинског суда и судије Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије, не жели да се прихвати чланства у том органу или му по било ком основу престане функција члана тог органа пре истека мандата, изабраним ће се сматрати следећи кандидат са највећим бројем гласова добијеним на редовним изборима за чланове наведених органа. За представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије, односно члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије, потврђује се мандат следећем кандидату са највећим бројем гласова добијеним на изборима у оној адвокатској комори чијем је представнику престао мандат, што се утврђује на основу извештаја изборних комисија адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и Верификационе комисије Адвокатске коморе Србије. Мандат накнадно изабраном представнику у Скупштини или Управном Адвокатске коморе Србије потврђује Скупштина Адвокатске коморе Србије и тај мандат траје до истека мандата у том изборном периоду. У случају да не постоје услови за примену одредбе овог члана спроводе се допунски избори које расписује Управни одбор Адвокатске коморе Србије, у складу са овим статутом. Члан 78. Кандидатуре се достављају у роковима које утврди Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлуком о расписивању избора и он не може бити краћи од 30 дана нити дужи од 45 дана од дана доношења одлуке о расписивању избора. Од првог дана одређеног за пријем кандидатура, до утврђивања листе кандидата Изборна комисија Адвокатске коморе Србије је у сталном заседању. Секретарске послове за Изборну комисију обавља Служба Адвокатске коморе Србије која поступа по налозима Изборне комисије Адвокатске коморе Србије. 5. Утврђивање листе кандидата Члан 79. Изборна комисија проверава испуњеност услова за кандидовање и утврђује листе кандидата најкасније 10 дана пре дана одржавања изборне седнице Скупштине Адвокатске коморе Србије. Редослед кандидата утврђује се према азбучном реду навођењем презимена и имена кандидата и адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије чији је кандидат члан. Листе кандидата се достављају на потврду Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Изборна комисија утврђује листу кандидата која мора имати већи број кандидата од броја чланова органа или носилаца функције за које се врши избор. Ако Изборна комисија Адвокатске коморе Србије утврди да кандидатура не испуњава услове прописане овим Статутом, позваће предлагача да недостатке отклони у року од три дана од дана пријема писменог обавештења. Ако предлагач недостатке не отклони, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије ће решењем кандидатуру одбацити. Против решења Изборне комисије Адвокатске коморе Србије дозвољен је приговор у року од 48 сати од дана пријема решења о одбацивању кандидатуре. Против одлуке Изборне комисије Адвокатске коморе Србије о утврђивању листе кандидата дозвољен је приговор у року од 48 сати од дана објављивања. Одлука о утврђивању листе кандидата објављује се на web страници и на огласној табли Адвокатске коморе Србије са тачним временом објављивања. Право на приговор из ст. 4. и 5. имају предлагач и кандидат. О приговорима из ст. 4. и 5. овог члана, одлучује Управни одбор Адвокатске коморе Србије у наредном року од 48 сати. Одлука Управног одбора Адвокатске коморе Србије по приговорима је коначна. Члан 80. Изборна комисија Адвокатске коморе Србије може да ради уколико је присутан председник или заменик председника и више од половине чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних. Гласати могу само чланови Изборне комисије, или заменик члана на место одсутног члана Изборне комисије. Уколико у току спровођења изборног поступка, председник Изборне комисије упозори на неправилности у раду, које се не отклоне, овлашћен је да одмах прекине даљи ток изборног поступка, наложи понављање изборне радње или целокупних избора и обавести о томе Управни одбор и Скупштину Адвокатске коморе Србије. Након одлуке председника Изборне комисије, заменик председника и чланови комисије не могу даље поступати. Поводом одлуке председника Изборне комисије Адвокатске коморе Србије, Скупштина Адвокатске коморе Србије доноси одлуку о даљем току избора. Изборна комисија потврђене листе кандидата најкасније пет дана пре дана одржавања изборне седнице Скупштине Адвокатске коморе Србије, доставља представницима Скупштине Адвокатске коморе Србије, адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије, објављује на web страници и на огласној табли Адвокатске коморе Србије са тачним временом објављивања. 6. Изборни материјал Члан 81. Изборни материјал садржи: 1. одлуку Управног одбора Адвокатске коморе Србије о почетку изборног поступка, обавештење председника Адвокатске коморе Србије о почетку изборног поступка и одлуку о расписивању избора, 2. кандидатуре, 3. листе кандидата, 4. потврђене листе кандидата, 5. бирачки списак, 6. евентуалне приговоре и одлуке по приговорима, 7. гласачке листиће, 8. контролне листиће, 9. записнике Изборне комисије о утврђивању резултата гласања за сваку појединачну листу кандидата, 10. записник Изборне комисије о току изборног поступка и резултатима гласања, 11. извештај Верификационе комисије Адвокатске коморе Србије. Члан 82. Бирачки списак садржи презимена и имена представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије којима је потврђен мандат и који су разврстани према адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије и према азбучном реду презимена. На дан одржавања изборне седнице Скупштине Адвокатске коморе Србије не могу се вршити измене у бирачком списку. Члан 83. Након потврђивања изборних листа, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије припрема и оверава гласачке листиће. Гласачки листић садржи датум одржавања изборне скупштине, назив органа или функције за коју се врши избор кандидата, редни број који се ставља испред презимена и имена кандидата, презиме и име кандидата по азбучном реду са назнаком адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије чији је кандидат члан, напомену о броју чланова или носилаца функција за који се гласа заокруживањем редног броја испред личног имена кандидата. Члан 84. Изборна комисија утврђује изглед, облик, број гласачких листића који мора бити једнак броју бирача уписаних у бирачки списак. Гласачки листићи штампају се на једном месту под контролом Изборне комисије Адвокатске коморе Србије и могу бити штампани на хартији заштићеној воденим жигом. Гласачки листић Изборна комисија Адвокатске коморе Србије оверава печатом. Изглед и садржину печата утврђује Изборна комисија Адвокатске коморе Србије. Председник Изборне комисије Адвокатске коморе Србије одговоран је за закониту употребу печата и рад Изборне комисије Адвокатске коморе Србије. Члан 85. Контролни листић садржи податке о датуму и месту одржавања изборне седнице Скупштине Адвокатске коморе Србије и назив листе за коју се врши избор. Записници о примопредаји изборних материјала садрже податке о лицима која су присутни примопредаји изборног материјала и тачну спецификацију изборног материјала чија се примопредаја врши. Члан 86. Изборни материјал се чува најмање четири године. 7. Изборна седница Скупштине Члан 87. Изборну седницу Скупштине Адвокатске коморе Србије сазива председник Адвокатске коморе Србије претходног сазива. Изборној седници Скупштине Адвокатске коморе Србије присуствују представници у Скупштини Адвокатске коморе Србије претходног сазива и представници у Скупштини Адвокатске коморе Србије новог сазива. Изборном седницом Скупштине Адвокатске коморе Србије председава до потврђивања мандата новоизабраних представника председник Адвокатске коморе Србије претходног сазива, а након потврђивања мандата новоизабраних представника Скупштине Адвокатске коморе Србије, до избора новог председника Адвокатске коморе Србије, представник кога изабере Скупштина Адвокатске коморе Србије јавним гласањем. На Изборној седници Скупштине Адвокатске коморе Србије представници Скупштине Адвокатске коморе Србије претходног сазива разматрају и гласају о извештајима о раду органа Адвокатске коморе Србије претходног сазива. Члан 88. Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије подноси Скупштини Адвокатске коморе Србије извештај о току изборног поступка у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије за избор представника и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије и предлаже потврђивање мандата представника у Скупштини и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије (свих или делимично). Након потврђивања мандата новоизабраних представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије, на Изборној седници Скупштине Адвокатске коморе Србије, Изборна комисија и Управни одбор Адвокатске коморе Србије претходног сазива подносе извештај о току изборног поступка и о утврђеним листама кандидата. 8. Гласање Члан 89. Гласање се спроводи гласачким листићима. Гласање је искључиво тајно. Изборна комисија/бирачки одбор не смеју ни на који начин утицати на одлуку бирача. Члан 90. Управни одбор Адвокатске коморе Србије може, евентуално, предложити Скупштини Адвокатске коморе Србије гласање и утврђивање резултата гласања електронским путем, уколико су претходно обезбеђени неопходни технички услови: одговарајуће софтверско решење, идентификационе картице за електронско гласање, потребна опрема (компјутери, читачи идентификационих картица и др.). Члан 91. На дан одржавања изборне седнице Скупштине Адвокатске коморе Србије, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије утврђује да ли је припремљен изборни материјал, као и да ли је припремљени материјал потпун, исправан и у складу са одредбама овог статута, да ли су обезбеђени услови који омогућавају тајност гласања, што уноси у записник о свом раду. Члан 92. Пре почетка гласања Изборна комисија Адвокатске коморе Србије проверавају гласачке кутије у присуству првог гласача и ти резултати уписују се у контролни листић који потписују чланови бирачког одбора и први гласач. Тако потписани контролни листић убацује се у гласачку кутију, након чега се она печати. Овај поступак се уноси у записник о раду Изборне комисије Адвокатске коморе Србије. По отварању гласачке кутије, најпре се проверава са ли се у кутији налази контролни листић. Ако у гласачкој кутији нема контролног листића, гласање се, за ту изборну листу, понавља. Члан 93. Приликом гласања Изборна комисија Адвокатске коморе Србије утврђује идентитет гласача на основу личне карте или адвокатске легитимације и заокружује редни број испред презимена гласача на бирачком списку. Бирач потписује бирачки списак и узима гласачке листиће. Гласање се обавља заокруживањем редног броја испред презимена кандидата. Гласа се за онај број чланова органа и носилаца функција који се бира. Гласати се може само за кандидате који су наведени на гласачком листићу. По завршеном гласању гласач гласачки листић убацује у гласачку кутију направљену од провидног материјала и напушта бирачко место. Члан 94. Током гласања Изборна комисија Адвокатске коморе Србије је одговорна за ред на бирачком месту и за законито и статутарно спровођење процеса гласања. 9. Утврђивање резултата гласања Члан 95. По завршеном гласању Изборна комисија Адвокатске коморе Србије приступају утврђивању резултата гласања на бирачком месту. Гласачке кутије се не смеју износити из просторије у којој се гласало, пре утврђивања коначног резултата гласања. Утврђивању резултата гласања присуствују, чланови Изборне комисије Адвокатске коморе Србије, чланови бирачког одбора ако је формиран и чланови Верификационе комисије Адвокатске коморе Србије. Члан 96. Изборна комисија Адвокатске коморе Србије утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који печати. На основу бирачког списка утврђује се број гласача. Када се отвори гласачка кутија, после провере контролног листића, важећи гласачки листићи одвајају се од неважећих. Неважећи гласачки листић је гласачки листић који је на материјалу који није преузет од стране изборне комисије и који је непопуњен или је попуњен тако да се не може са сигурношћу утврдити за ког кандидата је бирач гласао или ако је на гласачком листићу заокружен већи број кандидата од оног који се бира или ако је на гласачком листићу било шта дописано. Ако се утврдити да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја бирача који су гласали, гласање за ту изборну листу се понавља. Члан 97. По утврђивању резултата гласања, Изборна комисија Адвокатске коморе Србије сачињава записник у који се уносе подаци о броју примљених гласачких листића, броју неупотребљених гласачких листића, броју неважећих гласачких листића, броју важећих гласачких листића, броју бирача према бирачком списку, броју бирача који је преузео бирачки материјал, броју бирача који су гласали и броју гласова за сваког кандидата. Члан 98. Изабрани су кандидати који су добили највећи број гласова. Ако постоји једнака подела гласова између два или више кандидата због које се не може извршити потпун избор органа и носилаца функција, изабраним се сматра онај кандидат који има дужи стаж у адвокатури до дана кандидовања. Члан 99. Изборна комисија Адвокатске коморе Србије Скупштини Адвокатске коморе Србије саопштава резултате избора. Ако чланови Изборне комисије Адвокатске коморе Србије на основу изборних аката утврди неправилности које су очито утицале на резултате избора предложиће председнику Изборне комисије, а овај Скупштини Адвокатске коморе Србије да се поништи гласање. О понављању изборног поступка одлучује Скупштина Адвокатске коморе Србије. Члан 100. Уколико Изборна комисија Адвокатске коморе Србије не утврди неправилности и не предложи Скупштини Адвокатске коморе Србије поништавање гласања, а по подношењу извештаја Изборне комисије Скупштини Адвокатске коморе Србије, Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије Скупштини Адвокатске коморе Србије подноси свој извештај о законитом и статутарном спровођењу избора и предлаже потврђивање мандата. Члан 101. Сваки кандидат, предлагач и сваки бирач (представник у Скупштини Адвокатске коморе Србије) имају право приговора. Приговор се подноси Верификационој комисији Адвокатске коморе Србије. О приговору, Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије доноси своју одлуку одмах. Члан 102. Скупштина Адвокатске коморе Србије, по одлучивању о приговорима, доноси одлуку о потврђивању мандата новоизабраних носилаца функција и чланова органа, на предлог Верификационе комисије Адвокатске коморе Србије. Члан 103. Кандидат, предлагач и сваки бирач (представник у Скупштини Адвокатске коморе Србије) против одлуке Скупштине Адвокатске коморе Србије о потврђивању или о непотврђивању мандата, може изјавити тужбу Управном суду у року од 48 сати од дана пријема. Ако Управни суд усвоји тужбени захтев и поништи изборну радњу или целокупне изборе, изборни поступак ће се поновити у року од 10 дана од дана правноснажности одлуке Управног суда. Члан 104. Ако се за време трајања мандата смањи број представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије, односно чланова органа Адвокатске коморе Србије за више од једне четвртине, а не могу да се примене одредбе овог статута, спроводе се допунски избори на начин и по поступку предвиђеном овим статутом за редовне изборе. Члан 105. Мандат представнику у Скупштини Адвокатске коморе Србије, односно члану органа Адвокатске коморе Србије изабраном на допунским изборима истиче када и мандати осталих представника односно чланова органа тог сазива. Уколико је мандат представника, члана органа или носиоца функције који је изабран на допунским изборима краћи од две године, не сматра се да је остварио мандат. 10. Престанак мандата, опозив чланова органа и носилаца функција Адвокатске коморе Србије Члан 106. Представнику у Скупштини, члану органа и носиоцу функције Адвокатске коморе Србије престаје мандат даном потврђивања мандата новоизабраних представника, чланова органа и носилаца функција Адвокатске коморе Србије. Члан 107. Представници адвокатских комора у Скупштини Адвокатске коморе Србије председник, потпредседник, члан Управног одбора, члан Надзорног одбора, чланови дисциплинских органа: Дисциплински тужилац и његови заменици, председник, заменик председника и судије Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије за свој рад одговарају искључиво Скупштини Адвокатске коморе Србије и не могу бити позвани на одговорност за своје изражено мишљење и став, уколико су исти у складу са Уставом Републике Србије, Законом о адвокатури, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. Чланови органа и носиоци функција у Адвокатској комори Србије поступају у складу са интересима професије, а у доношењу одлука поступају у складу са личним уверењем и дужни су да се старају о поштовању и извршавању одлука органа у чијем раду учествују. Члан 108. Представнику у Скупштини, члану органа, односно носиоцу функције у Адвокатској комори Србије престаје мандат пре истека времена на које је изабран: – ако изгуби својство члана адвокатске коморе; – смрћу, – опозивом, – оставком, или – из других разлога. Члан 109. Представник у Скупштини, односно члан органа у Адвокатској комори Србије може бити опозван: 1. ако дуже од шест месеци не врши своју дужност, 2. ако за време трајања мандата неоправдано изостане са два узастопна састанка, 3. ако не извршава закључке и ставове органа Адвокатске коморе Србије за чије је извршење задужен, 4. ако не обавештава адвокатску комору чији је члан о свом раду у органима Адвокатске коморе Србије, 5. ако својим радом и понашањем наноси штету угледу Адвокатске коморе Србије и адвокатури. Неоправдани изостанак представника у Скупштини или члана органа Адвокатске коморе Србије, представља тежу повреду дужности адвоката. Члан 110. Носилац функције у Адвокатској комори Србије може бити опозван: 1. ако не извршава одлуке, закључке и друге налоге органа Адвокатске коморе Србије, 2. ако се у свом иступању не придржава одлука, закључака, ставова и налога органа Адвокатске коморе Србије, 3. ако не обавештава органе Адвокатске коморе Србије о свом раду, 4. ако својим радом и понашањем наноси штету угледу Адвокатске коморе Србије и адвокатури. Члан 111. Поступак за опозив представника у Скупштини, односно члана органа у Адвокатској комори Србије односно носиоца функције могу покренути: 1. Скупштина Адвокатске коморе Србије, 2. орган Адвокатске коморе Србије чији се члан опозива и 3. адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан. Опозив представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије, чланова органа, односно носилаца функција у Адвокатској комори Србије, врши се по поступку за њихов избор, одређен овим статутом. Члан 112. Законитост спровођења поступка опозива представника у Скупштини или члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије прати Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије, која о томе подноси извештај Скупштини Адвокатске коморе Србије. Верификациона комисија Адвокатске коморе Србије је дужна да упозори адвокатску комору у саставу Адвокатске коморе Србије на евентуално кршење одредби Статута Адвокатске коморе Србије. Опозив представника у Скупштини и члана Управног одбора у Адвокатској комори Србије не може се извршити без претходног прибављања мишљења органа чији је члан (Скупштине, односно Управног одбора Адвокатске коморе Србије). Уколико скупштине адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије не спроведу поступак опозива представника у Скупштини или члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије, у складу са овим статутом, евентуална одлука о опозиву је ништава и не производи правно дејство. Скупштина Адвокатске коморе Србије након разматрања извештаја Верификационе комисије доноси одлуку о статусу мандата представника у Скупштини или члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије и о томе обавештава адвокатску комору у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан представник у Скупштини, односно члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије за кога је покренут поступак опозива. Скупштина Адвокатске коморе Србије одлуку о опозиву доноси апсолутном већином – 50% плус 1 глас од укупног броја представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. Члан 113. Орган који покреће поступак опозива члана органа или носиоца функција које бира Скупштина Адвокатске коморе Србије непосредно и искључиво тајним гласањем, дужан је да Скупштини Адвокатске коморе Србије достави писмени предлог са образложењем и доказима на којима заснива разлоге за опозив представника у Скупштини, члана органа и носиоца функције у Адвокатској комори Србије. Скупштина Адвокатске коморе Србије утврђује предлог одлуке о опозиву већином гласова и о овом предлогу представници у Скупштини Адвокатске коморе Србије се изјашњавају искључиво тајним гласањем. 11. Избор кандидата за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца 11.1. Поступак и критеријуми за избор кандидата за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца Члан 114. Изборни чланови Високог савет судства и Државног већа тужилаца из реда адвоката су адвокати са најмање 15 година искуства у адвокатској струци. Члан 115. Поступак предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца из реда адвоката организује и спроводи Адвокатска комора Србије на начин на којим се обезбеђује најшира представљеност њених чланова. Одлуку о утврђивању предлога за изборног члана Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије, по пријему одлуке председника Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца о отпочињању поступка избора, позива адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије да доставе предлоге кандидата за ове функције. Јавни позив за достављање предлога кандидата за избор изборних чланова Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца објављује Адвокатска комора Србије и о томе обавештава адвокатске коморе у њеном саставу. Право предлагања кандидата за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца имају адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије или најмање 20 адвоката. Предложени кандидати, поред услова из Устава Републике Србије и Закона о Високом савету судства, односно Државном већу тужилаца, треба да испуњавају и следеће услове: 1. да је пре кандидовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 2. да није дисциплински кажњаван 10 година које претходе подношењу кандидатуре, 3. да није осуђиван за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 4. да није члан органа политичке странке. Члан 116. Кандидатура за изборне чланове Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца садржи: 1. биографију предложеног кандидата, 2. потврду адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан предложени кандидат о професионалном статусу и да ли је остварио права из пензијског и инвалидског осигурања, 3. потврду адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије чији је предложени кандидат члан да није дисциплински кажњаван у периоду 10 година који претходе подношењу кандидатуре, 4. изјаву кандидата да није члан органа политичке странке. Адвокатска комора Србије, по службеној дужности, прибавља извештај о неосуђиваности предложеног кандидата. Члан 117. Листа предложених кандидата за изборне чланове Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца објављује се на погодан начин. Члан 118. Управни одбор Адвокатске коморе Србије бира кандидата за изборног члана Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца тајним гласањем већином гласова. Члан 119. Адвокатска комора Србије доставља предлог кандидата за избор изборног члана Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца Народној скупштини Републике Србије. 11.2. Права и дужности изабраног члана Високог савета судства и Државног већа тужилаца из реда адвоката Члан 120. Право и дужност члана Високог савета судства и Државног већа тужилаца из реда адвоката су: 1. да стално информише Управни одбор Адвокатске коморе Србије о свом раду у овим телима и проблемима који су од утицаја на адвокатуру и професију уопште, 2. да прикупља информације о раду судија и судова, односно тужилаца и тужилаштава са територије адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и у складу са тим предузима мере пред органом чији је члан. Члан 121. Непоступање члана Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца из реда адвоката у смислу члана 120. овог статута представља разлог за покретање поступка опозива. 12. Одговорност Адвокатске коморе Србије и њених органа Члан 122. Адвокатска комора Србије је дужна да се у вршењу својих права и дужности придржава Устава, закона, овог статута и других прописа и уговора које је закључила. Члан 123. Органи Адвокатске коморе Србије за свој рад одговарају Скупштини Адвокатске коморе Србије. Члан 124. Чланови органа и носиоци функција у Адвокатској комори Србије за свој рад одговарају Скупштини Адвокатске коморе Србије. Чланови органа и носиоци функција у Адвокатској комори Србије се опредељују, иступају и гласају по сопственом уверењу и за изнето мишљење или дати глас не могу бити позвани на одговорност, нити се из тих разлога може покренути поступак опозива од стране адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. У вршењу права и дужности чланови органа и носиоци функција Адвокатске коморе Србије у обавези су да поступају у складу са Уставом, законом, овим статутом и другим општим актима Адвокатске коморе Србије и у интересу очувања и унапређења самосталног и независног положаја адвокатуре. Члан 125. Председник Адвокатске коморе Србије обуставиће од извршења одлуку Управног одбора Адвокатске коморе Србије за коју сматра да је незаконита само до прве наредне седнице Управног одбора Адвокатске коморе Србије. V. ЈАВНА ОВЛАШЋЕЊА Члан 126. Адвокатска комора Србије врши јавна овлашћења непосредно преко својих органа и преко органа адвокатских комора у свом саставу. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије врше она јавна овлашћења која су им поверена Законом и овим статутом преко својих органа, у првом степену. Члан 127. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу имају слeдeћа jaвна oвлaшћeњa: 1) одлучивање о захтевима за упис у имeник aдвoкaтa, имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja, Уписник А и Уписник Б именика адвоката, имeник aдвoкaтских припрaвникa и именик aдвoкaтских припрaвникa вoлoнтeрa, 2) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa упис, брисaњe и пoништaj уписa у именик aдвoкaтских oртaчких друштaвa, као и oдлучивaњe o зaхтeвимa зa промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава, 3) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa приврeмeни престанак права на бављење адвокатуром, 4) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa нaстaвaк обављања aдвoкaтурe пoслe приврeмeнoг прeстaнкa права на бављење адвокатуром, 5) oдлучивaњe o приврeмeнoj зaбрaни бaвљeњa aдвoкaтурoм, 6) oдрeђивaњe приврeмeнoг зaмeникa и прeузимaтeљa aдвoкaтскe кaнцeлaриje, 7) oдлучивaњe o пoкрeтaњу и вoђeњу дисциплинскoг пoступкa прoтив aдвoкaтa или aдвoкaтскoг припрaвникa, o њиховој дисциплинској oдгoвoрнoсти и о изрицaњу дисциплинских мера, 8) урeђивање сaдржине и нaчина вoђeњa именика из тач. 1) и 2) овог става и њихово јединствено вођење за целу територију Републике Србије, 9) вођење именика из тачке 1) овог става, 10) издaвaњe и прoдужавање вaжења aдвoкaтских лeгитимaциja и легитимација адвокатских приправника, 11) доношење програма и уређење организације и начина полагања адвокатског испита, 12) дoнoшење кoдeкса, 13) дoнoшење тарифе, 14) одређивање висине трошкова уписа у именик адвоката, 15) одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију. Члан 128. Адвокатска комора Србије је искључиво надлежна за непосредно вршење следећих јавних овлашћења: 1) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa упис, брисaњe и пoништaj уписa у именик aдвoкaтских oртaчких друштaвa, као и oдлучивaњe o зaхтeвимa зa промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава, 2) урeђивање сaдржине и нaчина вoђeњa именика и њихово јединствено вођење за целу територију Републике Србије, 3) доношење програма и уређење организације и начина полагања адвокатског испита, 4) дoнoшење кoдeкса; 5) дoнoшење тарифе; 6) одређивање висине трошкова уписа у именик адвоката. Адвокатске коморе Србије је, као другостепени орган надлежна и за вршење јавних овлашћења, и то: 1) одлучивање о захтевима за упис у имeник aдвoкaтa, имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja, Уписник А и Уписник Б именика адвоката, имeник aдвoкaтских припрaвникa и именик aдвoкaтских припрaвникa вoлoнтeрa, 2) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa приврeмeни престанак права на бављење адвокатуром, 3) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa нaстaвaк обављања aдвoкaтурe пoслe приврeмeнoг прeстaнкa права на бављење адвокатуром, 4) oдлучивaњe o приврeмeнoj зaбрaни бaвљeњa aдвoкaтурoм, 5) oдрeђивaњe приврeмeнoг зaмeникa и прeузимaтeљa aдвoкaтскe кaнцeлaриje, 6) oдлучивaњe o пoкрeтaњу и вoђeњу дисциплинскoг пoступкa прoтив aдвoкaтa или aдвoкaтскoг припрaвникa, o њиховој дисциплинској oдгoвoрнoсти и о изрицaњу дисциплинских мера, 7) вођење именика из тачке 1) овог става, 8) издaвaњe и прoдужавање вaжења aдвoкaтских лeгитимaциja и легитимација адвокатских приправника, 9) одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију. Члан 129. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у првом степену надлежне су за јавна овлашћења, и то: 1) одлучивање о захтевима за упис у имeник aдвoкaтa, имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja, Уписник А и Уписник Б именика адвоката, имeник aдвoкaтских припрaвникa и именик aдвoкaтских припрaвникa вoлoнтeрa, 2) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa приврeмeни престанак права на бављење адвокатуром, 3) oдлучивaњe o зaхтeвимa зa нaстaвaк обављања aдвoкaтурe пoслe приврeмeнoг прeстaнкa права на бављење адвокатуром, 4) oдлучивaњe o приврeмeнoj зaбрaни бaвљeњa aдвoкaтурoм, 5) oдрeђивaњe приврeмeнoг зaмeникa и прeузимaтeљa aдвoкaтскe кaнцeлaриje, 6) oдлучивaњe o пoкрeтaњу и вoђeњу дисциплинскoг пoступкa прoтив aдвoкaтa или aдвoкaтскoг припрaвникa, o њиховој дисциплинској oдгoвoрнoсти и о изрицaњу дисциплинских мера, 7) вођење именика из тачке 1) овог става, 8) издaвaњe и прoдужавање вaжења aдвoкaтских лeгитимaциja и легитимација адвокатских приправника, 9) одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију. Члан 130. Именици адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, aдвoкaтских oртaчких друштaвa, Уписник А и Уписник Б именика адвоката страних држављана су јавне књиге. Изводи из ових именика и потврде издате на основу података из ових именика су јавне исправе. Члан 131. У вршењу јавних овлашћења и у поступку који води Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу кад решава и правима, обавезама или правним интересима, примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак. 1. Упис у именик адвоката Члан 132. Право на бављење адвокатуром стиче се доношењем одлуке о упису у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве. Поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се писменим захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата. Поступак уписа у именик адвокатских ортачких друштава покреће се писменим захтевом оснивача – чланова адвокатског ортачког друштва који се подноси Адвокатској комори Србије. Члан 133. Услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако Законом о адвокатури није другачије одређено, су: 1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања, 2) положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији, 3) држављанство Републике Србије, 4) општа здравствена и потпуна пословна способност, 5) непостојање радног односа, 6) неосуђиваност зa кривичнo дeлo кoje би кандидата чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бављење aдвoкaтуром, 7) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 8) достојност за бављење адвокатуром, 9) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, 10) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед. Испуњеност услова за упис у именик адвоката из става 1. тач. 6) и 8) овог члана адвокатска комора цени по слободној оцени. Члан 134. Уз захтев за упис кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова прописаних Законом о адвокатури, и то: 1. извод из матичне књиге рођених, 2. уверење о држављанству Републике Србије, 3. диплому правног факултета или уверење о дипломирању, 4. уверење о положеном правосудном испиту, 5. уверење о положеном адвокатском испиту, 6. уверење суда да се против кандидата за упис не води кривични поступак, 7. уверење центра за социјални рад да је кандидат пословно способан, 8. лекарско уверење о општој здравственој способности, 9. копију личне карте, 10. потврду да је кандидат раскинуо радни однос или изјава да ће раскинути радни однос, 11. изјаву да нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 12. потврду претходног послодавца да ли је кандидат дисциплински одговарао, а ако јесте када и за коју повреду радне обавезе и која је дисциплинска мера изречена, 13. две фотографије. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. Закона о адвокатури и то: 1. неосуђиваност кандидата за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, 2. достојност за бављење адвокатуром, 3. протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен, 4. мишљење адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије на чијој је територији кандидат обављао професионалну делатност пре подношења захтева за упис у Именик адвоката. Правна лица, државни и правосудни органи и организације дужни су да, у складу са Законом о адвокатури, на захтев адвокатске коморе, дају о кандидату тачне и потпуне податке, потребне за оцену да ли испуњава услове из члана 6. Закона о адвокатури. Члан 135. Поднети захтеви за упис у именик адвоката евидентирају се на првој седници управног одбора адвокатске коморе и о томе се обавештава чланство са позивом да стави своје евентуалне образложене писмене примедбе или предлоге по поднетим захтевима. Рок за евиденцију почиње да тече од дана седнице управног одбора на којој је захтев евидентиран. По истеку рока за евиденцију који не може бити дужи од 30 дана, управни одбор одлучује о захтеву кандидата за упис у именик адвоката, изузев у случају постојања приговора на упис кандидата. Орган који одлучује о упису може претходно обавити разговор са кандидатом за упис и тражити разјашњење одређених чињеница, а уколико има примедаба по његовом захтеву, упознаће кандидата са садржином истих и дати му могућност да се у року од осам дана о њима изјасни. Подносилац захтева за упис у именик адвоката може присуствовати седници управног одбора на којој се доноси одлука о његовом захтеву и давати, по одобрењу председавајућег, потребна усмена објашњења и предлоге. У поступку већања и гласања о захтеву за упис искључена је јавност. Члан 136. Адвокатска комора може одложити доношење одлуке o зaхтeву, дo правноснажног oкoнчaњa кривичнoг пoступкa, акo je прoтив кандидата оптужница зa кривичнo дeлo кoje би гa чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бaвљењe aдвoкaтуром, ступила на снагу. Ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. Закона о адвокатури, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката. Адвокатска комора одбиће захтев за упис у именик адвоката кандидата који не испуњава услове прописану у члану 6. став 1. Закона о адвокатури. О одлуци из става 3. овог члана, адвокатска комора је дужна да без одлагања обавести Адвокатску комору Србије и све адвокатске коморе у њеном саставу. Члан 137. Управни одбор одлучује о захтеву за упис у Именик адвоката у року који не може бити дужи од 60 дана од подношења захтева. Ако Управни одбор не одлучи о захтеву за упис у року од 60 дана, подносилац захтева може изјавити жалбу Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Управни одбор адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије или Управни одбор Адвокатске коморе Србије ће поништити упис ако се накнадно утврди да за упис нису постојали прописани услови. Против решења Управног одбора адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, а којим се одбија захтев за упис, или поништава упис кандидата у именик адвоката адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења, Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Жалба се подноси адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије која је одлучивала у првом степену, у два примерка. О жалби одлучује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Против коначне одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије може се покренути управни спор. Члан 138. Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката, омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако се ради о страном држављанину и под условом да је поднео доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Адвокатска заклетва полаже се прeд прeдсeдникoм aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Адвокатска зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтa oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти Устaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и Кoдeксa прoфeсиoнaлнe eтикe aдвoкaтa и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Након усмено положене заклетве, кандидат потписује свечану изјаву са текстом заклетве. Члан 139. Кандидат који је пре подношења захтева за упис у именик адвоката био у радном односу, дужан је да пре полагања заклетве достави доказ о престанку тог радног односа, доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности и доказ о уплати прописане уписнине. Члан 140. Aдвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију. Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, лични број или јединствени матични број грађана (ЈМБГ), његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом Адвокатске коморе Србије. 2. Упис у именик заједничких адвокатских канцеларија Члан 141. Двa или вишe aдвoкaтa мoгу уговором, којим урeђуjу мeђусoбне пoслoвне и имoвинске oднoсе, основати зajeдничку aдвoкaтску кaнцeлaриjу. Уговор из става 1. овог члана и зaхтeв зa упис у имeник зajeдничких aдвoкaтских кaнцeлaриja уговорне стране дужне су дa дoстaвe нaдлeжнoj aдвoкaтскoj кoмoри у рoку oд 15 дaнa oд дана зaкључeњa уговора. Сви aдвoкaти из зajeдничкe адвокатске кaнцeлaриje морају имати исто сeдиште кaнцeлaриjе. Заједничка адвокатске канцеларија мора имaти истaкнуту тaблу сa нaзивoм: „заједничка адвокатска канцеларија” и именом заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању и овим статутом. Име заједничке адвокатске канцеларије садржи само презиме једног, више или свих чланова заједничке адвокатске канцеларије. Зajeдничкa адвокатска кaнцeлaриja нeмa свojствo прaвнoг лицa. Зajeдничкa адвокатска кaнцeлaриja прeстaje спoрaзумoм или aкo у њoj oстaнe сaмo jeдaн aдвoкaт. Члан 142. О захтеву за упис у Именик заједничких адвокатских канцеларија одлучује у првом степену управни одбор адвокатске коморе на чијој територији ће бити седиште заједничке адвокатске канцеларије. Члан 143. У случају да потписник уговора о оснивању заједничке адвокатске канцеларије има седиште канцеларије ван седишта заједничке адвокатске канцеларије, дужан је да уз захтев за упису у Именик заједничких адвокатских канцеларија поднесе захтев за пресељење седишта адвокатске канцеларије у седиште заједничке адвокатске канцеларије. Члан 144. Зajeдничкa aдвoкaтскa кaнцeлaриja има пeчaт сa нaзивoм: „зajeдничкa aдвoкaтскa кaнцeлaриja”, имeном и aдрeсoм седишта заједничке aдвoкaтскe кaнцeлaриje, а у складу са уговором о оснивању и овим статутом. Адвoкaт који је члaн зajeдничке aдвoкaтске кaнцeлaриjе дужан је да, уз пeчaт из става 1. овог члана, користи и свој печат. Зajeдничкa aдвoкaтскa кaнцeлaриja има једно седиште. Члан 145. Пуномоћје за заступање странака даје се појединим, или свим члановима зajeдничке aдвoкaтске кaнцeлaриjе. Члан 146. За време трајања суспензије или мировања права и обавеза појединих чланова зajeдничке aдвoкaтске кaнцeлaриjе, не може се странкама давати на потпис пуномоћ са њиховим именима. Члан 147. Чланови канцеларије су дужни да обавесте Адвокатску комору о престанку рада и о статусним и персоналним променама у року од осам дана од дана када је промена наступила. 3. Упис у именик адвокатских ортачких друштава 3.1. Оснивање Члан 148. Два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко. Адвокатско ортачко друштво има својство правног лица. Адвокатско ортачко друштво се оснива уговором који, осим услова прописаних чланом 47. Закона о адвокатури, мора да садржи и следеће одредбе: 1) назив и седиште адвокатског ортачког друштво, 2) имена свих чланова адвокатског ортачког друштва, 3) о законском заступништву адвокатског ортачког друштва, 4) означење врсте и вредности улога чланова друштва. Назив адвокатског ортачког друштва мора бити у складу са Законом о адвокатури, овим статутом и Кодексом професионалне етике адвоката. За своје обавезе адвокатско ортачко друштво одговара целокупном имовином. За обавезе адвокатског ортачког друштва одговарају и чланови друштва целокупном својом имовином. 3.2. Услови и поступак за упис у именик адвокатских ортачких друштава Члан 149. Друштво се, на основу поднетог захтева, уписује у Именик адвокатских ортачких друштава који води Адвокатска комора Србије за целу територију Републике Србије, под следећим условима: 1) да је уговор о оснивању адвокатског ортачког друштва, у складу са одредбом члана 47. Закона о адвокатури, 2) да су сви чланови адвокатског ортачког друштва адвокати уписани у именик исте адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије и имају исто седиште канцеларије, 3) да адвокатско ортачко друштво располаже канцеларијским простором подесним за обављање адвокатуре у таквом облику рада, 4) да су уплаћени прописани трошкови уписа Адвокатској комори Србије, 5) да су чланови адвокатског ортачког друштва закључили уговор о осигурању од професионалне одговорности, у складу са одредбом члана 37. Закона о адвокатури и овим статутом, 6) да је сваки члан адвокатског ортачког друштва измирио материјалне обавезе према адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије код које је до тада уписан именик адвоката, 7) да против чланова адвокатског ортачког друштва није покренут дисциплински поступак за тежу повреду дужности и угледа адвоката, 8) да члану адвокатског ортачког друштва није изречена привремена забрана бављења адвокатуром или одобрено коришћење привременог одсуства, 9) да су унели оснивачки улог. Адвокатско ортачко друштво стиче право на бављење адвокатуром уписом у именик адвокатских ортачких друштава Адвокатске коморе Србије. Члан 150. Пре доношења одлуке Управни одбор Адвокатске коморе Србије је дужан да прибави податке из службене евиденције адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије о професионалном статусу чланова адвокатског ортачког друштва. Члан 151. У случају да потписник уговора о оснивању адвокатског ортачког друштва има седиште канцеларије ван седишта адвокатског ортачког друштва, дужан је да уз захтев за упис у Именик адвокатских ортачких друштава поднесе захтев за пресељење седишта адвокатске канцеларије у седиште адвокатског ортачког друштва. Члан 152. Адвокатско ортачко друштво има печат који садржи назив адвокатског ортачког друштва и адресу седишта адвокатског ортачког друштва, а у складу са уговором о оснивању и овим статутом. Адвoкaт који је члaн адвокатског ортачког друштва дужан је да, уз пeчaт из става 1. овог члана, користи и свој печат. Члан 153. Пуномоћје за заступање странака даје се појединим, или свим члановима адвокатског ортачког друштва. Члан 154. Пре доношење одлуке о испуњености услова за упис у Именик адвокатских ортачких друштава, Адвокатска комора Србије је дужна да прибави потврду од подацима које воде адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, као и о испуњености техничких услова пословног простора који је одређен за седиште адвокатског ортачког друштва. Члан 155. Управни одбор Адвокатске коморе Србије доноси одлуку којом утврђује испуњеност услова за упис у Именик адвокатских ортачких друштава Адвокатске коморе Србије, а након достављања доказа о закљученом осигурању од професионалне одговорности и извршеној уплати прописаних трошкова уписа, доноси решење о упису у Именик адвокатских ортачких друштава и издаје адвокатску легитимацију за адвокате који су оснивачи адвокатског ортачког друштва са следећом подацима о: пословном имену и седишту адвокатског ортачког друштва, датуму и месту оснивања, броју досијеа адвокатског ортачког друштва у Адвокатској комори Србије, матичном броју јединственог статистичког регистра адвокатског ортачког друштва, имену и презимену адвоката и назнаку да ли је именовани члан – оснивач или лице које је засновало радни однос у складу са одредбом члана 21. Закона о адвокатури. Члан 156. Решење Управног одбора Адвокатске коморе Србије о упису у Именик адвокатских ортачких друштава је коначно у управном поступку. Против решења Управног одбора Адвокатске коморе Србије о одбијању захтева за упис у Именик адвокатских ортачких друштава може се покренути управни спор. 3.3. Пријава и упис промена у адвокатском ортачком друштву Члан 157. Адвокатско ортачко друштво је дужно да обавести Адвокатску комору Србије о свакој статусној и другој промени у року од осам дана од њеног настанка. Сваку промену из става 1. овог члана Адвокатска комора Србије уписује у Именик адвокатских ортачких друштава, као и следеће: 1) ако је потписан уговор о приступању, који садржи све одредбе из члана 47. став 2. Закона о адвокатури, када адвокатском ортачком друштву приступа нови члан, 2) ако је потписан уговор о иступању члана адвокатског ортачког друштва, када из адвокатског ортачког друштва иступа члан, 3) ако адвокатско ортачко друштво промени седиште адвокатског ортачког друштва. Адвокатско ортачко друштво дужно је да уз захтев за упис промене достави Адвокатској комори Србије доказ о уплати прописаних трошкова уписа промене. 3.4. Канцеларија адвокатског ортачког друштва Члан 158. Адвокатско ортачко друштво може имати само једно седиште и не може имати огранке у земљи и иностранству. Адвокатско ортачко друштво мора имати истакнуту таблу са називом: „адвокатско ортачко друштво” и именом адвокатског ортачког друштва, у складу са уговором о оснивању, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. 3.5. Престанак адвокатског ортачког друштва Члан 159. Адвокатска комора Србије ће поништити упис, ако се после уписа у именик адвокатских ортачких друштава сазна да нису постојали услови за упис из члана 48. став 1. Закона о адвокатури. Адвокатско ортачко друштво се брише из именика адвокатских ортачких адвокатских друштава: 1) ако је отворен поступак стечаја или ликвидације адвокатског ортачког друштва, даном правноснажности одлуке о закључењу таквог поступка, 2) ако се адвокатско ортачко друштво не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци, 3) ако адвокатско ортачко друштво, осим адвокатуре, почне да се бави и другом делатношћу, 4) ако број чланова адвокатског ортачког друштва више не испуњава услов за оснивање адвокатског ортачког друштва из члана 47. став 1. Закона о адвокатури, укључујући и чланове адвокатског ортачког друштва којима је одређен привремени престанак или привремена забрана бављења адвокатуром, 5) ако се утврди да адвокатско ортачко друштво има огранак. Право на бављење адвокатуром адвокатско ортачко друштво губи брисањем из именика адвокатских ортачких друштава. Након брисања адвокатског ортачког друштва из именика адвокатских ортачких друштава, чланови адвокатског ортачког друштва се враћају у статус који су имали пре оснивања адвокатског ортачког друштва. 3.6. Примена прописа Члан 160. На рад и пословање адвокатског ортачког друштва примењују се одредбе уговора о оснивању адвокатског ортачког друштва, закона и овог статута којим је уређено пословање ортачких друштава, ако Законом о адвокатури није другачије одређено. Права и дужности, који су овим законом прописани за адвокате, односе се и на адвокате који су чланови адвокатског ортачког друштва. 3.7. Именик адвокатских ортачких друштава Члан 161. Именик адвокатских ортачких друштава Адвокатске коморе Србије садржи податке о адвокатским ортачким друштвима и то: 1. пословно име и седиште, телефон, факс, e-mail, адреса интернет стране, 2. датум, време и место оснивања, 3. број досијеа адвокатског ортачког друштва у Адвокатској комори Србије, 4. матични број јединственог статистичког регистра, 5. порески идентификациони број (ПИБ), 6. бројеве рачуна у пословним банкама, 7. имена чланова, њихов ЈМБГ, број личне карте и адресу становања, 8. име и број заступника, њихов ЈМБГ и границе овлашћења, 9. полиса осигурања од професионалне одговорности, 10. годишњи финансијски извештаји састављени у складу са законом којим се уређује рачуноводствено пословање, 11. подаци о ликвидацији и стечају, 12. забележбе од значаја за правни промет, 13. привремене забране обављања адвокатуре за чланове адвокатског ортачког друштва. Ако адвокатско ортачко друштво не доставља податке Адвокатској комори Србије прописане овим статутом, који су неопходни за тачно вођење Именика адвокатских ортачких друштава, покренуће се поступак брисања из Именика адвокатских ортачких друштава. 4. Упис у именик адвоката страних држављана Члан 162. Адвокат – страни држављанин може се уписати у Уписник А и Уписник Б именика адвоката, ако се бави адвокатуром у матичној држави у складу са прописима те државе и ако, у зависности од врсте уписа, испуњава услове из Закона о адвокатури. О упису адвоката – страног држављанина Адвокатска комора Србије обавештава надлежну адвокатску комору у његовој матичној држави. На рад адвоката – страних држављана примењују се одредбе овог закона које се односе на домаће адвокате, статута адвокатске коморе и Кодекса професионалне етике адвоката, ако овим законом није другачије прописано. Члан 163. Адвокат уписан у Уписник А и Уписник Б именика адвоката страних држављана нема право: 1) да бира и буде биран за члана органа и носиоца функција у Адвокатској комори Србије, нити у адвокатској комори у њеном саставу, 2) да запошљава адвокатске приправнике ради обављања приправничке вежбе, у складу са законом, 3) да буде именован за привременог заступника, пореског заступника или браниоца по службеној дужности, да пружа бесплатну правну помоћ у складу са важећим прописима, да буде пуномоћник странке која је ослобођена од плаћања судских трошкова, нити да буде медијатор. 5. Упис у именик адвоката страних држављана – Уписник А Члан 164. Пружање правне помоћи адвоката страног држављанина, уписаног у Уписник А Именика адвоката страних држављана, ограничено је само на давање усмених и писмених правних савета и мишљења који се односе на примену права његове матичне државе и међународног права. Члан 165. За упис у Уписник А Именика адвоката страних држављана кандидат мора испуњавати услове из чл. 6. и 14. Закона о адвокатури: 1) да је уписан у именик адвоката у матичној држави, 2) да има општу здравствену и потпуну пословну способност, 3) да није у радном односу ван адвокатуре, 4) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, 5) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 6) достојност за бављење адвокатуром, 7) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, 8) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен, 9) да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Члан 166. Уз захтев за упис у Уписник А именика адвоката, адвокат – страни држављанин је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова прописаних Законом о адвокатури и то: 1. потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старију од три месеца, 2. уверење о држављанству државе чији је држављанин, у изворнику и овереном преводу на српски језик, 3. уверење да се против кандидата за упис не води кривични поступак у матичној држави и у Републици Србији, 4. уверење да кандидат није лишен пословне способности у матичној држави, 5. лекарско уверење о општој здравственој способности у Републици Србији, 6. копију путне исправе и оригинал на увид, 7. изјаву да нема заснован радни однос ван адвокатуре, 8. изјаву да нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 9. да има обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, 10. да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији, 11. две фотографије. Страни документи се достављају у изворнику и овереном преводу по прописима у Републици Србији. Члан 167. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из овог Статута и то: 1. неосуђиваност кандидата за кривично дело које кандидата чини недостојним поверења за бављење адвокатуром, 2. достојност за бављење адвокатуром од адвокатске коморе чији је члан, 3. протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката страних држављана било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Члан 168. Испуњеност услова за упис у Именик адвоката страних држављана – Уписник А, у погледу неосуђиваности кандидата за кривична дела која га чине недостојним поверења за бављење адвокатуром и достојности за бављење адвокатуром, надлежни орган адвокатске коморе цени по слободној оцени. Члан 169. Пре доношења решења о упису у Именик адвоката страних држављана – Уписник А, кандидат је дужан да изврши уплату трошкова уписа и достави доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Члан 170. Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од дана доношења одлуке о упису у именик адвоката страних држављана – Уписник А, омогући кандидату адвокату страном држављанину полагање адвокатске заклетве. Адвокатска заклетва полаже се на српском или матерњем језику прeд прeдсeдникoм aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Адвокатска зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтa oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти Устaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и Кoдeксa прoфeсиoнaлнe eтикe aдвoкaтa и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Након усмено положене заклетве кандидат потписује свечану изјаву са текстом заклетве. У случају да кандидат адвокат страни држављанин полаже адвокатску заклетву на матерњем језику, исту полаже у присуству овлашћеног судског тумача. Члан 171. Aдвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и кандидату издаје адвокатску легитимацију. Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његов професионални назив у матичној држави, лични број или јединствени матични број грађана (ЈМБГ), број путне исправе, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, податке о уписнику у који је уписан, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом Адвокатске коморе Србије. 6. Упис у именик адвоката страних држављана – Уписник Б Члан 172. Пружање правне помоћи адвоката страног држављанина, уписаног у Уписник Б Именика адвоката страних држављана, изједначено је са пружањем правне помоћи домаћег адвоката, уз услов да у периоду од три године од дана уписа у Уписник Б Именика адвоката страних држављана, може поступати у Републици Србији само заједно са домаћим адвокатом. Члан 173. За упис у Уписник Б Именика адвоката страних држављана кандидат мора испуњавати услове из чл. 6. и 14. Закона о адвокатури: 1) да је уписан у именик адвоката у матичној држави, 2) да има општу здравствену и потпуну пословну способност, 3) непостојање радног односа ван адвокатуре, 4) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, 5) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 6) достојност за бављење адвокатуром, 7) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, 8) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен, 9) да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Члан 174. Уз захтев за упис у Уписник Б Именика адвоката страних држављана, адвокат – страни држављанин је дужан да достави доказе о испуњености услова за упис, и то: 1. потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старије од три месеца, 2. уверење о положеном правосудном и адвокатском испиту у Републици Србији, 3. уверење да се против кандидата за упис не води кривични поступак у матичној земљи и у Републици Србији, 4. уверење да кандидат није лишен пословне способности у матичној држави, 5. лекарско уверење о општој здравственој способности у Републици Србије, 6. копију путне исправе и оригинал на увид, 7. изјаву да нема заснован радни однос ван адвокатуре, 8. изјаву да нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 9. да има обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, 10. да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији, 11. две фотографије. Страни документи се достављају у изворнику и овереном преводу по прописима у Републици Србији. Члан 175. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова прописаних Законо о адвокатури и овим статутом, и то о: 1. неосуђиваности кандидата за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, 2. достојност за бављење адвокатуром, 3. протеку најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката страних држављана било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Члан 176. Испуњеност услова за упис у Именик адвоката страних држављана – Уписник Б, у погледу неосуђиваности кандидата за кривична дела која га чине недостојним поверења за бављење адвокатуром и о достојности за бављење адвокатуром, надлежни орган адвокатске коморе цени по слободној оцени. Члан 177. Пре доношења решења о упису у Именик адвоката страних држављана – Уписник Б, кандидат је дужан да изврши уплату трошкова уписа и достави доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. Члан 178. Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката, омогући кандидату адвокату страном држављанину полагање адвокатске заклетве. Адвокатска заклетва полаже се на српском језику прeд прeдсeдникoм aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Адвокатска зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтa oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти Устaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и Кoдeксa прoфeсиoнaлнe eтикe aдвoкaтa и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Након усмено положене заклетве кандидат потписује свечану изјаву са текстом заклетве. Члан 179. Aдвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката страних држављана – Уписник Б и издаје адвокатску легитимацију. Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката и професионални назив у матичној држави, лични број или јединствени матични број грађана (ЈМБГ) и број путне исправе, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, податке о уписнику у који је уписан, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом адвокатске коморе. Члан 180. Адвокат – страни држављанин уписан у уписник Б именика адвоката, после три године непрекидног бављења адвокатуром у Републици Србији, стиче право да поднесе захтев за упис у Именик адвоката који се води за адвокате држављане Републике Србије, без испитивања услова за упис. 7. Упис у именик адвокатских приправника Члан 181. Aдвoкaтски припрaвник мoжe да зaпoчне oбaвљaњe припрaвничкe вежбе aкo је уписaн у Имeник aдвoкaтских припрaвникa и ако је положио заклетву адвокатског приправника. Члан 182. Услови за доношење одлуке о упису у Именик aдвoкaтских припрaвникa, су: 1) диплома правног факултета стечена у Рeпублици Србиjи или диплoма правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања, 2) држaвљaнство Рeпубликe Србиje, 3) општа здравствена и пoтпуна пoслoвна спoсoбнoст, 4) непостојање радног односа, 5) неосуђиваност зa кривичнo дeлo кoje би кандидата чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бављење aдвoкaтуром, 6) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, 7) непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које кандидату даје право на полагање правосудног испита, 8) достојност за обављање адвокатске службе, 9) зaкључeн угoвoр o рaду сa aдвoкaтoм који има најмање три године адвокатске праксе, сeдиштe кaнцeлaриje нa тeритoриjи исте aдвoкaтскe кoмoрe и вaжeћу aдвoкaтску лeгитимaциjу или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање. Члан 183. Захтев за упис у Именик адвокатских приправника подноси се у писменој форми управном одбору адвокатске коморе на чијој је територији седиште адвокатске канцеларије принципала. Уз захтев за упис у Именик адвокатских приправника кандидат је дужан да приложи у оригиналу или овереном препису: 1. уверење о држављанству Републике Србије, 2. диплому правног факултета или уверење о дипломирању, 3. уверење суда да се против кандидата за упис не води кривични поступак, 4. уверење центра за социјални рад да кандидат није лишен пословно способности, 5. лекарско уверење о општој здравственој способности, 6. копију личне карте, 7. уговор о раду, 8. две фотографије, 9. извод из матичне књиге рођених. Уз захтев кандидат даје податке о евентуалном ранијем кретању у служби прилажући копију радне књижице и попуњава упитник који му даје служба адвокатске коморе. У именик адвокатских приправника неће се уписати кандидат који испуњава услове за полагање правосудног испита, или услове за упис у именик адвоката. За упис у Именик адвокатских приправника аналогно се примењују одредбе овог статута којима је регулисан поступак уписа у Именик адвоката. Члан 184. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из Закона о адвокатури и овог статута, и то о: 1. неосуђиваности кандидата за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, 2. достојности за бављење адвокатуром, 3. протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвокатских приправника било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Члан 185. Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у Именик адвокатских приправника омогући кандидату за адвокатског приправника полагање приправничке заклетве. Приправничка заклетва полаже се прeд прeдсeдникoм надлежне aдвoкaтскe кoмoрe или лицем кojе oн oвлaсти. Приправничка зaклeтва глaси: „Зaклињeм сe дa ћу дужнoст aдвoкaтског приправника oбaвљaти сaвeснo, дa ћу сe у свoм рaду придржaвaти стaвa, зaкoнa и других прoписa, стaтутa адвокатске кoмoрe и кoдeксa професионалне етике адвоката и дa ћу свojим пoступцимa и пoнaшaњeм чувaти углeд aдвoкaтурe.” Члан 186. На дан положене приправничке заклетве, надлежна адвокатска комора доноси решење о упису у Именик адвокатских приправника и издаје приправничку легитимацију. На приправничку легитимацију сходно се примењују одредбе Закона о адвокатури и овог статута којима је уређен изглед и садржина адвокатске легитимације. Члан 187. На упис у подлистак волонтера који се води у оквиру именика адвокатских приправника сходно се примењују одредбе овог статута о упису у Именик адвокатских приправника. 8. Приврeмeни прeстaнaк и забрана бављења адвокатуром 8.1. Приврeмeни прeстaнaк права на бављење адвокатуром Члан 188. Aдвoкaт имa прaвo нa приврeмeни прeстaнaк права на бављење адвокатуром: 1) збoг стручнoг усaвршaвaњa или других oпрaвдaних рaзлoгa, док трају разлози, 2) зa врeмe привремене спречености услед болести, породиљског одсуства, одсуства за негу детета и других здравствених разлога, 3) због избора за народног посланика, посланика или одборника, у трајању посланичког или одборничког мандата. Адвoкaт је дужан да најкасније 30 дана прe пoчeткa кoришћeњa прaвa из става 1. тачка 1) овог члана и у року од 30 дана од настанка привремене спречености из стaвa 1. тaч. 2) и 3) oвoг члaнa дoстaви надлежној адвокатској комори образложени зaхтeв са одговарајућим доказом и пoдaцима o пoчeтку и трajaњу приврeмeнoг прeстaнкa рaдa. Члан 189. Адвокату привремено престаје право на бављење адвокатуром у случају избора, именовања или постављења на јавну функцију која захтева заснивање радног односа у органу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана почетка обављања јавне функције из става 1. овог члана, поднесе надлежној адвокатској комори захтев за привремени престанак права на бављење адвокатуром. Ако адвокат не поступи у складу са обавезом из става 2. овог члана, надлежна адвокатска комора ће, по службеној дужности, донети решење о његовом брисању из именика адвоката. Ако адвокат, у року од 60 дана од дана престанка јавне функције из става 1. овог члана, не поднесе захтев да му се одобри даљи наставак бављења адвокатуром, надлежна адвокатска комора ће донети одлуку о његовом брисању из именика адвоката са даном престанка јавне функције. Члан 190. У случају привременог престанка бављења адвокатуром из члана 39. Закона о адвокатури, адвокатска комора доноси решење о коришћењу права на привремени престанак права на бављење адвокатуром којим одређује основ, дужину трајања привременог престанка права на бављење адвокатуром и привременог заменика. Привремени заменик из става 1. овог члана може бити само адвокат уписан у именик адвоката исте адвокатске коморе. За привременог заменика одредиће се адвокат кога предложи привремено замењивани адвокат, уколико приложи писмену сагласност тог адвоката, а ако таквог предлога или сагласности нема, тада адвокат кога одреди надлежна адвокатска комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замењиваног адвоката и његовог могућег заменика и о сродности области права којима се они у пракси баве. Привремени престанак права на бављење адвокатуром почиње да тече најраније од дана поднетог захтева. Члан 191. У периоду коришћења права на привремени престанак права на бављење адвокатуром, адвокат који то право користи задржава статус адвоката, плаћа чланарину надлежној адвокатској комори, а мирују му права и дужности адвоката. Адвокат који користи права на привремени престанак права на бављење адвокатуром дужан је да депонује адвокатску легитимацију у служби адвокатске коморе. Адвокатска комора је дужна да о коришћењу права на привремени престанак права на бављење адвокатуром обавести судове и надлежне државне органе. 8.2. Привремена забрана бављења адвокатуром Члан 192. Приврeмeнa зaбрaнa бављења aдвoкaтуром мoжe сe oдрeдити сaмo пoд услoвимa прoписaним Зaкoнoм о адвокатури и овим статутом. Aдвoкaту ћe сe приврeмeнo зaбрaнити бављење адвокатуром, ако је против њега: 1) oдрeђeн притвoр, 2) покренут поступак за поништај уписа у именик адвоката. Aдвoкaту се мoжe приврeмeнo зaбрaнити бављење адвокатуром: 1) ако je прoтив њега покренут кривични или дисциплински пoступaк за дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром, 2) ако својим поступцима отежава или онемогућава вођење дисциплинског поступка који је против њега покренут, 3) ако се након подигнуте оптужнице, против истог адвоката подигне једна или више нових оптужница за тежу повреду дужности адвоката. Надлежна адвокатска комора ће решењем о одређивању привремене забране бављења дисциплинског или кривичног поступка адвокату адвокатуром: 1) одлучити о времену трајања забране, 2) одредити привременог заменика, водећи рачуна о мерилима из члана 41. став 3. Закона о адвокатури. Члан 193. Уколико се привремена забрана изриче због вођења дисциплинског поступка, дисциплински орган пред којим се поступак води доставиће управном одбору на увид списе предмета и дати евентуална разјашњења. Уколико се привремена забрана изриче због вођења кривичног поступка, од органа који тај поступак води може се тражити одобрење за увид у списе предмета, као и усмена или писмена објашњења. Орган који је донео коначну одлуку о привременој забрани бављења адвокатуром може исту укинути и пре окончања дисциплинског или кривичног поступка, по захтеву адвоката, дисциплинског органа или по сопственој иницијативи, уколико нађе да су престали разлози због којих је одређена привремена забрана. Члан 194. Адвокат коме је изречена привремена забрана обављања адвокатске делатности (суспензија), не може за то време обављати адвокатску делатност нити било које послове (службеник и сл.) у адвокатској канцеларији. Члан 195. О предлогу за одређивање привремене забране одлучује управни одбор надлежне адвокатске коморе решењем на предлог дисциплинског тужиоца, већа дисциплинског суда које поступа у том предмету или по сопственој иницијативи, а након подизања дисциплинске оптужнице. Против решења управног одбора надлежне адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије о привременој забрани обављања адвокатуре дозвољена је жалба Адвокатској комори Србије у року од 15 дана од дана достављања. Ако Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује у првом степену о одређивању привремене забране бављења адвокатуром, ово решење је коначно. Члан 196. Жaлбa прoтив рeшeњa о привременој забрани бављења адвокатуром нe зaдржaвa њeгoвo извршeњe. O приврeмeнoj зaбрaни бављења адвокатуром надлежна aдвoкaтскa кoмoрa обавeштава све судoвe у Републици Србији, Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу. 9. Дисциплинска одговорност и дисциплински поступак Члан 197. Адвокати и адвокатски приправници дужни су да се одговорно, стручно и савесно баве адвокатуром и чувају углед адвокатуре. За повреде дужности и за нарушавање угледа адвокатуре, адвокати и адвокатски приправници одговарају дисциплински, према одредбама Закона о адвокатури, овог статута и Кодекса професионалне етике адвоката. 9.1. Дисциплински органи Члан 198. Дисциплински органи адвокатске коморе су Дисциплински тужилац и Дисциплински суд, које бира скупштина адвокатске коморе коморе искључиво тајним гласањем. Дисциплински органи су независни у свом раду. Дисциплински органи су дужни да поступају хитно, а нарочито у случајевима вођења дисциплинског поступка у којима је донето решење о привременој забрани бављења адвокатуром. Дисциплински органи подносе писмени извештај о свом раду Скупштини адвокатске коморе. Члан 199. Дисциплински тужилац је орган дисциплинског гоњења. Дисциплински тужилац има шест заменика, који у дисциплинском поступку имају иста права и дужности као и дисциплински тужилац, а дужни са поступају по његовим обавезним упутствима. Члан 200. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије састоји се од председника суда, заменика председника и 16 судија. Радом Дисциплинског суда руководи председник суда, а у његовој одсутности заменик председника суда. Дисциплински суд суди у већу које чини троје судија тога суда. О правним лековима против првостепених одлука дисциплинског суда адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије одлучује веће Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије. 9.2. Дисциплински поступак Члан 201. Дисциплински поступак покреће дисциплински тужилац адвокатске коморе у чији именик је уписан адвокат или адвокатски приправник против кога се поступак покреће. У случају пресељења седишта адвокатске канцеларије или адвокатског приправника, дисциплински поступак се наставља и окончаће се пред дисциплинским органима адвокатске коморе пред чијим је органима започет тај поступак. Дисциплински поступак може се покренути на основу пријаве коју подноси заинтересовано лице или државни орган, на основу предлога органа адвокатске коморе или по службеној дужности. Дисциплинска пријава или предлог подноси се дисциплинском тужиоцу надлежне адвокатске коморе писмено у два примерка са одговарајућим доказима. Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Србије може покренути поступак из надлежности дисциплинског тужиоца адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије или од њега преузети гоњење. Члан 202. О поднетој пријави дисциплински тужилац обавештава пријављеног адвоката уз достављање пријаве и приложених доказа са позивом да се у року осам дана од дана пријема, о пријави изјасни. Уколико се пријављени адвокат не изјасни о наводима из дисциплинске пријаве у остављеном року, Дисциплински тужилац ће одлучити о пријави без изјашњења на основу расположивих доказа. Дисциплински поступак се сматра покренутим достављањем дисциплинске пријаве пријављеном адвокату на изјашњење. Члан 203. Пријављени адвокат у дисциплинском поступку може се бранити сам, а може ангажовати браниоца. Пријављени адвокат може имати само једног браниоца. Бранилац може бити само адвокат уписан у Именик адвоката Адвокатске коморе Србије. Члан 204. У току дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац може тражити додатна објашњења и доказе од подносиоца пријаве или других државних органа, физичких и правних лица. У случају да се подносилац пријаве не изјасни или не достави тражене податке, у остављеном року, Дисциплински тужилац ће донети одлуку о дисциплинској пријави на основу расположивих доказа. Члан 205. По приспећу изјашњења пријављеног адвоката, односно доставе додатних објашњења и доказа од подносиоца пријаве, дисциплински тужилац одлучује решењем да ли ће подићи оптужницу или одбацити пријаву. Члан 206. Ако Дисциплински тужилац одбаци пријаву, подносилац пријаве не може преузети гоњење пред Дисциплинским судом адвокатске коморе, али може у року од осам дана од пријема решења о одбачају пријаве уложити приговор Дисциплинском тужиоцу Адвокатске коморе Србије. Члан 207. Подигнуту оптужницу са свим доказима Дисциплински тужилац доставља Дисциплинском суду. Моментом достављања оптужнице Дисциплинском суду, оптужница је ступила на правну снагу. Члан 208. Председник Дисциплинског суда у року од осам дана од пријема дисциплинске оптужнице одређује трочлано веће које ће одлучивати по поднетој оптужници. Члан 209. Дисциплинско веће, по правилу, у року од осам дана уз позив за дисциплински претрес оптуженом адвокату доставља оптужницу. Против подигнуте оптужнице оптужени адвокат нема право на приговор. Члан 210. Све доставе првостепеног и другостепеног Дисциплинског тужиоца и Дисциплинског суда достављају се пријављеном, односно оптуженом адвокату преко седишта адвокатске канцеларије уписане у Именик адвоката, препорученом поштом уз повратницу. У случају да достава не успе, иста ће се још једном поновити, а ако и друга достава не успе, следећа ће се извршити преко огласне табле адвокатске коморе пред чијим дисциплинским органом се поступак води. Протеком осмог дана од дана истицања на огласној табли достава се сматра уредно извршеном. Уколико пријављени, односно оптужени адвокат ангажује браниоца сва писмена у дисциплинском поступку се достављају и браниоцу, по правилима достављања из става 1. овог члана. Рокови за жалбу рачунају се од дана достављања оптуженом, а ако има браниоца од дана када је извршена прва достава. Члан 211. Дисциплински претрес се може одржати у одсутности уредно позваног оптуженог адвоката и његовог браниоца који свој изостанак нису оправдали. Члан 212. Дисциплински претреси одржавају се у седишту адвокатске коморе. Члан 213. Након спроведеног дисциплинског претреса, веће Дисциплинског суда доноси пресуду, којом се оптужени адвокат: 1. оглашава кривим, 2. ослобађа од оптужбе, ако се утврди да повреда које је предмет оптужбе не представља лакшу, односно тежу повреду дужности и угледа адвокатуре, или ако постоје околности које искључују дисциплинску одговорност, или ако нема доказа да је оптужени адвокат повреду извршио, или се утврди да дело није учинио, 3. којом се оптужба одбија ако дисциплински тужилац одустане од оптужнице или ако се утврди да је наступила застарелост дисциплинског гоњења. Члан 214. У пресуди којом се окривљени адвокат оглашава кривим, веће Дисциплинског суда наводи: 1. повреду за које се оглашава кривим, те чињенице и околности које чине лакшу или тежу повреду угледа и дужности адвоката; 2. дисциплинску меру која је оптуженом адвокату изречена; 3. одлуку о трошковима поступка. Приликом одмеравања и изрицања дисциплинске мере Дисциплински суд узима у обзир степен утврђене одговорности, тежину последица повреде дужности и угледа адвокатуре, субјективне и објективне околности под којима је повреда извршена, насталу штету, побуде, ранију кажњаваност за дисциплинске преступе и материјалне прилике учиниоца. Члан 215. Одлуком дисциплинског суда одлучује се и о трошковима поступка, које је оптужени адвокат дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Трошкови дисциплинског поступа утврђује се у складу са мерилима из одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Члан 216. У дисциплинском поступку не може се одлучивати о захтеву за накнаду штете настале извршењем дисциплинске повреде. Члан 217. Писмени отправак пресуде доставља се оптуженом адвокату, његовом браниоцу и дисциплинском тужиоцу у року од 30 дана од дана закључења дисциплинског претреса. 9.3. Жалба против првостепене пресуде Члан 218. Против пресуде Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије оптужени адвокат, његов бранилац и дисциплински тужилац могу изјавити жалбу у року од осам дана код поступака лакше повреде дужности и угледа адвоката, односно у року од 15 дана код поступака за теже повреде дужности и угледа адвоката од дана пријема одлуке. Рок за жалбу рачуна се од дана достављања оптуженом, а ако има браниоца од дана када је извршена прва достава. Примерак жалбе доставља се противној странци, која може дати одговор у року од три дана код поступака за лакше поведе дужности и угледа адвоката, односно у року од осам дана код поступака за теже повреде дужности и угледа адвоката. 9.4. Другостепени поступак Члан 219. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије одлучује у седници већа од три члана по правилу у року од 60 дана од пријема списа Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Члан 220. Дисциплински претрес Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије одржава се у седишту Адвокатске коморе Србије. Члан 221. Недолазак оптуженог адвоката, његовог браниоца или дисциплинског тужиоца не спречава веће Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије да одржи седницу већа и донесе одлуку по поднетој жалби. Члан 222. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије може потврдити, преиначити или укинути пресуду Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Члан 223. Дисциплинско веће Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије дужно је урадити писмени отправак одлуке у року од 30 дана од дана одржавања седнице већа. Члан 224. Одлука Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије доставља се странкама преко дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије који је поступао у првом степену, као и подносиоцу дисциплинске пријаве. Члан 225. Правоснажно изречене дисциплинске мере уносе се у евиденцију дисциплинских мера, а примерак одлуке се одлаже у досије осуђеног адвоката. 9.5. Спајање и раздвајање поступка Члан 226. Дисциплински тужилац после подигнуте оптужнице може ставити предлог за спајање или раздвајање поступка. Дисциплински тужилац предлог из става 1. овог члана може поднети најкасније осам дана пре заказаног претреса Дисциплинском суду адвокатске коморе пред којом је покренут дисциплински поступак. О поднетом предлогу одлучује председник првостепеног Дисциплинског суда. Против одлуке председника првостепеног Дисциплинског суда подносилац предлога нема право жалбе. Члан 227. У току трајања дисциплинског претреса одлуку о спајању и раздвајању дисциплинског поступка доноси Веће Дисциплинског суда које поступа у првом степену. 9.6. Изузеће Члан 228. У току трајања дисциплинског поступка може се поднети захтев за изузеће. Захтев за изузеће мора бити образложен. О захтеву за изузеће заменика председника и судија првостепеног Дисциплинског суда одлучује председник Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. О захтеву за изузеће председника првостепеног дисциплинског суда одлучује председник Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије. Захтеви за изузеће председника, заменика председника и судија Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије могу се истаћи, након достављања жалбе већу другостепеног Дисциплинског суда, а најкасније три дана пре одржавања седнице другостепеног суда. Захтев за изузеће дисциплинског тужиоца и његових заменика није дозвољен. 9.7. Ток поступка Члан 229. Дисциплински поступак је хитан. Члан 230. У случају одлагања главног претреса и у случају промене једног или више чланова већа изведени докази се неће поново изводити, већ ће се записници о изведеним доказима прочитати, осим ако веће другачије не одлучи. Члан 231. Председник већа одржава ред током главног претреса и овлашћен је да у случају нарушавања реда удаљи са главног претреса лице које нарушава ред. Члан 232. Одредбе Законика о кривичном поступку сходно се примењују на дисциплински поступак, на све оно што није уређено Законом о адвокатури и овим статутом. 9.8. Извршење дисциплинских одлука Члан 233. Председник Дисциплинског суда доставља дисциплинску пресуду Управном одбору адвокатске коморе у чији је Именик адвокат уписан, у року од осам дана по коначности пресуде Дисциплинског суда адвокатске коморе, ради спровођења извршења. Члан 234. Коначну пресуду Дисциплинског суда којом је изречена дисцпилинска мера брисања из Именика адвоката извршава Управни одбор оне адвокатске коморе у чији је Именик осуђени адвокат уписан, по хитном поступку и по службеној дужности. Члан 235. Управни одбор надлежне адвокатске коморе, на првој седници по пријему коначне пресуде Дисциплинског суда, извршава пресуду дисциплинског суда којом је изречена дисциплинска мера брисања из Именика адвоката, доношењем решења о престанку права на бављење адвокатуром у смислу одредбе члана 83. став 1. тачка 4. Закона о адвокатури. Члан 236. Управни одбор надлежне адвокатске коморе ће коначну пресуду дисциплинског суда којом је изречена новчана казна са одређеним роком ради извршења – уплате изречене новчане казне и трошкова поступка, по истеку рока за извршење обавезе, извршити подношењем предлога надлежном суду ради извршења – наплатом изречене новчане казне и досуђених трошкова поступка. Члан 237. Против решења Управног одбора надлежне адвокатске коморе, којом се утврђује престанак права на бављење адвокатуром, донетим на основу коначне пресуде Дисциплинског суда одговорни адвокат има право жалбе Управном одбору Адвокатске коморе Србије у року од три дана и то ако: – пресуда Дисциплинског суда није коначна, – ако је наступила апсолутна застарелост извршења. Управни одбор Адвокатске коморе Србије дужан је да одлуку по поднетој жалби донесе на првој заказаној седници, по хитном поступку. Члан 238. По правноснажности решења о брисању из Именика адвоката, односно изреченој новчаној казни изречена дисциплинска мера уноси се у досије осуђеног адвоката. 9.9. Повреде дужности и угледа адвоката Члан 239. Повреде дужности адвоката могу бити теже и лакше. Члан 240. Лакше повреде дужности и угледа адвокатуре су нарушавање дужности и угледа адвокатуре мањег значаја. Лакше повреде дужности адвоката су: 1. ако лакше повреди законске обавезе према адвокатском приправнику; 2. ако лакше повреди Кодекс професионалне етике адвоката. Члан 241. Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописаних законом, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. Теже повреде дужности адвоката су: 1. очигледно несавестан рад у адвокатури; 2. пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан да одбије пружање правне помоћи; 3. бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре; Брисана је ранија тачка 4. (види одељак VIII Одлуке - 78/2012-10) 4.* тражење накнаде веће од накнаде прописане тарифом; 5.* одбијање издавања странци, на захтев странке, обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове; 6.* заступање код судова, државних органа и других организација противно закону, овом статуту и Кодексу професионалне етике адвоката; 7.* несавесно заступање; 8.* невраћање, на захтев, странке списа и докумената; 9.* неизвршење и непоступање одлука органа коморе; 10.* непоступање по захтеву органа коморе; 11.* одговорност органа и носилаца функција за законитост рада органи и/или носиоци функција адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије који својим поступањем, иступима у јавности износе нетачне информације или крше Кодекс професионалне етике адвоката или нарушавају углед и положај адвокатуре; 12. ако узастопно, неоправдано, изостане са две седница органа адвокатске коморе у који је изабран или органа Адвокатске коморе Србије;* 13.* поступање адвоката који је члан политичке странке или њеног органа на штету адвокатуре или којом се угрожава њена самосталности и независности; 14.* недолично понашање према другом адвокату, адвокатском приправнику, противној или својој странци, суду, сведоку, вештаку, судском тумачу или учеснику у поступку који има својство службеног лица; 15.* недостојно понашање у јавним активностима и у приватном животу када је доступан увиду и оцени јавности, којима се наноси штета угледу адвокатуре; 16.* давање нетачних података којима се органи коморе доводе у заблуду при доношењу одлука; 17.* несавесно вршење послова привременог заменика, или преузиматеља адвокатске канцеларије; 18.* несавесно вођење послова и губитак документације странке; 19.* задржавање новца наплаћеног за рачун странке; 20.* куповина на јавној продаји на којој заступа странку, ствари које су изложене продаји за свој рачун или рачун другог лица; 21.* повреда права адвокатског приправника на пракси у адвокатској канцеларији; 22.* омогућавање рада адвокатском приправнику без надзора; 23.* стављање печата канцеларије на туђе поднеске; 24.* неизвршавање материјалних обавеза према комори; 25.* давање изјава у јавности и иступање у јавности срачунато на рекламирање и истицање своје личности; 26.* истовремено заступање интереса две странке у поступку када су им интереси супротни; 27.* злоупотреба поверења странке коју заступа; 28.* нелојално преузимање странке од других адвоката; Брисана је ранија тачка 30. (види одељак VIII Одлуке - 78/2012-10) 29.* бављење пословима који не спадају у послове адвокатуре, осим Законом о адвокатури дозвољених; 30.* неоправдано одбијање пружања правне помоћи; 31.* заступање пред судовима или другим органима који воде поступак без важеће адвокатске легитимације; 32.* заступање пред надлежним правосудним или државним органом под дејством алкохола или наркотика; 33.* прекомерно уговарање награде или накнаде трошкова противно одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката или тражење награде од странке коју је дужан да заступа бесплатно; 34.* одавање адвокатске или друге пословне тајне; 35.* фалсификовање записника или друге документације; 36.* обављање адвокатуре на непосредан или посредан начин за време привременог одсуства или привремене забране бављења адвокатуром; 37.* прибављање клијентеле преко посредника; 38.* држање филијале адвокатске канцеларије; 39.* необавештавање адвокатске коморе о прекиду или обустави свог рада у року од 30 дана од дана наступања промене; Брисана је ранија тачка 42. (види одељак VIII Одлуке - 78/2012-10) 40.* уколико председник и потпредседник или било ко од чланова Управног одбора, онемогући сазивање скупштине; 41.* ако чланови једног органа онемогућавају рад другог органа; 42.* тежа повреда Кодекса професионалне етике адвоката; 43.* непријављивање промене седишта адвокатске канцеларије; 44.* ако адвокат или члан адвокатског ортачког друштва се бави адвокатуром током привремене забране бављења или привременог престанка права на бављење адвокатуром. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 242. За лакше повреде дужности и угледа адвокатуре може се изрећи опомена или новчана казна, а за теже повреде може се изрећи новчана казна или мера брисања из именика адвоката. 10. Неспојиви послови Члан 243. Aдвoкaт нe смe да се бaви пoслoвимa кojи су нeспojиви сa углeдoм и нeзaвиснoшћу aдвoкaтурe. Адвокат не може имати другу регистровану самосталну делатност. Aдвoкaт нeма право да зaснива рaдни oднoс, осим у адвокатском ортачком друштву, да буде статутарни заступник, директор или председник управног одбора у правном лицу осим у спортским, културним и непрофитним организацијама под условом да обављање те функције не доводи до сукоба интереса*, члан или председник извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста или лице које има утврђену забрану конкуренције. Неспојиви послови са угледом и независношћу адвокатуре су и послови посредовања у промету роба и услуга, стечајног управника, ликвидационог управника, судског вештака, судије, јавног тужиоца, јавног правобраниоца, јавног бележника, приватног извршитеља, или послови у чијем обављању може доћи до сукоба интереса. *Службени гласник РС, број 78/2012 11. Престанак права на бављење адвокатуром Члан 244. Aдвoкaту прeстaje прaвo на бављење aдвoкaтуром: 1) на лични зaхтeв, oд дaнa који је одредио у захтеву, а у случају да у захтеву зa брисaњe из имeникa aдвoкaтa није одређен дан престанка права бављења адвокатуром или је одређен дан који претходи дану подношења захтева – oд дaнa доношења одлуке о брисању из именика адвоката; 2) у случajу смрти или прoглaшeњa зa умрлoг – дaнoм смрти, oднoснo прoглaшeњa зa умрлoг; 3) у случају пoтпунoг или дeлимичнoг лишeња пoслoвнe спoсoбнoсти – oд дaнa прaвнoснaжнoсти oдлукe надлежног суда; 4) у случају изрицања дисциплинске мeре брисaњa из имeникa aдвoкaтa – oд дaнa кoнaчнoсти oдлукe o брисaњу из именика; 5) у случају изрицања мeре бeзбeднoсти зaбрaнe бaвљeњa aдвoкaтурoм у кривичнoм пoступку – oд дaнa прaвнoснaжнoсти пресуде надлежног суда; 6) у случају осуде зa кривичнo дeлo кoje гa чини нeдoстojним зa бављење aдвoкaтуром – oд дaнa прaвнoснaжнoсти прeсудe надлежног суда; 7) у случају осуде зa кривичнo дeлo нa безусловну кaзну зaтвoрa у трajaњу дужeм oд шeст мeсeци – oд дaнa ступaњa нa издржaвaњe кaзнe, о чему надлежну адвокатску комору обавештава суд надлежан за извршавање кривичних санкција; 8) у случају дa сe нe бaви aдвoкaтурoм нeпрeкиднo дужe oд шeст мeсeци – oд дaнa доношења коначне oдлукe o брисaњу из именика; 9) у случају зaснивања рaдног oднoса вaн aдвoкaтурe, уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управнога одбора у правном лицу осим у спортским, културним и непрофитним организацијама под условом да обављање те функције не доводи до сукоба интереса*, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу – од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора; 10) у случају да не закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности – oд дaнa доношења коначне oдлукe o брисaњу из именика; 11) у случају да адвокату уписаном у Уписник А и Уписник Б именика адвоката, престане својство адвоката или му буде забрањен рад у матичној држави – oд дaнa доношења одлуке надлежног органа матичне државе. Смaтрaћe сe дa сe aдвoкaт нe бaви aдвoкaтурoм нeпрeкиднo дужe oд шeст мeсeци, ако у тoм рoку нису мoглe дa му сe дoстaвe писмена на адресу сeдиштa aдвoкaтскe кaнцeлaриje или aкo у тoм рoку нe извршaвa мaтeриjaлнe oбaвeзe прeмa aдвoкaтскoj кoмoри, што се утврђује одлуком надлежне адвокатске коморе. У случају престанка права на бављење адвокатуром из члана 83. Закона о адвокатури, пре покретања поступка утврђења испуњености услова из члана 83. Закона о адвокатури, надлежни орган адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије дужан је да достави упозорење адвокату о постојању разлога за брисање и укаже на последице. Након коначности одлуке о наступању услова за брисање из именика адвоката, надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 15 дана од дaнa нaступaњa нeкoг oд рaзлoгa зa прeстaнaк прaвa на бављење aдвoкaтуром из стaвa 1. oвoг члaнa, донесе решење о брисању из именика адвоката, спроведе брисaњe из имeникa aдвoкaтa и именује преузиматеља предмета адвокатске канцеларије. Aкo je aдвoкaт прeстao дa сe бaви aдвoкaтурoм нa лични зaхтeв, имa прaвo дa сaм прeдлoжи прeузимaтeљa свoje aдвoкaтскe кaнцeлaриje. Достављање свих писмена спровешће се у складу са одредбом овог статута о достављању писмена у дисциплинском поступку. Oдрeдбe oвoг члaнa схoднo сe примeњуjу и нa aдвoкaтскe припрaвникe. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 245. Решење о брисању из именика адвоката у случајевима из става 1. тач. 1, 2. и 3. претходног члана, доноси председник адвокатске коморе на чијој територији је седиште адвокатске канцеларије адвоката који се брише из именика адвоката. У случају брисања из именика адвоката из разлога прописаних чланом 83. став 1. тач. 4–11. Закона о адвокатури решење о брисању донеће председник адвокатске коморе на чијој је територији седиште адвокатске канцеларије, по коначности одлуке управног одбора надлежне адвокатске коморе према седишту канцеларије да су испуњени услови за брисање из именика адвоката. Против одлуке Управног одбора надлежне адвокатске коморе о испуњености услова за брисање из именика адвоката из става 2. овог члана, дозвољена је жалба Управном одбору Адвокатске коморе Србије у року од 15 дана од дана пријема. Против решења о брисању из именика адвоката из става 2. овог члана дозвољена је посебна жалба Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Члан 246. Решење о брисању адвокатског приправника и адвокатског приправника волонтера из одговарајућег именика адвокатских приправника доноси председник адвокатске коморе на чијој територији је седиште адвокатске канцеларије његовог принципала. У случају брисања из именика адвоката због небављења адвокатуром дуже од шест месеци доноси се и решење о брисању адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера запослених код тог адвоката. Против решења о брисању из именика адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера дозвољена је жалба у року од 15 дана од дана пријема Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Члан 247. По истеку две године од испуњеног услова за полагање правосудног испита, адвокатска комора по службеној дужности доноси решење о брисању адвокатског приправника или адвокатског приправника волонтера из одговарајућег именика адвокатских приправника. Брисана је глава 12 (види одељак XI Одлуке - 78/2012-10) Члан 248. Брисан је (види одељак XI Одлуке - 78/2012-10) Члан 249. Брисан је (види одељак XI Одлуке - 78/2012-10) Члан 250. Брисан је (види одељак XI Одлуке - 78/2012-10) VI. ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВОКАТА Члан 251. Адвокат је дужан: 1) да се стварно и стално бави адвокатуром; 2) да правну помоћ пружа стручно и савесно, у складу са Законом, Статутом Адвокатске коморе Србије, статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан и Кодексом професионалне етике адвоката; 3) да чува адвокатску тајну; 4) дa у прoфeсиoнaлнoм рaду и у привaтнoм живoту кojи je дoступaн jaвнoсти чувa углeд aдвoкaтурe. Члан 252. Aдвoкaт имa прaвo дa се адвокатуром бави нa цeлoj тeритoриjи Републике Србије. Адвокат има право да се адвокатуром бави и на територији стране државе, у складу са потврђеним међународним уговорима и прописима те државе о праву на рад страних адвоката. Члан 253. Адвокат је дужан да стално стиче и усавршава знања и вештине потребне за стручно, независно, самостално, делотворно и етично обављање адвокатске службе, у складу са програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора Србије. Aдвoкaт који има aдвoкaтскoг припрaвника дужан је да му oбeзбeди одговарајуће услoвe зa рaд и oбуку у склaду сa сврхoм припрaвничкe прaксe, да спроводи план и програм обуке и да надзире његов рад и стручно усавршавање. Члан 254. Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити пружање правне помоћи, осим у случајевима предвиђеним Законом о адвокатури, овим статутом и Кодексом професионалне етике адвоката. Адвокат не може одбити пружање правне помоћи ако га као заступника или браниоца у складу са законом постави суд, други државни орган или адвокатска комора, осим ако постоје разлози предвиђени Законом о адвокатури, овим статутом и Кодексом професионалне етике адвоката због којих је дужан да одбије заступање. Члан 255. Aдвoкaт je дужaн дa oдбиje пружaњe прaвнe пoмoћи: 1) aкo je у истoj прaвнoj ствaри зaступao супрoтну стрaнку; 2) aкo je биo aдвoкaтски припрaвник у aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи у кojoj сe у истој правној ствари зaступa или je зaступaнa супрoтнa стрaнкa; 3) aкo je члaн или je биo члaн зajeдничкe aдвoкaтскe кaнцeлaриje или aдвoкaтскoг oртaчкoг друштвa, у кojимa сe у истoj прaвнoj ствaри зaступa или je зaступaнa супрoтнa стрaнкa; 4) aкo je у истoj прaвнoj ствaри пoступao кao носилац правосудне функције или службeнo лицe у држaвнoм oргaну, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе; 5) aкo су интeрeси стрaнкe кoja трaжи прaвну пoмoћ у супрoтнoсти сa њeгoвим интeрeсимa или интeрeсимa њeгoвих блиских срoдникa, сaрaдникa или других странака, а што се прописује статутом адвокатске коморе и кодексом; 6) ако постоје оправдани разлози предвиђени Кодексом професионалне етике адвоката; 7) у другим случajeвимa утврђeним зaкoнoм, стaтутoм адвокатске коморе и кoдeксoм. Члан 256. Адвокат је дужан да, у складу са Законом о адвокатури, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката, чува као професионалну тајну и да се стара да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, о свему што му је странка или његов овлашћени представник поверио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена. Обавеза чувања адвокатске тајне је гарантовано људско право странке. Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези са адвокатском тајном ближе се уређују Кодексом професионалне етике адвоката. Члан 257. Aдвoкaтa мoжe зaмeнити aдвoкaтски припрaвник зaпoслeн у њeгoвoj кaнцeлaриjи или други aдвoкaт непосредно или посредством свог адвокатског приправника, у складу са законом. Зa прoпустe aдвoкaтскoг припрaвникa oдгoвара aдвoкaт кoд кoгa je aдвoкaтски припрaвник зaпoслeн. Члан 258. Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу са Тарифом, коју доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Обрачун о награди и накнади трошкова адвоката представља веродостојну исправу у извршном поступку. Члан 259. Забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва. Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују Кодексом професионалне етике адвоката. Члан 260. Адвокат има право да бира и да буде биран у органе Адвокатске коморе Србије и органе адвокатске коморе у саставу ове Коморе чији је члан у складу са њиховим статутима. Адвокат има право да, у складу са овим статутом, учествује у раду органа Адвокатске коморе Србије и адвокатске комора у саставу Адвокатске коморе Србије чији је члан у складу са њиховим статутима и другим актима коморе. Члан 261. Адвокат је дужан да уредно плаћа чланарину и испуњава друге материјалне обавезе прописане одлукама органа адвокатске коморе. Члан 262. Адвокат је дужан да стави свој потпис и печат на сваку исправу, поднесак и допис који је саставио. Члан 263. Адвокат је дужан да на згради у којој се налази адвoкaтска кaнцeлaриjа имa истaкнуту тaблу кoja сaдржи нaзив: „Адвoкaт” и имe и прeзимe aдвoкaтa. Адвокат – страни држављанин на табли истиче назив професије и на језику матичне државе. Члан 264. Aдвoкaт имa пeчaт кojи сaдржи нaзив: „aдвoкaт”, имe и прeзимe aдвoкaтa и aдрeсу седишта aдвoкaтскe кaнцeлaриje. Члан 265. Адвокат може да има само једно седиште канцеларију. Aдвoкaт мoжe пружaти прaвну пoмoћ сaмo у свojoj aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи, осим када заступа на расправама, претресима, увиђајима, реконструкцијама, преговорима или на закључењу правних послова или на другим местима када то природа посла захтева. Изузетно, због посебних околности случаја и природе правне помоћи, адвoкaт мoжe пружити прaвну пoмoћ и у стaну или пoслoвнoj прoстoриjи странке. Aдвoкaт је дужан да пријави прoмeну сeдишта свoje aдвoкaтскe кaнцeлaриje на територији исте адвокатске коморе, надлежној aдвoкaтскoj кoмoри, у рoку oд 15 дaнa oд дaнa прoмeнe сeдиштa. У адвокатској канцеларији, не може да се обавља било каква друга делатност осим послова судског тумача. Члан 266. Адвокатска канцеларија по свом изгледу и уређењу мора бити у складу са значајем и угледом адвокатуре и условима неопходним за чување адвокатске тајне. Разговор са странком је поверљивог карактера и њему могу присуствовати адвокат, странка, адвокатски приправник или лице запослено у адвокатској канцеларији и лице са чијим се присуством сагласи странка. Адвокат је дужан да списе води уредно и тачно, да их чува на начин који обезбеђује поштовање адвокатске тајне. Изглед адвокатске табле, адвокатске канцеларије, као и неопходни технички услови за обављање адвокатске службе биће уређени посебним правилником. Члан 267. По престанку заступања адвокат је дужан да, на захтев странке, истој преда све списе и исправе из њеног предмета. Члан 268. Адвокат је дужан да чува списе и исправе странке у складу са Правилником о чувању архивске грађе у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима и Листом категорија регистратурског материјала у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима. VII. ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВOКАТСКИХ ПРИПРАВНИКА Члан 269. Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничке вежбе и планом и програмом приправничке обуке који доноси Адвокатска комора Србије. Зa врeмe припрaвничкe вежбе aдвoкaтски припрaвник имa прaвo нa зaрaду и oстaлa прaвa из рaднoг oднoсa, у складу са зaкoнoм и угoвoрoм о раду. Члaн 270. Aдвoкaтски припрaвник je дужaн дa рaди пo упутствимa и у oквиру oвлaшћeњa дoбиjeних oд aдвoкaтa кoд кoгa je нa припрaвничкoj вежби, oсим aкo су oвa супрoтнa Устaву, зaкoну, стaтуту адвокатске коморе и Кoдeксу професионалне етике адвоката. Прeд држaвним oргaнoм или другим лицeм, aдвoкaтски припрaвник мoжe дa зaмeњуje сaмo aдвoкaтa кoд кoгa je нa припрaвничкoj вежби, кaкo у случajу кaдa тaj aдвoкaт зaступa, тaкo и у случajу кaдa тaj aдвoкaт зaмeњуje другoг aдвoкaтa, у складу са законом. Када један aдвoкaт замењује другог адвоката посредством свог приправника, адвокатски приправник је дужан да, под условима из става 1. овог члана, поступа по налозима замењиваног адвоката. Aдвoкaтски припрaвник нe мoжe сaмoстaлнo да се бави пoслoвима aдвoкaтурe. Нa aдвoкaтскoг припрaвникa сходно се примењују oдрeдбe Зaкoнa о адвокатури, овог статута и Кодекса професионалне етике адвоката o дужнoстимa и дисциплинскoj oдгoвoрнoсти aдвoкaтa. Члaн 271. Адвокатском приправнику престаје статус приправника, ако ни после две године од стицања права на полагање правосудног испита, не положи правосудни испит. Након положеног правосудног испита приправнички стаж може трајати најдуже још годину дана, али не дуже од рока из става 1. овог члана. Пo истeку рoкa из ст. 1. и 2. овог члaнa надлежна адвокатска комора доноси решење о брисању из именика aдвoкaтских припрaвникa, по службеној дужности. Члан 272. На адвокатске приправнике волонтере сходно се примењују одредбе Закона о адвокатури, овог статута и Кодекса професионалне етике адвоката о адвокатским приправницима, као и посебни прописи о волонтерском раду. Зa врeмe припрaвничког стажа, aдвoкaтски припрaвник волонтер нема права из члана 59. став 2. Закона о адвокатури. VIII. ОСИГУРАЊЕ ОД ПРОФЕСИОНАЛНОГ РИЗИКА Члан 273. Управни одбор Адвокатске коморе Србије за сваку годину утврђује годишњу висину минималне суме за закључење уговора о обавезном осигурању од професионалне одговорности код организације регистроване за ову врсту осигурања, најкасније до 30. октобра текуће године за наредну годину. Члан 274. Адвокатска комора Србије и адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије могу да закључити уговор о колективном осигурању од професионалне одговорности за оне адвокате који се за то определе. Адвокати који се определе за закључивање уговора о колективном осигурању од професионалне одговорности дужни су да најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, доставе писмене изјаве Адвокатској комори Србије о сагласности и овлашћење Адвокатској комори Србије да може у њихово име и за њихов рачун да закључи уговор о колективном осигурању. Уколико адвокат не достави изјаву и овлашћење из претходног става овог члана у остављеном року, сматраће се да се определио за закључење уговора о индивидуалном обавезном осигурању од професионалне одговорности и дужан је да најкасније до 17. маја наредне године достави доказ о закљученом уговору о обавезном осигурању од професионалне одговорности према минимално прописаним условима из одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Уговор о колективном осигурању адвоката закључује се на период од годину дана и осигурани период почиње сваког 17. маја, почев од 17. маја 2012. као дана почетка примене одредбе члана 37. Закона о адвокатури о обавезном осигурању адвоката од професионалне одговорности. Уколико се адвокат определи за закључење уговора о колективном осигурању од професионалне одговорности адвоката, исти мора уплатити на пословни рачун Адвокатске коморе Србије сваке године износ годишње премије осигурања једнократно, пре него што Адвокатска комора Србије закључи уговор са осигуравајућом кућом о колективном осигурању адвоката. У случају да адвокат који се определио за закључење уговора о индивидуалном обавезном осигурању од професионалне одговорности не достави доказ о томе до 17. маја 2012. односно 17. маја наредне године, том адвокату престаје право на бављење адвокатуром. Члан 275. Ако су сви чланови адвокатског ортачког друштва закључили уговор о индивидуалном осигурању од професионалне одговорности, има се сматрати да је адвокатско ортачко друштво испунило услов из члана 48. став 1. Закона о адвокатури. О осигурању свих чланова адвокатског ортачког друштва, адвокатско ортачко друштво је дужно да доставе писмену изјаву Адвокатској комори Србије о сагласности и овлашћење Адвокатској комори Србије да може у њихово име и за њихов рачун да закључи уговор о колективном осигурању, најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину. Уколико адвокатско ортачко друштво не достави изјаву и овлашћење из претходног става овог члана у остављеном року, сматраће се да се определило за закључење уговора о индивидуалном обавезном осигурању од професионалне одговорности и дужно је да најкасније до 17. маја 2012. и до 17. маја сваке наредне године достави доказ о закљученом уговору о обавезном осигурању од професионалне одговорности према минимално прописаним условима из одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Члан 276. Адвокати и адвокатска ортачка друштва могу да имају и додатно осигурање од професионалне одговорности. Члан 277. Уколико адвокат има неизмирене материјалне обавезе према адвокатској комори, не може закључити уговор о осигурању од професионалне одговорности преко колективне полисе осигурања. Члан 278. Адвокат – страни држављанин који уписан или који је поднео захтев у упис у именик адвоката – страних држављана Уписник А или Уписник Б мора закључити уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији, уколико полиса о осигурању у матичној држави не покрива евентуалне штете у обављању адвокатуре на територији Републике Србије. Доказ о осигурању од професионалне одговорности адвокат – страни држављанин мора достављати сваке пословне године. Адвокат – страни држављанин не може бити осигуран полисом о колективном осигурању адвоката држављана Републике Србије. У случају да адвокат – страни држављанин не испуњава обавезе у погледу осигурања од професионалне одговорности адвоката, на њега се примењују одредбе Закона о адвокатури и овог статута о престанку права на бављење адвокатуром. IX. КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА Члан 279. Кодекс професионалне етике адвоката је скуп правила о дужностима и правима адвоката, заснованих на посебној врсти и високом степену њихове професионалне и моралне одговорности у пружању правне помоћи физичким и правним лицима. Кодекс професионалне етике адвоката се односи на адвокате и, на одговарајући начин, на адвокатске приправнике уписане у именике адвоката и именике адвокатских приправника адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и у Именик адвокатских ортачких друштава Адвокатске коморе Србије. Непознавање Статута Адвокатске коморе Србије и статута адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у чији је именик адвокат, односно адвокатски приправник уписан и Кодекс професионалне етике адвоката не оправдава. Када адвокатску делатност обавља у иностранству, адвокат треба да уважава и међународна начела етике и начела етике и сталешког права адвоката земље у којој делује. Адвокатска комора Србије прописује да ли повреда Кодекса професионалне етика адвоката има за последицу дисциплинску одговорност адвоката и утврђује поступак за утврђивање дисциплинске одговорности и надзире, а адвокатске коморе у њеном саставу надзиру поштовање Кодекса професионале етика адвоката и спроводе дисциплински поступак. Уколико за одређени случај не постоји правило са директним значењем, Кодекс професионалне етике адвоката, треба тумачити служећи се аналогијом, или по циљу и смислу његових општих правила. Кодекс професионалне етике адвоката доноси Скупштина Адвокатске коморе Србије. X. ТАРИФА О НАГРАДАМА И НАКНАДАМА ТРОШКОВА ЗА РАД АДВОКАТА Члан 280. Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката одређује се награда за пружање правне помоћи од стране адвоката, као и накнада трошкова које адвокат има приликом пружања те помоћи (дневнице, путни трошкови, одсуство из канцеларије и др.). Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Висина награде за рад адвоката утврђује се у зависности од врсте поступка, предузете радње, вредности спора или висине запрећене казне. Висину награде за одбране по службеној дужности у кривичном и преткривичном поступку, утврђује се актом који доноси министар надлежан за послове правосуђа, у складу са законом. Адвокат је дужан да клијенту изда обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове. Обрачун о награди и накнади трошкова адвоката представља веродостојну исправу у извршном поступку. XI. АДВОКАТСКА АКАДЕМИЈА 1. Оснивање и циљеви Члан 281. Управни одбор Адвокатске коморе Србије доноси одлуку о оснивању Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије у складу са Законом о адвокатури и овим статутом. Овим статутом се уређује статус, задаци, циљеви, делaтност, органи, организација, начин финансирања, средства и услови рада Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије. Циљеви и задаци оснивања Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије су организација и спровођење адвокатског испита, стална стручна обука адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима, специјализација адвоката и усавршавање теоријских и практичних знања и вештина потребних за стручну, независну, самосталну, делотворну и етичну адвокатуру. 2. Послови Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије Члан 282. Адвокатска академија: 1) предлаже* програм сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката; 2) предлаже* програм опште и посебне обуке адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима; 3) утврђује стратешко планирање и доноси основни план и јединствене стандарде рада за спровођење програма из тач. 1. овог става; 4) доноси посебне планове за спровођење програма из тач. 1. овог става; 5) организује и спроводи сталну општу, посебну и специјализовану обуку из тач. 1) овог става; 6) усклађује рад академија адвокатских комора у саставу Коморе; 7) утврђује мерила за стицање звања ментора и предавача; 8) даје мишљење о именовању и разрешењу предавача и ментора;** 9) предлаже доношење одлуке о накнадама у вези са радом академије;** 10) успоставља и одржава сарадњу са домаћим и страним установама, организацијама и удружењима исте или сродне делатности; 11) издаје стручну литературу, приручнике друге публикације; 12) обавља издавачко аналитичке послове и сарађује са научним установама; 13) систематски прикупља податке који су од значаја за њен рад, а нарочито о спровођењу и резултатима обуке и води документационо информациони центар; 14) прикупља и обрађује судску праксу; 15) обавља и друге послове у складу са циљевима свог оснивања, овим статутом и општим актима Коморе и Адвокатске академије. Адвокатска академија непосредно остварује делатности из става 1. тач. 1–3, 6. и 7. овог члана. Делатности из става 1. тач. 4, 5, 8 – 15. овог члана Адвокатска академија остварује непосредно или посредством академија адвокатских комора у саставу Коморе на подручјима за које су основане. Ментор и предавач именован у адвокатској академији или једној од академија основних у складу са одредбама ст. 2. и 3. овог члана, има то својство у свакој академији у саставу Адвокатске коморе Србије, без поновног посебног именовања.** *Службени гласник РС, број 78/2012 **Службени гласник РС, број 86/2013 3. Организација Члан 283. Циљеве из члана 281. и послове из члана 282. овог статута Адвокатска академија остварује непосредно и посредством академија које оснивају адвокатске коморе у саставу Коморе. Академију може основати свака адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије. Академију могу заједнички основати две или више адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије. 4. Органи Члан 284. Органи Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије су Програмски савет и Декан. У органе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије може бити изабран адвокат који испуњава један од следећих услова: – најмање 15 година праксе у адвокатури, или – који има академско звање доктора наука. 5. Програмски савет Члан 285. Програмски савет је стручни орган Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије. Чланове Програмског савета чине Декан, по положају, и по један представник сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Мандат чланова Програмског савета траје четири године и може се једном поновити. Програмски савет: 1) предлаже програме сталне, посебне и специјалистичке обуке; 2) предлаже програме специјалистичког испита; 3) упућује општи или појединачни позив за пријављивање кандидата за предаваче и менторе;* 4) даје мишљење о именовању и разрешењу предавача и ментора;* 5) именује и разрешава чланове комисије за специјализацију адвоката;* 6) именује и разрешава руководиоце катедри и њихове заменике;* 7) у сарадњи са деканом стара се о спровођењу програма и плана рада академије;* 8) овлашћује свог члана да замењује декана, у случају спречености декана да сам одреди свог заменика;* 9)* бира из реда својих чланова председника Програмског савета; 10)* доноси пословник о свом раду; 11)* обавља и друге послове у складу са Статутом и општим актима Адвокатске коморе Србије и Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије. *Службени гласник РС, број 86/2013 6. Декан Члан 286. Декан је извршни орган Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије. Мандат Декана траје четири године и може се једном поновити. Декан: 1) представља Адвокатску академију; 2) извршава одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије; 3) координира и организује рад Адвокатске академије; 4) учествује у раду Програмског савета; 5) подноси Управном одбору Адвокатске коморе Србије редовне месечне и годишње извештаје о свом раду и раду Адвокатске академије и одељења ове Академије; 6) обавља и друге послове у складу са Статутом и општим актима Адвокатске коморе Србије и Адвокатске академије. Декана у његовом одсуству замењује члан Програмског савета кога он овласти. 7. Средства и услови за рад Члан 287. Средства за рад Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије обезбеђују се из средстава Адвокатске коморе Србије. Услове за рад Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије обезбеђује Адвокатска комора Србије. XII. АДВОКАТСКИ ИСПИТ Члан 288. Полагање адвокатског испита је обавезно за све кандидате пре подношења захтева за упис у именик адвоката. Адвокатски испит се састоји из провере знања Закона о адвокатури, Кодекса професионалне етике адвоката, Статута Адвокатске коморе Србије, адвокатске тарифе, као и познавање међународних прописа који се односе на адвокатску професију. Кандидат који није положио адвокатски испит стиче право на поновно полагање по протеку рока од 60 дана од неуспелог полагања. Програм адвокатског испита утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Члан 289. Управни одбор Адвокатске коморе Србије и управни одбори адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије образује Комисију за полагање адвокатског испита и именује председника и чланове Комисије. Комисија за полагање адвокатског испита састоји се од председника и по два члана. Председник и чланови Комисије имају своје заменике. За председника и члана Комисије за полагање адвокатског испита може бити именован адвокат који испуњава следеће услове: 1) најмање 15 година непрекидног стажа у адвокатури пре именовања, 2) да је пре именовања најмање 1 мандат радио у органима Адвокатске коморе Србије или адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, 3) да није дисциплински кажњаван 10 година које претходе именовању, 4) да није кривично осуђиван за кривично дело које би га чинило недостојним за бављење адвокатуром, 5) да није члан органа политичке странке. Члан 290. Начин рада и одлучивања Комисије за полагање адвокатског испита уређује се посебним Правилником. Члан 291. Начин полагања адвокатског испита, оцењивање кандидата и изглед уверења о положеном адвокатском испита уређује се посебним Правилником. Кандидати адвокатски испит полажу пред испитном комисијом која се састоји од три члана. * Уверење о положеном адвокатском испиту издаје надлежна адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије на основу извештаја своје комисије за полагање адвокатског испита. Уверење о положеном адвокатском испиту потписују председник Комисије за полагање адвокатског испита и председник адвокатске коморе пред чијом комисијом је кандидат испит положио. *Службени гласник РС, број 78/2012 Члан 292. Кандидати сносе трошкове полагања адвокатског испита. Висину накнаде за полагање адвокатског испита утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Из средстава накнаде обезбеђују се средства за техничку припрему и организовање испита, рад испитивача и издавање уверења. XIII. АДВОКАТСКА ЛЕГИТИМАЦИЈА И ЛЕГИТИМАЦИЈА АДВОКАТСКОГ ПРИПРАВНИКА 1. Адвокатска легитимација Члан 293. Адвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију. Адвокатска легитимација оверена за текућу годину служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број, дан, месец и годину уписа у именик адвоката, важност адвокатске легитимације, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом Адвокатске коморе Србије. 2. Легитимација адвокатског приправника Члан 294. Адвокатска комора, на дан положене заклетве адвокатског приправника, доноси решење о упису у именик адвокатских приправника и издаје легитимацију адвокатског приправника. Легитимација адвокатског приправника садржи име и презиме адвокатског приправника, његову фотографију, редни број, дан, месец и годину уписа у именик адвокатских приправника, важност легитимације адвокатског приправника, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвокатског приправника предвиђене општим актом Адвокатске коморе Србије. XIV. МАТЕРИЈАЛНО И ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ И АДВОКАТСКИХ КОМОРА У САСТАВУ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ 1. Материјално пословање Члан 295. Адвокатске коморе се самостално финансирају. Средства Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу су непокретности, инвентар и приходи. Члан 296. Материјално пословање Адвокатске коморе Србије врши се на основу годишњег плана прихода и расхода који утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије, најкасније до дана усвајања годишњег рачуна Адвокатске коморе Србије за претходну пословну годину. Материјално пословање адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије врши се на основу годишњег плана прихода и расхода који утврђује Управни одбор сваке од адвокатских коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, најкасније до дана усвајања годишњег рачуна те комора за претходну пословну годину. Члан 297. Извори финансирања Адвокатске коморе Србије су: 1) допринос од дела чланарине које месечно уплаћују адвокатске коморе у њеном саставу, 2) накнада за полагање адвокатског испита, 3) премије осигурања адвоката у случају колективног осигурања адвоката од професионалне одговорности, 4) уписнина за упис у Именик адвокатских ортачких друштава и накнаде, 5) приходи од донација и 6) други приходи. Допринос сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије за финансирање трошкова пословања Адвокатске коморе Србије, утврђује се сразмерно броју адвоката на основу годишњег плана прихода и расхода. Извори финансирања адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије су: 1) уписнина чију висину одређује Управни одбор Адвокатске коморе Србије (65. став 1. тачка 14. Закона), 2) чланарина и други доприноси чију висину утврђују Управни одбори адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије за њихову територију, 3) износи наплаћених новчаних казни у дисциплинском поступку, 4) донације, 5) други приходи. Члан 298. Адвокат је дужан да адвокатској комори плаћа чланарину и друге материјалне обавезе. Одлука адвокатске коморе о висини дуговања по основу чланарине, висине трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према адвокатској комори има својство веродостојне исправе у извршном поступку. Члан 299. Брисан је (види одељак XIV Одлуке - 78/2012-10) Члан 300. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу располажу средствима у складу са Законом и статутима. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу могу средства употребити за: – своје редовне активности, – осигурање адвоката од професионалне одговорности, – прибављање имовине и имовинских права; – чланарину међународним организацијама и Адвокатској комори Србије; – зараде запослених у стручној служби; – помоћ адвокатима и њиховим породицама који су остали без најнужнијих средстава; – хуманитарне сврхе, – друге сврхе у складу са Законом и Статутом. 2. Фондови Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије Члан 301. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу могу оснивати фондове на основу одлуке Скупштине Адвокатске коморе Србије, односно своје скупштине. Фондови послују према правилнику који доноси Скупштина приликом оснивања фонда. Члан 302. Фондови се оснивају из средстава адвокатских комора, накнада адвоката чију висину утврђује Управни одбор, донација, поклона и других средства. О пријему поклона и донација одлучује Управни одбор адвокатске коморе. XV. ОПШТИ АКТИ Члан 303. Општи акти Адвокатске коморе Србије су: 1. Статут, 2. Правилник о именицима, евиденцијама и заштити података о личности, 3. Кодекс професионалне етике адвоката, 4. Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, 5. Правилник о Адвокатској академији са програмом рада, 6. Правилник о адвокатском испиту са програмом испита, критеријумима и поступку избора Комисије за полагање адвокатског испита, 7. Правилник о садржини и изгледу адвокатске легитимације, адвокатског печата, адвокатске табле и о минималним техничким условима и изгледу адвокатске канцеларије, 8. Правилник о чувању архивске грађе у адвокатској канцеларији и адвокатској комори, 9. Пословник о раду Скупштине, 10. Пословник о раду Управног одбора, 11. Правилник о часописима „БРАНИЧ”, „ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН” и другим издањима Адвокатске коморе Србије, 12. Правилник о признањима, 13. Правилник о рачуноводству, 14. Правилник о систематизацији радних места и о раду за стручну службу Адвокатске коморе Србије, 15. Правилник о заштити на раду, заштити од пожара, 16. Пословник о раду Савета. Члан 304. Иницијативу за доношење или измену Статута или другог општег акта може поднети сваки орган Адвокатске коморе Србије, или једна од адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије или 20 представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује о прихватању иницијативе за измену Статута Адвокатске коморе Србије или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Члан 305. Уколико Управни одбор Адвокатске коморе Србије прихвати иницијативу за измену Статута или другог општег акта формираће Комисију која ће урадити текст нацрта Статута или другог општег акта. Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђује нацрт статута или другог општег акта и доставља га на јавну дискусију адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије. Јавна расправа о нацрту из става 2. овог члана траје 30 дана од дана доношења одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије о утврђивању нацрта Статута или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Члан 306. Након завршетка јавне расправе, Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђује предлог Статута или другог општег акта и предлаже председнику Адвокатске коморе Србије да у року одређеним овим Статутом сазове Скупштину ради одлучивања о предлогу за измену Статута или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије приликом утврђивања предлога из става 1. овог члана разматра мишљења, примедбе и предлоге из јавне расправе и даје разлоге због чега није усвојио одређене примедбе и предлоге. Скупштина Адвокатске коморе Србије приликом претреса предлога или измена Статута, а Управни одбор Адвокатске коморе Србије приликом претреса предлога другог општег акта поступа са примедбама и предлозима по процедури прописаној за амандмане. Члан 307. Скупштина Адвокатске коморе Србије одлуку о усвајању предлога Статута или предлога измена и допуна Статута Адвокатске коморе Србије доноси апсолутном већином – 50% плус 1 представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. Статут Адвокатске коморе Србије и његове измене и допуне, Кодекс професионалне етике адвоката и Тарифа о наградама и накнадама за рад адвоката се објављују у „Службеном гласнику Републике Србије” и ступају на снагу осмог дана од дана објављивања, осим ако примена није одложена самим актом. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлуку о усвајању других општих аката доноси већином гласова присутних. Други општи акти Адвокатске коморе Србије објављују се на огласној табли и у публикацијама Адвокатске коморе Србије. XVI. ЈАВНОСТ РАДА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ, ЧАСОПИСИ „БРАНИЧ”, „ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ” И ИНФОРМИСАЊЕ ЧЛАНОВА О РАДУ ОРГАНА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ, БИБЛИОТЕКА И WEBSITE АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ 1. Јавност рада и информисање Члан 308. Јавност рада обезбеђује се одржавањем јавних седница свих органа Адвокатске коморе Србије, обавештавањем о одржавању седница истицањем преко огласних табли у судовима и коморама, достављањем информација и извештаја о раду органа Адвокатске коморе Србије, објављивањем статута и општих аката Адвокатске коморе Србије у „Службеном гласнику Републике Србије”, часопису „Бранич”, часопису „Информативни билтен” и другим публикацијама Адвокатске коморе Србије, огласима путем медија и web презентацијом. Послови који представљају државну, војну, службену или пословну тајну или су од других органа означени као државна тајна, поверљиво, строго поверљиво или интерно, не могу се саопштавати на начин одређен у претходном ставу. Члан 309. Најмање једанпут годишње органи Адвокатске коморе Србије састављају и подносе писмене извештаје о свом раду Скупштини Адвокатске коморе Србије. Члан 310. Обавештавање чланства о одржавању седница органа Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије врши се личном доставом писменим путем, истицањем акта о сазиву на огласној табли, његовим објављивањем у публикацијама Адвокатске коморе Србије и медијима. Обавештење чланства о раду на седници органа Адвокатске коморе Србије, осим са седница дисциплинских органа, врши се достављањем информација и усвојених општих аката адвокатским коморама, објављивањем на огласној табли или преко публикација Адвокатске коморе Србије. Управни одбори Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу су дужни да на пригодан начин редовно објављују извештаје (записнике) са својих седница, као и да обавештавају о другим битним активностима које су од интереса за професију. 2. Часопис и друга издања Адвокатске коморе Србије Члан 311. Адвокатска комора Србије издаје научно-стручни часопис и друге публикације, за потребе адвокатуре и у вези са адвокатуром и њеним функционисањем. Часопис за правну теорију и праксу, Адвокатска комора Србије издаје под називом „Бранич”, на српском језику и штампан ћирилицом. Адвокатска комора Србије издаје часопис „Информативни билтен” у коме објављује информације и извештаје о раду органа Коморе, Статут и општа акта Коморе, као и информације од значаја за рад и положај адвокатуре. Адвокатска комора издаје и сву научно-стручну литературу од значаја за едукацију адвоката и адвокатских приправника на Адвокатској академији. Правилником о часопису и другим издањима, који доноси Управни одбор Коморе, одређује се програмска концепција часописа „Бранич” и избор Главног и одговорног уредника и Уређивачког одбора. Правилником се одређује и издавање других публикација (књига, брошура, билтена и др.) за потребе адвокатуре у вези са остваривањем њене функције. Члан 312. Адвокатске коморе Србије има презентацију на Интернету. 3. Библиотека Члан 313. Адвокатске коморе Србије има библиотеку у којој прикупља и чува стручну литературу. Начин пословања библиотеке уређује се општим актом који доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. XVII. ПРАЗНИЦИ И ПРИЗНАЊА Члан 314. „Дан адвокатуре Србије” је 28. фебруар, као дан доношења првог Закона о јавним правозаступницима из 1862. године. Програм прославе „Дана адвокатуре Србије” утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Члан 315. У знак признања адвокатима за постигнуте изузетне резултате у вршењу адвокатуре за њен развој, као и онима ван адвокатуре који су својим личним доприносом утицали на развој и напредак адвокатуре додељује се Златна плакета Адвокатске коморе Србије за животно дело и* „Плакета Адвокатске коморе Србије”. Поред признања из става 1. овог члана адвокату се може доделити и „Повеља Адвокатске коморе Србије” за његов запажен дугогодишњи рад у адвокатури у органима Адвокатске коморе Србије и за успешно обављање других друштвених послова у оквиру адвокатуре, професионалних удружења и организација. Правилником који доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђују се услови за доделу признања из ст. 1. и 2. овог члана. *Службени гласник РС, број 78/2012 XVIII. СТРУЧНА СЛУЖБА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Члан 316. Служба Адвокатске коморе Србије обавља административно-стручне и помоћне послове. Запослени у служби имају сва права утврђена позитивним прописима и одлукама органа Адвокатске коморе Србије. Радом службе руководи руководилац службе који се бира на основу јавног огласа. Услови за заснивање радног односу у Служби Адвокатске коморе Србије ближе се уређују Правилником о систематизацији радних места и Правилником о раду. XIX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 317. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије донеће своје статуте у наредном року од три месеца од дана ступања на снагу овог статута. Члан 318. Адвокати који даном ступања на снагу овог статута обављају послове који су неспојиви са адвокатуром дужни су да се у року од три месеца од дана ступања на снагу изјасни да ли ће наставити са бављењем адвокатуром. Адвокати који су изабрани за носиоце функција или чланове органа у Адвокатској комори Србије и адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије дужни су да се изјасне у року од шест месеци изјасне коју ће функцију вршити. Члан 319. Ступањем на снагу овог статута престаје примена Статута Адвокатске коморе Србије који усвојен на скупштинама 16. јануара и 25. септембра 1999, 17. новембра 2001, 6. јула 2002, 6. децембра 2003, 13. новембра 2004. и 12. новембра 2005 („Службени гласник Републике Србије” , бр. 43/99, 65/01 и 41/02). Члан 320. Овај статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Скупштина Адвокатске коморе Србије, на основу члана 65. став 1. тачка 12, члана 65. став 2, члана 68. Закона о адвокатури („Службени гласник РС”, број 31/2011) и члана 19. став 1. тачка 1. алинеја 3, чл. 279. и 303. Статута Адвокатске коморе Србије („Службени гласник РС”, број 85/2011), – полазећи од Основних принципа о улози адвоката, усвојених на Осмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела, одржаном у Хавани од 27. августа до 7. септембра 1990. године; – узимајући у обзир Кодекс професионалне етике адвоката Европске уније, усвојен на пленарној седници Савета адвокатских комора Европске уније (ЦЦБЕ) 28. октобра 1988. године, а допуњен на пленарним седницама одржаним 28. новембра 1998. године, 6. децембра 2002. године и 19. маја 2006. године, Препоруку Комитета министара Савета Европе од 25. октобра 2000. године (2000) 21, под називом „Слобода обављања адвокатске професије”, Међународну конвенцију о заштити права одбране, донету и дeпоновану у Адвокатској комори Париза 26. јуна 1987. године, којој је Савез републичких и покрајинских адвокатских комора Југославије, као правни претходник Адвокатске коморе Србије, приступио у Новом Саду 25. марта 1995. године и Принципе понашања у адвокатури, усвојене 28. маја 2011. године од стране Међународне адвокатске коморе (ИБА); – имајући у виду међународне правне стандарде сродних професија, као што су, inter allia, Основна начела о независности судства, усвојена на Седмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела одржаном у Милану од 26. августа до 6. септембра 1985. године, Кодекс минималних стандарда судске независности, донет од стране Међународне уније адвоката у Њу Делхију 1982. године, Универзална декларација о независности судства, усвојена у Монтреалу 1983. године, Бангалорски принципи судијске независности подржани на Генералној скупштини Комисије Уједињених нација за људска права у 2003. години и Упутства о улози тужилаца, усвојена на Осмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела, одржаном у Хавани од 27. августа до 7. септембра 1990. године; – настављајући традицију адвокатуре у данашњој Србији, у којој су се на територији садашње Аутономне покрајине Војводине прве адвокатске канцеларије појавиле средином XVII века, а прва адвокатска комора почела са радом 1. јануара 1875. године, док је у некадашњој Србији правозаступничка пракса отпочела у првој половини XIX века, први Закон о правозаступницима донет 28. фебруара 1862. године, а прво удружење правозаступника основано у августу 1886. године; – сматрајући да је у правила за обављање адвокатске професије неопходно уградити принципе прокламоване Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима, Међународним пактом о грађанским и политичким правима, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и другим међународним актима, као што су принципи о унапређењу и подстицању поштовања људских права и основних слобода, о једнакости пред законом, о праву на помоћ и савет адвоката, о претпоставци невиности, о гаранцијама неопходним за одбрану, о фер и непристрасном суђењу без непотребног одуговлачења; – налазећи да је адвокатура слободна професија и занимање у оквиру јавног поретка, да је адвокат посебан чинилац правосудног система и да је, као заступник и саветодавац у свим правним стварима, осим дужности да штити или остварује интересе клијента, подједнако дужан да својим професионалним и другим јавним деловањем доприноси владавини права, законитости и правичности; – уверена да посебна морална одговорност адвоката произлази из чињенице да делује у домену у којем клијент не познаје прописе, праксу и систем установа и да независно, стручно, савесно и самостално обављање адвокатске професије представља једну од основних гаранција у остваривању, заштити и унапређењу људских слобода и права; – свесна да од начина рада и понашања сваког адвоката понаособ зависе значај и углед адвокатуре у целини, а да адвокатске коморе имају обавезу да установе и одржавају стандарде професионалног понашања и деонтолошке етике адвоката; на седници одржаној 11. фебруара 2012. године у Београду донела је КОДЕКС професионалне етике адвоката "Службени гласник РС", бр. 27 од 6. априла 2012, 159 од 30. децембра 2020 - УС A. ОПШТИ ДЕО I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 1. Основи професионалне етике 1.1. У друштву заснованом на владавини права адвокат има високи степен професионалне одговорности, која проистиче из обавезе да своја знања и способности подједнако посвети клијентима и интересима законитости и правде. 1.2. Правне и етичке обавезе адвоката везане су за његов однос према адвокатској професији, клијентима, судовима и другим органима пред којима заступа, према другим адвокатима, странкама које имају или заступају супротан интерес од интереса клијената, према адвокатским приправницима, правној струци уопште и сваком њеном припаднику посебно, према адвокатској комори и јавности. 1.3. Правне и етичке обавезе адвоката засноване су на Уставу, закону и другим важећим прописима, потврђеним међународним уговорима, међународним правним актима о адвокатури, статуту адвокатске коморе (даље: статут) и Кодексу професионалне етике адвоката (у даљем тексту: Кодекс). 2. Смисао, циљ и домашај Кодекса 2.1. Кодекс је скуп правила о професионално-етичким дужностима адвоката. 2.2. Кодекс се односи на адвокате и адвокатске приправнике уписане у именике адвокатских комора на територији Републике Србије и адвокате из других држава који, у складу са законом, заступају на територији Републике Србије. 2.3. Непознавање Кодекса не оправдава. 2.4. Када адвокатску делатност обавља у иностранству, адвокат је дужан да поштује и међународна правила професионалне етике и правила професионалне етике адвоката у држави у којој заступа. 2.5. Повреда Кодекса основ је дисциплинске одговорности адвоката. 2.6. Адвокатска комора прописује дисциплинску одговорност и спроводи дисциплински поступак због повреде Кодекса. 2.7. Ако у Кодексу не постоји правило које се на одређени случај може непосредно применити, Кодекс ће бити примењен у складу са смислом његових начела. 3. Значење израза 3.1. Поједини изрази употребљени у Кодексу имају следеће значење: 3.1.1. Адвокатура је професионално обављање адвокатске делатности. 3.1.2. Заступање је целокупна професионална делатност адвоката, укључујући заступање у грађанском и управном поступку, одбрану у кривичном, прекршајном, трговинско-преступном и дисциплинском поступку, посредовање, саветовање и све друге видове правне помоћи у остваривању и заштити слобода, права и интереса грађана и правних лица. 3.1.3. Адвокат је сваки адвокат понаособ и сви адвокати који јесу или су били припадници заједничке адвокатуре. 3.1.4. Заједничка адвокатура је сваки облик удруженог, ортачког или другог законом и уговором уређеног заједничког рада адвоката. 3.1.5. Клијент је лице кога адвокат заступа. 3.1.6. Странка је лице које се обратило адвокату за помоћ до тренутка прихватања заступања, као и сваки други учесник поступка у коме адвокат заступа, осим клијента и супротне странке. 3.1.7. Супротна странка је лице чији интерес је у одређеном предмету супротан интересу клијента. 3.1.8. Адвокатска комора је Адвокатска комора Србије и надлежна адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије; 3.1.9. Статут је Статут Адвокатске коморе Србије и статут надлежне адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. 3.1.10. Колега је други адвокат. 3.1.11. Накнада су награда и трошкови по Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (даље: Тарифа). 3.2. Изрази из тачке 3.1. имају другачије значење када је то у Кодексу изричито наведено. 3.3. Изрази којима се у Кодексу у граматичком мушком роду изражавају професија, занимање и статус, подразумевају природни мушки и женски род. II – НАЧЕЛА 4. Независност 4.1. Адвокат заступа независно, у складу са својим уверењима, заснованим на позитивном праву, правној науци и пракси, међународним правним стандардима, статуту и Кодексу. 4.2. Адвокат треба да предузме одговарајуће правне мере да би се спречио и казнио свако ко, у циљу утицања на његово заступање, примењује принуду, претњу, силу или друге недозвољене притиске, или ко га, поводом заступања које је у складу са правилом 4.1. Кодекса, подвргава санкцијама или претњи санкцијама. 4.3. Одступање од начела независности, које не укида његову суштину, допуштено је само у мери неопходној за рад заједничке адвокатске канцеларије. 5. Самосталност 5.1. Одлуке о прихватању, начину и престанку заступања адвокат доноси самостално. 5.2. У границама прописаним законом, статутом и Кодексом, адвокат самостално одлучује: 5.2.1. о организацији рада своје канцеларије; 5.2.2. о евиденцији клијената и предмета; 5.2.3. о запошљавању сарадника, приправника и особља; 5.2.4. о начину рада, обуци и принадлежностима лица које запошљава; 5.2.5. о располагању средствима оствареним својим радом; 5.2.6. о удруживању у заједничку адвокатуру и приступању другим облицима професионалне сарадње; 5.2.7. о учешћу у јавним расправама о раду правосуђа, правним проблемима и другим питањима од општег значаја; 5.2.8. о покретању иницијативе за доношење, реформисање, или оспоравање закона и других прописа; 5.2.9. о учлањењу у стручна и професионална удружења у земљи и иностранству; 5.2.10. о обављању послова који нису неспојиви са адвокатуром. 5.3. Одступање од начела самосталности, које не укида његову суштину, допуштено је само у мери неопходној за заједничку адвокатуру. 6. Стручност 6.1. Адвокат је дужан да заступа стручно, са знањем за које је стекао квалификације. 6.2. Адвокат треба да прати прописе, правну праксу и стручну литературу и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање. 6.3. Циљ правног образовања је и изучавање правних вештина, развијање осећаја за етичке вредности и заштиту људских слобода и права, подстицање бриге за рад у корист клијента и пружање подршке законитој делотворности правосуђа. 6.4. Адвокат не сме да улази у било какве пословне везе са надриписарима. 7. Савесност 7.1. Адвокат је дужан да заступа савесно. 7.2. Савесност адвоката састоји се у брижљивом, марљивом, одлучном и благовременом заступању. 7.3. Адвокат је дужан да без одлагања укаже на све повреде права и друга кршења закона на штету клијента. 7.4. Интересе клијента адвокат треба да стави испред сопствених интереса и интереса својих колега, других учесника у поступку и трећих лица. 7.5. На заступање не смеју утицати политичка или верска уверења, нити национална, расна или етничка припадност. 8. Поштење 8.1. Част, поштење и морална чврстина одлике су професионалног рада адвоката. 8.2. Адвокат треба да клијента обавести потпуно, отворено и искрено о правној оцени случаја, процени изгледа за успех и извршавању или неизвршавању својих обавеза. 8.3. У професионалном раду адвокат сме да користи само допуштена и часна средства. 8.4. Адвокат не сме да суделује у недозвољеном прибављању права, нити да се позива на доказе за које зна да су лажни или прибављени на незаконит начин. 9. Поверљивост 9.1. Поуздање у тајност података које је клијент пренео адвокату од суштинске је важности за пружање правне помоћи, правну сигурност и спровођење правде. 9.2. Привилегија поверљивости у односима адвоката и клијента представља људско право, битну претпоставку стручног и савесног заступања и незаменљив услов независности и самосталности адвокатске професије. 9.3. Изузеци од поверљивости допуштени су само у складу са законом, статутом и Кодексом. 10. Достојност 10.1. У заступању, понашању, јавном иступању и приватном животу који је доступан увиду јавности, адвокат треба да чува властити углед и углед адвокатуре. 10.2. Начином рада и живота адвокат треба да доприноси значају, друштвеној улози и правној неопходности адвокатуре. 11. Неспојивост 11.1. Адвокат се не може бавити пословима који нарушавају значај и углед адвокатуре. 11.2. Адвокат не сме да прихвати послове и звања који би га довели у подређен положај, навели на некритичко извршавање туђих налога, или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову независност и самосталност. 11.3. Неспојиво је са адвокатуром истовремено обављање било које друге професије и делатности, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта. 11.4. Руководећи положај адвоката у политичкој странци није спојив са руководећим положајем у адвокатској комори. 11.5. Адвокат може да буде руководилац или члан државног органа у који се по закону бира из реда адвоката или међу адвокатима, као и стручних, радних или саветодавних државних тела и тела невладиног карактера, управних и уређивачких одбора, или издавачких савета у организацијама, под условом да није на сталном раду и да тај рад није у супротности са начелима адвокатуре. 12. Одговорност 12.1. У заступању адвокат је одговоран за савете које је дао или пропустио да дâ, и за мере које је предузео или пропустио да предузме. 12.2. Адвокат у сваком тренутку треба да буде свестан своје одговорности и да са њом усклади своје поступке, посебно када се опредељује између сукобљених вредности и интереса. 12.3. Одговорност адвоката не односи се на последице ризика на које је упозорио клијента, ако се не ради о случају из правила 22.4. и 26.3., када је обавезан да одбије или откаже заступање, и ако клијент својим потписом или на други поуздан начин изричито потврди да му је на такве ризике указано, да их је свестан и да их прихвата. 13. Одмереност 13.1. Адвоката треба да препоручују стручност, способност, успех, углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем. 13.2. Адвокат не сме да нуди своје професионалне услуге, нити да стиче клијенте рекламом, нелојалном конкуренцијом, на нечастан или на други недопуштен начин. III – АДВОКАТСКА ТАЈНА 14. Предмет тајне 14.1. Адвокатску тајну представља све што је клијент, или лице овлашћено од стране клијента, поверио адвокату, или што је адвокат, у случају у коме заступа, на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања. 14.2. Обавеза чувања тајне подједнако се односи на: 14.2.1. податке, исправе (списе, предмете, документе, електронске, тонске или видео, записе и снимке) и депозите који су у вези са заступањем саопштени, приказани или предати адвокату, без обзира да ли се исправе и депозити налазе у адвокатској канцеларији, или су, по налогу или под надзором адвоката, привремено смештени на друго место; 14.2.2. поверљиве податке које је адвокат сазнао од лица чијег заступања се није прихватио (странке), или од супротне странке, која му се, пре покретања поступка пред надлежним органом, обратила у циљу поравнања или посредовања. 15. Чување тајне 15.1. Адвокат тајну чува тако што поверљиве податке не износи или проноси, а поверљиве исправе чини недоступним трећим лицима. 15.2. Адвокат тајну чува и без посебног захтева клијента, на основу савесне процене свих околности које могу упутити на закључак о томе шта клијент жели или шта је у његовом интересу да остане поверљиво. 15.3. Општепознате, јавно објављене или у јавне књиге заведене чињенице, адвокат чува као тајну ако је клијент то од њега посебно захтевао, или ако изношење или проношење ових чињеница може да повреди углед, част, приватност или друге интересе клијента, његових сродника или наследника. 15.4. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена. 15.5. У циљу чувања тајне адвокат треба: 15.5.1. да упозори и лично обавеже своје сараднике, службенике, приправнике и сва лица која ангажује током заступања, на чување адвокатске тајне и на последице кршења ове обавезе; 15.5.2. да у преношењу поверљивих садржаја поштом, телефоном, телефаксом, електронским путем, или на други посредан начин, поступа са разумним опрезом и на најмању меру сведе могућност да тајна буде откривена, било случајно било злоупотребом средстава комуникације; 15.5.3. да у околностима када зна или има оправданог разлога да посумња да се његови разговори са клијентом слушају или прислушкују, а посебно у полицији, затвору или притвору, клијента упозори на ову опасност и на ризик да му под овим условима саопшти поверљиве податке; 15.5.4. да лично, или посредством поузданог повереника, надзире израду преписа, копија или снимака поверљивих исправа; 15.5.5. да исправе на одговарајући начин збрине и чува; 15.5.6. да на поверљивост садржаја упозори лице коме је овлашћен да такав садржај пренесе. 15.6. Не сматра се повредом адвокатске тајне када адвокат износи податке или чини доступним исправе, које му је поверио клијент, или лице овлашћено од стране клијента, у мери која је неопходна за остварење сврхе заступања. 15.7. Када се пред државним органом позива на адвокатску тајну адвокат сам процењује да ли и који подаци и исправе чине предмет тајне, образлажући само основ из правила 14. овог Кодекса. 15.8. Сматраће се кршењем начела поштења када адвокат, под изговором чувања тајне, одбије да изнесе податке који нису предмет тајне. 15.9. Адвокат који упућује колеги из друге државе поверљиво обавештење, треба да на јасан начин изрази да обавештење има такав карактер, а прималац је дужан да такво обавештење врати без откривања његовог садржаја, ако оцени да их било ког разлога не би био у могућности да поверљивост сачува. 16. Откривање тајне 16.1. Адвокат има право да открије адвокатску тајну: 16.1.1. кад му клијент или лице из правила 14.2.2. Кодекса то на несумњив начин дозволи; 16.1.2. када је то неопходно ради спречавања извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу; 16.1.3. када је то неопходно за одбрану самог адвоката у поступку који се против њега води по пријави или тужби клијента, лица које је у име клијента адвокату поверило податке или исправе, или лица из правила 14.2.2. Кодекса; 16.1.4. када је то неопходно за одбрану интереса и права самог адвоката или његових блиских сродника и сарадника, ако су ти интереси и права објективно значајнији од садржаја тајне. 16.2. О одлуци да искористи право на откривање тајне, адвокат је дужан, увек када природа случаја и конкретне околности то дозвољавају, а морални обзири препоручују, да без одлагања обавести лице на које се тајна односи. 16.3. Адвокат је дужан да клијента упозори на своју законску обавезу да у одређеним правним случајевима неке податке евидентира и пренесе надлежном органу, пре него што му их клијент повери. 16.4. Приликом откривања тајне адвокат у највећој могућој мери треба да поштеди личност и интересе клијента, или лица из правила 14.2.2. Кодекса, да избегне публицитет, а да у случају из правила 16.1.2. не открива личне податке, већ само околности које су довољне да се криминална радња спречи или прекине. IV – НЕДОПУШТЕНО СТИЦАЊЕ КЛИЈЕНАТА 17. Забрана рекламирања 17.1. Адвокат не сме јавно да хвали своје знање и способности нити да се рекламира. 17.2. Сматраће се да адвокат крши забрану рекламирања, нарочито када: 17.2.1. истиче, дели или у јавним медијима, у електронском представљању и у другим публикацијама објављује саопштења којима нуди своје услуге, или када дозвољава да такве понуде буду унете у огласе и рекламни материјал других правних или физичких лица; 17.2.2. организује или користи услуге посредника, агената или трећих лица који га рекламирају, а нарочито када у ту сврху договара упућивање клијената са лицима у притвору или затвору и лицима запосленим у полицији, суду, тужилаштву, управи и другим органима власти; 17.2.3. даје другоме своје посетнице или бланко пуномоћја ради даље расподеле потенцијалним клијентима; 17.2.4. означава канцеларију, њен штампани материјал и друга обележја (табла, печат, меморандум, посетнице) на претерано упадљив и неодмерен начин; 17.2.5. даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима, или изван канцеларије пред непознатим особама; 17.2.6. тражи да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изузетни адвокат или у оквиру групе изузетних адвоката; 17.2.7. на сензационалистички или самохвалисав начин представља у јавности своје предмете, способности и успехе. 17.3. Не сматра се рекламирањем изношење основних података о рођењу, школовању, научном или стручном усавршавању, објављеним радовима, опредељењу за одређену грану права, познавању страних језика, друштвеним и професионалним функцијама адвоката и обавештење о стручној спреми и познавању страних језика сарадника у адвокатској канцеларији, уколико се ови подаци представе у штампаном материјалу који се даје странкама и клијентима, или у средствима електронске комуникације, на одмерен начин, истинито и без самохвале. 18. Забрана нелојалне конкуренције 18.1. Адвокат не сме да стиче клијенте нелојалном конкуренцијом. 18.2. Сматраће се да адвокат прибегава нелојалној конкуренцији, нарочито када: 18.2.1. користи познанства и везе са особама у органима власти, јавним службама, медијима и другим организацијама које саобраћају са најширим грађанством, да би договорио систематско упућивање клијената; 18.2.2. генерално или мимо услова предвиђених овим Кодексом нуди бесплатно заступање или заступање за награду нижу од оне која је прописана адвокатском тарифом; 18.2.3. препоручује се својим претходним радом у правосуђу, управи, или органима представничке или извршне власти, или својим претходним или постојећим професионалним, политичким и друштвеним ангажманом; 18.2.4. обећава или наговештава коришћење веза и сопствених или туђих непрофесионалних утицаја, или утицаја које може да оствари захваљујући свом претходном запослењу или претходном или постојећем професионалном, политичком или друштвеном ангажману; 18.2.5. јавно означава рад нерадним данима или мимо уобичајеног радног времена; 18.2.6. прима за сараднике судије, тужиоце и њихове заменике, функционере и иследнике у полицији, или руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе. 19. Забрана нечасног или другог недопуштеног придобијања клијената 19.1. Адвокат не сме да стиче клијенте на нечастан и други недопуштен начин. 19.2. Сматраће се да адвокат прибегава нечасном и другом недопуштеном стицању клијената, нарочито када: 19.2.1 обећава успех, даје нереалне процене, или доводи странку или клијента у заблуду у погледу правне природе предмета; 19.2.2. омаловажава друге адвокате; 19.2.3. подстиче или не оспорава уверење странке или клијента у ефикасност корупције, или предлаже или наговештава сопствено суделовање у корупцији; 19.2.4. ступа у контакт са клијентима колега и наводи их да на њега пренесу заступање, или преузима клијенте колега на начин супротан овом Кодексу; 19.2.5. сарађује са надриписарима; 19.2.6. на расправама и у другим јавним иступањима у својству адвоката изазива инциденте, у намери да наметне утисак одважности и стекне популарност; 19.2.7. устаљено прима странке или клијенте ван канцеларије или, када су изузетно разлози за контакт ван канцеларије оправдани, то чини на неприкладним местима. V – ИСТУПАЊЕ У ЈАВНОСТИ 20. Иступање у јавности и стручни рад 20.1. Када у научној, педагошкој и публицистичкој делатности, у стручним радовима, на стручним скуповима правника и у средствима јавног информисања износи властито тумачење прописа и правних појава, или указује на прописе и појаве које доприносе или штете демократском поретку, владавини права, правној сигурности и слободама и правима грађана, адвокат може да уз своје име истиче и назив професије „адвокат”. 20.2. Адвокат не сме да користи своју научну, педагошку и публицистичку делатност, нити иступање на стручним и другим јавним скуповима да би, у предмету који није правноснажно окончан или у коме теку права за коришћење ванредних правних средстава, агитовао и подстицао недозвољене притиске у корист клијента. 20.3. У научној, педагошкој, публицистичкој и другој јавној делатности, адвокат има право да из предмета у коме је заступање у току, уз објективан приступ, стручно обрађује коначно решена процесноправна питања и указује на повреде основних слобода и права човека. 20.4. Адвокат треба да се уздржи да о друштвеним и правним појавама, јавно изриче оцене које могу штетити интересима клијента. 20.5. У јавном иступању адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу адвокатуре. 20.6. Новинару који жели да обавести јавност о његовом предмету, адвокат треба да укаже на забрану рекламирања. 20.7. За време обављања функције, која изискује прекид адвокатске праксе, адвокат не сме да уз своје име истиче назив професије „адвокат”. Б. ПОСЕБАН ДЕО I – ЗАСТУПАЊЕ 21. Прихватање заступања 21.1. Адвокат може да прихвати заступање само када странка, или лице овлашћено од странке, то од њега затражи, или када му је заступање додељено одлуком надлежног органа. 21.2. Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити заступање, осим у случају забрана и налога прописаних законом, статутом и Кодексом. 21.3. При доношењу одлуке о заступању адвокат треба да води рачуна о потреби да независно и самостално пружање правне помоћи, какво је поверено адвокатури, буде на располагању свакоме коме је доступно и да без оправданог разлога пружање такве помоћи не одбије. 21.4. На доношење одлуке о заступању не сме утицати разлика у полу, раси, националној припадности, језику, вери, политичком и другом убеђењу, пореклу, друштвеном положају, економској моћи или страначкој припадности. 22. Одбијање заступања 22.1. Оправданим разлогом да адвокат одбије заступање сматраће се нарочито: 22.1.1. ако је преоптерећен већ прихваћеним пословима; 22.1.2. ако странка није способна или не жели да плати накнаду за његов рад; 22.1.3. ако странка условљава плаћање накнаде успехом у спору, или захтева обећање успеха; 22.1.4. ако закључи да је обест основни мотив странке, или да странка има друге нехумане или неморалне побуде; 22.1.5. ако су захтеви странке очигледно супротни њеним властитим интересима; 22.1.6. ако странка испољава према њему неповерење или непристојност; 22.1.7. ако оцени да су изгледи на успех незнатни или мало вероватни. 22.2. У кривичним предметима не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране: личне особине окривљеног, врста кривичног дела и висина запрећене казне, начин одбране окривљеног, гнев који је кривично дело изазвало у јавности и понашање оштећених. 22.3. Адвокат треба да одбије заступање: 22.3.1. ако га је препоручила супротна странка или њен пуномоћник; 22.3.2. ако је са супротном странком или њеним пуномоћником у таквим породичним, личним или пословним односима који објективно могу да доведу у сумњу његову непристрасност и савесност, изузев када странка, иако упозната са овим чињеницама, изричито захтева заступање, а адвокат је сам уверен да то неће неповољно утицати на његов рад; 22.3.3. ако је као судија, тужилац, или друго службено лице у органима власти поступао у предмету у коме је решавано о претходном питању у односу на предмет заступања; 22.3.4. ако је странка за заступање овластила и лице које није адвокат, осим лица која су у нестандардним предметима истакнути правни стручњаци за одређену правну област. 22.4. Адвокат треба да одбије заступање више клијената у истом предмету, ако постоји могућност да између њих дође до сукоба интереса. 22.5. Адвокат је дужан да одбије заступање: 22.5.1. ако је захтев странке очигледно супротан позитивним прописима; 22.5.2. ако нема довољно знања и искуства у правној области на коју се односи предмет заступања; 22.5.3. ако би примање новог клијента или предмета угрозило испуњење његових претходно преузетих обавеза; 22.5.4. ако је уверен да странка нема изгледа на успех; 22.5.5. ако истовремено у другом предмету заступа супротну странку; 22.5.6. ако је у истој правној ствари посредовао или саветовао супротну странку, или је од супротне странке примао обавештења која представљају адвокатску тајну; 22.5.7. ако се заступање односи на спор поводом уговора, споразума, вансудског поравнања, завештања или друге исправе коју је саставио, или против носиоца права на имовини чији јесте или је био старатељ; 22.5.8. ако се заступање односи на супарничара или саокривљеног чији су интереси супротни интересима клијента кога у истом предмету већ заступа; 22.5.9. ако би заступање подразумевало употребу нечасних или других недозвољених средстава (тач. 8.3, 8.4), а у кривичним предметима активну улогу у оправдавању и доказивању истинитости одбране за коју адвокат зна да је неистинита; 22.5.10. ако основано посумња да би посао у коме се од њега тражи заступање довео до прања новца; 22.5.11. ако би требало да заступа против бившег клијента, осим ако је из начина на који је престало претходно заступање, и на који се бивши клијент према њему тада и касније понашао, очигледно да је између њих престао однос поверења; 22.5.12. ако је захтев или интерес странке у супротности са интересима правног лица у коме адвокат има какав положај или га заступа; 22.5.13. престала је да важи (види Одлуку УС - 159/2020-123) 22.5.14. ако му се за заступање обрати странка која у истом предмету већ има адвоката, са којим није постигао сагласност о правном основу и организацији заступања. 23. Пуномоћје 23.1. Адвокат треба да настоји да странка лично пред њим изнесе проблем, изјави да му случај поверава и потпише пуномоћје. 23.2. У оправданим случајевима изјава и потпис пуномоћја могу се прибавити уобичајеним средствима комуникације, или посредством лица у које и странка и адвокат имају поверење, уз услов да веродостојност изјаве и потписа адвокат провери без одлагања, чим му околности то дозволе. 23.3. Пре него што је странка потпише, у пуномоћје треба да буду унети подаци о адвокату, колеги и адвокатском приправнику овлашћеном за замењивање, странкама, врсти поступка, предмету заступања и датуму потписивања, а у заступању које не достиже или превазилази законом прописани делокруг овлашћења, и подаци о обиму овлашћења. 23.4. Осим броја предмета, имена другог адвоката који је касније овлашћен за замењивање и исправљања очигледних погрешака у писању, у пуномоћју није дозвољено накнадно уношење других података и промена. 23.5. Изузетно, када странци предстоји дужа одсутност, или постоје други оправдани разлози, адвокат може дати на потпис или примити потписано непопуњено пуномоћје, под условом да су начин и сврха употребе таквог пуномоћја претходно одређени писаним налогом странке, или посебним споразумом адвоката и клијента и да потписано пуномоћје одмах буде попуњено у складу са таквим писаним налогом или посебним споразумом. 23.6. Пуномоћје не сме да садржи неодређена овлашћења, овлашћења која се не односе на предмет заступања и споразуме о накнади. 24. Однос према клијенту 24.1. Адвокат треба да са примереном пажњом и са разумевањем за недоумице, страхове или устручавања клијента, саслуша његов проблем и усмери га на казивање о чињеницама које су од значаја за пружање правне помоћи. 24.2. Приликом прихватања заступања адвокат ће клијенту указати: 24.2.1. да је претпоставка успешног заступања искреност клијента и да је потребно да му овај изнесе све чињенице и доказе и открије своје стварне побуде и циљеве; 24.2.2. да је поверљивост изнесених података заштићена обавезом чувања адвокатске тајне и под којим условима тајна може бити откривена; 24.2.3. на своју оцену чињеничне и правне природе предмета; 24.2.4. на врсту и основне особине поступка који ће бити примењен; 24.2.5. на начин обрачуна и наплате, и на приближан или, када је то могуће, тачан износ накнаде; 24.2.6. на обавезу да евиденцију о новцу, хартијама од вредности или другим имовинским вредностима које му клијент повери, када је то законом прописано прикаже на захтев надлежног органа јавне власти. 24.3. Адвокат је дужан: 24.3.1. да се према свим клијентима опходи пристојно и одговорно; 24.3.2. да свим предметима приступа једнако савесно и стручно; 24.3.3. да клијенту укаже на могућност и целисходност решавања случаја мирним путем; 24.3.4. да заступа без непотребног одуговлачења; 24.3.5. да клијента благовремено обавештава о свим битним променама у предмету, а на тражење клијента и о свим појединостима; 24.3.6. да клијента упозна са променом својих ставова о правним и чињеничним питањима; 24.3.7. да клијенту преда, на његов захтев, сву документацију коју је од њега добио, одлуке, записнике и копије поднесака које у његовом предмету примио или саставио, без обзира да ли заступање траје или је престало и да ли му је клијент исплатио накнаду; 24.3.8. да клијенту омогући увид у Тарифу, укаже на разлоге због којих накнада коју надлежни орган одмерава на терет супротне странке може бити мања од накнаде коју је од од клијента наплатио или је потражује; 24.3.9. да састављањем сувишних поднесака, предлагањем непотребних или неконцентрисаних доказа, безразложним проузроковањем одлагања и повећања броја рочишта, или на други начин, клијента не излаже непотребним издацима и дуготрајнијем поступку; 24.3.10. да клијенте прима у радно време означено на адвокатској канцеларији. 24.4. Када то налажу интереси клијента, омогућују непрекорачиви рокови и правила поступка, адвокат ће, пре покретања поступка пред судом или другим надлежним органом, указати клијенту на корисност решавања спорног односа мирним путем, а уз сагласност клијента, и покушати да спорни однос реши мирним путем. 24.5. Када саставља исправе у двостраним или вишестраним правним пословима адвокат је дужан да води рачуна о правима свих странака и да савесно штити њихове интересе, без обзира која од њих му се прва обратила и која плаћа накнаду. 24.6. Адвокат не сме да се поистовећује са клијентом и његовим интересом. 25. Поступање са имовинским вредностима 25.1 Новац, хартије од вредности и друге имовинске вредности које му је клијент поверио, а адвокат прихватио да му буду поверени, адвокат је дужан: 25.1.1. да са посебном пажњом чува на начин који је клијент одредио, уколико је тај начин у складу са позитивним прописима и Кодексом; 25.1.2. да по сопственом избору, водећи првенствено рачуна о поузданости чувања, уколико нема посебног налога клијента, а то правила пословања дозвољавају, депонује на рачун или положи у сеф код банке или друге финансијске организације које потпадају под надзор органа јавне власти, уз ознаку да се средства држе за рачун клијента, или да их чува на другом безбеднијем месту; 25.1.3. да не меша са сопственом имовином и не располаже њима у своје име и за свој рачун; 25.1.4. да, у складу са налогом клијента, на време преда или дозначи овлашћеном примаоцу; 25.1.5. да о располагању води потпуну и детаљну евиденцију, у коју клијент има право увида; 25.1.6. да надлежном органу јавне власти, ако је то законом прописано, уз услов чувања тајне, дозволи финансијску контролу ове евиденције; 25.1.7. да без одлагања врати клијенту када овај то захтева, када истекне одређени рок, када наступи или изостане уговорени услов, када основано посумња да се ради о прању новца, када доспе његова обавеза за извршење завештања, или када решење о наслеђивању клијента постане правноснажно. 25.2. На начин описан у правилу 25.1. Кодекса адвокат ће поступити и када новац, хартије од вредности или друге имовинске вредности од трећег лица прима у име, за рачун и по овлашћењу клијента. 25.3. Адвокат је дужан да одбије пријем новца, хартија од вредности или других имовинских вредности, ако није сигуран у идентитет клијента или идентитет и овлашћење његовог посредника, ако средства нису везана за одређени предмет или име, или ако основано посумња да се ради о „прању” новца, или о средствима која потичу од извршења каквог другог кривичног дела. 25.4. Адвокат не треба да из својих средстава за клијента полаже јемство или плаћа обезбеђење, новчану казну, обештећење, паушални износ и трошкове поступка, осим ако то оправдавају изузетне и тренутне околности, или се ради о незнатним износима, а углед и платежна способност клијента дају основа за уверење да се ради о краткорочној позајмици, која је увек бескаматна. 26. Отказивање заступања 26.1. Адвокат може да откаже заступање ако за то постоје, или он сматра да постоје, оправдани разлози. 26.2. Оправданим разлозима за отказивање заступања сматрају се сви разлози због којих је адвокат могао да одбије прихватање заступања, изузев преоптерећености пословима коју је сам проузроковао накнадним примањем нових предмета. 26.3. Адвокат је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати, а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за штетне последице које су, због његовог заступања, или у периоду тог заступања, нанете клијенту, другом лицу, или интересима правде. 26.4. У случају сукоба интереса клијената које истовремено заступа у истом предмету, адвокат је дужан да свима откаже заступање, изузев ако је законом другачије прописано. 26.5. Адвокат треба да води рачуна о томе да заступање не откаже на начин и у тренутку који би клијенту проузроковао штету. 26.6. Кад откаже заступање адвокат је у обавези да предузима у корист клијента мере неопходне за спречавање или отклањање за клијента штетних последица у предмету, осим ако клијент већ има и другог заступника, све док га клијент такве обавезе на несумњив начин не ослободи, док клијент не обезбеди другог заступника, или док не истекне законом прописани рок обавезе предузимања процесних радњи након отказивања заступања. 26.7. Након отказивања заступања адвокат треба да се уздржи од давања изјава које би клијенту погоршале положај у поступку, или проузроковале непријатности у јавности или у приватном животу. II – АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА 27. Уређење и означавање канцеларије 27.1. Распоред просторија, опремање и уређење адвокатске канцеларије треба да одговарају начелима, начину обављања, значају и угледу адвокатске професије и условима неопходним за чување адвокатске тајне. 27.2. Табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница, меморандум и заглавље на другом писаном материјалу адвоката не смеју обликом, величином, бојом, обрадом и целокупним изгледом да одступају од добрих обичаја и одмереног начина означавања и представљања, нити да стварају утисак наметљивости, претераности или рекламирања. 27.3. Сматраће се да адвокат крши забрану обављања неспојивих послова ако смештај, назив и друга видна обележја његове канцеларије, и смештај, назив и друга видна обележја пословних просторија лица које се бави другом, са адвокатуром неспојивом делатношћу, основано упућују на закључак да се ради о заједничком послу или да посао тог другог лица обавља, контролише, или организује сам адвокат. 27.4. Адвокатска канцеларија не сме да буде означена: 27.4.1. другим називом, осим називом: „адвокат” и именом и презименом адвоката; 27.4.2. путоказом изван зграде, нити путоказом у згради који би представљао поновљену таблу, или стварао забуну уколико у истој згради има више од једног адвоката; 27.4.3. таблом истуреном изван равни фасаде зграде, уколико постоји прикладно место да се табла постави у равни фасаде; 27.4.4. таблом пензионисаног или преминулог адвоката, остављеном уз таблу преузиматеља канцеларије, другог адвоката који ради у истој канцеларији или на месту на коме је била канцеларија, у периоду дужем од годину дана од пензионисања или смрти; 27.4.5. стручном или академском титулом адвоката или ознаком специјализације, који нису признати у складу са законом или општим актима адвокатске коморе. 27.5. Заједничка адвокатура, у зависности од облика организовања, носи назив: „заједничка адвокатска канцеларија”, са именима и презименима свих адвоката који су њени чланови, или назив: „адвокатско ортачко друштво” са именом друштва које мора бити у складу са правилима 13, 17, 18, 19. и 27. Кодекса. 27.6. Печат адвоката не сме бити округлог облика, нити имати садржај другачији од законом прописаног. 27.7. Амблем канцеларије, ако га адвокат има, не сме носити државна обележја, нити обележја адвокатске коморе или других органа и организација. 28. Оглашавање промена 28.1. Отварање, пресељење и преузимање канцеларије, и удруживање и престанак удруживања адвоката у заједничку адвокатуру, могу бити оглашени у јавним медијима, највише два пута у периоду од шест месеци после наступања промене, на начин који не повређује забрану рекламирања. 28.2. О променама из правила 28.1. адвокат може циркуларним писмом да обавести своје клијенте и сараднике, друге адвокате, судске вештаке, правосудне и управне органе и стручна удружења правника. 28.3. Адвокат који је преселио канцеларију или иступио из заједничке адвокатуре може да, у периоду од шест месеци од наступања промене, на месту на коме се налазила канцеларија остави таблу са белешком о новој адреси. 29. Употреба печата 29.1. Адвокат свој печат употребљава само за властиту адвокатску делатност. 29.2. Адвокат је дужан: 29.2.1. да на поднеске, исправе и дописе које је саставио у адвокатури, отисне свој печат, чија замена не може бити ознака друге врсте (водени жиг, штампани лого, амблем, налепница); 29.2.2. да уз отисак печата стави свој потпис, параф или факсимил, или обезбеди да потпис или параф, уколико је оправдано одсутан, а ради се о обавезама које не трпе одлагање, с његовим одобрењем и уз његово претходно упознавање са садржајем писмена, стави његов приправник; 29.2.3. да печат чува на месту недоступном лицима која нису овлашћена да га употребе; 29.2.4. да упозори службенике, сараднике или приправнике у канцеларији да коришћење печата није допуштено без његовог одобрења и пре него што он провери садржај писмена на које се ставља отисак печата. 29.3. Адвокат, или бивши адвокат, не сме: 29.3.1. да користи или другоме дозвољава да користи печат, након што је брисан из именика адвоката, или за време док му мирују права и дужности адвоката; 29.3.2. да користи или другоме дозвољава да користи печат адвоката који је брисан из именика адвоката, или коме мирују права и дужности адвоката. 30. Накнада 30.1. Адвокат накнаду обрачунава у новцу у складу са Тарифом, а наплаћује на законом прописани начин безготовинског или готовинског плаћања. 30.2. Није допуштено да адвокат: 30.2.1. са клијентом уговара потпуно или делимично преузимање спорног права за чије остваривање му је заступање поверено (pactum de quota litis); 30.2.2. закључује уговор о накнади искоришћавајући тежак положај клијента, или злоупотребљавајући начело поштења тако што клијенту неистинито приказује његов положај тешким или тежим него што објективно јесте; 30.2.3. са клијентом уговара, или од њега тражи или прима награду за одбрану по службеној дужности, осим ако суду или другом надлежном органу достави пуномоћје и затражи да га разреше својства браниоца по службеној дужности; 30.2.4. као заступник сиромашних по одлуци адвокатске коморе, од клијента тражи награду, или исплатом награде условљава даље заступање; 30.2.5. од клијента тражи или прима накнаду која служи недопуштеним сврхама; 30.2.6. од клијента прима новац или имовину за које може основано да посумња да су стечени прањем новца или да потичу од другог кривичног дела; 30.2.7. без знања и одобрења клијента, док је заступање у току, прима или уговара примање накнаде од трећег лица; 30.2.8. наплаћује накнаду од средстава која му је клијент поверио у складу са правилом 25.1. Кодекса, осим ако је на то овлашћен важећим прописима, одлуком суда, или изричитом или прећутном сагласношћу клијента. 30.3. Адвокат има право: 30.3.1. да из хуманих разлога и обзира према клијенту који је у материјалној оскудици, наплату награде прилагоди платежним способностима клијента, било тако што ће прихватити делимичну исплату или исплату по окончању поступка, било тако што ће се, уколико се клијент налази у изразитом сиромаштву, наплате награде од њега одрећи и прихватити наплату, по правноснажној одлуци, од супротне странке или из буџетских средстава надлежног органа, уколико се за то остваре законске претпоставке; 30.3.2. да са клијентом слободно уговори награду, уколико то допушта Тарифа, или се ради о заступању које, по врсти и сложености, Тарифом није уопште или није на јасан предвиђено; 30.3.3. да уговорену накнаду веже за успешан исход заступања, уколико то одговара природи случаја, не угрожава његови независност и није супротно забрани из правила 30.2.1. Кодекса; 30.3.4. да не тражи награду за заступање другог адвоката, или деце, родитеља, усвојеника, усвојиоца или лица са којим је покојни адвокат живео у брачној, ванбрачној или каквој другој трајној заједници; 30.3.5. да прими неуговорену награду коју му понуди клијент, или друго лице са знањем и одобрењем клијента, док је поступак у току, а и без знања клијента када је заступање завршено, уколико их сам на то није навео, уколико друго лице није супротна странка или неко ко је подржавао супротну странку, уколико је награда у сразмери са обимом, врстом и резултатом рада и са имовинским приликама лица које је даје, и уколико са другим лицем, без знања клијента, није уговорена суброгација; 30.3.6. да изузетно, уместо исплате у новцу или хартијама од вредности, у циљу наплате доспелог потраживања накнаде, од клијента прими вредност друге врсте, под условом да му сам клијент понуди овакав начин раздужења, да предате вредности нису потцењене и да замена испуњења не садржи обележја искоришћавања тешког положаја клијента и не нарушава углед адвокатуре; 30.3.7. да за свој рад и за рад другога за кога лично јамчи тражи и прими предујам накнаде примерен обиму, врсти и сложености очекиваног рада; 30.3.8. да изузетно, уместо предујма у новцу или хартијама од вредности, уговори законом допуштено обезбеђење друге врсте, под условом да тиме не ограничава пословну делатност клијента; 30.3.9. да за сталну саветодавну помоћ уговори периодично плаћање паушалног износа награде, чија је висина примерена обиму, врсти и сложености његових обавеза. 30.4. Одлуку да поступи у складу са правилима 30.3.1. и 30.3.4. Кодекса адвокат може донети само након неопходних провера и на начин који неће створити утисак нелојалне конкуренције или рекламе. 30.5. Наплата накнаде обавља се по правилу у адвокатској канцеларији, а само из оправданих разлога изван ње, на месту и на начин који неће нарушити углед адвокатуре. 30.6. Пре него што против клијента покрене поступак пред судом за наплату накнаде, адвокат треба да упути писану опомену и остави примерен рок за испуњење обавезе. 30.7. Ненаплаћену накнаду адвокат не сме да уступа, нити да наплату поверава лицу које се бави наплатом потраживања. III – МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ АДВОКАТА 31. Колегијалност 31.1. У циљу одржавања добрих колегијалних односа, као израза међусобног уважавања и чувања угледа адвокатске професије, адвокат треба: 31.1.1. да се према колеги опходи учтиво, без омаловажавања, оговарања, вређања или другог напада на личност; 31.1.2. да колегу не поистовећује са његовим клијентом; 31.1.3. да колегу на расправи, осим у границама прописаним правилима поступка, не прекида или на други начин омета; 31.1.4. да без одлагања одговори на службено обраћање колеге; 31.1.5. да не одбија пријем писмена која му доставља колега; 31.1.6. да се придржава времена договореног за пословни састанак са колегом; 31.1.7. да о молби за одлагање почетка рочишта, увек када то околности дозвољавају, обавести колегу који заступа у истом поступку; 31.1.8. да не користи процесне могућности на штету супротне странке, изузев оних чије пропуштање би утицало на губитак самог права или би ишло на штету суштинских интереса клијента, уколико му је колега најавио заступање супротне странке, или зна да постоје оправдани разлози који су колегу спречили да приступи на рочиште; 31.1.9. да у име клијента не ступа у разговоре или преговоре са супротном странком, без знања и сагласности колеге који ту странку заступа у истом предмету, осим ако се на други начин не може спречити наступање доцње, а да о оствареном службеном контакту без одлагања обавести адвоката супротне странке; 31.1.10. да не ступа у разговоре о предмету са судијом, тужиоцем, или лицем које руководи управним или преткривичним поступком, без обавештавања колеге који у истој ствари заступа супротну странку или брани другог окривљеног; 31.1.11. да обавести колегу чији му се клијент обратио зато да би на њега пренео заступање; 31.1.12. да се представи старијем колеги са којим се није упознао; 31.1.13. да без договора са колегом не преузима његове приправнике, службенике или сараднике; 31.1.14. да неповољна процесна решења или неуспешан исход поступка у коме заступа не правда тако што ће колеги који заступа супротну странку приписивати употребу недозвољених средстава, или тако што ће подржавати такво уверење клијента, осим ако он или клијент располажу доказима који би представљали основ за подношење кривичне или дисциплинске пријаве; 31.1.15. да за замењивање колеге не тражи више од половине награде прописане Тарифом. 31.2. Када му се за саветовање обрати странка коју у тој ствари заступа колега, адвокат је дужан да се ограничи на разматрање чињеничних и правних питања, а уздржи од оцене рада колеге. 31.3. Уколико су колегијални обзири супротни законитим интересима клијента, интереси клијента имају предност. 31.4. Адвокат не сме да тражи или прими од колеге, или од било ког другог лица, накнаду за то што је колегу препоручио странци или му је упутио странку, нити сме да понуди или исплати накнаду за то што је он на такав начин препоручен или му је странка упућена. 32. Професионална сарадња 32.1. У циљу успостављања и одржавања добре професионалне сарадње, адвокат треба: 32.1.1. да са колегама размењује стручна знања и мишљења; 32.1.2. да колеги пружи затражену стручну помоћ, осим ако ова знатно прелази меру уобичајене размене знања и мишљења или би била штетна за интересе клијента; 32.1.3. да прихвати замењивање колеге који то од њега тражи, или да, ако је из оправданих разлога спречен, а нема довољно времена да о томе обавести колегу и да овај пронађе другог заменика, предузме мере које би отклониле последице пропуштања процесне радње за коју је замена тражена; 32.1.4. да о резултатима замене без одлагања обавести колегу који је замену тражио; 32.1.5. да лично јамчи за накнаду у вези са заменом или другом помоћи коју је тражио. 32.2. У пружању помоћи иностраном колеги адвокат је: 32.2.1. одговоран за савете и тумачења које даје; 32.2.2. дужан да не прихвати случајеве које није способан да обради стручно и без одуговлачења, а иностраном колеги одговори на језику који овај познаје или на коме му се обратио; 32.2.3. дужан да препоручи другог домаћег адвоката, за кога зна да може да удовољи захтевима из правила 32.2.2, уколико такве захтеве сам не може да испуни. 32.3. Право клијента да у истој ствари има више од једног адвоката, налаже адвокату: 32.3.1. да не спречава клијента да, поред њега, за заступање овласти и другог адвоката; 32.3.2. да пре него што се прихвати заступања странке која у истој ствари већ има адвоката, о томе обавести тог адвоката и провери да ли су им подударна схватања о правном основу и организацији заступања, и да разлике у схватањима покуша да усагласи; 32.3.3. да у заједничком заступању са колегама стално усаглашава схватања, договара поделу посла и настоји да у односима са клијентом, заступником супротне странке, судом и другим органима и организацијама, наступа као део усклађеног стручног тима. 32.4. Адвокати који имају и задржавају одвојене адвокатске канцеларије могу уговорити трајније облике професионалне сарадње. 33. Преузимање заступања 33.1. Адвокат од кога странка захтева да преузме заступање у предмету у коме је заступа други адвокат, дужан је: 33.1.1. да се не упушта у оцењивање квалитета рада колеге који заступа; 33.1.2. престала је да важи (види Одлуку УС - 159/2020-123) 33.1.3. да обавести странку о обавези да адвоката који заступа упозна са чињеницом да му се његов клијент обратио, осим ако се странка определи само за саветовање. 33.2. Пре него што се прихвати да заступа странку која тврди да је у истој ствари престао да је заступа други адвокат, адвокат је дужан: 33.2.1. да се на поуздан начин увери да је раније заступање престало; 33.2.2. престала је да важи (види Одлуку УС - 159/2020-123) 34. Решавање спорова 34.1. Интереси колегијалне солидарности, професионалне сарадње и угледа адвокатуре налажу адвокату: 34.1.1. да поремећене односе са колегом настоји да поправи; 34.1.2. да не дозволи да такви поремећени односи дођу до изражаја у заступању пред судом и другим органом или организацијом; 34.1.3. да не дозволи да због таквих поремећених односа на било који начин буде ограничена или ускраћена помоћ коју треба да пружи клијенту; 34.1.4. да своје поремећене односе са колегом, или поремећене односе свог клијента са истим колегом, пре обраћања суду или другом надлежном органу, покуша да реши на миран начин, осим ако прети опасност од застаревања права или ако би то очигледно било на штету његовог властитог угледа и достојанства. 34.2. Адвокат треба да, увек када то допуштају околности, одмерено и обазриво, без присуства трећих лица, укаже колеги на поступке који су супротни закону, статуту и Кодексу. 34.3. Дисциплинску или другу пријаву адвокат ће поднети против колеге само ако покушаји и указивања из правила 34.1.4. и 34.2. нису дали резултате, или ако је кршење закона, статута и Кодекса у тој мери тешко, очигледно, безобзирно или упорно да предузимање мера за њихово сузбијање или кажњавање, у интересу права и угледа професије, не трпи одлагање. 35. Заједничка адвокатура 35.1. Два или више адвоката могу радити у истој просторији само ако имају заједничку адвокатуру. 35.2. Припадност заједничкој адвокатури не искључује право и дужност адвоката да буде ослобођен задатака који су супротни Кодексу. 35.3. Независност и самосталност адвоката у заједничкој адвокатури могу бити ограничени само: 35.3.1. уговореном организацијом и условима рада; 35.3.2. искључењем прихватања личних клијената; 35.3.3. искључењем или ограничењем самосталног прихватања, одбијања или отказивања заступања, сем ако се ради о личним клијентима; 35.3.4. обавезом примене правних схватања руководилаца канцеларије, стручног колегијума или већине адвоката, у складу са правилима канцеларије. 35.3.5. обавезом да не иступа из канцеларије у време и на начин који би канцеларији нанели штету или повредили интересе клијента. 35.4. Одговорност адвоката прописана правилима заједничке адвокатуре не искључује дисциплинску одговорност пред органима адвокатске коморе. IV – АДВОКАТ И АДВОКАТСКА КОМОРА 36. Однос адвоката према адвокатској комори 36.1. Адвокат треба да уважава и чува углед, аутономију и интегритет адвокатске коморе чији је члан и друге адвокатске коморе са којом саобраћа. 36.2. У односу према адвокатској комори чији је члан, адвокат треба: 36.2.1. да извршава коначне одлуке њених органа; 36.2.2. да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне и друге обавезе; 36.2.3. да у остављеном року одговори на писано обраћање или се одазове на позив њених надлежних органа; 36.2.4. да у службеном саобраћању износи истините податке; 36.2.5. да достави тражене исправе и пружи тражена објашњења, осим ако би тиме повредио обавезу чувања адвокатске тајне; 36.2.6. да без оправданог разлога не одбија избор и именовање у њене органе и радна тела; 36.2.7. да стручно, савесно и благовремено извршава обавезе у органима и радним телима у које је изабран или именован, и учествује у њиховом раду. 36.3. Правила о односу адвоката према адвокатској комори примењују се и на друге облике организовања адвоката, које је одобрила адвокатска комора. 36.4. Адвокат треба да извршава одлуку надлежног органа адвокатске коморе о протестном обустављању или ограничењу рада адвоката, под условом да је установљен минимум рада неопходан за заштиту основних права и интереса клијената и странака. 37. Однос представника адвокатске коморе према адвокату 37.1. Адвокат на положају у органима и радним телима адвокатске коморе треба да штити законска права и интересе адвоката и да се у службеном саобраћању према колеги опходи одмерено и пристојно. 37.2. Члан дисциплинског суда и дисциплински тужилац адвокатске коморе, који је у дисциплинском поступку од окривљеног колеге сазнао адвокатску тајну, дужан је да ову тајну чува изван оквира дисциплинског поступка, као да је њему поверена. V – АДВОКАТ И ДРЖАВНИ ОРГАНИ 38. Међусобно уважавање 38.1. Однос адвоката према суду, другим државним органима и њиховим представницима, и однос суда, других државних органа и њихових представника према адвокату, израз је правне културе и уважавања правничке професије. 38.2. Према суду, другим државним органима и њиховим представницима адвокат треба да се опходи одмерено и пристојно, настојећи да обезбеди исто такво опхођење клијента, али и представника ових органа према себи и клијенту. 38.3. Одмерено и пристојно опхођење подразумева поштовање правила поступка, уљудан садржај и начин изражавања, и уредно и прикладно одевање. 38.4. Поднесци и усмена излагања адвоката треба да буду јасни, сажети, умесни и логични, а критика коју адвокат упућује суду, другим државним органима и њиховим представницима не сме да буде саопштена на непримерен или увредљив начин. 39. Забрана злоупотребе 39.1. У односу према суду, другим државним органима и њиховим представницима адвокат не сме: 39.1.1. да утиче на ток поступка и доношење одлуке непрофесионалним средствима и притисцима, а нарочито обраћањем органима и лицима која немају право да се уплићу у поступак, расправљање и одлучивање; 39.1.2. да личне родбинске или пријатељске односе са судијама и другим представницима органа власти испољава пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, или да пред овим лицима ствара утисак постојања таквих односа; 39.1.3. да неповољан ток или исход поступка правда приписивањем корупције и других видова злоупотреба судијама и другим представницима органа власти, или да подржава такво уверење клијента, осим ако он или клијент располажу доказима који би представљали основ за подношење кривичне или дисциплинске пријаве; 39.1.4. да злоупотребљава улогу браниоца да би клијенту, или посредством клијента који је у притвору или на издржавању казне, другим притвореницима или затвореницима кришом дотурао писма, поруке или предмете, чије је достављање забрањено, подложно контроли, или намењено недозвољеним циљевима; 39.1.5. да пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, уочи рочишта улази у судницу или другу службену просторију намењену расправи пре него што је прозван, или се након завршетка рочишта у судници или таквој просторији задржава и по изласку свих ових лица, осим ако свој улазак или останак претходно тим лицима оправда постојањем изузетних, оправданих и истинитих разлога. 39.2. Адвокат не сме да прибегава процесним злоупотребама, а нарочито да користи неосноване разлоге за одлагање рочишта и да износи податке и доказе за које зна да нису истинити. VI – АДВОКАТ И АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК 40. Обавезе адвоката 40.1. Приправника, кога је примио на рад, адвокат треба да оспособи за самостално обављање адвокатске професије и других звања у правосуђу, у складу са планом и програмом приправничке обуке који доноси адвокатска комора. 40.2. Током обуке адвокат је дужан да приправнику: 40.2.1. посветити довољно времена, пажње и васпитног утицаја да би му пренео своја професионална знања и искуства; 40.2.2. пружи податке за коришћење прописа и правне литературе; 40.2.3. у складу са Кодексом укаже на начин рада у адвокатској канцеларији, на обавезу чувања адвокатске тајне, на однос према клијенту, колегама и супротним странкама и на понашање пред судом и пред другим органима и лицима пред којима заступа; 40.2.4. даје упутства за заступање; 40.2.5. надзире и анализира рад и указује на добре и лоше стране његовог рада; 40.2.6. пружи прилику за упознавање предмета из свих области права у којима заступа, и да настоји да му, кроз сарадњу са колегама, омогући праксу и у оним областима права којима се он не бави; 40.2.7. својим понашањем и радом пружа позитиван пример; 40.2.8. обезбеди услове рада у складу са позитивним прописима, Кодексом и сврхом приправничке обуке; 40.2.9. исплаћује награду у складу са законом и уговором; 40.2.10. остави довољно слободног времена за припремање правосудног испита. 40.3. Адвокат не сме да приправника: 40.3.1. прима на привидан рад и пријављује га иако зна да овај неће радити, или не одјављује иако се испостави да не ради стварно и стално; 40.3.2. користи као партнера и са њим уговара поделу добити или ортаклук; 40.3.3. искоришћава за послове који нису у вези са приправничком обуком. 40.4. Адвокат не сме да злоупотребљава очигледно незнање или неискуство адвокатског приправника свог колеге који заступа супротну странку. 41. Обавезе приправника 41.1. Адвокатски приправник дужан је: 41.1.1. да се упозна са садржајем статута и Кодекса; 41.1.2. да се придржава плана и програма приправничке обуке који је донела адвокатска комора; 41.1.3. да се према адвокату код кога ради опходи пристојно и да се придржава обавеза проистеклих из организације рада адвокатске канцеларије; 41.1.4. да се придржава упутстава адвоката код кога ради, осим ако су супротна позитивним прописима и Кодексу; 41.1.5. да приправничку обуку искористи за што потпуније стицање знања и искуства и оспособљавање за самосталан рад; 41.1.6. да приправничку вежбу обавља стварно и стално и да се у исто време не бави другим, са адвокатуром неспојивим послом; 41.1.7. да се у првом службеном сусрету представи другим адвокатима, судијама и другим представницима органа или правних лица пред којима заступа. 41.2. Адвокатски приправник не сме: 41.2.1. да заступа без питања и упутства адвоката код кога ради, а ако замењује адвоката који замењује колегу, и без упутстава замењиваног колеге; 41.2.2. да без знања и одобрења адвоката код кога ради прихвата или отказује заступање, или замењује друге адвокате; 41.2.3. да прима властите клијенте и води властите предмете. VII – АДВОКАТ И СУПРОТНА СТРАНКА 42. Однос према супротној странци 42.1. Адвокат треба да уважи претпоставку да супротна странка наступа са једнаким осећајем правичности и са једнаком увереношћу у своја права, као и његов клијент. 42.2. Према супротној странци адвокат треба да се опходи одмерено и учтиво, али не и по цену остављања утиска колебљивости, попустљивости, или неодлучног заступања права и интереса клијента. 42.3. Адвокат не сме: 42.3.1. да искоришћава очигледну неукост, заблуду или збуњеност супротне странке која нема заступника, да би за клијента прибавио неосновану корист; 42.3.2. да према супротној странци примењује претњу, принуду или обману; 42.3.3. да супротну странку изазива и подстиче на недопуштено понашање; 42.3.4. да ступа у разговоре и преговоре са супротном странком, без знања клијента, или на начин супротан правилу 31.1.9; 42.3.5. подстиче клијента на кривично гоњење, или сам прибегава кривичном гоњењу супротне странке за увреде које је ова, изазвана од њега или његовог клијента, изнела на расправи. В. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ПРАВИЛА 43.1. Ступањем на снагу овог кодекса престаје да важи Кодекс професионалне етике адвоката од 16. јануара 1999. године. 43.2. У дисциплинским поступцима који нису правноснажно окончани, правила овог кодекса примењиваће се само ако су повољнија за окривљеног адвоката. 43.3. Овај кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу чл. 23. и 65. Закона о адвокатури („Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и 24/2012 – ОУС) члана 33. и члана 280. став 2. Статута Адвокатске коморе Србије („Службени гласник РС”, бр. 85/2011 и 78/2012), Управни одбор Адвокатске коморе Србије на седници одржаној 8. децембра 2012. године, донео је ТАРИФУ о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката "Службени гласник РС", бр. 121 од 24. децембра 2012, 99 од 15. јула 2020, 37 од 14. априла 2021. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Тарифом се одређује начин вредновања, обрачунавања и плаћања награда за адвокатске услуге и накнада трошкова за рад адвоката или адвокатског ортачког друштва (у даљем тексту: адвокат). Члан 2. Награда и накнада трошкова адвокату припадају за радње обављене по пуномоћју, решењу надлежног органа, усменом или писменом налогу странке. Странка или надлежни орган, дужни су да адвокату плате и награду и накнаду трошкова. Члан 3. Када пружа правну помоћ у страној држави, адвокат може применити ову тарифу или адвокатску тарифу те државе. Када пружа правну помоћ иностраним правним или физичким лицима на територији Републике Србије, адвокат може применити ову тарифу или адвокатску тарифу државе у којој се налази седиште односно пребивалиште странке. О примени иностране адвокатске тарифе адвокат са странком закључује писмени уговор. II. НАГРАДА ЗА РАД АДВОКАТА Члан 4. Висина награде за рад адвоката одређује се Тарифом којом се утврђује број поена за поједине радње адвоката, с тим да за састављање изјава воље (уговора, исправа једностраних или двостраних, завештања и сл.) адвокат може награду обрачунати у процентуалном износу од вредности предмета изјаве воље. Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду у износу који је мањи од износа прописаног Тарифом, али не мањи од 50% тог износа или у износу који је већи од износа прописаног Тарифом, али не већи од петоструког износа. Када досуђују трошкове странци која је успела у поступку – судови или други државни орган нису обавезни да примене уговор о висини награде нити уговор о примени иностране адвокатске тарифе. Члан 5. За пружање континуиране правне помоћи, адвокат може са странком уговорити награду у паушалном износу. Овако уговорена награда не може се односити на радње заступања пред судовима и државним органима. Уговори о висини награде у паушалном износу производе правно дејство само ако су закључени у писменом облику и ако садрже опис радњи или послова на које се адвокат обавезао да предузима. Члан 6. Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад на основу сатнице која не може бити мања од 150 поена за сваки започети сат. Члан 7. У имовинскоправним предметима адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад у сразмери (проценту) са успехом у поступку односно са успехом у правним радњама које ће за странку предузети, с тим да уговорени проценат не може бити већи од 30%. III. НАКНАДА ТРОШКОВА Члан 8. Адвокату припада накнада за стварне трошкове који су били потребни за обављање поверених му послова. Члан 9. За обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије и дневнице и то: – за превоз у међумесном саобраћају – у висини цене превоза превозним средством по избору адвоката; – за превоз у месном саобраћају – у висини цене такси превоза; – за превоз сопственим возилом – у висини од 30% од цене најквалитетнијег бензина по пређеном километру; – за смештај – у висини цене хотелског смештаја, осим хотела са пет и више звездица; – за одсуствовање из канцеларије – у висини од 50 поена за сваки започети сат, а највише десет сати дневно; – за поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге према плаћеним рачунима; – дневнице – исто као и запосленима у државним органима и изабраним, односно постављеним лицима. IV. НАПЛАТА НАГРАДЕ И НАКНАДЕ ТРОШКОВА Члан 10. Награда и накнада трошкова се могу плаћати унапред или након извршене радње и насталих трошкова. Адвокат је овлашћен да од странке затражи и унапред прими новчана средства на име обезбеђења наплате будуће награде и трошкова који ће настати приликом заступања. Моменат сачињавања обрачуна између адвоката и странке има се сматрати тренутком наплате трошкова и награде адвоката. Члан 11. Висина награде за рад адвоката утврђује се према важећој тарифи у време обрачуна. Члан 12. Досуда и наплата трошкова поступка на терет противне странке не утиче на обрачун и наплату награде и трошкова између адвоката и странке. На захтев странке адвокат је дужан саставити писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе. Адвокат, кога Адвокатска комора именује као заступника или браниоца странке која је неспособна за плаћање из социјалних разлога, нема право да од те странке или од Адвокатске коморе тражи награду за заступање. Члан 13. Адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова. V. ПРИМЕНА ТАРИФЕ И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ Члан 14. Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Вредност поена утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије даје аутентично тумачење Тарифе. Члан 15. Вредност једног поена износи 30,00 динара. Члан 16. Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Члан 17. Ступањем на снагу ове тарифе престаје да важи Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени лист СРЈ”, бр. 54/98, 75/99, 8/2001 и 11/2002, „Службени лист СЦГ”, бр. 32/2003, 58/2004 и 5/2006 и „Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 53/2010 и 15/2012). ТАРИФА КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ОСНОВИЦА ЗА ОБРАЧУН НАГРАДЕ Тарифни број 1. Адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело и то: Запрећена казна Награда – за казну до 3 године затвора 550 поена – за казну преко 3 до 5 година затвора 750 поена – за казну преко 5 до 10 година затвора 1.000 поена – за казну преко 10 до 15 година затвора 1.500 поена – за казну преко 15 година затвора 2.000 поена ОДБРАНА ОКРИВЉЕНОГ У ПРЕТКРИВИЧНОМ – ПРЕДИСТРАЖНОМ И ИСТРАЖНОМ ПОСТУПКУ Тарифни број 2. Под процесном радњом, у смислу одредби Тарифног броја 2., 7. и 8. ове тарифе, подразумева се свака радње полиције, тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник. За сваку одржану процесну радњу којој је присуствовао адвокату припада награда из Тарифног броја 1., а за сваку неодржану процесну радњу којој је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. За присуствовање и приступање процесним радњама, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 50 поена за сваки започети сат рачунајући од времена када је процесна радња била заказана. У случају када полиција, тужилац или суд предузимају више процесних радњи сукцесивно, адвокату припада прописани износ награде за сваку појединачну процесну радњу којој је присуствовао или приступио. У случају неодржавања процесне радње, адвокат је дужан да од полиције, тужиоца или суда затражи сачињавање записника или службене белешке у којој ће се констатовати да процесна радња није одржана и да је адвокат приступио – како би му, на основу сачињеног записника или службене белешке, могла бити призната награда. ОДБРАНА ОКРИВЉЕНОГ НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ И НА СЕДНИЦИ ВЕЋА Тарифни број 3. За сваки одржани главни претрес или седницу већа којима је присуствовао адвокату припада награда из Тарифног броја 1., а за сваки неодржан главни претрес или седницу већа на које је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. За присуствовање главним претресима или седницама већа, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 50 поена за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак главног претреса или седнице већа био заказан. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА Тарифни број 4. Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање: – кривичне пријаве, – приватне тужбе, – захтева за спровођење истраге, – предлога за предузимање истражних радњи, – предлога за закључење споразума о признању кривице, – оптужнице, – оптужног предлога, – одговора на оптужницу, – предлога за укидање притвора, – писмене одбране, – образложених поднесака којима се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани – молбе ради одлагања извршења казне затвора, – предлога за извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује, – молбе за условни отпуст, – тужбе за судску заштиту повреде права осуђеног лица, – захтева за рехабилитацију. Адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. САСТАВЉАЊЕ ПРАВНИХ ЛЕКОВА Тарифни број 5. Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање: – жалбе против решења о задржавању, – жалбе против решења о одређивању или продужењу притвора, – жалбе против решење о спровођењу истраге, – приговора на оптужницу, – одговора на жалбу, – жалбе оштећеног, – одговора на захтев за понављање кривичног поступка, – молбе за помиловање. Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100% за састављање: – жалбе против пресуде, – жалбе против решења којим се изриче мера безбедности или васпитна мера, – жалбе против решења о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, – захтева за понављање кривичног поступка, – предлога за подизање захтева за заштиту законитости. РАЗГОВОР СА ОКРИВЉЕНИМ КОЈИ ЈЕ ЛИШЕН СЛОБОДЕ Тарифни број 6. Адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за сваки обављени разговор са окривљеним који је лишен слободе или се налази у притвору. ОДБРАНА ВИШЕ ОКРИВЉЕНИХ Тарифни број 7. Када адвокат брани више окривљених, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног. У случају из става 1. овог тарифног броја увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за одбрану једног окривљеног увећава процентом који одговара броју окривљених које адвокат брани у тренутку када се процесна радња предузима. ЗАСТУПАЊЕ ОШТЕЋЕНОГ, ОШТЕЋЕНОГ КАО ТУЖИОЦА И ПРИВАТНОГ ТУЖИОЦА Тарифни број 8. За заступање оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца адвокату припада награду као и за одбрану окривљеног. За заступање оштећеног адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА Тарифни број 9. За састављање прекршајне пријаве, акта и других поднесака којима се покреће прекршајни поступак, као и за састављање писмене одбране и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у прекршајном поступку или у поступку привредних преступа, адвокату припада награда према врсти поступка и то: Врста поступка Награда – у поступку привредних преступа 1.000 поена – у поступку који се води пред прекршајним судом 850 поена – у поступку који се води пред полицијским органима 750 поена – у поступку пред судом часту при Привредној комори 550 поена – у осталим прекршајним поступцима 550 поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ И ОДБРАНА Тарифни број 10. За одбрану окривљеног правног лица, одговорног лица у правном лицу, правног и физичког лица адвокату припада: – за сваки претрес једнак износ награде као и за поднеске из Тарифног броја 9. – за сваки претрес који је одложен решењем суда или органа да се претрес не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање претресима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на претресу пред другостепеним судом или органом као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 11. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 9. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ И ОДБРАНА ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 12. Када адвокат брани или заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећани износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (у процењивим предметима) Тарифни број 13. За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак у процењивим предметима, адвокату припада награда према вредности спора и то: Вредност спора Награда Преко До – 25.000 поена 300 поена 25.000 поена 50.000 поена 375 поена 50.000 поена 100.000 поена 550 поена 100.000 поена 200.000 поена 750 поена 200.000 поена 400.000 поена 1.000 поена 400.000 поена 800.000 поена 1.250 поена 800.000 поена 1.600.000 поена 1.500 поена Ако вредност спора прелази износ од 1.600.000 поена па до 4.000.000 поена, адвокат поред награде од 1.500 поена има право обрачунати награду од по 1 поена на сваких започетих 10.000 поена. Ако вредност спора прелази износ од 4.000.000 поена па до 10.000.000 поена адвокат, поред награде из претходног става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 30.000 поена. Ако вредност спора прелази износ од 10.000.000 поена адвокат, поред награде из претходна два става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 150.000 поена, али не више од 1.000 поена. За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходног става. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. *Службени гласник РС, број 37/2021 САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (у непроцењивим предметима) Тарифни број 14. За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак у непроцењивим предметима, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то: Врста спора Награда – у споровима због сметања државине 550 поена – у споровима о праву службености 750 поена – у споровима из стамбених односа (откази уговора о закупу стана, исељење из стана, утврђење права закупа на стану и др. ) 750 поена – у споровима о разводу или поништаја брака о постојању или непостојању брака 550 поена – у споровима за утврђење и оспоравање материнства или очинства 850 поена – у споровима о вршењу родитељског права и о одржавању личних односа детета и родитеља са којим дете не живи 375 поена – у споровима за одређивање законског издржавања или измене одлуке о законском издржавању 200 поена – у споровима из радних односа (у вези са отказом уговора о раду, постојању или непостојању радног односа, премештаја на друго радно место и слично), осим у процењивим имовинским захтевима из радног односа 550 поена – у споровима о ауторском и сродним правима, о праву на жиг, модел и о осталим правима интелектуалне својине, осим у процењивим имовинским захтевима из ових односа 1.500 поена За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходног става. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 15. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. и 14. – за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 16. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. и 14. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 17. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ИЗВРШНИ ПОСТУПАК САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА Тарифни број 18. За састављање предлога којима се покреће поступак извршења или обезбеђења као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе) из Тарифног броја 13. и 14. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 19. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18. – за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 20. За састављање правних лекова адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 21. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (уређење имовинских односа – процењиво) Тарифни број 22. За састављање предлога којима се покреће ванпарнични поступак за уређење имовинских односа (расправљање заоставштине, одређивање накнаде за експрописану непокретност, уређење коришћења заједничке ствари, деоба заједничке ствари, уређење међа, судски депозит и друго) и то у процењивим стварима као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 23. За састављање предлога којима се покреће ванпарнични поступак у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то: Врста поступка Награда – у поступку уређења личних стања (лишење пословне способности, задржавање у здравственој организацији, проглашење несталог лица за умрло) 850 поена – у поступку уређења породичног односа (продужење родитељског права, лишење родитељског права, давање дозволе за ступање у брак) 550 поена – поступку уређења имовинских односа – непроцењиво (састављање исправе, састављање судског тестамента, потврђивање садржине исправе, чување исправе, поништавање исправе) 1.000 поена – остали ванпарнични поступци 1.000 поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 24. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 22. и 23. – за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним адвокату припада, поред награде за заступање и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 25. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 22. и 23. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 26. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД ОРГАНИМА КОЈИ ВОДЕ РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА Тарифни број 27. За састављање захтева за упис у катастар непокретности (упис непокретности, упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или стварним правима на њима, брисање) и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали уписи – непроцењиво) Тарифни број 28. За састављање захтева за упис у катастар непокретности (упис непокретности, упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или стварним правима на њима, брисање) у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада, независно од означене вредности, награда у износу од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 29. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (захтеви) из Тарифног броја 27. и 28. – за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 30. За састављање правних лекова, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (захтеви) из Тарифног броја 27. и 28. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 31. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. СТЕЧАЈНИ И ЛИКВИДАЦИОНИ ПОСТУПАК САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (у процењивим предметима) Тарифни број 32. За састављање поднесака којима се пријављују потраживања у стечајном или ликвидационом поступку и то у проценљивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (у непроцењивим предметима) Тарифни број 33. За састављање поднесака којима се покреће стечајни или ликвидациони поступак као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у стечајном или ликвидационом поступку у непроцењивим предметима, адвокату припада награда у износу од 850 поена. За састављање осталих поднесака у непроцењивим предметима, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 34. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се пријављује потраживање или покреће поступак из Тарифног броја 32. и 33. – за свако рочиште које је одложено решењем суда или органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање медијацији, седници као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 35. За састављање правних лекова, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се пријављује потраживање или покреће поступак из Тарифног броја 32. и 33. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 36. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. УПРАВНИ ПОСТУПАК САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 37. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у процењивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 38. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то: Врста поступка Награда – у поступку који се води пред пореским органима, пред царинским органима и пред полицијским органима 1.000 поена – у поступку који се води по одредбама Закона о планирању и изградњи и Породичном закону 550 поена – у поступку који се води пред инспекцијским органима 850 поена – у осталим управним поступцима 550 поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 39. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37. и 38. – за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 40. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37. и 38. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 41. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. УПРАВНИ СПОРОВИ САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 42. За састављање тужби којима се покреће управни спор и то у процењивим стварима када се управни спор води око управног акта органа поводом права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 43. За састављање тужби којима се покреће управни спор и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти управног поступка из којег настао управни акт који је предмет управног спора, независно од означене вредности спора и то: Врста поступка Награда – око управног акта донетог у поступку који се водио пред пореским органима, пред царинским органима и пред полицијским органима 1.000 поена – око управног акта донетог у поступку који се водио по одредбама Закона о планирању и изградњи и Породичном закону 550 поена – око управног акта донетог у поступку који се водио пред инспекцијским органима 850 поена – око управног акта донетог у осталим управним поступцима 550 поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 44. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 42. и 43. – за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 45. За састављање правних лекова – ванредних правних средстава, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (тужбе) из Тарифног броја 42. и 43. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 46. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ЗА УПИС У РЕГИСТАР КОЈИ ВОДИ СУД ИЛИ АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ИЛИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАН САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 47. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали уписи – непроцењиво) Тарифни број 48. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 49. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 47. и 48. – за свако рочиште које је одложено решењем регистратора да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 50. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 47. и 48. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 51. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД ПОСЛОДАВЦЕМ И ПОСТУПАК ПРЕД ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВОМ САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 52. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред послодавцем (заштита права запослених) или поступак пред привредним друштвом (заказивање седнице скупштине друштва и др.) и то у процењивим стварима када се поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифни број 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (непроцењиво) Тарифни број 53. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред послодавцем или поступак пред привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 54. За заступање на рочишту, састанку, седници или другом облику расправљања пред послодавцем или пред привредним друштвом адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 52. и 53. – за свако рочиште које је одложено одлуком да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама код послодавца или привредног друштва које се одржавају у згради или ван зграде послодавца или привредног друштва. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 55. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 52. и 53. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 56. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА Тарифни број 57. За састављање поднесака којим се покреће поступак пред Уставним судом као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 58. За заступање на рочишту адвокату припада за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 57. За свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходног става овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 59. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПЦИ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА И МЕЂУНАРОДНИМ АРБИТРАЖАМА САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 60. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 61. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 62. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 60. и 61. – за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда или арбитраже које се одржавају у згради или ван зграде суда или арбитраже. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 63. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 60. и 61. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 64. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПЦИ ПРЕД ДОМАЋОМ АРБИТРАЖОМ, АГЕНЦИЈОМ ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА И ПРЕД ПОСРЕДНИКОМ (МЕДИЈАЦИЈА) САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 65. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 66. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 850 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 67. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 65. и 66. – за свако рочиште које је одложено решењем арбитраже, Агенције или посредника да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама арбитраже, Агенције или посредника које се одржавају у згради или ван зграде арбитраже, Агенције или посредника. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 68. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (процењиво) Тарифни број 69. За састављање поднесака којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове Тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у процењивим предметима у којима се расправља о правима на имовини која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде према вредности те имовине као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. САСТАВЉАЊЕ ПОДНЕСАКА (остали поступци – непроцењиво) Тарифни број 70. За састављање поднесака којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове Тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти тог поступка, независно од означене вредности спора и то: Врста поступка Награда – у поступку који се води пред привредним друштвом 550 поена – у поступку који се води пред државним органом 650 поена – у поступку који се води пред основним судом 750 поена – у поступку који се води пред привредним судом 850 поена – у поступку који се води пред вишим судом 1.000 поена – у поступку који се води пред управним судом 1.200 поена – у поступку који се води пред уставним судом 1.500 поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. ЗАСТУПАЊЕ Тарифни број 71. За заступање на рочишту адвокату припада: – за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 69. и 70. – за свако рочиште које је одложено решењем суда, органа и др. да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда, органа и др. које се одржавају у згради или ван зграде суда, органа и др. ПРАВНИ ЛЕКОВИ Тарифни број 72. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 69. и 70. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. ЗАСТУПАЊЕ ВИШЕ СТРАНАКА Тарифни број 73. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА ПРАВНИ ПОСЛОВИ (процењиво) Тарифни број 74. За састављање уговора (за живота или након смрти, једностраних или двостраних и др.) и изјава воља (завештање и др.) и то у процењивим стварима када се правни посао односи на имовину која има одређену новчану вредност, адвокат по своме избору може применити Тарифни број 13. или награду обрачунати у процентуалном износу од тржишне вредности имовине, која је предмет правног посла, с тим да тај проценат не може бити већи од 1,5%. У сваком случају најнижи износ награде не може бити мањи од 375 поена. Код правних послова где је предмет повремено давање (закупнине и др.) тржишна вредност предмета правног посла се утврђује збиром тих повремених давања у уговореном периоду али не краћем од једне и не дужем од пет година. ПРАВНИ ПОСЛОВИ (непроцењиво) Тарифни број 75. За састављање уговора и изјава воља у непроцењивим стварима адвокату припада награда према врсти тог правног посла, независно од означене вредности и то: Врста правног посла Награда – за састављање ортачких уговора 1.000 поена – за састављање уговора о коришћењу заједничке ствари 750 поена – за састављање уговора о послузи 550 поена – за састављање уговора о трговинском заступању или посредовању 850 поена – за састављање генералних (општих) уговора 1.000 поена – за састављање предуговора 750 поена – за састављање осталих уговора 650 поена – за састављање завештања 650 поена – за састављања пуномоћи 450 поена – за састављање осталих изјава 375 поена ОПШТИ И ПОЈЕДИНАЧНИ АКТИ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА ДРЖАВНИХ ОРГАНА И ОСТАЛИХ ПРАВНИХ ЛИЦА Тарифни број 76. За састављање општих или појединачних аката привредних субјеката, државних органа, односно органа локалне самоуправе и осталих правних лица адвокату припада награда према врсти тог аката, независно од означене вредности и то: Врста правног акта Награда – за састављање статута или оснивачког акта привредног субјекта и осталих правних лица 1.000 поена – за састављање осталих општих аката привредног субјекта и осталих правних лица (правилници и др.) 850 поена – за састављање општих аката државних органа или органа локалне самоуправе 1.250 поена – за састављање појединачних аката привредних субјеката и осталих правних лица(одлуке и др.) 650 поена – за састављање појединачних аката државних органа или органа локалне самоуправе (одлуке, решења и др.) 750 поена ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ ПРАВНИ САВЕТИ И МИШЉЕЊА Тарифни број 77. За усмени правни савет или мишљење о неком правном питању, адвокату припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће одговарајући поступак у вези са тим правним питањем. За писмени правни савет и мишљење адвокату припада награда прописана за поднеске којима се покреће одговарајући поступак у вези са тим правним питањем. Адвокату припада награда за писмени правни савет и мишљење само ако је странка тражила писмени правни савет и мишљење. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако даје савете и мишљења у вези са поступком који покреће у име странке или у вези са поступком који води у име странке. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи. ПРИСУСТВОВАЊЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА Тарифни број 78. За присуствовање на конференцијама и састанцима на којима се расправља о чињеничним и правним питањима од интереса за странку, адвокату припада награда за сваки започети сат у износу од 150 поена. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи. РАЗМАТРАЊЕ СПИСА Тарифни број 79. За прегледање или разматрање списа предмета, адвокату припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак чији списи се разматрају. За прегледање земљишних и осталих јавних књига, за прибављање извода или преписа из јавних књига или списа, било у аналогном или дигиталном облику, за утврђивање правоснажности или извршности одлука, адвокату припада 20% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак у којем су одлуке донете, односно за чије покретање поступка се списи разматрају. *Службени гласник РС, број 99/2020 ДОПИСИ И ОПОМЕНЕ Тарифни број 80. За састављање опомена или дописа противној странци којима се захтева чињење, нечињење или трпљење, адвокату припада 50% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак за остварење таквог захтева. За састављање осталих дописа противној или својој странци, адвокату припада награда у износу од 100 поена. ЗАКОН о јавном бележништву Службени гласник РС", бр. 31 од 9. маја 2011, 85 од 31. августа 2012, 19 од 27. фебруара 2013, 55 од 23. маја 2014 - др. закон, 93 од 1. септембра 2014 - др. закон, 121 од 5. новембра 2014, 6 од 22. јануара 2015, 106 од 21. децембра 2015. Део први ПОЛОЖАЈ И ДЕЛАТНОСТ I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом се уређује организација, делатност, начин и услови рада, као и друга питања од значаја за јавно бележништво. Јавно бележништво и јавни бележници Члан 2. Јавно бележништво је служба од јавног поверења. Јавни бележник обавља делатност као искључиво и стално занимање док му не престане делатност, у складу са законом. У обављању делатности јавни бележник је самосталан и независан. Јавни бележник је стручњак из области права, именован од стране министра надлежног за правосуђе (у даљем тексту: министар), који на основу јавних овлашћења прихвата од странака изјаве воље и даје им потребну писмену форму и о томе издаје исправе које имају карактер јавних исправа, чува оригинале тих исправа и друге поверене документе, издаје преписе исправа, јавно потврђује чињенице, даје странкама савете о питањима која су предмет његове делатности и предузима друге радње и врши друге послове одређене законом. Стицање и престанак статуса јавног бележника Члан 3. Статус јавног бележника стиче се и престаје под условима и на начин одређен овим законом. Јавнобележничка делатност Члан 4. Јавни бележник је овлашћен да обавља следеће послове: 1) саставља, оверава и издаје јавне исправе о правним пословима, изјавама и чињеницама на којима се заснивају права и оверава приватне исправе; 2) преузима на чување исправе, новац, хартије од вредности и друге предмете; 3) на основу овог закона и по одлуци суда обавља послове који му се по закону могу поверити; 4) предузима друге радње у складу са законом. Неспојивост јавнобележничке делатности са другим пословима Члан 5. Делатност јавног бележника неспојива је са обављањем адвокатуре, било ког другог плаћеног занимања, односно функције, као и послова који нису у складу са угледом, независношћу, самосталношћу и јавним поверењем јавног бележништва. Забрана из става 1. овог члана не односи се на: 1) обављање послова у својству извршиоца завештања, старатеља заоставштине, старатеља пословно неспособног лица или неког другог сличног посла заснованог на одлуци надлежног органа; 2) повремено или допунско обављање научне, наставне, уметничке и сличне делатности; 3) обављање функције и послова у јавнобележничкој комори и у међународним удружењима јавних бележника; 4) обављање послова, медијатора, арбитра или судског преводиоца. Врсте јавнобележничких исправа Члан 6. Јавнобележничке исправе су исправе о правним пословима и изјавама које су саставили јавни бележници (јавнобележнички записи), записници о правним и другим радњама које су обавили или којима су присуствовали јавни бележници (јавнобележнички записници) и потврде о чињеницама које су посведочили јавни бележници (јавнобележничке потврде), нејавне исправе које су потврдили јавни бележници (јавнобележничка солемнизација), као и нејавне исправе код којих је јавни бележник оверио потпис, односно оверио аутентичност преписа, превода или извода (јавнобележничке овере). *Службени гласник РС, број 6/2015 Јавнобележничка исправа као јавна исправа и њена извршност Члан 7. Јавнобележничка исправа сачињена и издата по овом закону има снагу јавне исправе, ако су при њеном сачињавању и издавању испуњени битни услови форме и законитости прописане овим законом. Јавнобележничка исправа је извршна или веродостојна исправа у случајевима предвиђеним законом. Стране јавнобележничке исправе Члан 8. Стране јавнобележничке исправе имају, под условом узајамности, исто правно дејство као и јавнобележничке исправе сачињене по овом закону. Стране јавнобележничке исправе не могу у Републици Србији имати правна дејства која немају по закону државе по коме су издате. Потврђеним међународним уговорима могу се предвидети и друга правна дејства стране јавнобележничке исправе. Под условима из става 1. овог члана, страни јавнобележнички записи који су непосредно извршни по страном праву, непосредно су извршни и у Републици Србији, ако се односе на права која нису у супротности са правним поретком Републике Србије и ако садрже све елементе који су по закону Републике Србије потребни за извршење. Ако су јавнобележнички запис саставили домаћи и страни јавни бележник, јавнобележнички запис се сматра домаћом јавном исправом, ако је оверен печатом и штамбиљем домаћег јавног бележника. Дужност законитог и савесног поступања Члан 9. Јавни бележник је дужан да обавља своју делатност у складу са прописима и начелом савесности и поштења. Јавни бележник одбија, односно може да одбије обављање послова у оквиру делатности одређених овим законом само из разлога који су одређени овим законом. Јавни бележник одговара за свој рад у складу са законом. Службено подручје и службено седиште Члан 10. Јавни бележник има службено подручје и службено седиште на којем обавља своју делатност, ако овим законом није друкчије одређено. Печат и штамбиљ Члан 11. Јавни бележник има службени печат и службене штамбиље. На службени печат јавног бележника примењују се прописи који уређују печат државних и других органа, ако овим законом није друкчије одређено. Удруживање у Јавнобележничку комору Члан 12. Јавни бележници се удружују у Јавнобележничку комору (у даљем тексту: Комора). Надзор над јавнобележничком делатношћу Члан 13. Надзор над јавнобележничком делатношћу врше министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: Министарство), надлежни суд и Комора. II. ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИШТВА 1. Облик обављања делатности и седиште Облик обављања јавнобележничке делатности Члан 14. Јавни бележник обавља делатност у јавнобележничкој канцеларији. Јавнобележничка места Члан 15. Број јавнобележничких места одређује министар, по прибављеном мишљењу Коморе, тако да се, по правилу, за подручје једне општине, града или градске општине (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе), одређује најмање једно јавнобележничко место. На подручјима са већом концентрацијом становништва и интензивнијим привредним пословањем број јавнобележничких места одређује се тако да се на сваких 25.000 становника одреди по једно јавнобележничко место. Министар, на предлог или уз прибављено мишљење Коморе, може изменити број јавнобележничких места на појединим подручјима у складу са потребама појединог подручја. Службено седиште и табла Члан 16. Јавном бележнику се одређује једно службено седиште. Јавни бележник је дужан да води јавнобележничку канцеларију у месту службеног седишта. Јавни бележник је дужан да на згради у којој се налази јавнобележничка канцеларија има истакнуту таблу која садржи назив: „јавни бележник”и име и презиме јавног бележника. Уколико се службено седиште јавног бележника налази на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик и писмо одређене националне мањине у службеној употреби, на табли се назив „јавни бележник” исписује и на језику националне мањине. Јавни бележник мора имати пребивалиштена дан полагања заклетве на подручју општине, односно града који је у одлуци о именовању одређен као његово службено седиште, а ако је у одлуци о именовању јавног бележника као његово службено седиште одређена градска општина, јавни бележник мора имати пребивалиште на дан полагања заклетвена подручју града којем припада та градска општина. Јавном бележнику није допуштено да врши делатност и прима странке изван јавнобележничке канцеларије, осим ако законом није прописано друкчије. *Службени гласник РС, број 19/2013 **Службени гласник РС, број 121/2014 Службено подручје Члан 17. Службено подручје јавног бележника обухвата подручје основног суда на којем се налази службено седиште јавног бележника. Суд може поверити обављање послова у смислу члана 4. тачка 3) овог закона само оним јавним бележницима који имају службено седиште на његовом подручју. 2. Услови и начела обављања делатности Употреба језика и писма Члан 18. Јавни бележник саставља јавнобележничке исправе на српском језику као службеном језику, ћириличким писмом, а на подручјима оне јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и језик и писмо националне мањине, јавнобележничке исправе се састављају на српском језику ћириличким писмом или на језику и писму националне мањине или на оба језика и писма, у складу са захтевом странке. Јавни бележник може, на захтев странке, саставити исправу и на страном језику ако има својство судског преводиоца за језик на којем саставља исправу и ако је исправа намењена употреби у иностранству. Ако странке, односно други учесници у састављању исправе из става 1. овог члана не разумеју језик на којем је исправа састављена, исправа мора да садржи клаузулу потписану од стране странке да им је садржина исправе била у целости преведена . Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 106/2015-56) *Службени гласник РС, број 106/2015 Печат, штамбиљ и потпис Члан 19. Пре полагања заклетве јавни бележник мора израдити службени печат и службене штамбиље. Печат мора да садржи грб Републике Србије, име и презиме јавног бележника, ознаку „јавни бележник” и назначење службеног седишта јавног бележника. Штамбиљ мора да садржи име и презиме јавног бележника, ознаку „јавни бележник” и назначење службеног седишта јавног бележника. Уколико се службено седиште јавног бележника налази на подручју јединице локалне самоуправе у којој је језик и писмо одређене националне мањине у службеној употреби, текст службеног печата и службеног штамбиља исписује се и на језику и писму националне мањине. Јавни бележник може имати службени печат за мастило, восак и суви жиг. Председник основног суда на чијем подручју јавни бележник има седиште, оверава отисак печата , као и потпис јавног бележника. Оверени отисак печата и оверени потпис јавног бележника, председник суда из става 6. овог члана депонује код Коморе. Јавни бележник је дужан да чува са посебном пажњом печате и штамбиље, а у случају њиховог губитка суд из става 6. овог члана дужан је да то огласи у „Службеном гласнику Републике Србије”. Печате и штамбиљ јавни бележник може употребљавати само за радње које је предузео у границама својих законских надлежности. Поступак евидентирања, употребе и чувања печата ближе се уређује Јавнобележничким пословником. *Службени гласник РС, број 106/2015 Просторије и опрема Члан 20. Јавни бележник има јавнобележничку канцеларију у месту свог службеног седишта. Комора може дозволити јавном бележнику да повремено обавља послове и изван свог службеног седишта, ако то захтевају објективне потребе становништва. Обављање службених радњи изван службеног седишта и јавнобележничке канцеларије ближе се уређује Јавнобележничким пословником. Просторије јавнобележничке канцеларије морају бити тако уређене и опремљене да одговарају захтевима за квалитетно обављање послова и угледу јавног бележника. Јавни бележник има уређаје и опрему за електронску и механичку обраду предмета, као и за смештај и чување исправа и поверених предмета депозита. Јавни бележник мора имати или узети у закуп сеф, складиште и сличне просторе или опрему ради смештаја и чувања предмета депозита веће вредности или величине. Актом министра ближе се уређују услови које треба да испуњава јавнобележничка канцеларија у погледу просторија и опреме. *Службени гласник РС, број 106/2015 Радно време Члан 21. Радно време јавних бележника прописује министар. Јавни бележник може по потреби обавити службену радњу и изван утврђеног радног времена. Почетак делатности Члан 22. Јавни бележник не сме започети са радом пре дана који је одређен као датум почетка обављања делатности. Комора објављује датум почетка обављања делатности јавног бележника у „Службеном гласнику Републике Србије”, када прими копију записника о полагању заклетве и записника о испуњености услова у погледу просторија и опреме. Пре одређивања датума почетка обављања делатности јавног бележника, министарство проверава да ли јавнобележничка канцеларија испуњава услове у погледу просторија и опреме неопходне за рад. *Службени гласник РС, број 106/2015 Претрес јавнобележничке канцеларије и одузимање документације и предмета Члан 23. Претрес јавнобележничке канцеларије и одузимање исправа, новца, хартија од вредности и других ствари које су му поверене на чување, као и јавнобележничких списа и књига, дозвољено је само ако је то изричито наложено у одлуци донесеној у кривичном поступку. При претресу просторија јавног бележника мора бити присутан представник Коморе. Престанак делатности Члан 24. Делатност јавног бележника престаје: 1) смрћу; 2) кад наврши 67 година живота; 3) писменим отказом јавног бележника; 4) разрешењем. Одлуку о престанку делатности јавног бележника доноси министар. *Службени гласник РС, број 106/2015 III. СУБЈЕКТИ ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ 1. Именовање и разрешење јавног бележника Услови за именовање Члан 25. За јавног бележника може бити именовано лице које испуњава следеће услове: 1) да је држављанин Републике Србије; 2) да је пословно способно и да има општу здравствену способност; 3) да има диплому правног факултета у Републици Србији или да је нострификовало диплому правног факултета стечену изван Републике Србије; 4) да је положило правосудни испит и испит за јавног бележника; 5) да има најмање пет година радног искуства у правној струци после положеног правосудног испита; 6) да је достојно јавног поверења за обављање послова јавног бележништва; 7) да говори, пише и чита српски језик, а на подручјима оне јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и језик мањине да познаје и језик те мањине или да приложи споразум о сарадњи са судским преводиоцем за језик те мањине; 8) да има или да може доказати да ће обезбедити одговарајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног бележника. Недостојност Члан 26. Сматра се да није достојно јавног поверења лице: 1) које је било осуђено за кривично дело против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за друго кривично дело за које је запрећена казна од пет година затвора или тежа казна, које га чини недостојним за обављање јавнобележничке делатности све док казна не буде брисана по закону; 2) против кога је ступила на правну снагу оптужница или оптужни предлог за кривично дело из тачке 1) овог члана; 3) коме је одлуком надлежног органа престао статус јавног бележника, јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника, јавнобележничког приправника, извршитеља или адвоката, односно коме је због разрешења престала судијска или јавнотужилачка функција, док не прођу три године од дана престанка статуса, односно функције; 4) из чијег понашања се може основано закључити да делатност јавног бележника неће обављати у складу са етичким кодексом који доноси Комора. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надлежност за именовање Члан 27. Јавног бележника именује решењем министар, по прибављеном мишљењу Коморе, на основу јавног конкурса. Решење министра је коначно. Против решења министра из става 1. овог члана може се покренути управни спор. Поступак именовања – расписивање и објављивање конкурса Члан 28. Конкурс за именовање јавних бележника расписује и спроводи Комора, на основу одлуке министра. У конкурсу мора бити назначена општина за коју се именује јавни бележник, а ако се истовремено расписује конкурс за више јединица локалне самоуправе, кандидати се могу пријавити за све јединице локалне самоуправе. Конкурс се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” у року од 15 дана од дана пријема одлуке министра из става 1. овог члана. Рок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 121/2014 **Службени гласник РС, број 106/2015 Поступак именовања – подношење пријаве Члан 29. Пријаве на конкурс са прилозима којима се доказује да су испуњени законски услови подносе се писмено Комори. По истеку конкурсног рока Комора је дужна да Министарству достави примљене пријаве са својим мишљењем најкасније у року од 30 дана од истека рока за пријављивање. О пријављеним кандидатима Комора ће прибавити мишљења од органа, организација или других правних, односно физичких лица код којих је кандидат радио. При избору између више кандидата узеће се у обзир њихов успех на правосудном и јавнобележничком испиту, врста правних послова на којима су радили, као и резултати које су постигли на раду. При избору јавних бележника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби на подручју јединице локалне самоуправе за коју се именују јавни бележници. У поступку именовања јавног бележника, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. На захтев кандидата за јавног бележника, информације и подаци који се односе на достојност неће бити учињени доступним јавности, ако би тиме могло бити повређено неко лично право кандидата. Заклетва Члан 30. По спроведеном поступку именовања, јавни бележник полаже заклетву пред министром. Текст заклетве гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу поштовати правни поредак Републике Србије и да ћу делатност јавног бележника обављати законито, савесно, поштено и непристрасно”. Јавни бележник не може да предузима јавнобележничке радње пре него што положи заклетву. Ако именовани јавни бележник не положи заклетву у року од 30 дана од дана именовања или се без оправданог разлога не одазове на полагање заклетве, сматраће се као да није ни именован. Министар може именовати за јавног бележника другог кандидата који испуњава законске услове. *Службени гласник РС, број 106/2015 Именик јавних бележника *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 30а Комора води Именик јавних бележника. У именик се уписују: 1) име, име једног родитеља и презиме јавног бележника, датум рођења, јединствени матични број грађана и порески идентификациони број; 2) основни суд за чије подручје је јавни бележник именован, службено седиште јавног бележника, адреса јавнобележничке канцеларије, број телефона и електронска адреса; 3) датум именовања и почетка рада јавног бележника и датум његовог разрешења; 4) дисциплинске мере и удаљење изречено јавном бележнику. Начин вођења именика уређује се актом Коморе. Министарство води евиденцију о јавним бележницима који су уписани у именик, која садржи исте податке о јавним бележницима који су уписани у именик. Комора је дужна да министарству пријави промену података који су уписани у именик. *Службени гласник РС, број 106/2015 Разрешење Члан 31. Јавни бележник се разрешава: 1) ако се накнадно утврди да су престали да постоје услови за обављање јавнобележничке делатности из члана 25. овог закона или да нису ни постојали приликом његовог именовања; 2) ако заснује радни однос, почне да користи права из пензијског осигурања или ако почне да обавља неку другу делатност; 3) ако му судском одлуком буде одузета или ограничена пословна способност; 4) ако постане трајно неспособан да обавља делатност због болести; 5) ако се није осигурао од одговорности или не плаћа накнаду за осигурање Комори; 6) брисана је (види члан 10. Закона - 106/2015-56) 7) ако обавља послове који нису спојиви са угледом и достојанством јавног бележника; 8) ако му је изречена дисциплинска казна одузимања права обављања делатности јавног бележника; 9) ако без оправданог разлога не започне са радом у року од 15 дана од дана који је Комора одредила за почетак његовог рада. Одлуку о разрешењу јавног бележника, у којој су утврђени разлози за разрешење, доноси министар. Пре доношења одлуке о разрешењу, јавном бележнику мора бити омогућено да се изјасни о разлогу за разрешење. Против одлуке о разрешењу јавног бележника није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор. У поступку разрешења јавног бележника сходно се примењују одредбе закона који уређује општи управни поступак. Удаљење *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 31а Министар ће донети решење о привременом удаљењу јавног бележника: 1) ако је против јавног бележника отворена истрага због кривичног дела које се гони по службеној дужности, а које га чини недостојним јавнобележничке дужности; 2) ако је јавном бележнику у кривичном поступку изречена мера безбедности забране бављења одређеним послом или занимањем, а одлука о томе још није постала правноснажна; 3) ако је јавном бележнику одређен притвор; 4) aкo je покренут поступак за одузимање или ограничење пословне способности. Привремено удаљење опозива се чим престану разлози због којих је изречено. *Службени гласник РС, број 106/2015 2. Јавнобележнички приправници, помоћници, заменици и вршиоци дужности јавног бележника Јавнобележнички приправници Члан 32. У канцеларији јавног бележника могу радити дипломирани правници као јавнобележнички приправници ако су уписани у именик јавнобележничких приправника, који води Комора. Јавнобележнички приправници се својим радом оспособљавају за полагање јавнобележничког испита и за самостално обављање послова јавног бележника. Услови за упис јавнобележничког приправника у именик Члан 33. У именик јавнобележничких приправника може бити уписано само лице које испуњава услове из члана 25. тач. 1) до 3) и 6) овог закона. На јавнобележничког приправника сходно се примењују одредбе члана 5. овог закона. *Службени гласник РС, број 106/2015 Потреба за јавнобележничким приправницима Члан 34. Јавни бележници пријављују Комори потребу за отварањем места за јавнобележничке приправнике. Јавни бележник подноси Комори захтев за упис јавнобележничког приправника у именик. О упису јавнобележничког приправника у именик одлучује Комора, након што утврди да кандидат испуњава услове из члана 33. овог закона. При избору јавнобележничких приправника јавни бележник нарочито води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби на подручју јединице локалне самоуправе у којој се налази службено седиште јавног бележника. *Службени гласник РС, број 106/2015 Приправнички стаж Члан 35. Јавнобележничком приправнику почиње да тече приправнички стаж од дана његовог уписа у именик. Приправнички стаж може трајати најдуже три године. Јавни бележник је дужан да без одлагања обавести Комору о престанку и сваком прекиду рада приправника. Ако јавнобележнички приправник, по престанку рада јавног бележника, настави да ради у његовој канцеларији код вршиоца дужности, то време ће му се урачунати у приправнички стаж. Ако јавнобележнички приправник по престанку рада код једног јавног бележника, настави да ради код другог јавног бележника, то време ће му се урачунати у приправнички стаж. *Службени гласник РС, број 106/2015 Послови које обавља јавнобележнички приправник Члан 36. Јавни бележник је дужан да омогући јавнобележничком приправнику да ради на свим јавнобележничким пословима. Јавнобележнички приправник, а уместо јавног бележника у чијој канцеларији ради, може да: 1) обавља непосредну припрему за састављање исправа; 2) подиже протесте; 3) саставља записнике о саставу имовине; 4) саопштава изјаве; 5) врши доставе у пословима који су поверени јавном бележнику; 6) оверава потписе, рукописе и преписе. Јавнобележнички приправник је дужан да се за време приправничког стажа придржава истих службених и осталих обавеза као и јавни бележник. *Службени гласник РС, број 106/2015 Јавнобележнички сарадник *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 36а По истеку приправничког стажа, јавнобележнички приправник може бити примљен у радни однос на неодређено време у својству јавнобележничког сарадника. Јавнобележнички сарадник може уместо јавног бележника у чијој канцеларији ради обављати све радње као и јавнобележнички приправник, ако је уписан у именик јавнобележничких сарадника, који води Комора. *Службени гласник РС, број 106/2015 Јавнобележнички помоћник Члан 37. У канцеларији јавног бележника може радити дипломирани правник као јавнобележнички помоћник, ако је уписан у именик јавнобележничких помоћника, који води Комора. Јавнобележнички помоћник се својим радом оспособљава за самостално обављање послова јавног бележника. Услови за упис јавнобележничког помоћника у именик Члан 38. У именик јавнобележничких помоћника може бити уписано лице које испуњава услове из члана 25. тач. 1) до 4) и 6) овог закона. На јавнобележничког помоћника се сходно примењују одредбе чл. 5. и 28. овог закона. *Службени гласник РС, број 106/2015 Потреба за јавнобележничким помоћником Члан 39. Јавни бележници пријављују Министарству и Комори потребу за отварањем места јавнобележничких помоћника. О потреби отварања места јавнобележничког помоћника одлучује Министарство, на основу прибављеног мишљења Коморе. Приликом избора јавнобележничког помоћника, водиће се нарочито рачуна о успеху постигнутом на правном факултету, правосудном и јавнобележничком испиту и дотадашњем раду кандидата. Избор јавнобележничког помоћника Члан 40. Избор јавнобележничког помоћника врши министар, сходном применом члана 29. овог закона, на основу прибављеног мишљења Коморе и сагласности јавног бележника. Почетак обављања посла јавнобележничког помоћника Члан 41. Јавнобележнички помоћник може започети са радом од дана уписа у именик Коморе. Јавнобележнички помоћник по престанку рада код једног јавног бележника може наставити рад код другог јавног бележника. Решење о премештају јавнобележничког помоћника доноси Комора, уз претходно прибављену сагласност јавног бележника код кога јавнобележнички помоћник наставља рад. *Службени гласник РС, број 106/2015 Послови које обавља јавнобележнички помоћник Члан 42. Јавнобележнички помоћник може да обавља све послове у име јавног бележника код кога ради, осим да саставља јавнобележничке записе и врши солемнизацију приватне исправе. Јавнобележнички помоћник потписује јавнобележничке записнике, као и друге исправе, са напоменом да потписује за јавног бележника код кога ради. Брисан је ранији став 3. (види члан 19. Закона - 106/2015-56) Послови које у оквиру свога делокруга обављају јавнобележнички помоћници имају исто правно дејство као да их је непосредно обавио јавни бележник. Заштита права Члан 43. Актима Коморе дефинишу се услови за разрешење и брисање из именика јавнобележничких приправника, јавнобележничких сарадника и јавнобележничких помоћника. Против одлуке о избору, разрешењу и брисању из именика, јавнобележнички приправник, јавнобележнички сарадник и јавнобележнички помоћник имају право покретања управног спора. *Службени гласник РС, број 106/2015 Заклетва Члан 44. Јавнобележнички приправник, јавнобележнички сарадник, односно јавнобележнички помоћник је дужан да положи заклетву пред председником Коморе или јавним бележником кога за то овласти председник Коморе. Текст заклетве из става 1. овог члана исти је као и текст јавнобележничке заклетве. О полагању заклетве јавнобележничког приправника, односно јавнобележничког помоћника саставља се записник, а ако заклетва није положена пред председником Коморе, примерак записника доставља се Комори. *Службени гласник РС, број 106/2015 Зараде Члан 45. Јавнобележнички приправник, јавнобележнички сарадник, односно јавнобележнички помоћник остварује примерену зараду као и остала права из радног односа. Комора својим актом утврђује критеријуме за зараду јавнобележничког приправника, јавнобележничког сарадника, односно јавнобележничког помоћника. Актом из става 2. овог члана утврђује се минимални износ зараде коју је јавни бележник дужан да плаћа јавнобележничком приправнику, јавнобележничком сараднику, односно јавнобележничком помоћнику. *Службени гласник РС, број 106/2015 Јавнобележнички заменик Члан 46. Ако се јавни бележник налази на годишњем одмору, на боловању, ако је изабран или именован на неку јавну функцију, ако му је изречена казна затвора до шест месеци, односно привремена забрана обављања послова јавног бележника или је иначе дуже време спречен да обавља своју делатност, у обављању послова замењује га јавнобележнички заменик. Јавнобележнички заменик може бити јавни бележник или јавнобележнички помоћник. Одређивање јавнобележничког заменика Члан 47. Јавнобележничког заменика одређује јавни бележник и о томе без одлагања обавештава Комору, а ако то не учини пре почетка одсутности или спречености, одредиће га председник Коморе. Јавнобележнички помоћник може бити одређен за заменика јавног бележника код кога ради, ако испуњава услове из члана 25. тачка 5) овог закона. Јавни бележник, односно председник Коморе може у свако доба опозвати одређеног заменика јавног бележника. Послови које обавља јавнобележнички заменик Члан 48. Јавнобележнички заменик води канцеларију за рачун одсутног јавног бележника. Брисан је ранији став 2. (види члан 23. Закона - 106/2015-56) Исправе које састави јавнобележнички заменик чувају се у архиви замењеног јавног бележника. Јавнобележнички заменик дужан је да се уздржи од обављања послова које не би смео да обавља ни јавни бележник кога замењује. Јавни бележник је дужан да исплати јавнобележничком заменику примерену накнаду. Ако јавнобележнички заменик и јавни бележник не уреде споразумно међусобне односе, дужни су најпре да спор покушају да реше уз посредовање Коморе. Вршилац дужности јавног бележника Члан 49. Ако јавни бележник умре, буде суспендован у складу са овим законом, лишен пословне способности, лишен статуса или се одрекне обављања јавнобележничке делатности, Комора ће по службеној дужности одредити вршиоца дужности између суседних јавних бележника, односно јавнобележничких помоћника. Именовање новог јавног бележника мора се извршити најкасније у року од три месеца од дана наступања услова за именовање вршиоца дужности јавног бележника. Вршилац дужности јавног бележника обавља јавнобележничке послове у своје име и за свој рачун, а исправе потписује као вршилац дужности и ако сам није јавни бележник, употребљава службени печат и штамбиље јавног бележника чију дужност врши, пошто га председник Коморе на то овласти, уз сходну примену одредаба овог закона којим се уређује коришћење печата и штамбиља јавног бележника. Вршилац дужности јавног бележника преузима јавнобележничке списе и књиге јавног бележника кога замењује, као и исправе и предмете од вредности који су му поверени. Странка има право да при уређењу међусобних односа са вршиоцем дужности јавног бележника урачуна предујмљене трошкове које је платила јавном бележнику. Ништав је уговор којим би се вршилац дужности јавног бележника обавезао да ће давати јавном бележнику кога замењује део награде за свој рад. Заједничке одредбе Члан 50. Јавнобележнички заменик и вршилац дужности јавног бележника имају сва права и дужности јавног бележника, а на њих се сходно примењују одредбе овог закона о кривичној, грађанскоправној и дисциплинској одговорности јавног бележника. О одређивању јавнобележничког заменика, односно вршиоца дужности јавног бележника Комора је дужна да обавести суд на чијем се подручју налази седиште замењеног јавног бележника. При састављању јавнобележничких исправа и издавању отправака, преписа и извода, јавнобележнички заменик, односно вршилац дужности јавног бележника дужан је да потпише своје име и презиме, наведе у ком својству поступа и одлуку којом је одређен за јавнобележничког заменика, односно вршиоца дужности. Јавнобележнички заменик дужан је да наведе име јавног бележника кога замењује. Замењени јавни бележник не сме обављати јавнобележничке послове док траје замена. За штету које у обављању послова, јавнобележнички заменик проузрокује трећим лицима солидарно одговарају замењени јавни бележник и сам заменик, а за штету коју проузрокује вршилац дужности солидарно одговарају Комора и сам вршилац дужности. Административно особље јавног бележника Члан 51. Јавни бележник може имати, поред јавнобележничких помоћника и јавнобележничких приправника, потребно административно особље. Лица из става 1. овог члана остварују примерену зараду као и остала права из радног односа, у складу са општим прописима о раду. Комора својим актом утврђује минимални износ зараде за лица из става 1. овог члана. IV. ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКА ДЕЛАТНОСТ 1. Опште одредбе Општа службена дужност Члан 52. Јавни бележник није заступник странке, већ лице које је овлашћено да обавља послове одређене овим законом. Јавни бележник је дужан да се за време и изван обављања делатности понаша у складу са поштовањем и поверењем који се указују његовој служби. Јавни бележник не сме посредовати у закључењу правних послова, преузети јемство или дати друго обезбеђење странци у вези неке службене радње, а дужан је да води рачуна да ни лица која код њега раде не предузимају такве радње. Ускраћивање предузимања радњи Члан 53. Јавни бележник не сме да ускрати предузимање радњи за које је овлашћен, осим када је овим законом друкчије прописано. Јавни бележник је дужан да одбије обављање службене радње: 1) ако је она неспојива са његовом службеном делатношћу, нарочито ако се његово учешће захтева ради постизања очигледно недопуштеног или непоштеног циља; 2) ако утврди да је радња према закону недопуштена, за коју сумња да је странка предузима привидно или да би избегла законске обавезе или да би противправно оштетила треће лице; 3) ако утврди да странка нема пословну способност или из другог законског разлога не може пуноважно закључивати правне послове, изузев ако у поступку учествује законски заступник тог лица; 4) ако располаже са чињеницама да странка нема озбиљну и слободну вољу да закључи одређени посао. *Службени гласник РС, број 106/2015 Приговор против решења јавног бележника *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 53а Ако јавни бележник утврди да нису испуњени услови за сачињавање, потврђивање или оверу исправе, решењем ће одбити да предузме службену радњу. Против решења о одбијању јавног бележника да предузме службену радњу странка може изјавити приговор надлежном суду на чијем подручју се налази службено седиште поступајућег јавног бележника у року од осам дана од дана достављања преписа решења. Суд је дужан да о приговору одлучи у року од осам радних дана од дана достављања приговора. Непоступање у складу са ставом 3. овог члана сматраће се несавесним радом судије. *Службени гласник РС, број 6/2015 Жалба против решења суда *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 53б Против решења суда којим се усваја приговор странке и налаже поступајућем јавном бележнику да предузме тражену службену радњу, јавни бележник нема право жалбе. Против решења којим се одбија приговор, странка може изјавити жалбу надлежном суду у року од 15 дана од дана достављања преписа решења. Суд је дужан да о жалби одлучи у року од 15 радних дана од дана достављања жалбе. Непоступање у складу са ставом 3. овог члана сматраће се несавесним радом судије. *Службени гласник РС, број 6/2015 Изузеће јавног бележника Члан 54. Јавни бележник не може поступати у предметима: 1) у којима је сам странка, законски заступник или пуномоћник странке, ако је са странком у односу саовлашћеника, саобвезника или регресног обвезника или ако је у истом предмету саслушан као сведок или вештак; 2) ако му је странка или законски заступник странке или пуномоћник странке, сродник по крви у правој линији до било ког степена, а у побочној линији до четвртог степена, или му је супружник, ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак престао или није; 3) ако је старатељ, усвојитељ или усвојеник странке, њеног законског заступника или пуномоћника; 4) ако је са странком био у пословном односу поводом посла за који треба да сачини, потврди или изда исправу, ако је био пуномоћник или законски заступник странке, односно одговорно лице у правном лицу које је странка у поступку пред њим; 5) ако он или његов сродник по крви у правој линији или у побочној до четвртог степена сродства или његов супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена сродства, без обзира на то да ли је брак престао или није, стичу право или неку другу корист из односа поводом којег треба да сачини исправу; 6) ако постоје друге околности које доводе у сумњу његову непристрасност. У случају сумње о постојању разлога за изузеће, јавни бележник је овлашћен да ускрати обављање службене радње или сачињавање јавнобележничке исправе, уз истовремено обавештење Коморе које се сматра захтевом за изузеће. О захтеву за изузеће јавног бележника одлучује Комора. Јавнобележничка исправа коју је сачинио јавни бележник противно одредбама овог члана, нема правно дејство јавне исправе. *Службени гласник РС, број 106/2015 Забрана пословне сарадње Члан 55. Јавни бележник не сме да се повезује, сарађује, односно да користи заједнички пословни простор са адвокатом или са другим физичким или правним лицем ради заједничког обављања делатности. Два или више јавних бележника могу у истим просторијама, уз коришћење заједничког административног особља, уређаја и опреме, обављати делатност ако им то одобри министар, на основу претходно прибављеног мишљења Коморе, осим ако овим законом није друкчије одређено. Забрана политичке активности Члан 56. Јавни бележник не сме бити члан органа политичке странке, нити финансирати политичку странку, коалицију или кандидата на изборима. Дужност чувања јавнобележничке тајне Члан 57. Јавни бележник је дужан да чува као тајну податке које је сазнао у обављању делатности, осим ако из закона, воље странака или садржине правног посла не произлази нешто друго. Јавнобележничку тајну дужна су да чувају и лица запослена код јавног бележника. Јавни бележник и лица запослена код јавног бележника дужна су да пруже податке из става 1. овог члана суду, органу управе или другом надлежном органу пред којим се води поступак, сагласно одредбама закона који уређују те поступке. Странке могу јавног бележника ослободити чувања јавнобележничке тајне. Ако је странка умрла или би њену изјаву било могуће прибавити само уз велике тешкоће, јавни бележник може тражити да га дужности чувања јавнобележничке тајне ослободи основни суд на чијем подручју има службено седиште, а суд је дужан да претходно затражи мишљење Коморе. Обавеза чувања јавнобележничке тајне постоји и након престанка делатности јавног бележника, односно престанка запослења код јавног бележника. Ова обавеза је трајна. *Службени гласник РС, број 106/2015 Накнада штете Члан 58. Јавни бележник је дужан да накнади штету коју је проузроковао у обављању делатности. Јавни бележник одговара за сваку штету коју су проузроковали јавнобележнички приправник, јавнобележнички сарадник и јавнобележнички помоћник, као и административно особље које ради у јавнобележничкој канцеларији, независно од тога да ли они према општим правилима и самостално одговарају. Јавни бележник који је накнадио штету из става 2. овог члана, има право регреса ако је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, у року од једне године од када је штету накнадио. Држава не одговара за штету коју проузрокује јавни бележник. На одговорност за штету коју проузрокује Комора и на осигурање од те одговорности сходно се примењују одредбе о одговорности и осигурању јавних бележника. *Службени гласник РС, број 106/2015 Осигурање од одговорности Члан 59. Јавни бележник је дужан да пре почетка рада закључи уговор о осигурању за штету коју би могао проузроковати обављањем делатности. Осигурање обухвата и осигурање од одговорности за радње јавнобележничког заменика, помоћника, приправника и других лица која раде код јавног бележника. Најнижи износ осигурања одређује Комора, уз сагласност Министарства. Јавни бележник је дужан да уговор о осигурању из става 1. овог члана усклади са износом осигурања одређеног сагласно ставу 3. овог члана, у року од 30 дана од дана одређивања најнижег износа осигурања. Јавни бележници могу се осигурати од одговорности и преко Коморе, у ком случају су дужни да плаћају Комори накнаду за утврђену висину осигурања из става 3. овог члана, у складу са колективним уговором о осигурању који закључи Комора са осигуравајућим друштвом. Сматраће се да је јавни бележник осигуран од одговорности преко Коморе када је поднео захтев за осигурање преко Коморе, ако је пре настанка штете закључен уговор о колективном осигурању из става 5. овог члана. Одређивање притвора Члан 60. Брисан је (види члан 28. Закона - 106/2015-56) Коришћење печата и штамбиља Члан 61. Јавни бележник може да користи печат и штамбиље само за радње које је предузео током обављања своје делатности. Ако јавном бележнику нестану печат или штамбиљ или их изгуби, као и ако је потребно да се промени садржина печата и штамбиља због промене имена или седишта јавног бележника, дужан је да без одлагања о томе обавести Комору. Нови печат, односно штамбиљ, који се мора разликовати од претходног, јавни бележник може употребљавати после овере отиска. Јавни бележник је дужан да преда Комори пронађени или измењени претходни печат или штамбиљ, а Комора је дужна да га комисијски уништи. Ако јавни бележник измени потпис, може га користити тек пошто нови потпис буде оверен и депонован. Дужност вођења евиденције Члан 62. Јавни бележник је дужан да води евиденцију о радњама које обавља. Министар прописује врсту и облик евиденционих образаца и начин обраде података. Јавни бележник доставља Комори попуњене евиденционе обрасце, а обједињене податке из тих образаца Комора је дужна да достави Министарству. 2. Облик јавнобележничке исправе Стандарди формата и средства сачињавања Члан 63. Формати јавнобележничких исправа (обрасци, формулари) и облик штамбиља одређују се Јавнобележничким пословником. Јавнобележничке исправе пишу се на хартији која има формат одређен у складу са ставом 1. овог члана, електронским уређајем за писање текста који омогућава трајност исправе. Изузетно, ако због разлога хитности, електронски уређај за писање текста није доступан, јавнобележничке исправе могу се исписати механичким уређајем за писање или руком, читким рукописом, мастилом или хемијском оловком. По престанку разлога из става 3. овог члана, исправа се сачињава на начин одређен у ставу 2. овог члана. Празна места и ознаке бројева Члан 64. Празна места у јавнобележничкој исправи означавају се цртама. Бројеви који означавају износе, датуме, као и друге бројчане ознаке, исписују се словима, осим: 1) бројева који означавају земљишнокњижне улошке или катастарске парцеле; 2) регистарских бројева и ознака списа и ствари и других регистарских бројева; 3) бројева и датума службених гласила и чланова прописа; 4) бројева, ознака и датума издавања исправа на основу којих се утврђује идентитет странке, сведока и тумача у поступку састављања јавнобележничке исправе, 5) регистарских бројева моторних возила, пловила или ваздухоплова; 6) регистарских бројева и датума списа које води јавни бележник; 7) бројева, датума и других ознака јавних исправа. *Службени гласник РС, број 106/2015 Речи и знакови изван текста Члан 65. У јавнобележничкој исправи не сме бити речи или знакова изнад почетка текста, између редова или ван маргине текста, а ако се на овим местима налазе, сматра се да не постоје. Текстом јавнобележничке исправе, поред текста њене садржине, сматра се и ознака јавнобележничког списа, назив исправе, место, време и датум сачињавања исправе, изјаве сведока и тумача, начин утврђивања идентитета странака, сведока и тумача, законских заступника, пуномоћника и овлашћеног лица органа старатељства, кад учествују у поступку, као и потписи. Исправљање и допуњавање јавнобележничке исправе приликом израде *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 66. У јавнобележничкој исправи не сме се ништа брисати, а ако је потребно да се део текста прецрта то мора бити учињено тако да прецртани део текста остане читљив. За прецртавање треба користити мастило црвене боје. На крају текста исправе јасно се назначава место у тексту и обим текста који је прецртан. Измена и допуна текста исправе пишу се на крају текста исправе, тако што се назначава на који део текста се измена или допуна односи. *Службени гласник РС, број 106/2015 Исправљање јавнобележничке исправе након издавања исправе *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 66а Ако се након издавања јавнобележничке исправе уоче очигледне грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне техничке грешке у писању и рачунању, јавни бележник ће по службеној дужности или на захтев странака извршити исправљање јавнобележничке исправе. Исправљање јавнобележничке исправе односи се само на исправљање грешака у тексту исправе, а не и на измену садржине исправе. Поступак и начин исправљања јавнобележничке исправе након издавања исправе ближе се уређује Јавнобележничким пословником. За исправљање јавнобележничке исправе јавном бележнику не припада награда и накнада за трошкове. *Службени гласник РС, број 106/2015 Означавање и повезивање страница Члан 67. Ако се јавнобележничка исправа састоји од више страница, оне се означавају редним бројевима, као и бројем јавнобележничког списа. Странице исправе из става 1. овог члана повезују се јемствеником, а оба краја јемственика причвршћују се печатним воском или налепницом и оверавају печатом јавног бележника. На исти начин се повезују исправе које по закону или другом пропису морају бити приложене јавнобележничкој исправи, а ако их није могуће повезати, на крају јавнобележничке исправе се исписује текст о броју и садржини приложених исправа, са њиховим ознакама и датумима издавања и то испред потписа, а приложене исправе се остављају и чувају у заједничком омоту списа. Потписивање и овера Члан 68. Јавнобележничку исправу потписују странке и јавни бележник. Потписи се не смеју стављати преко текста исправе. Јавнобележничку исправу својеручно потписује јавни бележник, а поред потписа на последњој страници исправе отискује свој печат и штамбиљ. Потпис јавног бележника и отискивање његовог печата и штамбиља сматрају се овером исправе. Пре јавног бележника, исправу потписују странке, а сведоци, тумачи, преводиоци, законски заступници, пуномоћници и овлашћена лица органа старатељства – онда кад је то овим законом одређено. Ако странка не зна да чита или пише, исправу потписују два пунолетна писмена и пословно способна сведока пред којима странка ставља свој отисак прста. Својим потписом сведоци потврђују да је отисак прста оставила одређена странка. Брисан је ранији став 8. (види члан 32. Закона - 106/2015-56) *Службени гласник РС, број 106/2015 Потписивање и овера исправе која се састоји од више страница *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 68а Ако се јавнобележнички запис и записник састоји од више страница, сваку страницу потписују странке и јавни бележник. Ако се јавнобележничке потврде и солемнизованe исправe састоје од више страница, сваку страницу потписује јавни бележник, а последњу страницу исправе потписују странке и други учесници у поступку. Ако се јавнобележничка овера састоји од више страница, сваку страницу потписује јавни бележник. *Службени гласник РС, број 106/2015 Неоверена исправа Члан 69. Ако на исправи коју је саставио јавни бележник нема својеручног потписа и печата јавног бележника таква исправа нема правно дејство јавне исправе. *Службени гласник РС, број 6/2015 Исправа сачињена у електронском облику Члан 70. Јавнобележничка исправа која је сачињена у електронском облику, а није отиснута на хартији, сматра се јавнобележничком исправом ако јавни бележник и странке имају електронски потпис пријављен и депонован у складу са законом, ако испуњава друге услове одређене законом и ако је састављена у електронском формату који одређује министар посебним актом. На почетку исправе из става 1. овог члана морају бити унесени: ознака броја страница електронског формата и број карактера, као и облик (фонт) и величина слова, електронски програм у којем је исправа састављена, као и званичне техничке карактеристике рачунара. Исправа из става 1. овог члана има својство јавне исправе само у случајевима одређеним законом и може се користити као јавна исправа само кад је то законом предвиђено. Страна јавнобележничка исправа сачињена само у електронском облику има, под условом узајамности, својство јавне исправе кад је то одређено законом државе чији је јавни бележник саставио исправу и законом Републике Србије и може се користити као јавна исправа у Републици Србији само кад је коришћење јавних исправа у електронском облику предвиђено законом Републике Србије. Исправе сачињене у електронском облику стичу пуно дејство јавнобележничких исправа отискивањем на хартији, ако испуњавају услове предвиђене у чл. 63. до 68. овог закона. Обавеза и начин чувања исправа које су сачињене само у електронском облику уређује се у складу са посебним законом. Записивање изјава Члан 71. Јавни бележник је дужан да у исправи коју сачињава верно запише садржину изјава које су пред њим дате, као и истинито опише чињенице које је непосредно сазнао. 3. Поступак сачињавања јавнобележничке исправе Чл. 72. до 81. Престали су да важе (види члан 59. Закона - 55/2014-55) 4. Јавнобележнички записи Правни послови који имају облик јавнобележничког записа Члан 82. У облику јавнобележничког записа сачињавају се: 1) уговор о располагању непокретностима пословно неспособних лица; 2) споразум о законском издржавању, у складу са законом; 3) уговор о хипотеци и заложна изјава ако садрже изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу уговора о хипотеци, односно заложне изјаве, може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење, било судским било вансудским путем. Правни послови и изјаве из става 1. овог члана који су сачињени у облику јавнобележничког записа имају исту доказну снагу као да су сачињени у суду или пред другим државним органом. Уговори, односно изјаве којима се мењају правни односи настали закључењем уговора или давањем изјава из става 1. овог члана закључују се, односно дају у облику јавнобележничког записа. Правни послови и изјаве из става 1. овог члана који нису сачињени у облику јавнобележничког записа не производе правно дејство. *Службени гласник РС, број 6/2015 Други правни послови који могу имати облик јавнобележничког записа Члан 83. Брисан је (види члан 6. Закона - 6/2015-3) Садржина јавнобележничког записа Члан 84. Јавнобележнички запис садржи: 1) име и презиме јавног бележника, изјаву да поступа у својству јавног бележника и ознаку седишта јавног бележника; 2) име и презиме, податке о месту и датуму рођења, као и о адреси и пребивалишту странака у поступку које закључују правни посао или дају изјаву или сачињавају завештање, име и презиме, адресу и пребивалиште законског заступника и пуномоћника странке, односно назив и седиште странке – правног лица и име и презиме, адресу и пребивалиште његовог заступника; 3) податке о начину утврђивања идентитета странака, сведока, законских заступника и других учесника; 4) име и презиме, адресу и пребивалиште сведока, преводиоца и тумача ако су учествовали у поступку састављања јавнобележничког записа и податке о начину утврђивања њиховог идентитета и основа заступања; 5) текст садржине правног посла, завештања (тестамента) или изјаве, односно запис о поништају изгубљене, уништене или оштећене исправе; 6) означење исправа које се прилажу јавнобележничком запису, као што су пуномоћја, изводи из матичних књига, катастра непокретности, земљишних и других јавних књига; 7) датум и час, као и место састављања јавнобележничког записа, ако се запис саставља ван јавнобележничке канцеларије; 8) изјаву да су странке, а кад је потребно и други учесници, поучени о садржини и правним последицама правног посла, завештања (тестамента) или изјаве, као и да су странке упозорене да су њихове изјаве нејасне, неразумљиве или двосмислене, као и да су и после упозорења при таквим изјавама остале; 9) потписе странака, законских и других заступника, пуномоћника, тумача и других учесника; 10) потпис јавног бележника, као и печат и штамбиљ јавног бележника. Јавнобележнички запис који не садржи податке одређене у ставу 1. тач. 1), 2), 7), 8), 9) и 10) овог члана нема својство нити правно дејство јавне исправе. Јавнобележнички запис који не садржи ни податке из става 1. тачка 5) овог члана сматра се непостејећим. *Службени гласник РС, број 106/2015 Извршност јавнобележничког записа Члан 85. Јавнобележнички запис је извршна исправа ако је у њему утврђена одређена обавеза на чинидбу о којој се странке могу споразумети и ако садржи изричиту изјаву обавезаног лица о томе да се на основу те исправе може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење. Ако принудно извршење не спроводи суд, јавнобележнички запис мора имати и друге посебне елементе предвиђене законом. На основу јавнобележничког записа који садржи обавезу заснивања, преноса, ограничења или укидања неког права које се уписује у регистре непокретности може се непосредно спровести упис у регистар, ако је лице које се обавезује у том запису изричито на то пристало. На основу јавнобележничког записа на основу кога је у регистре непокретности уписана хипотека или друго право уновчења непокретности, на одређеној непокретности може се непосредно захтевати извршење на тој непокретности након доспелости обезбеђеног потраживања, односно другог права уновчења непокретности, ако је лице које се записом обавезало у њему на то изричито пристало. За спровођење вансудског извршења потребно је да буду испуњени и посебни услови предвиђени законом. Ако обавеза зависи од наступања услова или истека рока који није календарски одређен, за извршност јавнобележничког записа, ако се стране у том запису друкчије не договоре, потребно је да се јавном исправом или исправом на којој је оверен потпис повериоца, а ако то није могуће, правноснажном парничном пресудом, утврди да је услов наступио, односно да је рок истекао. Исто дејство као запис из става 1. овог члана има јавнобележнички записник и приватна исправа солемнизована од јавног бележника у складу с овим законом, ако испуњава услове из става 1. овог члана. У случајевима кад је јавнобележнички запис извршна исправа, јавни бележник, на захтев странке, сам ставља потврду о извршности на исправу. Извршност јавнобележничког записа може се побијати по одредбама закона којим се уређује извршни поступак. Суд, односно други орган или лице које спроводи извршење обуставиће извршење ако утврди да приликом сачињавања јавнобележничког записа нису испуњени услови који се захтевају да би тај запис имао снагу јавне или извршне исправе. *Службени гласник РС, број 106/2015 5. Јавнобележнички записници Исправе које могу имати облик јавнобележничког записника *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 86. Облик јавнобележничког записника може имати: 1) записник са оснивачке скупштине и друге скупштине акционарског друштва које има више од 100 акционара, ако је то предвиђено оснивачким актом; 2) записник са седнице другог органа акционарског друштва, када тај орган, у складу са законом којим се уређују привредна друштва и општим актом тог друштва одлучује о питањима из надлежности скупштине друштва. Брисан је ранији став 2. (види члан 36. Закона - 106/2015-56) Оснивачким актом привредног друштва може се предвидети да облик јавнобележничког записника мора имати записник са седнице и других органа друштва, односно записник са седнице органа друге врсте привредног друштва. *Службени гласник РС, број 106/2015 Чињенице о којима се састављају јавнобележнички записници Члан 87. Наступање чињеница од којих зависи пуноважност и обавеза испуњења правних послова, или наступање правног дејства изјава из члана 82. овог закона, могу се поред утврђивања у судском или управном поступку, утврђивати и јавнобележничким записником. Ради утврђивања чињеница из става 1. овог члана, јавни бележник може саслушати сведоке, утврдити садржину исправа, а по потреби, може затражити налаз и мишљење вештака. Чињенице наступиле радњом јавног бележника учињеном на захтев странке, од којих зависи пуноважност и обавеза испуњења правних послова или наступање правног дејства изјава из члана 82. oвог закона, а нарочито протести, опомене, раскиди, откази и доставе, могу се утврдити јавнобележничким записником и када за њих није предвиђено да се утврђују у судском или управном поступку. *Службени гласник РС, број 106/2015 Друге чињенице, радње и изјаве о којима се састављају јавнобележнички записници Члан 88. У облику јавнобележничког записника, поред записника које саставља суд или други орган одређен законом, јавни бележник може: 1) саставити записник о обезбеђењу доказа пре покретања парничног или ванпарничног поступка, односно пре покретања поступка за изрицање мере обезбеђења, као и пре покретања управног поступка, под условима одређеним законима који уређују парнични и извршни поступак; 2) под условима предвиђеним у закону којим се уређује парнични поступак, у оквиру поступка правне помоћи, саслушати сведока чији је исказ потребан или ће бити потребан у ванпарничном или у управном поступку; 3) брисана је (види члан 38. Закона - 106/2015-56) 4) закључити поравнање пре покретања парничног, ванпарничног или управног поступка, по правилима закона којим се уређују парнични, ванпарнични, извршни и општи управни поступак, са дејством судског поравнања, односно поравнања закљученог пред органом управе; 5) утврдити споразум странака о постојању новчаног потраживања и времену његовог доспећа и њихову сагласност да се уписом заложног права на непокретности извршног дужника, односно да се заснивањем заложног права пописом покретних ствари дужника, обезбеђује новчано потраживање и који има снагу судског поравнања; 6) примити на записник изјаве о чињеницама од којих зависи изрицање мера обезбеђења; 7) примити на записник изјаву повериоца о продужењу рока за извршење обавезе дужника утврђене у извршној исправи; 8) примити на записник изјаве сведока или на други начин утврдити чињенице о томе да ли је наступио услов одређен судским поравнањем или поравнањем закљученим пред органом управе, од којег зависи наступање извршности тог поравнања; 9) примити на записник друге изјаве или утврдити друге чињенице одређене законом. Садржина јавнобележничког записника Члан 89. Јавнобележнички записник садржи: 1) име и презиме јавног бележника, изјаву да поступа у својству јавног бележника и означење седишта јавног бележника, а ако се записник саставља ван јавнобележничке канцеларије, означење места и адресе састављања записника; 2) име и презиме, податке о месту и датуму рођења, као и о адреси пребивалишта странке, име и презиме, адресу пребивалишта законског заступника и пуномоћника странке, односно назив и седиште странке – правног лица и име и презиме, адресу пребивалишта његовог заступника; 3) податке о начину утврђивања идентитета странака, сведока, законских заступника и других заступника странака; 4) име и презиме, адресу пребивалишта сведока, вештака, преводиоца и тумача ако су учествовали у поступку састављања јавнобележничког записника и податке о начину утврђивања њиховог идентитета и основа заступања, односно учествовања; 5) текст садржине изјаве, опис изнесених и опажених чињеница, опис непосредног опажања јавног бележника о чињеницама које су од значаја за састављање јавнобележничког записника, опис ствари и права која чине заоставштину и процену њихове вредности, опис предузетих радњи јавног бележника и других учесника у поступку, опис садржине исправа у које је јавни бележник извршио увид, исказ вештака, као и писмени отправак његовог налаза и мишљења и остале податке о изјавама, радњама и чињеницама које се уносе у јавнобележнички записник; 6) ако се записник не саставља у једном дану или ако се саставља у једном дану, али са дужим прекидима, у записнику ће се констатовати дан и време давања изјава, предузимања радњи или изношења или опажања чињеница; 7) означење исправа које се прилажу јавнобележничком записнику, као што су пуномоћја, изводи из матичних књига, катастра непокретности, земљишних и других јавних књига; 8) датум, време и место састављања јавнобележничког записника; 9) изјаву да су учесници поучени о садржини и правним последицама давања одређене изјаве, опажања, описивања и записничког утврђивања одређених чињеница, као и да су упозорени да су њихове изјаве нејасне, неразумљиве или двосмислене, као и да су и после упозорења при таквим изјавама остали; 10) потписе странака, законских и других заступника, пуномоћника, преводиоца и тумача; 11) потпис јавног бележника, као и печат и штамбиљ јавног бележника. Јавнобележнички записник који не садржи податке одређене у ставу 1. овог члана нема својство нити правно дејство јавне исправе. Свака странка у поступку састављања јавнобележничког записника која за то има правни интерес, може доказивати да чињенице које су утврђене у јавнобележничком записнику нису истините. 6. Јавнобележничке потврде Дужност јавног бележника да изда потврду Члан 90. На захтев странке, јавни бележник је дужан, поред јавнобележничке исправе, да јој изда потврду о томе да је јавнобележничка исправа сачињена, као и потврду о наплаћеним трошковима. На захтев сведока, преводиоца, тумача, вештака, законског заступника, службеног лица органа старатељства и заступника правног лица, јавни бележник је дужан да изда потврду о присуству ових лица у поступку састављања јавнобележничке исправе, њиховом својству и времену које су провели у поступку састављања исправе. Овлашћење јавног бележника да изда потврду Члан 91. Поред других органа и лица која су овлашћена законом, јавни бележник је овлашћен да изда: 1) потврду да је одређено лице у животу, ако то лице познаје лично или ако утврди његов идентитет у складу са одредбама овог закона, с тим што је у потврди дужан потврдити да је био у непосредном контакту са тим лицем у одређени дан и час, као и да опише начин на који је утврдио његов идентитет; 2) потврду да је исправа која се по закону мора поднети на увид, била у присуству јавног бележника, поднета на увид овлашћеном лицу, с тим што је јавни бележник дужан да у потврди наведе датум и час подношења исправе, да потврди која су лица била присутна подношењу исправе на увид и да утврди њихов идентитет, својства и овлашћења, на начин одређен овим законом; 3) потврду да је изјава воље која се по закону мора саопштити одређеном лицу у присуству јавног бележника била и саопштена, са датумом и часом саопштавања изјаве, као и подацима о идентитету, својствима и овлашћењима лица која су била присутна, а које је утврдио на начин предвиђен овим законом; 4) потврду о протесту менице или чека, према одредбама закона о меници односно о чеку, ако је протест подигао јавни бележник или странка; 5) друге потврде одређене законом. Потврда се саставља у складу са одредбама чл. 63. до 71. овог закона и има снагу јавне исправе. 7. Јавнобележничке овере Оверавање потписа на нејавној исправи (легализација) Члан 92. Престао је да важи (види члан 30. Закона - 93/2014-3) Оверавање нејавне исправе (солемнизација) Члан 93. Јавни бележник потврђује (солемнизује) приватну исправу када је то законом одређено. У облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе закључују се нарочито: 1) уговор о промету непокретности; 2) уговор о хипотеци и заложна изјава ако не садрже изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу уговора о хипотеци, односно заложне изјаве, може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење; 3) уговор којим се заснивају стварне и личне службености. *Службени гласник РС, број 6/2015 Клаузула о потврђивању *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93а Потврђивање исправе врши се стављањем клаузуле о потврђивању (солемнизациона клаузула) која је услов за пуноважност правног посла. Солемнизационом клаузулом јавни бележник потврђује да је странкама у његовом присуству прочитана исправа, да су оне изјавиле да та исправа у свему и потпуно одговара њиховој вољи и да су је својеручно потписале. *Службени гласник РС, број 6/2015 Садржина клаузуле о потврђивању *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93б Солемнизациона клаузула садржи: 1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника; 2) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта странака, односно назив и седиште странке – правног лица и име и презиме, адресу и пребивалиште његовог заступника; 3) начин на који је утврђен идентитет странака; 4) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта заступника и начин на који је утврђен његов идентитет и овлашћење за заступање; 5) име и презиме и адресу пребивалишта сведока, преводиоца и тумача ако су учествовали у поступку потврђивања исправе и податке о начину утврђивања њиховог идентитета; 6) изјаву јавног бележника да је странкама у његовом присуству прочитана исправа, да су оне усмено изјавиле да је њихова воља у свему верно унета и својеручно потписале исправу; 7) означење исправа које се прилажу клаузули о потврђивању, као што су пуномоћја, изводи из матичних књига, катастра непокретности, земљишних и других јавних књига; 8) датум и час потврђивања исправе; 9) место потврђивања исправе, ако се потврђивање исправе врши изван јавнобележничке канцеларије; 10) изјаву да су странке, а кад је потребно и други учесници, поучени о садржини и правним последицама правног посла, као и изјаву да су странке упозорене да су њихове изјаве нејасне, неразумљиве или двосмислене, као и да су и после упозорења при таквим изјавама остале; 11) број под којим је потврђена исправа заведена у општи пословни уписник; 12) потписе странака, заступника, сведока, тумача и других учесника; 13) потпис и печат јавног бележника. Клаузула о потврђивању приватне исправе која не садржи податке одређене у ставу 1. тач. 1), 2), 6), 8), 10), 11) и 12) овог члана нема својство нити правно дејство јавне исправе. *Службени гласник РС, број 6/2015 Стављање клаузуле о потврђивању *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93в Клаузула о потврђивању исправе ставља се на посебну исправу која се повезује с поднетом исправом јемствеником, а оба краја јемственика причвршћују се печатним воском или налепницом и оверавају печатом јавног бележника. Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује клаузулу о потврђивању са свим листовима и у клаузули назначава од колико листова и страница се састоји поднета исправа. Са примерком поднете исправе који задржава код себе јавни бележник повезује један примерак клаузуле о потврђивању и све исправе које су приложене клаузули о потврђивању. *Службени гласник РС, број 6/2015 Потврђивање исправе *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93г Јавни бележник потврђује исправу ако је одштампана на хартији, написана у складу са службеном употребом језика и писма и чије маргине су довољно широке да се може повезати јемствеником. Јавни бележник неће потврдити исправу у којој су поједина места исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додата, односно која је поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику. Ако се поднета исправа састоји из више листова који су одштампани једнострано, јавни бележник је дужан да то напомене у клаузули о потврђивању. *Службени гласник РС, број 6/2015 Испитивање услова за предузимање правног посла *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93д Приликом потврђивања исправе о правном послу, јавни бележник испитује да ли странке имају правну и пословну способност која се тражи за предузимање тог посла и да ли су овлашћене да предузму правни посао. Јавни бележник ће поступити по ставу 1. овог члана и када у поступку за потврђивање исправе учествује заступник или пуномоћник, при чему испитује и да ли је заступник, односно пуномоћник пословно способан и овлашћен да предузме односни правни посао. Ако утврди да нису испуњени услови из овог члана, јавни бележник ће решењем одбити да потврди исправу. *Службени гласник РС, број 6/2015 Испитивање дозвољености правног посла *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 93ђ Јавни бележник је дужан да објасни странкама смисао правног посла, да им укаже на његове последице и да испита да ли је правни посао дозвољен, односно да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. Ако утврди да нису испуњени услови из овог члана, јавни бележник решењем одбија да потврди исправу. *Службени гласник РС, број 6/2015 Оверавање преписа исправа Члан 94. Престао је да важи (види члан 30. Закона - 93/2014-3) Овера превода Члан 95. Јавни бележник је овлашћен да овери превод ако истовремено има својство судског преводиоца за језик са кога се превод врши, а ако се превод врши на страни језик, онда и за језик на који се превод врши. Пре овере превода, јавни бележник је дужан да утврди тачност превода, у складу са законом који уређује поступак овере потписа, преписа и рукописа. Изворник и превод морају бити спојени на начин који је овим законом прописан за спајање исправа које се састоје од више страница. Овером јавни бележник потврђује да превод исправе верно одражава садржину изворног текста исправе. Овера се састоји од својеручног потписа јавног бележника, отискивања његовог печата и штамбиља и места и датума овере. Овера исправе из става 1. овог члана има исто дејство као овера судског преводиоца, ако су испуњени сви услови одређени овим чланом. Потписе на преводу исправе коју је превео судски преводилац јавни бележник оверава у складу са одредбама овог закона које уређују оверу потписа. *Службени гласник РС, број 106/2015 Овера одлука органа управљања правног лица Члан 96. Брисан је (види члан 40. Закона - 106/2015-56) Ближе уређење овера Члан 97. Правила о оверавању, документима потребним за оверу, уписивању оверених исправа у књиге јавног бележника и друга питања везана за овере исправа која нису уређена овим законом, ближе се уређују Јавнобележничким пословником. 8. Поверени послови Ограничење у поверавању послова Члан 98. Суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени законом који уређује тај поступак. Суд не може јавном бележнику поверити послове за које је надлежан суд по закону који уређује парнични поступак, изузев обезбеђења доказа и радњи достављања писмена у повереним пословима. Суд не може јавном бележнику поверити послове за које је надлежан суд по правилима закона који уређују поступак извршења и обезбеђења. Суд не може поверити јавном бележнику послове за које је надлежан други државни орган по законима који уређују надлежност и поступак пред тим органом. *Службени гласник РС, број 106/2015 Поверавање послова од стране суда Члан 99. Престао је да важи (види члан 59. Закона - 55/2014-55) V. ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ КЊИГЕ И СПИСИ 1. Опште одредбе Чување списа и исправа Члан 100. Јавни бележник је дужан да чува списе и исправе које је сам сачинио, преузео од странака, које му је поверила Комора или које је преузео од свог претходника. Ако су јавнобележничку исправу сачинила два или више јавних бележника, изворник исправе у спису чува јавни бележник који је на њу ставио свој печат. Чување списа у случају престанка јавнобележничке делатности Члан 101. Ако јавни бележник престане са радом, дужан је да о томе одмах обавести Комору и да истовремено предузме све потребне радње ради чувања списа, предмета, књига, печата и штамбиља и друге документације, односно новца, хартија од вредности и других предмета које се код њега налазе на чувању, до ступања на дужност његовог следбеника. Ако је потребно, Комора решењем одређује лице и место за чување преузетих списа и предмета. Против решења Коморе није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор. Чување списа у случају одсуства или спречености Члан 102. Када јавном бележнику није постављен заменик, јавни бележник може да преда, у случају спречености или одсуства, списе на чување јавном бележнику чије је службено седиште на подручју истог основног суда, о чему се обавештава Комора. Јавни бележник, коме су списи предати на чување, дужан је да омогући увид у списе и да издаје преписе или отправке. Ако јавни бележник није предао на чување своје списе, а захтева се издавање преписа или отправка, Комора одређује јавног бележника са истог или суседног подручја који ће предузети те радње. Достављање завештања (тестамента) и потврде о депонованом завештању Члан 103. Када јавни бележник сазна да је лице чије се завештање (тестамент) налази у његовим списима умрло или је проглешено за умрло, дужан је да надлежном оставинском суду достави изворник завештања, односно записа о депоновању завештања (тестамента) у суду, које је сачинио као јавни бележник и да о томе направи забелешку у спису. Комора води посебан регистар завештања (тестамената) односно регистар депонованих завештања (тестамената) које су сачинили јавни бележници и на захтев суда доставља податке из тог регистра. 2. Књиге Вођење књига Члан 104. Јавни бележник води следеће књиге: 1) општи пословни уписник у који хронолошким редом уписује све јавнобележничке исправе, записнике о потврдама и сведочењима, записнике о преузимању новца, хартија од вредности и исправа, као и о свим другим јавнобележничким радњама, осим оних из тач. 2), 3), 6) и 8) овог става; 2) уписник о оверама и потврдама; 3) уписник о протестима по прописима о протестним уписницима; 4) именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти, са ознаком броја списа; 5) депозитну књигу о преузетом и издатом туђем новцу, хартијама од вредности и другим предметима, у коју се, поред тачне ознаке преузетог депозита, треба унети име и адреса депонента и онога коме се предмет депозита треба предати, као и време трајања депозита; 6) уписник радњи које је суд или други надлежни орган поверио јавном бележнику, са азбучним имеником; 7) заједнички азбучни именик странака за све књиге, осим за књигу из тач. 4) овог става; 8) књигу евиденције података. Књиге из става 1. тач. 1), 2) и 6) овог члана морају бити повезане, листови означени редним бројевима, са тврдим повезом и оверени печатом Коморе, а уписи се уносе без одлагања редом пристизања предмета, читко, без празних размака, без прецртавања, брисања и исправака, с тим да у општем пословном уписнику јавни бележник на сваку страницу ставља свој потпис и печат. Kњига из става 1. тачка 7) може се водити у електронском облику. Облик књига из става 1. овог члана, уређује се Јавнобележничким пословником, а њиме се може прописати вођење других уписника и именика. Јавнобележничким пословником се прописује поступак преузимања, чувања, коришћења и уништавања јавнобележничких исправа и пословних књига. Јавни бележник је дужан да чува књиге 30 година . *Службени гласник РС, број 106/2015 3. Изворник, препис, овера и издавање јавнобележничких исправа Изворник, отправак, препис и овера Члан 105. Јавнобележничи записи, јавнобележнички записници и јавнобележничке потврде могу постојати у облику изворника, отправка или преписа. Изворник јавнобележничке исправе садржи све елементе предвиђене овим законом и Јавнобележничким пословником и оверен је од стране јавног бележника потврдом да се ради о изворнику, коју јавни бележник уписује и потписује на крају исправе и оверава печатом. Изворник јавнобележничке исправе чува јавни бележник који ју је сачинио, ако овим законом или другим прописом није одређено друкчије. Отправак је потпуни препис јавнобележничке исправе који је означен као отправак и који је оверен на исти начин као и изворник и који у правном промету замењује јавнобележничку исправу. Ако је јавнобележничка исправа извршна и ако се отправак даје ради извршења, на отправку се означава да је извршан. Препис јавнобележничке исправе је у свему истоветан изворнику или делу изворника ако је на захтев лица издат делимичан препис, а у чијој овери јавни бележник наводи да се ради о препису, као и место и време у коме је издат и име овлашћеног лица коме је издат. Примерак поднете и солемнизоване исправе може постојати у облику преписа. *Службени гласник РС, број 106/2015 Овера јавнобележничке исправе Члан 106. Сваки изворник исправе мора бити оверен од стране јавног бележника, а препис исправе оверава се на захтев странке. Овера исправе садржи елементе одређене овим законом за одређену врсту јавнобележничке исправе. Прилози јавнобележничке исправе Члан 107. Кад је то законом одређено, јавнобележничкој исправи се прилажу друге исправе или списи. На јавнобележничкој исправи се уписује назив и ознака друге исправе или списа који јој се прилажу. Прилози се чувају уз изворник јавнобележничке исправе у списима предмета. *Службени гласник РС, број 106/2015 Издавање изворника јавнобележничке исправе Члан 108. Изворник јавнобележничке исправе може се, ако се са тим сагласе све странке које су учествовале у поступку, у облику јавнобележничке исправе издати странци која је учествовала у правном послу о којем се сачињава исправа, лично или њеном заступнику, странци која је дала изјаву, која је тражила утврђивање одређених чињеница или састављање записника, односно која је предузела радње о којима се саставља записник, те свакој странци која је тражила издавање потврде или оверу, као и лицу у чију је корист правни посао закључен, односно наследницима ових лица. Изворници извршних јавнобележничких исправа и јавнобележничких исправа о изјавама за случај смрти не могу се издавати странкама, али се предају суду или другом органу или лицу, у складу са прописом који уређује такву изјаву воље. Изворник се може издати и странци, ако докаже да јој је неопходан за остваривање права у иностранству, по прописима стране државе. У случају издавања изворника, јавни бележник ће у предмет приложити препис исправе, као и јавне исправе у којима се потврђује основ издавања, а у регистар навести време издавања и име лица, односно органа коме је исправа издата. Странка или друго лице чији је захтев за издавање изворника одбијен, може се обратити председнику основног суда на чијем се подручју налази службено седиште јавног бележника, са захтевом да јавном бележнику наложи издавање изворника исправе. У захтеву председнику суда из става 5. овог члана, странка или друго лице дужни су да учине вероватним да је јавни бележник без оправданих разлога одбио издавање изворника исправе. О захтеву председник суда одлучује тако што решењем налаже јавном бележнику да изда изворник исправе или одбија захтев. Против решења из става 6. овог члана којим се налаже јавном бележнику да изда изворник исправе, јавни бележник може изјавити приговор основном суду на чијем се подручју налази службено седиште јавног бележника у року од три дана од дана достављања решења. О приговору из става 7. овог члана одлучује суд по правилима ванпарничног поступка. Решење из става 6. овог члана којим се одбија захтев странке може се побијати жалбом на коју се сходно примењују правила ванпарничног поступка. Издавање отправка и преписа јавнобележничке исправе Члан 109. Јавни бележник дужан је да, када сачини изворник или солемнизује нејавну исправу, изда по један отправак изворника или примерак солемнизоване исправе сваком лицу које је учествовало у правном послу о којем се сачињава исправа, лично или преко пуномоћника или заступника, странци која је дала изјаву, која је тражила утврђивање одређених чињеница или састављање записника, односно која је предузела радње о којима се саставља записник и свакој странци која је тражила издавање потврде или оверу, као и лицу у чију је корист правни посао закључен, односно наследницима тих лица. У изворнику исправе се наводи коме се издаје отправак исправе. Ако је јавнобележничка исправа извршна, јавни бележник је дужан да отправак изворника или примерак изда лицу које је у исправи означено као поверилац, односно његовим наследницима, ако су испуњени услови за извршење предвиђени законом. Оверени или неоверени препис извршне исправе јавни бележник дужан је да изда лицима из става 1. овог члана, као и сведоцима, вештацима, преводиоцима и тумачима, којима се исправа издаје на њихов захтев и трошак, ако у самој исправи није друкчије одређено, а препис завештања само завештаоцу или лицу које је он изричито овластио у облику јавне исправе. Јавни бележник дужан је да изда или да на увид препис исправе коју је дужан да чува, на захтев Коморе, Министарства или суда , када је потребно ради вршења надзора над радом јавног бележника, ако се тиме не крши обавеза чувања јавнобележничке тајне. На одбијање издавања отправка и преписа јавнобележничке исправе сходно се примењују одредбе члана 108. ст. 5. до 9. овог закона. *Службени гласник РС, број 106/2015 4. Чување и обнављање исправа и списа Дужност чувања одређених врста јавнобележничких исправа Члан 110. Јавнобележничке записе, јавнобележничке записнике и солемнизоване исправе јавни бележник је дужан да чува 20 година, а потом да преда надлежном органу у складу са прописима о архивској грађи. Јавнобележничке исправе из става 1. овог члана у електронском облику чувају се трајно. Преписе јавнобележничких овера и јавнобележничке потврде, јавни бележник је дужан да чува три године. Преписе овера превода јавни бележник који има својство судског преводиоца дужан је да чува у складу са прописом који уређује поступање судских преводилаца. *Службени гласник РС, број 106/2015 Начин чувања јавнобележничких исправа Члан 111. Јавнобележничке исправе из члана 110. став 1. овог закона, јавни бележник чува у омоту списа који носи исти регистарски број као што је број означен у уписнику. Јавнобележнички спис се састоји из изворника или преписа јавнобележничке исправе из става 1. овог члана, изворника или преписа исправа или списа који се по закону морају приложити јавнобележничкој исправи, овлашћења, пуномоћја, налаза и мишљења вештака и других списа или записа који су настали у поступку сачињавања јавнобележничке исправе. На омоту јавнобележничког списа морају бити означене исправе и други списи или записи који се налазе у омоту списа. Јавнобележничке исправе које су сачињене електронским путем, а нису отиснуте на хартији чувају се на компакт-диску у омоту, на којем је назначено да садржи компакт-диск, као и назив јавнобележничке исправе, а могу се чувати и у рачунару, на преносивом меморијском прикључку или другом погодном носачу података у дигиталном облику, односно у дигиталном архиву који води Комора. Облик и садржина јавнобележничког списа и његово чување ближе се уређују Јавнобележничким пословником. Обнављање списа и исправа Члан 112. Ако се јавнобележнички списи и исправе у целости или делимично изгубе, униште или оштете тако да се више не могу употребљавати, јавни бележник покреће, по службеној дужности или на захтев странке, поступак за обнављање списа и исправа. Обнављање списа и исправа обавља се по правилима ванпарничног поступка, сходном применом одредаба које уређују поништај исправа. Поступак из става 1. овог члана се не може покренути после истека времена за чување списа и исправа у архиви. У поступку обнављања списа и исправа примењују се правила о доказивању прописана правилима овог закона, али је јавни бележник овлашћен да, ради обнављања списа и исправа, употреби преписе списа и исправа који се налазе код странака, суда или трећих лица, податке из књига и изјаве сведока, вештака и других лица која имају правни интерес за обнављање списа. Ближе уређење начина обнављања списа и исправа прописује се Јавнобележничким пословником. Одредбе ст. 1. до 5. овог члана сходно се примењују на поступак обнављања пословних књига јавног бележника. 5. Архива Предаја архиве у случају престанка делатности јавног бележника Члан 113. Када прими одлуку о престанку делатности, јавни бележник је дужан да без одлагања преда Комори све списе, књиге и другу евиденцију, заједно са печатом и штамбиљом јавног бележника, као и новац, хартије од вредности и драгоцености, према стању у којем се налазе на дан пријема одлуке. Архиву јавног бележника записнички преузима трочлана комисија коју образује Комора, коју чине два јавна бележника и једно лице запослено у стручној служби Коморе. Ако јавни бележник одбије да преда архиву, о заштити архиве, начину њене предаје и роковима, одлучује решењем председник основног суда на чијем подручју је седиште јавног бележника. Жалба против овог решења не одлаже извршење. У поступку по жалби сходно се примењују правила ванпарничног поступка. Предаја архиве у случају смрти јавног бележника Члан 114. У случају смрти јавног бележника, предаја архиве обавља се на начин предвиђен у члану 113. овог закона. Обавезу предаје архиве из става 1. овог члана имају законски наследници јавног бележника. Ако међу лицима из става 2. овог члана нема сагласности које ће од њих предати архиву умрлог јавног бележника или лице које је дужно да то учини одбије предају архиве, надлежан оставински суд доноси решење о заштити архиве, начину њене предаје и роковима. Жалба против овог решења не одлаже извршење. Поступање са архивом до попуњавања јавнобележничког места Члан 115. Комора одлучује који се списи, књиге и предмети из архиве јавног бележника поверавају јавном бележнику који је именован на место јавног бележника који је престао да обавља делатност, односно које се исправе, списи и књиге и друга документација из архиве јавног бележника одлажу у архиву Коморе. Комора може да одреди да се архива јавног бележника привремено повери другом јавном бележнику, у целости или делимично, до попуњавања места јавног бележника из става 1. овог члана. На предају архиве јавног бележника из ст. 1. и 2. овог члана, сходно се примењује одредба члана 113. став 2. овог закона. Обнова и замена несталих списа Члан 116. Ако се у поступку предаје архиве прописаном чл. 113. до 115. овог закона утврди да неки спис недостаје, председник Коморе позваће бившег јавног бележника, заступника његове заоставштине, односно јавног бележника из члана 115. став 2. овог закона да донесе спис у одређеном року. Ако спис из става 1. овог члана не буде враћен у одређеном року, о томе ће се обавестити странке да би могле предузети потребне мере ради заштите својих права. Ако се код странака, државног органа или неког другог јавног бележника налази изворник или оверени препис несталог изворника, јавни бележник из члана 115. став 1. овог закона или јавни бележник из члана 115. став 2. овог закона, сачиниће оверени препис те исправе, који ће чувати уместо несталог изворника, а исправу ће вратити. Ако се утврди да књиге нису уредно вођене, јавни бележник из члана 115. став 1. овог закона ће их, ако је то могуће, допунити и о томе сачинити записник. Трошкове обнове и замене списа и попуне пословних књига сноси јавни бележник који је био дужан да преда списе, односно његови наследници. Издавање изворника или отправка исправа одложених у архиву коморе Члан 117. Када се издају изворник или оверени препис исправе која је одложена у архиву Коморе, сходно се примењују одредбе овог закона, с тим што ту јавнобележничку радњу обавља председник Коморе или од њега опуномоћени јавни бележник који је члан извршног одбора Коморе. Део други УДРУЖИВАЊЕ ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА И ОДНОС ПРЕМА ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА I. КОМОРА И ЊЕНИ ОРГАНИ Комора Члан 118. Комора је професионално удружење у које се удружују јавни бележници уписани у њен именик. Комора послује као непрофитно удружење. Комора има својство правног лица са овлашћењима одређеним законом и Статутом Коморе (у даљем тексту: Статут). Седиште Коморе је у Београду. Делокруг послова Члан 119. Комора: 1) чува углед, част, интегритет и права јавнобележничке професије; 2) стара се да јавни бележници савесно и у складу са законом и својом заклетвом обављају своје послове и у том циљу врши надзор над радом јавних бележника, покреће и спроводи дисциплински поступак у складу са овим законом; 3) представља јавне бележнике код државних органа ради заштите права и интереса професије у складу са законом и Статутом; 4) доноси одлуке које су обавезне за јавне бележнике у складу са законом и Статутом; 5) организује и стара се о стручном усавршавању јавних бележника, јавнобележничких приправника и јавнобележничких помоћника; 6) успоставља и остварује сарадњу са јавнобележничким коморама у иностранству; 7) организује стручне скупове, семинаре и саветовања у области јавног бележништва; 8) организује објављивање стручне литературе у области јавног бележништва; 9) врши овим законом поверена јавна овлашћења и обавља друге послове утврђене законом и Статутом. Комори се поверавају следећа јавна овлашћења: одлучивање по захтеву за изузеће јавног бележника; утврђивање критеријума за зараду јавнобележничког приправника, јавнобележничког сарадника, односно јавнобележничког помоћника; вршење стручног надзора над радом јавног бележника и покретање и спровођење дисциплинског поступка; вођење именика јавних бележника, јавнобележничких приправника, јавнобележничких сарадника, јавнобележничких помоћника, заменика и вршилаца дужности јавних бележника и јавнобележничких канцеларија; одлучивање о правима и дужностима јавних бележника, јавнобележничких приправника, јавнобележничких сарадника, јавнобележничких помоћника, заменика и вршилаца дужности јавних бележника; доношење Јавнобележничког пословника. Ради обављања послова из става 1. тач. 5) и 7) овог члана, а нарочито ради обавезног стручног усавршавања јавних бележника и јавнобележничких помоћника, као и ради стручне обуке и припреме кандидата за полагање јавнобележничког испита, Комора може основати Јавнобележничку академију, чија се организација, делатност и финансирање уређују оснивачким актом у складу са Статутом и другим општим актима Коморе. *Службени гласник РС, број 106/2015 Статут и други општи акти Коморе Члан 120. Статутом и другим општим актима уређује се организација и пословање Коморе, врсте, састав и начин избора органа Коморе, као и друга питања од значаја за рад Коморе. Статутом и овим законом одређују се акти које Комора мора донети, а Статутом се одређује поступак и начин њиховог доношења. На Статут, у делу у којем се уређује начин вршења јавних овлашћења, сагласност даје Министарство. Извори прихода Коморе Члан 121. Приходи Коморе су: 1) средства чланарина и уписнина чланова Коморе; 2) средства остварена издавањем изворника и преписа јавнобележничких исправа из архиве Коморе; 3) средства остварена издавачком делатношћу; 4) приходи од наплаћених казни; 5) поклони и донације; 6) други приходи у складу са законом. Чланарина чланова Коморе састоји се од фиксног износа једнаког за све чланове и променљивог износа који зависи од висине прихода који члан Коморе остварује од јавнобележничке делатности. Органи Коморе Члан 122. Органи Коморе су: скупштина, извршни одбор, надзорни одбор, председник, дисциплинска комисија и дисциплински тужилац. Статутом се могу предвидети и други органи. Скупштина Коморе Члан 123. Скупштину Коморе чине јавни бележници чланови Коморе. Скупштина Коморе: 1) доноси Статут и друге опште акте Коморе; 2) доноси Јавнобележнички пословник и Етички кодекс јавних бележника уз сагласност Министарства; 3) бира чланове извршног и надзорног одбора, председника Коморе, дисциплинску комисију и дисциплинског тужиоца и друге органе, у складу са Статутом; 4) усваја годишњи рачун и извештај о раду Коморе; 5) одлучује о висини уписнине и висини чланарине и начину њиховог плаћања; 6) одлучује о другим питањима одређеним законом и Статутом. Скупштина Коморе састаје се редовно најмање једном годишње. Ванредну седницу скупштине Коморе сазива извршни одбор Коморе када оцени да је то неопходно или на образложени захтев најмање једне десетине чланова Коморе. Кворум за рад скупштине Коморе постоји када седници присуствује најмање једна половина чланова, а пуноважне одлуке доносе се већином гласова присутних чланова. Скупштина Коморе доноси пословник о свом раду. *Службени гласник РС, број 106/2015 Извршни одбор Члан 124. За члана извршног одбора Коморе може се бирати јавни бележник. Извршни одбор има девет чланова. Извршни одбор: 1) утврђује нацрт Статута и других општих аката Коморе; 2) припрема седнице скупштине Коморе; 3) извршава одлуке скупштине Коморе; 4) одобрава одсуства јавним бележницима; 5) води именик јавних бележника, јавнобележничких помоћника, јавнобележничких приправника, јавнобележничких сарадника, заменика и вршиоца дужности јавних бележника; 6) саставља нацрт годишњег рачуна Коморе, брине се о пословању Коморе и о наплати уписнина, чланарина и других прихода Коморе; 7) подноси представке, мишљења и предлоге надлежним државним органима у вези са припремом и применом прописа који уређују јавнобележничку делатност; 8) доноси програм обуке јавних бележника, по прибављеном мишљењу министарства; 9) обавља и друге послове у складу са законом и Статутом. Начин рада и одлучивања извршног одбора уређује се пословником који доноси скупштина. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надзорни одбор Члан 125. Надзорни одбор има три члана, који се бирају из реда јавних бележника. Надзорни одбор врши надзор над законитошћу рада и финансијским пословањем Коморе, у складу са Статутом. Председник Члан 126. Председник представља и заступа Комору, а бира се из реда јавних бележника. Председник: 1) стара се о начелима савесног обављања делатности јавног бележника; 2) стара се да Комора ради и послује у складу са законом; 3) извршава одлуке органа Коморе кад је то одређено Статутом; 4) предузима мере да посредовањем и на други начин реши неслагања између чланова Коморе, јавнобележничких помоћника и јавнобележничких приправника; 5) врши друге послове предвиђене Статутом Коморе. Дисциплинска комисија Члан 127. Брисан је ранији став 1. (види члан 50. Закона - 106/2015-56) Дисциплинску комисију чине јавни бележници. Састав и мандат чланова дисциплинске комисије уређује се Статутом. Дисциплинску комисију бира скупштина, у складу са Статутом. *Службени гласник РС, број 106/2015 Дисциплински тужилац Члан 128. Дисциплински тужилац је јавни бележник кога бира скупштина, у складу са Статутом. Дисциплински тужилац има заменике из реда јавних бележника који му помажу у раду. Мандат и надлежност дисциплинског тужиоца уређују се овим законом и Статутом. Број, мандат и начин избора заменика дисциплинског тужиоца одређује се Статутом. Награда и накнада трошкова члановима органа Коморе Члан 129. Председник Коморе, чланови извршног одбора, надзорног одбора, дисциплинске комисије, дисциплински тужилац и његови заменици имају право на награду и накнаду трошкова за свој рад. Извршни одбор доноси акт о висини награде и накнаде трошкова из става 1. овог члана. Обављање стручних и административних послова Члан 130. За обављање стручних и административних послова у Комори се образује стручна служба. Радом стручне службе руководи секретар Коморе кога бира извршни одбор у складу са Статутом. На права и обавезе секретара и запослених у стручној служби примењују се општи прописи о раду. Правно средство против одлука органа Коморе Члан 131. Против коначних одлука органа Коморе којима се одлучује о правима и дужностима јавних бележника, јавнобележничких помоћника, јавнобележничких сарадника, јавнобележничких приправника, заменика и вршилаца дужности јавних бележника може се водити управни спор. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надзор над радом Коморе Члан 132. Надзор над радом Коморе у обављању поверених послова врши Министарство у складу са законом који уређује државну управу. Комора је дужна да сваке године подноси Министарству извештај о раду Коморе који садржи и општу оцену о раду јавних бележника, а може садржати и предлог мера за побољшање услова за обављање јавнобележничке делатности. Представници јавнобележничких помоћника, јавнобележничких сарадника и јавнобележничких приправника *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 133. У раду скупштине и извршног одбора учествују и јавнобележнички помоћници, јавнобележнички сарадници и јавнобележнички приправници, у складу са Статутом. Статутом се уређује број и начин избора представника јавнобележничких помоћника, јавнобележничких сарадника и јавнобележничких приправника у органима Коморе из става 1. овог члана. Представници јавнобележничких помоћника, јавнобележничких сарадника и јавнобележничких приправника присуствују седницама скупштине и извршног одбора без права одлучивања, а могу давати предлоге и износити мишљења о питањима која се тичу њиховог положаја, у складу са Статутом. *Службени гласник РС, број 106/2015 II. НАГРАДА ЗА РАД И НАКНАДА ТРОШКОВА Награда за рад и накнада трошкова Члан 134. Јавни бележник има право на награду за свој рад и накнаду трошкова насталих у вези са обављеним послом, у складу са Јавнобележничком тарифом. Забрањени су споразуми којима се одређује већа награда од оне која је прописана Јавнобележничком тарифом. Јавном бележнику не припада награда за јавнобележничку исправу која је мањкава у погледу форме или садржи неки други недостатак за који је одговоран јавни бележник. Ако је накнада из става 3. овог члана већ плаћена, странка може тражити њен повраћај. Јавни бележник је овлашћен да на основу закона, независно од награде и накнаде трошкова, наплати таксу за обављену услугу која представља јавни приход, а чија висина је одређена законом. Јавни бележник је дужан да износ од 30% од наплаћене награде без ПДВ-а, уплати на рачун прописан за уплату јавних прихода, у року од 15 дана од дана наплате. Износ из става 6. овог члана расподељује се за текуће расходе судова и побољшање материјалног положаја запослених у судовима, као и друге расходе и инвестиције за судове, у складу са законом. *Службени гласник РС, број 121/2014 Јавнобележничка тарифа Члан 135. Јавнобележничку тарифу утврђује министар по прибављеном мишљењу Коморе. Доспелост награде и накнаде трошкова Члан 136. Плаћање награде за рад и накнаде трошкова врши се одмах по обављеном послу, а јавни бележник може тражити и да странка плати примерени износ предујма у моменту преузимања посла. Јавни бележник није дужан да изда јавнобележничку исправу ако странка није уредно платила таксу, накнаду и награду у складу са јавнобележничком тарифом, за радње које је предузео. *Службени гласник РС, број 106/2015 Потврда и рачун Члан 137. Јавни бележник је дужан да у сваки јавнобележнички спис унесе јавнобележничку потврду о висини награде. На захтев странке, јавни бележник је дужан да изда рачун са спецификацијом и признаницу о плаћеној награди и трошковима. Солидарно сношење трошкова Члан 138. Ако је више странака учествовало у закључивању правног посла пред јавним бележником или је јавни бележник извршио једну радњу за више странака, све те странке солидарно дугују награду и трошкове јавном бележнику. Спорови о награди и накнади трошкова Члан 139. Ако странка не прихвати обрачун јавног бележника о висини награде и накнаде трошкова, странка и јавни бележник могу покренути поступак пред основним судом на чијем подручју је седиште јавног бележника. Против одлуке суда из става 1. овог члана допуштена је жалба у року од 15 дана од дана достављања одлуке, а ванредни правни лекови нису допуштени, изузев предлога за понављање поступка, под условима одређеним законом који уређује парнични поступак и то само из разлога што је јавнобележничка исправа сачињена уз извршење кривичног дела јавног бележника, јавнобележничког помоћника или јавнобележничког приправника, заменика јавног бележника или вршиоца дужности јавног бележника, односно странке, њеног заступника или пуномоћника или сведока, преводиоца, односно тумача. Разлог за понављање поступка из става 2. овог члана доказује се правноснажном осуђујућом судском пресудом. Поступак из става 1. овог члана спроводи се по правилима парничног поступка. Јавни бележник као повереник Члан 140. Награда јавном бележнику као поверенику суда, као и трошкови за обављање повереног посла, утврђују се на основу јавнобележничке тарифе. Награду и трошкове из става 1. овог члана утврђује и обрачунава јавни бележник и наплаћује од странака. Јавни бележник је дужан да у решењу којим одлучује у повереном поступку образложи одлуку о награди и трошковима. О ослобађању странке од плаћања награде јавном бележнику одлучује се према правилима поступка чије спровођење је поверено јавном бележнику. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надзор плаћања јавнобележничких накнада и награда *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 141. Министарство и Комора врше надзор јавних бележника у погледу обрачуна и наплате награде и накнаде за обављени посао. *Службени гласник РС, број 106/2015 Детаљније уређење Члан 142. Друга питања у вези са наплатом награде и накнаде трошкова јавног бележника ближе се уређују Јавнобележничком тарифом. III. ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКОГ ИСПИТА Услови за полагање јавнобележничког испита Члан 143. Јавнобележнички испит може да полаже лице које је завршило правни факултет и има најмање две године радног искуства на правним пословима у јавнобележничкој канцеларији, суду или адвокатури, односно три године радног искуства на другим правним пословима. Подношење захтева Члан 144. Захтев за полагање јавнобележничког испита подноси се Министарству. Министарство је дужно да утврди да ли лице из става 1. овог члана испуњава услове за полагање испита, о чему доноси решење које је коначно. Против коначног решења из става 2. овог члана којим се одбија захтев за полагање јавнобележничког испита може се водити управни спор. Јавнобележнички испит Члан 145. Јавнобележнички испит се полаже писмено и усмено. У писменом делу испита се проверава практично знање у сачињавању јавнобележничких исправа и познавање правних института у вези са јавнобележничком делатношћу, а на усменом делу познавање правних института у вези са јавнобележничком делатношћу. Акт којим се ближе уређује начин полагања јавнобележничког испита, програм за полагање јавнобележничког испита и друга питања од значаја за полагање јавнобележничког испита, доноси министар. Испитна комисија Члан 146. Јавнобележнички испит се полаже пред испитном комисијом коју образује министар. Састав и начин рада испитне комисије прописује министар. Чланове испитне комисије именује министар из реда дипломираних правника са положеним правосудним испитом и најмање 10 година радног искуства у правној струци, односно из реда наставника правног факултета на позитивноправним предметима обухваћеним програмом јавнобележничког испита. Најмање један члан испитне комисије мора бити из реда јавних бележника. Испитна комисија се састоји од пет чланова, с тим да једног кандидата испитује свих пет чланова комисије. Министар може образовати више испитних комисија. Чланови испитне комисије примају накнаду за рад у комисији, чију висину одређује министар. *Службени гласник РС, број 19/2013 **Службени гласник РС, број 106/2015 Уверење Члан 147. О положеном јавнобележничком испиту издаје се уверење у року од 30 дана од дана положеног испита. Уверење из става 1. овог члана садржи и оцену коју је кандидат добио на јавнобележничком испиту. Евиденција Члан 148. Министарство води евиденцију о лицима која су положила јавнобележнички испит. Евиденција садржи: 1) име и презиме кандидата, датум и место рођења, јединствени матични број, адресу пребивалишта; 2) датум полагања усменог и писменог дела испита и оцену на јавнобележничком испиту. Начин вођења евиденције из става 1. овог члана ближе се уређује актом министра из члана 145. став 3. овог закона. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надзор министарства над радом јавних бележника *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 148а Министарство обавља надзор у јавнобележничкој канцеларији у коме проверава да ли су испуњени услови у погледу просторија и опреме неопходних за рад, врши надзор над радом јавних бележника у погледу обрачуна и наплате јавнобележничке награде и накнаде за обављени посао и надзор над пословањем и вођењем евиденција о радњама које јавни бележник обавља. Министарство врши надзор на сопствену иницијативу, на предлог председника основног суда за чије подручје је јавни бележник именован или по притужби странке. Министарство је овлашћено да ради вршења надзора из става 1. овог члана: 1) захтева документацију о висини обрачунате и исплаћене награде и трошкова; 2) начини увид у рад канцеларије јавног бележника ради провере испуњености услова неопходних за рад; 3) начини увид у евиденцију о предузетим радњама; 4) прибави друге податке који су потребни да се одлучи о томе да ли ће се против јавног бележника покренути дисциплински поступак. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надзор Коморе над радом јавних бележника *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 148б Комора, најмање једном у две године (редовни надзор) обавља стручни надзор над радом јавног бележника. Комора може извршити ванредни надзор по притужби странке или учесника у поступку. Поред овлашћења министарства (члан 148а став 3), Комора има овлашћења и да: 1) начини увид у предмете, податке и други архивски материјал јавног бележника; 2) начини увид у пословне књиге и евиденцију о поступању јавних бележника, укључујући пословање са исправама преузетим на чување као и пословање са преузетим новцем, хартијама од вредности и драгоценостима; 3) захтева од јавног бележника све неопходне податке о његовом пословању; 4) прибави од надлежних органа и организација податке о пословању јавног бележника; 5) предузме друге радње, сагласно закону и пропису Коморе. Записник о надзору и докази прослеђују се дисциплинском тужиоцу Коморе. Начин надзора Коморе над радом јавних бележника уређује се актом Коморе. *Службени гласник РС, број 106/2015 IV. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ Дисциплинска одговорност и казне Члан 149. Јавни бележник дисциплински одговара ако у вршењу јавнобележничке делатности крши одредбе овог и других закона или ако својим понашањем вређа углед јавног бележништва као службе од јавног поверења. Јавни бележник дисциплински одговара само за повреде утврђене овим законом. Одговорност за кривично дело или прекршај не искључује дисциплинску одговорност јавног бележника. Јавном бележнику се у поступку утврђивања дисциплинске одговорности могу изрећи само дисциплинске казне које су прописане овим законом. *Службени гласник РС, број 106/2015 Дисциплинске повреде Члан 150. Јавни бележник дисциплински одговара због лакше повреде јавнобележничке дужности или за дисциплински преступ. Лакша повреда јавнобележничке дужности је таква повреда дужности која није дисциплински преступ, а која је као таква одређена Статутом. Јавни бележник чини дисциплински преступ ако: 1) приликом сачињавања јавнобележничких исправа и предузимања других јавнобележничких радњи крши закон; 2) потврди да је наступила чињеница за коју зна или мора знати да није наступила; 3) предузме радњу противно одредбама овог закона којима се обезбеђује непристрасност у сачињавању и веродостојност сачињене јавнобележничке исправе, а нарочито ако предузме радњу у ствари у којој по закону мора бити изузет, или ако повреди дужност чувања службене тајне; 4) наплати накнаду за рад или накнаду трошкова супротно јавнобележничкој тарифи; 5) ако као судски повереник прекорачује границе поверених овлашћења или не предузима радње у роковима који су прописани правилима поступка чије спровођење је поверено јавном бележнику; 6) уз обећање да ће снизити награду, преко посредника, рекламирањем или на други недостојан начин прибавља странке; 7) заступа странку или саставља исправе у случајевима у којима му је то законом забрањено; 8) три месеца узастопно или шест месеци са прекидима у току календарске године не уплаћује чланарину Комори; 9) не поступа у складу са правноснажним одлукама судова и надзорних органа; 10) неуредно води књиге, тако што у њима нетачно приказује или пропушта да прикаже податке које по закону или другом пропису мора приказати; 11) противно закону, сачињава јавнобележничке исправе на језику који није службени; 12) без посебног овлашћења странке, новац који му је поверен на чување, као и друге ствари уложи, пренесе или преда у корист трећег лица, противно одредбама закона; 13) преузме обавезу јемства или одговорности у пословима који се закључују уз његово учешће у својству јавног бележника; 14) ако за време за које му је привремено одузето право на обављање делатности обавља јавнобележничке послове; 15) ако не учествује у стручном усавршавању у складу са утврђеним програмом обуке; 16) неуредно води књиге и евиденције; 17) ако учини повреду Етичког кодекса јавних бележника која је довела до тешког угрожавања угледа јавних бележника; 18) повреди дужност чувања јавнобележничке тајне. *Службени гласник РС, број 106/2015 Казне због лакше повреде јавнобележничке дужности Члан 151. Казне због лакше повреде јавнобележничке дужности су: 1) писмена опомена; 2) новчана казна у износу до једне просечне месечне плате судије основног суда исплаћене у месецу који је претходио месецу у коме је одлука о кажњавању донета. Казне за дисциплински преступ Члан 152. Казне за дисциплински преступ јавног бележника су: 1) писмени укор; 2) новчана казна у износу до висине 12 просечних месечних плата судије основног суда исплаћених у месецу који је претходио месецу у коме је одлука о кажњавању донета; 3) привремено одузимање права на обављање делатности у трајању до годину дана; 4) одузимање права на обављање јавнобележничке делатности. Казна одузимања права на обављање јавнобележничке делатности може се изрећи само за нарочито тешке дисциплинске преступе, због којих је јавни бележник изгубио јавно поверење. Извршење казни за дисциплинске повреде Члан 153. Коначна одлука о изрицању новчане казне јавном бележнику представља извршну исправу. Надлежни орган Коморе дужан је да покрене извршни поступак, ако јавни бележник у остављеном року не исплати одређени износ новчане казне. Наплаћена новчана казна приход је Коморе. Писмена опомена и писмени укор уписују се у именик јавних бележника. Јавни бележник не може тражити брисање писмене опомене пре истека шест месеци од дана уписа у именик, а брисање писменог укора не може тражити пре истека једне године од дана уписа у именик. Јавни бележник коме је изречена казна привременог одузимања права на обављање делатности брише се из именика на време на које је казна изречена, а кад то време истекне поново се уписује у именик. Ако не буде уписан у именик, сматра се да је поновни упис извршен на дан када је истекла казна привременог одузимања права на обављање делатности. Јавни бележник коме је изречена дисциплинска казна одузимања права на обављање јавнобележничке делатности брише се из именика Коморе. Јавни бележник из става 4. овог члана не може бити поново именован за јавног бележника, пре истека рока од пет година од дана брисања из именика. Застарелост Члан 154. Рок застарелости дисциплинског гоњења за лакшу повреду јавнобележничке дужности је једна година, а за дисциплинске преступе три године. Застарелост почиње тећи од дана када је дисциплинска повреда учињена. Застарелост се прекида подношењем дисциплинске пријаве. Ако дисциплински преступ повлачи кривичну одговорност, дисциплински поступак може се покренути све до истека рока застарелости кривичног гоњења. Привремено удаљење (суспензија) Члан 155. Дисциплинска комисија може, на предлог дисциплинског тужиоца Коморе или по службеној дужности, пошто је покренут дисциплински поступак, донети решење о привременом удаљењу јавног бележника ако је то неопходно ради заштите интереса странака и јавног поверења у јавно бележништво. Привремено удаљење опозива дисциплинска комисија чим престану разлози због којих је изречено. О решењу из става 1. овог члана дисциплинска комисија обавештава извршни одбор Коморе и министарство. Жалба јавног бележника против решења о удаљењу не одлаже извршење решења. Одредбе ст. 1. до 4. овог члана сходно се примењују на јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника, јавнобележничког приправника, заменика и вршиоца дужности јавног бележника. *Службени гласник РС, број 106/2015 Дисциплински органи Члан 156. Дисциплински органи су: дисциплински тужилац Коморе, министарство, дисциплинска комисија Коморе и комисија Министарства. *Службени гласник РС, број 106/2015 Дисциплинска комисија Коморе *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 157. Дисциплински поступак због лакше повреде јавнобележничке дужности и дисциплинског преступа спроводи и одлуку доноси дисциплинска комисија Коморе. *Службени гласник РС, број 106/2015 Комисија Министарства Члан 158. О жалбама против одлуке дисциплинске комисије из члана 157. одлучује комисија Министарства. Комисија Министарства из става 1. овог члана има три члана од којих је један члан из реда јавних бележника. Састав, начин рада и одлучивање комисије Министарства одређује се актом министра. Чланови комисије примају накнаду за рад у комисији, чију висину одређује министар. Против одлуке комисије Министарства из става 1. овог члана може се покренути управни спор. *Службени гласник РС, број 106/2015 Покретање поступка *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 159. Дисциплински поступак покреће се захтевом за утврђивање дисциплинске одговорности. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности могу да поднесу дисциплински тужилац Коморе и министарство. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности може да се поднесе и ако пре тога није вршен надзор над радом јавног бележника. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности садржи име и презиме јавног бележника, подручје за које је именован, седиште његове канцеларије, чињенични опис и правну оцену дисциплинске повреде, предлог доказа које треба извести на усменој расправи и предлог дисциплинске мере. *Службени гласник РС, број 106/2015 Члан 160. Брисан је (види члан 66. Закона - 106/2015-56) Поступак по предлогу дисциплинског тужиоца Члан 161. Дисциплинска комисија одмах доставља захтев јавном бележнику да у року од 15 дана одговори на наводе из захтева. Дисциплинска комисија заказује усмену расправу у року од 15 дана по пријему одговора јавног бележника, односно по протеку рока за одговор. Ако дисциплинска комисија не поступи у року из ст. 1. и 2. овог члана, подносилац захтева за утврђивање дисциплинске одговорности може поднети захтев комисији министарства, која ће спровести дисциплински поступак. Одлука комисије министарства је коначна и против ње може се покренути управни спор. *Службени гласник РС, број 106/2015 Усмена расправа Члан 162. Дисциплинска комисија доноси одлуку после одржане усмене расправе. Усмена расправа није јавна, осим када то јавни бележник против кога се води дисциплински поступак изричито захтева. Ако јавни бележник против кога се води дисциплински поступак без оправданог разлога не приступи на расправу, иако је уредно позван, одлука се може донети у његовом одсуству. *Службени гласник РС, број 106/2015 Жалба Члан 163. Жалба против првостепене одлуке у дисциплинском поступку подноси се у року од осам дана од дана достављања одлуке. Жалбу могу поднети јавни бележник против кога се води дисциплински поступак и подносилац захтева за утврђивање дисциплинске одговорности. Првостепена одлука у дисциплинском поступку против које није изјављена жалба је коначна. Одлучујући по жалби другостепени орган може: 1) потврдити првостепену одлуку; 2) укинути првостепену одлуку и вратити на поновно одлучивање; 3) преиначити првостепену одлуку. Одлука по жалби којом је утврђена дисциплинска казна је коначна. Ако је покренут управни спор, може се тражити одлагање извршења, у складу са законом који уређује поступак извршења. *Службени гласник РС, број 106/2015 Сходна примена прописа Члан 164. Одредбе овог закона о дисциплинској одговорности јавних бележника и дисциплинском поступку сходно се примењују и на јавнобележничке приправнике, јавнобележничке сараднике и јавнобележничке помоћнике, као и на заменике и вршиоце дужности јавног бележника. Актом Коморе ближе се уређује дисциплински поступак. *Службени гласник РС, број 106/2015 Део трећи ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ ДЕПОЗИТ I. ПРЕДМЕТИ И СТАВЉАЊЕ У ДЕПОЗИТ Предмети који се могу чувати у депозиту Члан 165. У јавнобележнички депозит могу се предати новац, хартије од вредности изузев серијских и дематеријализованих, као и друге исправе које се могу уновчити, исправе које се не могу уновчити, списи, рукописи, записи, личне архиве, документи, одликовања, уметнички предмети, племенити метали, накит, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала, када то законом није забрањено (предмети депозита). Кад странка предаје новац, одредиће да ли ће јавни бележник чувати новац у јавнобележничком депозиту или ће га уложити у банку и под којим условима, а ако су предмет депозита страна валута и девизе поступа у складу са прописима који уређују девизно пословање. Кад странка предаје хартије од вредности, одредиће да ли ће овластити јавног бележника да предузима радње ради очувања, обезбеђења или намирења права из хартије. Ако странка да јавном бележнику овлашћење из става 3. овог члана, јавни бележник има положај пуномоћника. Јавни бележник је дужан да прими у депозит и друге предмете кад је законом одређено да дужник може положити ствар коју дугује код суда или код јавног бележника за повериоца (предмет испуњења обавезе). *Службени гласник РС, број 106/2015 Однос службеног седишта јавног бележника и предаја предмета Члан 166. Предмети депозита могу се предати сваком јавном бележнику на територији Републике Србије. Предмети испуњења обавезе предају се оном јавном бележнику који има службено седиште на територији јединице локалне самоуправе на којој је место испуњења обавезе, осим ако разлози хитности или природа посла не захтевају да се положе код јавног бележника који има седиште на територији јединице локалне самоуправе на којој је место где се ствар налази. Исправе о депонованом предмету Члан 167. Пре депоновања предмета из члана 165. овог закона, депонент попуњава образац предлога за јавнобележнички депозит, који садржи: 1) захтев за депоновање предмета; 2) податке о депоненту, као и начин утврђивања његовог идентитета; 3) разлоге због којих се предмет депонује, а ако се депонује предмет испуњења обавезе, онда и обавезу коју треба испунити, уз навођење места испуњења, а ако је потребно и места на коме се предмет налази пре предаје у депозит; 4) опис предмета; 5) означење вредности предмета; 6) време за које се предмет оставља на чување или изјаву да се депозит може подићи по виђењу; 7) начин поступања са новцем, односно са хартијама од вредности; 8) податке о лицу у чију корист се они предају, ако то лице није депонент, као и начин утврђивања идентитета тог лица; 9) друге податке који су од значаја за чување и предају предмета. По пријему предлога из става 1. овог члана, као и предмета из члана 165. овог закона, јавни бележник издаје депоненту јавнобележничку потврду о депозиту, на посебном обрасцу, која садржи: 1) име и презиме јавног бележника, изјаву да поступа у својству јавног бележника и означење седишта јавног бележника; 2) име и презиме, податке о месту и датуму рођења, као и о адреси и пребивалишту депонента; 3) податке о начину утврђивања идентитета депонента; 4) разлоге због којих се предмет депонује, а ако се депонује предмет испуњења обавезе, онда и обавезу коју треба испунити, уз навођење места испуњења, а ако је потребно и места на коме се предмет налази пре предаје у депозит; 5) опис предмета; 6) означење вредности предмета; 7) начин поступања са новцем, односно са хартијама од вредности; 8) време за које се предмет оставља на чување или изјаву да се депозит може подићи по виђењу; 9) податке о лицу у чију корист се предмет депонује, ако то лице није депонент, као и начин утврђивања идентитета тог лица; 10) потпис јавног бележника, као и печат и штамбиљ јавног бележника. Овлашћење јавног бележника да одбије пријем у депозит Члан 168. Јавни бележник ће одбити предлог за депозит ако оцени да нису испуњени услови за пријем предмета у депозит због димензија или својстава предмета, или ако предмет представља извор опасности за околину или ако депонент пре остављања предмета у депозит не предујми трошкове чувања или ако је депоновање предмета у јавнобележнички депозит законом забрањено. Чување исправа о депоновању Члан 169. Кад јавни бележник прими на чување предмете из члана 165. овог закона, дужан је да чува исправе из члана 167. овог закона у посебном омоту списа. Омот списа садржи препис захтева за депоновање и препис јавнобележничке потврде о депоновању, као и друге исправе, записе и списе који су од значаја за чување или предају депонованих ствари. II. ЧУВАЊЕ И ИЗДАВАЊЕ ПРЕДМЕТА Чување предмета Члан 170. Предмети из члана 165. овог закона чувају се у обезбеђеном сефу, складишту или сличној обезбеђеној просторији. Јавни бележник је дужан осигурати просторије и предмете из става 1. овог члана, за случај оштећења, уништења или нестанка, услед крађе, провале, пожара, поплаве или последица какве елементарне непогоде, под уобичајеним општим условима пословања осигурача. Јавни бележник одговара за штету која је наступила услед штетне радње лица кога је он одабрао за обезбеђење просторија из става 1. овог члана, односно за неисправност уређаја којима се те просторије обезбеђују. Ако је лице из става 3. овог члана штету проузроковало намерно или из крајње непажње, јавни бележник има регресно право према том лицу, у року од једне године од када је накнадио штету. Право из става 4. овог члана, јавни бележник има и према произвођачу, односно продавцу уређаја за обезбеђење просторија из става 3. овог члана. Обавеза предаје депонованог предмета Члан 171. Јавни бележник је дужан предати предмете из члана 165. овог закона депоненту или лицу у чију корист је депоновање извршено, пошто му депонент или то лице предају јавнобележничку потврду о депоновању и накнаде трошкове чувања ствари, ако ти трошкови прелазе износ предујма. На захтев странке, јавни бележник је дужан да изда јавнобележничку потврду са спецификацијом трошкова чувања предмета. Ако јавни бележник одбије да преда ствар, депонент или лице у чију корист је депоновање извршено, могу поднети жалбу Комори, у року од осам дана од дана одбијања предаје ствари. Право на подношење жалбе из става 3. овог члана не дира у право депонента, односно лица у чију корист је депоновање извршено да своја права према јавном бележнику остваре пред судом. Депонент или лице у чију корист је депоновање извршено могу предмет подићи пре истека времена на које је депоновање извршено, уз повраћај дела предујма на основу обрачуна јавног бележника. Депозит по виђењу може се подићи радним даном у радно време, а нерадним даном и ван радног времена само уз пристанак јавног бележника. Овлашћења јавног бележника после истека времена депозита Члан 172. Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица, јавни бележник ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депозита. Ако се лице из става 1. овог члана не одазове, јавни бележник ће позвати депонента да у одређеном року прими предмет из депозита. Ако лице у чију корист је депоновање извршено изјави да предмет не прима, јавни бележник ће о томе саставити белешку, известити депонента и тражити да се у одређеном року депонент изјасни да ли ће депозит наставити, да ли ће променити лице у чију корист је депоновање извршено или ће преузети предмет. Поступање са предметом који није преузет Члан 173. Ако лице у чију корист је предмет примљен у депозит или депонент, који су уредно позвани да преузму предмет, у року од једне године од дана пријема уредног позива, не преузму предмет из депозита, јавни бележник ће о томе обавестити основни суд на чијем подручју има службено седиште. У случају из става 1. овог члана, јавни бележник може, по протеку рока од 15 дана од дана достављања обавештења суду предмет депозита предати органу одређеном законом или другим прописом или ће га, по овлашћењу суда, изложити јавној продаји, а средства остварена продајом, по одбитку својих трошкова, уплатити надлежном органу. *Службени гласник РС, број 106/2015 Правно дејство јавнобележничког депозита Члан 174. Јавнобележнички депозит има исто правно дејство, режим и карактер као и судски депозит. Сходна примена закона и других прописа Члан 175. На јавнобележнички депозит сходно се примењују закон и други прописи који уређују судски депозит. Део четврти ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 176. У року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона министар ће донети акт којим се ближе уређује начин полагања јавнобележничког испита, програм за полагање јавнобележничког испита и друга питања од значаја за полагање јавнобележничког испита и именовати чланове испитне комисије. У року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона Министарство ће објавити позив за полагање јавнобележничког испита. Члан 177. У року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона министар ће одредити привремени број јавнобележничких места и службена седишта јавних бележника, као и јавнобележничка места за која ће се расписати конкурс за првих 100 јавних бележника. Првих 100 јавнобележничких места одређује се на основу критеријума територије основних судова, уз повећани број у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Преостала јавнобележничка места биће попуњена најкасније годину дана од дана одржавања оснивачке скупштине Коморе. Члан 178. У року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона Министарство ће расписати конкурс за именовање јавних бележника ради попуњавања првих 100 јавнобележничких места. За спровођење конкурса из става 1. овог члана министар ће у року од осам месеци од дана ступања на снагу овог закона именовати конкурсну комисију, која ће обављати послове Коморе у поступку избора јавних бележника. Конкурсна комисија из става 2. овог члана састављена је од три члана. Конкурс из става 1. овог члана спроводи се по одредбама чл. 25. до 30. овог закона. Првих 100 јавних бележника биће именовани у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. Члан 179. У року од 15 дана од дана именовања првих 100 јавних бележника одржаће се оснивачка скупштина Коморе. Оснивачку скупштину Коморе сазива и њоме руководи најстарији јавни бележник. У року од 90 дана од дана одржавања оснивачке скупштине, Комора ће изабрати органе Коморе и донети подзаконске акте предвиђене овим законом. Члан 180. У року од 15 месеци од дана ступања на снагу овог закона, министар ће донети Јавнобележничку тарифу и одредити број јавнобележничких места и седишта јавних бележника, по прибављеном мишљењу Коморе. У року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона министар ће донети друге акте предвиђене овим законом. Члан 181. Брисан је (види члан 5. Закона - 19/2013-3) Члан 182. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. септембра 2014. године, изузев одредаба чл. 15. и 16, чл. 25. до 30. и чл. 143. до 148. које се примењују од осмог дана од дана ступања на снагу овог закона. *Службени гласник РС, број 19/2013 ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о јавном бележништву: "Службени гласник РС", број 6/2015-3 Члан 9. У градовима, односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника послове потврђивања (солемнизације) исправе за које је законом прописана искључива надлежност јавних бележника вршиће основни судови у складу са законом. Кад суд врши потврђивање (солемнизацију) исправе, плаћа се судска такса у износу од 60% од судске таксе прописане за сачињавање јавнобележничког записа. Члан 10. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 158. став 3. Закона о јавном бележништву (,,Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – др. закон, 93/14 – др. закон, 121/14, 6/15 и 106/15), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о саставу, начину рада и одлучивању комисије Министарства правде која одлучује о жалбама против одлука дисциплинске комисије Јавнобележничке коморе "Службени гласник РС", број 16 од 26. фебруара 2016. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређује се састав, начин рада и одлучивање комисије министарства надлежног за правосуђе која одлучује о жалбама против одлука дисциплинске комисије Јавнобележничке коморе. Хитност поступка Члан 2. Поступак пред комисијом министарства надлежног за правосуђе (у даљем тексту: комисија Министарства) хитан је, нарочито ако је јавни бележник привремено удаљен (суспендован). II. КОМИСИЈА МИНИСТАРСТВА Састав комисије Министарства Члан 3. Комисија министарства има три члана од којих је један из реда јавних бележника, један из реда запослених у министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: Министарство) и један из реда истакнутих правника са најмање десет година искуства у правној струци. Председника и чланове комисије Министарства именује министар надлежан за правосуђе (у даљем тексту: министар). Престанак чланства у комисији Министарства Члан 4. Члан комисије Министарства који жели да му престане чланство у комисији подноси захтев министру. Министар доноси решење у коме одређује датум престанка чланства. Министар доноси решење и о престанку чланства у комисији Министарства због тога што је члану престао статус јавног бележника, односно радни однос у Министарству. Председник комисије Министарства Члан 5. Прeдсeдник кoмисиje Министарства прeдстaвљa комисију, рукoвoди њоме, прeдсeдaвa сeдници, потписује одлуке комисије, сaстaвљa извeштajе o раду и oбaвљa другe пoслoвe. Секретар Члан 6. Комисија Министарства има секретара, кога из реда запослених у Министарству одређује министар. Секретар пружа административну и стручну помоћ комисији Министарства, саставља записник и обавља друге послове по налогу председника комисије Министарства. Подношење извештаја министру Члан 7. Комисија Министарства подноси министру годишњи извештај о раду до 1. марта текуће године за претходну календарску годину, као и када министар то затражи. Гoдишњи извeштaj o рaду сaдржи пoдaткe o брojу прeдмeтa кoje je кoмисиja Министарства примилa до краја извештајног периода, пoдaткe o брojу рeшeних и брojу нeрeшeних прeдмeтa нa крajу извeштajнoг пeриoдa и податке o нaчину нa кojи су прeдмeти рeшeни. III. ИЗУЗЕЋЕ Члан 8. Члан комисије Министарства обавезно се изузима из поступања у дисциплинском поступку: 1) ако је у дисциплинском поступку сведок или вештак или пуномоћник јавног бележника против кога се води поступак, његовог заменика, јавнобележничког приправника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког помоћника који раде у његовој канцеларији; 2) ако је са странком или пуномоћником јавног бележника против кога се води поступак или са његовим замеником, јавнобележничким помоћником, јавнобележничким сарадником и јавнобележничким приправником који раде у његовој канцеларији крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно или супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала; 3) ако је са странком или замеником јавног бележника, јавнобележничким помоћником, јавнобележничким сарадником и јавнобележничким приправником који раде у канцеларији јавног бележника против кога се води поступак у односу усвојитеља или усвојеника; 4) ако је са пуномоћником јавног бележника или пуномоћником заменика јавног бележника, јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника и јавнобележничког приправника који раде у канцеларији јавног бележника против кога се води поступак у односу усвојитеља или усвојеника; 5) ако исход дисциплинског поступка може да му донесе директну корист или штету. Члан комисије Министарства из реда јавних бележника обавезно се изузима и ако се дисциплински поступак води против њега, његовог заменика, јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника и јавнобележничког приправника који раде у његовој канцеларији. Члан комисије Министарства може бити изузет из поступања у дисциплинском поступку када постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност. Члан комисије Министарства о разлозима за изузеће обавештава министра, који одлучује о његовом изузећу. IV. ПОСТУПАЊЕ ПРЕД КОМИСИЈОМ МИНИСТАРСТВА У СЛУЧАЈУ НЕПОСТУПАЊА ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ КОМОРЕ Члан 9. Ако дисциплинска комисија Коморе одмах не достави захтев за утврђивање дисциплинске одговорности јавном бележнику да би он у року од 15 дана одговорио на тврдње из тог захтева или ако не закаже усмену расправу у року од 15 дана по пријему одговора јавног бележника, односно истека рока за одговор, подносилац захтева за утврђивање дисциплинске одговорности може поднети захтев комисији Министарства, која ће спровести дисциплински поступак. Комисија Министарства у том случају спроводи дисциплински поступак у складу са одредбама правилника којим се уређује поступање дисциплинске комисије Коморе и доноси решење о дисциплинској одговорности јавног бележника. Решење комисије Министарства је коначно у управном поступку. V. ПОСТУПАЊЕ КОМИСИЈЕ МИНИСТАРСТВА ПО ЖАЛБИ Рок за жалбу и странке у жалбеном поступку Члан 10. Жалба против решења дисциплинске комисије Коморе подноси се у року од осам дана од дана достављања решења. Жалбу могу поднети странке у поступку: јавни бележник против кога се води поступак и подносилац захтева за утврђивање дисциплинске одговорности. Разлози за побијање првостепеног решења Члан 11. Решење дисциплинске комисије Коморе (првостепено решење) може да се побија жалбом због: 1) тога што у њему није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; 2) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 3) тога што је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању; 4) повреде правила поступка. Садржина жалбе Члан 12. У жалби мора да се назначи решење које се побија, назив доносиоца решења и број и датум решења. Жалба мора да садржи потпис жалиоца. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити. У жалби се могу износити нове чињенице и предлагати нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку. Предаја жалбе Члан 13. Жалба се предаје дисциплинској комисији Коморе у довољном броју примерака за њу и противну странку. Ако је жалба предата комисији Министарства, она је одмах прослеђује дисциплинској комисији Коморе. Жалба која је у року предата комисији Министарства сматра се благовременом. Неуредна жалба Члан 14. Жалба је неуредна ако има недостатке који спречавају да се поступа по њој, ако није разумљива или није потпуна. У том случају дисциплинска комисија Коморе налаже налаже жалиоцу да уреди жалбу у примереном року, уз упозорење на правне последице ако не уреди жалбу у року. Ако жалба буде уређена у року, сматра се да је од почетка била уредна. Одбацивање жалбе од дисциплинске комисије Коморе Члан 15. Дисциплинска комисија Коморе одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је поднело неовлашћено лице или која није уређена у року који је дисиплинска комисија Коморе наложила. Жалба не може бити одбачена због тога што не садржи разлоге због којих се решење побија или жалбени захтев. Против решења којим је жалба одбачена може да се изјави жалба, која се предаје комисији Министарства која, ако нађе да је жалба основана, истовремено одлучује и о жалби која је била одбачена. Достављање жалбе на одговор Члан 16. Ако не одбаци жалбу, дисциплинска комисија Коморе, у року од пет дана од пријема жалбе, доставља жалбу са прилозима противној странци, која може у року од три дана од дана пријема жалбе дати одговор на жалбу. Дисциплинска комисија Коморе одмах по пријему одговора на жалбу или по истеку рока за одговор на жалбу доставља списе предмета комисији Министарства. Дисциплинска комисија Коморе не може да замени првостепенено решење како би удовољила жалбеном захтеву, нити да допуни првостепени поступак. Начин одлучивања комисије Министарства Члан 17. Кoмисиja Министарства oдлучуje о жалби нa сeдници, већином гласова. Кoмисиja Министарства саставља зaписник о прeдмeту кojи сaдржи: брoj предмета и дaтум његовог приjeмa, имe и прeзимe жалиоца, брoj и дaтум првостепеног решења и решење које је кoмисиje Министарства донела пo жалби. Одбацивање жалбе од комисије Министарства Члан 18. Комисија Министарства одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је поднело неовлашћено лице или која није уређена у року који је дисциплинска комисија Коморе наложила. Ако не одбаци жалбу, комисија Министарства испитује првостепено решење у границама жалбеног захтева, при чему претходно утврђује да ли се жалбеним захтевом тражи да се првостепено решење решење укине или преиначи. Комисија Министарства испитује постојање разлога за побијање првостепеног решења који су наведени у жалби, а по службеној дужности испитује примену материјалног права и стварну надлежност дисциплинске комисије Коморе. Одлуке о жалби Члан 19. Комисија Министарства може: 1) одбити жалбу и потврдити првостепено решење; 2) укинути првостепено решење и вратити предмет на поновно одлучивање; 3) преиначинити првостепено решење. О већању и гласању саставља се записник, кога потписују председник и секретар комисије Министарства. Одбијање жалбе Члан 20. Комисија Министарства одбија жалбу и потврђује првостепено решење ако нађе да је: 1) првостепени поступак правилно спроведен и да је првостепено решење законито и правилно; 2) у првостепеном поступку било недостатака који нису утицали на законитост и правилност првостепеног решења; 3) првостепено решење засновано на закону, али из других разлога, а не оних који су наведени у његовом образложењу. Комисија Министарства може у образложењу решења којим одбија жалбу да се позове на наводе из образложења првостепеног решења. Укидање првостепеног решења Члан 21. Комисија Министарства укида првостепено решење и враћа предмет дисциплинској комисији Коморе на поновно одлучивање ако нађе да је: 1) чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено; 2) учињена повреда правила поступка која је утицала на законитост и правилност првостепеног решења. Комисија Министарства укида првостепено решење и прослеђује предмет дисциплинској комисији Коморе ако нађе да је побијано решење донео стварно ненадлежан орган. Преиначење првостепеног решења Члан 22. Комисија Министарства преиначује првостепено решење ако нађе: 1) да je у првостепеном решењу погрешно примењено материјално право; 2) да су докази погрешно оцењени; 3) да је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању. Израда писменог отправка решења Члан 23. Комисија Министарства израђује писмени отправак решења најкасније у року од осам дана од дана доношења решења. Достављење решења Комори Члан 24. Коначно решење којом се јавном бележнику изриче казна доставља се Комори. Решење којим је јавном бележнику коначно изречена казна одузимања права на обављање јавнобележничке делатности доставља се и министру, ради покретања поступка за разрешење јавног бележника. Објављивање решења Члан 25. Решење комисије Министарства објављује се на интернет страницама Министарства и Коморе. Сходна примена овог правилника Члан 26. Одредбе овог правилника сходно се примењују и на заменике јавног бележника, вршиоце дужности јавног бележника, јавнобележничке помоћнике, јавнобележничке сараднике и јавнобележничке приправнике. VI. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 27. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 177. став 1. Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, број 31/11), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о привременом броју јавнобележничких места и службеним седиштима јавних бележника и јавнобележничким местима за која ће се расписати конкурс за првих 100 јавних бележника "Службени гласник РС", бр. 31 од 12. априла 2012, 57 од 30. маја 2014. Члан 1. Одређује се привремени број јавнобележничких места и службена седишта јавних бележника за подручје: 1) oпштине Ада – једно јавнобележничко место, са седиштем у Ади; 2) општине Александровац – два јавнобележничка места, са седиштем у Александровцу; 3) општине Алексинац – три јавнобележничка места, са седиштем у Алексинцу; 4) општине Алибунар – једно јавнобележничко место, са седиштем у Алибунару; 5) општине Апатин – два јавнобележничка места, са седиштем у Апатину; 6) општине Аранђеловац – два јавнобележничка места, са седиштем у Аранђеловцу; 7) општине Ариље – једно јавнобележничко место, са седиштем у Ариљу; 8) општине Бабушница – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бабушници; 9) општине Бајина Башта – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бајиној Башти; 10) градске општине Барајево – једно јавнобележничко место, са седиштем у Барајеву; 11) општине Баточина – једно јавнобележничко место, са седиштем у Баточини; 12) општине Бач – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бачу; 13) општине Бачка Паланка – два јавнобележничка места, са седиштем у Бачкој Паланци; 14) општине Бачка Топола – два јавнобележничка места, са седиштем у Бачкој Тополи; 15) општине Бачки Петровац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бачком Петровцу; 16) општине Бела Паланка – једно јавнобележничко место, са седиштем у Белој Паланци; 17) општине Бела Црква – једно јавнобележничко место са седиштем у Белој Цркви; 18) општине Беочин – једно јавнобележничко место, са седиштем у Беочину; 19) општине Бечеј – два јавнобележничка места, са седиштем у Бечеју; 20) општинe Блаце – једно јавнобележничко место, са седиштем у Блацу; 21) општине Богатић – једно јавнобележничко место, са седиштем у Богатићу; 22) општине Бојник – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бојнику; 23) општине Бољевац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Бољевцу; 24) општине Бор – три јавнобележничка места, са седиштем у Бору; 25) општине Босилеград – једно јавнобележничко место, са седиштем у Босилеграду; 26) општине Брус – једно јавнобележничко место, са седиштем у Брусу; 27) општине Бујановац – два јавнобележничка места, са седиштем у Бујановцу; 28) града Ваљева – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Ваљеву; 29) општине Варварин – једно јавнобележничко место, са седиштем у Варварину; 30) општине Велика Плана – два јавнобележничка места, са седиштем у Великој Плани; 31) општине Велико Градиште – једно јавнобележничко место, са седиштем у Великом Градишту; 32) градске општине Вождовац – седам јавнобележничких места, са седиштем у Београду на територији градске општине Вождовац; 33) општине Владимирци – једно јавнобележничко место, са седиштем у Владимирцима; 34) општине Владичин Хан – једно јавнобележничко место, са седиштем у Владичином Хану; 35) општине Власотинце – два јавнобележничка места, са седиштем у Власотинцу; 36) града Врања – четири јавнобележничка места са седиштем у граду Врању; 37) градске општине Врачар – три јавнобележничка места, са седиштем у Београду на територији градске општине Врачар; 38) општине Врбас – два јавнобележничка места, са седиштем у Врбасу; 39) општине Врњачка Бања – два јавнобележничка места, са седиштем у Врњачкој Бањи; 40) општине Вршац – три јавнобележничка места са седиштем у Вршцу; 41) општине Гаџин Хан – једно јавнобележничко место, са седиштем у Гаџином Хану; 42) општине Голубац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Голупцу; 43) општине Горњи Милановац – два јавнобележничка места, са седиштем у Горњем Милановцу; 44) градске општине Гроцка – четири јавнобележничка места, са седиштем у Гроцкој; 45) општине Деспотовац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Деспотовцу; 46) општине Димитровград – једно јавнобележничко место, са седиштем у Димитровграду; 47) општине Дољевац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Дољевцу; 48) општине Жабаљ – два јавнобележничка места, са седиштем у Жабљу; 49) општине Жабари – једно јавнобележничко место, са седиштем у Жабарима; 50) општине Жагубица – једно јавнобележничко место, са седиштем у Жагубици; 51) општине Житиште – једно јавнобележничко место, са седиштем у Житишту; 52) општине Житорађа – једно јавнобележничко место, са седиштем у Житорађи; 53) града Зајечара – три јавнобележничка места, са седиштем у граду Зајечару; 54) градске општине Звездара – шест јавнобележничких места, са седиштем у Београду на територији градске општине Звездара; 55) градске општине Земун – седам јавнобележничких места, са седиштем у Београду на територији градске општине Земун; 56) града Зрењанина – шест јавнобележничких места, са седиштем у граду Зрењанину; 57) општине Ивањица – два јавнобележничка места, са седиштем у Ивањици; 58) општине Инђија – два јавнобележничка места, са седиштем у Инђији; 59) општине Ириг – једно јавнобележничко место, са седиштем у Иригу; 60) града Јагодине – три јавнобележничка места, са седиштем у граду Јагодини; 61) општине Кањижа – два јавнобележничка места, са седиштем у Кањижи; 62) општине Кикинда – три јавнобележничка места, са седиштем у Кикинди; 63) општине Кладово – једно јавнобележничко место, са седиштем у Кладову; 64) општине Кнић – једно јавнобележничко место, са седиштем у Книћу; 65) општине Књажевац – два јавнобележничка места, са седиштем у Књажевцу; 66) општине Ковачица – два јавнобележничка места, са седиштем у Ковачици; 67) општине Ковин – два јавнобележничка места, са седиштем у Ковину; 68) општине Косјерић – једно јавнобележничко место, са седиштем у Косјерићу; 69) општине Коцељева – једно јавнобележничко место, са седиштем у Коцељеви; 70) града Крагујевца – седам јавнобележничких места, са седиштем у граду Крагујевцу; 71) града Краљева – пет јавнобележничких места, са седиштем у граду Краљеву; 72) општине Крупањ – једно јавнобележничко место, са седиштем у Крупњу; 73) града Крушевца – шест јавнобележничких места, са седиштем у граду Крушевцу; 74) општине Кула – два јавнобележничка места, са седиштем у Кули; 75) општине Куршумлија – једно јавнобележничко место, са седиштем у Куршумлији; 76) општине Кучево – једно јавнобележничко место, са седиштем у Кучеву; 77) градске општине Лазаревац – три јавнобележничка места, са седиштем у Лазаревцу; 78) општине Лајковац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Лајковцу; 79) општине Лапово – једно јавнобележничко место, са седиштем у Лапову; 80) општине Лебане – једно јавнобележничко место, са седиштем у Лебану; 81) града Лесковца – седам јавнобележничких места, са седиштем у граду Лесковцу; 82) града Лознице – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Лозници; 83) општине Лучани – једно јавнобележничко место, са седиштем у Лучанима; 84) општине Љиг – једно јавнобележничко место, са седиштем у Љигу; 85) општине Љубовија – једно јавнобележничко место, са седиштем у Љубовији; 86) општине Мајданпек – једно јавнобележничко место, са седиштем у Мајданпеку; 87) општине Мали Зворник – једно јавнобележничко место, са седиштем у Малом Зворнику; 88) општине Мали Иђош – једно јавнобележничко место, са седиштем у Малом Иђошу; 89) општине Мало Црниће – једно јавнобележничко место, са седиштем у Малом Црнићу; 90) општине Медвеђа – једно јавнобележничко место, са седиштем у Медвеђи; 91) градске општине Медијана – четири јавнобележничка места, са седиштем у Нишу, на територији градске општине Медијана; 92) општине Мерошина – једно јавнобележничко место, са седиштем у Мерошини; 93) општине Мионица – једно јавнобележничко место, са седиштем у Мионици; 94) градске општине Младеновац – три јавнобележничка места, са седиштем у Младеновцу; 95) општине Неготин – два јавнобележничка места, са седиштем у Неготину; 96) градске општине Нишка Бања – једно јавнобележничко место, са седиштем у Нишкој Бањи; 97) општине Нова Варош – једно јавнобележничко место, са седиштем у Новој Варош; 98) општине Нова Црња – једно јавнобележничко место, са седиштем у Новој Црњи; 99) градске општине Нови Београд – девет јавнобележничких места, у Београду на територији градске општине Нови Београд; 100) општине Нови Бечеј – два јавнобележничка места, са седиштем у Новом Бечеју; 101) општине Нови Кнежевац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Новом Кнежевцу; 102) града Новог Пазара – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Новом Пазару; 103) града Новог Сада – 13 јавнобележничких места, са седиштем у граду Новом Саду; 104) градске општине Обреновац – три јавнобележничка места, са седиштем у Обреновцу; 105) општине Опово – једно јавнобележничко место, са седиштем у Опову; 106) општине Осечина – једно јавнобележничко место, са седиштем у Осечини; 107) општине Оџаци – два јавнобележничка места, са седиштем у Оџацима; 108) градске општине Палилула – седам јавнобележничких места, са седиштем у Београду на територији градске општине Палилула; 109) градске општине Палилула – три јавнобележничка места са седиштем у Нишу на територији градске општине Палилула; 110) градске општине Пантелеј – два јавнобележничка места са седиштем у Нишу на територији градске општине Пантелеј; 111) града Панчева – шест јавнобележничких места, са седиштем у граду Панчеву; 112) општине Параћин – три јавнобележничка места, са седиштем у Параћину; 113) општине Петровац на Млави – два јавнобележничка места, са седиштем у Петровцу на Млави; 114) општине Пећинци – једно јавнобележничко место, са седиштем у Пећинцима; 115) општине Пирот – три јавнобележничких места, са седиштем у Пироту; 116) општине Пландиште – једно јавнобележничко место, са седиштем у Пландишту; 117) града Пожаревца – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Пожаревцу; 118) општине Пожега – два јавнобележничка места, са седиштем у Пожеги; 119) општине Прешево – два јавнобележничка места, са седиштем у Прешеву; 120) општине Прибој – два јавнобележничка места, са седиштем у Прибоју; 121) општине Пријепоље – два јавнобележничка места, са седиштем у Пријепољу; 122) општине Прокупље – два јавнобележничка места, са седиштем у Прокупљу; 123) општине Ражањ – једно јавнобележничко место, са седиштем у Ражњу; 124) градске општине Раковица – пет јавнобележничких места, са седиштем у Београду на територији градске општине Раковица; 125) општине Рача – једно јавнобележничко место, са седиштем у Рачи; 126) општине Рашка – два јавнобележничка места, са седиштем у Рашкој; 127) општине Рековац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Рековцу; 128) општине Рума – три јавнобележничка места, са седиштем у Руми; 129) градске општине Савски венац – два јавнобележничка места, са седиштем у Београду на територији градске општине Савски венац; 130) општине Свилајнац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Свилајнцу; 131) општине Сврљиг – једно јавнобележничко место, са седиштем у Сврљигу; 132) општине Сента – једно јавнобележничко место, са седиштем у Сенти; 133) општине Сечањ – једно јавнобележничко место, са седиштем у Сечњу; 134) општине Сјеница – два јавнобележничка места, са седиштем у Сјеници; 135) града Смедерева – пет јавнобележничких места, са седиштем у граду Смедереву; 136) општине Смедеревска Паланка – три јавнобележничка места, са седиштем у Смедеревској Паланци; 137) општине Сокобања – једно јавнобележничко место са седиштем у Сокобањи; 138) града Сомбора – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Сомбору; 139) градске општине Сопот – једно јавнобележничко место, са седиштем у Сопоту; 140) општине Србобран – једно јавнобележничко место, са седиштем у Србобрану; 141) града Сремска Митровица – четири јавнобележничка места, са седиштем у граду Сремска Митровица; 142) општине Сремски Карловци – једно јавнобележничко место са седиштем у Сремским Карловцима; 143) општине Стара Пазова – три јавнобележничка места, са седиштем у Старој Пазови; 144) градске општине Стари град – три јавнобележничка места, са седиштем у Београду на територији градске општине Стари град; 145) града Суботица – шест јавнобележничких места, са седиштем у граду Суботица; 146) општине Сурдулица – једно јавнобележничко место са седиштем у Сурдулици; 147) градске општине Сурчин – два јавнобележничка места, са седиштем у Сурчину; 148) општине Темерин – два јавнобележничка места, са седиштем у Темерину; 149) општине Тител – једно јавнобележничко место, са седиштем у Тителу; 150) општине Топола – једно јавнобележничко место, са седиштем у Тополи; 151) општине Трговиште – једно јавнобележничко место, са седиштем у Трговишту; 152) општине Трстеник – два јавнобележничка места, са седиштем у Трстенику; 153) општине Тутин – два јавнобележничка места, са седиштем у Тутину; 154) општине Ћићевац – једно јавнобележничко место, са седиштем у Ћићевцу; 155) општине Ћуприја – два јавнобележничка места, са седиштем у Ћуприји; 156) општине Уб – два јавнобележничка места, са седиштем у Убу; 157) града Ужице – четири јавнобележничка места са седиштем у граду Ужице; 158) градске општине Црвени Крст – два јавнобележничка места са седиштем у Нишу на територији градске општине Црвени Крст; 159) општине Црна Трава – једно јавнобележничко место, са седиштем у Црној Трави; 160) општине Чајетина – једно јавнобележничко место, са седиштем у Чајетини; 161) града Чачка – пет јавнобележничких места, са седиштем у граду Чачак; 162) општине Чока – једно јавнобележничко место, са седиштем у Чоки; 163) градске општине – Чукарица, седам јавнобележничка места, са седиштем у Београду на територији градске општине Чукарица; 164) града Шабац – пет јавнобележничких места, са седиштем у граду Шабац; 165) општине Шид – два јавнобележничка места, са седиштем у Шиду. Члан 2.* Одређују се јавнобележничка места за која ће се расписати конкурс за првих 100 јавних бележника:* 1) за подручје Основног суда у Аранђеловцу – једно јавнобележничко место, и то: општина Аранђеловац једно место;* 2) за подручје Основног суда у Бачкој Паланци – једно јавнобележничко место, и то: општина Бачка Паланка једно место;* 3) за подручје Првог основног суда у Београду – 12 јавнобележничких места, и то, по градским општинама: Врачар два места, Звездара четири места, Палилула четири места, Савски венац једно место и Стари град једно место;* 4) за подручје Другог основног суда у Београду – 14 јавнобележничких места, и то, за градске општине: Вождовац четири места, Гроцка два места, Раковица три места, Чукарица пет места;* 5) за подручје Трећег основног суда у Београду – 14 јавнобележничких места, и то, за градске општине: Земун пет места, Нови Београд седам места и Сурчин два места;* 6) за подручје Основног суда у Бечеју – jедно јавнобележничко место, и то: општина Бечеј једно место;* 7) за подручје Основног суда у Ваљеву – два јавнобележничка места, и то: град Ваљево два места;* 8) за подручје Основног суда у Врбасу – једно јавнобележничко место, и то: општина Кула једно место;* 9) за подручје Основног суда у Горњем Милановцу – једно јавнобележничко место, и то: општина Горњи Милановац једно место;* 10) за подручје Основног суда у Ивањици – једно јавнобележничко место, и то: општина Ивањица једно место;* 11) за подручје Основног суда у Зајечару – једно јавнобележничко место, и то: град Зајечар једно место;* 12) за подручје Основног суда у Зрењанину – два јавнобележничка места, и то: град Зрењанин два места;* 13) за подручје Основног суда у Јагодини – два јавнобележничка места, и то: град Јагодина два места;* 14) за подручје Основног суда у Кикинди – једно јавнобележничко место, и то: општина Чока једно место;* 15) за подручје Основног суда у Крагујевцу – три јавнобележничка места, и то: град Крагујевац три места;* 16) за подручје Основног суда у Краљеву – једно јавнобележничко место, и то: град Краљево једно место;* 17) за подручје Основног суда у Лазаревцу – једно јавнобележничко место, и то: градска општина Лазаревац једно место;* 18) за подручје Основног суда у Лесковцу – једно јавнобележничко место, и то: град Лесковац једно место;* 19) за подручје Основног суда у Лозници – једно јавнобележничко место, и то: град Лозница једно местo;* 20) за подручје Основног суда у Младеновцу – једно јавнобележничко место, и то: градска општина Младеновац једно место;* 21) за подручје Основног суда у Нишу – четири јавнобележничка места, и то: град Ниш четири места;* 22) за подручје Основног суда у Новом Пазару – једно јавнобележничко место, и то: град Нови Пазар једно место;* 23) за подручје Основног суда у Новом Саду – девет јавнобележничких места, и то: град Нови Сад девет места;* 24) за подручје Основног суда у Обреновцу – два јавнобележничка места, и то: градска општина Обреновац два места;* 25) за подручје Основног суда у Панчеву – четири јавнобележничка места, и то: град Панчево четири места;* 26) за подручје Основног суда у Пироту – једно јавнобележничко место, и то: општина Пирот једно место;* 27) за подручје Основног суда у Пожаревцу – једно јавнобележничко место, и то: град Пожаревац једно место;* 28) за подручје Основног суда у Пожеги – једно јавнобележничко место, и то: општина Пожега једно место;* 29) за подручје Основног суда у Пријепољу – једно јавнобележничко место, и то: општина Пријепоље једно место;* 30) за подручје Основног суда у Сенти – два јавнобележничка места, и то: општина Сента једно место и општина Кањижа једно место;* 31) за подручје Основног суда у Сомбору – три јавнобележничка места, и то: град Сомбор два места и општина Оџаци једно место;* 32) за подручје Основног суда у Сремској Митровици – једно јавнобележничко место, и то: град Сремска Митровица једно место;* 33) за подручје Основног суда у Старој Пазови – једно јавнобележничко место, и то: општина Стара Пазова jeдно место;* 34) за подручје Основног суда у Суботици – два јавнобележничка места, и то: град Суботица два места;* 35) за подручје Основног суда у Убу – једно јавнобележничко место, и то: општина Уб једно место;* 36) за подручје Основног суда у Чачку – два јавнобележничка места, и то: град Чачак два места;* 37) за подручје Основног суда у Шапцу – два јавнобележничка места, и то: град Шабац два места.* *Службени гласник РС, број 57/2014 Члан 3. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члaна 20. став 6. и члана 21. став 1. Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, број 31/11), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о јавнобележничкој канцеларији и радном времену јавног бележника "Службени гласник РС", бр. 31 од 12. априла 2012, 87 од 22. августа 2014, 15 од 2. марта 2017, 16 од 9. фебруара 2022, 18 од 11. фебруара 2022. Члан 1. Овим правилником ближе се уређују услови које треба да испуњава јавнобележничка канцеларија у погледу просторија и опреме и прописује радно време јавних бележника. Члан 2. Јавнобележничка канцеларија (у даљем тексту: канцеларија) обавезно има: пријемну просторију, просторију за рад, просторију за архиву и депозит и тоалет. Члан 3. Пријемна просторија намењена је странкама, док чекају на пријем у просторију за рад. Пријемна просторија је уређена тако да се омогући несметан проток странака. Члан 4. Просторија за рад је намењена за рад јавног бележника са странкама. У просторији за рад треба да буде истакнута Државна застава Републике Србије. Члан 5. Просторија за архиву и депозит намењена је за смештај архиве канцеларије, сеф и другу опрему за чување депонованих предмета. Члан 6. Канцеларија је смештена у пословној или стамбеној згради која својим спољашњим изгледом и унутрашњим стањем обезбеђује услове за несметан рад. Канцеларија представља посебан део зграде у смислу прописа о етажној својини или је смештена у стану као његов део, са посебним улазом. Улаз у канцеларију, односно зграду у којој се налази канцeларија и прилаз згради морају бити освeтљeни, урeдни, чисти, бeзбeдни за несметан приступ странака и прилагођeни за приступ особама са инвалидитетом. Члан 6а Јавни бележник је дужан да на згради у којој се налази јавнобележничка канцеларија има истакнуту таблу правоугаоног облика, димензија 45 х 25 центиметара, која садржи: утиснут Мали грб Републике Србије, текст: „Република Србија”, текст: „Јавни бележник”, име и презиме јавног бележника и службено седиште јавног бележника. Табла из става 1. овог члана је метална, сиве хромиране боје, а садржина на табли исписана је словима црне боје, на српском језику, ћириличким писмом, на средини табле. Ако се службено седиште јавног бележника налази на територији јединице локалне самоуправе у којој је у службеној употреби и језик и писмо националне мањине, јавни бележник је дужан да поред табле из става 1. овог члана истакне и таблу исте садржине, димензија и облика на језику националне мањине који је у службеној употреби у тој јединици локалне самоуправе. Ако је јавнобележничка канцеларија смештена у пословној или стамбеној згради која поред јавнобележничке канцеларије има и друге грађевинске јединице, јавни бележник може, поред табле из става 1. овог члана, да истакне и додатну таблу која садржи: ознаку грађевинске јединице и спрат где се налази јавнобележничка канцеларија, као и ознаку радног времена. *Службени гласник РС, број 87/2014 Члан 7. Канцеларија мора бити чиста и уредна, заштићена од провале, обезбеђена противпровалним вратима и одговарајућом заштитом прозора (решетке, противпровалне фолије и сл.). Kанцеларија мора испуњавати услове у складу са прописима који уређују противпожарну заштиту. *Службени гласник РС, број 87/2014 Члан 8. Kанцеларија мора бити опремљена: 1) сигурносним орманима за смeштај прeдмeта у раду и чувања списа, књига, пeчата и штамбиља који су отпорни на воду и ватру и осигурани сигурносним бравама; 2) сигурносном благајном (касом) намењеном за чување примљeног новца, драгоцeности, врeдносних папира, других врeдних предмета и списа; 3) писаћим столовима и столицама за јавног бeлeжника и лица запослeна у канцeларији, као и потрeбним бројем столица за странкe; 4) рачунаром са штампачем и приступом интернету; 5) апаратом за стабилизацију електронских уређаја у случају нестанка електричне енергије; 6) телефоном; 7) факс машином; 8) уређајем који омогућује фотокопирање и скенирање. Члан 9. Јавни бележник најмање месец дана пре промене просторија канцеларије обавeштава Министарство правде и Јавнобележничку комору о промени и правном основу коришћења других просторија. Члан 10. Радно време јавног бележника износи 40 часова недељно и обавља се у периоду од 9 до 17 часова, од понедељка до петка, при чему оверу потписа и преписа или фотокопије јавне или нејавне исправе може да обавља и до 19 часова, без права на увећање награде за рад изван радног времена. Изузетно од става 1. овог члана, јавни бележник у складу са потребама средине може обављати делатност у периоду од 7.30 часова до 15.30 часова, од понедељка до петка, при чему овере потписа, преписа или фотокопија јавне или нејавне исправе може да обавља до 17.30 часова, без права на увећање награде за рад изван радног времена. Радно време јавног бележника мора бити истакнуто на улазу у јавнобележничку канцеларију и на интернет страници Jавнобележникe коморе. *Службени гласник РС, број 87/2014 **Службени гласник РС, број 15/2017 ***Службени гласник РС, број 18/2022 Члан 10а Изузетно, јавни бележник је дужан да оверу потписа бирача који подржавају предлог кандидата за председника Републике, оверу потписа бирача који подржавају изборну листу за избор народних посланика и оверу потписа бирача који подржавају изборну листу за избор одборника обавља и изван радног врeмeна, као и у дане празника и друге дане када не ради, при чему нема право на увећање награде за рад изван радног времена. *Службени гласник РС, број 15/2017 **Службени гласник РС, број 16/2022 Члан 11. У случаjу затварања канцeлариje због одсуствовања из канцeлариje у току радног врeмeна, коришћeња одмора или спрeчeности у случаjу болeсти jавни бeлeжник истиче обавeштeњe на улазу у канцeлариjу, као и обавeштeњe о јавнобележничком заменику. Члан 12. На образложени захтeв странкe, jавни бeлeжник можe службeну радњу обавити изван радног врeмeна, као и у дане празника и друге дане када не ради. Члан 13. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. септембра 2012. године. На основу члана 145. став 3. и члана 148. став 2. Закона о јавном бележништву („Службени гласник Републике Србије”, број 31/11), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК o јавнобележничком испиту "Службени гласник РС", бр. 71 од 26. септембра 2011, 81 од 1. новембра 2011, 3 од 18. јануара 2012, 78 од 10. августа 2012, 31 од 5. априла 2013. Садржај правилника Члан 1. Овим правилником уређује се начин полагања јавнобележничког испита ( у даљем тексту: испит), програм за полагање испита и друга питања од значаја за полагање испита, као и начин вођења евиденције о лицима која су положила испит. Време полагања испита (испитни рокови и распоред) Члан 2. Испити се организују по правилу у мартовском, мајском, октобарском и децембарском испитном року. Изузетно од испитних рокова прописаних у ставу 1. овог члана, министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар) може, водећи рачуна о потреби попуњавања јавнобележничких места, одредити додатне испитне рокове. Обавештење о одржавању додатних испитних рокова објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство).* Пријаве за полагање испита се подносе до осмог дана у месецу у коме је испитни рок за који се кандидат пријављује. Изузетно од рока прописаног у ставу 3. овог члана, пријаве за полагање испита у додатним испитним роковима подносе се у складу са објављеним обавештењем.* Распоред испита унутар рока утврђује председник испитне комисије (у даљем тексту: председник Комисије). *Службени гласник РС, број 31/2013 Испитна комисија Члан 3.* Испитна комисија (у даљем тексту: Комисија) састоји се од пет чланова, од којих је један председник Комисије.* Председника и чланове Комисије именује министар.* Министар може образовати више комисија.* Административне послове за Комисију обавља Министарство.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Начин полагања испита Члан 4. Јавнобележнички испит се састоји из писменог и усменог дела испита. У писменом делу испита се проверава практично знање у сачињавању јавнобележничких исправа и познавање правних института у вези са јавнобележничком делатношћу, а на усменом делу испита познавање правних института у вези са јавнобележничком делатношћу, у складу са програмом за полагање јавнобележничког испита. Градиво и правни извори за полагање испита садржани су у Прилогу – Програм за полагање јавнобележничког испита, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Писмени део испита Члан 5. У писменом делу испита кандидат сачињава јавнобележничку исправу на основу чињенице које му се саопштавају у задатку и писмено одговара на десет питања сачињених у облику затвореног теста (питања с понуђеним одговорима) која се односе на институте који су релевантни за израду исправе. У једном испитном року, зависно од броја пријављених кандидата припремиће се један или више задатака за израду писмене исправе и теста. Председник Комисије поверава израду задатака појединим члановима Комисије. Поступак за полагање писменог дела испита Члан 6. Време и место полагања писменог дела испита одређује председник Комисије. О времену и месту полагања писменог дела испита кандидат мора бити обавештен најмање пет дана пре почетка испита. Пре почетка писменог дела испита члан Комисије кога је претходно одредио председник Комисије, утврђује идентитет кандидата који су приступили испиту. Члан Комисије из става 3. овог члана присуствује писменом делу испита. Писмени део испита траје најдуже четири* сата од момента када је задатак уручен кандидату. Писмени део испита кандидати раде под шифром, тако да идентитет кандидата није познат пре окончања поступка оцењивања. При изради писменог дела испита кандидат се може служити прописима, али не и другом грађом (приручницима, коментарима, обрасцима). Кандидат који користи недозвољени материјал или се договара са другим кандидатима биће удаљен са испита и сматраће се да га није положио. *Службени гласник РС, број 78/2012 Оцењивање писменог дела испита Члан 7. Писмени део испита оцењују, независно један од другог чланови Комисије *. Оцене за писмени део испита су 10 (десет), 9 (девет), 8 (осам), 7 (седам), 6 (шест) и 5 (пет). Коначна оцена за писмени део испита за сваког кандидата се утврђује као просек оцена које је дао сваки члан Комисије, изражен са две децимале. Кандидат који је од већине чланова* Комисије добио оцену нижу од шест, није положио писмени део испита и таквом кандидату се не утврђује просечна оцена. Утврђивање идентитета кандидата из става 4. овог члана врши се отварањем шифре након констатације да није положио писмени део испита. Утврђивање идентитета кандидата чији је рад оцењен, отварање шифре врши се тек након утврђивања просечне оцене, односно коначне оцене. *Службени гласник РС, број 31/2013 Усмени део испита Члан 8. На усменом делу испита проверава се познавање правних института у вези са јавнобележничком делатношћу. Усмени део испита се полаже из три испитна предмета: опште јавнобележничко право, материјално право од значаја за јавнобележничку делатност и процесно право од значаја за јавнобележничку делатност, на основу Програма за полагање јавнобележничког испита. Поступак за полагање усменог дела испита Члан 9. Усменом делу испита могу приступити кандидати који су положили писмени део испита. Кандидат је дужан да усмени део испита полаже у истом испитном року у коме је положио писмени испит. Време и место полагања усменог дела испита одређује председник Комисије, након завршетка писменог дела испита. Кандидат се о времену и месту одржавања усменог дела испита обавештава најкасније 48 часова пре почетка испита. Испити из сва три испитна предмета на усменом делу испита по правилу се одржавају истог дана. Председник Комисије може, ако је у испитном року испиту приступио већи број кандидата, распоредом предвидети да кандидат усмени део испита полаже у највише три радна дана. Сваки испитни предмет на усменом делу испита кандидат полаже пред свим члановима Комисије.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Оцењивање усменог дела испита Члан 10. Оцене за усмени део испита су 10 (десет), 9 (девет), 8 (осам), 7 (седам), 6 (шест) и 5 (пет). За сваки испитни предмет чланови Комисије оцењују одговор кандидата одвојено, а оцена за предмет добија се као просек појединачних оцена чланова Комисије изражена у две децимале.* Коначна оцена за усмени део испита се добија као просечна оцена сва три испитна предмета изражена у две децимале. Кандидат који је од већине чланова Комисије из једног предмета добио оцену нижу од шест, није положио усмени део испита.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Завршна оцена Члан 11. Завршна оцена испита утврђује се као просек коначних оцена које је кандидат остварио на писменом и усменом делу испита, изражена у две децимале. Списак кандидата који су положили испит објављује се на интернет страници Министарства.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Одлагање испита Члан 12.* На писмени захтев кандидата председник Комисије или члан Комисије кога одреди председник Комисије, може одложити полагање испита, односно започето полагање испита због болести кандидата или других оправданих разлога.* Кандидат коме је одложено полагање испита дужан је да приступи полагању испита у првом наредном испитном року.* Једном одложени испит не може се поново одложити.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Поправни испит Члан 13. Кандидат који није положио усмени део испита из једног испитног предмета може полагати поправни испит. Поправни испит може се полагати у наредном испитном року*, а најкасније шест месеци од завршетка претходног полагања. Ако последњи дан за полагање поправног испита пада на дан кад се испит не одржава, полаже се првог наредног дана када се испит одржава. *Службени гласник РС, број 31/2013 Поновни испит Члан 14. Кандидат који није приступио писменом или усменом делу испита или није положио испит, може га поново полагати најраније три месеца након дана полагања испита. Трошкови полагања Члан 15. Трошкове полагања испита сноси кандидат. Висину трошкова за полагање испита, као и трошкове за полагање поправног и поновног испита одређује министар. Кандидату који није приступио полагању испита не врши се повраћај средстава уплаћених на име трошкова полагања испита.* *Службени гласник РС, број 31/2013 Записник Члан 16. О току испита води се записник, посебно за сваког кандидата. Записник садржи име и презиме кандидата, састав Комисије пред којом је полагао, време полагања писменог дела испита и оцене oстварене на писменом делу испита, односно коначну оцену за писмени део испита, оцене остварене на усменом делу испита, односно коначну оцену за усмени део испит, завршну оцену, уз назнаку да је кандидат положио односно да није положио испит. Записник потписују сви чланови Комисије пред којом је кандидат полагао испит. Саставни део записника је и евиденција о оценама прегледаних писмених задатака предатих под шифром. Уверење Члан 17. О положеном јавнобележничком испиту издаје се уверење у року од 30 дана од дана положеног испита. Уверење из става 1. овог члана садржи и завршну оцену коју је кандидат добио на јавнобележничком испиту. Уверење о положеном јавнобележничком испиту дато је на Обрасцу 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Евиденција Члан 18. Министарство води евиденцију о лицима која су положила јавнобележнички испит. Евиденција из става 1. овог члана чува се трајно, у архиви Министарства у складу са законом и прописима којима се уређује канцеларијско пословање органа државне управе. Евиденција садржи: 1) редни број; 2) јединствени матични број грађана; 3) име и презиме; 4) назив завршеног правног факултета, време и место стицања дипломе; 5) датум претходног полагања испита; 6) датум полагања писменог дела испита и постигнуту коначну оцену; 7) датум полагања усменог дела испита и постигнуту коначну оцену; 8) завршну оцену. Подаци из става 3. овог члана уносе се у Образац 2, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Саставни део евиденције је и записник. Евиденција се може водити и у електронском облику. Члан 19. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број 110-00-43/2011-05 У Београду, 21. септембра 2011. године Министар Снежана Маловић, с.р. Прилог Програм за полагање јавнобележничког испита Програм за полагање јавнобележничког испита обухвата следеће испитне предмете: Опште јавнобележничко право Предмет обухвата материју о јавнобележничкој служби, статусу јавних бележника и других субјеката јавнобележничке делатности, њиховој делатности, раду, организовању и другом, а посебно следеће области: јавнобележничка служба и јавни бележници; организација јавног бележништва; субјекти јавнобележничке службе; надлежност јавних бележника; јавнобележничке исправе и њихова обрада; јавнобележничка делатност; јавнобележничке књиге и списи; удруживање јавних бележника и јавнобележничка комора; одговорност јавних бележника (грађанска, казнена и дисциплинска, осигурање од грађанске одговорности); јавнобележнички депозит. Правни извори: Закон о јавном бележништву („Службени гласник РС”, број 31/11); Јавнобележнички пословник. Други извори:** Материјали у вези са јавнобележничком делатношћу (модели јавнобележничких исправа и др.), који су доступни на интернет страници Министарства правде.** Материјално право од значаја за јавнобележничку делатност. Предмет обухвата материјалноправне одредбе и институте које јавни бележник мора познавати да би могао да квалитетно обавља јавнобележничку делатност, из области грађанског и привредног права, а посебно следеће подцелине и области: 1) Општи део грађанског права физичка лица (правна и пословна способност); правна лица (правна и пословна способност); задужбине и фондације; правни послови (појам, врсте, саставни елементи); форма правног посла; модификације правних послова (услов, рок, налог); неважећи правни послови (ништавост и рушљивост); заступање (уговорно, судско, законско, у посебним случајевима); време као правна чињеница; врсте рокова; реална и персонална суброгација (цесија, преузимање дуга, приступање дугу, преузимање испуњења, испуњење с суброгацијом). 2) Облигационо право уговор као извор облигације (појам, врсте, закључење, измене, престанак); једнострана изјава воље као извор облигације; престанак облигација (испуњење и остали начини престанка); разне врсте облигација (новчане и неновчане; камата, облигација средства и облигација резултата; облигација с тренутним испуњењем, периодичне и трајне итд.); облигације с више субјеката и с више предмета; лична обезбеђења облигација (јемство, банкарска гаранција); уговор о купопродаји (појам, битни елементи, одговорност за физичке и правне, недостатке, посебни облици); уговор о поклону; уговор о закупу; уговор о остави; уговор о зајму (кредиту); уговор о налогу. 3) Стварно право начела стварноправног уређење; појам и врсте ствари; непокретне ствари; својина (појам, стицање, престанак); правила о промету непокретности; сусвојина и заједничка својина; етажна својина; стварне и личне службености; ручна залога (појам, стицање, права и обавезе, реализација, престанак); регистрована залога (појам, стицање, права и обавезе, реализација, престанак); хипотека (појам, стицање, права и обавезе, реализација, престанак); друга стварноправна обезбеђења (ретенција, фидуција, реални дуг); право регистара непокретности (појам, врсте регистара, катастар непокретности – састав, уписи и поступак). 4) Породично право лично име; сродство и односи родитеља и деце (очинство, материнство, зачеће уз биомедицинску помоћ, родитељско старање, родитељско право, заступање детета, и имовински односи родитеља и деце); старатељство (врсте, заснивање, права и обавезе старатеља, престанак); имовински односи; управљање заједничком имовином и заступање супружника и ванбрачних партнера; законско издржавање (између родитеља и деце и других сродника, супружника и ванбрачних партнера). 5) Наследно право састав заоставштине; попис и процена заоставштине; тестаментално наследно право (појам и врсте тестамента, форма, тестаментарни сведоци, садржај и чување тестамента, опозив тестамента, проглашење, тестамента и друго); уговори наследног права (уступање и расподела имовине за живота, доживотно издржавање); искључење и лишење нужног наследника из наследства, урачунавање поклона и дугова наследника у наследни део. 6) Привредно право појам и врсте привредног друштва; управљање, органи и заступање привредног друштва; акционарско друштво (појам, органи, одлучивање, заступање); упис привредних друштава у регистар при Агенцији за привредне регистре (захтев, поступак, правни лекови); менично и чековно право (појам и врсте менице, менични састојци, меничне радње, менични протест, појам чека и разлике од менице). 7) Приступ информацијама од јавног значаја и заштити података о личности* Појам информација од јавног значаја; искључење и ограничење слободном приступу информацијама од јавног значаја; поступак за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја; мере за унапређивање јавности рада органа јавне власти; појам података о личности; услови за обраду података о личности; заштита права лица у вези са обрадом података о личности; евиденција о обради података о личности.* Правни извори: Закон о меници („Службени лист ФНРЈ”, број 104/46, „Службени лист СФРЈ ”, бр. 16/65, 54/70 и 57/89, „Службени лист СРЈ”, број 46/96 и „Службени лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља); Закон о чеку („Службени лист ФНРЈ”, број 105/46, „Службени лист СФРЈ”, бр. 12/65, 50/71 и 52/73, „Службени лист СРЈ”, број 46/96 и „Службени лист СЦГ” , бр. 1/03 – Уставна повеља); Закон о облигационим односима („Службени лист СФРЈ” , бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Службени лист СРЈ”, број 31/93 и „Службени лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља ); Закон о основама својинско-правних односа („Службени лист СФРЈ”, бр. 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ”, број 29/96 и „Службени гласник РС”, број 115/05 – др. закон); Закон о одржавању стамбених зграда („Службени гласник РС”, бр. 44/95, 46/98, 1/01 – одлука УСРС, 101/05 – др. закон и 27/11 – одлука УС); Закон о наслеђивању („Службени гласник РС”, бр. 46/95 и 101/03 – одлука УСРС); Закон о промету непокретности („Службени гласник РС”, бр. 42/98 и 111/09); Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05 и 64/06 – исправка); Закон о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС”, бр. 55/04, 61/05 и 111/09 – др. закон); Породични закон („Службени гласник РС”, број 18/05); Закон о хипотеци („Службени гласник РС”, број 115/05); Закон о државном премеру и катастру („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 18/10); Закон о задужбинама и фондацијама („Службени гласник РС”, број 88/10); Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС”, број 36/11); Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС”, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10);* Закон о заштити података о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 104/09 – др. закон);* Правилник о изради и одржавању катастра непокретности („Службени гласник РС”, број 46/99). Просецно право од значаја за јавнобележничку делатност. Предмет обухвата процесноправне одредбе и институте које јавни бележник мора познавати да би могао да квалитетно обавља јавнобележничку делатност, а посебно следеће подцелине и области: 1) Парнични поступак правна помоћ; доказивање; обезбеђење доказа; достављање. 2) Ванпарнични поступак опште одредбе; давање дозволе за ступање у брак; оставински поступак (расправљање заоставштине); уређење управљања и коришћења заједничке ствари; деоба заједничких ствари или имовине; уређење међа. 3) Поступак извршења и обезбеђења опште одредбе; заједничке одредбе о извршењу; извршна и веродостојна исправа; предлагање и одређивање извршења; извршење ради наплате новчаних потраживања продајом покретне ствари; извршење ради наплате новчаних потраживања продајом непокретне ствари, основна правила о обезбеђењу; стицање заложног права на непокретним и покретним стварима на основу споразума странака; заложно право на стварима и правима на основу извршне исправе; претходне и привремене мере и регистар судских забрана. 4) Вансудски поступци за намирење залоге вансудско намирење регистроване залоге; вансудско намирење хипотеке. Правни извори: Закон о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон и 18/05 – др. закон); Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05 и 64/06 – исправка); Закон о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09); Закон о хипотеци („Службени гласник РС”, број 115/05); Закон о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 31/11). Неопходно је да кандидати прате измене правних извора које настану после ступања овог правилника на снагу (измене и допуне, укидање и доношење нових прописа). На основу члана 119. став 2. и члана 123. став 2. тачка 2. Закона о јавном бележништву (,,Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14, 93/14, 121/14, 6/15 и 106/15), чл. 52–71. Статута Јавнобележничке коморе Србије, Скупштина Јавнобележничке коморе Србије, на редовној седници одржаној 26. јуна 2016. године, усвојила је ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ ПОСЛОВНИК "Службени гласник РС", бр. 62 од 13. јула 2016, 66 од 5. јула 2017, 48 од 22. јуна 2018, 54 од 13. јула 2018, 151 од 15. децембра 2020, 59 од 20. маја 2022. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим пословником ближе се уређују питања одређена Законом о јавном бележништву које се односе на вршење јавнобележничке делатности (у даљем тексту: Закон), као и питања од значаја за организацију и начин унутрашњег пословања јавнобележничке канцеларије и рад јавног бележника. Члан 2. Применом овог пословника обезбеђује се уредно и благовремено вршење јавнобележничких послова, административно техничких и других послова значајних за јавнобележничку делатност. II. ВРШЕЊЕ ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ ДЕЛАТАТНОСТИ Члан 3. Јавни бележник је обавезан да јавнобележничку делатност врши у складу са законом и на начин предвиђен овим пословником. Вршење јавнобележничке делатности мора бити уредно и ажурно. У вршењу јавнобележничких послова јавни бележник, по правилу, сваку радњу предузима према редоследу приспећа акта, тако да на једнак начин штити интерес сваке странке. Члан 4. Јавни бележник организује обављање јавнобележничких послова зависно од врсте и обима послова и потребе ажурног и ефикасног вршења. 1. Канцеларија јавног бележника Члан 5. За испуњеност услова за рад у погледу просторија и опреме Јавнобележничке канцеларије примењују се одредбе Правилника о јавнобележничкој канцеларији и радном времену јавног бележника. 2. Печат и штамбиљ Члан 6. Јавни бележник има службени печат и службене штамбиље, које мора израдити пре полагања заклетве. На службени печат јавног бележника сходно се примењују прописи који уређују печат државних и других органа. Трошкове за израду печата и штамбиља сноси јавни бележник. Члан 7. Печат мора да садржи: – грб Републике Србије; – име и презиме јавног бележника; – ознаку „јавни бележник” и – назначење службеног седишта јавног бележника. Штамбиљ мора да садржи: – име и презиме јавног бележника; – ознаку „јавни бележник” и – назначење службеног седишта јавног бележника. Уколико се службено седиште јавног бележника налази на подручју јединице локалне самоуправе у којој је језик и писмо одређене националне мањине у службеној употреби, текст службеног печата и службеног штамбиља исписује се и на језику и писму националне мањине. Члан 8. Јавни бележник може имати службени печат за мастило, восак и суви жиг. Печат јавног бележника је округлог облика, пречника 32 mm. Печат за мастило отискује се у тамноплавој тинти. Печат који се исписује на српском језику ћириличним писмом и на језику и писму припадника националних мањина износи од 40 mm до 60 mm. Члан 9. Председник основног суда на чијем подручју јавни бележник има седиште, оверава отисак печата, као и потпис јавног бележника. Оверени отисак печата и оверени потпис јавног бележника, председник суда на чијем подручју јавни бележник има седиште депонује код Коморе. Члан 10. Штамбиљ јавног бележника је правоугаоног облика, димензија 60x25 mm. Штамбиљем се сматра и текст штамбиља одштампан као образац, сачињен у електронском облику или откуцан на писмену. За поједине радње и евиденције, кратке и честе потврде, забелешке, ознаке и слична поступања којом се олакшава и поједностављује пословање јавног бележника, јавни бележник употребљава штамбиље, чију садржину и облик прописује посебном Одлуком Извршни одбор Коморе. Члан 11. Јавни бележник дужан је да чува са посебном пажњом печате и штамбиље на начин на којим се онемогућава њихово неовлашћено коришћење и лично је одговоран за њихову закониту, правилну употребу и чување. Члан 12. Печатима и штамбиљима јавног бележника може руковати само јавни бележник за радње које је предузео у границама својих законских надлежности. Печатима и штамбиљима може руковати и овлашћено лице у канцеларији јавног бележника по овлашћењу јавног бележника, само у вези са радњама за које овлашћено да их самостално предузима у складу са законом. Члан 13. Јавни бележник је дужан да у случају нестанка и губитка печата и штамбиља, одмах по сазнању, у писаној форми пријави нестанак или губитак суду на чијем подручју има седиште као и Комори. Суд на чијем подручју јавни бележник има седиште ће губитак или нестанак огласити у „Службеном гласнику Републике Србије”. 3. Радно време јавног бележника и место обављања службених радњи Члан 14. Радно време јавног бележника одређено је одредбама Правилника о јавнобележничкој канцеларији и радном времену јавног бележника. У оквиру радног времена из става 1 овог члана, јавни бележник самостално одређује радно време за пријем странака. Члан 15. Јавнобележничке исправе се састављају, солемнизују или оверавају у канцеларији јавног бележника. У хитним случајевима, односно у случају оправданих разлога и неодложне потребе, на образложени захтев странке у писаној форми, јавни бележник може службену радњу обавити изван утврђеног радног времена, нерадним даном и празником, у канцеларији или изван јавнобележничке канцеларије, али само док та потреба траје. Захтев странке се посебно сматра оправданим кад је закључење правног посла неопходно ради заштите права и интереса тог лица и: – кад због старости, болести или инвалидитета странка не може да дође у канцеларију јавног бележника ни уз помоћ других лица; – кад то захтева лице које се налази на лечењу у болници или у другој установи за рехабилитацију или у установи за збрињавање и боравак старих лица; – кад то захтева лице које се налази на издржавању казне затвора; – ако је то корисно због већег броја подносилаца исправа чији се потписи оверавају поводом истог догађаја или ако је то оправдано због повећаног обима посла. Повећаним обимом посла сматра се сачињавање или потврђивање исправа осим оних исправа којима се врши располагање непокретностима или успостављање заложних права као и оверавање потписа странака на пет или више исправа или када оверу потписа на једној исправи тражи пет или више потписника. *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 16. У случајевима када на образложени захтев странке, јавни бележник треба да обави службену радњу изван седишта јавнобележничке канцеларије, јавни бележник је дужан да прибави дозволу Коморе. Захтев за давање дозволе ради обављања службене радње изван седишта јавнобележничке канцеларије, у писаној форми, јавни бележник предаје Комори непосредно, поштом или на други одговарајући начин (мејлом, факсом и сл.). Дозвола Коморе за обављање службене радње изван седишта јавнобележничке канцеларије може се доставити јавном бележнику непосредно, поштом или на други одговарајући начин (мејлом, факсом и сл.). Члан 17. Јавни бележник је дужан да, када обави службену радњу изван јавнобележничке канцеларије, у службеним књигама у рубрици „примедба” упише напомену да је службена радња обављена изван јавнобележничке канцеларије. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 18. У случају дуже спречености за вршење јавнобележничке делатности, због болести, годишњег одмора или других оправданих разлога, јавни бележник истиче обавештење на улазу своје канцеларије, као и обавештење о јавнобележничком заменику. III. ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ ИСПРАВЕ 1. Начин писања јавнобележничке исправе Подлога Члан 19. Јавнобележничка исправа саставља се на хартији А4 формата. За састављање јавнобележничке исправе користи се пуна бела хартија („Банкпост” или нека друга сличног квалитета) подобна да обезбеди трајност исправе и текста који је на њој исписан. Карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слике на које упућује јавнобележничка исправа могу бити сачињени на другачијој подлози (хамер, паус, пластифицирана хартија и слично), која је подобна да обезбеди трајност оног што је на њој отиснуто. Ако су карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слике на које упућује јавнобележничка исправа веће површине, када се повезују јемствеником, они се савијају у А4 формат. Средство за писање Члан 20. Јавнобележничка исправа исписује се црном бојом помоћу штампача, на начин којим се обезбеђује трајност и читкост текста. Када штампач није доступан, а разлози хитности налажу да се неодложно састави јавнобележничка исправа, текст се исписује црним или плавим мастилом на писаћој машини, хемијском оловком, пенкалом или наливпером. Својеручни потпис на јавнобележничкој исправи исписује се плавим мастилом, хемијском оловком, пенкалом или наливпером. 2. Облик јавнобележничке исправе Члан 21. Јавнобележничке исправе пишу се на једној страници или двострано. Јавнобележничка исправа исписује се преко целе странице, без прореда, при чему поједини елементи садржине исправе морају бити видљиво одвојени. Када је јавнобележничка исправа писана на једној страници, лева и десна маргина не смеју бити мање од два центиментра. Када је јавнобележничка исправа писана двострано, лева и десна маргина не смеју бити мање од три центиментра. Ако се јавнобележничка исправа састоји од више листова, лева маргина не сме бити мања од три центиметра. *Службени гласник РС, број 59/2022 Означавање Јавнобележничке исправе Члан 22. Јавнобележничка исправа означава се на начин што се у горњем левом углу исправе уписује назив „Република Србија”, У горњем левом углу јавнобележничке исправе великим словима се исписује: „ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК”. Испод ознаке „ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК” наводи се име и презиме поступајућег јавног бележника. Испод имена и презимена поступајућег јавног бележника наводи се град, односно општина за коју је именован, а испод свега тога адреса јавнобележничке канцеларије. Јавни бележник који је именован за град који има градске општине, поред назива града, наводи и назив градске општине у којој се налази његово седиште. На јавнобележничкој исправи не сме стајати меморандум, логотип ни слична ознака намењена рекламирању. Члан 23. У горњем десном углу јавнобележничке исправе исписује се ознака јавнобележничког списа с пословним бројем. Ако се јавнобележнички запис састоји од више листова, ознака јавнобележничког списа с пословним бројем мора да стоји у горњем десном углу сваке стране. Испод ознаке јавнобележничког списа исписује се редни број странице. Страна се означава редним бројем тако што се малим словима напише „Страна”, иза тога број стране исписан арапским бројем, а на крају редни број стране исписан словима у загради. Члан 24. Непосредно испод података о јавном бележнику, ознаке јавнобележничког списа и броја странице, на средини реда исписује се великим словима врста јавнобележничке исправе „ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ ЗАПИС”, „ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ ЗАПИСНИК”, „ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКА ПОТВРДА”, „КЛАУЗУЛА О ПОТВРЂИВАЊУ ИСПРАВЕ” (СОЛЕМНИЗАЦИОНА КЛАУЗУЛА). Испод назива врсте јавнобележничке исправе из става 1. овог члана исписују се остали елементи садржине јавнобележничке исправе прописани законом. Члан 25. Јавнобележничку исправу потписују странке и јавни бележник. Потписи се не смеју стављати преко текста исправе. Јавнобележничку исправу својеручно потписује јавни бележник, а поред потписа на последњој страници исправе отискује свој печат и штамбиљ. Потпис јавног бележника и отискивање његовог печата и штамбиља сматрају се овером исправе. Пре јавног бележника, исправу потписују странке, а сведоци, тумачи, преводиоци, законски заступници, пуномоћници и овлашћена лица органа старатељства – онда кад је то овим законом одређено. Ако странка не зна да чита или пише, исправу потписују два пунолетна писмена и пословно способна сведока пред којима странка ставља свој отисак прста. Својим потписом сведоци потврђују да је отисак прста оставила одређена странка. Потписивање и овера исправе која се састоји од више страница Члан 26. Ако се јавнобележнички запис и записник састоји од више страница, сваку страницу потписују странке и јавни бележник. При дну сваке стране јавнобележничког записа и јавнобележничког записника исписују се, по могућности у једном реду, лично име, односно назив сваке странке (уговорника, завештаоца и сл.) и име и презиме јавног бележника и оставља се довољно простора за својеручне потписе. Ако се јавнобележничке потврде и солемнизованe исправe састоје од више страница сваку страницу потврде и солемнизациону клаузулу потписује јавни бележник, а последњу страницу потврде и солемнизациону клаузулу потписују странке и други учесници у поступку. Ако се јавнобележничка овера састоји од више страница, сваку страницу клаузуле о овери потписа потписује јавни бележник. Приватну исправу која се оверава или солемнизује потписују само странке, а не и јавни бележник. Означавање и повезивање јавнобележничке исправе од више страница Члан 27. Ако се јавнобележничка исправа састоји од више страница, оне се означавају редним бројевима, као и бројем јавнобележничког списа односно бројем из одговарајућег уписника. Све странице јавнобележничке исправе, повезују се јемствеником, а оба краја јемственика причвршћују се печатним воском или налепницом и оверавају печатом јавног бележника. На исти начин се повезују исправе које по закону или другом пропису морају бити приложене јавнобележничкој исправи. Ако исправе које по закону или другом пропису морају бити приложене јавнобележничкој исправи није могуће повезати, на крају јавнобележничке исправе се исписује текст о броју и садржини приложених исправа, са њиховим ознакама и датумима издавања, и то испред потписа, а приложене исправе се остављају и чувају у заједничком омоту списа. Јавнобележнички заменик употребљава службени печат и штамбиље замењеног јавног бележника. Када приватна исправа упућује на прилоге који представљају њен саставни део, такви прилози се парафирају од стране странака и повезују са приватном исправом јемствеником након текста приватне исправе и након потписа странака на приватној исправи. Члан 28. Празна места у јавнобележничкој исправи означавају се цртама. Бројеви који означавају износе, датуме, као и друге бројчане ознаке, исписују се словима, осим: – бројева који означавају земљишнокњижне улошке или катастарске парцеле; – регистарских бројева и ознака списа и ствари и других регистарских бројева; – бројева и датума службених гласила и чланова прописа; – бројева, ознака и датума издавања исправа на основу којих се утврђује идентитет странке, сведока и тумача у поступку састављања јавнобележничке исправе, – регистарских бројева моторних возила, пловила или ваздухоплова; – регистарских бројева и датума списа које води јавни бележник; – бројева, датума и других ознака јавних исправа. У јавнобележничкој исправи не сме бити речи или знакова: изнад почетка текста, између редова или ван маргине текста, а ако се на овим местима налазе, сматра се да не постоје. Исправа сачињена у електронском облику Члан 29. Јавнобележничка исправа која је сачињена у електронском облику, а није отиснута на хартији, сматра се јавнобележничком исправом ако јавни бележник и странке имају електронски потпис пријављен и депонован у складу са законом, ако испуњава друге услове одређене законом и ако је састављена у електронском формату који одређује надлежни министар посебним актом. На почетку исправе која је сачињена у електронском облик морају бити унесени: – ознака броја страница електронског формата и – број карактера, као и – облик (фонт) и величина слова, – електронски програм у којем је исправа састављена, – као и званичне техничке карактеристике рачунара. Обавеза и начин чувања исправа које су сачињене само у електронском облику уређује се у складу са посебним законом. 3. Исправљање и дoпуњавање јавнобележничке исправе Исправљање и допуњавање јавнобележничке исправе приликом израде Члан 30. У јавнобележничкој исправи не сме се ништа брисати, а ако је потребно да се део текста прецрта то мора бити учињено тако да прецртани део текста остане читљив. За прецртавање треба користити мастило црвене боје. На крају текста исправе јасно се назначава место у тексту и обим текста који је прецртан. Измена и допуна текста исправе пишу се на крају текста исправе, тако што се назначава на који део текста се измена или допуна односи. Исправљање и допуњавање јавнобележничке исправе након издавања исправе Члан 31. Ако се након издавања јавнобележничке исправе уоче очигледне грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне техничке грешке у писању и рачунању, јавни бележник ће по службеној дужности или на захтев странака извршити исправљање јавнобележничке исправе. Исправљање јавнобележничке исправе односи се само на исправљање грешака у тексту исправе, а не и на измену садржине исправе. За исправљање јавнобележничке исправе јавном бележнику не припада награда и накнада за трошкове Члан 32. Јавни бележник врши исправљање јавнобележничке исправе по службеној дужности кад сазна за грешку или по захтеву странке. Јавни бележник о исправљању јавнобележничке исправе саставља јавнобележнички записник којим констатује да је обавио службену радњу исправљања исправе, које су грешке исправљене и како гласе исправљени делови исправе. На крају записника из става 2. овог члана јавни бележник констатује да јавнобележничка награда није наплаћена и да је записник о исправљању јавнобележничке исправе урађен по службеној дужности. Записник потписује јавни бележник. Јавнобележнички записник о исправљању јавнобележничке исправе, сачињава се под истим пословним бројем под којим је уписана исправа за коју се врши исправка и са датумом састављања исправке. Записник представља саставни део сачињене исправе и јавни бележник ће га обавезно приложити и спојити јемствеником уз исправу која се чува код јавног бележника, а отправак или препис записника доставља се свим лицима и органима којима је достављен отправак или препис исправе. У рубрици примедбе у службеној књизи где је уписана ранија исправа која је предмет исправке уписује се податак да је сачињена исправка, датум и кратак опис испрвке. Одредбе овог члана не односе се на текст приватне исправе коју странка донесе јавном бележнику ради обављања службене радње. 4. Употреба језика и писма Члан 33. Јавни бележник саставља јавнобележничке исправе на српском језику као службеном језику, ћириличким писмом, а на подручјима оне јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и језик и писмо националне мањине, јавнобележничке исправе се састављају на српском језику ћириличким писмом или на језику и писму националне мањине или на оба језика и писма, у складу са захтевом странке. Јавни бележник дужан је да, на подручјима оне јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и језик и писмо националне мањине, затражи од странке да се изјасни на ком ће се језику и писму састављати исправа. Јавни бележник ће у самој исправи назначити изјашњење странке на ком ће се језику и писму састављати исправа. Јавни бележник може, на захтев странке, саставити исправу и на страном језику: ако има својство судског преводиоца за језик на којем саставља исправу и ако је исправа намењена употреби у иностранству. Ако странке, односно други учесници у састављању исправе из става 1. овог члана не разумеју језик на којем је исправа састављена, исправа мора да садржи клаузулу потписану од стране странке да им је садржина исправе била у целости преведена. Уколико је странка поднела на потврђивање приватну вишејезичну исправу, тако што се поред текста који је у службеној употреби налази истоветан текст на једном или више страних језика, односно језику који јавни бележник не разуме, клаузула јавног бележника садржи и потврду овлашћеног судског преводиоца, којим се потврђује да је текст на страним језицима истоветан са текстом исписаном на језику у службеној употреби. Уколико су прилози који представљају саставни део приватне исправе коју је странка поднела на потврђивање написани и на језику који није у службеној употреби, односно само на језику који није у службеној употреби и налазе се након текста приватне исправе и након потписа странака на приватној исправи и чине саставни део приватне исправе, клаузула јавног бележника садржи потврду овлашћеног судског преводиоца за тај страни језик, којим се потврђује да је странка у потпуности упозната са текстом прилога приватне исправе који су сачињени на страном језику. 5. Утврђивање идентитета учесника Члан 34. Јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета. Јавни бележник утврђује идентитет заступника на исти начин као и идентитет учесника. Увид у службене документе Члан 35. Идентитет држављанина Републике Србије може се утврдити увидом у личну карту, пасош или возачку дозволу или други службени документ са фотографијом. Идентитет држављанина Републике Србије који се налази на одслужењу војног рока, војној вежби или некој другој војној дужности и који то својство доказује јавном исправом, може се утврдити и увидом у војну књижицу. Идентитет држављанина Републике Србије који је интерно расељен са Косова и Метохије може се утврдити увидом у расељеничку легитимацију коју издаје Комесаријат за избеглице Републике Србије. Идентитет страног држављанина може се утврдити увидом у службене документе које издају надлежне власти Републике Србије (лична карта за странца, путна исправа за странца), као и увидом у путну исправу или личну исправу коју издаје страна држава. Идентитет избеглице може се утврдити увидом у избегличку легитимацију. Идентитет страног држављанина који у Републици Србији тражи азил, односно коме је одобрен азил или коме је пружена привремена заштита може се утврдити и увидом у личну карту за лице које тражи азил, односно у личну карту за лице коме је одобрен азил или у личну карту за лице коме је пружена привремена заштита. Члан 36. Идентитет учесника који на основу јавнобележничког записа отуђује, гаси, умањује или оптерећује постојеће право, стиче или повећава обавезу, даје јемство или на неки други начин погоршава своју правну позицију не може се утврђивати увидом у исправе чија је важност истекла. Члан 37. Ако је учесник променио лично име пошто је добио службени документ, то доказује јавном исправом. Члан 38. Ако учесник поднесе биометријски службени документ који је издао надлежни орган Републике Србије, јавни бележник врши увид у његову садржину употребом електронског читача. Јавни бележник је дужан да копира сваки службени документ и сваку другу исправу на основу које је утврдио идентитет странке и да копију приложи у јавнобележнички спис. Члан 39. Правила о утврђивању идентитета учесника увидом у службене документе примењују се и на остале субјекте у поступку састављања јавнобележничке исправе, ако законом или овим пословником није предвиђено другачије. Саслушање сведока идентитета Члан 40. Јавни бележник саслушава сведока идентитета појединачно, без присуства учесника и сведока који ће доцније сведочити. Јавни бележник је дужан да пита сведока за све податке о учеснику који су му потребни за сачињавање јавнобележничке исправе (навести име и презиме, подаци о месту и датуму рођења, пребивалишту и адреси становања). Да би са сигурношћу утврдио да ли сведок познаје учесника и да би искључио могућност замене лица која се исто зову и презивају, јавни бележник је дужан да пита сведока и о другим чињеницама (одакле потиче његово познанство са учесником, подаци о члановима породице учесника, његовом занимању, друштвеним активностима, пријатељима и сл.) и да о тим истим чињеницама након саслушања сведока испита и учесника. Члан 41. Јавни бележник мора да пази да ли је сведок идентитета поуздано лице које завређује поверење. Ако је јавном бележнику лично познато да је неко лице осуђено за давање лажног исказа, јавни бележник одбија да то лице саслуша као сведока идентитета. Члан 42. У јавнобележничкој исправи, после текста правног посла, јавни бележник уноси напомену да сведоци својим потписима потврђују идентитет учесника. Сведоци идентитета потписују се на исправи, у делу који је намењен за потписивање учесника и субјеката у поступку. О саслушању сведока идентитета учесника који на основу јавнобележничке исправе отуђује, гаси, умањује или оптерећује постојеће право, стиче или повећава обавезу, даје јемство или на неки други начин погоршава своју правну позицију јавни бележник је дужан да сачини посебан записник и да га приложи у јавнобележнички спис. Члан 43. Идентитет сведока идентитета не сме се утврђивати увидом у службене документе чија је важност истекла. Напомена о начину на који је утврђен идентитет Члан 44. Ако је идентитет учесника утврђен на основу службеног документа, јавнобележничка исправе садржи напомену да је идентитет утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), потпуне податке о издаваоцу службеног документа, датум издавања и серијски број службеног документа. Ако је идентитет учесника утврђен на основу саслушања сведока идентитета, јавнобележничка исправа садржи напомену да је идентитет учесника утврђен саслушањем сведока, име и презиме сведока, датум и место рођења, адресу пребивалишта и напомену о начину на који је утврђен његов идентитет. У напомени о начину на који је утврђен идентитет сведока наводи се да је идентитет утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), као и потпуни подаци о издаваоцу службеног документа, датум издавања и серијски број службеног документа. Немогућност доказивања идентитета Члан 45. Ако учесник не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом и овим пословником, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Ако након увида у поднети службени документ, односно саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је учесник тај за којег се издаје, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. 6. Тумачи и преводиоци Члан 46. На поступак сачињавања јавнобележничке исправе када у поступку учествују тумачи и преводиоци, сходно се примењују одредбе Закона о јавном бележништву, Закона о ванпарничном поступку и одредбе овог пословника. Утврђивање идентитета тумача Члан 47. Идентитет тумача који није лично познат јавном бележнику утврђује се увидом у службене документе, на исти начин као и идентитет учесника. Јавнобележничка исправа садржи напомену да је тумач лично познат јавном бележнику, односно да је његов идентитет утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), потпуне податке о издаваоцу, датуму издавања и серијском броју службеног документа. Утврђивање овлашћења за тумачење Члан 48. Овлашћење тумача јавни бележник утврђује увидом у решење о постављењу тумача знакова слепих, глувих или немих лица које доноси министар надлежан за правосуђе, односно увидом у евиденцију тумача која се води у министарству надлежном за правосуђе. Јавнобележничка исправа садржи напомену о начину на који је утврђено овлашћење тумача. Преводиоци Члан 49. Ако учесник не разуме језик који је у службеној употреби, у поступку састављања или оверавања јавнобележничке исправе учествује стални судски преводилац. Правила која важе за тумача на одговарајући начин се примењују када се утврђује идентитет и овлашћење сталног судског преводиоца. Посебно правило за потписивање Члан 50. У јавнобележничку исправу, после текста правног посла, јавни бележник уноси напомену да тумач, односно преводилац својим потписом потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника, као и да је учесник ту исправу признао за своју. Тумач, односно преводилац потписује се на јавнобележничкој исправи, у делу који је намењен за потписивање учесника и других субјеката у поступку. Приликом потписивања на јавнобележничкој исправи тумач, односно преводилац дужан је да поред потписа отисне свој печат. 7. Законски заступници Утврђивање идентитета Члан 51. Идентитет законског заступника утврђује се на исти начин као и идентитет учесника. Утврђивање овлашћења за заступање Члан 52. Својство законског заступника утврђује се увидом у јавне регистре (матичне књиге, катастар непокретности и сл.) или увидом у поднете јавне исправе које су подобне да докажу постојање односа са учесником из којег проистиче овлашћење за заступање. Овлашћење родитеља да заступа своје малолетно дете може се утврдити увидом у извод из матичне књиге рођених. Овлашћење родитеља да заступа своје пунолетно дете може се утврдити увидом у правноснажну судску одлуку о продужењу родитељског права. Овлашћење усвојиоца да заступа свог усвојеника може се утврдити увидом у одлуку којом је засновано усвојење. Овлашћење старатеља да заступа штићеника може се утврдити увидом у одлуку о стављању под старатељство. Члан 53. Јавни бележник је дужан да копира сваку јавну исправу на основу које је утврдио да одређено лице има својство законског заступника и да копију приложи у јавнобележнички спис. Ако је својство законског заступника утврдио увидом у јавни регистар, јавни бележник штампа извод из јавног регистра и прилаже га у јавнобележнички спис, стављајући на одштампан примерак потписану белешку на који начин је извршио увид. Напомена о начину на који је утврђено својство законског заступника Члан 54. Ако је својство законског заступника утврђено увидом у јавну исправу, јавнобележничка исправа садржи напомену да је овлашћење за заступање утврђено увидом у јавну исправу (извод из матичне књиге рођених и сл.), потпуне податке о издаваоцу јавне исправе, датум издавања и службени број јавне исправе. Ако је својство законског заступника утврђено увидом у јавни регистар, јавнобележничка исправа садржи напомену да је овлашћење за заступање утврђено увидом у јавни регистар, датум када је извршен увид у јавни регистар, а ако јавни бележник није лично извршио увид у јавни регистар, онда и податке о лицу које је извршило увид (навести име, презиме, адресу пребивалишта и његово својство). Немогућност утврђивања својства законског заступника Члан 55. Ако законски заступник не може да докаже своје овлашћење за заступање на начин предвиђен законом и овим пословником, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Странка по дужности Члан 56. Правила о утврђивању својства законског заступника на одговарајући начин се примењују и на утврђивање овлашћења извршиоца тестамента, стараоца заоставштине и других странака по дужности да предузимају правне послове у своје име, али са дејством на правни положај трећег лица. 8. Учешће овлашћеног лица органа старатељства Утврђивање идентитета овлашћеног лица и овлашћења да иступи у име надлежног органа старатељства Члан 57. Када је за предузимање правног посла или друге правне радње потребна сагласност органа старатељства, јавни бележник упућује учесника, односно његовог заступника да надлежном центру за социјални рад поднесе захтев за давање сагласности. Идентитет лица које иступа у име органа старатељства утврђује се увидом у службени документ (лична карта, пасош и сл.). Јавни бележник је дужан да копира службени документ на основу којег је утврдио идентитет овлашћеног лица органа старатељства и да копију приложи у јавнобележнички спис. Овлашћење одређеног лица да у поступку састављања јавнобележничке исправе иступи у име органа старатељства утврђује се увидом у јавну исправу коју је издао надлежни центар за социјални рад. Јавни бележник је дужан да у јавнобележнички спис приложи оригинал или копију јавне исправе на основу које је утврдио да је одређено лице овлашћено да иступи у име органа старатељства. Напомена о начину на који су утврђени идентитет овлашћеног лица и овлашћење да иступи у име надлежног органа старатељства Члан 58. Јавнобележничка исправа садржи напомену да је идентитет овлашћеног лица органа старатељства утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), потпуне податке о издаваоцу службеног документа, датуму издавања и серијском броју службеног документа. Јавнобележничка исправа садржи напомену да је овлашћење одређеног лица да иступи у име органа старатељства утврђено увидом у одговарајућу јавну исправу, потпуне податке о центру за социјални рад који је означен као издавалац јавне исправе, датуму издавања и службеном броју јавне исправе. Немогућност утврђивања идентитета и овлашћења за иступање у име органа старатељства Члан 59. Ако овлашћено лице органа старатељства не може да докаже свој идентитет или овлашћење да иступи у име органа старатељства, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу и о томе обавештава руководиоца надлежног центра за социјални рад. Посебно правило за потписивање Члан 60. У јавнобележничку исправу, после текста правног посла, јавни бележник уноси напомену да је овлашћено лице органа старатељства дало сагласност за предузимање правног посла. Овлашћено лице органа старатељства потписује се на јавнобележничкој исправи, у делу који је намењен за потписивање учесника и других субјеката у поступку. 9. Учешће заступника правног лица Утврђивање идентитета Члан 61. Идентитет заступника правног лица утврђује се увидом у службени документ, на исти начин као и идентитет учесника. Утврђивање овлашћења за заступање Члан 62. Својство заступника правног лица и обим његових овлашћења утврђују се увидом у јавни регистар (на пример у Регистар привредних субјеката, Регистар удружења и сл.), односно у извод из јавног регистра или увидом у акт о оснивању, односно неки други унутрашњи организациони акт из којег се види које лице је овлашћено да изјављује вољу правног лица. Члан 63. Јавни бележник копира сваку исправу на основу које је утврдио да одређено лице има својство заступника правног лица и прилаже копију у јавнобележнички спис. Ако је својство заступника правног лица утврдио увидом у јавни регистар, јавни бележник штампа извод из јавног регистра и прилаже га у јавнобележнички спис, стављајући на одштампан примерак потписану белешку на који начин је извршио увид. Напомена о начину на који је утврђено својство заступника правног лица Члан 64. Ако је својство заступника правног лица утврђено увидом у поднету исправу, јавнобележничка исправа садржи напомену да је овлашћење за заступање утврђено увидом у исправу (на пример, извод из Регистра привредних субјеката, статут правног лица и сл.), потпуне податке о издаваоцу исправе, датум издавања и службени број исправе. Ако је својство заступника правног лица утврђено увидом у јавни регистар, јавнобележничка исправа садржи напомену да је овлашћење за заступање утврђено увидом у јавни регистар, датум када је извршен увид, а ако јавни бележник није лично извршио увид у јавни регистар, онда и податке о лицу које је извршило увид (навести име, презиме, адресу пребивалишта и његово својство). Немогућност утврђивања својства законског заступника Члан 65. Ако заступник правног лица не може да докаже своје овлашћење за заступање на начин предвиђен законом и овим пословником, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Издавање отправка и преписа јавнобележничке исправе Члан 66. Јавни бележник дужан је да, када сачини изворник или солемнизује нејавну исправу, изда по један отправак изворника или примерак солемнизоване исправе сваком лицу које је учествовало у правном послу о којем се сачињава исправа, лично или преко пуномоћника или заступника, странци која је дала изјаву, која је тражила утврђивање одређених чињеница или састављање записника, односно која је предузела радње о којима се саставља записник и свакој странци која је тражила издавање потврде или оверу, као и лицу у чију је корист правни посао закључен, односно наследницима тих лица. У изворнику исправе се наводи коме се издаје отправак исправе, односно у солемнизационој клаузули се наводи коме се издаје примерак солемнизоване исправе. Ако је јавнобележничка исправа извршна, јавни бележник је дужан да отправак изворника или примерак изда лицу које је у исправи означено као поверилац, односно његовим наследницима, ако су испуњени услови за извршење предвиђени законом. Оверени или неоверени препис извршне исправе јавни бележник дужан је да изда лицима из става 1. овог члана, као и сведоцима, вештацима, преводиоцима и тумачима, којима се исправа издаје на њихов захтев и трошак, ако у самој исправи није друкчије одређено, а препис завештања само завештаоцу или лицу које је он изричито овластио у облику јавне исправе. Јавни бележник дужан је да изда или да на увид препис исправе коју је дужан да чува, на захтев Коморе, Министарства или суда, када је потребно ради вршења надзора над радом јавног бележника, ако се тиме не крши обавеза чувања јавнобележничке тајне. Издавање више од једног отправка изворника или примерка солемнизоване исправе лицима из става 1. овог члана врши се на њихов захтев и трошак. IV. ПРАВИЛА О ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИМ ОВЕРАМА 1. Општа правила за клаузулу о овери Члан 67. Овера се врши клаузулом која се ставља на исправу, односно на препис (клаузула о овери). Клаузула из става 1. овог члана ставља се штамбиљем или електромеханичким уређајем за писање. Клаузула о овери потписа ставља се поред или испод потписа, клаузула о овери преписа испод текста, а клаузула о овери нејавне исправе на крају исправе која се оверава. Клаузула из става 3. овог члана може се ставити на полеђину исправе или на посебном листу који се повезује са исправом. Клаузула о овери ставља се на исправу, односно препис тек пошто се у Уписнику о оверама и потврдама изврше сви уписи и ставе потребни потписи. Испод клаузуле о овери следе: ознака „ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК”, иза које се уписује име и презиме јавног бележника и адреса његове канцеларије, број овере у Уписнику о оверама и потврдама, датум, време и место овере, број примерака који је оверен и издат странци, потпис и печат јавног бележника. На облик јавнобележничке овере сходно се примењују одредбе овог пословника. *Службени гласник РС, број 66/2017 2. Стављање клаузуле о овери када се исправа састоји од више листова Члан 68. Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује те листове јемствеником, чији се крајеви на последњој страници причвршћују печатним воском или налепницом и печатом јавног бележника. Ако се поднета исправа састоји од мањег броја листова, јавни бележник их може повезати хефталицом у горњем левом углу. Повезане листове јавни бележник печати тако да отисак печата обухвати оба листа на месту где су спојени. 3. Клаузула о овери потписа Члан 69. (1) Ако је подносилац исправе у присуству јавног бележника, јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника потписао исправу, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/сведочењем (навести за сваког сведока име и презиме, адресу и службени документи на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____ Јавнобележничке тарифе.” (2) Ако је подносилац исправе у присуству јавног бележника јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника признао потпис на исправи за свој, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника, (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) потпис на овој исправи признао за свој. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/сведочењем (навести за сваког сведока име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____ Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 66/2017 **Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 70. Ако се оверава потпис подносиоца исправе који услед слабовидости, неписмености или другог разлога није у стању да чита, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу/потпис на овој исправи признао за свој, пошто му је садржина исправе прочитана пред јавним бележником (односно јавнобележничким помоћником, јавнобележничким сарадником или јавнобележничким приправником). Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 71. Ако се оверава потпис подносиоца исправе који није у стању да чује, а који услед слабовидости, неписмености или другог разлога није у стању да чита, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу/потпис на овој исправи признао за свој, пошто му је садржина исправе прочитана пред јавним јавним бележником (односно јавнобележничким помоћником, јавнобележничким сарадником или јавнобележничким приправником) уз помоћ тумача (навести име и презиме). Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Идентитет тумача утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/Тумач је лично познат јавном бележнику (односно јавнобележничком помоћнику, јавнобележничком сараднику или јавнобележничком приправнику). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Судски тумач, својим потписом на овој исправи потврђује да је подносиоцу исправе верно пренео њену садржину. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 72. (1) Ако подносилац исправе иступа као законски заступник или пуномоћник физичког лица, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у својству законског заступника/пуномоћника (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта штићеника/властодавца), у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Овлашћење подносиоца исправе за заступање утврђено је на основу (навести акт којим је дато овлашћење за заступање). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) Ако подносилац исправе иступа као заступник правног лица, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у својству заступника (навести назив, седиште и матични број правног лица), у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу. Идентитет и заступника подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број). Подносилац исправе је овлашћен за заступање на основу (навести акт из којег проистиче овлашћење за заступање). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 Клаузула о овери потписа на исправи која је сачињена на страном језику Члан 73. Ако је исправа сачињена на страном језику, и уколико овери потписа на истој присуствује судски преводилац, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу/признао за свој потпис на овој исправи, која је сачињена на страном језику, пошто је садржина исправе прочитана пред јавним бележником (односно јавнобележничким помоћником, јавнобележничким сарадником или јавнобележничким приправником) од стране сталног судског преводиоца. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Идентитет и својство сталног судског преводиоца утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/Судски преводилац је лично познат јавном бележнику (односно јавнобележничком помоћнику, јавнобележничком сараднику или јавнобележничком приправнику). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Стални судски преводилац, својим потписом на овој исправи потврђује да је верно пренео садржину исправе и да је странка од стране јавног бележника упозорена да се овером потврђује да је странка својеручно потписала исправу (признала потпис за свој) и да јавни бележник не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” Ако је исправа сачињена на страном језику, и уколико је странка приложила превод исправе а који је сачињен од стране овлашћеног судског преводиоца, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно потписао ову исправу /признао за свој потпис на овој исправи, која је сачињена на страном језику, пошто је јавни бележник (односно јавнобележнички помоћник, јавнобележнички сарадник или јавнобележнички приправник) упознат са садржином исправе увидом у превод исправе сачињен од стране овлашћеног судског преводиоца____________ Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)/сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Идентитет и Својство сталног судског преводиоца утврђено је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број)./Судски преводилац је лично познат јавном бележнику. Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 4. Клаузула о овери рукознака Члан 74. (1) Ако је подносилац исправе у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) ставио отисак прста на исправу, клаузула о овери рукознака гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) на ову исправу ставио отисак (навести ког прста и које руке). Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) У рубрици бр. 7. Уписника о оверама и потврдама јавни бележник ставља напомену да је подносилац исправе ставио отисак прста (навести ког прста и које руке). *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 75. Ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, клаузула о овери потписа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) признао за свој потпис на овој исправи који је исписао позвани сведок (навести име и презиме). Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). У поступку су учествовали позвани сведоци: 1. (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта), чији је идентитет утврђен увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) и 2. (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта), чији је идентитет утврђен увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Позвани сведоци својим потписом на овој исправи потврђују да је странка у присуству јавног бележника признала за свој потпис на овој исправи који је исписао позвани сведок (навести име и презиме). Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 5. Клаузула о овери рукописа Члан 76. (1) Ако је подносилац исправе у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно написао поднету исправу, клаузула о овери рукописа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно написао ову исправу. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) Ако је подносилац исправе у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) признао да је раније својеручно написао поднету исправу, клаузула о овери рукописа гласи: „Потврђује се да је (навести име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта) у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) својеручно написао ову исправу. Идентитет подносиоца исправе утврђен је увидом у (навести службени документ, његовог издаваоца и серијски број) / сведочењем (за сваког сведока навести име и презиме, адресу и службени документ на основу којег је утврђен његов идентитет). Исправа странке/странака, написана (навести како је написана и од колико се страна састоји), оверена је у ___ (навести колико) примерка за потребе странке/странака, а 1 (један) оверен примерак, остаје код поступајућег јавног бележника. Јавни бележник овером ове исправе потврђује потпис странке, и не одговара за садржину исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 6. Клаузула о овери преписа Члан 77. (1) Клаузула о овери преписа гласи: „Потврђује се да је овај препис, који је написан (навести како је написан препис и од колико се страна састоји) подударан са изворником/ примерком солемнизоване исправе који је написан (навести како је написан изворник) и који се састоји од _____ (навести колико) страница. Потврђује се да наведена исправа није исправљена, преиначена, брисана, прецртана, да није уметнута или додата (ако јесте навести у ком делу се исправа разликује од изворника исправе). Потврђује се да наведена исправа није поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику (ако јесте навести у ком делу се исправа разликује од изворника исправе). Јавни бележник (односно јавнобележнички помоћник, јавнобележнички сарадник или јавнобележнички приправник) потврђује да је упоредио препис са преписаном исправом, те да се препис слаже са преписаном исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању речи. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) Ако се препис сачињава по службеној дужности за потребе суда односно другог надлежног органа, Клаузула о овери преписа гласи: „Потврђује се да је овај препис, који је написан (навести како је написан препис и од колико се страна састоји) подударан са изворником/ примерком солемнизоване исправе који је написан (навести како је написан изворник) и који се састоји од ______ (навести колико) страница. Накнада за оверу преписа није наплаћена. Радња овере преписа извршена по службеној дужности.” *Службени гласник РС, број 54/2018 7. Клаузула о овери копије Члан 78. (1) Ако је копирана исправа сачињена на језику којим јавни бележник влада, клаузула о овери копије гласи: „Потврђује се да је ова копија истоветна са копираном исправом која је написана (навести како је написана копирана исправа) и која се састоји од _______ страна. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) Ако је копирана исправа сачињена на језику којим јавни бележник не влада, односно ако садржи цртеже, планове, скице или фотографије, клаузула о овери копије гласи: „Потврђује се да је ова копија начињена под надзором поступајућег јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) и да је истоветна са копираном исправом која је написана (навести како је написана копирана исправа) и која се састоји од _______ страна. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” *Службени гласник РС, број 54/2018 8. Клаузула о потврђивању исправе (солемнизациона клаузула) Члан 79. Брисан је (види члан 14. Измена и допуна - 54/2018-103) 9. Клаузула о овери превода Члан 80. Клаузула о овери превода гласи: „Потврђује се да овај превод верно одражава садржину изворног текста исправе. Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара и обухвата износ накнаде од __________ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” 10. Клаузула о овери извода из јавних, трговачких, пословних књига, извода из листа непокретности и листа водова и других регистара *Службени гласник РС, број 151/2020 Члан 81. Клаузула о овери извода из јавних, трговачких и пословних књига гласи: „Потврђује се да су у овом изводу верно пренети подаци из (навести назив јавне, трговачке или пословне књига и органа који га води). Увид у изворну књигу извршен је (навести време, датум и место). Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” Члан 81а Клаузула о овери извода из базе података Геодетског катастарског информационог система Републичког геодетског завода гласи: „Потврђује се да подаци у овом изводу представљају одштампан истоветан визуелни приказ података из базе података Геодетског катастарског информационог система Републичког геодетског завода. Трошкови за издавање једног примерка наплаћени су у укупном износу од 540,00 динара са урачунатим ПДВ-ом на основу члана 14. став 3. Јавнобележничке тарифе.” У клаузули о оверавању извода јавни бележник поред броја овере, обавезно назначава место, датум и час када је издат предметни извод. *Службени гласник РС, број 151/2020 11. Клаузула о овери одштампаног примерка електронског документа Члан 82. (1) Клаузула о овери одштампаног примерка електронског документа гласи: „Потврђује се да је овај писмени примерак електронског документа одштампан под надзором поступајућег јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) и да је истоветан са електронским документом који је квалификованим електронским потписом потписао (навести податке о потписнику). Квалификовани електронски сертификат издао је (навести податке о издаваоцу квалификованог електронског сертификата). Провера квалификованог електронског сертификата извршена је (навести дан, месец и годину) у (навести време). Накнада за оверу ____ (навести колико) примерка наплаћена је у укупном износу од _______ динара са урачунатим ПДВом на основу члана ___тарифног броја _____Јавнобележничке тарифе.” (2) Клаузула о овери дигитализованог примерка копираног документа гласи: „Потврђује се да је ова електронска копија исправе дигитализована у присуству јавног бележника (односно јавнобележничког помоћника, јавнобележничког сарадника или јавнобележничког приправника) и да је истоветна са оригиналном исправом. Јавни бележник је дужан да чува изворник, препис или оверену копију исправе коју је дигитализовао. *Службени гласник РС, број 54/2018 12. Посебна правила за оверавање бланко потписа Члан 83. Оверавање бланко потписа није дозвољено. Изузетно, јавни бележник може оверити потпис на исправи чији поједини делови нису попуњени ако подносилац исправе може да пружи оквирне податке о томе како би ти делови требало да буду исписани и ако докаже да постоје важни разлози за оверавање потписа пре него што се исправа у целости попуни. У клаузули о оверавању потписа јавни бележник посебно назначава: 1) који делови исправе нису били попуњени у моменту оверавања потписа; 2) оквирне податке које је пружио подносилац исправе о томе како би ти делови исправе требало да буду попуњени; 3) разлоге због којих је оверен потпис на делимично попуњеној исправи. 13. Чување копија оверених исправа Члан 84. Јавни бележник је дужан да копира сваку исправу коју је оверио и да ту копију чува у својој архиви три године. Изузетно од става 1. овог члана, када јавни бележник издаје извод из листа непокретности, увидом у Геодетски катастарски информациони систем (у даљем тексту: ГКИС), није дужан да чува копију издатог листа непокретности, већ у рубрику 7 (примедба) Уписника о оверама и потврдама уписује датум и време вршења увида у ГКИС. Ако је приликом оверавања исправе јавни бележник утврђивао идентитет подносиоца исправе или његово овлашћење за заступање, односно идентитет сведока, дужан је да копира службене документе и друге исправе које су му дате на увид и да њихове копије повеже с копијом исправе коју је оверио. Јавни бележник је дужан да чува исправе чију садржину је потврдио, односно солемнизоване исправе на начин и у року предвиђеном за јавнобележничке записе и јавнобележничке записнике. *Службени гласник РС, број 59/2022 IVа ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ПОДАТАКА О СТРАНКАМА И ТРАНСАКЦИЈАМА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА *Службени гласник РС, број 48/2018 1. Дужност евиденције података о странкама и трансакцијама који су достављени Управи за спречавање прања новца *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84а Јавни бележник је дужан да води посебну евиденцију података о странкама и трансакцијама који су достављени Управи за спречавање прања новца (у даљем тексту Пословника: Управа) *Службени гласник РС, број 48/2018 2. Начин вођења евиденције *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84б Јавни бележник је дужан да води евиденцију о подацима из члана 84а у електронском облику, на обрасцу који је прописан овим пословником и који чини његов саставни део – Образац: 1. Евиденција из става 1. овог члана води се по хронолошком реду и на начин који омогућава адекватан приступ тим подацима. *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84в Евиденција јавног бележника из члана 84а Пословника садржи следеће податке: 1) Рубрика 1: Редни број уписа; 2) Рубрика 2: Датум уписа; 3) Рубрика 3: Време уписа; 4) Рубрика 4: Име и презиме и датум рођења странке, а ако је странка правно лице назив странке, као и име и презиме његовог заступника; 5) Рубрика 5: Податак да ли је странка домаће или страно физичко или правно лице; 6) Рубрика 6: Врста правног посла; 7) Рубрика 7: Држава и место извршења трансакције која је предмет правног посла; 8) Рубрика 8: Датум обавештавања Управе; 9) Рубрика 9: Начин обавештавања Управе. *Службени гласник РС, број 48/2018 Извештај о раду јавног бележника о предметима о којима је достављено обавештење Управи *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84г Јавни бележник шестомесечно, годишње и трогодишње сачињава извештај о раду јавног бележника о предметима о којима је достављено обавештење Управи. У извештајима се посебно евидентира податак о броју јавнобележничких исправа сачињених у форми јавнобележничког записа и форми солемнизације (број ОПУ предмета), за које постоји основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма о којима је обавештена Управа, као и податак о укупном броју ОПУ предмета. Извештаји о раду из става 1. овог члана сачињава се према посебном обрасцу који је прописан овим пословником и чини његов саставни део – Образац: 2 Јавни бележник је овлашћен да поред извештаја из става 1. овог члана самостално сачињава и друге извештаје који су од значаја за правилну примену Закона о спречавању прања новца и финансирање тероризма. *Службени гласник РС, број 48/2018 3. Достављање извештаја о раду Комори *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84д Извештај из члана 84г, јавни бележник доставља Јавнобележничкој комори Србије у року од 15 дана од дана који означава последњи дан извештајног периода. *Службени гласник РС, број 48/2018 4. Архивирање предметa о којима је достављено обавештење Управи за спречавање прања новца и финансирање тероризма *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84ђ Јавни бележник је дужан да чува све податке, информације и документацију неопходну за откривање и доказивање прања новца и финансирања тероризма за сваки ОПУ предмет за који је достављено обавештење Управи. Архива се може чувати у електронском облику или на други погодан начин у складу са Законом. *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84е Архивираним предметима рукује лице запослено у јавнобележничкој канцеларији одређено посебном одлуком јавног бележника. *Службени гласник РС, број 48/2018 5. Рок чувања архивираних предмета о којима је достављено обавештење Управи *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84ж Јавни бележник је дужан да податке и документацију прибављену у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма у поступку сачињавања или солемнизације исправе у предметима о којима је достављено обавештење Управи чува десет година од дана сачињене или солемнизоване исправе. *Службени гласник РС, број 48/2018 6. Електронска архива јавног бележника *Службени гласник РС, број 48/2018 Члан 84з Електронска архива јавног бележника је део информационог система који омогућава трајност електронског записа и осигурава дуготрајно чување електронске архивске грађе у утврђеним роковима чувања, њено одржавање, мигрирање односно пребацивање на нове носаче у прописаним форматима, у складу са прописима којима се уређује архивска грађа, електронска архива, електронски документ и пословање јавног бележника. Јавни бележник посебном одлуком одређује лице које спроводи технички поступак и рад електронске архиве. Сва питања која се тичу вођења електронске архиве која нису регулисана овим Пословником, биће уређена посебном одлуком Извршног одбора Коморе. *Службени гласник РС, број 48/2018 V. ВОЂЕЊЕ КЊИГА 1. Скраћене ознаке књига које води јавни бележник Члан 85. Службене књиге које води јавни бележник означавају се следећим скраћеницама: – Општи пословни уписник – „ОПУ”; – Уписник о оверама и потврдама – „УОП-I”, „УОП-II”... „УОП-Т”; – Уписник о протестима – „ПУ”; – Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти – „ИТ”; – Депозитна књига – „ДК”; – Уписник радњи које је суд или други надлежни орган поверио јавном бележнику – „УПП”; – Заједнички азбучни именик странака – „АИС”; – Књига евиденције података – „ЕК”. *Службени гласник РС, број 66/2017 2. Општа правила о вођењу књига а) Облик Члан 86. Књиге се сачињавају од пуне, беле хартије А3 формата, осим Заједничког азбучног именика (даље: „АИС”) Корице морају бити круте. Корице и листови књиге прошивају се јемствеником, а оба краја јемственика причвршћују се печатним воском и оверавају печатом Јавнобележничке коморе. Свака страница књиге мора бити обележена редним бројем, а на почетку сваке странице мора бити означена календарска година. На предњој спољашњој страни корице уписује се назив књиге. Члан 87. АИС се води у електронској форми на начин одређен овим пословником у члановима од 109. до 113. Све остале књиге се воде на начин предвиђен чланом 86. овог пословника. б) Овера књиге Члан 88. Књигу оверава председник Јавнобележничке коморе или неко друго лице одређено актом Јавнобележничке коморе. Овера се врши отискивањем печата Јавнобележничке коморе на налепници, којом су повезани крајеви јемственика и стављањем клаузуле о овери књиге. Клаузула о овери књиге отискује се у горњем делу последњег листа. Клаузула о овери књиге садржи име и презиме јавног бележника, службено седиште, ознаку књиге, датум овере и редни број овере књиге, датум када је књига предата јавном бележнику, потпис лица које је извршило оверу и печат Јавнобележничке коморе. О овереним књигама Јавнобележничка комора води евиденцију. Начин вођења евиденције оверених књига уређује се актом Извршног одбора Јавнобележничке коморе. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 89. Трошкове набавке и овере књига сноси јавни бележник. в) Општа правила о вођењу књига Члан 90. Јавни бележник не сме да врши уписе у нову књигу пре него што испуни постојећу. Изузетно од става 1. јавни бележник, ради лакшег обављања службених радњи овере потписа, преписа и рукописа, може истовремено вршити уписе у више, благовремено оверених, Уписника о оверама и потврдама, које је дужан да обележи римским бројевима. Јавни бележник службене радње овере потписа, преписа и рукописа које предузима изван јавнобележничке канцеларије уписује у Уписник о оверама и потврдама који у клаузули о овери књиге носи ознаку УОП-Т. На начин вођења Уписника о оверама и потврдама у који јавни бележник уписује службене радње које предузима изван јавнобележничке канцеларије примењују се одредбе овог пословника. Захтев за оверу нове књиге, осим АИС, јавни бележник мора поднети Јавнобележничкој комори када оцени да ће према редовном току ствари испунити постојећу књигу најдуже за месец дана. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 91. Упис у књигу врши се хронолошки у првом слободном реду, тако да редослед уписа буде подударан са редоследом обављања службених радњи. Приликом уписивања у књигу јавни бележник не сме да прескаче редове, нити да накнадно попуњава прескочене редове. Ако је јавни бележник омашком прескочио ред, тај ред прецртава црвеном оловком, а у рубрици за примедбе ставља ознаку „Грешка”. Упис у књигу врши се црним или плавим мастилом хемијском оловком, пенкалом или наливпером. Неиспуњена рубрика у књизи не сме остати празна већ се попуњава косом цртом која почиње од доњег левог угла и завршава се у горњем десном углу. Члан 92. Погрешан упис не сме се брисати нити уклањати на неки други начин (прилепљивањем, радирањем, бојењем коректором). Погрешан упис прецртава се црвеном оловком тако да прецртани текст остане читљив, а у рубрици за примедбе ставља се ознака: „Погрешан упис”. Упис који се врши иза погрешног уписа добија нови следећи редни број. Укупан број погрешних уписа приликом закључивања књиге одбија се од последњег редног броја. Члан 93. Ако је приликом уношења уписа начинио грешку, јавни бележник је поправља тако што у исту рубрику уноси тачан текст и то констатује у рубрици за примедбе. Погрешан текст се прецртава црвеном оловком тако да прецртани текст остане читљив. Члан 94. Уписи у новој календарској години започињу на новој страници. Први упис у новој календарској години означава се бројем 1 (један). Јавни бележник је дужан да на крају сваке године закључи уписе тако што непосредно испод задњег уписа подвлачи црвену црту и уноси белешку која садржи: време и датум закључења, редни број последњег уписа, број погрешних уписа, потпис и печат јавног бележника. Редни број последњег уписа и број погрешних уписа бележе се цифрама и словима. Члан 95. Када се књига испуни, јавни бележник је закључује тако што на последњој страници ставља белешку која садржи: време и датум када је књига испуњена, редни број последњег уписа (бројевима и словима), број погрешних уписа (бројевима и словима), потпис и печат јавног бележника. Када јавни бележник испуни Уписник о оверама и потврдама обележен одређеним римским бројем, на последњој страници уписника ставља белешку о закључењу, која садржи све елементе из става 1. овог члана, након чега је дужан да уписе настави у благовремено овереном Уписнику, који треба да обележи истим римским бројем као и Уписник који је испунио и закључио. Испуњени Уписник о оверама и потврдама јавни бележник потписује на првој и последњој страни, чиме потврђује да је уписник попуњен у складу са одредбама овог пословника. *Службени гласник РС, број 66/2017 **Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 95а. Јавни бележник чува службене књиге тако што, после испуњавања и закључивања, исте чува у својој јавнобележничкој канцеларији или у другој обезбеђеној просторији, која је ближе уређена одредбама Јавнобележничког пословника. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 95б. На писани захтев надлежног органа Коморе, јавни бележник је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева достави испуњене јавнобележничке књиге ради испитивања да ли су правилно вођене. Јавни бележник тражене књиге предаје председнику Коморе или другом овлашћеном лицу које испитује да ли су књиге правилно вођене. Лице које је овлашћено да испитује да ли су књиге правилно вођене, извештај о томе да ли је одређена књига правилно вођена, као и уоченим неправилностима у вођењу исте, доставља подносиоцу захтева, односно надлежном органу Коморе. *Службени гласник РС, број 66/2017 3. Општи пословни уписник Члан 96. У Општи пословни уписник уписују се све службене радње које предузме јавни бележник (сачињавање јавнобележничких записа, записника и сл.), осим оних за које се воде посебне службене књиге. На свакој страници Општег пословног уписника јавни бележник је дужан да стави свој потпис и печат. Општи пословни уписник садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум и време уписа: – Рубрика 3: име и презиме и датум рођења странке, а ако је странка правно лице назив странке, као и име и презиме његовог заступника; – Рубрика 4: врста службене радње; – Рубрика 5: укупан износ награде за рад са наплаћеним трошковима; – Рубрика 6: напомена о кретању списа; – Рубрика 7: примедба. Ако у службеној радњи коју предузима јавни бележник учествује више лица у прву слободну рубрику се уписује једно лице, а затим у сваку следећу свако наредно лице под истим ОПУ бројем, с тим да се у рубрици редни број 1 (редни број), редни број 2 (датум и време) и редни број 4 (врста службене радње) ставља знак за понављање „-II-” (ако је упис истоветан). У рубрици број 5 (такса), број 6 (напомена о кретању списа) и број 7 (примедба) које остану неиспуњене ставља се коса црта. *Службени гласник РС, број 66/2017 4. Уписник о оверама и потврдама Члан 97. У Уписник о оверама и потврдама уписују се овера потписа, овера рукознака, овера рукописа, овера преписа, овера копије, овера превода, овера одлуке органа управљања правног лица и друге овере које врши јавни бележник, као и потврде које он издаје странци, осим овера и потврда за које је предвиђено да се уписују у посебну књигу. Уписник о оверама и потврдама садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум и време извршене овере, односно издате потврде; – Рубрика 3: подаци о лицу којем је извршена службена радња и његов својеручан потпис, односно рукознак; – Рубрика 4: начин на који је утврђен идентитет лица којем је извршена службена радња; – Рубрика 5: врста службене радње; – Рубрика 6: укупан износ награде за рад са наплаћеним трошковима; – Рубрика 7: примедба; – Рубрика 8: потпис лица које је извршило службену радњу. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 98. Ако је странка физичко лице у рубрику број 3 уписује се име и презиме и датум рођења странке. Странка физичко лице потписује се или ставља отисак прста у рубрици број 3 испод података о њој. Ако је странка правно лице у рубрику број 3 уписује се назив и седиште странке, као и име и презиме његовог заступника, а у рубрику 4 се уписује напомена на који начин је утврђено овлашћење за заступање. Заступник странке правног лица потписује се у рубрици број 3 испод података о правном лицу. Приликом овере потписа пожељно је да се испред података о странци назначи њено својство у исправи поводом које се предузима службена радња (властодавац, продавац, купац, закупац и сл.). *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 98а Уколико се издаје препис исправе по службеној дужности за надлежне државне органе, Уписник о оверама и потврдама садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум и време извршене овере; – Рубрика 3: назив/називи органа коме се исправа издаје; – Рубрика 4: коса црта; – Рубрика 5: уписује се текст „издавање преписа исправе”; – Рубрика 6: уписује се текст „награда није наплаћена, службена овера”; – Рубрика 7: скраћена ознака књиге у којој је исправа заведена и број под којим је заведена исправа; – Рубрика 8: потпис лица које је извршило службену радњу. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 99. Ако је идентитет странке утврђен увидом у службени документ, у рубрику број 4 уписује се напомена да је идентитет утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), потпуни подаци о издаваоцу службеног документа, датум издавања и серијски број службеног документа. Ако је идентитет странке утврђен саслушањем сведока идентитета у рубрику број 4 уписује се напомена о томе, име и презиме сведока, датум рођења сведока и напомена на који начин је утврђен њихов идентитет. У напомени о утврђивању идентитета сведока наводи се да је идентитет утврђен увидом у службени документ одређене врсте (лична карта, путна исправа и сл.), као и потпуни подаци о издаваоцу службеног документа, датум издавања и серијски број службеног документа. Сведок идентитета потписује се у рубрици број 4 испод података о њему. Брисан је ранији став 5. (види члан 13. Измена и допуна - 66/2017-141) *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 100. У рубрици број 5 јавни бележник описује службену радњу коју је предузео. Опис треба да садржи напомену да ли се издаје потврда или се врши овера. Ако се издаје потврда, јавни бележник напомиње какву потврду издаје, а ако се врши овера, напомиње шта оверава (потпис, препис, превод и сл.). Члан 101. У рубрику број 7 јавни бележник уписује да је исправу прочитао странци, односно да је нешто у исправи брисано, прецртавано и сличне чињенице за које је предвиђено да морају да буду посебно истакнуте. Ако је странка уместо потписа ставила отисак прста, у рубрици број 7 уписује се са којег прста је стављен отисак. Када се оверава изјава лица које нема обе руке, које не зна да чита или које је слепо, у рубрику број 7 ставља се напомена: „нема обе руке”, односно „не зна да чита”, односно „слеп”. Члан 102. Ако исто лице донесе више идентичних исправа на оверавање, или ако се оверава потпис више лица, обављање службене радње овере заводи се под једним пословним бројем, а у рубрику 7 – примедба, назначава у колико је примерака оверена исправа. Назнака о броју примерака и броју странака констатује се и у клаузули о овери. Ако се оверава потпис више лица у прву слободну рубрику се уписује једно лице, а затим у сваку следећу свако наредно лице под истим УОП бројем, с тим да се у рубрици редни број 1 (редни број), редни број 2 (датум и време), редни број 5 (врста службене радње) и редни број 6 (такса) ставља знак за понављање „-II-” (ако је упис истоветан). У рубрици број 7 (примедба) која остане неиспуњена ставља се коса црта. *Службени гласник РС, број 66/2017 5. Уписник о протестима Члан 103. Уписник о протестима води се у складу с прописима којима се уређује облик и начин вођења регистра у којем се заводе протести менице. 6. Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти Члан 104. У Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти уписује се да је неко лице сачинило или опозвало тестамент, да је тестамент примљен на чување или враћен, да је тестамент предат ради проглашења, да су сведоци предали писмене изјаве о састављању усменог тестамента, односно да су сведоци усмено на записник дали изјаве о састављању усменог тестамента. Правила која у погледу вођења Именика лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти важе за тестамент на одговарајући начин се примењују и на друга располагања за случај смрти. Члан 105. Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти састоји се из 34 одсека, од којих је сваки намењен једном слову азбуке, односно одговарајућем латиничном слову X, Y, W и Q. Уз десну ивицу сваке странице Именика видљиво је назначено велико слово азбуке, односно одговарајуће латинично слово X, Y, W и Q. Слова се означавају степенастим редоследом степенастим редоследом тако да се слово „А” налази на горњој, а слово „Q” на доњој десној ивици. Странице Именика обележавају се редним бројем за сваки одсек посебно. На облик, вођење, оверавање и закључење уписа у Именику лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти примењују се посебна правила о вођењу Заједничког азбучног именика странака. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 106. Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум уписа; – Рубрика 3: име, презиме, датум рођења и адреса завештаоца; – Рубрика 4: име, презиме, датум рођења и адреса лица коме је тестамент враћен са чувања, односно које је предало тестамент ради проглашења; – Рубрика 5: кратак опис предузете службене радње; – Рубрика 6: напомена о кретању списа; – Рубрика 7: примедба. Упис у одговарајући одсек овог именика увек се врши према почетном слову завештаочевог презимена. У рубрику број 6 уписују се следећи подаци о службеној књизи у којој је службена радња заведена: скраћеница службене књиге, година завођења службене радње и број рубрике у којој је службена радња заведена (на пример: ОПУ: 2012/27). 7. Депозитна књига Члан 107. У депозитну књигу уписују се подаци о предметима који су јавном бележнику предати на чување. Депозитна књига садржи: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум уписа; – Рубрика 3: име, презиме, датум рођења и адреса пребивалишта депонента и начин на који је утврђен његов идентитет; – Рубрика 4: опис депонованог предмета; – Рубрика 5: вредност депонованог предмета; – Рубрика 6: време за које се предмет оставља на чување или напомена да се депозит може подићи по виђењу; – Рубрика 7: разлог због којег се предмет депонује; – Рубрика 8: тачан опис радње коју треба обавити; – Рубрика 9: подаци о лицу у чију корист се предмет депонује, ако то лице није депонент; – Рубрика 10: примедба. Ако се депонује предмет испуњења обавезе, у рубрику број 8 уписује се обавеза коју треба испунити уз навођење места и времена испуњења обавезе. У рубрику 10 уписује се ОПУ број записника о преузимању новца, хартија од вредности и исправа, а приликом издавања депоноване ствари уписује се ОПУ број под којим је издат предмет депозита. Потврда о депоновању издаје се под истим ОПУ бројем под којим је сачињен записник о преузимању новца, хартија од вредности и исправа у депозит. 8. Уписник радњи које је суд или други надлежни орган поверио јавном бележнику Члан 108. Уписник радњи које је суд или други надлежни орган поверио јавном бележнику садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум уписа; – Рубрика 3: подаци о суду, односно другом надлежном органу који је поверио радњу; – Рубрика 4: кратак опис поверене радње; – Рубрика 5: подаци о странкама у поступку чије спровођење је поверено јавном бележнику; – Рубрика 6: ознака и датум отпослања акта о обављеној повереној радњи; – Рубрика 7: напомена о кретању списа; – Рубрика 8: примедба. Упис се врши онда када јавни бележник прими акт о поверавању спровођења одређене радње. До окончања поверене радње, у рубрици број 6 јавни бележник графитном оловком уписује напомену: „у раду”. 9. Заједнички азбучни именик странака – АИС Члан 109. У АИС уписују се све странке које су уписане у службене књиге које води јавни бележник, изузев лица која су уписана у Именик лица која су пред јавним бележником саставила или му предала исправу о располагању за случај смрти. АИС се води у писменом или у електронском облику под условом да су испуњени услови за вођење АИС у електронском облику. Испуњеност услова за вођење и оверавање од стране Коморе АИС-а у електронском облику, као и начин чувања АИС-а у електронском облику, одређује се посебном одлуком Извршног одбора Коморе. АИС садржи следеће рубрике: – Редни број, – Подаци о странци (презиме и име физичког лица, односно назив правног лица), – Ознака службене књиге у коју је странка уписана са датумом уписа. Уколико је странка већ уписана у АИС у рубрику број 3 наводе се подаци о службеној књизи у којој је заведена службена радња и датум обављања службене радње док се не испуни рубрика 3, а након тога странка се уписује под следећим бројем. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 110. АИС се састоји из 34 одсека, од којих је сваки намењен једном слову азбуке, односно одговарајућем латиничном слову X, Y, W и Q. На свакој страници АИС-а видљиво је назначено велико слово азбуке, односно одговарајуће латинично слово X, Y, W и Q. Уколико се АИС води у писменом облику, слова се означавају степенастим редоследом тако да се слово „А” налази на горњој, а слово „Q” на доњој десној ивици. Странице именика обележавају се редним бројем за сваки одсек посебно. Члан 111. Упис у Заједнички азбучни именик врши се у првој слободној рубрици одговарајућег одсека. Ако је странка физичко лице, упис у одговарајући одсек Заједничког азбучног именика врши се према почетном слову презимена странке. Ако је странка правно лице, упис у одговарајући одсек Заједничког азбучног именика врши се према почетном слову назива странке. Ако је поводом једне службене радње у службене књиге уписано више странака, свака од њих се уписује у Заједнички азбучни именик у одсеку који одговара почетном слову њеног презимена, односно њеног назива. Ако је странка већ уписана у Заједнички азбучни именик, у текућој години у рубрици број 3 се наводе службене књиге у којој је странка уписана и број под којим је радња заведена са датумом уписа. Члан 112. Јавни бележник је дужан да на крају сваке године закључи уписе тако што за сваки одсек, непосредно испод задњег уписа, подвлачи црвену црту и уноси белешку која садржи време и датум закључења, редни број последњег уписа, број погрешних уписа, потпис и печат јавног бележника или електронски потпис уколико се АИС води у електронском облику. Редни број последњег уписа и број погрешних уписа бележе се цифрама и словима. Члан 113. Уколико се АИС води у писменом облику Јавни бележник не сме да врши уписе у нови Заједнички азбучни именик пре него што испуни постојећи. Уколико се АИС води у писменом облику сматра се испуњеним када се испуни било који одсек у именику. Белешка коју јавни бележник ставља на задњу страну када се испуни Заједнички азбучни именик мора да садржи и напомену о одсеку који је испуњен. 10. Књига евиденције података Члан 114. У Књигу евиденције података уписују се исправе из јавнобележничких списа које је јавни бележник трајно или привремено доставио суду, Јавнобележничкој комори или другом надлежном органу. Књига евиденције података садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број уписа; – Рубрика 2: датум уписа; – Рубрика 3: подаци о суду, односно другом надлежном органу коме је достављена исправа; – Рубрика 4: опис акта којим је тражено да се достави исправа; – Рубрика 5: датум пријема акта; – Рубрика 6: опис достављене исправе с позивом на број јавнобележничког списа; – Рубрика 7: датум достављања тражене исправе; – Рубрика 8: датум враћања тражене исправе; – Рубрика 9: примедба. Упис у Књигу евиденције података врши се када јавни бележник достави исправу суду, односно другом надлежном органу. Ако се исправа доставља трајно (на пример, тестамент), у рубрику број 8 уписује се напомена „неповратно”. Ако се исправа доставља на одређено време, у рубрику број 8 јавни бележник графитном оловком уписује датум када би исправа требало да буде враћена. Када му буде враћена исправа, јавни бележник хемијском оловком, пенкалом или наливпером уписује у рубрику број 8 датум када му је исправа враћена. 11. Упис службене радње предузете изван канцеларије Члан 115. Брисан је (види члан 16. Измена и допуна - 66/2017-141) XI. ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ СПИС 1. Оснивање јавнобележничког списа Члан 116. Јавнобележнички спис чине: изворник, примерак солемнизоване исправе, односно препис јавнобележничке исправе, изворници или преписи исправа које се по закону и овом Пословнику морају приложити јавнобележничком спису, као и све пратеће исправе које је јавни бележник сачинио или примио приликом обављања службене радње. Члан 117. Јавнобележнички спис се чува у омоту списа. Омот списа мора бити направљен од картона. На првој спољашњој страни омота списа, у горњем левом углу великим словима се исписује: „ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК”, а испод тога име и презиме јавног бележника и адреса његове канцеларије. На првој спољашњој страни омота списа, у горњем десном углу исписује се број јавнобележничког списа. На средини прве спољашње стране великим словима се исписује „ОМОТ СПИСА”, а испод тога подаци о предмету и странкама. На првој унутрашњој страници омота списа налази се попис исправа, који садржи следеће рубрике: – Рубрика 1: редни број исправе; – Рубрика 2: датум састављања, односно пријема исправе; – Рубрика 3: кратак опис састављене, односно примљене исправе; – Рубрика 4: број страница од којих се састоји исправа коју је јавни бележник сачинио, односно примио; – Рубрика 5: напомена. Члан 118. Јавнобележнички спис има ознаку (број), која се састоји од: скраћенице службене књиге у коју се уписује јавнобележничка исправа поводом које се формира јавнобележнички спис, две тачке, редног броја уписа у службену књигу, водоравне цртице и године уписа у службену књигу (на пример: ОПУ: 13–2014). Члан 119. Јавнобележнички спис оснива се тако што се јавнобележничка исправа ставља у омот списа, који се потом попуњава. Подаци о исправи поводом које се оснива јавнобележнички спис уписују се у први ред пописа исправа који се налази на првој унутрашњој страни омота списа, у ком реду се наводе подаци о датуму састављања или потврђивања исправе, опис исправе, укупан број страница исправе (ако је солемнизована исправа наводи се укупан број страница који представља збир страница приватне исправе и број страница солемнизационе исправе), док се у напомени наводи број пратећих исправа које се прилажу као Прилог исправи приликом предузимања службене радње и који се са јемствеником повезују. Остале (пратеће) исправе које је јавни бележник саставио или примио након предузимања службене радње даље се уписују у Попис исправа у омоту списа према редоследу којим су састављене, односно примљене. На свакој пратећој исправи које је јавни бележник саставио или примио након предузимања службене радње у горњем десном углу прве странице црвеном оловком уписује се напомена „ПРИЛОГ”, а непосредно испод тога број јавнобележничког списа, иза кога следи коса црта и број под којим је та исправа уписана у Попис исправа у омоту списа (на пример: ОПУ: 13–2014/2). Члан 120. Ако у Попису исправа нема места да се унесу сви прилози уз јавнобележнички спис, јавнобележничком спису се прилаже образац Наставка за попис писмена. Образац Наставка за попис писмена има исте рубрике као и Попис писмена. Образац Наставка за попис писмена уписује се у последњи ред пописа писмена. 2. Чување списа Члан 121. Исправа поводом које се оснива спис, прилози исправе, пратеће исправе које је јавни бележник саставио или примио након предузимања службене радње, здружују се омоту списа и чувају у архиви јавног бележника на начин предвиђен одредбама овог пословника и одредбама посебног Правилника о начину евидентирања, чувања, класификације и архивирања регистратoрског материјала у јавнобележничкој канцеларији. Исправе које се односе на пословање јавнобележничке канцеларије (нпр. рачуноводствена документација, радноправна документација и сл.) и које не представљају исправе сачињене или постојеће на основу Закона о јавном бележништву не представљају архиву и списе јавног бележника у смислу одредаба овог пословника и могу се чувати и у посебним ормарима у радним просторијама јавнобележничке канцеларије или, у складу са постојећим прописима, код књиговодствене агенције, односно за те послове ангажованог лица, све у складу са одредбама посебног Правилника о начину евидентирања, чувања, класификације и архивирања регистратурског материјала у јавнобележничкој канцеларији. Јавнобележничке исправе за које не постоји обавеза предаје надлежном органу у складу са прописима о архивској грађи или чувања трајно у електронском облику, а за које је престала обавеза чувања и у односу на исте је одобрено излучивање од стране надлежног органа јавни бележник уништава поступајући по одредбама посебног Правилника о начину евидентирања, чувања, класификације и архивирања регистратурског материјала у јавнобележничкој канцеларији. *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 121а Јавни бележник архиву и јавнобележничке књиге чува у јавнобележничкој канцеларији, као и у другој обезбеђеној просторији, која се налази изван просторија јавнобележничке канцеларије, на подручју основног суда за које је именован, и која испуњава све услове које треба да испуњава и јавнобележничка канцеларија, а који су прописани актом министра надлежног за правосуђе. Просторија из става 1. овог члана мора бити заштићена од провале и приступа од стране неовлашћених лица, мора обезбеђивати заштиту од влаге и оштећења и испуњавати услове предвиђене прописима којима се уређује противпожарна заштита. Приступ просторији из става 1. овог члана има искључиво јавни бележник који своју јавнобележничку архиву и књиге чува у истој и одговоран је за њену садржину и безбедност. Поред јавног бележника приступ може имати и лице запослено у његовој јавнобележничкој канцеларији које је јавни бележник за то овластио. За штету коју проузрокује овлашћено лице одговара јавни бележник. Јавни бележник је дужан да министарству надлежном за послове правосуђа и Комори омогући несметан приступ и другој обезбеђеној просторији из става 1. овог члана, као и архиви и књигама које у тој просторији чува, ради вршења надзора. Чување јавнобележничке архиве и јавнобележничких књига врши се на такав начин да се обезбеди дужност чувања јавнобележничке тајне. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 121б Министарство проверава да ли просторија из члана 121а, која је намењена за чување јавнобележничке архиве и јавнобележничких књига, и која се налази изван просторија јавнобележничке канцеларије, испуњава услове у складу са актом министра надлежног за правосуђе. Јавни бележник не може чувати своју јавнобележничку архиву и јавнобележничке књиге у другој обезбеђеној просторији из члана 121а. пре него што министарство надлежно за послове правосуђа не утврди испуњеност услова за то. Јавни бележник је дужан да обавести Министарство и Комору о намери да чува архиву и књиге у посебној просторији ван јавнобележничке канцеларије најмање месец дана пре почетка коришћења, о правном основу коришћења те просторије и тачној адреси на којој ће архиву и књиге чувати. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 121в Јавни бележник не може поверити на чување своју архиву и књиге другом лицу, не може чувати архиву и књиге у просторијама лица које се у оквиру своје делатности бави чувањем архиве, нити може са таквим лицем закључити уговор о закупу просторија ради чувања архиве и књига. Јавни бележник је дужан да на безбедан начин пренесе своју архиву и књиге које чува у посебној просторији ван јавнобележничке канцеларије и дужан је да се стара да обавеза чувања јавнобележничке тајне не буде повређена за време преношења архиве. *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 121г Сматра се да је јавни бележник извршио своју обавезу чувања изворног документа у папирној форми након дигитализације и потврде истоветности са оригиналом у папирној форми, у складу са ставом 1. тач. 3) и 4) члана 27. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, ако изворни документ чува само у једном предмету у својој службеној евиденцији, без обзира колико пута изврши дигитализацију и потврду истоветности за потребе доставе катастру непокретности. У случају из става 1. овог члана, након извршене службене радње, потврде истоветности са изворним документом у папирној форми, јавни бележник је дужан да у одговарајући уписник у рубрику „Примедба” наведе број и датум предмета у којем се налазе исправе (у оригиналу или овереној фотокопији), које је дигитализовао и потврдио истоветност са истим. *Службени гласник РС, број 54/2018 Члан 122. Ако уговорници склапају уговор разменом јавнобележничких записа (понудилац сачини понуду код једног јавног бележника, а понуђени изјаву о прихватању понуде дâ пред другим јавним бележником), оба изворника се чувају код јавног бележника који је сачинио понуду, а јавни бележник који је сачинио прихват понуде задржава код себе њихове преписе. Ако се уговором који је склопљен разменом јавнобележничких записа отуђује или оптерећује непокретност, изворници јавнобележничких записа о понуди и прихватању понуде чувају се код јавног бележника на чијем службеном подручју се та непокретност налази. 3. Обнављање списа Члан 123. Ако се јавнобележнички спис у целости или делимично изгуби, уништи или оштети тако да се више не може употребљавати, јавни бележник је дужан да о томе обавести Јавнобележничку комору и све странке које су учествовале у поступку састављања исправе. Јавни бележник је дужан да предузме све радње како би прибавио отправке или преписе изгубљених или оштећених исправа. О обнављању јавнобележничког списа јавни бележник сачињава записник. Записник треба да садржи податке о изгубљеним, односно уништеним исправама, као и податке о доказима које је јавни бележник прибавио и на основу којих је реконструисао изгубљене, односно уништене исправе. Са записником треба да се сагласе: јавни бележник, све странке, односно њихови правни следбеници и овлашћени представник Јавнобележничке коморе. Ако се неко од заинтересованих лица не сагласи са записником, јавни бележник је дужан да покрене ванпарнични поступак за обнављање списа. Трошкове обнављања списа сноси јавни бележник. 4. Кретање списа Члан 124. Ако јавни бележник доставља поједину исправу из јавнобележничког списа суду, Јавнобележничкој комори или другом надлежном органу, он уместо те исправе у јавнобележнички спис прилаже препис исправе, акт којим је тражено да се она достави и записник о предаји исправе. У рубрику број 5 Пописа исправа јавни бележник графитном оловком уписује да је исправа издата и број из Књиге евиденције података. XII. СПРОВОЂЕЊЕ И ПРИМЕНА ПОСЛОВНИКА *Службени гласник РС, број 66/2017 Члан 125. Јавни бележник је дужан да се у свом раду придржава правила овог пословника. О спровођењу овог пословника стара се Јавнобележничка комора. Непоштовање овог пословника има за последицу дисциплинску одговорност јавног бележника, ако је то предвиђено законом или Статутом Јавнобележничке коморе. Ако је јавни бележник приликом сачињавања јавнобележничког записа поступао у складу са законским правилима, повреда правила из овог пословника неће имати за последицу ништавост правног посла, нити ће сачињеној исправи одузети својство јавне исправе. Члан 126. Ради лакше примене овог пословника Извршни одбор Јавнобележничке коморе прописује обрасце и моделе за поједине јавнобележничке радње, службене књиге и штамбиље јавног бележника. Члан 126a Поступак испитивања правилног вођења књига, које су до дана ступања на снагу измена и допуна Јавнобележничког пословника примљене у Комору, спровешће се у складу са одредбом члана 95б овог пословника. *Службени гласник РС, број 66/2017 XIII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 127. По добијању сагласности министарства надлежног за послове правосуђа овај пословник се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Даном ступања на снагу овог пословника престаје да важи Јавнобележнички пословник („Службени гласник РС”, број 88/14). ЗАКОН о бесплатној правној помоћи "Службени гласник РС", број 87 од 13. новембра 2018. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Oвим законом уређује се бесплатна правна помоћ за грађане као њене кориснике и начини њеног остваривања и пружања. Овај закон примењује се на кориснике бесплатне правне помоћи који право на бесплатну правну помоћ нису остварили према другим законима. Циљ закона Члан 2. Циљ овог закона је да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди. Појам бесплатне правне помоћи Члан 3. Бесплатна правна помоћ је правна помоћ коју корисник остварује без накнаде сагласно одредбама овог закона. Бесплатна правна помоћ остварује се путем бесплатне правне помоћи у ужем смислу, бесплатне правне подршке и бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима. Бесплатна правна помоћ у ужем смислу означава се у даљем тексту овог закона само као „бесплатна правна помоћ”. Услови за пружање бесплатне правне помоћи Члан 4. Бесплатна правна помоћ може да се пружи држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору, ако: 1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ сагласно закону којим се уређује социјална заштита или корисник права на дечији додатак сагласно закону којим се уређује финансијска подршка породици са децом, као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима; 2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак. Чланом породице, односно заједничког домаћинства лица из става 1. овог члана не сматра се лице против којег тражилац бесплатне правне помоћи покреће поступак заштите од насиља у породици или други поступак заштите. Приходи и имовина лица против којег се покреће поступак заштите не утичу на право тражиоца да оствари право на бесплатну правну помоћ, ако он испуњава услове прописане ставом 1. овог члана. Држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору бесплатна правна помоћ може да се пружи и ако је реч о: 1) детету о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти; 2) лицу према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења; 3) лицу према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности; 4) лицу које остварује правну заштиту од насиља у породици; 5) лицу које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима; 6) лицу које тражи азил у Републици Србији; 7) избеглици, лицу под супсидијарном заштитом или интерно расељеном лицу; 8) особи са инвалидитетом; 9) детету које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите; 10) деци и младима којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота; 11) одраслим и старим лицима која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите; 12) лицу које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак; 13) лицу које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање. Појам органа јавне власти Члан 5. Орган јавне власти јесте државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и организација којој су поверена јавна овлашћења. Облици бесплатне правне помоћи Члан 6. Бесплатна правна помоћ састоји се од пружања правних савета, састављања поднесака, заступања и одбране. Пружање правног савета је детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора, а које се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону. Састављање поднеска је израда писмена којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства). Заступање је свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоћи у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора. Одбрана је заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у прeдистрaжном, истрaжном и кривичном поступку, који се води збoг сумње да је извршено кривичнo дeло зa кoje ниje прeдвиђeнa oбaвeзнa oдбрaнa и заступање у прeкршajнoм пoступку који се води због сумње да је извршен прeкршaj зa кojи je прeдвиђeнa кaзнa зaтвoрa. Случајеви када није дозвољена бесплатна правна помоћ Члан 7. Пружање бесплатне правне помоћи, иако лице испуњава услове за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4), није дозвољено у: 1) привредним споровима; 2) поступку регистрације правних лица; 3) поступку накнаде штете за повреду части и угледа; 4) поступку пред прекршајним судом, ако за прекршај није запрећена казна затвора; 5) поступку у коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка; 6) поступку у коме је очигледно да тражилац бесплатне правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очекивања не заснивају на чињеницaма и доказима које је предочио или су она супротна позитивним прописима, јавном поретку и добрим обичајима; 7) случају да постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право. Пружалац, тражилац и корисник бесплатне правне помоћи Члан 8. Пружалац бесплатне правне помоћи је лице које је овим законом овлашћено да пружа бесплатну правну помоћ и које је према овом закону уписано у регистар (члан 16. ст. 1. и 3 – у даљем тексту: пружалац). Тражилац бесплатне правне помоћи је лице које подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: тражилац). Корисник бесплатне правне помоћи је лице које је остварило право на бесплатну правну помоћ и коме се она пружа (у даљем тексту: корисник). Пружаоци Члан 9. Бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе. Удружења могу пружати бесплатну правну помоћ само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Бесплатну правну помоћ у име удружења пружају адвокати. Бесплатну правну помоћ у служби правне помоћи у јединици локалне самоуправе или у име удружења могу пружати дипломирани правници, само у оквиру овлашћења која су дипломираним правницима одређена законом којим се уређује одговарајући поступак. Пружаоци бесплатне правне помоћи, а удружења у оквиру циљева због којих су основана, могу да пружају опште правне информације и попуњавају формуларе, као облике бесплатне правне подршке. Јединица локалне самоуправе може организовати заједничку службу бесплатне правне помоћи са другим пружаоцем, у оквиру овлашћења која су тим пружаоцима поверена овим законом, али не може на њега пренети пружање бесплатне правне помоћи у потпуности. Основна начела пружања бесплатне правне помоћи Члан 10. Бесплатна правна помоћ заснива се на: 1) једнакој доступности права на бесплатну правну помоћ, без дискриминације пружаоца, тражиоца и корисника, и омогућавању приступа објектима у којима се пружа бесплатна правна помоћ; 2) очувању интегритета поступка у оквиру којег се пружа бесплатна правна помоћ; 3) савесном, професионалном и независном поступању пружаоца и поштовању достојанства пружаоца, тражиоца и корисника; 4) усмерености на стварне потребе корисника и праћење његових потреба; 5) подстицању развоја општег правног информисања и саветовања о коришћењу права на бесплатну правну помоћ; 6) подстицању на мирно решавање спорова; 7) делотворности, економичности и одрживости пружања бесплатне правне помоћи; 8) коришћењу и побољшању постојећих професионалних потенцијала за пружање бесплатне правне помоћи; 9) подстицању сарадње између пружалаца; 10) заштити података о личности; 11) јавности рада (управљања, руковођења, одлучивања) на пружању бесплатне правне помоћи; 12) контроли и побољшању квалитета пружања бесплатне правне помоћи и праћењу начина и исхода пружене бесплатне правне помоћи. Облици бесплатне правне подршке Члан 11. Бесплатна правна подршка састоји се од пружања опште правне информације, попуњавања формулара, састављања јавнобележничке исправе и посредовања у решавању спорова. Општа правна информација јесте информација о уређењу неке правне области, правном положају корисника у конкретној правној ствари, субјекту и начину одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону, пред судом или другим државним органом односно органом јавне власти, о правилима и о висини трошкова поступка који се не односе на поступак пред судом у конкретној правној ствари, могућности мирног решења спора, начину извршења одлуке, о разлозима и условима за покретање управног поступка и поступка који се покреће уставном жалбом и о условима и поступку остваривања права на бесплатну правну подршку. Попуњавање формулара је помоћ у уношењу података о кориснику, које попуњава пружалац, а потписује корисник. Посредовање у решавању спорова је свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник. Сaстaвљaњe jaвнoбeлeжничкe испрaвe је сaстaвљaњe јавнобележничких записа и јавнобележничких записника. Пружаоци бесплатне правне подршке Члан 12. Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници и правни факултети. Јавни бележници састављају јавнобележничке исправе у оквиру овлашћења одређених законом којим се уређује јавно бележништво. Пoсрeдници пoсрeдују у рeшaвaњу спoрoвa у оквиру овлашћења одређених законом. Правни факултети пружају опште правне информације и попуњавају формуларе. Пружаоци бесплатне правне подршке не смеју да пружају бесплатну правну помоћ. Доступност бесплатне правне помоћи и подршке Члан 13. Општа правна информација, попуњавање формулара, као и бесплатна правна помоћ коју сагласно овом закону пружају удружења (члан 9. став 2), могу се пружати и лицима која не испуњавају услове одређене овим законом (члан 4). Бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спорова пружају се само лицима која испуњавају услове одређене овим законом (члан 4). Одобравање Члан 14. Бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, изузев правног савета, као и састaвљaње jaвнoбeлeжничких испрaва и посредовање у решавању спорова пружају се само тражиоцима којима се то одобри (члан 33). Примена одредаба овог закона о бесплатној правној помоћи на бесплатну правну подршку Члан 15. Одредбе овог закона о условима за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4), о појму органа јавне власти (члан 5), случајевима када није дозвољена бесплатна правна помоћ (члан 7), о пружаоцу и кориснику бесплатне правне помоћи (члан 8. ст. 1. и 3), о основним начелима пружања бесплатне правне помоћи (члан 10), о савесном и професионалном поступању (члан 20), одсуству обавезе пружања бесплатне правне помоћи, изузев ако је бесплатна правна помоћ одобрена противно овом закону (чл. 21. став 1. тач. 1–3. и члан 21. став 2), о заштити података (члан 23), о организацији рада (члан 24), о садржини притужбе (члан 37), о надзору над спровођењем овог закона (члан 53) и о контроли квалитета пружања бесплатне правне помоћи (члан 54), примењују се и на пружање бесплатне правне подршке. Одредбе овог закона о тражиоцу бесплатне правне помоћи (члан 8. став 2), о одбијању пружања бесплатне правне помоћи ако је бесплатна правна помоћ одобрена противно овом закону (члан 21. став 1. тачка 4) и о поступку за остваривање права на бесплатну правну помоћ (чл. 27–38), о бесплатној правној помоћи у прекограничном спору (чл. 44–52), примењују се и на састaвљaње jaвнoбeлeжничкe испрaвe и посредовање у решавању спорова. II. РЕГИСТАР ПРУЖАЛАЦА Члан 16. Пружаоци се уписују у Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: Регистар), у оквиру кога се води посебна евиденција пружалаца бесплатне правне помоћи и евиденција пружалаца бесплатне правне подршке. Регистар води министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство), као јединствену јавну електронску базу података. Адвокати који пружају бесплатну правну помоћ уписују се на листу адвоката коју сачињава и министарству доставља Адвокатска комора Србије и саставни је део регистра. Начин уписа у Регистар и вођење Регистра ближе прописује министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар). Предмет регистровања Члан 17. У Регистар се уписују подаци о: 1) адвокату и јавном бележнику – лично име, адреса канцеларије, број телефона и адреса електронске поште ако постоји; 2) посреднику и удружењу – подаци који се уписују у Регистар посредника и Регистар удружења, а о лицу које пружа бесплатну правну помоћ у удружењу – лично име, број телефона и адреса електронске поште ако постоји; 3) лицу које пружа бесплатну правну помоћ у служби за правну помоћ јединице локалне самоуправе – лично име, број телефона, адреса електронске поште ако постоји и назив јединице локалне самоуправе; 4) лицу које пружа бесплатну правну подршку на правном факултету и о одговорном лицу правног факултета – лично име, број телефона и адреса електронске поште ако постоји, као и назив правног факултета; 5) облику бесплатне правне помоћи (члан 6) и облику бесплатне правне подршке (члан 11) коју је пружалац овлашћен да пружа; 6) посебној стручној квалификацији пружаоца или лица које пружа бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку код пружаоца. На захтев пружаоца, у Регистар се уписују и подаци о посебностима пружања општих правних информација (телефоном, електронском поштом и сл.). Ако је јединица локалне самоуправе организовала заједничку службу бесплатне правне помоћи са другим пружаоцем, подаци о заједничкој служби уписују се уз податке о сваком пружаоцу. Промена података Члан 18. Промена података који су уписани у Регистар пријављује се министарству у року од 15 дана од дана настанка промене. Брисање из Регистра Члан 19. Министарство брише пружаоца из Регистра, ако је: 1) захтевао брисање из Регистра; 2) пружалац који је физичко лице преминуо или је избрисан из именика адвоката, именика јавних бележника или Регистра посредника; 3) пружалац који је правно лице престао да постоји; 4) против пружаоца донето решење о брисању из Регистра због незаконитог спровођења овог закона или решење којим је утврђено несавесно или непрофесионално пружање бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке. Решење о брисању из Регистра је коначно у управном поступку. После брисања пружаоца из Регистра, кориснику се одређује други пружалац сагласно овом закону, без новог захтева за одобравање бесплатне правне помоћи од адвоката или за састaвљaње jaвнoбeлeжничкe испрaвe или посредовање у решавању спорова. III. ОБАВЕЗЕ ПРУЖАЛАЦА Савесно и професионално поступање Члан 20. Пружалац је дужан да бесплатну правну помоћ пружа самостално, савесно и професионално и сагласно основаним интересима корисника. Пружалац је дужан да благовремено и делотворно пружа бесплатну правну помоћ. Пружалац не сме да тражи, нити да од корисника прими накнаду за пружање бесплатне правне помоћи. Одсуство обавезе пружања бесплатне правне помоћи Члан 21. Пружалац није дужан да пружи бесплатну правну помоћ кориснику: 1) који условљава пружање бесплатне правне помоћи крајњим исходом или успехом у поступку; 2) који се према пружаоцу не понаша у границама закона; 3) ако постоји сукоб интереса између корисника и пружаоца или лица које ради на пружању бесплатне правне помоћи код пружаоца, сагласно закону којим се уређује спречавање сукоба интереса; 4) ако је бесплатна правна помоћ одобрена супротно овом закону. Пружалац који одбије пружање бесплатне правне помоћи о томе одмах обавештава корисника и орган који одобрава правну помоћ (члан 27). Евиденција и редовни извештај Члан 22. Пружалац води евиденцију о пруженој бесплатној правној помоћи, односно бесплатној правној подршци, која садржи лично име сваког корисника коме је пружио бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку и облик пружене бесплатне правне помоћи (члан 6), односно бесплатне правне подршке (члан 11). Пружалац о томе подноси министарству редован годишњи извештај до 31. јануара текуће године за претходну годину. Начин вођења евиденције прописује министар. Заштита података Члан 23. Пружалац чува као поверљиве податке до којих је дошао пружањем бесплатне правне помоћи, посебно о кориснику, предмету и поступку. Сматра се да пружалац несавесно и непрофесионално поступа ако користи поверљиве податке на сопствену или туђу корист или на штету корисника. Подаци о кориснику штите се сагласно закону којим се уређује заштита података о личности. Организација рада Члан 24. Пружалац самостално организује рад на пружању бесплатне правне помоћи. Пружалац омогућава корисницима приступ информацијама о организацији рада на пружању бесплатне правне помоћи. Није дозвољено ширење информација у облику огласних порука о томе како је организован рад на пружању бесплатне правне помоћи. Усвајање кодекса професионалне етике Члан 25. Пружаоци бесплатне правне помоћи, изузев адвоката, и пружаоци бесплатне правне подршке дужни су да усвоје кодекс професионалне етике о пружању бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке. Посебне обавезе државних органа, органа јавне власти и јединице локалне самоуправе Члан 26. Државни органи и други органи јавне власти који одлучују о правима, обавезама или интересима заснованим на закону, дужни су да организују службу бесплатне правне подршке, која пружа опште правне информације у оквиру њихове надлежности. Подаци о лицима који пружају опште правне информације у државним органима и другим органима јавне власти не уписују се у Регистар (члан 16), а пружање општих правних информација (став 1. овог члана) финансира се из буџета предвиђеног за њихову редовну делатност. Јединица локалне самоуправе дужна је да образује службу правне помоћи која пружа бесплатну правну помоћ. IV. ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА БЕСПЛАТНУ ПРАВНУ ПОМОЋ Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи Члан 27. Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе или градске управе или управе града Београда (у даљем тексту: орган управе), надлежном према месту пребивалишта или боравишта подносиоца захтева или месту пружања бесплатне правне помоћи. Захтев се подноси писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са законом. Захтев се може поднети и преко законског заступника, пуномоћника или лица које подносилац захтева одреди, с тим што се уз захтев прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје. На захтев за одобравање бесплатне правне помоћи не плаћа се такса. На поступање органа у поступку остваривања права на бесплатну правну помоћ примењује се закон којим се уређује општи управни поступак ако овим законом није другачије прописано. Садржина захтева Члан 28. Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи садржи: 1) лично име, пребивалиште или боравиште подносиоца захтева и број телефона ако постоји; 2) опис проблема због кога се тражи бесплатна правна помоћ и документа о описаном проблему, ако подносилац захтева њима располаже. Подносилац захтева уз захтев може поднети исправу, правноснажну одлуку државног органа или други документ којим се доказује да тражилац бесплатне правне помоћи испуњава услове за остваривање права на бесплатну правну помоћ. Захтев се подноси на обрасцу чији изглед и ближу садржину прописује министар. Дозвола за одлучивање о захтевима Члан 29. О захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи може да одлучује само лице у органу управе које има дозволу за то, и чији рад надзире министарство. Дозвола се издаје дипломираном правнику који има преко три године радног искуства на пословима правне струке и потврду о успешно завршеној обуци за примену овог закона. Дозволу издаје министар, на три године. Организацију и начин спровођења обуке за примену овог закона прописује министар. Одузимање дозволе Члан 30. Министар одузима дозволу, ако лице у органу управе: 1) не решава о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи у року одређеном овим законом; 2) неоправдано ускраћује тражиоцима право на бесплатну правну помоћ; 3) одобрава бесплатну правну помоћ упркос томе што тражилац злоупотребљава право на бесплатну правну помоћ или неко друго право. Решење о одузимању дозволе је коначно у управном поступку. Утврђивање чињеница Члан 31. Орган управе утврђује да ли подносилац захтева испуњава услове за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4), увидом у евиденције којима сам располаже или у документацију која је поднета уз захтев или накнадно достављена. Орган управе је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, начини увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује. Поступање органа управе Члан 32. Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан. Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена. Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по подносиоца захтева или ако би истекао рок у коме он има право на предузимање радње у поступку, орган управе је дужан да донесе решење о захтеву у року од три дана након његовог пријема. Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен. Орган управе који тражи од подносиоца захтева допунску документацију дужан је да одреди рок за њено достављање који не може бити краћи од осам дана, чијим истеком се сматра да је подносилац одустао од захтева, ако није доставио тражену документацију. Одобравање бесплатне правне помоћи Члан 33. Ако је захтев основан (чл. 4. и 7), орган управе решењем одобрава бесплатну правну помоћ. Орган управе у изреци решења упућује подносиоца захтева на пружаоца који је према овом закону уписан у регистар (члан 16. ст. 1. и 3), а према правилима која прописује министар пошто претходно прибави мишљење пружалаца. Изрека решења садржи и опис проблема због кога је одобрена бесплатна правна помоћ. Против решења о одобравању бесплатне правне помоћи жалба није дозвољена. Одбијање захтева и жалба министарству Члан 34. Орган управе одбија захтев за одобравање бесплатне правне помоћи ако нису испуњени овим законом одређени услови за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4), ако у конкретној правној ствари бесплатна правна помоћ није дозвољена (члан 7) или ако подносилац захтева условљава пружање бесплатне правне помоћи крајњим исходом или успехом у поступку. Решење о одбијању захтева мора да буде образложено. Против решења о одбијању захтева може се поднети жалба министарству, у року од осам дана од дана пријема решења, односно у року од осам односно три дана од истека рока после кога се сматра да је захтев одбијен (члан 32. став 4). Министарство је дужно да о жалби одлучи у року од 15 дана од пријема жалбе. Решење о жалби је коначно у управном поступку. Обавеза пријављивања промене стања Члан 35. Корисник је дужан да, почев од подношења захтева за одобравање бесплатне правне помоћи до израде коначног обрачуна накнаде за бесплатну правну помоћ, пријави органу управе промене које би могле утицати на укидање решења о одобравању бесплатне правне помоћи, у року од 15 дана од настанка промене. Орган управе по службеној дужности укида решење о одобравању бесплатне правне помоћи, ако се после његовог доношења сазна за чињенице које указују на то да коришћење бесплатне правне помоћи није оправдано. Против решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи корисник може да поднесе жалбу министарству, у року од осам дана од дана пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења. Решење о жалби је коначно у управном поступку. Право корисника на притужбу Члан 36. Корисник има право на притужбу министарству, преко органа управе, ако сматра да је пружалац неоправдано одбио пружање одобрене бесплатне правне помоћи, да не пружа бесплатну правну помоћ савесно или професионално, да не поштује његово достојанство или ако тврди да пружалац тражи накнаду за пружање бесплатне правне помоћи. Из истих разлога може да се поднесе притужба против пружаоца бесплатне правне подршке. Притужба се подноси писмено или усмено на записник или електронским путем у складу са законом, у року од 30 дана од дана сазнања за разлог за притужбу. Притужба се може поднети и преко законског заступника или пуномоћника или лица које подносилац притужбе одреди, с тим што се уз притужбу прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје. На притужбу се не плаћа такса. Садржина притужбе Члан 37. Притужба садржи: 1) лично име и пребивалиште или боравиште корисника; 2) означење пружаоца; 3) копију решења о одобравању бесплатне правне помоћи; 4) опис проблема који је настао за време пружања бесплатне правне помоћи. Притужба може да садржи и доказе којима се поткрепљују тврдње корисника. Евиденција и прикупљање података о примени овог закона Члан 38. Орган управе води евиденцију која садржи захтеве за одобравање бесплатне правне помоћи, решења која су донета о захтевима и решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи. Начин вођења евиденције прописује министар. Копија евиденције органа управе, као и копија евиденције коју води пружалац (члан 22), доставља се министарству, према пропису који доноси министар. Копије евиденција достављају се министарству ради статистичке обраде података из евиденција и делотворнијег надзора над спровођењем овог закона и над квалитетом пружања бесплатне правне помоћи. V. ФИНАНСИРАЊЕ БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОДРШКЕ Накнада за пружање бесплатне правне помоћи Члан 39. Бесплатна правна помоћ коју пружа служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе финансира се из буџета јединице локалне самоуправе. Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица лoкалне сaмoупрaвe сноси 50% нaкнaде зa пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, прeкo министaрствa. Заступање у првостепеном управном поступку не финансира се из буџета Републике Србије, нити буџета јединице локалне самоуправе. Бесплатна правна помоћ и бесплатна правна подршка могу да се финансирају из донација и пројектног финансирања. Тарифа Члан 40. Влада, на предлог министра, доноси пропис којим одређује тарифу по којој адвокати пружају бесплатну правну помоћ, и по којој се састављају јавнобележничке исправе и посредује у решавању спорова. Накнада по тарифи Члан 41. Када се оконча бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, састави јавнобележничка исправа или оконча посредовање у решавању спора, пружалац подноси органу управе на оверу: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, доказе о пруженој бесплатној правној помоћи, састављеној јавнобележничкој исправи или посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари, као и коначни обрачун накнаде. Када Република Србија и јединица локалне самоуправе заједнички сносе накнаду за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, за састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора (члан 39. став 2), јединица локалне самоуправе исплаћује пружаоцу целокупну накнаду и доставља министарству захтев за исплату 50% исплаћене накнаде, као и оверени коначни обрачун накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора. Поступак плаћања накнаде за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати и за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора прописује министар, пошто претходно прибави мишљење пружалаца. Пројектно финансирање из јавних прихода Члан 42. Средства која су намењена пројектном финансирању бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке, која се обезбеђују из јавних прихода, могу се пренети само пружаоцу који је према овом закону уписан у регистар (члан 16. ст. 1. и 3), и aдвoкaтским кoмoрама. Ради пројектног финансирања расписује се јавни позив, односно јавни конкурс. Враћање примљених средстава Члан 43. Република Србија има право да од корисника захтева враћање средстава која су исплаћена за правну помоћ коју су пружили адвокати, за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора: 1) ако је коришћење бесплатне правне помоћи коју су пружили адвокати, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора остварено на основу нетачних или неистинитих података; 2) ако корисник није пријавио промену стања, а она је могла да изазове укидање решења о бесплатној правној помоћи, односно о састављању јавнобележничке исправе или посредовању у решавању спорова (члан 35. став 1); 3) ако је у надзору над спровођењем овог закона (члан 53) утврђена злоупотреба права корисника на бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, на састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова; 4) ако је право на новчану социјалну помоћ или дечији додатак престало због исхода поступка у коме су адвокати пружили бесплатну правну помоћ. Ако је у поступку одлучено у корист корисника и орган који је водио поступак је одлучио да трошкове поступка накнади супротна странка, адвокат и посредник су, пошто наплате трошкове поступка, дужни да врате новчана средства која су им исплаћена за пружену бесплатну правну помоћ или посредовање у решавању спора, изузев ако наплата трошкова није могућа. Пружаоци су дужни да се брину о накнади и наплати трошкова поступка према правилима струке и с пажњом доброг стручњака. На средствима која су корисник и пружалац дужни да врате (ст. 1. и 2. овог члана), установљава се заложно право Републике Србије, према правилима о залози на потраживањима, у висини накнаде исплаћене за бесплатну правну помоћ коју је пружио адвокат, за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора. Република Србија је дужна да 50% од средстава која су враћена за бесплатну правну помоћ коју су пружили адвокати, за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора одмах уплати јединици локалне самоуправе, из буџетског раздела министарства надлежног за послове правосуђа. Начин на који се враћају примљена новчана средства и поступак њиховог враћања ближе прописује министар, пошто претходно прибави мишљење пружалаца. Одредбе овог члана сходно се примењују и на бесплатну правну помоћ коју је пружила служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе и која је, сходно томе, финансирана из буџета јединице локалне самоправе. VI. БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ У ПРЕКОГРАНИЧНОМ СПОРУ Општа одредба Члан 44. Бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима пружа се сагласно одредбама ове главе закона и Директиви 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила, у вези са правном помоћи у таквим споровима (СЛ Л 225, 31.8.2005). Прекогранични спор Члан 45. Прекогранични спор, у смислу овог закона, јесте спор у коме подносилац захтева за одобравање бесплатне правне помоћи има пребивалиште или боравиште у држави чланици Европске уније која истовремено није она држава чланица Европске уније у којој поступа суд или у којој се захтева извршење судске одлуке. Бесплатна правна помоћ у прекограничном спору одобрава се у грађанским и привредним стварима, за саветовање пре почетка поступка с циљем постизања вансудског поравнања, за покретање поступка пред судом, за заступање пред судом, за посредовање у решавању спорова и извршење јавних исправа. Одредбе о правној помоћи у прекограничном спору не примењују се у пореским, царинским и другим управним поступцима. Постојање прекограничног спора утврђује се према времену када је поднет захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору. Одредбе о прекограничном спору не примењују се на Краљевину Данску. Одобравање бесплатне правне помоћи Члан 46. Бесплатна правна помоћ у прекограничном спору одобрава се ако подносилац захтева испуни услове који су одређени овим законом (члан 4). Изузетно, бесплатна правна помоћ може се одобрити и подносиоцу захтева који не испуњава услове који су одређени овим законом (члан 4), ако докаже да није у могућности да плати трошкове поступка због разлике у трошковима живота између државе чланице Европске уније у којој има пребивалиште или боравиште и трошкова живота у Републици Србији. У поступку који настане по захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору не плаћа се такса. Подношење захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима у Републици Србији Члан 47. Лице које има пребивалиште или боравиште у другој држави чланици Европске уније, а потребна му је бесплатна правна помоћ у прекограничном спору пред судом у Републици Србији, подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору министарству (орган пријема). Захтев подноси тражилац или надлежни орган државе чланице Европске уније у којој он има пребивалиште или боравиште (орган отпреме). За одређивање пребивалишта или боравишта тражиоца меродавно је право државе у којој тражилац има пребивалиште или боравиште. Одлучивање о захтеву Члан 48. Обрасци и исправе прилажу се министарству преведени на српски језик, а ако нису преведени, министарство одбија захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима. Министарство одбија захтев и ако се бесплатна правна помоћ захтева у спору који није прекогранични спор или ако тражилац нема право на бесплатну правну помоћ у прекограничном спору. У изреци решења о одобравању бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима министарство упућује подносиоца захтева на пружаоца који је према овом закону уписан у регистар (члан 16. ст. 1. и 3). Решење министарства је коначно у управном поступку. Врсте трошкова које обухвата бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима Члан 49. Бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима која је одобрена у Републици Србији обухвата следеће трошкове, директно повезане са прекограничним споровима: 1) превођење; 2) превођење исправа које захтева суд или надлежни орган, а које корисник подноси ради решавања конкретног предмета; 3) путне трошкове које сноси корисник ако суд или закон Републике Србије захтева да лица која су задужена за представљање његовог случаја буду присутна пред судом, а суд одлучи да се она не могу саслушати на други суду прихватљив начин. Подношење захтева за бесплатну правну помоћ у прекограничним споровима у другој држави чланици Европске уније Члан 50. Лице које има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, а потребна му је бесплатна правна помоћ у прекограничном спору пред судом друге државе чланице Европске уније, подноси министарству захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору. Ако се бесплатна правна помоћ захтева у спору који није прекогранични или ако подносилац захтева нема право на бесплатну правну помоћ у прекограничном спору, министарство решењем одбија захтев. Решење министарства је коначно у управном поступку. Ако министарство не одбије захтев, преводи захтев и исправе које је тражилац приложио на службени језик или један од службених језика друге државе чланице Европске уније и надлежног органа пријема и прослеђује их надлежном органу друге државе чланице Европске уније у којој поступа суд или у којој се захтева извршење судске одлуке (орган пријема), у року од 15 дана од пријема захтева. Ако друга држава чланица Европске уније не одобри бесплатну правну помоћ у прекограничном спору, подносилац захтева дужан је да министарству накнади трошкове превођења. Изузетно, подносилац захтева може захтев да непосредно поднесе органу који је надлежан за примање захтева у држави чланици Европске уније у којој поступа суд или у којој треба извршити судску одлуку (орган пријема). Врсте трошкова које подмирује Република Србија Члан 51. Ако подносилац захтева има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, бесплатна правна помоћ њему се пружа у Републици Србији за накнаду: 1) трошкова везаних за помоћ адвоката или другог лица које је законом овлашћено за правно саветовање, а који су настали у држави чланици Европске уније у којој поступа суд, до пријема захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору у другој држави чланици Европске уније, у складу са одредбама Директиве из члана 44. овог закона; 2) трошкова превођења захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима и исправа које се достављају органима друге државе чланице Европске уније. Обрасци захтева Члан 52. Захтеви из чл. 47. и 50. овог закона подносе се на обрасцима прописаним Одлуком Комисије 2004/844/EК од 9. новембра 2004. године о увођењу обрасца захтева за правну помоћ у оквиру Директиве 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила у вези са правном помоћи у таквим споровима (СЛ Л 365, 10.12.2004.) и Одлуком Комисије 2005/630/ЕК од 26. августа 2005. године о увођењу обрасца за отпремање захтева за правну помоћ према Директиви 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила у вези са правном помоћи у таквим споровима (СЛ Л 225, 31.8.2005). VII. НАДЗОР И КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА Надзор над спровођењем овог закона Члан 53. Надзор над спровођењем овог закона врши министарство по службеној дужности или по притужби корисника. При вршењу надзора, министарство може од пружаоца захтевати ванредне извештаје о његовом раду за период у коме је пружалац дужан да чува податке сагласно закону и податке о раду пружаоца, упозорити пружаоца на уочене неправилности и одредити му мере и рок за отклањање неправилности. Пружалац може да се у року од осам дана од дана пријема упозорења изјасни на упозорење министарства. Ако министарство сматра да изјашњење није основано, одређује пружаоцу нови рок за отклањање неправилности. Ако неправилности не буду отклоњене у року који је одредило министарство, министарство доноси решење о брисању пружаоца из Регистра. Министарство на својој интернет страници објављује редован годишњи извештај о надзору над спровођењем овог закона до 31. марта текуће године за претходну годину. Контрола квалитета пружања бесплатне правне помоћи Члан 54. Контрола квалитета пружања бесплатне правне помоћи је контрола у којој се испитује да ли пружалац савесно и професионално пружа бесплатну правну помоћ. Поступак контроле квалитета пружања бесплатне правне помоћи покреће се предлогом министарства: 1) кад у надзору над спровођењем овог закона уочи да постоји сумња о томе да ли пружалац савесно и професионално пружа бесплатну правну помоћ; 2) поводом притужбе корисника или органа пред којим се води поступак. Надлежност за спровођење поступка контроле квалитета Члан 55. Министарство доставља предлог за покретање поступка контроле квалитета пружања бесплатне правне помоћи органима који су надлежни за вођење тог поступка. Ако је пружалац адвокат односно јавни бележник, за вођење поступка контроле квалитета и утврђивање одговорности надлежни су Адвокатска комора Србије односно Јавнобележничка комора, ако је пружалац служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе – орган који се одређује према закону којим се уређује лoкaлнa сaмoупрaвa, а ако је пружалац посредник – надлежно је министарство. Ако је пружалац удружење или правни факултет, за вођење поступка контроле квалитета и утврђивање њихове одговорности надлежна је заједничка комисија за контролу квалитета, коју споразумно бирају Адвокатска комора Србије, представници удружења, односно правних факултета, и која има пет чланова: два из реда адвоката, један представник удружења, један представник правних факултета и један представник министарства. Поступак контроле квалитета Члан 56. Ако је предлог министарства поднет на основу притужбе корисника или органа пред којим се води поступак, надлежном органу се уз предлог доставља и притужба. Орган који је надлежан за вођење поступка контроле квалитета води поступак сагласно закону и другим актима и доставља одлуку министарству. Ако надлежни орган у поступку контроле квалитета пружања бесплатне правне помоћи утврди да постоји несавесно или непрофесионално пружање бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке, о томе доноси решење које доставља министарству. На основу решења из става 3. овог члана, министарство доноси решење о брисању из Регистра. Савет за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке Члан 57. Ради праћења и побољшања пружања бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке у Републици Србији, Влада, одлуком, оснива Савет за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке као радно тело Владе, сагласно закону којим се уређује организација и начин рада Владе. Одлуком Владе уређује се задатак и састав Савета за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, као и друга питања значајна за његов рад. У саставу савета заступљени су и представници пружалаца. VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршаји Члан 58. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице – пружалац ако: 1) пружа бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку супротно члану 7, у случајевима када се бесплатна правна помоћ финансира из буџета Републике Србије или јединице локалне самоуправе; 2) пружа бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку без уписа у Регистар (члан 16. став 1); 3) не пријави промену података уписаних у Регистар (члан 18); 4) тражи или прима накнаду за пружање бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке од корисника (члан 20. став 3); 5) не води евиденцију о пруженој бесплатној правној помоћи или бесплатној правној подршци (члан 22. став 1); 6) не чува поверљивост података до којих је дошао у току пружања бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке (члан 23. став 1); 7) не врати примљена средства (члан 43). За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу, односно јединици локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се физичко лице – пружалац, новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара. Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај руководилац државног органа или органа јавне власти који не организује службу бесплатне правне подршке, односно руководилац јединице локалне самоуправе који не образује службу правне помоћи (члан 26. ст. 1. и 3). IX. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Рок за доношење подзаконских аката Члан 59. Прописи одређени овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Рок за организовање и образовање службе бесплатне правне подршке и службе правне помоћи Члан 60. Државни органи, органи јавне власти и јединице локалне самоуправе из члана 26. ст. 1. и 3. овог закона организоваће пружање бесплатне правне подршке, односно образоваће службу правне помоћи у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона. Ступање закона на снагу и почетак примене Члан 61. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. октобра 2019. године, изузев одредаба чл. 44. до 52. које почињу да се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији. На основу члана 40. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Влада доноси УРЕДБУ о тарифи за пружање бесплатне правне помоћи "Службени гласник РС", број 74 од 18. октобра 2019. Предмет уредбе Члан 1. Овом уредбом одређује се тарифа по којој адвокати пружају бесплатну правну помоћ и по којој се састављају јавнобележничке исправе и посредује у решавању спорова када су странке корисници бесплатне правне помоћи. Тарифа за адвокате Члан 2. Адвокату припада награда за рад и накнада трошкова за пружање бесплатне правне помоћи у висини одређеној на основу вредности бода и тарифних бројева прописаних овом уредбом. Вредност бода Члан 3. Вредност бода износи 100 динара. Тарифни број 1. Кривични поступак Члан 4. За одбрану у поступку за кривична дела за које је запрећена казна затвора до осам година адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (100 бодова), – за одбрану, заступање приватног тужиоца, заступање у поступцима за изрицање мере безбедности, одузимање имовинске користи и остваривање права осуђеног лица неосновано лишеног слободе (120 бодова), – за одложени претрес (50 бодова), – за жалбу (220 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за претходни поступак може бити највише 360 бодова, за првостепени поступак може бити највише 600 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 340 бодова. Тарифни број 2. Прекршајни поступак Члан 5. За одбрану у поступку за прекршаје за које је запрећена казна затвора адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (80 бодова), – за одбрану (100 бодова), – за одложен претрес (50 бодова), – за жалбу (120 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 300 бодова. Тарифни број 3. Поступак за развод брака и утврђивање очинства и материнства Члан 6. За заступање у поступку за развод и утврђивање очинства и материнства адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (60 бодова), – за заступање на рочишту (80 бодова), – за жалбу (100 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 400 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 180 бодова. Тарифни број 4. Поступак за поверавање деце Члан 7. За заступање у поступку за поверавање деце адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (60 бодова), – за заступање на рочишту (70 бодова), – за жалбу (90 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 350 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 160 бодова. Тарифни број 5. Поступак за одређивање издржавања Члан 8. За заступање у поступку за одређивање издржавања адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (40 бодова), – за заступање на рочишту (50 бодова), – за жалбу (60 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 250 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 110 бодова. Тарифни број 6. Поступак ради изрицања мере заштите од насиља у породици Члан 9. За заступање у поступку ради изрицања мере заштите од насиља у породици адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (60 бодова), – за заступање на рочишту (80 бодова), – за жалбу (100 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 400 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 180 бодова. Тарифни број 7. Поступак за деобу заједничке имовине супружника Члан 10. За заступање у поступку за деобу заједничке имовине супружника адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (100 бодова), – за заступање на рочишту (110 бодова), – за жалбу (150 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 600 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 260 бодова. Тарифни број 8. Имовински спорови Члан 11. За заступање у имовинским споровима адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (100 бодова), – за заступање на рочишту (110 бодова), – за жалбу (120 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 600 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 230 бодова. Тарифни број 9. Поступак у споровима због сметања државине и за утврђење права службености Члан 12. За заступање у споровима због сметања државине и за утврђење права службености адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (50 бодова), – за заступање на рочишту (70 бодова), – за жалбу (80 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 350 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 150 бодова. Тарифни број 10. Поступак за накнаду штете и утврђење других потраживања Члан 13. За заступање за накнаду штете и утврђење других потраживања адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (50 бодова), – за заступање на рочишту (70 бодова), – за жалбу (80 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 350 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 150 бодова. Тарифни број 11. Радни спорови Члан 14. За заступање у радним споровима адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (60 бодова), – за заступање на рочишту (70 бодова), – за жалбу (100 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 350 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 170 бодова. Тарифни број 12. Ревизија Члан 15. За састав ревизије, ако је изјављивање ревизије прописано посебним законом, адвокату припада награда за рад и накнада трошкова у износу од 200 бодова, под условом да је ревизија усвојена. Тарифни број 13. Ванпарнични поступак Члан 16. За заступање у ванпарничном поступку адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: – за састав образложеног поднеска (100 бодова), – за заступање на рочишту (110 бодова), – за жалбу (120 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 450 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 260 бодова. Тарифни број 14. Поступак извршења и обезбеђења Члан 17. За заступање у поступку извршења и обезбеђења адвокату припада награда за рад и накнада трошкова, и то: − за састав предлога за извршење, предлога за противизвршење и другог образложеног поднеска (60 бодова), − за заступање (80 бодова), − за приговор или жалбу (100 бодова). Износ награде за рад и накнаде трошкова адвоката за првостепени поступак може бити највише 300 бодова, а за другостепени поступак може бити највише 180 бодова. Тарифни број 15. Управни спор Члан 18. За састав тужбе којом се покреће управни спор адвокату припада награда за рад и накнада трошкова у износу од 100 бодова, а за усмену јавну расправу у износу од 70 бодова. Тарифни број 16. Уставна жалба Члан 19. За састав уставне жалбе адвокату припада награда за рад и накнада трошкова у износу од 450 бодова, под условом да је Уставни суд усвојио уставну жалбу. Награда за рад и накнада трошкова из става 1. овог члана не припада адвокату ако је уставна жалба поднета против појединачног акта или радње којим је повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица које се налазе у истој правној ситуацији. Тарифа за јавне бележнике Члан 20. За састављање јавнобележничке исправе кориснику бесплатне правне помоћи, јавном бележнику припада награда за рад и накнада трошкова у износу од 40% од награде за рад и накнаде трошкова које су утврђене на основу Јавнобележничке тарифе. Тарифа за посреднике у решавању спорова Члан 21. За посредовање у решавању спорова, посреднику припада награда за рад и накнада трошкова у износу од 40% од награде за рад и накнаде трошкова које су утврђене на основу Правилника о Тарифи о наградама и накнадама у поступку посредовања, за трошкове које би требало да сноси лице које је корисник бесплатне правне помоћи. Преиспитивање висине награде за рад и накнаде трошкова Члан 22. Влада на шест месеци преиспитује висину награде за рад и накнаде трошкова за пружање бесплатне правне помоћи утврђене овом уредбом и у зависности од финансијских ефеката на буџет може повећати или смањити износе прописане овом уредбом. Ступање на снагу Члан 23. Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 41. став 3. и члана 43. став 6. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку плаћања накнаде за бесплатну правну помоћ и начину и поступку враћања примљених новчаних средстава "Службени гласник РС", број 80 од 8. новембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се поступак плаћања накнаде за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, за састављање јавнобележничке исправе и за посредовање у решавању спора и начин и поступак враћања примљених новчаних средстава. Члан 2. Пружалац бесплатне правне помоћи који је адвокат подноси органу управе јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган управе), после окончања сваке фазе поступка, прописане законом којим се уређује поступак у коме се пружа бесплатна правна помоћ, на оверу: 1) захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ; 2) доказе о пруженој бесплатној правној помоћи у конкретној правној ствари; 3) коначни обрачун накнаде; 4) податке о текућем рачуну на који се уплаћује накнада за пружену бесплатну правну помоћ. Докази о пруженој бесплатној правној помоћи у конкретној правној ствари који се прилажу су: 1) за састављање поднесака: тужба, предлог, молбa, притужбa, приговор, жалбa, као и друга правна средства и поднесци; 2) за заступање и одбрану: пресуде, одлуке државних органа или органа јавне власти, трошковници и записници о предузетим правним радњама у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора. Члан 3. Пружалац бесплатне правне подршке који је јавни бележник подноси органу управе, после састављања јавнобележничке исправе, на оверу: 1) захтев за плаћање накнаде за састављање јавнобележничке исправе; 2) доказе о састављању јавнобележничке исправе у конкретној правној ствари; 3) коначни обрачун накнаде; 4) податке о текућем рачуну на који се уплаћује накнада за састављање јавнобележничке исправе. Члан 4. Пружалац бесплатне правне подршке који је посредник подноси органу управе, после окончања посредовања у решавању спора у конкретној правној ствари, на оверу: 1) захтев за плаћање накнаде за посредовање у решавању спорова; 2) доказе о посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари (зaписник са састанка, споразум о решавању спора посредовањем, oдлука посредника да се поступак обуставља и др.); 3) коначни обрачун накнаде; 4) податке о текућем рачуну на који се уплаћује накнада за посредовање у решавању спорова. Члан 5. Уз захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, односно пружену бесплатну правну подршку пружалац подноси изјаву којом под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да је пружио бесплатну правну помоћ, односно бесплатну подршку у конкретној правној ствари. Члан 6. Орган управе исплаћује накнаду на текући рачун који је означен у захтеву за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку, у року од 60 дана од дана достављања захтева. Члан 7. Ако орган управе донесе решење о укидању решења о одобравању захтева за бесплатну правну помоћ, писмени отправак решења доставља се законском заступнику Републике Србије којим га обавештава о престанку основа за пружање бесплатне помоћи, односно бесплатне правне подршке. После достављеног писменог отправка решења о укидању решења о одобравању захтева за бесплатну правну помоћ, Република Србија преко законског заступника може да достави кориснику захтев за враћање средстава која су исплаћена за пружену бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку. У захтеву из става 2. овог члана наводе се: 1) корисник или пружалац бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке; 2) основ за враћање средстава која су исплаћена за пружену бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку; 3) број, датум и доносилац решења о укидању решења о одобравању захтева за бесплатну правну помоћ; 4) износ новчаних средстава који је потребно уплатити; 5) рачун на који је потребно извршити уплату исплаћених средстава за пружену бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку; 6) обавештење да ће бити покренут поступак извршења, ако потраживање не буде плаћено у року који је прописан законом. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 38. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вођења евиденције органа управе јединице локалне самоуправе о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се начин вођења евиденције коју води орган управе јединице локалне самоуправе који одлучује о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке (у даљем тексту: Евиденција). Члан 2. Орган управе јединице локалне самоуправе води евиденцију у електронској форми о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи или састављањa јавнобележничке исправе или посредовањa и решењима из чл. 4. до 7. овог правилника. Члан 3. У Евиденцију се уписују: 1) подаци из захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања у решавању спорова (у даљем тексту: посредовање); 2) подаци о решењу о одобравању бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања; 3) подаци о решењу о одбијању захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања и жалби против решења; 4) подаци о решењу о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања и жалби против решења. Члан 4. У Евиденцију о подацима из захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања уписују се: 1) датум и редни број подношења захтева; 2) лично име подносиоца захтева; 3) адреса пребивалишта, односно боравишта подносиоца захтева; 4) број телефона подносиоца захтева (ако постоји); 5) лично име, односно назив законског заступника; 6) пребивалиште или боравиште, односно седиште законског заступника; 7) лично име пуномоћника, односно лица које је тражилац одредио да поднесе захтев; 8) пребивалиште или боравиште, односно седиште пуномоћника или лица које је тражилац одредио да поднесе захтев; 9) облик бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, која се тражи; 10) основ за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања (члан 4. Закона о бесплатној правној помоћи). Члан 5. У Евиденцију о подацима о решењу за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања уписују се: 1) број и датум доношења решења; 2) опис проблема због кога је одобрена бесплатна правна помоћ или састављање јавнобележничке исправе или посредовање; 3) облик бесплатне правне помоћи. односно бесплатне правне подршке која је одобрена; 4) лично име, односно назив пружаоца бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке; 5) седиште пружаоца бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке. Члан 6. У Евиденцију о подацима о решењу о одбијању захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања и жалби против решења уписују се: 1) датум и број доношења решења; 2) облик бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, која је тражена; 3) разлози за одбијање захтева; 4) датум подношења жалбе против решења; 5) одлука о жалби против решења. Члан 7. У Евиденцију о подацима о решењу о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања и жалби против решења уписују се: 1) број и датум доношења решења; 2) облик бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, која је одобрена и која се укида решењем; 3) чињенице због којих је донето решење; 4) датум подношења жалбе против решења; 5) одлука о жалби против решења. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године. На основу члана 33. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о упућивању подносиоца захтева на пружаоца бесплатне правне помоћи "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се упућивање подносиоца захтева за одобравање бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: подносилац захтева), од стране овлашћеног лица надлежног за одлучивање о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи у јединици локалне самоуправе (у даљем тексту: овлашћено лице) на пружаоце уписане у Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: Регистар), који води министарство надлежно за послове правосуђа. Члан 2. Пре доношења решења којим се одобрава бесплатна правна помоћ, овлашћено лице за сваки поднети захтев проверава увидом у Регистар да ли бесплатну правну помоћ може да пружи служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе или регистровани пружалац бесплатне правне помоћи који се не финансира непосредно из буџета јединице локалне самоуправе, односно буџета Републике Србије и упућује подносиоца захтева на тог пружаоца. Ако утврди да регистровани пружалац из става 1. овог члана нема могућности за пружање бесплатне правне помоћи у конкретном случају, овлашћено лице упућује подносиоца захтева на адвоката који се одређује по редоследу са листе пружалаца бесплатне правне помоћи коју води Адвокатскa коморa Србије. Ако се захтев односи на право азила или дискриминације, удружење на које се подносилац захтева упути, може да ангажује адвоката искључиво са листе пружалаца бесплатне правне помоћи коју води Адвокатска комора Србије. Ако се захтев односи на пружање бесплатне правне подршке, овлашћено лице упућује подносиоца захтева на: 1) надлежног јавног бележника; 2) изабраног посредника, уколико се корисник определи за мирно решење спора. Члан 3. Подносилац захтева упућује се на пружаоца именованог у изреци решења којим се одобрава бесплатна правна помоћ. Члан 4. Ако се захтев за бесплатну правну помоћ у правној ствари односи на различите правне поступке (грађански, кривични, управни и др.), овлашћено лице ће применити одредбе члана 2. овог правилника на сваки од поступака појединачно. Члан 5. Овлашћено лице у истој правној ствари упућује подносиоца захтева решењем на другог пружаоца, према одредбама члана 2. овог правилника ако је у законом прописаном поступку: 1) овлашћеном лицу одузета дозвола због неоправданог ускраћивања права на бесплатну правну помоћ подносиоцу захтева; 2) пружалац бесплатне правне помоћи на који је упућен подносилац захтева избрисан из Регистра. Члан 6. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године. На основу члана 29. став 4. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о организацији и начину спровођења обуке за примену Закона о бесплатној правној помоћи "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се организација и начин спровођења обуке за примену Закона о бесплатној правној помоћи (у даљем тексту: Закон) коју похађају лица ради добијања дозволе да у надлежном органу управе одлучују о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничких исправа или посредовање у решавању спорова (у даљем тексту: посредовање). Члан 2. Обука се састоји од теоријске и практичне наставе. Часове теоријске и практичне наставе одржавају стручњаци за поједине области из којих се одржава теоријска и практична настава. Члан 3. На обуци може да учествује дипломирани правник који има најмање три године радног искуства на пословима правне струке. Позив на обуку са местом и временом обуке упућује министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство) јединицама локалне самоуправе. Пријава за обуку подноси се министарству. Члан 4. Обука се спроводи у два радна дана. Обука се организује у два дела који се састоје из теоријске и практичне наставе. Један радни дан теоријске наставе састоји се од шест часова који трају по 45 минута. Један радни дан практичне наставе састоји се од рада на студији случаја у трајању од шест часова. Члан 5. Први дан обуке обухвата теоријску наставу. Првог часа теоријске наставе изучавају се: појам и облици бесплатне правне помоћи; појам и облици бесплатне правне подршке; пружаоци бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке. Другог часа теоријске наставе изучавају се услови за пружање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке. Трећег часа теоријске наставе изучава се одобравање коришћења бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке. Четвртог часа теоријске наставе изучавају се: садржина захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање; поступање са захтевом; доношење решења о усвајању захтева и његова садржина; доношење решења о одбијању захтева и његова садржина; жалба на решење о одбијању захтева. Петог часа теоријске наставе изучава се упућивање на пружаоца бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке. Шестог часа теоријске наставе изучавају се: доношење решења којим се укида решење о одобравању бесплатне правне помоћи или састављању јавнобележничке исправе или посредовању; решење о одузимању дозволе за поступање по захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке (у даљем тексту: дозвола); начин на који се побија решење о одузимању дозволе. Члан 6. Практична настава обухвата обраду студија случаја у вези са одлучивањем о захтеву за остваривање права на бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку и упућивањем на пружаоце. Студије случаја односе се на: 1) доношење решења о усвајању, односно одбијању захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање; 2) упућивање на регистроване пружаоце, за сваку групу корисника из Закона и то посебно за парнични, ванпарнични, извршни, управни и кривични поступак. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године. На основу члана 28. став 3. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о изгледу и ближој садржини обрасца захтева за одобравање бесплатне правне помоћи "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописују се изглед и ближа садржина обрасца захтева за одобравање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова (у даљем тексту: образац захтева). Члан 2. Образац захтева садржи: 1) назив јединице локалне самоуправе којој се подноси захтев; 2) број предмета; 3) лично име тражиоца, пребивалиште или боравиште тражиоца, датум рођења тражиоца, занимање тражиоца, број телефона тражиоца ако постоји и адресу електронске поште тражиоца ако постоји; 4) лично име законског заступника или пуномоћника тражиоца, или лица које тражилац одреди, пребивалиште, боравиште или седиште канцеларије законског заступника или пуномоћника тражиоца, број телефона и адресу електронске поште законског заступника или пуномоћника или лица које тражилац одреди ако постоје; 5) опис проблема због кога се тражи бесплатна правна помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова. Члан 3. Образац захтева (Прилог 1) саставни је део овог правилника. Члан 4. Тражилац подноси доказе о испуњењу услова за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4. Закона о бесплатној правној помоћи, у даљем тексту: Закон), на основу којих остварује право на бесплатну правну помоћ или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова. Подаци о доказима о испуњењу услова су саставни део овог правилника (Прилог 2). Члан 5. Тражилац који је корисник права на новчану социјалну помоћ, на основу закона којим се уређује социјална заштита, односно тражилац који је корисник права на дечији додатак на основу закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом подноси исправе и друге доказе о испуњењу услова из члана 4. став 1. тачка 1) Закона. Тражилац наводи следеће податке: 1) број исправе центра за социјални рад којом се одобрава примање новчане социјалне помоћи; 2) број исправе органа јединице локалне самоуправе којом се одобрава примање дечијег додатка; 3) друге доказе о испуњењу услова. Члан 6. Тражилац подноси доказе о имовинском стању којима доказује да би плаћањем трошкова бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке тражилац био егзистенцијално угрожен (члан 4. став 1. тачка 2) Закона). Подаци о имовинском стању које тражилац наводи, обухватају: 1) податке о приходима; 2) податке о члановима породице које је дужан да издржава; 3) податке о непокретној имовини; 4) податке о возилима; 5) податке о осталој имовини. Подаци о приходима обухватају податке о месечним приходима, за месец који претходи месецу у коме се подноси захтев и садрже: 1) месечни приход тражиоца (тражилац остварује бесплатну правну помоћ ако приходи тражиоца нису виши од минималне зараде коју у складу са законом утврђује Влада); 2) основ стицања прихода; 3) назив и седиште послодавца. Подаци које попуњава члан породице, односно члан заједничког домаћинства тражиоца, садрже: 1) лично име члана породице, односно члана заједничког домаћинства; 2) однос са тражиоцем; 3) адресу пребивалишта или боравишта. 4) месечни приход члана породице, односно члана заједничког домаћинства (тражилац остварује бесплатну правну помоћ ако приходи чланова породице, односно заједничког домаћинства не прелазе збир две минималне зараде коју у складу са законом утврђује Влада); 5) основ стицања прихода; 6) назив и седиште послодавца. Подаци о непокретностима које поседује тражилац, односно чланови породице, односно чланови заједничког домаћинства, садрже: 1) лично име власника непокретности; 2) врсту непокретности; 3) адресу непокретности; 4) површину непокретности; 5) намену непокретности (тражилац остварује бесплатну правну помоћ ако непокретност служи као стамбени простор или се непокретност користи за обављање пословне делатности која служи за издржавање тражиоца или члана породице, односно заједничког домаћинства тражиоца). Подаци о возилима садрже: 1) врсту, марку, тип и идентификациону ознаку возила; 2) лично име власника; 3) регистарску ознаку возила; 4) вредност возила (тражилац остварује бесплатну правну помоћ ако возило користи за обављање самосталне делатности или вредност возила не прелази годишњи износ минималне зараде коју у складу са законом утврђује Влада). Подаци о осталој имовини садрже: 1) врсту имовине (новчани депозит, хартије од вредности, удео у капиталу и др.); 2) лично име власника; 3) вредност имовине. Тражилац под материјалном и кривичном одговорношћу потписује изјаву да су подаци које је навео истинити, тачни и потпуни и која је саставни део овог правилника (Прилог 3). Члан 7. Тражилац који припада одређеној групи лица из члана 4. став 3. Закона, у Прилогу 2 заокружује један или више услова за пружање бесплатне правне помоћи. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године На основу члана 22. став 3. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вођења евиденције о пруженој бесплатној правној помоћи и бесплатној правној подршци "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се начин на који пружаоци бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке воде евиденцију о бесплатној правној помоћи и бесплатној правној подршци коју су пружили. Члан 2. Евиденција о пруженој бесплатној правној помоћи и бесплатној правној подршци (у даљем тексту: Евиденција) води се о свим облицима пружене бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке. Евиденција се води и у електронској форми. Члан 3. У Евиденцију се уписују: 1) лично име или назив под којим се пружалац води у Регистру пружалаца бесплатне правне помоћи; 2) редни број корисника у евиденцији и датум уписа у евиденцију; 3) лично име и пребивалиште или боравиште корисника бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке; 4) облик пружене бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке; 5) правна област из које је пружена бесплатна правна помоћ или бесплатна правна подршка; 6) назив јединице локалне самоуправе и број и датум решења о одобравању бесплатне правне помоћи или састављања јавнобележничке исправе или посредовања у решавању спорова; 7) број и датум решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке. У Евиденцију о давању опште прaвне инфoрмaциjе, пoпуњaвaњу фoрмулaрa, кao и бeсплaтној прaвној пoмoћи кojу, на основу Закона о бесплатној правној помоћи (у даљем тексту: Закон) пружajу удружeњa, уписују се лично име и пребивалиште или боравиште корисника бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке коме је пружена бесплатна правна помоћ или бесплатна правна подршка, а кojи нe испуњaвa услoвe прописане Законом. Члан 4. Пружалац бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке подноси министарству надлежном за послове правосуђа редовни извештај у електронској форми у складу са Законом. Редовни извештај сачињава се на основу података који су садржани у евиденцији, а уз извештај у електронској форми министарству се доставља и један примерак оверене копије евиденције за годину за коју се подноси редовни извештај. Члан 5. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године. На основу члана 16. став 4. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС”, број 87/18), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину уписа у Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и вођењу Регистра "Службени гласник РС", број 68 од 25. септембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се начин уписа у Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: Регистар) и вођење Регистра. Члан 2. Регистар је јаван и води се у електронској форми. Члан 3. Пријава за упис у Регистар подноси се министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство). Пријаву за упис у Регистар подносе: Адвокатска комора Србије, службе правне помоћи јединица локалне самоуправе, удружења, правни факултети, јавни бележници и посредници у решавању спорова (у даљем тексту: посредници). Члан 4. Адвокатска комора Србије подноси пријаву за упис која садржи следеће податке о адвокатима: 1) лично име; 2) адресу канцеларије и број телефона; 3) адресу електронске поште, ако постоји; 4) посебне области у којима адвокат жели да пружа бесплатну правну помоћ које може да наведе у пријави (највише три посебне области). Члан 5. Јединица локалне самоуправе подноси пријаву за упис лица које пружа бесплатну правну помоћ у служби правне помоћи која садржи следеће податке: 1) назив јединице локалне самоуправе; 2) лично име лица које пружа бесплатну правну помоћ; 3) број телефона; 4) адресу електронске поште, ако постоји. Уз пријаву се доставља: 1) оверена копија дипломе правног факултета за лице које пружа бесплатну правну помоћ; 2) оверена копија уверења о положеном правосудном испиту за лице које пружа бесплатну правну помоћ, ако постоји. Члан 6. Удружење подноси пријаву за упис лица које пружа бесплатну правну помоћ и бесплатну правну подршку која садржи следеће податке: 1) назив удружења и скраћени назив ако постоји; 2) лично име лица које пружа бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку; 3) седиште и адресу удружења, адресу канцеларије у којој се пружа бесплатна правна помоћ, односно бесплатна правна подршка и број телефона; 4) област остваривања циљева удружења; 5) адресу електронске поште лица које пружа бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку, ако постоји. Уз пријаву се доставља: 1) оверена копија дипломе правног факултета за лице које пружа бесплатну правну помоћ, односно бесплатну правну подршку; 2) оверена копија уверења о положеном правосудном испиту за лице које пружа бесплатну правну помоћ, ако постоји; 3) оверена копија статута удружења; 4) извод из Регистра удружења. Члан 7. Правни факултет подноси пријаву за упис лица које пружа бесплатну правну подршку која садржи следеће податке: 1) назив факултета и скраћени назив ако постоји; 2) лично име одговорног лица правног факултета; 3) лично име лица које пружа бесплатну правну подршку; 4) седиште и адресу факултета и број телефона; 5) адресу електронске поште, ако постоји. Уз пријаву се доставља: 1) оверена копија дипломе правног факултета за лице које пружа бесплатну правну подршку; 2) оверена копија статута факултета; 3) извод из регистра факултета; 4) оверена копија акредитације факултета. Члан 8. Jавни бележник подноси пријаву за упис која садржи следеће податке о јавном бележнику: 1) лично име; 2) адресу канцеларије и број телефона; 3) адресу електронске поште, ако постоји. Уз пријаву се доставља извод из регистра јавних бележника. Члан 9. Посредник подноси пријаву за упис која садржи следеће податке о посреднику: 1) лично име; 2) адресу канцеларије и број телефона; 3) адресу електронске поште, ако постоји. Уз пријаву се доставља: 1) извод из регистра посредника; 2) оверена копија уверења о стручној спреми и подаци о занимању. Члан 10. Уз пријаву подносилац доставља и податке о: 1) заједничкој служби бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, ако постоји, заједно са овереном копијом уговора о успостављању заједничке службе; 2) специјализацији, односно посебној стручној квалификацији пружаоца бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, ако постоји, заједно са овереном копијом документа који потврђује специјализацију, односно квалификацију; 3) начину пружања бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке (усмено, писмено, телефоном, електронским путем и др.). Члан 11. Пријава се подноси путем електронске или друге поште. Члан 12. У Регистар се уписују: 1) подаци из пријаве; 2) облици бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке коју подносилац пријаве пружа. Члан 13. Регистар се састоји из два дела: евиденције пружалаца бесплатне правне помоћи и евиденције пружалаца бесплатне правне подршке. Евиденција пружалаца бесплатне правне помоћи води се на следећи начин: 1) листа адвоката према азбучном редоследу презимена адвоката коју доставља Адвокатска комора Србије; 2) листа јединица локалне самоуправе, према азбучном редоследу назива јединица локалне самоуправе у оквиру које се воде и посебне листе лица која пружају бесплатну правну помоћ у служби за правну помоћ јединице локалне самоуправе, за сваку јединицу локалне самоуправе посебно, према азбучном редоследу њихових презимена; 3) листа удружења према азбучном редоследу назива удружења у оквиру које се воде и посебне листе адвоката који у име удружења пружају бесплатну правну помоћ, за свако удружење посебно, према азбучном редоследу њихових презимена. Евиденција пружалаца бесплатне правне подршке води се на следећи начин: 1) листа адвоката према азбучном редоследу презимена адвоката коју доставља Адвокатска комора Србије; 2) листа јединица локалне самоуправе, према азбучном редоследу назива јединица локалне самоуправе у оквиру које се воде и посебне листе лица која пружају бесплатну правну подршку у служби за правну помоћ јединице локалне самоуправе, за сваку јединицу локалне самоуправе посебно, према азбучном редоследу њихових презимена; 3) листа удружења према азбучном редоследу назива удружења у оквиру које се воде и посебне листе адвоката који у име удружења пружају бесплатну правну подршку, за свако удружење посебно, према азбучном редоследу њихових презимена; 4) листа јавних бележника према азбучном редоследу презимена јавних бележника за подручје суда за који су именовани; 5) листа посредника према азбучном редоследу њихових презимена; 6) листа правних факултета према азбучном редоследу назива факултета у оквиру које се воде и посебне листе лица која пружају бесплатну правну подршку за сваки правни факултет посебно, према азбучном редоследу њихових презимена и посебне листе одговорних лица правног факултета, за сваки правни факултет посебно, према азбучном редоследу њихових презимена. Члан 14. Овај правилник ступа на снагу 1. октобра 2019. године. ЗАКОН o судским вештацима „Службени гласник РС“, брoj 44 од 30. јуна 2010. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се услови за обављање вештачења, поступак именовања и разрешења судских вештака (у даљем тексту: вештак), поступак уписа и брисања правних лица која обављају послове вештачења, као и права и обавезе лица која обављају вештачење. Члан 2. Послови вештачења, у смислу овог закона, представљају стручне активности чијим се обављањем, уз коришћење научних, техничких и других достигнућа, пружају суду или другом органу који води поступак потребна стручна знања која се користе приликом утврђивања, оцене или разјашњења правно релевантних чињеница. Члан 3. Вештачење обављају физичка и правна лица која испуњавају услове предвиђене овим законом, државни органи у оквиру којих се може обавити вештачење, као и научне и стручне установе. Изузетно, уколико у Републици Србији нема вештака одговарајуће струке или постоје други правни или стварни разлози због којих вештаци из Републике Србије не могу обавити послове вештачења у конкретном предмету, послове вештачења у Републици Србији може може у појединачним случајевима обављати и вештак или правно лице из друге државе, који према закону те државе испуњавају услове за обављање послова вештачења. Члан 4. Вештака именује и разрешава министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар). Министар одлучује и о упису и брисању правних лица у Регистар правних лица за обављање послова вештачења. Члан 5. Вештак има право на накнаду трошкова и право на награду за рад. II. УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ВЕШТАЧЕЊА Члан 6. Физичко лице може бити именовано за вештака ако поред општих услова за рад у државним органима прописаних законом испуњава и следеће посебне услове: 1) да има одговарајућe стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама, за одређену област вештачења; 2) да има најмање пет година радног искуства у струци; 3) да поседује стручно знање и практична искуства у одређеној области вештачења; 4) да је достојан за обављање послова вештачења. Изузетно од става 1. овог члана, за вештака може бити именовано лице које има најмање завршену средњу школу, ако за одређену област вештачења нема довољно вештака са стеченим високим образовањем. Члан 7. Стручно знање и практична искуства за одређену област вештачења кандидат за вештака доказује објављеним стручним или научним радовима, потврдом о учешћу на саветовањима у организацији стручних удружења, као и мишљењима или препорукама судова или других државних органа, стручних удружења, научних и других институција или правних лица у којима је кандидат за вештака радио, односно за које је обављао стручне послове. Кандидат за вештака са научним звањима није дужан да доставља доказе из става 1. овог члана. Члан 8. Физичко лице може обављати вештачења само ако је уписано у Регистар вештака. Члан 9. Правно лице може обављати вештачења ако испуњава следеће услове: 1) да је уписано у регистар надлежног органа за делатност вештачења у одговарајућој области; 2) да су у том правном лицу запослена лица која су уписана у Регистар вештака. У име правног лица послове вештачења могу обављати само лица из става 1. тачка 2. овог члана. Члан 10. Вештачење могу обављати и државни органи у оквиру којих се може обавити вештачење, као и научне и стручне установе (факултети, институти, заводи и сл.). Органи и установе из става 1. овог члана одређују једног или више стручњака одговарајуће специјалности који ће обављати вештачење или образују комисије састављене од научних или стручних радника који су код њих запослени. III. ПОСТУПАК ИМЕНОВАЊА И РАЗРЕШЕЊА Члан 11. Постојање потребе за вештацима за одређене области вештачења председници првостепених судова достављају министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство). Министар објављује јавни позив за именовање вештака у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници министарства, када утврди да је недовољан број вештака за одређену област вештачења. Члан 12. Захтев за именовање са прилозима којима се доказује испуњеност услова за обављање вештачења кандидат за вештака подноси министарству. У захтеву се наводе лични подаци, звање, радна биографија, област вештачења и ужа специјалност. Члан 13. Решење о именовању вештака доноси министар. Решење из става 1. овог члана основ је за упис у Регистар вештака. Против решења којим се одбија захтев за именовање, кандидат за вештака може покренути управни спор. Члан 14. Решење о именовању вештака садржи презиме, име једног родитеља и име вештака, његово пребивалиште и адресу, звање, област вештачења и ужу специјалност вештака. Решење из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници министарства. Члан 15. Вештак има печат правоугаоног облика, величине 4,5 x 2,5 cm, који садржи име и презиме вештака, његово пребивалиште и област вештачења. Отисак печата и својеручни потпис вештак депонује у Регистру вештака при министарству. Члан 16. Министарство води Регистар вештака. У Регистар вештака уносе се следећи подаци: редни број уписа, презиме, име једног родитеља и име вештака, година рођења, његово пребивалиште, адреса и телефонски број, звање, област вештачења и ужа специјалност, број и датум решења о именовању, односно разрешењу вештака. Регистар вештака води се у електронском облику и јавно је доступан преко интернет странице министарства. Поред Регистра вештака, министарство води и збирку исправа за сваког вештака. У збирци исправа чувају се документа на основу којих је извршен упис у Регистар вештака, као и пријаве поднете против вештака, решења о изреченим новчаним казнама и предлози за разрешење вештака. Члан 17. Вештак је дужан да о промени података из члана 16. став 2. овог закона обавести министарство одмах, а најкасније у року од осам дана од дана промене податка. Члан 18. Суд, односно орган који води поступак прати рад вештака и о својим примедбама и новчаним казнама које су изречене вештаку обавештава министарство. Суд, односно орган који води поступак, је дужан да прати рад вештака и да за вештачење у поједином предмету одређује вештака који има пребивалиште на подручју тог суда, водећи рачуна да вештаци из исте области буду равномерно ангажовани. На седницама судија у првостепеним судовима, најмање једном годишње, разматрају се питања од значаја за суд који се односе на рад вештака. На основу закључка седнице судија, председник суда може утврдити потребу за повећањем броја вештака за одређену област или поднети образложен предлог за разрешење вештака. Образложени предлог за разрешење вештака због нестручног, неуредног или несавесног вештачења може поднети суд, орган који води поступак, односно странке или други учесници у судском или другом поступку. Члан 19. Вештак ће бити разрешен: 1) на сопствени захтев; 2) ако се утврди да нису постојали, односно да су престали услови на основу којих је именован; 3) ако буде осуђен за кривично дело које га чини недостојним или неподобним за вршење послова вештачења; 4) ако му буде изречена заштитна мера забране обављања делатности у области у којој обавља вештачење; 5) ако му на основу судске одлуке буде одузета или ограничена пословна способност; 6) ако се на начин прописан законом утврди да је изгубио радну способност; 7) ако неуредно, несавесно или нестручно обавља вештачење. Вештак неуредно и несавесно обавља вештачење ако неоправдано одбија да вештачи, не одазива се на позиве суда или другог органа који води поступак, не обави вештачење у року који одређен и у другим случајевима предвиђеним законом. Вештак нестручно обавља вештачење ако даје непотпуне, нејасне, противречне или нетачне налазе. У поступку који се води по предлогу за разрешење вештака министар може формирати стручну комисију од три члана из реда водећих стручњака у области у којој вештак вештачи, ради оцене стручности рада вештака и може омогућити вештаку да се изјасни о чињеницама и околностима на којима се заснива предлог за разрешење. Члан 20. Вештак не може обављати вештачења ако је против њега покренут кривични поступак за кривично дело које га чини недостојним за обављање послова вештачења, док овај поступак траје. О покретању кривичног поступка против вештака орган који води поступак без одлагања обавештава министарство. По правноснажном окончању кривичног поступка, суд о његовом исходу обавештава министарство. Члан 21. Против решења о разрешењу вештак може покренути управни спор. Вештак који је разрешен брише се из Регистра вештака, а решење о разрешењу вештака објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. IV. ПРАВНА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ВЕШТАЧЕЊА Члан 22. Правна лица подносе захтев за упис у Регистар правних лица за обављање послова вештачења (у даљем тексту: Регистар правних лица), који води министарство. Решење о упису у Регистар правних лица доноси министар. Против решења којим се одбија захтев за упис у Регистар правних лица може се покренути управни спор. Регистар правних лица води се у електронском облику и јавно је доступан преко интернет странице министарства. Члан 23. Решење о упису у Регистар правних лица садржи назив и седиште правног лица за обављање послова вештачења, број телефона, област вештачења и ужу специјалност. Решење о упису у Регистар правних лица објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници министарства. Члан 24. У Регистар правних лица уносе се следећи подаци: редни број уписа, назив и седиште правног лица, број телефона, имена вештака запослених у правном лицу са области вештачења и ужом специјалношћу, број и датум решења о упису правног лица у регистар надлежног органа, број и датум решења о брисању из регистра. Правно лице је дужно да о промени података из става 1. овог члана обавести министарство одмах, а најкасније у року од осам дана од дана промене податка. Члан 25. Правно лице брише се из Регистра правних лица ако престану да постоје услови предвиђени чланом 9. овог закона и ако неуредно или нестручно обавља вештачење. Правно лице неуредно или нестручно обавља вештачење када вештаци запослени у том правном лицу неуредно или нестручно обављају вештачење у смислу члана 19. ст. 2. и 3. овог закона. Против решења из става 1. овог члана правно лице може покренути управни спор. V. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ВЕШТАКА Члан 26. Висина и начин накнаде трошкова и висина награде за вештачење одређују се у складу са прописом којим је уређена накнада трошкова у судским поступцима. Члан 27. Вештак је дужан да се придржава рокова одређених решењем суда и да вештачење обавља савесно, стручно и непристрасно. Члан 28. Вештак је дужан да чува тајност података које је сазнао обављајући послове вештачења. Члан 29. Одредбе о правима и обавезама вештака сходно се примењују и на правна лица која обављају послове вештачења. VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 30. Именовање вештака извршиће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Министар објављује јавни позив за именовање вештака у складу са овим законом у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Вештацима који су уписани у Регистар сталних вештака престаје својство вештака ако до истека рока из става 1. овог члана не буду именовани за вештаке по одредбама овог закона. Правна лица која су до ступања на снагу овог закона обављала послове вештачења могу да обављају ове послове најдуже годину дана од дана ступања на снагу овог закона, а након истека тог рока – ако испуњавају услове предвиђене овим законом. Члан 31. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о условима за обављање послова вештачења („Службени гласник СРС”, бр. 16/87 и 17/87 – исправка). Члан 32. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 5. Закона о условима за обављање послова вештачења ("Службени гласник Социјалистичке Републике Србије", број 16/87), Републички секретар за правосуђе и управу, доноси УПУТСТВО о начину вођења регистра друштвено-правних лица и регистра сталних вештака који врше послове вештачења "Службени гласник СРС", број 24 од 27. јуна 1987. 1. Овим упутством прописује се садржина и начин вођења евиденција о друштвено-правним и физичким лицима која врше послове вештачења. 2. Евиденције из тачке 1. овог упутства, путем регистра друштвено-правних лица и регистра сталних вештака води Републички секретаријат за правосуђе и управу и садрже: А) - назив и седиште друштвено-правног лица (члан 3. Закона); - делатност друштвено-правног лица; - подаци о испуњености материјалних услова, техничких услова за обављање послова вештачења, подаци о упису у судски регистар, односно подаци о оснивачком акту (чл. 14. и 15. Закона); - подаци о врстама вештачења које друштвено-правно лице може обављати; - подаци о испуњености услова за вршење послова вештачења за сваког појединог вештака, по областима (члан 16. Закона); - датум уписа, - подаци о примедбама на рад радника друштвено-правних лица која обављају послове вештачења; - подаци о брисању; Б) - име и презиме сталног вештака; - подаци о стручној спреми, стручној оспособљености, врсти, природи посла који обавља или је обављао, о осуђиваности, односно неосуђиваности и др. (члан 19. Закона); - подаци о начину обављања вештачења (члан 27); - подаци о врсти и области вештачења; - подаци о упису, достављању решења, жалби на упис; - подаци о свечаној изјави; - подаци о радној заједници сталних вештака; - подаци о захтеву или предлогу за брисање; - подаци о кривичном поступку против сталног вештака; - подаци о примедбама на рад сталног вештака. 3. Евиденција се води на обрасцима Р1 и Р2 који су саставни део овог упутства. 4. У обрасцу Р1 уносе се подаци за друштвено-правна лица која обављају послове вештачења. 5. У обрасцу Р2 уносе се подаци за физичка лица која обављају послове сталног вештака. ЗАКОН о Правосудној академији „Службени гласник РС“ бр. 104 од 16. децембра 2009, 32 од 20. марта 2014 - УС, 106 од 21. децембра 2015. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом се оснива Правосудна академија (у даљем тексту: Академија) и уређују се њен статус, делатност, органи управљања и финансирање, као и почетна и стална обука судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: тужиоци), обука судијских и тужилачких помоћника и приправника и обука судског и тужилачког особља. Циљ оснивања Академије Члан 2. Циљ оснивања Академије јесте да допринесе професионалном, независном, непристрасном и ефикасном обављању судијске и тужилачке функције и стручном и ефикасном обављању послова судског и тужилачког особља. Статус Академије Члан 3. Оснивач Академије је Република Србија. Академија се оснива као установа која обавља делатности ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом. Академија има својство правног лица. Седиште Академије је у Београду. На унутрашње уређење и послове које обавља Академија, сходно се примењују одредбе закона који уређује јавне службе, ако овим законом није друкчије одређено. Надзор над законитошћу рада Академије врши министарство надлежно за правосуђе. Печат Академије Члан 4. Академија има свој печат. Садржина и начин коришћења печата Академије утврђује се Статутом Академије, у складу са законом који уређује печат државних и других органа. II. ДЕЛАТНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА АКАДЕМИЈЕ Делатност Академије Члан 5. Академија: – организује и спроводи пријемни испит за почетну обуку; – организује и спроводи почетну обуку; – организује и спроводи сталну обуку судија и тужилаца; – организује и спроводи обуку предавача и ментора; – организује и спроводи стручно усавршавање судског и тужилачког особља; – успоставља и одржава сарадњу са домаћим, страним и међународним институцијама, организацијама и удружењима, у вези са пословима које обавља; – издаје публикације и обавља другу издавачку делатност; – обавља истраживачко аналитичке послове и сарађује са научним институцијама; – систематски прикупља податке који су од значаја за рад Академије, а нарочито о спровођењу обуке и резултатима обуке и води документационо информациони центар; – прикупља и обрађује судску праксу; – обавља и друге послове утврђене законом и Статутом Академије (у даљем тексту: Статут). Академија може спроводити програме стручног усавршавања извршитеља, јавних бележника, јавнобележничких помоћника и јавнобележничких приправника, на основу уговора између Академије и Коморе извршитеља, односно Јавнобележничке коморе.* *Службени гласник РС, број 106/2015 Органи Академије Члан 6. Органи Академије су Управни одбор, директор и Програмски савет. Управни одбор Члан 7. Управни одбор је орган који управља Академијом и његов састав чини девет чланова. Чланови Управног одбора су: четири члана које именује Високи савет судства из реда судија, од којих два именује на предлог удружења судија; два члана које именује Државно веће тужилаца из реда тужилаца, од којих једног именује на предлог удружења тужилаца; и три члана које именује Влада, од којих је један државни секретар у министарству надлежном за правосуђе задужен за стручно усавршавање запослених у правосуђу, а један из реда запослених у Академији. Чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца не могу бити чланови Управног одбора. Мандат чланова Управног одбора траје четири године, с могућношћу поновног избора на још један мандат. Чланови и председник Управног одбора имају право на накнаду за рад у висини од 30% од основне плате судије основног суда. Председник Управног одбора Члан 8. Чланови Управног одбора бирају председника Управног одбора међу члановима Управног одбора из реда судија и тужилаца. Мандат председника Управног одбора траје четири године, са могућношћу поновног избора на још један мандат. Председник Управног одбора сазива и председава седницама Управног одбора. Надлежности Управног одбора Члан 9. Управни одбор Академије: – доноси Статут и друге акте Академије у складу са законом и прати њихову примену; – бира и разрешава председника Управног одбора; – бира и разрешава директора Академије, на основу претходно спроведеног јавног конкурса; – бира и разрешава чланове Програмског савета; – усваја програм пријемног испита за почетну обуку; – усваја правилник о полагању пријемног испита за почетну обуку; – усваја правилник о полагању завршног испита почетне обуке; – усваја програме почетне обуке и доставља их Високом савету и Државном већу тужилаца ради утврђивања; – усваја програме сталне обуке, уз сагласност Високог савета судства и Државног већа тужилаца; – усваја програм обуке судског и тужилачког особља, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца; – усваја посебни програм обуке судијских помоћника и приправника, уз сагласност Високог савета судства; – усваја посебан програм обуке тужилачких помоћника и приправника и доставља га Државном већу тужилаца ради утврђивања; – доноси програм пријемног испита за судијске и тужилачке приправнике; – усваја програм обуке ментора и предавача; – одлучује о висини накнаде за рад ментора и предавача; – усваја годишњи извештај о раду Академије и годишњи обрачун; – даје сагласност на одлуку о именовању чланова сталних комисија; – доноси пословник о свом раду; – даје сагласност на акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Академији; – одлучује о коришћењу средства Академије, у складу са законом; – обавља и друге послове у складу са законом и Статутом. Престанак функције чланова и председника Управног одбора Члан 10. Члану Управног одбора престаје функција: – истеком мандата на који је изабран; – на лични захтев; – члану Управног одбора који је судија, тужилац или државни секретар министарства надлежног за правосуђе, престанком те функције; – у случају спречености обављања функције члана Управног одбора у периоду дужем од шест месеци; – разрешењем. Одлуку о престанку функције члана Управног одбора доноси орган који га је именовао. Орган надлежан за именовање, именује новог члана у року од 30 дана од дана доношења одлуке о престанку функције члана Управног одбора. Поред разлога из става 1. овог члана, председнику Управног одбора може престати та фунција и разрешењем на основу одлуке Управног одбора. Начин рада Управног одбора Члан 11. Седнице Управног одбора сазива и њима председава председник Управног одбора. Управни одбор одржава најмање четири седнице годишње. Председник Управног одбора сазива седницу на предлог најмање једне трећине чланова. Седница Управног одбора може бити сазвана и на основу образложеног писменог захтева директора Академије или члана Управног одбора. Управни одбор одржава седнице ако је присутно више од половине укупног броја чланова. Начин одлучивања Управног одбора Члан 12. Управни одбор доноси одлуке већином гласова присутног броја чланова. Одлуке о избору и разрешењу председника Управног одбора и директора Академије, Статут и пословник доносе се двотрећинском већином гласова свих чланова Управног одбора. Начин рада и одлучивања Управног одбора ближе се уређује пословником. Директор Академије Члан 13. Директор је извршни орган Академије. Директор Академије бира се на период од пет година, уз могућност поновног избора. За директора Академије може се изабрати лице које поред општих услова за рад у државним органима испуњава следеће услове: – да има високу стручну спрему; – да има најмање седам година радног искуства у струци; – да има организационе и руководеће способности; – да има активно знање једног светског језика. Надлежности Директора Члан 14. Директор: – представља и заступа Академију; – извршава одлуке Управног одбора и Програмског савета; – координира и организује рад Академије; – учествује у раду Управног одбора и Програмског савета; – подноси годишњи извештај о раду Управном одбору; – доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Академији, уз сагласност Управног одбора; – руководи стручном и техничком службом Академије; – обавља и друге послове у складу са законом, Статутом и другим актима. Престанак функције директора Члан 15. Директору Академије престаје функција: – истеком мандата на који је изабран; – на лични захтев; – губитком радне способности и испуњавањем услова за пензију; – разрешењем због нестручног и несавесног рада. Програмски савет Члан 16. Програмски савет је стручни орган Академије. Прoгрaмски сaвeт чини 15 члaнoвa кoje имeнуje Упрaвни oдбoр, из рeдa судиja и тужилaцa, других стручњaкa, судскoг и тужилaчкoг oсoбљa и корисника почетне обуке.* Најмање пет чланова Програмског савета су судије, најмање три су тужиоци, од којих по једног члана предлаже удружење судија, односно удружење тужилаца, a по jeдaн члaн je из рeдa судскoг и тужилaчкoг oсoбљa и корисника почетне обуке*. Чланови Високог савета судства, Државног већа тужилаца и чланови Управног одбора не могу бити чланови Програмског савета. Чланови Програмског савета из става 3. овог члана из реда судија, тужилаца и судског и тужилачког особља*, могу се ослободити до 50% обима посла због рада у Академији. Одлуку о ослобођењу из става 5. овог члана доноси Високи савет судства за судије, Државно веће тужилаца за тужиоце, а старешина правосудног органа у коме је члан запослен за члана из реда судског и тужилачког особља. Чланови Програмског савета који нису из реда судија, тужилаца и судског и тужилачког особља имају право на посебну накнаду за рад коју утврђује Управни одбор. *Службени гласник РС, број 106/2015 Надлежност Програмског савета Члан 17. Програмски савет Академије: – утврђује предлог програма полагања пријемног испита за почетну обуку; – утврђује предлог програма завршног испита почетне обуке; – утврђује предлог програма почетне обуке судија и тужиоца; – именује чланове сталних комисија, уз сагласност Управног одбора; – образује повремене комисије и радне групе, у складу са Статутом; – утврђује предлог програма сталне обуке судија и тужиоца; – утврђује предлог посебног програма обуке судијских и тужилачких помоћника и приправника; – утврђује предлог пријемног испита за судијске и тужилачке приправнике; – утврђује предлог програма обуке судског и тужилачког особља; – утврђује предлог програма обуке ментора и предавача и других специјализованих програма обуке; – именује сталне предаваче из реда судија и тужилаца уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца; – даје сагласност на одлуку о избору сталних предавача који нису судије и тужиоци; – утврђује услове за именовање и именује менторе и повремене предаваче; – утврђује предлог правилника за полагање пријемног испита за почетну обуку; – утврђује предлог правилника за полагање завршног испита почетне обуке; – доноси пословник о свом раду; – одлучује о приговору на ранг листу кандидата са пријемног испита за почетну обуку; – врши и друге послове у складу са овим законом и Статутом. Сталне комисије Програмског савета Члан 18. Програмски савет има сталне комисије: – за пријемни испит корисника почетне обуке; – за почетну обуку и завршни испит; – за сталну обуку; – за обуку судијских и тужилачких помоћника и приправника; – за обуку судског и тужилачког особља; – за обуку ментора и предавача. Чланове сталне комисије именује Програмски савет уз сагласност Управног одбора. Број и састав чланова сталних комисија уређује се Статутом. Чланови сталних комисија имају права из члана 16. ст. 5. и 7. овог закона. Ментори и предавачи Члан 19. Ментори и предавачи су посебно обучена лица из реда судија, тужилаца и других професија која непосредно спроводе програме обуке. Ментори могу бити само судије и заменици јавних тужилаца. Предавачи могу бити стални и повремени. Стални предавачи из реда судија и заменика јавних тужилаца упућују се на рад у Академију на период од три године. Стални предавачи који нису судије и заменци јавних тужилаца заснивају радни однос у Академији. Повремени предавачи се ангажују према потреби ради спровођења програма обуке. Права и обавезе ментора и повремених предавача уређују се уговором између њих и Академије. Плате и накнаде ментора и предавача Члан 20.* Meнтoри нa прoгрaму пoчeтнe oбукe и мeнтoри нa прoгрaму oбукe судиjских, oднoснo тужилaчких пoмoћникa и припрaвникa имajу прaвo нa нaкнaду зa мeнтoрски рaд у износу од 10% свoje oснoвнe плaтe.* Стaлни прeдaвaчи из рeдa судиja и зaмeникa jaвних тужилaцa имajу плaту jeднaку плaти кojу би имaли дa oбaвљajу судиjску, oднoснo тужилaчку функциjу, ако je тo зa њих пoвoљниje.* Пoврeмeни прeдaвaчи имajу прaвo нa нaкнaду зa рaд и нa нaкнaду трoшкoвa у вeзи сa припрeмoм и спрoвoђeњeм oбукe у склaду сa aктoм Упрaвнoг oдбoрa.* *Службени гласник РС, број 106/2015 Стручна и техничка служба Члан 21. За обављање стручних и административнотехничких послова у Академији образује се стручна и техничка служба. Опис послова и радних задатака запослених у стручној и техничкој служби уређују се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. На права и обавезе запослених у Академији примењују се одредбе закона и других прописа којима се уређују радни односи. Средства и услови за рад Члан 22. Средства за рад Академије обезбеђују се из буџета Републике Србије, донација и поклона, прихода од издавања публикација и реализације пројеката и других извора у складу са законом. Услове за рад Академије обезбеђује Влада. III. ОБУКА СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА Појам и циљ Члан 23. Обука судија и тужилаца је организовано стицање и усавршавање практичних и теоријских знања и вештина потребних за независно, односно самостално, стручно и ефикасно вршење њихове функције. Врсте обуке Члан 24. Обука може бити почетна и стална. 1. Почетна обука Појам и циљ Члан 25. Почетна обука је организовано стицање практичних и теоријских знања и вештина, разумевање улоге и основних принципа поступања судије и заменика јавног тужиоца у циљу самосталног, стручног и ефикасног вршења функције судије у прекршајном и основном суду и заменика јавног тужиоца у основном јавном тужилаштву. Корисници почетне обуке Члан 26. Корисници почетне обуке су лица која су по положеном пријемном испиту примљена у Академију на почетну обуку. Број корисника почетне обуке одређују Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца једном годишње, до 1. марта и о томе обавештавају Академију. Број корисника почетне обуке из става 2. овог члана Високи савет судства и Државно веће тужилаца утврђују на основу процене броја слободних судијских места у прекршајним и основним судовима, односно места заменика у основном јавном тужилаштву, у години која следи након године у којој корисници завршавају почетну обуку, увећаном за 30%. Јавни конкурс за пријем на почетну обуку Члан 27. Академија расписује јавни конкурс за избор кандидата за пријем на почетну обуку. Јавни конкурс из става 1. овог члана расписује се једном годишње, најкасније до 1. јуна и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног информисања које покрива целу територију Републике Србије. Рок за пријављивање кандидата је 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”. Услови за пријем на почетну обуку Члан 28. Услови за пријем на почетну обуку су: – положен правосудни испит; – испуњавање општих услова за рад у државним органима; – положен пријемни испит за почетну обуку. а) Пријемни испит за почетну обуку Циљ пријемног испита Члан 29. Циљ пријемног испита је утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма почетне обуке и способности за вршење судијске и тужилачке функције. Предмет и програм пријемног испита Члан 30. Предмет пријемног испита односи се на утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма почетне обуке, што обухвата важеће материјално и процесно право у области грађанског, кривичног и прекршајног права, као и познавање опште културе. Програм полагања пријемног испита уређује се актом Програмског савета који се објављује најкасније шест месеци пре дана полагања испита. Време и начин полагања пријемног испита Члан 31. Пријемни испит за почетну обуку организује се једном годишње најкасније до 1. септембра. Пријемни испит се састоји од писменог и усменог дела и теста личности. Начин полагања пријемног испита ближе се уређује правилником о полагању пријемног испита. Комисија за пријемни испит Члан 32. Пријемни испит се полаже пред комисијом за пријемни испит (у даљем тексту: Испитна комисија). Испитна комисија има пет чланова које именује Програмски савет на период од четири године, од којих су три члана судије, а два тужиоци. Чланови Испитне комисије не могу бити чланови Програмског савета. За спровођење теста личности, Испитна комисија ангажује стручна лица. Оцењивање Члан 33. Усмени и писмени део оцењују се оценама од 1 до 10. Оцене на тесту личности су „задовољава” и „не задовољава”. Сматра се да кандидат који добије оцену 2 или нижу на усменом или писменом делу пријемног испита, односно оцену „не задовољава” на тесту личности, није положио пријемни испит. Кандидат који није задовољан оценом на усменом делу испита има право да у року од 24 часа од пријема обавештења о оцени поднесе захтев Програмском савету за полагање усменог дела пријемног испита пред посебном комисијом. Програмски савет образује посебну комисију из става 4. овог члана, у року од три дана од дана подношења захтева. Посебна комисија се састоји од три члана. Чланови Испитне комисије не могу бити чланови посебне комисије. Оцена посебне комисије је коначна. Завршна оцена на пријемном испиту представља збир оцена са усменог и писменог дела пријемног испита. Ранг листа Члан 34. Испитна комисија утврђује ранг листу кандидата на основу завршне оцене. Уколико кандидати имају исту завршну оцену, предност има кандидат са бољом оценом на правосудном испиту, а уколико су и те оцене исте, предност има кандидат са бољом просечном оценом на студијама. Приговор на утврђену ранг листу кандидат може поднети Програмском савету, у року од три дана од дана објављивања ранг листе. Програмски савет може одбити приговор или га усвојити и утврдити коначну ранг листу кандидата. За кориснике се примају кандидати према редоследу са ранг листе до попуне предвиђеног броја корисника за ту годину. б) Спровођење почетне обуке Програм и обављање почетне обуке Члан 35. Програм почетне обуке обухвата примену материјалних и процесних закона, судску и тужилачку праксу, стандарде судијске и тужилачке етике, међународне правне стандарде, унутрашњу организацију рада судова и тужилаштва, научне и стручне радове у области домаћег и међународног права, као и вештине судског и тужилачког посла. Програм почетне обуке утврђују Високи савет судства и Државно веће тужилаца, на основу предлога који је утврдио Програмски савет, а усвојио Управни одбор Академије. Почетна обука траје две године, почиње 1. октобра и састоји се од теоријског и практичног дела у области уставног, грађанског, кривичног и прекршајног права, као и опште и професионалне културе. Практични део почетне обуке обавља се у суду, јавном тужилаштву, као и у другим државним органима, адвокатским канцеларијама и другим организацијама. Време трајања обуке за сваку област утврђује се програмом почетне обуке. Теоријски део обуке се одвија кроз обраду одређених тематских целина у организацији Академије, а практични део кроз рад у правосудним органима под надзором ментора и кроз рад у институцијама изван правосуђа. Оцењивање почетне обуке Члан 36. По завршетку сваког дела почетне обуке ментор и предавач из тог дела обуке која се обавља у суду и тужилаштву дају оцену. Рад у институцијама изван правосуђа се не оцењује. Оцењивање почетне обуке врши се оценама од 1 до 5. Корисник почетне обуке који није задовољан оценом има право да у року од 24 часа од пријема обевештења о оцени поднесе захтев Програмском савету за полагање тог дела обуке пред посебном комисијом. Програмски савет образује посебну комисију из става 3. овог члана у року од три дана од дана подношења захтева. Посебна комисија се састоји од три члана. Ментор и предавач на чију се оцену корисник почетне обуке жалио не могу бити чланови посебне комисије. Оцена посебне комисије је коначна. У случају да корисник почетне обуке добије коначну оцену 1 из дела почетне обуке престаје му својство корисника почетне обуке. Завршни испит Члан 37. По завршетку почетне обуке корисници почетне обуке полажу завршни испит на коме се проверају искључиво практична знања и способности стечена на почетној обуци за обављање посла судије прекршајног суда, основног суда и заменика јавног тужиоца у основном тужилаштву. Завршни испит се полаже пред комисијом од пет чланова, од којих су три члана судије, а два тужиоци.* Оцењивање завршног испита изражава се оценама од 1 до 5. Корисник почетне обуке који на завршном испиту добије оцену 1 сматра се да није завршио почетну обуку. Програм и начин полагања завршног испита ближе се уређује правилником. *Службени гласник РС, број 106/2015 Завршна оцена Члан 38. На крају почетне обуке корисник почетне обуке добија завршну оцену која представља збир оцена добијених за поједине делове обуке и оцене са завршног испита. Уверење о завршеној почетној обуци Члан 39. Академија издаје кориснику уверење о завршеној почетној обуци које садржи оцену за сваки део обуке и завршну оцену. Уверење из става 1. овог члана издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора. в) Права и обавезе корисника почетне обуке Члан 40. Корисник почетне обуке заснива радни однос на одређено време у Академији у трајању од 30 месеци, почев од 1. октобра у години у којој је примљен као корисник почетне обуке. Суд, односно јавно тужилаштво, у којем ће корисник почетне обуке обављати почетну обуку, одређује Програмски савет према месту у коме корисник почетне обуке ради или има пребавилиште, односно боравиште. Корисник почетне обуке има плату у висини 70% од основне плате судије основног суда, за време трајања радног односа на одређено време у Академији. Похађање почетне обуке сматра се радним искуством у правној струци.** Директор Академије може донети одлуку о одлагању похађања почетне обуке најдуже на 12 месеци на основу молбе корисника почетне обуке. Корисник почетне обуке има право жалбе Управном одбору, у року од осам дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана. Одлука Управног одбора је коначна. Изузетно, директор Академије доноси решење о одлагању похађања почетне обуке кориснику који се налази на трудничком боловању или породиљском одсуству. Решење о одлагању се доноси за период одређен законом који уређује ово право. По завршеној почетној обуци корисник је дужан да конкурише на места судије прекршајног суда или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца. Престао је да важи ранији став 8. (види Одлуку УС* - 32/2014-15) Престао је да важи ранији став 9. (види Одлуку УС* - 32/2014-15) Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца може лицу које је завршило почетну обуку одобрити заснивање радног односа на одређено време у суду, односно тужилаштву најдуже три године, уколико се јављао на конкурс за избор судије или заменика јавног тужиоца, а није изабран. Престао је да важи ранији став 11. (види Одлуку УС* - 32/2014-15) Корисник је обавезан да редовно похађа почетну обуку и поштује правила утврђена општим актима Академије. *Службени гласник РС, број 32/2014 (Одлука УС) **Службени гласник РС, број 106/2015 2. Стална обука Појам и циљ Члан 41. Стална обука је усавршавање теоријских и практичних знања и вештина ради стручног и ефикасног вршења судијске и тужилачке функције. Корисници сталне обуке Члан 42. Корисници сталне обуке су судије и тужиоци. Академија води евиденцију о судијама и тужиоцима који су учествовали у програму сталне обуке и те податке доставља Високом савету судства и Државном већу тужилаца. Врсте и програм сталне обуке Члан 43. Стална обука може бити добровољна и обавезна. Стaлнa oбукa je обавезна кaдa je то прeдвиђeно зaкoнoм или oдлукoм Висoкoг сaвeтa судствa и Држaвнoг вeћa тужилaцa у случajу прoмeнe спeциjaлизaциje, битних прoмeнa прoписa, увoђeњa нoвих тeхникa рaдa и рaди oтклaњaњa нeдoстaтaкa у рaду судиje и зaмeникa jaвнoг тужиoцa уoчeних приликoм вредновања њихoвoг рaдa.* Програм сталне обуке усваја Управни одбор, на предлог Програмског савета, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. *Службени гласник РС, број 106/2015 Општи програм сталне обуке Члан 44. Право и обавеза сталног стручног усавршавања судија и тужилаца остварује се кроз опште програме сталне обуке. Посебан програм сталне обуке Члан 45. Судије и заменици јавних тужилаца који су први пут изабрани на ту функцију у прекршајном или основном суду, односно основном јавном тужилаштву*, а нису завршили почетну обуку, обавезни су да похађају посебан програм сталне обуке. Садржина и трајање посебног програма сталне обуке утврђују се актом Програмског савета зависно од професионалног искуства корисника из става 1. овог члана. Кориснику посебног програма сталне обуке из става 1. овог члана смањиће се обим посла и радно време до 30% за време трајања овог програма, на основу одлуке Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. Корисници посебног програма сталне обуке су и судије и заменици јавних тужилаца, који су одређени одлуком Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца, када је то потребно ради отклањања недостатака у раду судије и заменика јавног тужиоца, уочених приликом вредновања њиховог рада. У овом случају стална обука је обавезна. Одлуком Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца за поједине категорије судија и тужилаца, може бити прописана обавезна стална обука и то у случају избора за суд, односно јавно тужилаштво вишег степена, промене специјализације, битних промена прописа и увођења нових техника рада. Академија је у обавези да изради посебан програм сталне обуке, у складу са одлукама Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. *Службени гласник РС, број 106/2015 Годишњи програм добровољне сталне обуке Члан 46. Академија је дужна да једном годишње, најкасније до 1. децембра, достави судовима и јавним тужилаштвима оквирни годишњи програм добровољне обуке за наредну календарску годину. Пријаве за програме из става 1. овог члана, судије и тужиоци достављају Академији до 31. децембра текуће године, за наредну календарску годину. За сваки од понуђених програма, Академија одређује кориснике и о томе обавештава судове и јавна тужилаштва. Академија издаје уверења судијама и тужиоцима, о учешћу у програмима сталне обуке. IV. ОБУКА МЕНТОРА И ПРЕДАВАЧА Програм обуке ментора и предавача Члан 47. Ментори и предавачи из реда судија и тужилаца похађају програм обуке који усваја Управни одбор на предлог Програмског савета. Академија издаје менторима и предавачима уверење о завршеној обуци из става 1. овог члана. Уверење из става 2. овог члана, издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора. Ментори за програм обуке судијских и тужилачких помоћника и приправника Члан 48. Током спровођења обуке, судијски и тужилачки помоћници и приправници имају менторе из редова судија, односно заменика јавних тужилаца које именује председник суда, односно јавни тужилац. Ментори из става 1. овог члана су обавезни да заврше програм обуке за менторе који организује Академија. V. ПОСЕБАН ПРОГРАМ ОБУКЕ СУДИЈСКИХ И ТУЖИЛАЧКИХ ПОМОЋНИКА И ПРИПРАВНИКА Пријемни испит за приправнике Члан 49. Кандидати за судијске или тужилачке приправнике су обавезни да полажу пријемни испит да би били примљени у суд или јавно тужилаштво ради обављања приправничког стажа. Програм пријемног испита за приправнике доноси Управни одбор Акадамије на предлог Програмског савета. Кандидати за судијске, односно тужилачке приправнике примају се на рад у суд, односно јавно тужилаштво на основу укупне оцене. Укупна оцена састоји се из збира просечне оцене са студија и оцене са пријемног испита, при чему 40% укупне оцене чини оцена са основних студија, а 60% чини оцена са пријемног испита. Радни однос као судијски, односно тужилачки приправници, заснивају кандидати који имају највишу укупну оцену. Посебан програм обуке Члан 50. Предлог посебног програма обуке судијских и тужилачких помоћника и приправника утврђује Програмски савет у сарадњи са председницима судова и јавним тужиоцима. Посебни програм обуке судијских помоћника и приправника усваја Управни одбор уз сагласност Високог савета судства. Посебни програм обуке тужилачких помоћника и приправника усваја Управни одбор и доставља га Државном већу тужилаца ради утврђивања. Судијски и тужилачки помоћници и приправници су обавезни да похађају посебни програм обуке из ст. 2. и 3. овог члана. Председници судова, односно јавни тужиоци достављају Академији једном годишње извештај о раду судијских и тужилачких помоћника и приправника, као и мишљење ментора. Судијски и тужилачки помоћници који су завршили почетну обуку нису обавезни да похађају посебни програм обуке из ст. 2. и 3. овог члана. Судијски и тужилачки волонтери имају иста права и обавезе, у вези са обуком као и приправници. VI. ОБУКА СУДСКОГ И ТУЖИЛАЧКОГ ОСОБЉА Појам и циљ Члан 51. Обука судског и тужилачког особља је организовано стицање знања и вештина ради стручног и ефикасног обављања послова. Корисници Члан 52. Корисници обуке из члана 51. овог закона су судско и тужилачко особље које обавља административне послове. Обука судског и тужилачког особља је добровољна, осим ако посебним законом није одређено другачије. Програм обуке судског и тужилачког особља Члан 53. Програм обуке судског и тужилачког особља усваја Управни одбор на предлог Програмског савета, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. Програм се доноси за сваку категорију судског и тужилачког особља. VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Преузимање послова Правосудног центра Члан 54. Послове Правосудног центра за обуку и стручно усаврашавање, прописане чланом 165. Закона о малолетним учиноцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), односно прописане Правилником о програму и начину стицања посебних знања из области права детета судија који суде у поступцима у вези са породичним односима („Службени гласник РС”, број 44/06), од дана ступања на снагу овог закона обавља Академија. Конституисање Управног одбора Академије Члан 55. Чланови Управног одбора Академије биће именовани у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона. Конститутивну седницу Управног одобора Академије сазива најстарији члан Управног одбора, у року од 15 дана од дана именовања чланова Управног одбора Академије. Избор директора Академије Члан 56. Управни одбор Академије доноси одлуку о објављивању јавног конкурса за избор директора Академије, у року од 15 дана од дана одржавања конститутивне седнице Управног одбора. Управни одбор Академије бира директора Академије најкасније 30 дана од дана истека рока за пријављивање на конкурс. Доношење Статута и подзаконских аката Члан 57. Статут се доноси у року од 30 дана од дана конституисања Управног одбора Академије. Други подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од 60 дана од дана конституисања, односно образовања органа и тела надлежних за њихово доношење, односно предлагање. Образовање Програмског савета Члан 58. Програмски савет образује се у року од два месеца од дана конституисања Управног одбора. Избор вршиоца дужности директора Академије Члан 59. Министар надлежан за правосуђе по прибављеној сагласности председника Високог савета судства и председника Државног већа тужилаца поставља вршиоца дужности директора Академије, у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона. Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор директора Академије. Вршилац дужности директора обавља функцију директора до избора директора Академије у складу са овим законом. Вршилац дужности директора доноси, у року од 15 дана од дана постављења, привремени акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места запослених у стручној и техничкој служби Академије. Престанак важења закона Члан 60. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о обуци судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и судијских и тужилачких помоћника („Службени гласник РС”, број 46/06). Ступање на снагу закона Члан 61. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о правосудном испиту „Службени гласник РС“, број 16 од 16. априла 1997. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 1. Сврха правосудног испита Члан 1. На правосудном испиту проверава се стручна оспособљеност за обављање функција и послова за које је законом или другим прописом као услов предвиђен тај испит. 2. Услови за полагање испита Члан 2. Правосудни испит може полагати лице које је дипломирало на правном факултету и које је после завршеног правног факултета стекло две године радног искуства на пословима правне струке у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури или три године радног искуства на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе или четири године радног искуства на пословима правне струке у предузећу, установи или другој организацији. Сваких шест месеци радног искуства на пословима правне струке у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури рачуна се као девет месеци радног искуства на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе, односно као једна година радног искуства на пословима правне струке у предузећу, установи или другој организацији. Сваких годину дана радног искуства на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе рачуна се као шеснаест месеци радног искуства на пословима правне струке у предузећу, установи или другој организацији. 3. Испитни предмети Члан 3. Правосудни испит има писмени и усмени део. На писменом делу испита решавају се практични задаци из кривичног и грађанског права. На усменом делу испита полажу се: 1) Уставно право и правосудно организационо право, 2) Кривично право, 3) Грађанско право, 4) Трговинско (привредно) право, 5) Међународно приватно право, 6) Управно право, 7) Радно право. Члан 4. Правосудни испит полаже се према програму који садржи градиво, правне изворе и правну књижевност. Програм правосудног испита прописује министар правде. 4. Испитни одбор Члан 5. Правосудни испит полаже се пред Испитним одбором. Испитни одбор има седам чланова, од којих је један председник. Испитни одбор одлучује већином гласова, ако овим законом није друкчије одређено. Члан 6. Министар правде образује Испитни одбор из редова истакнутих правника с положеним правосудним испитом. Професор правног факултета на позитивноправном предмету може бити члан Испитног одбора и ако нема положен правосудни испит. Решењем о образовању Испитног одбора одређују се и предмети које његови чланови испитују. Члан 7. Министар правде може образовати више испитних одбора. Министар правде може сазвати чланове свих испитних одбора ради разматрања питања од значаја за остваривање сврхе правосудног испита. Члан 8. Распоред рада Испитног одбора одређује министар правде. Административне послове за Испитни одбор обавља Министарство правде. II. ПОЛАГАЊЕ ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА 1. Захтев за полагање испита Члан 9. Захтев за полагање правосудног испита подноси се Министарству правде. Уз захтев кандидат прилаже доказе да је испунио услове за полагање испита. Члан 10. Захтевом за полагање правосудног испита мора се пријавити полагање писменог дела испита и најмање четири предмета из усменог дела испита. Члан 11. Министар правде решењем одлучује о захтеву за полагање правосудног испита. Решење се доставља кандидату, а ако је полагање одобрено – и председнику Испитног одбора. 2. Писмени део испита Члан 12. Правосудни испит почиње израдом писменог рада. Задатке поставља и рад оцењује члан Испитног одбора који испитује предмет из кога се израђује писмени рад. Време за израду писменог рада одређује Испитни одбор. Члан 13. Писмени рад кандидата оцењује се са „одлично”, „добро” и „не задовољава”. Кандидат не може усмено полагати предмет из кога је његов писмени рад оцењен са „не задовољава”. Члан 14. Писмене радове који су оцењени са „одлично” и „добро” прегледа филолог. Филолог оцењује правилност изражавања, јасноћу израза и језичку културу кандидата са „одлично” и „добро”. Филолога одређује министар правде. 3. Усмени део испита Члан 15. Усмени део правосудног испита полаже се јавно, истовремено пред свим члановима Испитног одбора. Испитни предмет испитује члан Испитног одбора који је за тај предмет одређен за испитивача. Члан 16. Успех кандидата на усменом делу испита оцењује се из сваког предмета посебно, са „одлично”, „добро” и „не задовољава”. При оцењивању успеха кандидата вреднују се познавање позитивних прописа и судске праксе, разумевање суштине правних установа, правилно правничко расуђивање и начин излагања. 4. Накнадно полагање Члан 17. Кандидат чији је успех из најмање четири испитна предмета оцењен са „одлично” или „добро” има право да преостале предмете накнадно полаже. Накнадно полагање може уследити најраније два а најдоцније шест месеци од завршетка претходног полагања. Ако последњи дан за накнадно полагање пада на дан када се правосудни испит не одржава, полаже се првог наредног дана када се испит одржава. 5. Општи успех на правосудном испиту Члан 18. Пошто оцени успех кандидата на усменом делу испита из сваког предмета посебно, Испитни одбор утврђује општи успех кандидата на правосудном испиту. Општи успех кандидата на правосудном испиту утврђује се са „положио са одликом”, „положио врло добро”, „положио” и „није положио”. Члан 19. Само кандидату чији је успех и на писменом и на усменом делу испита из сваког предмета оцењен са „одлично” и чији је рад филолог оценио са „одлично” општи успех на правосудном испиту утврђује се оценом „положио са одликом”. 6. Одлагање започетог испита Члан 20. На молбу кандидата, председник Испитног одбора може започети испит одложити до три месеца, ако је кандидат због болести или других оправданих разлога спречен да настави полагање испита. Молби за одлагање започетог испита прилажу се докази који молбу оправдавају. Члан 21. Време за које је испит одложен почиње да тече од дана доношења решења о одлагању. У наставку одложеног испита полажу се предмети који до одлагања нису полагани. 7. Када испит није положен Члан 22. Правосудни испит није положио кандидат који је у првом полагању оцењен са „не задовољава” из најмање четири испитна предмета, као и кандидат који приликом накнадног полагања из најмање једног испитног предмета буде оцењен са „не задовољава”. Правосудни испит није положио ни кандидат који изричито или прећутно одустане од полагања већ започетог испита (не преда писмени задатак, не приступи испиту у време почетка накнадног полагања и слично). Кандидат није положио правосудни испит ни ако не приступи полагању у року за који је испит одложен. 8. Када се сматра да испит није ни полаган Члан 23. Кад кандидат не приступи полагању правосудног испита у време одређено за полагање испита или пре почетка писменог дела испита изјави да од испита одустаје, сматра се да није ни полагао правосудни испит. 9. Заштита права кандидата Члан 24. Кандидат који сматра да његов општи успех или успех из неког предмета није правилно оцењен има право да у року од двадесет и четири часа после саопштеног успеха писмено приговори Испитном одбору. Испитни одбор је дужан да о приговору одлучи у року од три дана од пријема приговора. Члан 25. Ако усвоји приговор Испитни одбор може поновити испит из једног или више предмета или преиначити раније већ дату оцену или утврђени општи успех. III. ПОНОВНО ПОЛАГАЊЕ ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА Члан 26. Кандидат који је правосудни испит полагао и није положио може испит поново полагати кад истекне шест месеци од завршетка претходног полагања. Кандидат који правосудни испит није положио због тога што није приступио полагању одложеног испита, може га поново полагати после шест месеци од истека времена за које је испит одложен. Кандидат који ни други ни сваки следећи пут не положи правосудни испит може га поново полагати кад истекну две године од завршетка претходног испита. IV. УВЕРЕЊЕ О ПРАВОСУДНОМ ИСПИТУ И ОСТАЛА ПИТАЊА Члан 27. О положеном правосудном испиту издаје се уверење. Уверење издаје и његову садржину прописује министар правде. Члан 28. Министар правде ближе прописује начин полагања правосудног испита, трошкове полагања испита, накнаду за рад чланова Испитног одбора и филолога и уређује остала питања у вези са правосудним испитом. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 29. С правосудним испитом, у смислу овог закона, изједначава се правосудни испит положен по прописима који су важили до почетка примене овог закона, односно судијски и адвокатски испит који су законом изједначени са правосудним испитом. Члан 30. Кандидат који је полагање правосудног испита започео по прописима који су важили пре почетка примене овог закона има право да полагање започетог правосудног испита доврши према прописима који су важили у време када је полагање започео и после почетка примене овог закона. Члан 31. Министар правде прописаће програм за полагање правосудног испита до 1. октобра 1997. године. Члан 32. Закон о правосудном испиту („Службени гласник Републике Србије”, број 67/93) престаје да важи почетком примене овог закона. Члан 33. Овај закон примењује се од 1. јануара 1998. године. На основу члана 27. става 2. и члана 28. Закона о правосудном испиту („Службени гласник РС”, број 16/97), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о полагању правосудног испита “Службени гласник РС”, бр. 14 од 22. априла 1998, 88 од 26. септембра 2008, 108 од 13. новембра 2012. I. ОСНОВНА ПИТАЊА Члан 1. Правосудни испит одржава се по правилу током читаве године. Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Правилника – 88/2008-8). Време и место одржавања правосудног испита и распоред рада испитних одбора одређује министар правде. У случају спречености неког од чланова испитног одбора, министар правде одређује испитивача за тај предмет из другог испитног одбора. Члан 1а* Члановима испитног одбора, филолозима, секретарима испитног одбора, као и другим лицима која учествују у организацији и спровођењу правосудног испита припада накнада за рад, чију висину решењем одређује министар надлежан за послове правосуђа.* *Службени гласник РС, број 108/2012 Члан 2. Захтев за полагање правосудног испита подноси се Министарству правде. Решење којим је полагање правосудног испита одобрено доставља се кандидату најкасније десет дана пре почетка правосудног испита. Истим решењем кандидат се обавештава о месту и времену почетка испита и о новчаном износу који треба уплатити на име трошкова полагања правосудног испита. II. ТОК ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА 1. Писмени део испита Члан 3. Писмени део испита полаже се у два дана. Једног дана израђује се писмени рад из кривичног права, а другог дана писмени рад из грађанског права. Члан 4. Пре почетка писменог дела испита утврђује се идентитет кандидата. Кандидати се затим упознају с правилима о изради писменог рада, па им се предају задаци припремљени од стране испитивача. Писменом делу испита могу присуствовати само чланови испитног одбора и секретар испитног одбора. Просторију у којој се полаже кандидат може да напушта само из оправданих разлога и уз надзор секретара испитног одбора. Члан 5. На писменом делу испита кандидат може користити одговарајуће прописе. Члан 6. Кандидат је дужан да секретару испитног одбора писмени рад преда најкасније чим истекне време одређено за израду рада. Секретар испитног одбора одмах на самом писменом раду бележи време предаје рада. Кандидат је дужан да после предаје рада напусти просторију у којој се испит одржава. Члан 7. Пре почетка усменог дела испита кандидатима се саопштавају резултати писменог дела испита. 2. Усмени део испита Члан 8. Усмени део испита полаже се јавно, истовремено пред свим члановима испитног одбора. Усмени део испита одржава се по правилу у једном дану. На молбу кандидата која се подноси уз захтев за полагање правосудног испита, одобриће се да кандидат усмени део испита полаже у два дана. Члан 9. Кандидату се из испитног предмета постављају најмање три питања која су подобна да после одговора прикажу његово познавање целокупног градива. На постављено питање кандидат може да одговори непосредно или после сачињеног концепта. Члан 10. Испитни одбор оцењује успех кандидата из сваког испитног предмета посебно, а затим утврђује општи успех кандидата на правосудном испиту. Успех кандидата на усменом делу испита и општи успех кандидата на правосудном испиту јавно саопштава председник испитног одбора. Саопштавање успеха кандидата сви присутни саслушаће стојећи. Члан 11. Министарство правде сваког кандидата писмено обавештава о постигнутом успеху. 3. Одлагање започетог испита Члан 12. Започети испит одлаже се док трају разлози због којих је кандидат спречен да настави полагање, а најдуже на три месеца. Време на које је испит одложен одређује се решењем којим се започети испит одлаже. 4. Заштита права кандидата Члан 13. Приговор на успех на писменом или усменом делу испита и приговор на утврђени општи успех на правосудном испиту подносе се председнику испитног одбора одмах а најкасније двадесет и четири часа после саопштеног успеха. Ако кандидат приговори на оцену филолога, испитни одбор пре одлучивања прибавља мишљење филолога. Кад испитни одбор одлучи да се из једног или више предмета испит понови, испит се понавља одмах, а најкасније наредног дана. III. ЗАПИСНИК О ПРАВОСУДНОМ ИСПИТУ Члан 14. О току правосудног испита води се записник. Записник садржи: састав испитног одбора, име и презиме кандидата, број и датум решења о одобреном полагању, место, дан и час полагања писменог и усменог дела испита, задатке са писменог дела и питања са усменог дела испита, оцене из сваког предмета са писменог и усменог дела испита, успех из сваког испитног предмета, општи успех на правосудном испиту, податке о томе да ли је кандидат приговарао испитном одбору и ако јесте, какав је исход одлучивања о приговору, податке о томе да ли је кандидат одустао од полагања и ако јесте, на који начин и на ком делу испита и друге податке од значаја за полагање правосудног испита. Записник о току правосудног испита води секретар испитног одбора. Члан 15. Записник потписују председник, чланови испитног одбора и секретар испитног одбора. Записнику се прилажу писмени радови кандидата. IV. ЕВИДЕНЦИЈА Члан 16. Евиденција о лицима која су полагала правосудни испит води се у Министарству правде и чува трајно. Евиденција садржи: име, презиме, место и годину рођења лица, када је и на ком правном факултету дипломирало, где је радило у време полагања испита и општи успех на правосудном испиту. V. УВЕРЕЊЕ О ПОЛОЖЕНОМ ПРАВОСУДНОМ ИСПИТУ Члан 17. Уверење о положеном правосудном испиту садржи: име, презиме, место и годину рођења кандидата, на ком је правном факултету и када дипломирао, датум положеног правосудног испита и општи успех на правосудном испиту, број, датум и место издавања уверења, потпис министра правде и службени печат. VI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 18. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о полагању правосудног испита („Службени гласник РС", број 6/98). Члан 19. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 4. став 2. Закона о правосудном испиту („Службени гласник РС”, број 16/97), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о програму правосудног испита „Службени гласник РС“, број 51 од 13. новембра 1997. Члан 1. Овим правилником прописују се градиво и правни извори и препоручује правна књижевност за полагање правосудног испита. Члан 2. Програм полагања правосудног испита је следећи: УСТАВНО ПРАВО И ПРАВОСУДНО ОРГАНИЗАЦИОНО ПРАВО I. УСТАВ КАО ОСНОВНИ ИЗВОР УСТАВНОГ ПРАВА Појам устава. Материја и својства устава. Врсте устава. Промена Устава Савезне Републике Југославије. Промена Устава Републике Србије и Устава Републике Црне Горе. Однос Устава Савезне Републике Југославије и устава република чланица. II. НАЧЕЛА И ОСНОВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ УСТАВНО ГПРАВА Појам, обележја и састав Савезне Републике Југославије. Појам и обележја Републике Србије и Републике Црне Горе. Државна територија и државни амблеми Савезне Републике Југославије и република чланица. Југословенско држављанство и држављанство република чланица. Језик у службеној употреби и писмо у Савезној Републици Југославији и у републикама чланицама. Надлежност Савезне Републике Југославије и надлежност република чланица. Положај република чланица у Савезној Републици Југославији. Начело народне (грађанске) суверености. Начело поделе власти. Начело владавине права. Начело политичког плурализма. Начело јединства привредног подручја и јединства тржишта. Однос цркве (верских заједница) и државе. Однос унутрашњег права и међународних уговора. III. љУДСКА И ГРАЂАНСКА ПРАВА Уставна концепција и подела људских и грађанских права. Лична права. Политичка права. Економска и социјална права. Права припадника националних мањина. Уставне дужности. Права и дужности странаца. Остваривање и заштита људских права. IV. ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ Својински односи по Уставу Савезне Републике Југославије. Својински односи по Уставу Републике Србије. Слобода привредног деловања (предузетништва). Самосталност привредних субјеката. Буџетско финансирање државе и државних делатности и делатности од општег интереса. V. ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ Савезна скупштина, надлежност и начин рада. Народна скупштина у Републици Србији и Скупштина у Републици Црној Гори, надлежност и начин рада. Савезна скупштина, састав. Савезна скупштина, избор и мандат савезних посланика. Народна скупштина у Републици Србији и Скупштина у Републици Црној Гори, избор и мандат народних посланика односно посланика. Конституисање Савезне скупштине. Конституисање Народне скупштине у Републици Србији и Скупштине у Републици Црној Гори. Савезна скупштина, престанак мандата и распуштање. Народна скупштина у Републици Србији и Скупштина у Републици Црној Гори, распуштање. Имунитет савезних посланика и других савезних функционера. Имунитет народних посланика односно посланика у републикама чланицама. Унутрашња организација Савезне скупштине, радна тела и функционери. Унутрашња организација Народне скупштине у Републици Србији и Скупштине у Републици Црној Гори, радна тела и функционери. Поступак доношења савезних закона. Поступак доношења закона у републикама чланицама. Републички референдум и народна иницијатива у Републици Србији и у Републици Црној Гори. VI. ИЗВРШНА ВЛАСТ Председник републике Председник Савезне Републике Југославије, надлежност и акти. Председник републике у Републици Србији и у Републици Црној Гори, надлежност и акти. Председник Савезне Републике Југославије, избор и престанак мандата. Председник републике у Републици Србији и у Републици Црној Гори, избор и престанак мандата. Однос председника републике у Републици Србији и у Републици Црној Гори и Народне скупштине односно Скупштине. Влада Савезна влада, надлежност и акти. Влада у Републици Србији и у Републици Црној Гори, надлежност и акти. Савезна влада, састав и избор. Влада у Републици Србији и у Републици Црној Гори, састав и избор. Одговорност Савезне владе и министарска одговорност. Одговорност Владе у Републици Србији и у Републици Црној Гори и министарска одговорност. Савезни органи државне управе. Органи државне управе у Републици Србији и у Републици Црној Гори. VII. УСТАВНИ СУДОВИ Савезни уставни суд, надлежност. Уставни суд у Републици Србији и у Републици Црној Гори, надлежност. Савезни уставни суд, састав и избор. Уставни суд у Републици Србији и у Републици Црној Гори, састав и избор. Савезни уставни суд, покретање и ток поступка. Уставни суд у Републици Србији и у Републици Црној Гори, покретање и ток поступка. Савезни уставни суд, дејство одлука. Уставни суд у Републици Србији и у Републици Црној Гори, дејство одлука. VIII. ТЕРИТОРИЈАЛНА АУТОНОМИЈА Појам и јединице територијалне аутономије. Права и дужности аутономних покрајина. Органи аутономних покрајина, надлежност и акти. IX. ЛОКАЛНА САМОУПРАВА Појам и јединице локалне самоуправе у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Изворни и поверени послови општине у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Финансирање послова општине у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Учешће грађана у обављању послова локалне самоуправе у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Организација, надлежност и акти општинских органа у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надзор државе над функционисањем локалне самоуправе у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Заштита права локалне самоуправе у Републици Србији и у Републици Црној Гори. X. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА СУДОВИ Уставна начела о судовима у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Врсте судова у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надлежност општинских (основних) судова у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надлежност окружних (виших) судова у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надлежност Врховног суда Србије и Врховног суда Републике Црне Горе. Надлежност привредних судова у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надлежност војних судова. Надлежност Савезног суда. Судска одељења и седнице свих судија у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Општа седница Врховног суда Србије и Врховног суда Републике Црне Горе. Судска управа у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Правосудна управа у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Судски пословник, пословник Врховног суда Србије и пословник Врховног суда Републике Црне Горе. Организација и рад судске писарнице у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надзор над судовима у Републици Србији и у Републици Црној Гори, у погледу поступања у роковима. Избор судија Савезног суда, престанак њихове функције и разрешење. Избор судија и судија поротника у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Престанак функције и разрешење судија и судија поротника у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Стручни сарадници, судијски приправници, волонтери и службеници у суду у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Одговорност за штету која настане радом судија и судија поротника у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Арбитраже и мировна већа. ЈАВНО (ДРЖАВНО) ТУЖИЛАШТВО Функције Савезног државног тужиоца и начин њиховог обављања. Функције јавног (државног) тужилаштва и начин њиховог обављања у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Организација и рад Савезног државног тужиоца и јавног (државног) тужилаштва у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Надлежност и овлашћења Савезног државног тужиоца и јавног (државног) тужилаштва у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Избор Савезног државног тужиоца и његових заменика и избор јавних (државних) тужилаца и њихових заменика. Престанак функције и разрешење јавних (државних) тужилаца и њихових заменика. Унутрашња организација рада јавних (државних) тужилаштава у Републици Србији и у Републици Црној Гори. Врховни војни тужилац, његове функције, овлашћења и надлежност. Постављање и разрешење војних тужилаца и њихових заменика. АДВОКАТУРА Функције адвокатуре и начини њеног обављања. Услови за вршење адвокатске делатности. Права, дужности и положај адвоката. Привремена забрана и престанак вршења адвокатске делатности. Дисциплинска одговорност адвоката и адвокатских приправника. Адвокатски приправници. Адвокатска комора. ПРАВНИ ИЗВОРИ Устав Савезне Републике Југославије Устав Републике Србије Устав Републике Црне Горе Закон о избору савезних посланика у Веће грађана Савезне скупштине Закон о избору савезних посланика у Веће република Савезне скупштине (Републике Србије и Републике Црне Горе) Закон о избору народних посланика (Републике Србије) Закон о избору одборника и посланика (Републике Црне Горе) Пословник Већа грађана Савезне скупштине Пословник Већа република Савезне скупштине Пословник Народне скупштине Републике Србије Пословник Скупштине Републике Црне Горе Закон о избору и разрешењу председника Републике (Савезне Републике Југославије) Закон о избору председника Републике (Републике Србије) Закон о избору предсједника Републике (Републике Црне Горе) Уредба о образовању савезних министарстава и других савезних органа и организација Закон о државној управи (Републике Србије) Закон о министарствима (Републике Србије) Закон о начелима организације државне управе (Републике Црне Горе) Уредба о организацији и начину рада државне управе (Републике Црне Горе) Закон о Савезном уставном суду Закон о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука (Републике Србије) Закон о Уставном суду Републике Црне Горе Закон о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи Закон о подјели Социјалистичке Републике Црне Горе на општине Закон о локалној самоуправи (Републике Црне Горе) Статут Аутономне покрајине Војводине Закон о Савезном суду Закон о судовима (Републике Србије) Закон о судовима (Републике Црне Горе) Закон о војним судовима Закон о Савезном државном тужиоцу Закон о јавном тужилаштву (Републике Србије) Закон о државном тужиоцу (Републике Црне Горе) Закон о војном тужиоцу Закон о адвокатури и служби правне помоћи (Републике Србије) Закон о адвокатури и служби правне помоћи (Републике Црне Горе) Закон о југословенском држављанству Закон о држављанству Социјалистичке Републике Србије Закон о држављанству Социјалистичке Републике Црне Горе Закон о службеној употреби језика и писама (Републике Србије) Закон о референдуму и народној иницијативи (Републике Србије) Закон о референдуму (Републике Црне Горе) ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Уставно право и политичке институције, Ратко Марковић, Београд 1996. 2. Правосудно организационо право, др Весна Ракић-Водинелић, Београд 1994. 3. Коментар Закона о судовима, др Зоран Ивошевић, Београд 1991. 4. Збирка прописа о организацији праовосуђа, приредио проф. др Момчило Грубач, Београд 1996. 5. Изборни системи – избори у Србији 1990-1996, др Милан Н. Јовановић, Београд 1997. 6. Локална самоуправа у Србији, Милан Влатковић, Београд 1994. КРИВИЧНО (КАЗНЕНО) ПРАВО I. КРИВИЧНО МАТЕРИЈАЛНО ПРАВО ОПШТИ ДЕО Кривично дело. Појам кривичног дела. Биће и елементи кривичног дела. Радња кривичног дела. Облик кривичног дела. Субјекти кривичног дела. Последица кривичног дела. Узрочни однос. Основи искључења кривичног дела. Незнатна друштвена опасност. Нужна одбрана. Крајња нужда. Покушај кривичног дела. Припремне радње. Време и место извршења кривичног дела. Стицај кривичних дела. Појам и врсте. Привидни идеални стицај. Привидни реални стицај (продужено кривично дело). Кривична одговорност. Појам. Услови кривичне одговорности. Урачунљивост. Виност, појам и облици. Умишљај и нехат. Одговорност за кривична дела квалификована тежом последицом или посебном околношћу. Одговорност за кривична дела учињена путем штампе. Стварна заблуда и њен кривичноправни значај. Правна заблуда и њен кривичноправни значај. Саучесништво. Појам. Врсте саучесништва. Саизвршилаштво. Подстрекавање. Помагање. Кривична одговорност саучесника. Кривичне санкције. Појам и врсте кривичних санкција. Казне. Смртна казна. Казна затвора. Новчана казна. Одмеравање казне. Олакшавајуће и отежавајуће околности. Ублажавање казне. Ослобођење од казне. Поврат и вишеструки поврат. Одмеравање казне за кривична дела у стицају. Одмеравање казне осуђеном лицу. Урачунавање притвора и раније казне. Мере упозорења. Појам. Условна осуда. Судска опомена. Мере безбедности. Појам. Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи. Обавезно психијатријско лечење на слободи. Обавезно лечење алкохоличара и наркомана. Забрана вршења позива, делатности или дужности. Забрана управљања моторним возилом. Застарелост. Појам. Застарелост кривичног гоњења. Застарелост извршења кривичних санкција. Положај малолетника у кривичном праву. Појам малолетства и његов кривичноправни значај. Санкције за малолетнике. Васпитне мере, појам и врсте. Малолетнички затвор. Примена васпитних мера на пунолетна лица која су извршила кривично дело као малолетници. Примена васпитних мера на млађе пунолетне учиниоце кривичних дела. Важење југословенског кривичног законодавства. Временско важење. Просторно важење. ПОСЕБНИ ДЕО Кривична дела против уставног уређења и безбедности СРЈ. Појам. Напад на уставно уређење. Оружана побуна. Тероризам. Диверзија. Саботажа. Шпијунажа. Позивање на насилну промену уставног уређења. Кривична дела против човечности и међународног права. Појам. Геноцид. Ратни злочин против цивилног становништва. Ратни злочин против рањеника и болесника. Ратни злочин против ратних заробљеника. Кривична дела против привреде и јединства југословенског тржишта. Појам. Фалсификовање новца. Фалсификовање знакова за вредност. Издавање чека без покрића. Кривична дела против Војске Југославије. Појам. Неизвршење и одбијање извршења наређења. Противљење претпостављеном. Неодазивање позиву и избегавање војне службе. Кривична дела против безбедности ваздушног саобраћаја. Појам. Отмица ваздухоплова. Угрожавање безбедности лета ваздухоплова. Кривична дела против живота и тела. Појам. Убиство, основни облик и тешко убиство. Убиство на мах, убиство из нехата и убиство детета при порођају. Недозвољен прекид трудноће. Тешка телесна повреда. Лака телесна повреда. Учествовање у тучи. Кривична дела против изборних права и слободе изјашњавања. Појам. Повреда права гласања. Фалсификовање избора и гласања. Кривична дела против радних односа. Појам. Повреда права из радног односа. Повреда права на штрајк. Злоупотреба права на штрајк. Кривична дела против части и угледа. Појам. Клевета. Увреда. Повреда угледа СРЈ. Повреда угледа Републике Србије или друге републике у СРЈугославији. Кривична дела против достојанства личности и морала. Појам. Силовање. Обљуба или противприродни блуд над немоћним лицем. Обљуба или противприродни блуд са лицем које није навршило четрнаест година. Обљуба или противприродни блуд злоупотребом положаја. Противприродни блуд. Кривична дела против брака и породице. Појам. Двобрачност. Ванбрачна заједница са малолетним лицем. Запуштање и злостављање малолетног лица. Кривична дела против здравља људи и човекове средине. Појам. Несавесно лечење болесника. Неуказивање лекарске помоћи. Загађивање животне средине. Кривична дела против привреде из Кривичног закона Републике Србије. Несавестан рад у привредном пословању. Проузроковање стечаја. Проузроковање лажног стечаја. Оштећење поверилаца. Недозвољена трговина. Пореска утаја. Кривична дела против имовине. Појам. Крађа, основни облик, тешка и ситна крађа. Разбојничка крађа. Разбојништво. Тешки случајеви разбојничке крађе и разбојништва. Утаја. Превара. Изнуда. Прикривање. Кривична дела против опште сигурности људи и имовине. Појам. Изазивање опште опасности. Оштећење заштитних уређаја на раду. Кривична дела против безбедности јавног саобраћаја. Појам. Угрожавање јавног саобраћаја. Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној несрећи. Кривична дела против правосуђа. Појам. Непријављивање припремања кривичног дела. Непријављивање кривичног дела или учиниоца. Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела. Давање лажног исказа. Кривична дела против јавног реда и правног саобраћаја. Појам. Спречавање службеног лица у вршењу службене дужности. Договор за извршење кривичног дела. Злочиначко удруживање. Коцкање. Фалсификовање исправе. Посебни случајеви фалсификовања исправа. Кривична дела против службене дужности. Појам. Злоупотреба службеног положаја. Фалсификовање службене исправе. Проневера. Послуга. Противзаконито посредовање. Примање мита. Давање мита. Остала кривична дела. Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога. Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира (члан 23. Закона о јавном реду и миру Републике Србије). Спречавање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира (члан 24. Закона о јавном реду и миру Републике Србије). Неовлашћено набављање, држање, ношење, израда, размена или продаја ватреног оружја, муниције или експлозивних материјала (члан 33. Закона о оружју и муницији Републике Србије). II. КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО Основна начела кривичног поступка. Легалитет. Оптужно начело. Истражно начело. Контрадикторност. Јавност. Зборност. Непосредност. Материјална истина. Материјална и формална одбрана. Усменост. Слободна оцена доказа. Процесна економија. Процесни субјекти. Појам и врсте кривичног суда. Стварна, месна и функционална надлежност суда. Сукоб надлежности. Преношење месне надлежности. Последице ненадлежности. Спајање и раздвајање поступка. Објективност судија. Изузеће, разлози и поступак изузећа. Тужилац. Јавни тужилац. Оштећени као тужилац. Приватни тужилац. Окривљени. Право на одбрану. Материјална и формална одбрана. Бранилац. Обавезна и факултативна одбрана. Права и дужности браниоца. Мере обезбеђења присуства окривљеног. Позив. Довођење. Обећање окривљеног да неће напустити боравиште. Јемство. Притвор. Рокови. Појам, врсте, рачунање. Повраћај у пређашње стање. Трошкови кривичног поступка. Појам. Ослобођење од трошкова. Имовинскоправни захтеви. Појам и врсте. Претходни поступак. Откривање и пријављивање кривичних дела. Овлашћења органа унутрашњих послова у претходном поступку. Поступање јавног тужиоца по кривичној пријави. Истрага. Покретање, сврха, обим, ток и садржина истраге. Истражне радње. Претресање стана и лица, привремено одузимање предмета, поступање са сумњивим стварима, испитивање окривљеног, саслушање сведока, увиђај, вештачење. Оптужница и приговор против оптужнице. Појам и садржина оптужнице. Приговор против оптужнице. Поступак по приговору. Главни претрес. Припреме за главни претрес, претпоставке за одржавање главног претреса. Руковођење главним претресом, ток главног претреса, прекид и одлагање главног претреса. Измена и проширење оптужбе. Пресуда. Изрицање пресуде. Објављивање, писмена израда и достављање пресуде. Врсте пресуда. Жалба на пресуду првостепеног суда. Појам. Основи побијања пресуде. Деволутивно и суспензивно дејство жалбе. Поступак по жалби. Границе испитивања првостепене пресуде. Одлуке другостепеног суда о жалби. Жалба на пресуду другостепеног суда. Појам. Основи побијања другостепене пресуде. Ванредни правни лекови. Понављање кривичног поступка. Ванредно ублажавање казне. Захтев за заштиту законитости. Захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде. Скраћени поступак. Појам и основне особине. Поступак за изрицање судске опомене. Појам. Решење о судској опомени и основи побијања решења. Поступак према малолетницима. Лица на која се примењују одредбе о поступку према малолетницима. Покретање, ток и особености поступка према малолетницима. Посебни поступци. Поступак за примену мера безбедности, за одузимање имовинске користи и за опозивање условне осуде. Поступак за доношење одлуке о брисању осуде или престанку мера безбедности и правних последица осуде. Поступак за пружање међународне правне помоћи и извршење међународних уговора у кривичноправним стварима. Поступак за издавање окривљених и осуђених лица. Поступак за накнаду штете, рехабилитацију и остваривање других права лица неоправдано осуђених и неосновано лишених слободе. III. ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ Привредни преступ. Појам. Одговорност за привредни преступ, правно лице, одговорно лице. Новчана казна. Условна осуда. Заштитне мере. Застарелост гоњења за привредни преступ, застарелост извршења новчане казне. Поступак. Састав суда, стварна и месна надлежност. Претходни поступак, пријава, истражне радње, оптужни предлог, претходно испитивање оптужног предлога. Главни претрес и пресуда. Жалба на пресуду и решење. Понављање поступка, захтев за заштиту законитости. Скраћени поступак. IV. ПРЕКРШАЈИ Прекршај. Појам и обележја прекршаја. Правно регулисање прекршаја у Југославији. Одговорност за прекршај. Прекршајне санкције. Врсте и одмеравање прекршајних санкција. Заштитне мере. Прекршајни поступак. Органи надлежни за вођење прекршајног поступка. Основна начела прекршајног поступка. Покретање и ток прекршајног поступка. Изрицање казне на лицу места, мандатни прекршајни поступак. Мере за обезбеђење присуства окривљеног, привођење, јемство, задржавање. Обустављање и прекидање прекршајног поступка. Решење у прекршајном поступку. Правна средства. Приговор. Жалба. Ванредна правна средства, захтев за судску заштиту, захтев за заштиту законитости, обнова прекршајног поступка. Извршење решења о прекршају. Извршење новчане казне, извршење казне затвора, извршење заштитних мера. ПРАВНИ ИЗВОРИ Кривични закон Савезне Републике Југославије Кривични закон Републике Србије Закон о кривичном поступку Закон о јавном реду и миру (Републике Србије) Закон о оружју и муницији (Републике Србије) Закон о привредним преступима Закон о прекршајима којима се повређују савезни прописи Закон о прекршајима (Републике Србије) ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Кривично право Југославије, Никола Срзентић, др Александар Стајић, др љубиша Лазаревић, Београд 1995. 2. Кривично право, посебни део, др љубиша Лазаревић, Београд 1995. 3. Коментар Кривичног закона Савезне Републике Југославије, уредник проф. др љубиша Лазаревић, Београд 1995. 4. Коментар Кривичног закона Републике Србије, уредник проф. др љубиша Лазаревић, Београд 1995. 5. Коментар кривичноправних прописа о малолетницима, проф. др Обрад Перић, Београд 1995. 6. Кривична дела из посебних савезних и републичких закона са коментаром, Илија Симић, Београд 1995. 7. Коментар Закона о кривичном поступку, проф. др Тихомир Васиљевић, проф. др Момчило Грубач, Београд 1995. 8. Управно право, Славољуб Поповић, Бранислав Марковић, Милан Петровић, Београд 1995. СУДСКА ПРАКСА Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита ГРАЂАНСКО ПРАВО I. ОПШТИ ДЕО Субјекти грађанског права. Појам и врсте субјеката грађанског права. Физичка лица, постанак и престанак. Правна лица, постанак и престанак. Правна, пословна и деликтна способност физичких и правних лица. Подела субјективних грађанских права. Врсте субјективних грађанских права, имовинска и неимовинска, преносива и непреносива. Релативна и апсолутна субјективна грађанска права. Интелектуална права или права ауторства. Лична права (права личности). Правне моћи (преображајна права). Постанак, промена и престанак субјективних грађанских права. Стицање субјективних грађанских права. Оригинаран и деривативан начин стицања, универзална и сингуларна сукцесија. Престанак субјективних грађанских права. Злоупотреба субјективног грађанског права. Појам. Санкције за злоупотребу субјективног грађанског права. Правни послови. Појам и елементи правног посла. Врсте правних послова, једнострани и двострани, теретни и доброчини, неформални и консенсуални, међу живима и за случај смрти. Неважећи правни послови. Ништави правни послови. Рушљиви правни послови. Побијање правних послова. Правне последице неважећих правних послова. Конвалидација и конверзија. Модификације правних послова, услови, рокови и налози. Заступништво. Појам. Уговорно заступништво (пуномоћство). Законско заступништво. Судско заступништво. Заступање правних лица (статутарно заступништво). Вршење субјективних грађанских права. Протек времена као правна чињеница, застарелост, преклузија. Повреда и заштита субјективних грађанских права. Повреда субјективних грађанских права. Судска заштита. Самопомоћ. II. СТВАРНО ПРАВО Начела стварних права. Апсолутност стварних права, право следовања. Право првенства. Начело ограничености броја стварних права. Ствари. Појам и подела. Плодови. Државина. Појам и значај. Врсте државине. Правни положај савесног и несавесног држаоца. Прибављање и губитак државине. Заштита државине. Заштита судржавине и посредне државине. Својина. Појам, предмет и садржина права својине. Субјекти права својине. Облици права својине. Стицање права својине. Оригинарни начини стицања права својине. Деривативни начини стицања права својине. Престанак права својине. Грађанскоправна заштита права својине, сусвојине и заједничке својине. Службености. Стварне службености, појам и врсте. Личне службености, појам и врсте. Престанак права службености, посебно застарелост и либераторна узукапија. Реални терети. Право прече куповине. Право грађења. Заложно право. Појам и врсте заложног права. Начела заложног права. Ручна залога. Конкуренција више залога на истој ствари. Престанак заложног права. Хипотека. Појам и начела. Предмет хипотеке. Потраживања обезбеђена хипотеком. Пренос и оптерећење хипотеке. Својинска хипотека. Натхипотека. Престанак хипотеке. Земљишне књиге. Врсте уписа у земљишне књиге. Начела земљишних књига. Тапијски систем. III. ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО НАЧЕЛА ОБЛИГАЦИОНИХ ОДНОСА Начело аутономије воље. Диспозитивност и императивност уређивања облигационих односа. Начело савесности и поштења. Начело једнаке вредности давања. Начело забране проузроковања штете. Природне (натуралне) обавезе. ИЗВОРИ ОБАВЕЗА Уговор. Појам уговора. Способност уговарања. Закључење уговора. Предмет уговора. Форма уговора. Капара и одустаница. Закључење уговора преко пуномоћника. Тумачење уговора. Неважност уговора. Ништавост. Рушљивост. Последице ништавости. Двостранообавезни уговори. Појам. Одговорност за материјалне недостатке испуњења. Одговорност за правне недостатке испуњења. Приговор неиспуњења уговора. Раскидање уговора због неиспуњења и правна дејства. Раскидање или измена уговора због промењених околности. Немогућност испуњења и последице. Прекомерно оштећење. Зеленашки уговори. Уступање уговора. Уговор у корист трећег лица. Проузроковање штете. Појам штете. Разлике између уговорне и неуговорне штете, посебно у обиму накнаде. Материјална штета. Појам. Основи одговорности. Одговорност по основу кривице. Одговорност за другог. Одговорност за штету од опасне ствари или опасне делатности и ослобођење од одговорности. Одговорност у случају удеса изазваног моторним возилом у покрету. Одговорност произвођача ствари са недостатком. Одговорност услед терористичких аката, јавних демонстрација и манифестација. Накнада материјалне штете. Успостављање ранијег стања и накнада у новцу. Накнада у облику новчане ренте. Обим накнаде материјалне штете, обична штета и измакла добит. Снижење накнаде. Подељена одговорност. Накнада нематеријалне штете. Лица која имају право на накнаду нематеријалне штете. Неновчана накнада нематеријалне штете, посебно објављивање пресуде или исправке. Новчана накнада нематеријалне штете. Одмеравање висине новчане накнаде нематеријалне штете. Кумулација новчане и неновчане накнаде нематеријалне штете, услови за кумулацију. Наслеђивање и уступање потраживања накнаде нематеријалне штете. Одговорност више лица за исту штету. Стицање без основа. Појам. Начини настанка. Обим враћања стеченог без основа. Пословодство без налога. Појам. Неправо пословодство. Једнострана изјава воље. Јавно обећање награде. ДЕЈСТВО ОБАВЕЗА Појам. Повериочева права и дужникове обавезе. Уговорна казна. Појам. Однос уговорне казне и накнаде штете. Затезна камата. Појам. Однос затезне камате и накнаде штете. Побијање дужникових правних радњи. Појам. Услови за побијање. Дејство побијања. Право задржавања. Појам и дејство. Разлике са заложним правом. Судски пенали. Појам и услови за изрицање судских пенала. ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА Испуњење обавезе, појам, суброгација, замена испуњења, доцња дужника и повериоца. Пребијање (компензација). Отпуштање дуга. Пренов (новација). Сједињење. Немогућност испуњења. Протек времена. Отказ. Смрт. ОСТАЛИ ОПШТИ ИНСТИТУТИ Застарелост. Појам и дејства застарелости. Прекид застарелости. Застој застарелости. Општи и посебни рокови застарелости. Новчане обавезе. Појам и посебности новчаних обавеза. Уговорна камата. Обавезе са више предмета. Појам. Алтернативне обавезе. Факултативне обавезе. Обавезе са више дужника или поверилаца. Појам. Дељиве обавезе. Солидарне обавезе. Недељиве обавезе. Промена повериоца или дужника. Уступање потраживања уговором (цесија). Посебни случајеви уступања потраживања. Преузимање дуга, приступање дугу и преузимање испуњења. ПОЈЕДИНИ УГОВОРИ Уговор о продаји. Уговор о поклону. Уговор о закупу. Уговор о послузи. Уговор о зајму. Уговор о јемству. Уговор о делу. Уговор о пуномоћству. Уговор о остави. Уговор о ортаклуку. IV. НАСЛЕДНО ПРАВО Општи институти. Претпоставке за наслеђивање. Отварање наслеђа, значај датума и часа оставиочеве смрти. Појам и састав заоставштине. Прелазак заоставштине на наследнике, наследничке изјаве. Способност и достојност за наслеђивање. Основи позивања на наслеђе. Појам наследника, разлике између наследника и сингуларног сукцесора. Одговорност наследника за оставиочеве дугове. Права поверилаца у односу на заоставштину. Незастаривост права на захтевање заоставштине. Држава као наследник. Наследна права странаца. Наслеђивање на основу закона. Круг законских наследника. Наследни редови. Однос између наследних редова. Право представљања и право прираштаја. Наследно право оставиочевог брачног друга, родитеља, усвојеника и усвојиоца. Повећање наследног дела оставиочеве деце у првом наследном реду. Смањење наследног дела брачног друга у другом наследном реду. Нужни наследници. Величина нужног наследног дела. Израчунавање нужног наследног дела. Природа права на нужни део, претпоставка облигационе природе права на нужни део. Преображај права на нужни део из облигационог у стварно право. Разбаштињење нужних наследника. Урачунавање поклона и испорука (легата) у наследни део. Наслеђивање на основу завештања (тестамента). Појам завештања. Завештајна способност. Облици завештања. Завештајни сведоци. Садржина завештања. Испорука. Налог. Тумачење завештања. Ништавост и рушљивост завештања. Доказивање уништеног, изгубљеног или скривеног завештања. Опозив завештања. Уговори наследног права. Уступање и расподела имовине за живота. Уговор о доживотном издржавању. Однос међу наследницима. Наследничка заједница. Право на деобу наследства. Обавеза заштите међу наследницима после деобе. Поступак за расправљање заоставштине. Покретање поступка. Дужности суда у односу на заштиту права странака. Поступање са завештањем. Упућивање на парницу. Решење о наслеђивању. Наследноправни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању. V. ПОРОДИЧНО ПРАВО Сродство. Појам. Врсте сродства. Рачунање сродства. Брачно право. Услови за закључење и пуноважност брака. Брачне сметње. Поступак закључења брака. Услови за закључење брака југословенских држављана у иностранству. Престанак брака, појам, начини и последице. Неважећи бракови, појам и врсте. Апсолутно ништави бракови. Релативно ништави бракови. Право на тужбу за поништавање брака. Последице поништаја брака. Развод брака. Право на тужбу за развод брака. Споразумни развод брака. Последице развода брака. Имовински односи брачних другова, посебно обавеза издржавања. Посебна имовина брачних другова, право управљања и располагања посебном имовином. Заједничка имовина брачних другова, начин управљања и располагања. Деоба заједничке имовине. Одговорност брачних другова за обавезе настале пре закључења брака и током брака. Ванбрачна заједница. Појам. Правна дејства ванбрачне заједнице. Односи између родитеља и деце. Претпоставка брачног очинства. Оспоравање брачног очинства и последице. Утврђивање ванбрачног очинства и материнства и последице. Оспоравање ванбрачног очинства и материнства. Побрачење деце рођене ван брака и последице. Вршење родитељског права. Надзор органа старатељства над вршењем родитељског права. Ограничење и лишавање родитељског права. Престанак родитељског права. Продужење родитељског права. Усвојење. Врсте усвојења. Права и дужности усвојиоца и усвојеника. Престанак усвојења и последице. Обавеза издржавања. Појам и особине законске обавезе издржавања у породичном праву. Издржавање између крвних сродника. Издржавање између сродника по тазбини. Орган старатељства. Појам. Друштвени значај. Старатељство. Појам. Старатељство над малолетницима. Старатељство над лицима лишеним пословне способности. Старалац. Права и обавезе стараоца. Разрешење стараоца. Старалац за посебне случајеве. VI. ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК Начела парничног поступка. Диспозиција и официјелност. Расправно и истражно начело. Обострано саслушање странака (контрадикторност). Поучавање неуке странке. Процесна економија. Усменост и писменост. Поднесци, појам, врсте, садржина, поступак са неуредним поднеском. Начело јавности. Процесни субјекти. Суд, стварна, месна и функционална надлежност суда у парничном поступку. Објективност судија. Изузеће, разлози за изузеће, поступак изузећа. Странке. Појам. Процесна легитимација. Стварна легитимација. Својства странке, страначка, парнична и постулациона способност. Супарничарство. Појам и врсте. Законски заступник странке. Појам. Процесноправни значај. Привремени заступник. Пуномоћник. Појам. Садржина и форма пуномоћја. Последице заступања од стране неовлашћеног лица. Умешач. Појам и врсте. Услови за ступање умешача у парницу. Радње које умешач може предузимати. Дејства пресуде на умешача. Тзв. главни умешач. Процесне претпоставке. Појам и врсте. Процесноправни значај. Достављање. Појам и врсте (лично и обично). Процесни значај. Услови за пуноважно лично достављање. Достављање у посебним случајевима. Тужба. Појам и садржина тужбе. Тужбени захтев и елементи који утичу на идентитет тужбеног захтева. Врсте тужби. Подношење тужбе суду, процесна и материјалноправна дејства подношења тужбе суду. Достављање тужбе туженом, значај и дејства. Преиначење тужбе, врсте, услови, дејства. Повлачење тужбе, услови, дејства. Одрицање од тужбеног захтева, пресуда на основу одрицања. Спајање тужбених захтева, врсте спајања. Алтернативно овлашћење туженог. Ток поступка пред првостепеним судом. Припремање главне расправе. Претходно испитивање тужбе. Достављање тужбе туженом на одговор. Одговор на тужбу. Припремно рочиште. Мериторно окончање парнице у току припремања главне расправе. Држање туженог. Изостанак туженог са припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу, пресуда због изостанка. Признање тужбеног захтева, пресуда на основу признања. Оспоравање тужбеног захтева. Процесни и материјалноправни приговори и приговор ради пребијања. Противтужба. Појам, врсте, услови за подношење, поступак. Главна расправа. Појам, услови за одржавање, отварање, ток, закључење главне расправе. Претходно питање. Појам, значај, начин решавања. Застоји у поступку. Прекид поступка, дејства, настављање поступка. Мировање поступка, поступци у којима мировање није допуштено, дејства, настављање поступка. Време предузимања парничних радњи. Рокови, појам, врсте, рачунање. Рочишта, појам и врсте. Повраћај у пређашње стање, појам, услови, дејства. Судско поравнање. Појам, услови за пуноважност, дејства, побијање поравнања. Чињенична грађа и доказивање. Појам чињенице. Предмет доказивања. Чињенице које се не доказују (неспорне, општепознате, законске претпоставке, чињенице које је суд сазнао у вршењу службене дужности). Чињенице о којима се не изводи доказивање (неполагање предујма, чињенице које треба доказивати у иностранству, висина новчаног износа, формирано уверење суда). Подела на посредне и непосредне чињенице. Дужност утврђивања истине. Слободна оцена доказа. Терет доказивања, процесни и материјалноправни значај. Опште правило о расподели терета доказивања између странака и посебна правила. Последице неиспуњења терета доказивања. Доказна средства. Увиђај, исправе, сведоци, вештаци, странке. Обезбеђивање доказа. Услови, надлежност, поступак. Пресуда. Појам пресуде. Садржина пресуде. Врсте пресуда по садржини (кондемнаторна, декларативна и конститутивна), по форми (пресуда због изостанка, пресуда на основу признања, пресуда на основу одрицања, пресуда на основу контрадикторног расправљања), по обухваћености тужбеног захтева (потпуна и делимична), по утицају на окончање парнице (међупресуда и коначна пресуда). Писмена израда и саопштавање пресуде. Допуњавање и исправљање пресуде. Правноснажност пресуде. Појам. Материјална и формална правноснажност. Одустанак и одрицање од жалбе. Дејства материјално правноснажне пресуде. Извршно дејство пресуде. Решење. Појам и значај. Решења којима се мериторно окончава парница. Сходна примена правила о пресуди на решење. Правни лекови. Појам и дејства жалбе на пресуду. Садржина жалбе. Разлози за жалбу. Поступак по жалби. Одлуке поводом жалбе. Жалба на решење. Решења која се могу побијати жалбом. Одступања од суспензивног дејства. Поступак. Сходна примена правила о жалби на пресуду. Ревизија против пресуде. Услови за допуштеност у неимовинским и у имовинским споровима. Разлози за ревизију. Надлежност за одлучивање о ревизији. Поступак по ревизији. Одлуке о ревизији. Ревизија против решења. Решења која се могу побијати ревизијом. Услови за допуштеност. Сходна примена правила о ревизији против пресуде. Понављање поступка. Законски основи за понављање поступка. Рачунање рокова. Поступак. Одлуке о предлогу за понављање поступка. Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца. Појам и особине. Захтев за заштиту законитости Савезног државног тужиоца. Одлуке које се могу побијати, разлози, надлежност и поступак. Захтев за ванредно преиспитивање правноснажне одлуке пред Савезним судом. Одлуке које се могу побијати, разлози, поступак. Парнични трошкови. Појам. Ослобођење од парничних трошкова. Обезбеђење парничних трошкова. Претходно сношење трошкова. Коначно сношење трошкова. Посебни парнични поступци. Поступак због сметања поседа. Издавање платног налога. Спорови мале вредности. Привредни спорови. Поступак пред Савезним судом у имовинским споровима између Федерације и Републике. Брачни спорови. Спорови поводом односа између родитеља и деце. ИЗВРШНИ ПОСТУПАК Субјекти извршног поступка. Суд и помоћни органи суда. Поверилац. Дужник. Трећа лица. Извршна исправа. Појам. Врсте. Извршење на основу веродостојне исправе. Начела извршног поступка. Формални легалитет, заштита дужника, хитност, приоритет у намирењу. Предмет извршног поступка. Потраживање, појам и врсте, доспелост потраживања. Стварна легитимација повериоца и дужника. Условна и узајамна потраживања. Решење о извршењу. Појам. Процесни и материјалноправни услови за доношење решења о извршењу. Приговор дужника на решење о извршењу. Појам. Разлози. Надлежност. Рок. Упућивање на парницу. Приговор трећег лица на решење о извршењу. Разлози, надлежност, поступак, упућивање на парницу. Жалба и ванредни правни лекови у извршном поступку. Однос жалбе и приговора. Ванредни правни лекови који су допуштени у извршном поступку. Обустава и одлагање извршења. Појам и разлози за обуставу и одлагање извршења. Противизвршење. Појам. Услови. Рокови. Однос према тужби због неоснованог обогаћења. Изузимање ствари и права од извршења. Покретне ствари. Непокретности. Новчана потраживања дужника. Средства извршења. Средства извршења ради наплате новчаних потраживања. Средства извршења ради намирења неновчаних потраживања. Поступак обезбеђења. Заложно право на непокретности. Заснивање заложног права на основу споразума странака. Претходне мере, претпоставке, врсте, дејства. Привремене мере, врсте, услови за изрицање за сваку од врста посебно, правни лекови, заједничка правила за обе врсте привремених мера, укидање изречене привремене мере. ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК Општи поступак. Законско разграничење ванпарничног од парничног поступка. Субјекти ванпарничног поступка. Суд, орган старатељства, јавни тужилац, остали учесници. Начела ванпарничног поступка. Официјелност, истражно начело, заштита права неспособних лица, усменост и писменост, законско искључење јавности. Жалба. Несуспензивност. Одступања од деволутивности. Поступак по жалби. Овлашћења првостепеног суда у жалбеном поступку. Одлуке о жалби. Ревизија и понављање поступка. Разлике у односу на парнични поступак. Упућивање на парницу. Разлози и дејства Парнични поступак као коректив ванпарничног. Посебни ванпарнични поступци. Уређење личних стања. Лишење пословне способности. Задржавање у здравственој организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије. Проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти. Лишење родитељског права. Продужење родитељског права. Давање дозволе за ступање у брак. Поступци за уређење имовинских односа. Одређивање накнаде за експроприсану непокретност. Уређење, управљање и коришћење заједничком ствари. Деоба заједничких ствари или имовине. Уређење међа. Остали ванпарнични поступци. Састављање исправе. Потврђивање садржине исправе. Поништавање исправе. Судски депозит. ПРАВНИ ИЗВОРИ Закон о основама својинскоправних односа Закон о облигационим односима Закон о браку и породичним односима Закон о наслеђивању (Републике Србије) Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта Закон о експропријацији (Републике Србије) Закон о промету непокретности (Републике Србије) Закон о грађевинском земљишту (Републике Србије) Закон о одржавању стамбених зграда (Републике Србије) Закон о изградњи објеката (Републике Србије) Закон о становању (Републике Србије) Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (Републике Србије) Закон о ауторском праву Закон о патентима Закон о жиговима Закон о моделима и узорцима Закон о географским ознакама порекла Закон о парничном поступку Закон о извршном поступку Закон о ванпарничном поступку ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Увод у грађанско право, др Обрен Станковић, др Владимир В. Водинелић, Београд 1996. 2. Стварно право, др Обрен Станковић, др Миодраг Орлић, Београд 1996. 3. Коментар Закона о основним својинско-правним односима, Драгољуб Стојановић, Драгољуб Петровић, Београд 1991. 4. Облигационо право, Слободан Перовић, Београд 1986. 5. Облигационо право, Јожеф Салма, Београд 1988. 6. Коментар Закона о облигационим односима, уредник Слободан Перовић, Београд 1996. 7. Облигациони уговори , др Мирса Мујачић, Београд 1990. 8. Коментар Закона о наслеђивању, др Оливер Б. Антић, Зоран М. Балиновац, Београд 1996. 9. Породично право, др Марина Јањић-Комар, др Радоје Кораћ, др Зоран Поњавић, Београд 1996. 10. Породично право, књига И – Брачно право, др Олга Цвејић-Јанчић, Нови Сад 1995. 11. Грађанско процесно право, др Боривоје Познић, Београд 1995. 12. Грађанско процесно право, др Боривој Старовић, др Ранко Кеча, Нови Сад 1995. 13. Коментар закона о извршном поступку, др Боривој Старовић, Београд 1991. 14. Приручник за примену Закона о извршном поступку, др Небојша Шаркић, Драган Рашић, Београд, 1997. 15. Ванпарнично и извршно право, др Боривој Старовић, Нови Сад 1992. СУДСКА ПРАКСА Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита ТРГОВИНСКО (ПРИВРЕДНО) ПРАВО I. ТРГОВИНСКО СТАТУСНО ПРАВО ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИЦИ Предузеће. Појам и облици предузећа. Повезивање предузећа. Стицање својства правног лица. Статус дела предузећа. Делатност и седиште предузећа. Предузетник. Основне карактеристике. Пријава предузетника. Правни положај предузетника по Закону о приватним предузетницима. Оснивање предузећа. Оснивачи, члан, чланство и ограничавање чланства. Оснивачки акт. Садржина и форма оснивачког акта. Одговорност оснивача. Фирма. Фирма предузећа и предузетника. Елементи фирме. Пренос и промена фирме. Начело искључивости. Заштита фирме. Заступање предузећа. Заступници и пуномоћници предузећа. Прокура. Давање прокуре. Упис у регистар. Обим овлашћења у прокури. Врсте прокуре. Пренос и престанак прокуре. Имовина предузећа. Појам имовине предузећа. Обавезне и остале резерве предузећа. Одговорност за обавезе предузећа. Привид правне личности. Удели и акције. Одржавање основног капитала. Управљање предузећем. Принципи. Посебни случајеви управљања предузећем. Органи предузећа. Врсте и делокруг органа. Скупштина, управни одбор, директор, надзорни одбор, обавеза избора управног и надзорног одбора. Одговорност чланова органа предузећа за штету (одговорност чланова управе, тужба за накнаду штете, индивидуална тужба). Одговорност органа предузећа за незаконите одлуке. Учешће запослених у управљању предузећем. Принцип. Учешће у управном и надзорном одбору. Савет запослених. Обавештавање, пословна тајна и клаузула конкуренције. Обавештавање чланова и акционара, поверилаца, трећих лица, запослених. Пословна тајна. Клаузула конкуренције. Клаузула конфликтности. Општи акти предузећа. Статут. Остали општи акти предузећа. Упис предузећа у судски регистар. Начела судског регистра. Поступак за упис у судски регистар, надлежност суда, подаци који се уписију у судски регистар. Субјекти уписа. Упис промена. Неоснован и ништав упис у судски регистар. Статусне промене и промене облика предузећа. Општа правила. Спајање предузећа. Подела предузећа. Промена облика предузећа. Престанак предузећа. Разлози и последице, брисање из регистра. Престанак обављања делатности предузетника. Разлози, последице, брисање из регистра. Ортачко друштво. Појам, примена правила уговора о ортаклуку. Правни односи између чланова друштва. Правни односи ортачког друштва и чланова друштва према трећим лицима. Отказ чланства у ортачком друштву. Искључење члана друштва. Престанак ортачког друштва. Ликвидација ортачког друштва, редован и скраћени поступак. Командитно друштво. Појам. Оснивање друштва. Правни односи међу члановима. Правни односи командитног друштва и њихових чланова према трећим лицима. Промена облика командитног друштва. Престанак командитног друштва. Акционарско друштво. Појам. Оснивање акционарског друштва. Поступак оснивања. Повећање и смањење основног капитала. Права и обавезе акционара. Стицање сопствених акција и повлачење акција. Промена облика акционарског друштва. Престанак акционарског друштва. Органи акционарског друштва. Друштво с ограниченом одговорношћу. Појам. Оснивање друштва. Статут и органи друштва. Права и обавезе друштва. Располагање уделима. Иступање и искључење члана. Измена уговора о оснивању друштва. Промена облика друштва. Престанак друштва. Друштвено предузеће. Појам, органи, статут. Управљање предузећем у поступку промене власништва капитала. Својинска и управљачка трансформација друштвених предузећа. Општа разматрања. Модели управљачке трансформације. Модели својинске трансформације. Модели трансформације предузећа у стечају. Бесплатно уступање друштвеног и државног капитала путем ваучера. Посебни владини програми приватизације. Јавно предузеће. Појам. Органи јавног предузећа. Повезивање предузећа. Појам повезаних предузећа (групације предузећа). Матично и зависно предузеће. Предузеће с узајамним учешћем. Холдинг. Заједничка правила за повезана предузећа. Принудни откуп или замена акција. Пословно удружење и други облици повезивања. Пословно удружење. Други облици повезивања предузећа. ОСТАЛИ СУБЈЕКТИ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА Задруге. Оснивање задруге. Органи задруге. Оснивање земљорадничке задруге. Органи земљорадничке задруге. Упис у судски регистар. Банке и друге финансијске организације. Оснивање банке. Престанак банке. Стечај и ликвидација банке. Штедно-кредитне организације. Штедно-кредитне задруге. Остале финансијске организациије. Народна банка Југославије. Оснивање Народне банке Југославије. Органи Народне банке Југославије. Овлашћења Народне банке Југославије. Организације за осигурање. Оснивање организације за осигурање. Органи. Одговорност. Упис у судски регистар. Слободне и царинске зоне. Оснивање. Упис у судски регистар. Привредна комора. Оснивање. Врсте привредних комора. Органи. Чланство и надлежност. Статусна правила у вези са државом обављања делатности. Обављање привредних делатности у иностранству. Отварање страних представништава у Југославији. Заступање страних лица у Југославији. II. СТЕЧАЈ, ЛИКВИДАЦИЈА И ПРИНУДНО ПОРАВНАЊЕ Стечај. Услови за отварање поступка стечаја. Претходни поступак. Отварање стечајног поступка. Правне последице отварања стечајног поступка. Побијање правних радњи дужника. Разлучна и излучна права. Органи поступка стечаја. Пријављивање потраживања и испитивање пријављених потраживања. Продаја дужника. Уновчење имовине дужника. Намирење поверилаца. Закључење стечајног поступка. Уписи у судски регистар. Ликвидација. Редовна ликвидација и скраћени поступак. Отварање поступка ликвидације. Органи спровођења поступка ликвидације, поступак ликвидације. Ликвидациона маса. Намирење поверилаца. Уписи у судски регистар. Принудно поравнање. Принудно поравнање у стечају и ван стечаја. Правне последице отварања поступка принудног поравнања. Побијање принудног поравнања. Правно дејство одобреног принудног поравнања. III. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ Активни банкарски послови. Уговор о кредиту. Ломбард и реломбард. Есконт и реесконт. Пасивни банкарски послови. Емисиони посао. Жиро рачун. Улог на штедњу. Неутрални банкарски послови. Депозит. Сеф. Акредитив. Девизни послови. Клириншки послови. Банкарске гаранције. Хартије од вредности. Хартије на доносиоца. Хартије на име. Хартије по наредби. Меница. Чек. Коносман. Складишница. Акција. Обвезница. Благајнички, комерцијални и државни записи. Цертификат о депозиту. Финансијски деривати. IV. УГОВОРИ ТРГОВИНСКОГ (ПРИВРЕДНОГ) ПРАВА Уговори у привреди према Закону о облигационим односима. Појам и особености уговора у привреди. Особености уговора о продаји у привреди. Уговор о посредовању. Појам и врсте уговора. Закључење уговора. Права и обавезе посредника. Уговор о трговинском заступању. Појам и врсте уговора. Закључење уговора. Права и обавезе заступника. Уговор о комисиону. Појам и врсте уговора. Закључење и елементи уговора. Права и обавезе комисионара. Уговор о контроли робе и услуге. Појам. Закључење и елементи уговора. Права и обавезе контролора. Уговор о ускладиштењу робе. Појам. Права и обавезе складиштара. Уговор о отпремању (шпедицији). Појам. Права, обавезе и одговорност отпремника (шпедитера). Уговор о превозу робе железницом. Појам и закључење уговора. Обавезе и одговорност железнице. Обавезе пошиљаоца. Правни положај примаоца. Измене уговора о превозу. Уговор о превозу робе поморским путем. Појам, закључење и елементи уговора. Обавезе и одговорност бродара. Хаварија. Обавезе крцатеља. Правни положај примаоца робе. Уговор о превозу робе унутрашњим воденим путевима. Појам и закључење уговора. Обавезе и одговорност бродара. Хаварија. Обавезе крцатеља. Уговор о реморкирању. Уговор о превозу робе друмом. Појам, закључење и елементи уговора. Обавезе и одговорност превозиоца. Обавезе пошиљаоца. Положај примаоца робе. Уговор о превозу робе ваздушним путем. Појам и закључење уговора. Обавезе и одговорност превозиоца. Обавезе пошиљаоца. Уговор о превозу путника. Превоз путника железницом, поморским, речним и ваздушним путем, превоз путника друмским возилима. Превоз пртљага. Уговор о лиценци. Појам. Обавезе даваоца лиценце. Обавезе стицаоца лиценце. Престанак уговора. Уговор о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману). Појам. Обавезе туристичке агенције. Обавезе угоститеља. Право туристичке агенције да одустане од уговора. Уговор о осигурању. Појам. Субјекти уговора о осигурању. Врсте осигурања. Закључење и елементи уговора. Обавезе осигуравача. Обавезе осигураника. Престанак уговора. Уговор о грађењу. Појам и врсте уговора. Закључење и елементи уговора. Обавезе извођача. Обавезе наручиоца. Примопредаја изграђеног објекта. Уговор о лизингу. Закључење, форма и карактеристике уговора. Садржина уговора. Права и обавезе странака. Уговор о факторингу. Појам, разграничење од уговора о комисиону, продаји, лизингу и франшизингу. Права и обавезе уговорних страна. Издавачки уговор. Појам и закључење уговора. Обавезе аутора. Обавезе издавача. Престанак уговора. Уговор о концесији. Појам концесије. Посебан облик концесије (тзв. БОТ модел). Услови за давање концесије, рок трајања концесије. Основ за закључење уговора. Форма и садржина уговора. Закључење и регистрација уговора. Концесиона накнада. Остваривање концесионих права и обавеза. Концесионо предузеће. Обављање стручних концесионих послова. Решавање спорова. Престанак концесионог односа. Уговори којима се успостављају виши облици сарадње предузећа и нови уговори трговинског права. Уговор о трансферу технологије. Уговор о дугорочној производној кооперацији. Уговор о форфетингу. Уговор о франшизингу. Уговор о вођењу послова (уговор о менаџменту). ПРАВНИ ИЗВОРИ Закон о предузећима Закон о јавним предузећима (Републике Србије) Закон о приватним предузетницима (Републике Србије) Закон о задругама (Савезне Републике Југославије и Републике Србије) Закон о банкама и другим финансијским организацијама Закон о Народној банци Југославије Закон о Привредној комори Југославије Закон о удруживању у привредне коморе (Републике Србије) Закон о осигурању имовине и лица Закон о основама промене власништва друштвеног капитала Закон о својинској трансформацији (Републике Србије) Закон о страним улагањима Закон о концесијама (Републике Србије) Закон о слободним зонама Закон о спољнотрговинском пословању Уредба о ближим условима за отварање и рад представништва страних лица у Југославији Уредба о заступању страних лица у Југославији Закон о трговини Закон о облигационим односима Опште узансе за промет робом Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају Закон о поморској и унутрашњој пловидби Закон о облигационим и основним материјалноправним односима у ваздушној пловидби Закон о меници Закон о чеку Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији Закон о санацији, стечају и ликвидацији банака Закон о платном промету Закон о берзама, берзанском пословању и берзанским посредницима Закон о девизном пословању Закон о хартијама од вредности Закон о поступку за упис у судски регистар Уредба о упису у судски регистар Закон о парничном поступку Закон о ванпарничном поступку Закон о извршном поступку ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Пословно право (трговинско и привредно право), др Мирко Васиљевић, Београд 1997. 2. Коментар Закона о предузећима, др Мирко Васиљевић, Београд 1996. 3. Менично и чековно право, др Милан Бартош, др Зоран Антонијевић, др Владимир Јовановић, Београд 1974. 4. Облигационо право, Слободан Перовић, Београд 1986. 5. Уговори робног промета, др Владимир Капор, др Славко Царић, Нови Сад 1993. 6. Поморско право, др Миодраг Трајковић, Београд 1977. 7. Коментар Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, др Небојша Шаркић, Драган Рашић, Београд 1992. СУДСКА ПРАКСА Билтени Вишег привредног суда, од 1991. до 1994. године Билтен Судска пракса привредних судова, бројеви од 1994. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО I. ОПШТИ ДЕО Појам и предмет међународног приватног права. Извори међународног приватног права и хијерархија извора. Појам колизионе норме. Утврђивање садржине и примена страног права. Издавање уверења о садржини домаћег права. Одређивање меродавног права за лица са више држављанстава (полипатриди). Одређивање меродавног права за лица без држављанства (апатриди). Одређивање меродавног права за форму правних послова. Одређивање меродавног права за застарелост потраживања. Узајамност (реципроцитет) као услов у међународном приватном праву и доказивање узајамности. II. МЕЂУНАРОДНО СТАТУСНО ПРАВО Домаћи држављанин и странац, појмови. Надлежност према држављанству и надлежност југословенског суда за лице без држављанства. Пребивалиште Југословена и странаца у Савезној Републици Југославији. Пребивалиште као основ опште међународне надлежности југословенских судова. Право странаца на боравак у Југославији. Одређивање меродавног права за страначку и парничну способност странаца. Одређивање меродавног права за правну и пословну способност. Одређивање меродавног права за лишење и ограничење пословне способности. Одређивање меродавног права за проглашење несталог лица умрлим и доказивање смрти. Надлежност за проглашење несталог лица умрлим и доказивање смрти. Признање стране одлуке о личном статусу појединаца. Национална припадност правних лица и њихов статус. Облици страних улагања. Право на концесије и статус фирми основаних давањем концесије странцу. III. МЕЂУНАРОДНО СТВАРНО ПРАВО Одређивање меродавног права за стварноправне односе. Надлежност за спорове поводом непокретности. Надлежност за спорове поводом сметања поседа. Одређивање меродавног права и надлежност за спорове поводом средстава превоза. Одређивање меродавног права за стварноправна питања поводом робе која се налази у превозу. Право странаца на стицање својине на непокретностима. Право странаца на дугорочни закуп. IV. МЕЂУНАРОДНО ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО Појам и примена принципа колизионе аутономије воље на уговорне односе. Изричита и прећутна, ограничена и неограничена аутономија воље у уговорним односима. Појам и примена принципа најближе везе за одређивање меродавног права у уговорним односима. Појам и примена принципа карактеристичне престације у одређивању меродавног права у уговорним односима. Уговарање надлежности југословенског суда за уговорне односе. Остали основи надлежности југословенског суда за уговорне односе. Одређивање меродавног права за уговор о трансферу технологије. Одређивање меродавног права за цесију. Одређивање меродавног права за акцесорне и једностране правне послове. Одређивање меродавног права за стицање без основа. Одређивање меродавног права за накнаду штете. Надлежност за спорове из накнаде штете. Одређивање меродавног права за саобраћајне удесе. Право странаца на индустријску својину. V. МЕЂУНАРОДНО МЕНИЧНО ПРАВО Одређивање меродавног права за меничну способност. Одређивање меродавног права за форму менице и за дејства менице. Надлежност за спорове имаоца менице. VI. МЕЂУНАРОДНО НАСЛЕДНО ПРАВО Право странаца да буду наследници и располажу имовином за случај смрти. Одређивање меродавног права за форму тестамента и његовог опозива. Одређивање меродавног права за тестаменталну способност. Одређивање меродавног права за наслеђивање. Надлежност за расправљање заоставштине странаца. Надлежност за расправљање заоставштине Југословена. Надлежност за расправљање заоставштине лица без држављанства. VII. МЕЂУНАРОДНО ПОРОДИЧНО ПРАВО Одређивање права меродавног за старатељство и надлежност за старатељство. Одређивање меродавног права за форму, услове заснивања и престанак усвојења, одређивање меродавног права за дејства усвојења. Надлежност за усвојење. Одређивање меродавог права и надлежности југословенског суда у споровима за утврђивање или оспоравање очинства или материнства. Одређивање меродавног права за обавезу издржавања између родитеља и деце и сродника. Надлежност у споровима за издржавање. Односи родитеља и деце, надлежност и одређивање меродавног права. Надлежност у споровима за развод брака. Надлежност у споровима о имовинским односима брачних другова. Одређивање меродавног права за закључење брака. Одређивање меродавног права за поништење и развод брака. Одређивање меродавног права за личне и имовинске (законске и уговорне) односе брачних другова. Одређивање права меродавног за последице развода брака. VIII. МЕЂУНАРОДНО ТРГОВИНСКО ПРАВО Уговор о продаји према Конвенцији Уједињених нација о међународној продаји робе. Однос примене Конвенције Уједињених нација о међународној продаји робе и Закона о облигационим односима. Правила о меници из Једнообразних закона о меници. Акредитив према Једнообразним правилима и обичајима за документоване акредитиве. Појам и врсте арбитража. Надлежност арбитраже, арбитражни споразум, арбитражна клаузула. Конституисање арбитраже, поступак пред арбитражом и начин доношења одлука. Одређивање меродавног права за решавање меритума спора. IX. МЕЂУНАРОДНО ПРОЦЕСНО ПРАВО Пуномоћник за примање писмена (тзв. домицил нотификације). Врсте међународне надлежности. Реторзиона надлежност. Међународна литиспенденција. Међународна правна помоћ и достављање у иностранству. Законска и уговорна легализација јавних исправа. Тренутак значајан за оцену међународне надлежности југословенског суда. Устаљивање надлежности. Обезбеђење парничних трошкова (акторска кауција). Право странаца на ослобођење од трошкова. Појам стране судске одлуке и дејство њеног признања. Терет доказивања и начело официјелности у поступку признања страних одлука. Претпоставке за признање страних судских одлука. Појам стране арбитражне одлуке и дејство њеног признања. Претпоставке за признање страних арбитражних одлука по Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља. Претпоставке за признање страних арбитражних одлука по Њујоршкој конвенцији о признању и извршењу страних арбитражних одлука. Поступак признања и извршења страних одлука. Судска контрола арбитражних одлука, поништај одлука. ПРАВНИ ИЗВОРИ Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља Закон о југословенском држављанству Закон о кретању и боравку странаца Закон о страним улагањима Закон о концесијама (Републике Србије) Закон о предузећима Закон о основама својинскоправних односа Закон о поморској и унутрашњој пловидби Закон о облигационим и основним материјалноправним односима у ваздушној пловидби Закон о меници Закон о парничном поступку Париска конвенција за заштиту индустријске својине Мадридски аранжман о међународној регистрацији фабричких и трговачких жигова Хашка конвенција о одређивању меродавног права за друмске саобраћајне незгоде Хашка конвенција о сукобу закона код форме тестаменталних располагања Хашка конвенција о укидању захтева легализације Њујоршка конвенција о признању и извршењу страних арбитражних одлука Конвенција Уједињених нација о међународној продаји робе (УНЦИТРАЛ) Женевски једнообразни закони о меницама Једнообразна правила и обичаји за документарне акредитиве Међународне трговачке коморе у Паризу ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Међународно приватно право, Милан Пак, Београд 1991. 2. Коментар закона о међународном приватном и процесном праву, Дика, Кнежевић, Стојановић, Београд 1991. 3. Правни положај странаца, Душан Китић, Београд 1991. 4. Међународно уговорно привредно право, др Младен Драшкић, Београд 1990. СУДСКА ПРАКСА Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита УПРАВНО ПРАВО I. ОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВЕ Органи управе. Појам и обележја органа управе. Принцип формирања органа управе. Врсте и облици органа управе. Управне организације. Појам и врсте. Недржавни субјекти као вршиоци управне делатности. Народна банка Југославије. Предузећа, установе и друге организације. Појам и врсте управних овлашћења. Организације које врше управна овлашћења. Однос према органима државне управе. Савезна управа. Положај и улога савезне управе. Савезни органи управе. Савезне управне организације. Републичка управа Републике Србије. Положај и улога републичке управе. Републички органи управе. Републичке посебне организације. Обављање послова ван седишта органа државне управе, окрузи. Појам и врсте округа, послови и задаци округа, начелник округа. Покрајинска управа. Аутономна покрајина Војводина, положај и улога покрајинске управе. Покрајински органи управе. Аутономна покрајина Косово и Метохија. Општинска управа. Положај и улога општине. Органи општине. Унутрашњи односи. Унутрашња организација, појам и начела, организационе јединице, руковођење организационим јединицама. Кадрови у управи. Појам и врсте кадрова у управи. Положај и улога министра и функционера. Радни односи у органима управе. Пријем у радни однос. Распоређивање на радно место. Права и обавезе запослених и постављених лица. Звања и занимања запослених. Напредовање запослених. Плате, накнаде и друга примања. Одговорност запослених и постављених лица. Престанак радног односа. Заштита права запослених и постављених лица. II. УПРАВНА ДЕЛАТНОСТ Акти управе и управне радње. Акти управе и њихова класификација. Општи акти управе. Појам и обележја управног акта. Врсте управних аката. Правно дејство управног акта. Правноснажност управног акта. Додаци управном акту. Погрешни управни акт. Неуредни управни акт. Противправни управни акт. Незаконити управни акт. Рушљиви управни акт. Ништави управни акт. Нецелисходни управни акт. Појединачни акти и радње управе без непосредног правног дејства. Документовање. Акти саопштења. Примање изјава. Акцесорни акти. Управне радње. Улога и употреба принуде у остваривању задатака управе. Појам и врсте управних радњи. III. УПРАВНИ ПОСТУПАК Појам управног поступка. Смисао и значај управног поступка. Општи управни поступак и посебни управни поступци. Важење Закона о општем управном поступку. Основна начела управног поступка. Смисао и значај основних начела. Основна начела Закона о општем управном поступку. Надлежност за решавање у управном поступку. Појам и врсте надлежности. Одређивање стварне и месне надлежности. Промене надлежности. Сукоб надлежности. Изузеће службеног лица. Учесници у управном поступку. Странка, појам и врсте. Законски заступник, привремени заступник, заједнички представник односно заједнички пуномоћник. Пуномоћник. Стручни помагач. Општење органа и странака. Појам и садржина поднеска. Поднесци са више захтева. Предаја и пријем поднесака. Недостаци у поднесцима. Позивање. Записник и забелешка у спису. Достављање. Начин, време и место достављања. Посредно достављање. Обавезно лично достављање. Достављање законском заступнику и пуномоћнику. Достављање пуномоћнику за примање писмена. Достављање државним органима, предузећима и другим правним лицима. Достављање јавним саопштењем. Одбијање пријема. Промена пребивалишта, боравишта или седишта фирме. Доказ о достављању. Грешке у достављању. Рокови у управном поступку. Врсте рокова. Рачунање рокова. Повраћај у пређашње стање. Трошкови управног поступка. Трошкови органа и странака. Ослобођење од плаћања трошкова. Првостепени поступак. Покретање поступка. Спајање ствари у један поступак. Измена и одустанак од захтева. Поравнање. Поступак до доношења решења. Опште карактеристике. Скраћени поступак. Посебан испитни поступак. Претходно питање. Усмена расправа. Појам, смисао и обавезност усмене расправе. Јавност усмене расправе. Припрема и ток усмене расправе. Доказивање. Исправе, уверења, сведоци, изјава странке, вештачење, увиђај. Обезбеђење доказа. Решење. Појам и доносилац решења. Облик и саставни делови решења. Делимично, допунско и привремено решење. Рок за издавање решења. Исправљање грешака у решењу. Закључак. Појам и врсте. Жалба. Право жалбе. Појам жалбе. Надлежност за решавање о жалби. Рок за жалбу. Правно дејство жалбе. Садржина жалбе. Рад првостепеног органа по жалби. Решавање другостепеног органа о жалби. Одбијање жалбе. Поништавање првостепеног решења. Измена првостепеног решења. Форма и садржина другостепеног решења. Жалба кад првостепено решење није донето. Рок за доношење и достављање другостепеног решења. Ванредна правна средства. Понављање поступка. Мењање и поништавање решења у вези са управним спором. Захтев за заштиту законитости. Поништавање и укидање по основу службеног надзора. Укидање и мењање правноснажног решења уз пристанак или по захтеву странке. Ванредно укидање. Оглашавање решења ништавим. Правне последице поништавања и укидања. Извршење. Појам и врсте извршења. Извршни наслов. Циљ и начела административног извршења. Орган надлежан за спровођење административног извршења. Закључак о дозволи извршења и потврда извршности. Жалба у извршном поступку. Обустављање и одлагање извршења. Извршење неновчаних обавеза. Извршење преко других лица. Извршење путем принуде. Извршење ради обезбеђења. Привремени закључак о обезбеђењу. IV. УПРАВНА ДЕЛАТНОСТ У ПОСЕБНИМ СИТУАЦИЈАМА Управни надзор. Појам и обележја управног надзора. Врсте и облици управног надзора. Инспекцијски надзор. Појам и обележја инспекцијског надзора. Организовање инспекцијских служби. Поступак вршења инспекцијског надзора. Одговорност инспектора. Међусобни односи инспекцијских органа. Управна делатност у стварима личног статуса. Појам и елементи личног статуса. Овлашћења и дужности органа управе у вези са личним статусом. Вођење службених евиденција. Одлучивање. Издавање потврда. Лично име, породично стање, пословна способност, пребивалиште, боравиште. Држављанство. Појам и значај. Стицање југословенског држављанства. Стицање држављанства пореклом. Стицање држављанства рођењем на територији Савезне Републике Југославије. Стицање држављанства пријемом, прихватање у југословенско држављанство. Поновно стицање југословенског држављанства. Појам и начини престанка држављанства. Престанак југословенског држављанства, престанак држављанства отпустом, престанак држављанства одрицањем. Решавање сукоба републичких закона о држављанству. Поступак за стицање или престанак југословенског држављанства и утврђивање југословенског држављанства. Евиденције о држављанству. V. КОНТРОЛА УПРАВЕ Врсте и облици контроле управе. Правна контрола управе. Управна контрола управе. Судска контрола управе. Управни спор. Појам управног спора. Врсте управног спора. Управни спор о законитости и спор пуне јурисдикције. Објективни и субјективни управни спор. Предмет управног спора. Управни спор због ћутања управе. Управни акти против којих се не може водити управни спор. Странке у управном спору. Тужилац. Тужени. Заинтересовано лице. Надлежност. Стварна, месна и функционална надлежност суда. Сукоб надлежности. Покретање управног спора. Систем генералне клаузуле и систем енумерације у вези са покретањем управног спора. Разлози за покретање управног спора. Могућност вођења управног спора против дискреционог управног акта. Претходни поступак у управном спору. Тужба. Поступак по тужби. Поништавање управног акта у претходном поступку. Обустављање поступка. Достављање тужбе на одговор. Редован поступак. Усмена расправа. Утврђивање чињеница. Одлучивање суда. Пресуда. Решење. Правна средства. Редовна правна средства. Ванредна правна средства. Захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке. Захтев за заштиту законитости. Понављање поступка. Обавезност пресуда. Појам и правна дејства. ПРАВНИ ИЗВОРИ Устав Савезне Републике Југославије Устав Републике Србије Уредба о образовању савезних министарстава и других савезних органа и организација Закон о Влади Републике Србије Закон о државној управи (Републике Србије) Закон о министарствима (Републике Србије) Уредба о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места у министарствима и посебним организацијама (Републике Србије) Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Републике Србије) Закон о основама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним органима управе Закон о радним односима у државним органима (Републике Србије) Закон о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово Статут Аутономне покрајине Војводине Закон о југословенском држављанству Закон о држављанству Социјалистичке Републике Србије Закон о општем управном поступку Закон о управним споровима ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ 1. Управно право, 1–3, Драган Милков, Нови Сад 1997. 2. Управно право, Ратко Марковић, Београд 1995. 3. Управно право, Славољуб Поповић, Бранислав Марковић, Милан Петровић, Београд 1995. 4. Управно право, Зоран Р. Томић, Београд 1995. 5. Коментар Закона о управним споровима, Вера Бачић, Зоран Р. Томић, Београд 1997. СУДСКА ПРАКСА Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита РАДНО ПРАВО Извори радног права. Устави. Закони. Подзаконски акти. Колективни уговори. Међународни извори радног права. Међусобни однос колективних уговора и других прописа у области радног права. Појам и битни елементи радног односа. Радни однос и уговор о раду. Радни однос и уговор о делу. Други облици рада и радни однос. Радне средине у којима се заснивају радни односи. Заснивање радног односа. Поступак за запошљавање и обавезе послодавца и организације за запошљавање. Права и положај лица које се јавља за запошљавање. Којим прописима и како се одређују услови за заснивање радног односа. Заснивање радног односа уговором о раду. Заснивање радног односа на други начин. Пробни рад. Радни однос на неодређено и радни однос на одређено време. Фактички радни однос. Приправници и волонтери. Успостављање односа. Положај и права. Престанак рада. Рад у више организација. Појам, случајеви и услови. Улазак у процес рада на основу уговора о раду или другог акта. Основна правила о распоређивању, праћењу рада запосленог и кретању у радном односу. Распоређивање према потребама процеса рада. Разлика између трајног и привременог распоређивања. Распоређивање ван сталног места рада. Радно време. Пуно. Непуно. Скраћено. Радно време краће од пуног радног времена. Прековремени рад. Утицај радног времена на права по основу рада. Прерасподела радног времена. Зараде. Основна правила садржана у колективним уговорима. Гарантована зарада. Накнада зараде. Права везана за промене у радном односу. Заштита на раду. Општа и посебна заштита. Заштита жена. Заштита мајки. Заштита омладине. Заштита инвалида. Права лица која се старају о деци. Одмори. Одмор у току рада. Одмор између два радна дана. Недељни одмор. Годишњи одмор. Дужина и коришћење годишњег одмора. Права везана за годишњи одмор. Коришћење тзв. сразмерног одмора кад запослени не испуњава услове за коришћење годишњег одмора. Одговорност запосленог и послодавца. Дисциплинска одговорност. Дисциплинска суспензија и друге мере. Застарелост. Заштита права. Одговорност за штету. Одговорност запосленог за штету коју учини послодавцу, другом запосленом и трећем лицу. Одговорност за штету коју претрпи запослени. Поступак утврђивања одговорности за штету и накнаду штете. Накнада штете. Прописи о прекршајној и кривичној одговорности везаној за радни однос и последице по радни однос. Права запосленог за чијим је радом престала потреба. Права и обавезе послодавца. Права и обавезе синдиката. Права и обавезе запосленог. Критеријуми за остваривање права. Права која запослени остварује и услови за остваривање тих права. Престанак радног односа. Права директора који је разрешен. Заштита посебних категорија запослених. Престанак радног односа. Престанак радног односа вољом запосленог. Престанак радног односа по споразуму. Престанак радног односа одлуком послодавца односно директора, случајеви и услови. Престанак радног односа по сили закона, случајеви и услови. Отказни рок. Отказ уговора о раду. Прекид радног односа. Разрешење од дужности и радних обавеза. Заштита права запосленог. Обавеза послодавца односно директора. Права запосленог. Права синдиката. Инспекција рада. Управна инспекција. Друга инспекција. Заштита права пред арбитражом. Заштита права запослених и послодавца пред судом. Појам и услови. Повремени рад. Повремени и привремени послови. Други облици рада без заснивања радног односа. Незапослена лица. Права незапослених лица. Обавезе и права организација за запошљавање. Овлашћења и обавезе директора. Овлашћења при заснивању радног односа. Овлашћења током радног односа запосленог. Овлашћења поводом престанка радног односа запосленог. Права синдикалних и радничких представника. Појам. Заштита синдикалних и радничких представника. Колективни уговори. Врсте и уговорне стране колективних уговора. Садржина колективних уговора и њихов однос према другим прописима. Односи уговорних страна. Важења и промене колективних уговора. Решавање спорова. Штрајк. Појам. Законит штрајк. Незаконит штрајк. Здравствено осигурање. Осигурање запослених, чланова њихових породица и лица изједначених са њима. Права из здравственог осигурања. Право на здравствену заштиту. Остала права. Право на здравствену заштиту других лица осим запослених. Пензијско и инвалидско осигурање. Осигурана лица. Права по основу умањене радне способности, услови и поступак за остваривање права. Права по основу неспособности за рад, услови и случајеви. Пензијски стаж. Инвалидска пензија, услови за стицање и поступак. Старосна пензија, услови и поступак. Породична пензија, услови и поступак. Друга права по основу пензијског и инвалидског осигурања. Пензијски основ. Усклађивање пензија. Матична евиденција. Посебне категорије осигураника и посебни услови за стицање права. Општа основна и посебна правила за остваривање права. Осигурање за случај незапослености. Права и њихово остваривање за случај незапослености. ПРАВНИ ИЗВОРИ Закон о основама радних односа Закон о радним односима (Републике Србије) Закон о основама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним органима управе Закон о радним односима у државним органима (Републике Србије) Закон о запошљавању и остваривању права незапослених лица (Републике Србије) Закон о штрајку (Савезне Републике Југославије) Закон о основама пензијског и инвалидског осигурања (Савезне Републике Југославије) Закон о пензијском и инвалидском осигурању (Републике Србије) Закон о здравственом осигурању (Републике Србије) ПРАВНА КЊИЖЕВНОСТ Радно право, проф. др Влајко Брајић, Београд 1992. Коментар Закона о основама радних односа, др Зоран Ивошевић, Београд 1997. СУДСКА ПРАКСА Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Збирка судских одлука, Савезни суд, свеске од 1991. године до месеца пријављивања испита Билтен судске праксе Савезног суда, бројеви од 1991. године до месеца пријављивања испита Члан 3. Правни извори наведени у овом правилнику обавезни су. Кандидати су дужни да прате и користе измене правних извора које настану после ступања овог правилника на снагу (измене и допуне, укидање и доношење нових прописа). Члан 4. Правна књижевност наведена у овом правилнику није обавезујућа. Кандидати могу по сопственом избору користити наведене, али и друге постојеће уџбенике и коментаре прописа, као и правну књижевност која буде објављена после ступања овог правилника на снагу. Члан 5. Даном ступања овог правилника на снагу престаје да важи Правилник о програму и начину полагања правосудног испита („Службени гласник СРС”, број 26/79). Члан 6. Овај правилник ступа на снагу 1. јануара 1998. године. КРИВИЧНИ ЗАКОНИК “Службени гласник РС“, бр. 85 од 6. октобра 2005, 88 од 14. октобра 2005 - исправка, 107 од 2. децембра 2005 - исправка, 72 од 3. септембра 2009, 111 од 29. децембра 2009, 121 од 24. децембра 2012, 104 од 27. новембра 2013, 108 од 10. октобра 2014, 94 од 24. новембра 2016, 35 од 21. маја 2019. ОПШТИ ДЕО ГЛАВА ПРВА ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Нема кривичног дела нити казне без закона Члан 1. Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено. Нема казне без кривице Члан 2. Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело. Основ и границе кривичноправне принуде Члан 3. Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и њихову примену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела. Кривичне санкције и њихова општа сврха Члан 4. (1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере. (2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција је сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством. (3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је дело учињено није навршило четрнаест година. Васпитне мере и друге кривичне санкције могу се изрећи малолетнику под условима прописаним посебним законом. ГЛАВА ДРУГА ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Временско важење кривичног законодавства Члан 5. (1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела. (2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца. (3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено. Важење кривичног законодавства на територији Србије Члан 6. (1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној територији учини кривично дело. (2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела. (3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела. (4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној држави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног тужиоца. (5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана може се, под условом узајамности, уступити страној држави. Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређених кривичних дела извршених у иностранству Члaн 7. Кривичнo зaкoнoдaвствo Републике Србиje вaжи зa свaкoг кo у инoстрaнству учини кривичнo дeлo из чл. 305. дo 316, чл. 318. дo 321, кривично дело из чл. 391. дo 393a oвoг зaкoникa ако је извршено према Републици Србији или њеном држављанину, као и кривично дело из члaнa 241. oвoг зaкoникa aкo сe фaлсификoвaњe oднoси нa дoмaћи нoвaц. *Службени гласник РС, број 94/2016 Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србије који учини кривично дело у иностранству Члан 8. (1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела наведених у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији. (2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодавство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело. *Службени гласник РС, број 72/2009 Важење кривичног законодавства Србије за странца који учини кривично дело у иностранству Члан 9. (1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питању кривична дела наведена у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији. (2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено. *Службени гласник РС, број 72/2009 Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело учињено у иностранству Члан 10. (1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се неће предузети, ако је: 1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен; 2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му је казна застарела или опроштена; 3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућа мера безбедности; 4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет. (2) У случају из члана 8. и члана 9. став 1. овог законика кривично гоњење се може предузети само ако се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је оно учињено, осим када постоји одобрење републичког јавног тужиоца или када је то предвиђено потврђеним међународним уговором. (3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено. *Службени гласник РС, број 121/2012 Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству Члан 11. Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишење слободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресуди иностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекне домаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће се извршити по оцени суда. *Службени гласник РС, број 72/2009 Одговорност правних лица за кривична дела *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 12. Одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правних лица за кривична дела уређују се посебним законом. *Службени гласник РС, број 72/2009 Важење општег дела овог законика Члан 13. Одредбе општег дела овог законика важе за сва кривична дела одређена овим закоником или другим законом. ГЛАВА ТРЕЋА КРИВИЧНО ДЕЛО 1. Опште одредбе о кривичном делу Кривично дело Члан 14. (1) Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено. (2) Нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом. Извршење кривичног дела нечињењем Члан 15. (1) Кривично дело је учињено нечињењем кад закон пропуштање да се предузме одређено чињење предвиђа као кривично дело. (2) Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређено као чињење, ако је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тог кривичног дела. Време извршења кривичног дела Члан 16. (1) Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио или био дужан да ради, без обзира кад је последица дела наступила. (2) Саучесник је кривично дело учинио у време кад је радио или био дужан да ради. Место извршења кривичног дела Члан 17. (1) Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела. (2) Покушај кривичног дела сматра се извршеним како у месту где је учинилац радио, тако и у месту где је последица по његовом умишљају требало да наступи или је могла да наступи. (3) Саучесник је кривично дело учинио и у месту у којем је предузео радњу саучесништва. Дело малог значаја Члан 18. (1) Није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја. (2) Дело је малог значаја ако степен кривице није висок, ако су штетне последице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције. (3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана могу се применити на кривична дела за која је прописана казна затвора до три годинe или новчана казна. *Службени гласник РС, број 94/2016 Нужна одбрана Члан 19. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани. (2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад. (3) Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне. Крајња нужда Члан 20. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди. (2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило. (3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио границе крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити од казне. (4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности која је претила. Сила и претња Члан 21. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено под дејством неодољиве силе. (2) Ако је кривично дело учињено под дејством силе која није неодољива или претње, учиниоцу се казна може ублажити. (3) У случају из става 1. овог члана као извршилац кривичног дела сматраће се лице које је применило неодољиву силу. Кривица Члан 22. (1) Кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено. (2) Кривично дело је учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из нехата, уколико закон то изричито предвиђа. Неурачунљивост Члан 23. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости. (2) Неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености. (3) Учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из става 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна. Скривљена неурачунљивост Члан 24. (1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или да управља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање. (2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажити казна. Умишљај Члан 25. Кривично дело је учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао. Нехат Члан 26. Кривично дело је учињено из нехата кад је учинилац био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности. Одговорност за тежу последицу Члан 27. Кад је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на ту последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела. Стварна заблуда Члан 28. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој стварној заблуди. (2) Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје кривичног дела или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала, чинила дело дозвољеним. (3) Ако је учинилац био у стварној заблуди услед нехата, постојаће кривично дело учињено из нехата кад закон такво кривично дело предвиђа. Правна заблуда Члан 29. (1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој правној заблуди. (2) Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено. (3) Учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могао да зна, казна се може ублажити. *Службени гласник РС, број 88/2005 2. Покушај кривичног дела Покушај Члан 30. (1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дела, али га не доврши, казниће се за покушај кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног дела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај. (2) Учинилац ће се за покушај казнити казном прописаном за кривично дело, или ублаженом казном. Неподобан покушај Члан 31. Учинилац који покуша да изврши кривично дело неподобним средством или према неподобном предмету може се ослободити од казне. Добровољни одустанак Члан 32. (1) Извршилац који је покушао извршење кривичног дела али је добровољно одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање последице, може се ослободити од казне. (2) Одредба става 1. овог члана неће се применити уколико учинилац кривично дело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје. (3) Ослободити се од казне може и саизвршилац, подстрекач или помагач који је добровољно спречио извршење кривичног дела. (4) Ако је у случају из ст. 1. и 3. учинилац довршио неко друго самостално кривично дело које није обухваћено кривичним делом од чијег извршења је одустао, учинилац се не може ослободити од казне за то друго дело по истом основу. 3. Саучесништво у кривичном делу Саизвршилаштво Члан 33. Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело. *Службени гласник РС, број 88/2005 Подстрекавање Члан 34. (1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело. (2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела. Помагање Члан 35. (1) Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном. (2) Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом. Границе одговорности и кажњивости саучесника Члан 36. (1) Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја. (2) Основи који искључују кривицу извршиоца (чл. 23, 28. и 29. овог законика) не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којег кривица постоји. (3) Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег такви односи, својства и околности постоје. (4) Лични односи, својства и околности који представљају битно обележје кривичног дела не морају постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу или помагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити. 4. Кажњавање подстрекача и помагача за покушај Покушај и лакше кривично дело Члан 37. (1) Ако је кривично дело остало у покушају подстрекач и помагач ће се казнити за покушај. (2) Ако је извршилац извршио лакше кривично дело од оног на које се подстрекавање или помагање односи, а које би било њиме обухваћено, подстрекач и помагач ће се казнити за кривично дело које је учињено. (3) Одредба става 2. овог члана неће се применити ако би се подстрекач строже казнио применом члана 34. став 2. овог законика. 5. Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампе или других средстава јавног информисања Одговорност уредника Члан 38. (1) Извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације. (2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана извршиоцем кривичног дела учињеног путем новина, радија, телевизије или другог јавног гласила сматраће се одговорни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања информације: 1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом аутор остао непознат; 2) ако је информација објављена без сагласности аутора; 3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне сметње за гоњење аутора, које и даље трају. (3) Искључена је кривица одговорног уредника, односно лица које га замењује уколико је био у неотклоњивој заблуди у погледу неке од околности наведених у ставу 2. тач. 1. до 3. овог члана. Одговорност издавача, штампара и произвођача Члан 39. (1) Кад постоје услови из члана 38. овог законика извршиоцем се сматрају: 1) издавач – за кривично дело извршено путем неповремене штампане публикације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његово гоњење – штампар који је за то знао; 2) произвођач – за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофонске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапозитива, видео-средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица. (2) Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган, извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу. Примењивање одредаба чл. 38. и 39. Члан 40. Одредбе чл. 38. и 39. овог законика примењују се само ако се та лица по општим одредбама овог законика не могу сматрати учиниоцем кривичног дела. Заштита извора информација Члан 41. Лица из чл. 38. и 39. овог законика неће се сматрати извршиоцем кривичног дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитет аутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривично дело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или више година, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило. ГЛАВА ЧЕТВРТА КАЗНЕ 1. Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицање Сврха кажњавања Члан 42. У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха кажњавања је: 1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела; 2) утицање на друге да не чине кривична дела; 3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона; 4) остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине кривичне санкције. *Службени гласник РС, број 35/2019 Врсте казни Члан 43. Учиниoцу кривичнoг дeлa мoгу сe изрeћи слeдeћe кaзнe: 1) доживотни затвор; 2) казна зaтвoрa; 3) нoвчaнa кaзнa; 4) рaд у jaвнoм интeрeсу; 5) oдузимaњe вoзaчкe дoзвoлe. *Службени гласник РС, број 35/2019 Главне и споредне казне Члан 44. (1) Доживотни затвор и казна затвора могу се изрећи само као главне казне. (2) Новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе могу се изрећи и као главна и као споредна казна. (3) Ако је за једно кривично дело прописано више казни, само се једна може изрећи као главна казна. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Доживотни затвор *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 44а (1) Зa нajтeжa кривичнa дeлa и нajтeжe oбликe тeшких кривичних дeлa мoжe сe уз кaзну затвора изузeтнo прoписaти и кaзнa доживотног зaтвoрa. (2) Доживотни затвор нe мoжe сe изрeћи лицу кoje у врeмe извршeњa кривичнoг дeлa ниje нaвршилo двaдeсeт jeдну гoдину живoтa. (3) Доживотни затвор се не може изрећи у случајевима када закон предвиђа да се казна може ублажити (члан 56. став 1. тачка 1) или када постоји неки од основа за ослобођење од казне. *Службени гласник РС, број 35/2019 Казна затвора Члан 45. (1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година. (2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане. Брисан је ранији став (3) (види члан 5. Закона - 35/2019-3) Брисан је ранији став (4) (види члан 5. Закона - 35/2019-3) (3) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања. (4) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 3. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора. Брисан је ранији став (7) (види члан 3. Закона - 121/2012-3) (5) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 3. овог члана. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Условни отпуст Члан 46. (1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности. (2) Уколико испуњава услове из става 1. овог члана, суд може условно отпустити осуђеног: – који је осуђен на казну доживотног затвора, ако је издржао двадесет седам година; – који је осуђен за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (чл. 370. до 393а), кривична дела против полне слободе (чл. 178. до 185б), кривично дело насиље у породици (члан 194. ст. 2. до 4), кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. став 5), кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 305. до 321), кривично дело примање мита (члан 367) и кривично дело давање мита (члан 368); – који је осуђен од стране посебних одељења надлежних судова, у поступцима вођеним у складу са надлежношћу одређеном законом који уређује организацију и надлежност државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма; – који је више од три пута правноснажно осуђен на казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда. (3) Суд може у одлуци о условном отпусту одредити да је осуђени дужан да испуни неку од обавеза из члана 73. овог законика, као и неку другу обавезу предвиђену кривичноправним одредбама. (4) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, ако условни отпуст не буде опозван, сматра се да је осуђени издржао казну. (5) Суд не може условно отпустити осуђеног за кривична дела: тешко убиство (члан 114. став 1. тачка 9), силовање (члан 178. став 4), обљуба над немоћним лицем (179. став 3), обљуба са дететом (члан 180. став 3) и обљуба злоупотребом положаја (члан 181. став 5). *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 94/2016 ****Службени гласник РС, број 35/2019 Опозивање условног отпуста Члан 47. (1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године. (2) Суд може опозвати условни отпуст, ако условно отпуштени учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора до једне године, односно не испуни неку од обавеза које му је суд одредио у складу са чланом 46. став 3. овог законика. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзир сродност учињених кривичних дела, побуде из којих су учињена и друге околности које указују на оправданост опозивања условног отпуста. (3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и кад се условно отпуштеном суди за кривично дело које је учинио пре него што је условно отпуштен. (4) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл. 60. и 62. став 2. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Део казне који је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, а време проведено на условном отпусту не урачунава се. (5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, а суд не опозове условни отпуст, продужава се условни отпуст за време које је осуђени провео на издржавању те казне затвора. (6) У случају из ст. 1. до 3. овог члана условни отпуст се може опозвати најкасније у року од две године од дана кад је условни отпуст истекао. (7) Осуђеном на казну доживотног затвора условни отпуст траје петнаест година од дана када је условно отпуштен. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Опште одредбе о новчаној казни Члан 48. (1) Новчана казна се може одмерити и изрећи или у дневним износима (члан 49) или у одређеном износу (члан 50). (2) За кривична дела учињена из користољубља новчана казна као споредна казна може се изрећи и кад није прописана законом или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити казном затвора или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора. Новчана казна у дневним износима Члан 49. (1) Новчана казна у дневним износима одмерава се тако што се прво утврђује број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. До износа новчане казне суд ће доћи множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћу једног дневног износа. (2) Број дневних износа не може бити мањи од десет, нити већи од тристашездесет. Број дневних износа за учињено кривично дело одмерава се на основу општих правила за одмеравање казне (члан 54). (3) Висина једног дневног износа новчане казне утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учиниоца кривичног дела у протеклој календарској години подели са бројем дана у години. Један дневни износ не може бити мањи од петсто динара, нити већи од педесет хиљада динара. (4) У циљу утврђивања висине дневног износа новчане казне суд може да захтева податке од банака или других финансијских установа, државних органа и правних лица који су дужни да доставе тражене податке и не могу се позивати на заштиту пословне или друге тајне. (5) Уколико се не могу прибавити веродостојни подаци о приходима и расходима учиниоца кривичног дела, или уколико он не остварује никакав приход , суд ће на основу расположивих података по слободној процени утврдити висину једног дневног износа новчане казне. (6) Број дневних износа новчане казне се утврђује у оквиру следећих распона: 1) до шездесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца; 2) од тридесет до стодвадесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци; 3) од шездесет до стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи затвор до једне године; 4) од стодвадесет до двестачетрдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године; 5) најмање стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године; 6) у оквиру прописаног броја дневних износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна. *Службени гласник РС, број 94/2016 Новчана казна у одређеном износу Члан 50. (1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих података знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне. (2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казна не може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубља већа од десет милиона динара. (3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима: 1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца; 2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци; 3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до једне године; 4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године; 5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године; 6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна. Извршење новчане казне Члан 51. (1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи од петнаест дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године. (2) Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године. (3) Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, а ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће обуставити. (4) Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова. (5) После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити. Рад у јавном интересу Члан 52. (1) Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна. (2) Рад у јавном интересу је сваки онај друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити. (3) Рад у јавном интересу не може бити краћи од шездесет часова нити дужи од тристашездесет часова. Рад у јавном интересу траје шездесет часова у току једног месеца и одређује се да буде обављен за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци. (4) Приликом изрицања ове казне суд ће имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу. Рад у јавном интересу се не може изрећи без пристанка учиниоца. (5) Ако осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора. (6) Уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за једну четвртину. Одузимање возачке дозволе Члан 53. (1) Учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило може се изрећи казна одузимања возачке дозволе. (2) Суд одређује трајање казне из става 1. овог члана које не може бити краће од једне нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне. (3) Казна из става 1. овог члана може се изрећи као споредна казна уз казну затвора или уз новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична дела за која је прописана казна затвора до две године или новчана казна. Казна одузимања возачке дозволе не може се изрећи заједно са мером безбедности забране управљања моторним возилом. (4) Ако осуђени управља моторним возилом за време док траје казна одузимања возачке дозволе, суд ће казну одузимања возачке дозволе заменити казном затвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити један месец затвора. *Службени гласник РС, број 72/2009 2. Одмеравање казне Општа правила о одмеравању казне Члан 54. (1) Суд ће учиниоцу кривичног дела одмерити казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца. (2) При одмеравању новчане казне у одређеном износу (члан 50) суд ће посебно узети у обзир и имовно стање учиниоца. (3) Околност која је обележје кривичног дела не може се узети у обзир и као отежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела или ако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојање тежег, односно лакшег облика кривичног дела. Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 54а Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела. *Службени гласник РС, број 121/2012 Поврат Члан 55. (1) Ако је учинилац кривичног дела учињеног са умишљајем раније осуђен за умишљајно кривично дело, суд ће ту околност узети као отежавајућу, ако од раније осуде или издржане казне није протекло пет година. (2) У случају из става 1. овог члана, суд не може изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, изузев ако закон предвиђа да се казна може ублажити или ако закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне. *Службени гласник РС, број 35/2019 Вишеструки поврат *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 55а За кривично дело учињено са умишљајем, за које је прописана казна затвора, суд ће изрећи казну изнад половине распона прописане казне, под следећим условима: 1) ако је учинилац раније два пута осуђен за кривична дела учињена са умишљајем на затвор од најмање једну годину; 2) ако од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Ублажавање казне Члан 56. Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад: 1) закон предвиђа да се казна може ублажити; 2) закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне; 3) утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности које указују на то да се са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања. *Службени гласник РС, број 35/2019 Границе ублажавања казне Члан 57. (1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће ублажити казну у овим границама: 1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од десет или више година, казна се може ублажити до седам година затвора; 2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет година, казна се може ублажити до три године затвора; 3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од три године, казна се може ублажити до једне године затвора; 4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од две године, казна се може ублажити до шест месеци затвора; 5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од једне године, казна се може ублажити до три месеца затвора; 6) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора; 7) ако је за кривично дело прописана казна затвора без назначења најмање мере, уместо затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу; 8) aкo je зa кривичнo дeлo прoписaнa нoвчaнa кaзнa, кaзнa сe мoжe ублaжити дo jeднe пoлoвинe нajмaњe мeрe прoписaнe кaзнe. (2) Изузетно од става 1. овог члана, не може се ублажити казна за кривична дела из чл. 114, 134. ст 2. и 3, 178, 179, 180, 214. ст. 2. и 3, 246. ст. 1, 3. и 4, 350. ст. 3. и 4. и 388. овог законика. (3) Изузетно од става 1. овог члана не може се ублажити казна учиниоцу кривичног дела који је раније осуђиван за исто или истоврсно кривично дело. (4) Кад је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне може му казну ублажити, без ограничења прописаних у ст. 1. до 3. овог члана. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 94/2016 ****Службени гласник РС, број 35/2019 Ослобођење од казне Члан 58. (1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само кад то закон изричито предвиђа. (2) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела учињеног из нехата кад последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања. (3) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до пет година, ако после извршеног кривичног дела, а пре него што је сазнао да је откривен, отклони последице дела или надокнади штету проузроковану кривичним делом. *Службени гласник РС, број 72/2009 Поравнање учиниоца и оштећеног Члан 59. (1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна ако је на основу постигнутог споразума са оштећеним испунио све обавезе из тог споразума. (2) Брисан је (види члан 13. Закона – 72/2009-53) Стицај кривичних дела Члан 60. (1) Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну. (2) Јединствену казну суд ће изрећи по следећим правилима: 1) ако је за неко од кривичних дела у стицају утврдио казну доживотног затвора изрећи ће само ту казну; 2) ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора; 3) ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може бити већа од десет година затвора; 4) ако је за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне, изрећи ће једну новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не сме прећи осамнаест милиона динара, а ако је утврдио само новчане казне у одређеним износима (члан 50), она не сме прећи милион динара односно десет милиона динара кад су једно или више кривичних дела извршени из користољубља; 5) ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада у јавном интересу, изрећи ће једну казну рада у јавном интересу у висини збира утврђених часова рада, с тим да она не сме прећи тристашездесет часова, а време у коме се рад мора обавити не сме бити дуже од шест месеци; 6) ако је за нека кривична дела у стицају утврдио казне затвора, а за друга дела новчане казне, изрећи ће једну казну затвора и једну новчану казну по одредбама тач. 2. до 4. овог става. (3) Новчану казну као споредну казну суд ће изрећи ако је утврђена макар и за једно кривично дело у стицају, а ако је утврдио више новчаних казни, изрећи ће једну новчану казну у складу са одредбом става 2. тачка 4. овог члана. Ако суд утврди новчану казну као главну казну, а утврди и новчану казну као споредну казну, изрећи ће једну новчану казну примењујући правила из става 2. тачка 4. овог члана. (4) Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора, изрећи ће казну затвора као јединствену казну применом правила предвиђених у ставу 2. тачка 2. овог члана. *Службени гласник РС, број 107/2005 **Службени гласник РС, број 35/2019 Продужено кривично дело Члан 61. (1) Продужено кривично дело чини више истих или истоврсних кривичних дела учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца која представљају целину због постојања најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћења исте ситуације или истог трајног односа, јединства места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца. (2) Кривична дела управљена против личности могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу. (3) Не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природи не допуштају спајање у једно дело. (4) Ако продужено кривично дело обухвата лакше и теже облике истог дела, сматраће се да је продуженим кривичним делом учињен најтежи облик од учињених дела. (5) Ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца. (6) Кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела. (7) Брисан је (види члан 8. Закона - 121/2012-3) (8) Брисан је (види члан 8. Закона - 121/2012-3) *Службени гласник РС, број 72/2009 Одмеравање казне осуђеном лицу Члан 62. (1) Ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора. (2) За кривично дело учињено у току издржавања казне затвора или малолетничког затвора суд ће учиниоцу изрећи казну, независно од раније изречене казне, ако се применом одредаба члана 60. овог законика, с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део раније изречене казне, не би могла остварити сврха кажњавања. (3) Осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до једне године, казниће се дисциплински. Урачунавање притвора и раније казне Члан 63. (1) Време проведено у притвору, на издржавању мере забране напуштања стана, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу. (2) Ако је кривични поступак вођен за више кривичних дела у стицају, а притвор није одређен за свако од њих, време проведено у притвору урачунава се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу за кривично дело за које је окривљени осуђен. (3) Затвор или новчана казна коју је осуђени издржао, односно платио за прекршај или привредни преступ, као и казна или дисциплинска мера лишења слободе коју је издржао због повреде војне дисциплине урачунава се у казну изречену за кривично дело чија обележја обухватају и обележја прекршаја, привредног преступа, односно повреде војне дисциплине. (4) При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења слободе, дан затвора, дан издржавања мере забране напуштања стана, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчане казне. *Службени гласник РС, број 121/2012 ГЛАВА ПЕТА МЕРЕ УПОЗОРЕЊА 1. Условна осуда и судска опомена Сврха условне осуде и судске опомене Члан 64. (1) Мере упозорења су: условна осуда и судска опомена. (2) У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела. Условна осуда Члан 65. (1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело. (2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања. (3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се. Услови за изрицање условне осуде Члан 66. (1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године. (2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда. (3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело. (4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено. (5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Опозивање условне осуде због новог кривичног дела Члан 67. (1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању. (2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан 66. став 1). (3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овог законика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену. (4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело. (5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применом одредбе става 3. овог члана. *Службени гласник РС, број 72/2009 Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела Члан 68. (1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају примениће одредбу члана 67. став 3. овог законика. (2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4. овог законика. Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза Члан 69. Ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана 65. став 2. овог законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, суд може, у оквиру времена проверавања, продужити рок за испуњење обавезе или може опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди. Ако утврди да осуђени, из оправданих разлога, не може да испуни постављену обавезу, суд ће га ослободити од испуњења те обавезе или је заменити другом одговарајућом обавезом предвиђеном законом. Рокови за опозивање условне осуде Члан 70. (1) Условна осуда може се опозвати у току времена проверавања. Ако осуђени у том времену учини кривично дело које повлачи опозивање условне осуде, а то је пресудом утврђено тек после истека времена проверавања, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања. (2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. овог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди. (3) Ако се после изрицања условне осуде утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен, због чега не би било основа за изрицање условне осуде, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања. *Службени гласник РС, број 72/2009 Условна осуда са заштитним надзором Члан 71. (1) Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања. (2) Заштитни надзор обухвата законом предвиђене мере помоћи, старања, надзора и заштите. (3) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена. (4) Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду. Услови за одређивање заштитног надзора Члан 72. (1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде. (2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања. Садржина заштитног надзора Члан 73. Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза: 1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора у роковима које тај орган одреди; 2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање; 3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца; 4) испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитања деце и других породичних обавеза; 5) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела; 6) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места; 7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића; 8) лечење у одговарајућој здравственој установи; 9) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа и поступање по њиховим упутствима; 10) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом, а нарочито измирење са жртвом учињеног кривичног дела. Избор мера заштитног надзора Члан 74. При избору обавеза из члана 73. овог законика и одређивања њиховог трајања, суд ће нарочито узети у обзир године живота учиниоца, његово здравствено стање, склоности и навике, побуде из којих је извршио кривично дело, држање после извршеног кривичног дела, ранији живот, личне и породичне прилике, услове за испуњење наложених обавеза, као и друге околности које се односе на личност учиниоца, а од значаја су за избор мера заштитног надзора и њихово трајање. Трајање заштитног надзора Члан 75. (1) Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока проверавања утврђеног у условној осуди. (2) Заштитни надзор престаје опозивањем условне осуде. (3) У току трајања заштитног надзора суд може, с обзиром на остварене резултате, поједине обавезе укинути или заменити другим. (4) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена. Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора Члан 76. Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду. Судска опомена Члан 77. (1) Судска опомена може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине нарочито лаким. (2) За одређена кривична дела и под условима предвиђеним законом судска опомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године. (3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дела учињених у стицају, ако за свако од тих дела постоје услови из ст. 1. и 2. овог члана. (4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна о сврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршења кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено. (5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дела против Војске Србије . *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ШЕСТА МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ Сврха мера безбедности Члан 78. У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбедности је да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела. Врсте мера безбедности Члан 79. (1) Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи ове мере безбедности: 1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи; 2) обавезно психијатријско лечење на слободи; 3) обавезно лечење наркомана; 4) обавезно лечење алкохоличара; 5) забрана вршења позива, делатности и дужности; 6) забрана управљања моторним возилом; 7) одузимање предмета; 8) протеривање странца из земље; 9) јавно објављивање пресуде; 10) забрана приближавања и комуникације са оштећеним; 11) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама. (2) Под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности могу се изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело (члан 80. став 2). *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 111/2009 Изрицање мера безбедности Члан 80. (1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи једну или више мера безбедности кад постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим закоником. (2) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу се самостално. Уз ове мере могу се изрећи забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и одузимање предмета. (3) Мере из става 2. овог члана могу се изрећи учиниоцу кривичног дела чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена казна или условна осуда. (4) Обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је учиниоцу изречена казна, условна осуда, судска опомена или је учинилац ослобођен од казне. (5) Протеривање странца из земље и забрана присуствовања одређеним спортским приредбама може се изрећи ако је учиниоцу изречена казна или условна осуда. (6) Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним може се изрећи ако је учиниоцу изречена новчана казна, рад у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, условна осуда и судска опомена. (7) За кривична дела у стицају мера безбедности ће се изрећи ако је утврђена за једно од кривичних дела у стицају. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 111/2009 Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи Члан 81. (1) Учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поремећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривично дело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој установи. (2) Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезно лечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело. (3) Меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи. (4) Мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дуже од изречене казне. (5) Учиниоцу који је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљивости и који је осуђен на казну затвора, време проведено у здравственој установи урачунава се у време трајања изречене казне. Ако је време проведено у здравственој установи краће од трајања изречене казне, суд ће, по престанку мере безбедности, одредити да се осуђени упути на издржавање остатка казне или да се пусти на условни отпуст. При одлучивању о пуштању на условни отпуст суд ће, поред услова из члана 46. овог законика, нарочито узети у обзир успех лечења осуђеног, његово здравствено стање, време проведено у здравственој установи и остатак казне коју осуђени није издржао. Обавезно психијатријско лечење на слободи Члан 82. (1) Учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело одређено у закону као кривично дело, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на слободи. (2) Мера из става 1. овог члана може се изрећи и неурачунљивом учиниоцу према којем је одређено обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи кад суд, на основу резултата лечења, утврди да више није потребно његово чување и лечење у таквој установи, него само његово лечење на слободи. (3) Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи и учиниоцу чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена условна осуда или је на основу члана 81. став 5. овог законика пуштен на условни отпуст. (4) Обавезно психијатријско лечење на слободи може се повремено спроводити и у одговарајућој здравственој установи, ако је то потребно ради успешнијег лечења, с тим да повремено лечење у установи не може непрекидно трајати дуже од петнаест дана, нити укупно дуже од два месеца. (5) Обавезно психијатријско лечење на слободи траје док постоји потреба лечења, али не дуже од три године. (6) Ако се у случају из ст. 1. до 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поново учини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да је потребно његово лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд може изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи. Обавезно лечење наркомана Члан 83. (1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе опојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење. (2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године. (3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она може трајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може бити дуже од три године. (4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора. (5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од три године. (6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи. Обавезно лечење алкохоличара Члан 84. (1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење. (2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне затвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора. (3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора. (4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од две године. (5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи. Забрана вршења позива, делатности и дужности Члан 85. (1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног позива, одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно. (2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од десет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере. (3) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности. Забрана управљања моторним возилом Члан 86. (1) Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом. (2) При изрицању мере из става 1. овог члана суд одређује на које се врсте и категорије возила забрана односи. (3) Меру из става 1. овог члана суд може изрећи, ако нађе да тежина учињеног дела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије. (4) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој се извршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања ове мере. (5) Ако је мера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возилом на територији Србије. (6) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом. (7) Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним возилом. Одузимање предмета Члан 87. (1) Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно. (2) Примена ове мере безбедности не утиче на право трећих лица на накнаду штете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела. (3) Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може се одредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима. *Службени гласник РС, број 72/2009 Протеривање странца из земље Члан 88. (1) Суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије Србије за време од једне до десет година. (2) При оцени да ли ће изрећи меру из става 1. овог члана суд ће узети у обзир природу и тежину учињеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учињено, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељност даљег боравка странца у Србији. (3) Време трајања протеривања рачуна се од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. (4) Мера из става 1. овог члана не може се изрећи учиниоцу који ужива заштиту у складу са ратификованим међународним уговорима. *Службени гласник РС, број 107/2005 Јавно објављивање пресуде Члан 89. (1) При осуди за кривично дело учињено путем средстава јавног информисања, или за кривично дело које је проузроковало опасност за живот или здравље људи а објављивање пресуде би допринело да се отклони или умањи та опасност, суд може одлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начин објави судска пресуда у целини или у изводу. (2) Законом се може одредити обавезно објављивање пресуде. У том случају суд ће одлучити путем којег средства јавног информисања ће се пресуда објавити и да ли ће се објавити у целини или у изводу. (3) Јавно објављивање пресуде може се извршити најкасније у року од тридесет дана од дана правноснажности пресуде. Забрана приближавања и комуникације са оштећеним *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 89а (1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним, ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног. (2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана које не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере. Брисан је ранији став (3) (види члан 10. Закона - 121/2012-3) (3) Мера из става 1. овог члана може се укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама *Службени гласник РС, број 111/2009 Члан 89б (1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи меру забране присуствовања одређеним спортским приредбама, када је то ради заштите опште безбедности неопходно. (2) Мера из става 1. овог члана извршава се на тај начин што је учинилац кривичног дела дужан да се непосредно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи, односно полицијској станици, на подручју на којем се учинилац затекао и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе. (3) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. (4) Ако суд изрекне условну осуду, суд ће одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана. (5) Брисан је (види члан 5. Закона - 94/2016-7) (5) Законом се може одредити обавезна забрана присуствовања одређеним спортским приредбама. *Службени гласник РС, број 111/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Престанак мере безбедности на основу судске одлуке Члан 90. (1) Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања. (2) При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности из става 1. овог члана суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера. ГЛАВА СЕДМА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ Основ одузимања имовинске користи Члан 91. (1) Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом. (2) Корист из става 1. овог члана одузеће се, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела. Услови и начин одузимања имовинске користи Члан 92. (1) Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи. (2) Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности. (3) Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети. *Службени гласник РС, број 72/2009 Заштита оштећеног Члан 93. (1) Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног у том износу. (2) Оштећени који је у кривичном поступку у погледу свог имовинскоправног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућен на парницу. (3) Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтев може захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивања свог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресуду којом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године од дана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи. (4) У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана оштећени мора у року од три месеца од дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтев затражити намирење из одузете имовинске користи. *Службени гласник РС, број 121/2012 ГЛАВА ОСМА ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ Наступање правних последица осуде Члан 94. (1) Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права. (2) Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне. (3) Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене. Врсте правних последица осуде Члан 95. (1) Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су: 1) престанак вршења јавних функција; 2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања; 3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе. (2) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су: 1) забрана стицања одређених јавних функција; 2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби; 3) забрана стицања чина војног старешине; 4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе. Почетак и трајање правних последица осуде Члан 96. (1) Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде. (2) У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступиле правне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку, наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новом одлуком. (3) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година. (4) Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде. (5) Рехабилитацијом престају правне последице осуде предвиђене у члану 95. став 2. овог законика. ГЛАВА ДЕВЕТА РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ И ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ Општи појам рехабилитације Члан 97. (1) Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним. (2) Рехабилитација настаје или на основу самог закона (законска рехабилитација) или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке (судска рехабилитација). (3) Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди. Законска рехабилитација Члан 98. (1) Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним. (2) Законска рехабилитација настаје, ако: 1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изречена судска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односно решења не учини ново кривично дело; 2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело; 3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу, одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело; 4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, у року од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело; 5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело. (3) Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности. Судска рехабилитација Члан 99. (1) Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело. (2) У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела. (3) Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности. Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано Члан 100. Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из чл. 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика. Престанак правних последица осуде Члан 101. (1) Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације. (2) При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне последице осуде. Садржај и давање података из казнене евиденције Члан 102. (1) Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди. (2) Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано. (3) Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. (4) Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности. (5) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности . (6) Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ДЕСЕТА ЗАСТАРЕЛОСТ Застарелост кривичног гоњења Члан 103. Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети кад протекне: Брисана је ранија тачка 1) (види члан 13. Закона - 35/2019-3) 1) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко петнаест година; 2) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко десет година; 3) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко пет година; 4) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године; 5) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године; 6) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна. *Службени гласник РС, број 35/2019 Ток и прекид застарелости кривичног гоњења Члан 104. (1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње од дана када је последица наступила. (2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или наставити. (3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела. (4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривичног дело. (5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече. (6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења. Застарелост извршења казне Члан 105. Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може се извршити кад протекне: Брисана је ранија тачка 1) (види члан 14. Закона - 35/2019-3) 1) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година; 2) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година; 3) десет година од осуде на казну затвора преко пет година; 4) пет година од осуде на казну затвора преко три године; 5) три године од осуде на казну затвора преко једне године; 6) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе. *Службени гласник РС, број 35/2019 Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности Члан 106. (1) Застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правноснажности пресуде којом су те казне изречене. (2) Застарелост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предмета настаје кад протекне пет година од дана правноснажности одлуке којом су те мере изречене. (3) Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца из земље настаје кад протекне време за које су те мере изречене. Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности Члан 107. (1) Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана – од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна. (2) Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде. (3) Застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не може предузети. (4) Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне. (5) Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече. (6) Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне. (7) У случају наступања застарелости из става 6. овог члана започето извршење казне обуставља се. (8) Одредбе ст. 2. до 5. овог члана сходно се примењују и на застарелост извршења мере безбедности. Незастарелост кривичног гоњења и извршења казне Члан 108. Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела предвиђена у чл. 370. до 375. овог законика, за кривична дела за које је прописана казна доживотног затвора, као ни за кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застарелост не може да наступи. *Службени гласник РС, број 35/2019 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА АМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕ Амнестија Члан 109. (1) Лицима која су обухваћена актом амнестије даје се ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде. (2) Амнестијом се могу укинути следеће мере безбедности: забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странаца из земље. Помиловање Члан 110. (1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају поједине или све правне последице осуде. (2) Помиловањем се може укинути или одредити краће трајање мере безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље. Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица Члан 111. Давањем амнестије или помиловања не дира се у права трећих лица која се заснивају на осуди. ГЛАВА ДВАНАЕСТА ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА Значење израза у овом законику Члан 112. (1) Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима. (2) Под кривичним законодавством Србије подразумевају се овај законик као и све кривичноправне одредбе садржане у другим законима Србије. (3) Службеним лицем сматра се: 1) лице које у државном органу врши службене дужности; 2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима; 3) јавни бележник, јавни извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу; 4) службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова; 5) војно лице . (4) Страним службеним лицем сматра се лице које је члан, функционер или службеник законодавног или извршног органа стране државе, лице које је судија, поротник, члан, функционер или службеник суда стране државе или међународног суда, лице које је члан, функционер или службеник међународне организације и њених органа, као и лице које је арбитар у страној или међународној арбитражи. (5) Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица. (6) Војним лицем сматра се професионални војник (професионални официр, професионални подофицир, официр по уговору, подофицир по уговору и војник по уговору), војник на одслужењу војног рока, студент војне академије, ученик војне школе, лице из резервног састава док се као војни обвезник налази на војној дужности и цивилно лице које врши одређену војну дужност. (7) Кад је као извршилац одређених кривичних дела означено службено лице, одговорно лице или војно лице, лица наведена у ст. 3, 5. и 6. овог члана могу бити извршиоци тих дела, ако из обележја појединог дела или из појединог прописа не произилази да извршилац може бити само неко од тих лица. (8) Дететом се сматра лице које није навршило четрнаест година. (9) Малолетником се сматра лице које је навршило четрнаест година, а није навршило осамнаест година. (10) Малолетним лицем сматра се лице које није навршило осамнаест година. (11) Учиниоцем се сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач. (12) Силом се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор. (13) Изборима се сматрају избори за народне посланике, председника Републике, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и други избори који се расписују и врше на основу Устава и закона. (14) Референдумом се сматра изјашњавање грађана на којем се одлучује о питањима за која је то утврђено Уставом или законом. (15) Опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су законом и другим прописом заснованим на закону проглашени за опојне дроге и остале психоактивне контролисане супстанце. (16) Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм. (17) Рачунарски податак је свако представљање чињеница, информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију. (18) Рачунарском мрежом сматра се скуп међусобно повезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке. (19) Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара. (20) Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредби унет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма или података. (21) Субјектом привредног пословања сматра се приврeднo друштвo, друго правно лице које обавља привредну делатност и предузетник. Правно лице које поред своје основне делатности обавља и привредну делатност сматра се субјектом привредног пословања само када врши ту делатност. (21а) Привредна делатност је свака делатност производње и промета роба, вршење услуга и обављање других делатности на тржишту, ради стицања добити или остваривања неког другог економског интереса. (22) Група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру. (23) Новац је метални и папирни новац или новац израђен од неког другог материјала који је на основу закона у оптицају у Србији или у страној држави. (24) Знацима за вредност сматрају се и страни знаци за вредност. (25) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом и ваздушном саобраћају. (26) Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак. (27) Спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику. (28) Чланом породице сматрају се: супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству. (29) Израз „неће се казнити” значи да у том случају нема кривичног дела. (30) Кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра се да је дело учињено, ако је радња извршена једном или више пута. (31) Скраћеница „Србија“ означава Републику Србију. (32) Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима. (33) Рачунар је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматски обрађује и размењује податке. (34) Рачунарски систем је сваки уређај или група међусобно повезаних или зависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података. (35) Организована криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи . (36) Имовинска корист је добро сваке врсте, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком облику којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 111/2009 ***Службени гласник РС, број 121/2012 ****Службени гласник РС, број 94/2016 ПОСЕБНИ ДЕО ГЛАВА ТРИНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА Убиство Члан 113. Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година. Тешко убиство Члан 114. (1) Затвором најмање десет година или доживотним затвором казниће се: 1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин; 2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању; 3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица; 4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе; 5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда; 6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности; 7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности; 8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља; 9) ко лиши живота дете или бремениту жену; 10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао; 11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости. (2) Ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела из става 1. овог члана или отклања препреке за његово извршење или са другим договара, планира или организује његово извршење или предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно извршење, казниће се затвором од једне до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Убиство на мах Члан 115. Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до осам година. Убиство детета при порођају Члан 116. Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Лишење живота из самилости Члан 117. Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Нехатно лишење живота Члан 118. Ко другог лиши живота из нехата, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству Члан 119. (1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде извршено или покушано, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117. овог законика, па ово буде извршено или покушано, казниће се затвором од три месеца до три године. (3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости, казниће се затвором од две до десет година. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или према неурачунљивом лицу, учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика. (5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши или покуша самоубиство које се може приписати нехату учиниоца, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Недозвољен прекид трудноће Члан 120. (1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца, изврши или започне да врши побачај, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће, учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне до седам година, а за дело из става 3. овог члана затвором од две до дванаест година. Тешка телесна повреда Члан 121. (1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата, казниће се затвором до три године. (5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног, казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година. (6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог члана затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Сакаћење женског полног органа *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 121а (1) Ко осакати спољне делове женског полног органа, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Ако постоје нарочито олакшавајуће околности под којима је учињено дело из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) Ко женско лице наведе да се подвргне радњи из става 1. овог члана или јој у томе помогне, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт женског лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Лака телесна повреда Члан 122. (1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором до три године. (3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног. (4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби. Учествовање у тучи Члан 123. Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда, казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до три године. Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи Члан 124. (1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја, казниће се затвором до две године и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Излагање опасности Члан 125. (1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље које је сам проузроковао, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени, учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Напуштање немоћног лица Члан 126. (1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. Непружање помоћи Члан 127. (1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности за живот, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. (3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило у непосредној опасности за живот, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА Повреда равноправности Члан 128. (1) Ко због националне или етничке припадности, расе или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, инвалидитета, сексуалне оријентације, родног идентитета, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности, казниће се затвором до три године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до пет година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Повреда права употребе језика и писма Члан 129. Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности Члан 130. (1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку припадност или културу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да се изјашњава о својој националној или етничкој припадности. (3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда Члан 131. (1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршење верских обреда. (3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана, казниће се затвором до три године. Противправно лишење слободе Члан 132. (1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања, казниће се затвором до три године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. Повреда слободе кретања и настањивања Члан 133. (1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу кретања или настањивања на територији Србије, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Отмица Члан 134. (1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу, казниће се затвором од три до дванаест година. (3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. (5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Принуда Члан 135. (1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи, казниће се затвором до три године. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година. (5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Изнуђивање исказа Члан 136. (1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. Злостављање и мучење Члан 137. (1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором до једне године. (2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Угрожавање сигурности Члан 138. (1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице, казниће се затвором од три месеца до три године. (3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 121/2012 Прогањање *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 138а (1) Ко у току одређеног временског периода упорно: 1) друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи; 2) противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације; 3) злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског лица ради наручивања робе или услуга; 4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица; 5) предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље или тело лица према коме је дело извршено или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт другог лица или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година. *Службени гласник РС, број 94/2016 **Службени гласник РС, број 35/2019 Нарушавање неповредивости стана Члан 139. (1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. (3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се. Противзаконито претресање Члан 140. Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање стана, просторија или лица, казниће се затвором до три године. Неовлашћено откривање тајне Члан 141. (1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне. Повреда тајности писма и других пошиљки Члан 142. (1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи. (3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до три године. Неовлашћено прислушкивање и снимање Члан 143. (1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Неовлашћено фотографисање Члан 144. (1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка Члан 145. (1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено прикупљање личних података Члан 146. (1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи. (3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Повреда права на подношење правног средства Члан 147. (1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године. Повреда слободе говора и јавног иступања Члан 148. (1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора или јавног иступања, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовање програма Члан 149. (1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају или растурање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или других сличних штампаних или снимљених ствари, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи или омета емитовање радио и телевизијског програма. (3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Спречавање објављивања одговора и исправке Члан 150. Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи објављивање одговора или исправке објављеног нетачног податка или обавештења којим се повређује нечије право или интерес, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Спречавање јавног скупа Члан 151. (1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 152. (1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина Члан 153. (1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1, 145. став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. овог законика предузима се по приватној тужби. (2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1. овог законика предузима се по предлогу. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА Повреда права кандидовања Члан 154. Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета кандидовање на изборима, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Повреда права гласања Члан 155. (1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправан начин спречи или омете да гласа, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога, казниће се затвором од три месеца до три године. Давање и примање мита у вези са гласањем Члан 156. (1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога. (3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се затвором од три месеца до пет година. (4) Поклон или друга корист одузеће се. Злоупотреба права гласања Члан 157. (1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи више од једног гласачког листића, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1. овог члана, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Састављање нетачних бирачких спискова Члан 158. Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак, казниће се новчаном казном или затвором до три године. Спречавање одржавања гласања Члан 159. (1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање гласања на бирачком месту, казниће се затвором до три године. (2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласање буде прекинуто, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Повреда тајности гласања Члан 160. (1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Фалсификовање резултата гласања Члан 161. Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уништавање докумената о гласању Члан 162. (1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се затвором од три месеца до три године. ГЛАВА ШЕСНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања Члан 163. Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Повреда права при запошљавању и за време незапослености Члан 164. (1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије под једнаким условима, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада. Повреда права на управљање Члан 165. (1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Повреда права на штрајк Члан 166. (1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада. *Службени гласник РС, број 72/2009 Злоупотреба права на штрајк Члан 167. Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године. Злоупотреба права из социјалног осигурања Члан 168. Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Непредузимање мера заштите на раду Члан 169. (1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених, казниће се затвором до три године. (2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА Увреда Члан 170. (1) Ко увреди другог, казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара. (3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од казне. (4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања. Клевета Члан 171. Брисан је (види члан 14. Закона - 121/2012-3) Изношење личних и породичних прилика Члан 172. (1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до тешких последица за оштећеног, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учињено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити, ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио. (5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из става 4. овог члана. Повреда угледа Србије *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 173. Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну, казниће се новачном казном или затвором до три месеца. *Службени гласник РС, број 72/2009 Повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 174. Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства, казниће се новчаном казном или затвором до годину дана. *Службени гласник РС, број 72/2009 Повреда угледа стране државе или међународне организације Члан 175. (1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну организацију чија је Србија члан. *Службени гласник РС, број 72/2009 Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175. Члан 176. Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио. Гоњење за кривична дела против части и угледа Члан 177. (1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватној тужби. (2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог лица. (3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се по одобрењу републичког јавног тужиоца. ГЛАВА ОСАМНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ Силовање Члан 178. (1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од пет до дванаест година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Обљуба над немоћним лицем Члан 179. (1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење, заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор, казниће се затвором од пет до дванаест година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Обљуба са дететом Члан 180. (1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом, казниће се затвором од пет до дванаест година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета, учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година или доживотним затвором. (4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Обљуба злоупотребом положаја Члан 181. (1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, старања или неге, казниће се затвором од једне до десет година. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету, учинилац ће се казнити затвором од пет до дванаест година. (4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. затвором од пет до петнаест година. (5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Недозвољене полне радње Члан 182. (1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. и 2. овог законика изврши неку другу полну радњу, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу полну радњу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Полно узнемиравање *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 182а (1) Ко полно узнемирава друго лице, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. (4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу. *Службени гласник РС, број 94/2016 Подвођење и омогућавање вршења полног односа Члан 183. (1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. (2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Посредовање у вршењу проституције Члан 184. (1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 185. (1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету, учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година. (4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица, казниће се затвором од три месеца до три године. (5) Ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуeлним или другим предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (6) Предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица (дечија порнографија) сматра се сваки материјал који визуелно приказује малолетно лице које се бави стварним или симулираним сексуално експлицитним понашањем, као и свако приказивање полних органа детета у сексуалне сврхе. (7) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Навођење детета на присуствовање полним радњама *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 185а (1) Ко наведе дете да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 185б (1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету, казниће се затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Гоњење за кривична дела против полне слободе Члан 186. Брисан је (види члан 18. Закона - 94/2016-7) ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ Двобрачност Члан 187. (1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у браку. Принудно закључење брака *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 187а (1) Ко употребом силе или претње принуди друго лице да закључи брак, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана друго лице одведе у иностранство или га у истом циљу наведе да оде у иностранство, казниће се затвором до две године. *Службени гласник РС, број 94/2016 Брисан је наслов изнад члана 188. (види члан 56. Закона 72/2009-53) Члан 188. Брисан је (види члан 56. Закона 72/2009-53) Брисан је наслов изнад члана 189. (види члан 57. Закона 72/2009-53) Члан 189. Брисан је (види члан 57. Закона 72/2009-53) Ванбрачна заједница са малолетником Члан 190. (1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником, казниће се затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се. Одузимање малолетног лица Члан 191. (1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемогућава извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Aко је дело из става 1. овог члана учињено према новорођенчету, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из користољубља или других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовање малолетног лица или је дело учињено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година. (5) Учиниоца дела из ст. 1, 2. и 4. овог члана који добровољно преда малолетно лице, лицу или установи којој је оно поверено или омогући извршење одлуке о поверавању малолетног лица, суд може ослободити од казне. (6) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице, лицу или установи којој је малолетно лице поверено или омогући извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу или установи, односно одлуке којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником. *Службени гласник РС, број 94/2016 Промена породичног стања Члан 192. (1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Kазном из става 1. овог члана казниће се и лекар здравствене установе који прогласи умрлим живо новорођенче ради промене породичног стања. (3) Kо дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из користољубља, злоупотребом положаја, бави се вршењем дела или је дело извршено од стране организоване криминалне групе, казниће се затвором од једне до десет година. (4) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стање детета, казниће се затвором до три месеца. (3) Брисан је (види члан 59. Закона – 72/2009-53). *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Запуштање и злостављање малолетног лица Члан 193. (1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара, казниће се затвором до три године. (2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој, казниће се затвором од три месеца до пет година. Насиље у породици Члан 194. (1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт члана породице, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је члан породице малолетно лице учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона којим се уређују породични односи, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Недавање издржавања Члан 195. (1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком односно поравнањем утврђено, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих разлога није давао издржавање. (3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за издржавано лице, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да измири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање. *Службени гласник РС, број 72/2009 Кршење породичних обавеза Члан 196. (1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешком положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавање здравља члана породице, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене породичне обавезе. Родоскврнуће *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 197. Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односно сестром, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ Повреда моралних права аутора и интерпретатора Члан 198. (1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се. (5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби. Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права Члан 199. (1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података, казниће се затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовинске користи за себе или другог, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године. (5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима Члан 200. (1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, казниће се новчаном казном и затвором до три године. (2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити. Повреда проналазачког права Члан 201. (1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ или поступак заштићен патентом, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђен законом, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе или лажно наведе проналазача, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити. Неовлашћено коришћење туђег дизајна Члан 202. (1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Производи из става 1. овог члана одузеће се. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ Крађа Члан 203. (1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. Тешка крађа Члан 204. (1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена: 1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека; 2) од стране групе; 3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин; 4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране; 5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса; 6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара. (3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја. (4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 104/2013 Разбојничка крађа Члан 205. (1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Разбојништво Члан 206. (1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. (4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, учинилац ће се казнити затвором до три године. (5) За покушај дела из става 4. овог члана казниће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Утаја Члан 207. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, присвоји туђу покретну ствар која му је поверена, казниће се затвором до две године и новчаном казном. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или утајена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима по предлогу. *Службени гласник РС, број 72/2009 Превара Члан 208. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном. (3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Превара у осигурању *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 208a Брисан је (види члан 23. Закона - 94/2016-7) Договарање исхода такмичења *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 208б (1) Ко договори исход спортског или другог такмичења у намери да себи или другом прибави имовинску корист, казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном. (4) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. *Службени гласник РС, број 121/2012 Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности Члан 209. (1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем добије за себе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако за то не испуњава прописане услове, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за другу намену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга погодност одобрена, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су кредит, субвенција или друга погодност прибављени за предузеће или други субјект привредног пословања или ако су коришћени за друге намене од стране тих субјеката. Ситна крађа, утаја и превара Члан 210. (1) Ко учини ситну крађу, утају или превару, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету. (3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Одузимање туђе ствари Члан 211. (1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме туђу покретну ствар, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или ствар представља културно добро, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уништење и оштећење туђе ствари Члан 212. (1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. (3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини непокретног културног добра, односно према добру које ужива претходну заштиту, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено коришћење туђег возила Члан 213. (1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањем моторног возила, или употребом силе или претње, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 Изнуда Члан 214. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година. (4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором од пет до петнаест година. (5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уцена Члан 215. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором од три до дванаест година. (5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Злоупотреба поверења Члан 216. (1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шeст мeсeци дo пeт година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат, казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Зеленаштво Члан 217. (1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног, казниће се затвором до три године и новчаном казном. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу. *Службени гласник РС, број 107/2005 **Службени гласник РС, број 72/2009 Противправно заузимање земљишта Члан 218. (1) Ко противправно заузме туђе земљиште, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или другог земљишта са посебном наменом, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу. *Службени гласник РС, број 72/2009 Противправно усељење Члан 219. (1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге просторије, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које се неовлашћено уселио. (3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу. *Службени гласник РС, број 72/2009 Грађење без грађевинске дозволе *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 219а (1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члана настави започету градњу, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке контроле, супротно прописима потписало коначан извештај о извршеној контроли, којим се констатује да на главни пројекат нема примедби или супротно прописима ставило печат на главни пројекат да се пројекат прихвата, или супротно прописима дало изјаву којом потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском дозволом, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 219б Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које дозволи прикључење објекта, који се гради или је изграђен без грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетску или телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Оштећење туђих права Члан 220. (1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тиме га оштети, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца. (3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 72/2009 Прикривање Члан 221. (1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено продајом или заменом прикрива, протура, купује, прима у залогу или на други начин прибавља, казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна не може бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да је ствар прибављена кривичним делом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао или био дужан да зна да су прибављене кривичним делом, уколико тиме нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана или је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног или великог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или прикривена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја или вредност прикриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 104/2013 Неовлашћено изношење и уношење културног добра *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 221а (1) Ко изнесе или извезе у иностранство или унесе у Србију културно добро или добро које ужива претходну заштиту, без претходног одобрења надлежног органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро од изузетног или великог значаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним Члан 222. За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика, ако су учињена према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 121/2012 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА *Службени гласник РС, број 94/2016 КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ *Службени гласник РС, број 94/2016 Прeвaрa у обављању привредне делатности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 223. (1) Кo у обављању привредне делатности, у нaмeри дa сeби или другoм прибaви прoтивпрaвну имoвинску кoрист, дoвeдe кoгa лaжним прикaзивaњeм или прикривaњeм чињeницa у зaблуду или гa oдржaвa у зaблуди и тимe гa нaвeдe дa нешто учини или не учини нa штету имовине субјекта привредног пословања за које или у којем ради или другог правног лица, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo je дeлoм из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa која прeлaзи износ од четристопeдесет хиљaдa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Aкo je дeлoм из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи износ од милион и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa и нoвчaном кaзнoм. *Службени гласник РС, број 94/2016 Превара у осигурању *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 223а (1) Кo у нaмeри дa oд друштвa за осигурање нaплaти уговорену суму, уништи, oштeти или сaкриje осигурану ствaр, пa зaтим приjaви штeту, кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe. (2) Кaзнoм из стaвa 1. oвoг члaнa кaзнићe сe и кo у нaмeри дa oд друштвa за осигурање нaплaти уговорену суму зa случaj тeлeснoг oштeћeњa, тeлeснe пoврeдe или нaрушeњa здрaвљa, прoузрoкуje сeби тaквo oштeћeњe, пoврeду или нaрушeњe здрaвљa, па затим поднесе захтев осигуравајућем друштву. (3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa прибaвљeњa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи изнoс oд четристопедесет хиљaдa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa. (4) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa прибaвљeњa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa. *Службени гласник РС, број 94/2016 Проневера у обављању привредне делатности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 224. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене на раду у субјекту привредног пословања, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Злоупотреба поверења у обављању привредне делатности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 224а (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, проузрокује имовинску штету субјекту привредног пословања чије имовинске интересе заступа или о чијој имовини се стара, казниће се затвором до три године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Пореска утаја *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 225. (1) Кo у нaмeри дa oн или другo лицe пoтпунo или дeлимичнo избeгнe плaћaњe пoрeзa, дoпринoсa или других прoписaних дaжбинa, дaje лaжнe пoдaткe o стeчeним прихoдимa, o прeдмeтимa или другим чињeницaмa кoje су oд утицaja нa утврђивaњe oвaквих oбaвeзa или кo у истoj нaмeри, у случajу oбaвeзнe приjaвe, нe приjaви стeчeни прихoд, oднoснo прeдмeтe или другe чињeницe кoje су oд утицaja нa утврђивaњe oвaквих oбaвeзa или кo у истoj нaмeри нa други нaчин прикривa пoдaткe кojи сe oднoсe нa утврђивaњe нaвeдeних oбaвeзa, a изнoс oбaвeзe чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи милион динaрa, кaзнићe сe зaтвoрoм oд једне дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo изнoс oбaвeзe из стaвa 1. oвoг члaнa чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи пет милиона динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд две дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Aкo изнoс oбaвeзe из стaвa 1. oвoг члaнa чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи петнаест милиона динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд три дo десет гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. *Службени гласник РС, број 94/2016 **Службени гласник РС, број 35/2019 Нeуплaћивaњe пoрeзa пo oдбитку *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 226. (1) Oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу - пoрeскoм плaцу, кao и прeдузeтник – пoрeски плaтaц кojи, у нaмeри дa избeгнe плaћaњe пoрeзa пo oдбитку, дoпринoсa зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe пo oдбитку или других прoписaних дaжбинa, нe уплaти изнoс кojи je oбрaчунaт нa имe пoрeзa пo oдбитку, oднoснo дoпринoсa зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe пo oдбитку, нa прoписaни уплaтни рaчун jaвних прихoдa или нe уплaти другe прoписaнe дaжбинe, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo изнoс oбрaчунaтoг, a нeуплaћeнoг пoрeзa, oднoснo дoпринoсa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Aкo изнoс oбрaчунaтoг, a нeуплaћeнoг пoрeзa, oднoснo дoпринoсa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи сeдaм милиoнa и пeтстo хиљaдa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. *Службени гласник РС, број 94/2016 Злoупoтрeбa пoложаја одговорног лица *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 227. (1) Oдгoвoрнo лицe кoje искoришћaвaњeм свoг пoлoжaja или oвлaшћeњa, прeкoрaчeњeм грaницa свoг oвлaшћeњa или нeвршeњeм свoje дужнoсти прибaви сeби или другoм физичкoм или прaвнoм лицу прoтивпрaвну имoвинску кoрист или другoм нaнeсe имoвинску штeту, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe. (2) Aкo je извршeњeм дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист која прелази износ од четристопедесет хиљaдa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. (3) Aкo врeднoст прибaвљeнe имoвинскe кoристи прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдина. *Службени гласник РС, број 94/2016 Злoупoтрeбa у вези са јавном набавком *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 228. (1) Ко у вeзи сa jaвнoм нaбaвкoм пoднeсe пoнуду зaснoвaну нa лaжним пoдaцимa, или сe противно закону дoгoвaрa сa oстaлим пoнуђaчимa, или прeдузмe другe прoтивпрaвнe рaдњe у нaмeри дa тимe утичe нa дoнoшeњe oдлукa нaручиoцa jaвнe нaбaвкe, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и лице које у наручиоцу јавне набавке искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења, или нeвршeњeм свoje дужнoсти крши зaкoн или другe прoписe o jaвним нaбaвкaмa и тимe прoузрoкуje штeту jaвним срeдствимa. (3) Укoликo je дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa учињeнo у вeзи сa jaвнoм нaбaвкoм чиja врeднoст прeлaзи изнoс oд стo пeдeсeт милиoнa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa. (4) Учинилaц из стaвa 1. oвoг члaнa кojи дoбрoвoљнo oткриje дa сe пoнудa зaснивa нa лaжним пoдaцимa или нa нeдoзвoљeнoм дoгoвoру сa oстaлим пoнуђaчимa, или дa je прeдузeo другe прoтивпрaвнe рaдњe у нaмeри дa утичe нa дoнoшeњe oдлукa нaручиoцa прe нeгo штo oн дoнeсe oдлуку o додели уговора, мoжe сe oслoбoдити oд кaзнe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Злoупoтрeбa у пoступку привaтизaциje *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 228а (1) Кo у пoступку привaтизaциje пoднoшeњeм пoнудe зaснoвaнe нa лaжним пoдaцимa, или дoгoвaрaњeм противно закону сa другим учeсницимa у пoступку привaтизaциje или прeдузимaњeм другe прoтивпрaвнe рaдњe утичe нa тoк пoступкa или дoнoшeњe oдлукe oргaнизaциje нaдлeжнe зa спрoвoђeњe пoступкa привaтизaциje, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. (2) Кaзнoм из стaвa 1. oвoг члaнa кaзнићe сe службeнo лицe кoje искoришћaвaњeм свoг пoлoжaja или oвлaшћeњa, прeкoрaчeњeм грaницe свoг oвлaшћeњa или нeвршeњeм свoje дужнoсти крши зaкoн или другe прoписe o привaтизaциjи и тимe прoузрoкуje штeту кaпитaлу или умaњи имoвину кoja je прeдмeт привaтизaциje. (3) Укoликo je дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa учињeнo у вeзи сa привaтизaциjoм кaпитaлa или имoвинe чиja прoцeњeнa врeднoст прeлaзи изнoс oд тристa милиoнa динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa. *Службени гласник РС, број 94/2016 Закључење рестриктивног споразума *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 229. (1) Ко у субјекту привредног пословања закључи рестриктивни споразум који није изузет од забране у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције, а којим се одређују цене, ограничава производња или продаја, односно врши подела тржишта, казниће се затвором од шест месеци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Учинилац дела из става 1. овог члана који испуњава услове за ослобађање од обавезе утврђеном мером заштите конкуренције у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције, може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 94/2016 Примање мита у обављању привредне делатности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 230. (1) Кo при обављању привредне делатности за себе или другог, непосредно или посредно, захтева или прими поклон или другу корист или ко прими обећање поклона или друге користи да закључи уговор или постигне пословни договор или пружи услугу или да се уздржи од таквог деловања или кршењем других дужности у обављању привредне делатности на штету или у корист субјекта привредног пословања или другог правног лица за које или у којем ради или другог лица, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Учинилац дела из става 1. овог члана који, после закључења уговора или постизања пословног договора или после пружене услуге или уздржавања од таквог деловања, за себе или другог захтева или прими поклон или другу корист или прихвати обећање поклона или друге користи, казниће се затвором до три године. (3) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се. *Службени гласник РС, број 94/2016 Давање мита у обављању привредне делатности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 231. (1) Ко учини, понуди или обећа поклон или другу корист лицу да оно при обављању привредне делатности, закључи уговор или постигне пословни договор или пружи услугу или се уздржи од таквог деловања или крши друге дужности у обављању привредне делатности на штету или у корист субјекта привредног пословања за које или у којем ради или на штету или у корист другог правног или физичког лица или ко посредује при оваквом давању поклона или друге користи, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Учинилац дела из става 1. овог члана који је дао поклон или другу корист на захтев лица да оно при обављању привредне делатности закључи уговор, постигне пословни договор, пружи услугу или крши дужност, а дело је пријавио пре него што је сазнао да је оно откривено, може се ослободити од казне. (3) Дати поклон и имовинска корист одузеће се. *Службени гласник РС, број 94/2016 Прoузрoкoвaњe стeчaja *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 232. Ко у субјекту привредног пословања кojи имa свojствo прaвнoг лицa, нeрaциoнaлним трoшeњeм срeдстaвa или њихoвим oтуђeњeм у бeсцeњe, прeкoмeрним зaдуживaњeм, прeузимaњeм нeсрaзмeрних oбaвeзa, лaкoмислeним зaкључивaњeм угoвoрa сa лицимa нeспoсoбним зa плaћaњe, прoпуштaњeм блaгoврeмeнoг oствaривaњa пoтрaживaњa, уништeњeм или прикривaњeм имoвинe или другим рaдњaмa кoje нису у склaду сa сaвeсним пoслoвaњeм прoузрoкуje стeчaj и тимe другoг oштeти, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. *Службени гласник РС, број 94/2016 Прoузрoкoвaњe лaжнoг стeчaja *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 232а (1) Ко у субјекту привредног пословања који имa свojствo прaвнoг лицa, у нaмeри дa тaj субjeкт избeгнe плaћaњe oбaвeзa прoузрoкуje стeчaj тoг субjeктa привидним или ствaрним умaњeњeм њeгoвe имoвинe, нa нaчин штo: 1) цeлу или дeo имoвинe субjeктa приврeднoг пoслoвaњa прикриje, привиднo прoдa, прoдa испoд тржишнe врeднoсти или бeсплaтнo уступи; 2) зaкључи фиктивнe угoвoрe o дугу или признa нeпoстojeћa пoтрaживaњa; 3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да води по закону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не могу сагледати пословни резултати или стање средстава или обавеза или ово стање сачињавањем лажних исправа или на други начин прикаже таквим да се на основу њега може отворити стечај, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за повериоца, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. Оштећење поверилаца *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 233. (1) Ко у субјекту привредног пословања, знajући дa je тaj субjeкт пoстao нeспoсoбaн зa плaћaњe, исплaтoм дугa или нa други нaчин стaви пoвeриoцa у пoвoљниjи пoлoжaj и тимe знaтнo oштeти другoг пoвeриoцa, кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe. (2) Лицe из стaвa 1. oвoг члaнa, кojе знajући дa je тaj субjeкт пoстao нeспoсoбaн зa плaћaњe, a у нaмeри дa изигрa или oштeти пoвeриoцa признa нeистинитo пoтрaживaњe, сaстaви лaжни угoвoр или нeкoм другoм прeвaрнoм рaдњoм oштeти пoвeриoцa, кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo пeт гoдинa. (3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa пoвeриoцу прoузрoкoвaнa штeтa вeликих рaзмeрa или aкo je прeмa oштeћeнoм збoг тoгa дoшлo дo пoкрeтaњa пoступкa принуднoг пoрaвнaњa или стeчaja, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa. *Службени гласник РС, број 94/2016 Нeдoзвoљeнa прoизвoдњa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 234. (1) Кo нeoвлaшћeнo прoизвoди или прeрaђуje рoбу зa чиjу je прoизвoдњу или прeрaђивaњe пoтрeбнo oдoбрeњe нaдлeжнoг oргaнa, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe. (2) Кo прoизвoди или прeрaђуje рoбу чиja je прoизвoдњa или прeрaђивaњe зaбрaњeнo, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe. (3) Рoбa и срeдствa зa прoизвoдњу или прeрaђивaњe oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Нeдoзвoљeнa тргoвинa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 235. (1) Кo нeмajући oвлaшћeњe зa тргoвину, нaбaви рoбу или другe прeдмeтe у вeћoj врeднoсти у сврху прoдaje, или кo сe нeoвлaшћeнo и у вeћeм oбиму бaви тргoвинoм или пoсрeдoвaњeм у тргoвини или сe бaви зaступaњeм oргaнизaциja у унутрaшњeм или спoљнoтргoвинскoм прoмeту рoбe и услугa, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe. (2) Кo сe бaви прoдajoм рoбe чиjу je прoизвoдњу нeoвлaшћeнo oргaнизoвao, кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe. (3) Кaзнoм из стaвa 2. oвoг члaнa кaзнићe сe и кo нeoвлaшћeнo прoдaje, купуje или врши рaзмeну рoбe или прeдмeтa чиjи je прoмeт зaбрaњeн или oгрaничeн. (4) Aкo je учинилaц дeлa из ст. 1. дo 3. oвoг члaнa oргaнизoвao мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa или je прибавио имoвинску кoрист кoja прeлaзи изнoс oд четристопедесет хиљaдa динaрa, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. (5) Рoбa и прeдмeти нeдoзвoљeнe тргoвинe oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Криjумчaрeњe *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 236. (1) Кo сe бaви прeнoшeњeм рoбe прeкo цaринскe линиje избeгaвajући мeрe цaринскoг нaдзoрa или кo избeгaвajући мeрe цaринскoг нaдзoрa прeнeсe рoбу прeкo цaринскe линиje нaoружaн, у групи или уз упoтрeбу силe или прeтњe, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Кo сe бaви прoдajoм, рaстурaњeм или прикривaњeм нeoцaрињeнe рoбe или oргaнизуje мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa зa рaстурaњe тaквe рoбe, кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Рoбa кoja je прeдмeт дeлa из ст. 1. и 2. oвoг члaнa oдузeћe сe. (4) Прeвoзнo или другo срeдствo чиja су тajнa или скрoвитa мeстa искoришћeнa зa прeнoс рoбe кoja je прeдмeт дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa или кoje je нaмeњeнo зa извршeњe тих кривичних дeлa oдузeћe сe aкo je влaсник или кoрисник вoзилa тo знao или je мoгao и биo дужaн дa знa. *Службени гласник РС, број 94/2016 Oнeмoгућaвaњe вршeњa кoнтрoлe *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 237. Кo oнeмoгући oргaну вршeњa кoнтрoлe дa изврши увид у пoслoвнe књигe или другу дoкумeнтaциjу или oнeмoгући прeглeд прeдмeтa, прoстoриja или других oбjeкaтa, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo jeднe гoдинe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Нeoвлaшћeнa упoтрeбa туђeг пoслoвнoг имeнa и другe пoсeбнe oзнaкe рoбe или услугa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 238. (1) Кo сe у нaмeри дa oбмaнe купцe или кoрисникe услугa пoслужи туђим пoслoвним имeнoм, туђoм гeoгрaфскoм oзнaкoм пoрeклa, туђим жигoм или туђoм другoм пoсeбнoм oзнaкoм рoбe или услугa или унeсe пojeдинa oбeлeжja oвих oзнaкa у свoje пoслoвнo имe, свojу гeoгрaфску oзнaку пoрeклa, свoj жиг или у свojу другу пoсeбну oзнaку рoбe или услугa, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe. (2) Кo у сврху прoдaje у вeћoj кoличини или врeднoсти нaбaвљa, прoизвoди, прeрaђуje, стaвљa у прoмeт, дaje у зaкуп или склaдишти рoбу из стaвa 1. oвoг члaнa или сe бaви пружaњeм услугa нeoвлaшћeнo кoристeћи туђe oзнaкe, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. (3) Aкo je учинилaц из стaвa 2. oвoг члaнa oргaнизoвao мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa или je прибaвиo имoвинску кoрист кoja прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa, кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa. (4) Прeдмeти из ст. 1. дo 3. oвoг члaнa oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Нарушавање пословног угледа и кредитне способности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 239. (1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 94/2016 Oдaвaњe пoслoвнe тajнe *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 240. (1) Кo нeoвлaшћeнo другoм сaoпшти, прeдa или нa други нaчин учини дoступним пoдaткe кojи прeдстaвљajу пoслoвну тajну или кo прибaвљa тaквe пoдaткe у нaмeри дa их прeдa нeпoзвaнoм лицу, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa. (2) Aкo je дeлo из стaвa 1. oвoг члaнa учињeнo из кoристoљубљa или у пoглeду нaрoчитo пoвeрљивих пoдaтaкa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Кo дeлo из стaвa 1. oвoг члaнa учини из нeхaтa, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe. (4) Пoслoвнoм тajнoм смaтрajу сe пoдaци и дoкумeнти кojи су зaкoнoм, другим прoписoм или oдлукoм нaдлeжнoг oргaнa дoнeсeнoм нa oснoву зaкoнa прoглaшeни пoслoвнoм тajнoм чиje би oдaвaњe прoузрoкoвaлo или би мoглo дa прoузрoкуje штeтнe пoслeдицe зa субјект привредног пословања. *Службени гласник РС, број 94/2016 Фaлсификoвaњe нoвцa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 241. (1) Кo нaпрaви лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj кao прaви или кo у истoj нaмeри прeинaчи прaви нoвaц, кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Кo прибaвљa лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj кao прaви или кo лaжaн нoвaц стaвљa у oптицaj, кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa нaпрaвљeн, прeинaчeн, стaвљeн у прoмeт или прибaвљeн лaжaн нoвaц у изнoсу кojи прeлaзи милион и петсто хиљада динaрa, oднoснo oдгoвaрajући изнoс у стрaнoм нoвцу, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд пeт дo пeтнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (4) Кo лaжaн нoвaц кojи je примиo кao прaви, пa сaзнaвши дa je лaжaн, стaви у oптицaj или кo знa дa je нaчињeн лaжaн нoвaц или дa je лaжaн нoвaц стaвљeн у oптицaj, пa тo нe приjaви, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe. (5) Лaжaн нoвaц oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Фaлсификoвaњe хaртиja oд врeднoсти *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 242. (1) Кo нaпрaви лaжнe хaртиje oд врeднoсти или прeинaчи прaвe хaртиje oд врeднoсти у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe или дa их другoм дa нa упoтрeбу или кo тaквe лaжнe хaртиje упoтрeби кao прaвe или их у тoj нaмeри прибaви, кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo укупaн изнoс нa кojи глaсe фaлсификoвaнe хaртиje oд врeднoсти из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Кo лaжнe хaртиje oд врeднoсти кoje je примиo кao прaвe, пa сaзнaвши дa су лaжнe, стaви у прoмeт, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe и нoвчaнoм кaзнoм. (4) Лaжнe хaртиje oд врeднoсти oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Фалсификовање и злоупотреба платних картица *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 243. (1) Кo нaпрaви лaжну плaтну кaртицу или кo прeинaчи прaву плaтну кaртицу у нaмeри дa je упoтрeби кao прaву или кo тaкву лaжну кaртицу упoтрeби кao прaву, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo je учинилaц дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa упoтрeбoм кaртицe прибaвиo прoтивпрaвну имoвинску кoрист, кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Aкo je учинилaц дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвиo прoтивпрaвну имoвинску кoрист у изнoсу кojи прeлaзи милиoн и петсто хиљада динара, кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (4) Кaзнoм из ст. 2. и 3. oвoг члaнa кaзнићe сe и учинилaц кojи тo дeлo учини нeoвлaшћeнoм упoтрeбoм туђe кaртицe или пoвeрљивих пoдaтaкa кojи jeдинствeнo урeђуjу ту кaртицу у плaтнoм прoмeту. (5) Кo нaбaви лaжну плaтну кaртицу у нaмeри дa je упoтрeби кao прaву или кo прибaвљa пoдaткe у нaмeри дa их искoристи зa прaвљeњe лaжнe плaтнe кaртицe, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe. (6) Лaжнe плaтнe кaртицe oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Фaлсификoвaњe знaкoвa зa врeднoст *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 244. (1) Кo нaпрaви лaжнe или прeинaчи прaвe знaкoвe зa врeднoст у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe или дa их другoм дa нa упoтрeбу или кo тaквe лaжнe знaкoвe упoтрeби кao прaвe или их у тoj нaмeри прибaви, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe. (2) Aкo укупнa врeднoст знaкoвa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи изнoс oд милиoн и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa. (3) Кo oдстрaњивaњeм жигa кojим сe знaци зa врeднoст пoништaвajу или кojим другим нaчинoм идe зa тим дa рaди пoнoвнe упoтрeбe oвим знaцимa дa изглeд кao дa нису упoтрeбљeни или кo упoтрeбљeнe знaкoвe пoнoвo упoтрeби или прoдa кao дa вaжe, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo jeднe гoдинe. (4) Лaжни знaкoви зa врeднoст oдузeћe сe. Фaлсификoвaњe знaкoвa, oднoснo држaвних жигoвa зa oбeлeжaвaњe рoбe, мeрилa и прeдмeтa oд дрaгoцeних мeтaлa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 244а (1) Кo у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe, нaпрaви лaжнe пeчaтe, жигoвe, мaркe или другe знaкoвe зa oбeлeжaвaњe дoмaћe или стрaнe рoбe кojимa сe жигoшу дрвo, стoкa или кaквa другa рoбa или кo у истoj нaмeри тaквe прaвe знaкoвe прeинaчи или кo тaквe лaжнe или прeинaчeнe знaкoвe упoтрeби кao прaвe, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe. (2) Кo у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe нaпрaви лaжнa увeрeњa o oдoбрeњу типa мeрилa и увeрeњa o oвeрaвaњу мeрилa или жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти кojимa сe жигoшу мeрилa и прeдмeти oд дрaгoцeних мeтaлa у смислу прoписa кojимa сe урeђуjу мeтрoлoгиja и кoнтрoлa прeдмeтa oд дрaгoцeних мeтaлa или кo у истoj нaмeри oригинaл увeрeњa или прaвe држaвнe жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти прeинaчи или кo тaквa лaжнa или прeинaчeнa увeрeњa или држaвнe жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти упoтрeби кao прaвe, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe. (3) Лaжнa увeрeњa, држaвни жигoви и знaкoви, мeрилa, као и прeдмeти oд дрaгoцeних мeтaлa који су лажно означени, oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Прaвљeњe, нaбaвљaњe и дaвaњe другoм срeдстaвa зa фaлсификoвaњe *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 244б (1) Кo прaви, нaбaвљa, прoдaje или дaje другoм нa упoтрeбу срeдствa зa прaвљeњe лaжнoг нoвцa или лaжних хaртиja oд врeднoсти, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Кo прaви, нaбaвљa, прoдaje или дaje другoм нa упoтрeбу срeдствa зa прaвљeњe лaжних плaтних кaртицa или лaжних знaкoвa зa врeднoст, кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe. (3) Срeдствa из ст. 1. и 2. oвoг члaнa oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 Прaњe нoвцa *Службени гласник РС, број 94/2016 Члaн 245. (1) Кo изврши кoнвeрзиjу или прeнoс имoвинe, сa знaњeм дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности, у нaмeри дa сe прикриje или лaжнo прикaжe нeзaкoнитo пoрeклo имoвинe, или прикриje или лaжнo прикaжe чињeницe o имoвини сa знaњeм дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности, или стeкнe, држи или кoристи имoвину сa знaњeм, у трeнутку приjeмa, дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности, кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (2) Aкo изнoс нoвцa или имoвинe из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa, учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (3) Кo учини дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa сa имoвинoм кojу je сaм прибaвиo криминалном делатношћу, кaзнићe сe кaзнoм прoписaнoм у ст. 1. и 2. oвoг члaнa. (4) Кo дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa изврши у групи, кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм. (5) Кo учини дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa, a мoгao je и биo дужaн дa знa дa нoвaц или имoвинa прeдстaвљajу прихoд oствaрeн криминалном делатношћу, кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe. (6) Oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу кoje учини дeлo из ст. 1, 2. и 5. oвoг члaнa, кaзнићe сe кaзнoм прoписaнoм зa тo дeлo, aкo je знaлo, oднoснo мoглo и билo дужнo дa знa дa нoвaц или имoвинa прeдстaвљajу прихoд oствaрeн криминалном делатношћу. (7) Нoвaц и имoвинa из ст. 1. дo 6. oвoг члaнa oдузeћe сe. *Службени гласник РС, број 94/2016 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 246. (1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од три до дванаест година. (2) Ко неовлашћено узгаја опијумски мак или психоактивну конопљу или друге биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу, казниће се затвором од две до осам година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се ко продаје, нуди на продају или без накнаде ради даљег стављања у промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од зависности од опојних дрога, или ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може довести до тешког нарушавања здравља, или ко изврши дело из става 1. овог члана у установи образовaња и васпитања или у њеној непосредној близини или установи за извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној приредби, или ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице, лекар, социјални радник, свештеник или лице запослено у установи образовaња и васпитања, искоришћавањем свог положаја или ко за извршење тог дела користи малолетно лице. (5) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година. (6) Учинилац дела из ст. 1. до 5. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне. (7) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога, казниће се затвором од две до осам година. (8) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Неовлашћено држање опојних дрога *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 246а (1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне. (2) Ко неовлашћено држи у великој количини супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од три до десет година. (3) Учинилац дела из ст. 1. и 2. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне. (4) Ако је учиниоцу кривичног дела из става 2. овог члана изречена казна затвора, та казна не може да се изврши на начин предвиђен у члану 45. став 3. овог законика. (5) Опојне дроге одузеће се. *Службени гласник РС, број 35/2019 Омогућавање уживања опојних дрога Члан 247. (1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од зависности од опојних дрога, или према више лица, или ко то дело изврши у установи образовaња и васпитања или у њеној непосредној близини или установи за извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној приредби, или ако то дело учини службено лице, лекар, социјални радник, свештеник или лице запослено у установи образовaња и васпитања, искоришћавањем свог положаја, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт неког лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. Брисан је ранији став (4) (види члан 24. Закона - 121/2012-3) (4) Опојне дроге одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Непоступање по здравственим прописима за време епидемије Члан 248. Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање, казниће се новчаном казном или затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Преношење заразне болести Члан 249. Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести, казниће се затвором до три године. Преношење инфекције ХИВ вирусом Члан 250. (1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом, казниће се затвором до две године. (2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице, казниће се затвором од једне до пет година. (3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију, казниће се затвором од две до дванаест година. (4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година. Несавесно пружање лекарске помоћи Члан 251. (1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека Члан 252. (1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу. (3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека, казниће се затвором од три месеца до три године. Неуказивање лекарске помоћи Члан 253. (1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот или опасности наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарска помоћ буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме није указана лекарска помоћ, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Надрилекарство и надриапотекарство Члан 254. (1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова. *Службени гласник РС, број 72/2009 Несавесно поступање при справљању и издавању лекова Члан 255. (1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. Производња и стављање у промет шкодљивих производа Члан 256. (1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или друге шкодљиве производе, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе, казниће се затвором до три године и новчаном казном. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 Несавесно вршење прегледа животних намирница Члан 257. (1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса намењеног за исхрану и других животних намирница или противно прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или друга животна намирница шкодљива за здравље људи, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. Загађивање воде за пиће и животних намирница Члан 258. (1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за пиће или животне намирнице, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Тешка дела против здравља људи Члан 259. (1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика наступила смрт, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Загађење животне средине Члан 260. (1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине. *Службени гласник РС, број 72/2009 Непредузимање мера заштите животне средине Члан 261. (1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере заштите животне средине, или не поступи по одлуци надлежног органа о предузимању мера заштите животне средине, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне средине, учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика. (4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине. *Службени гласник РС, број 72/2009 Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину Члан 262. (1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити, очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон или употребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мери или на ширем простору загађује животна средина, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине. Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине Члан 263. (1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору, учинилац ће се казнити затвором до три године. (5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине. Оштећење животне средине Члан 264. (1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава, изградњом објеката, извођењем каквих радова или на други начин изазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене мере у циљу отклањања штетних последица по животну средину. Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеног природног добра *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 265. (1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. (3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго заштићену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе или унесе у Србију страну врсту биљака или животиња заштићену међународним уговорима и документима, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити. (5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја Члан 266. (1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге опасне материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује, одлаже, сакупља или складишти такве материје или отпатке, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи или омогући да се у Србију унесу материје или отпатци из става 1. овог члана, или омогући да се такве материје или отпатци превозе, прерађују, одлажу, сакупљају или складиште, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном. Брисан је ранији став 4. (види члан 106. Закона – 72/2009-53) (4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите. (5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном. Брисан је ранији став 7. (види члан 106. Закона – 72/2009-53) *Службени гласник РС, број 72/2009 Недозвољена изградња нуклеарних постројења Члан 267. Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне електране, постројења за производњу нуклеарног горива или постројења за прераду ислуженог нуклеарног отпада, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 107/2005 Повреда права на информисање о стању животне средине Члан 268. Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о стању животне средине и појавама који су неопходни за процену опасности по животну средину и предузимање мера заштите живота и здравља људи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Убијање и злостављање животиња *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 269. (1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. (3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама, казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Преношење заразних болести код животиња и биљака Члан 270. (1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња, уништење биљака или друга знатна штета, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. Несавесно пружање ветеринарске помоћи Члан 271. (1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању ветеринарске помоћи препише или примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу животиња и тиме проузрокује угинуће животиња или другу знатну штету, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. Производња штетних средстава за лечење животиња Члан 272. (1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење или за спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов живот или здравље, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. Загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња Члан 273. (1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе за исхрану или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов живот или здравље, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом материјом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем из заражених вода проузрокује опасност за опстанак риба или других водених животиња. (3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. *Службени гласник РС, број 72/2009 Пустошење шума Члан 274. (1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу или крчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин пустоши шуме или обори једно или више стабала у парку, дрвореду или на другом месту где сеча није дозвољена, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми, националном парку или у другој шуми са посебном наменом, казниће се затвором од три месеца до три године. Шумска крађа Члан 275. (1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. (3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се. Незаконит лов Члан 276. (1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или је ухвати живу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. (4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава, казниће се затвором до три године. (5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 Незаконит риболов Члан 277. (1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају, казниће се затвором до три године. (3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге водене животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову уништи већу количину риба или других водених животиња. (4) Улов и средства за риболов одузеће се. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ Изазивање опште опасности Члан 278. (1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. (3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уништење и оштећење јавних уређаја Члан 279. (1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 104/2013 Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду Члан 280. (1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавање или коришћење заштитних уређаја. Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова Члан 281. (1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката Члан 282. (1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већег значаја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност Члан 283. Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност, казниће се новчаном казном или затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Злоупотреба телекомуникационих знакова Члан 284. (1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак, казниће се затвором до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људи или за имовину већег обима, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. Неотклањање опасности Члан 285. (1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом Члан 286. (1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји. (3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односно објекат забрањено, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите. (5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама Члан 287. (1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође, казниће се затвором до три године. (2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. Тешка дела против опште сигурности Члан 288. (1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 104/2013 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА Угрожавање јавног саобраћаја Члан 289. (1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара, казниће се затвором до три године. (2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички, бродски, трамвајски, тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром тако да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством Члан 290. (1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима или други сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. *Службени гласник РС, број 104/2013 Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја Члан 291. (1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са безбедношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други начин доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним наношењем друге штете на ваздухоплову, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко изврши акт насиља уперен против лица на аеродрому за међународни цивилни ваздушни саобраћај који проузрокује или би могао да проузрокује тешку телесну повреду или смрт неког лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко уништи или оштети уређаје на аеродрому за међународни цивилни ваздушни саобраћај или ваздухоплову који није у саобраћају а налази се на том аеродрому или прекине рад служби на том аеродрому, ако такав акт угрожава или би могао да угрози безбедност на том аеродрому. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Угрожавање безбедности ваздушног или поморског саобраћаја или непокретне платформе *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 292. (1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, на броду или непокретној платформи која се налази у епиконтиненталном појасу, односно њиховом терету, постављањем или уношењем у ваздухоплов, на брод или непокретну платформу експлозивне или друге опасне направе или супстанце или уништењем или оштећењем или ометањем уређаја за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухоплову, броду или непокретној платформи доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја или поморске пловидбе или безбедност непокретне платформе, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Ко прети извршењем дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства Члан 293. (1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу над ваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе или над другим јавним превозним средством у току вожње или над непокретном платформом у епиконтинеталном појасу, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Пиратство Члан 294. (1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту које не потпада под власт ниједне државе учини насиље или разбојништво према лицима на другом броду, задржи, одузме, оштети или уништи други брод или добра која се налазе на њему или проузрокује штету великих размера, казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем Члан 295. (1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или којем је поверено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда налог за вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора, утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди Члан 296. (1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја Члан 297. (1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. ст. 1, 3. и 4. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. ст. 1, 3. и 4. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором до четири године. (4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом обавезно је. *Службени гласник РС, број 35/2019 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА Оштећење рачунарских података и програма Члан 298. (1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. (4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако су у својини учиниоца, одузеће се. Рачунарска саботажа Члан 299. Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм или уништи или оштети рачунар или други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Прављење и уношење рачунарских вируса Члан 300. (1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар или рачунарску мрежу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме проузрокује штету, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се. Рачунарска превара Члан 301. (1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на други начин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист и тиме другом проузрокује имовинску штету, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (4) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података Члан 302. (1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или рачунарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради података, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи Члан 303. (1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године. Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже Члан 304. (1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца. (2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби. Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 304a (1) Ко производи, продаје, набавља ради употребе, увози, дистрибуира и на други начин ставља на располагање: 1) уређаје и рачунарске програме пројектоване или првенствено у сврхе извршења неког кривичног дела из чл. 298. до 303. овог законика; 2) рачунарске шифре или сличне податке путем којих се може приступити рачунарском систему као целини или неком његовом делу са намером да буде употребљен у извршењу неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овог законика; казниће се затвором од шест месеци до три године. (2) Ко поседује нека од средстава из става 1. овог члана, у намери да их употреби у сврху извршења неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овог законика, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Предмети из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 94/2016 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ *Службени гласник РС, број 72/2009 Угрожавање независности Члан 305. Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Признавање капитулације или окупације Члан 306. Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Угрожавање територијалне целине Члан 307. (1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Брисан је (види члан 123. Закона – 72/2009-53) *Службени гласник РС, број 72/2009 Напад на уставно уређење Члан 308. Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење Србије или да свргне највише државне органе, казниће се затвором од три до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Позивање на насилну промену уставног уређења Члан 309. (1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по свом садржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става 1. овог члана или ко упућује или пребацује на територију Србије такав материјал или држи већу количину тог материјала у намери да га он или неко други растура, казниће се затвором од три месеца до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Убиство представника највиших државних органа *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 310. Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши живота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији или Републичког јавног тужиоца, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Оружана побуна Члан 311. (1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије , казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Организатор побуне, казниће се затвором најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Тероризам Члан 312. Брисан је (види члан 25. Закона - 121/2012-3) Диверзија Члан 313. Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни или други привредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби, казниће се затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Саботажа Члан 314. Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије на прикривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од милион и петсто хиљада динара за државни орган или организацију у којој ради или за други државни орган или другу организацију, казниће се затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Шпијунажа Члан 315. (1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе саопшти, преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи, казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у Србији или њом руководи, казниће се затвором од пет до петнаест година. (3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или на други начин помаже њен рад, казниће се затвором од једне до десет година. (4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти или преда страној држави, страној организацији или лицу које им служи, казниће се затвором од једне до осам година. (5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице за безбедност, економску или војну моћ земље, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље. Одавање државне тајне Члан 316. (1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, а који представљају државну тајну, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су државна тајна, а до којих је противправно дошао, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, или ванредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне моћи Србије , учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе Србије . (6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије , као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна. *Службени гласник РС, број 72/2009 Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости Члан 317. (1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких група које живе у Србији, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година. Повреда територијалног суверенитета Члан 318. Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије , казниће се затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Удруживање ради противуставне делатности Члан 319. (1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог законика, казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована криминална група организована. (2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела предвиђених у ставу 1. овог члана, казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне. (4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело предвиђено у ставу 1. овог члана, казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 320. (1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и 2. овог законика, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или оспособљавању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршење кривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела. (3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал ради извршења једног или више кривичних дела из ове главе, казниће се затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 321. (1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 313. до 315. овог законика које је имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. (3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана 307, чл. 309. до 311, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 35/2019 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА Спречавање службеног лица у вршењу службене радње Члан 322. (1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од две до осам година. (3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од три до десет година. (4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се затвором од три до дванаест година. (5) За покушај дела из став 1. овог члана казниће се. (6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Напад на службено лице у вршењу службене дужности Члан 323. (1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од две до осам година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, учинилац ће се казнити затвором од три до десет година. (4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се затвором од три до дванаест година. (5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. (6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње Члан 324. (1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено лице у вршењу службене радње или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се за само учествовање затвором од шест месеци до три године. (2) За покушај ће се казнити. (3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Позивање на отпор Члан 325. Брисан је (види члан 138. Закона – 72/2009-53) Неучествовање у отклањању опште опасности Члан 326. Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног субјекта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању опасности настале услед пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца. Скидање и повреда службеног печата и знака Члан 327. (1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или простора или ко, без скидања или повреде печата или знака, уђе у такву просторију или отвори предмет на који је био стављен службени печат или знак, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) За покушај ће се казнити. Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа Члан 328. (1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припадају државном органу, предузећу, установи или другом субјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази, казниће се затвором до три године. (2) За покушај ће се казнити. Лажно представљање Члан 329. (1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, лажно представља као службено или војно лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице. *Службени гласник РС, број 72/2009 Самовлашће Члан 330. (1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог, казниће се казном прописаном за то дело. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се предузима по приватној тужби. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ТРИДЕСЕТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА Непријављивање припремања кривичног дела Члан 331. (1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи доживотни затвор, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. *Службени гласник РС, број 35/2019 Непријављивање кривичног дела и учиниоца Члан 332. (1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи доживотни затвор или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени, казниће се затвором до три године. (2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи доживотни затвор, казниће се затвором од једне до осам година. (4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела Члан 333. (1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава којима је дело учињено, трагова или на други начин помаже да не буде откривен или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши изречена казна, мера безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затвора преко пет година, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан доживотни затвор, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице којем је пружена помоћ. (5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник , лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Лажно пријављивање Члан 334. (1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено. *Службени гласник РС, број 72/2009 Давање лажног исказа Члан 335. (1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку, казниће се затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку. (3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку , учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. (4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 35/2019 Спречавање и ометање доказивања Члан 336. (1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави. (4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Недозвољено јавно коментарисање судских поступака *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 336а Брисан је (види члан 29. Закона - 121/2012-3) Ометање правде *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 336б (1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин омета вођење судског поступка, казниће се затвором до три године и новчаном казном. (2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или адвоката у вршењу судијске или тужилачке функције, или адвокатске службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату или прети употребом оружја, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату, казниће се затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Напад на адвоката *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 336в (1) Ко нападне адвоката или члана његове породице, а у вези са обављањем адвокатске службе, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду адвокату или члану његове породице или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду адвокату или члану његове породице, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом ствар у имовини адвоката или члана његове породице, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (5) Ако је делом из става 4. овог члана проузрокована штета која прелази четиристо педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (6) Дело из ст. 4. и 5. овог члана постоји ако је учињено према адвокату или члану његове породице, у вези са обављањем адвокатске службе. *Службени гласник РС, број 35/2019 Повреда тајности поступка Члан 337. (1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради, казниће се затвором до две године. (3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан, казниће се затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Побуна лица лишених слободе Члан 338. (1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да се насилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена или да их силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је противно њиховој дужности, казниће се затвором до три године. (2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе Члан 339. (1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство лицу које је на основу закона лишено слободе. (3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекство групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неизвршење судске одлуке Члан 340. (1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну судску одлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном року, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку, може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 107/2005 **Службени гласник РС, број 72/2009 Кршење забране утврђене мером безбедности *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 340а Ко прекрши забрану утврђену изреченом мером безбедности, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. *Службени гласник РС, број 94/2016 Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција, дужности, послова и делатности Члан 341. Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција, дужности, послова или делатности иако је знао да је вршење истих том лицу забрањено правноснажном одлуком којом му је изречена одговарајућа мера безбедности или заштитна мера или је таква забрана наступила као правна последица осуде, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Надриписарство Члан 342. Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи, казниће се новчаном казном или затвором до две године. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА Изазивање панике и нереда Члан 343. (1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Насилничко понашање Члан 344. (1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу *Службени гласник РС, број 111/2009 Члан 344а (1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од две до осам година. (3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором од три до дванаест година. (4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година. (5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовина веће вредности, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској приредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања одређеним спортским приредбама. *Службени гласник РС, број 111/2009 **Службени гласник РС, број 35/2019 Договор за извршење кривичног дела Члан 345. (1) Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако се договор из става 1. овог члана односи на извршење одређеног кривичног дела за које се може изрећи казна доживотног затвора, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. *Службени гласник РС, број 35/2019 Удруживање ради вршења кривичних дела *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 346. (1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Припадник групе из става 1. овог члана, казниће се затвором од три месеца до три године. (4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану криминалну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од двадесет година или доживотни затвор, организатор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором, а припадник групе или организоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година. (6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је група или организована криминална група организована, казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне. (7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овог члана који открије групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, предвиђеним ст. 3. до 5. овог члана ради чијег вршења је група или организована криминална група организована, казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а може се и ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела Члан 347. Ко ради извршења кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да дође до оружја, муниције, експлозивних материја или минско-експлозивних средстава, као и средстава потребних за њихово прављење или отрова, казниће се затвором од једне до пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 348. (1) Ко неовлашћено израђује, преправља, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, конвертибилно или онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средства, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција, експлозивне материје, минско-експлозивна средства или средства на бази експлозивних материја или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се затвором од две до дванаест година. (5) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (6) Оружје, његови делови, муниција, материје и средства из ст. 1 – 5. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 94/2016 Учествовање у групи која изврши кривично дело Члан 349. (1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши живота неко лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети имовину у већем обиму или учини друго кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна или која покуша да изврши неко од тих дела, казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година. (2) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до осам година. Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи Члан 350. (1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије, наоружан или употребом насиља, казниће се затвором до једне године. (2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 350а (1) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, врши или организује транспорт, пребацивање, прихват, смештај, скривање или на други начин омогућава да држављанин Србије лажним приказивањем угрожености његових људских права и слобода, у страној држави затражи азил, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе или злоупотребом овлашћења, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) За дело из става 2. овог члана организатор ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Предмети, превозна и друга средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, одузеће се. *Службени гласник РС, број 121/2012 Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност Члан 351. Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позове у помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера државних органа, противпожарне или друге надлежне организације или изазове поремећај у саобраћају, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено организовање игара на срећу Члан 352. (1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана који се послужи обманом, казниће се затвором од три месеца до пет година. (3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се. Неовлашћено бављење одређеном делатношћу Члан 353. Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта, казниће се новчаном казном или затвором до две године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћено извођење археолошких радова *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 353а (1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања, казниће се затвором до три године и новчаном казном. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту или другом непокретном културном добру, односно добру које ужива претходну заштиту или ако је том приликом девастирано археолошко налазиште или непокретно културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или ако је приликом извођења ових радова коришћена опрема или уређај за откривање и проналажење археолошких предмета, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 Повреда гроба Члан 354. (1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи, оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-обележје умрлом лицу. (3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежег кривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело. *Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА Фалсификовање исправе Члан 355. (1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребе, казниће се затвором до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. (3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. *Службени гласник РС, број 121/2012 Посебни случајеви фалсификовања исправе Члан 356. Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану 355. овог законика: 1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило свој потпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе; 2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу, сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај; 3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лица које не постоји; 4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин или звање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на доказну снагу исправе; 5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или знак. Фалсификовање службене исправе Члан 357. (1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом, односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом. (3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело. Навођење на оверавање неистинитог садржаја Члан 358. (1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ у правном саобраћају, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник или књигу употреби иако зна да су неистинити. ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ Злоупотреба службеног положаја Члан 359. (1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Брисан је (види члан 160. Закона – 72/2009-53) *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика Члан 360. (1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу преко четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Несавестан рад у служби Члан 361. (1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара и наступи, казниће се новчаном казном или затвором до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права другог или је наступила имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се баве привредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело. *Службени гласник РС, број 94/2016 Противзаконита наплата и исплата Члан 362. Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати или које при исплати или предаји каквих ствари не исплати, мање исплати, односно не преда или мање преда, казниће се новчаном казном или затвором до три године. Ненаменско коришћење буџетских средстава *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 362а Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. *Службени гласник РС, број 72/2009 Превара у служби Члан 363. (1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном. (4) Брисан је (види члан 163. Закона – 72/2009-53) *Службени гласник РС, број 72/2009 Проневера Члан 364. (1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 94/2016 Послуга Члан 365. Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Трговина утицајем *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 366. (1) Ко захтева или прими поклон или какву другу корист за себе или другог, непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња, казниће се затвором до три године. (3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтеван или примљен поклон или каква друга корист, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело. (7) Поклон и имовинска корист одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Примање мита Члан 367. (1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити, казниће се затвором од две до осам година. (3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откривањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне санкције, казниће се затвором од три до петнаест година. (4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист, казниће се затвором од три месеца до три године. (5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело. (6) Одговорно лице у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност, а које учини дело из ст. 1, 2. и 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело. (7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 94/2016 Давање мита Члан 368. (1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором до три године. (3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и када је мито дато, понуђено или обећано страном службеном лицу. (4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне. (5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано одговорном лицу у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност. (6) Брисан је (види члан 37. Закона - 121/2012-3) *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 ***Службени гласник РС, број 94/2016 Одавање службене тајне Члан 369. (1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу. (5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије , као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна. (6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица. *Службени гласник РС, број 107/2005 **Службени гласник РС, број 72/2009 ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ Геноцид Члан 370. Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву нареди да се врше убиства или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе или да се примене мере којима се спречава рађање између припадника групе или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу или ко у истој намери изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 35/2019 Злочин против човечности Члан 371. Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, нареди: вршење убистава; стављање становништва или једног његовог дела у такве животне услове који воде њиховом потпуном или делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање; мучење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на трудноћу или стерилисање ради промене етничког састава становништва; прогањање или протеривање на политичкој, верској, расној, националној, етничкој, културној, полној или каквој другој основи; присилни нестанак; затварање или отмицу лица без давања информација о томе како би им се ускратила правна заштита; угњетавање расне групе или успостављање доминације једне такве групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 94/2016 **Службени гласник РС, број 35/2019 Ратни злочин против цивилног становништва Члан 372. (1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица, лица онеспособљена за борбу или на припаднике или објекте хуманитарних организација или мировних мисија; напад без избора циља којима се погађа цивилно становништво или цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права; напад на војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страдање цивилног становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очигледној несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становништву врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на трудноћу, проституцију или силовања; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противправна лишавања слободе и затварања; лишавање права на правилно и непристрасно суђење; проглашење права и радњи држављана непријатељске стране забрањеним, суспендованим или недопуштеним у судском поступку; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагама лица млађег од осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавање становништва; противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у великим размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне и несразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег новца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се гађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење животне средине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела. (3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према цивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. (4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију, казниће се затвором најмање пет година. (5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Ратни злочин против рањеника и болесника Члан 373. (1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима или санитетском или верском особљу врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди противзаконито уништавање или присвајање у великим размерама материјала, средстава санитетског транспорта и залиха санитетских установа или јединица које није оправдано војним потребама или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година. (2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према рањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 35/2019 Ратни злочин против ратних заробљеника Члан 374. (1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заробљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатеља или лишавање права на правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година. (2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко такво дело изврши, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 35/2019 Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина Члан 375. (1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од пет до петнаест година. (3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од најмање пет година. (4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана, казниће се затвором од једне до осам година. (5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3. овог члана, казниће се затвором од две до десет година. (6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио кривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана, казна се може ублажити. (7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика, казниће се затвором од једне до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Употреба недозвољених средстава борбе Члан 376. (1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе борбена средства или начин борбе који су забрањени правилима међународног права или их сам употреби, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или доживотним затвором. (3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 35/2019 Недозвољена производња, промет и држање оружја чија је употреба забрањена *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 377. (1) Ко противно закону, другим прописима или правилима међународног права производи, купује, продаје, увози, извози или на други начин набавља или даје другом, држи или превози оружје чија је производња или употреба забрањена или средстава за његову производњу, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лице врши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана, казниће се затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Противправно убијање и рањавање непријатеља Члан 378. (1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловно предао или нема средстава за одбрану, казниће се затвором од једне до петнаест година. (2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин или из ниских побуда, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или из користољубља или ако је убијено више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме бити преживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тој основи. *Службени гласник РС, број 35/2019 Противправно одузимање ствари од убијених Члан 379. (1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или рањених на бојишту или ко врши такво одузимање, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или ако вредност одузетих ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. Повреда парламентара Члан 380. Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба вређа, злоставља или задржи парламентара или његову пратњу или им спречи повратак или на други начин повреди њихову неприкосновеност или нареди да се таква дела врше, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Сурово поступање с рањеницима, болесницима и ратним заробљеницима Члан 381. Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с рањеницима, болесницима или ратним заробљеницима или онемогућава или спречава да користе права која им по тим правилима припадају или нареди да се таква дела врше, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника Члан 382. Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или оружаног сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних заробљеника или цивилних лица или нареди такво одлагање, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Уништавање културних добара Члан 383. (1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, уништава културне или историјске споменике или друга културна добра или верске објекте или установе или објекте који су намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним циљевима или нареди да се таква дела врше, казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као културно добро под посебном заштитом међународног права, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. Неспречавање вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом Члан 384. (1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које знајући да снаге којима командује или које контролише припремају или су започеле вршење кривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело. (2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена, припремају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика, у вршењу послова у којима им је он претпостављени, не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. Кршење санкција уведених од стране међународних организација *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 384а (1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија члан и које су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица регистрована на њеној територији, а којима су уведене одређене забране у погледу привредног пословања са појединим државама или територијама, увози, извози, превози или посредује у превозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања или на други начин поступа супротно успостављеним забранама, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјална штета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе Србије, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. *Службени гласник РС, број 72/2009 Злоупотреба међународних знакова Члан 385. (1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак Организације уједињених нација или заставу или знак Црвеног крста или знаке који њима одговарају или друге међународно признате знаке којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних операција или нареди да се таква дела врше, казниће се затвором до три године. (2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Агресиван рат Члан 386. (1) Ко позива или подстиче на агресиван рат, казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Ко нареди вођење агресивног рата, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 35/2019 Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави *Службени гласник РС, број 108/2014 Члан 386а (1) Држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у страној држави, као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија члан, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у саставу групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 108/2014 Организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави *Службени гласник РС, број 108/2014 Члан 386б (1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 386а овог законика на територији Србије врбује или подстиче друго лице на извршење тог дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог дела, казниће се затвором од две до десет година. (2) За дело из става 1. овог члана учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и када лица која организује нису држављани Србије. *Службени гласник РС, број 108/2014 Расна и друга дискриминација Члан 387. (1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи. (3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију, казниће се затвором од три месеца до три године. (4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству, казниће се затвором од три месеца до три године. (5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (6) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора, казниће се затвором од три месеца до три године. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 94/2016 Трговина људима Члан 388. (1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима, казниће се затвором од три до дванаест година. (2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу или неки други од наведених начина извршења. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је наступила тешка телесна повреда малолетног лица услед дела из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. (5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором најмање пет година. (7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилац знао или је могао знати да је малолетно, учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година. (10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана. *Службени гласник РС, број 72/2009 **Службени гласник РС, број 121/2012 Трговина малолетним лицима ради усвојења *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 389. (1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило шеснаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором најмање три године. (3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу Члан 390. (1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у другу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу, казниће се затвором од пет до петнаест година. Угрожавање лица под међународноправном заштитом *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 390а Брисан је (види члан 39. Закона - 121/2012-3) Тероризам *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 391. (1) Ко у намери да озбиљно застраши становништво, или да принуди Србију, страну државу или међународну организацију да нешто учини или не учини, или да озбиљно угрози или повреди основне уставне, политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране државе или међународне организације: 1) нападне на живот, тело или слободу другог лица; 2) изврши отмицу или узимање талаца; 3) уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру укључујући и информационе системе, непокретну платформу у епиконтиненталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин који може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за привреду; 4) изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза или превоза робе; 5) производи, поседује, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно, биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или радиоактивни материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој нуклеарног, биолошког или хемијског оружја; 6) испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву или предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи; 7) омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим основним природним ресурсом које може да угрози живот људи, казниће се затвором од пет до петнаест година. (2) Ко прети извршењем кривичног дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица или су проузрокована велика разарања, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица, казниће се затвором најмање дванаест година или доживотним затвором. (5) Ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела из става 1. овог члана или отклања препреке за његово извршење или са другим договара, планира или организује његово извршење или предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно извршење, казниће се затвором од једне до пет година. (6) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал, казниће се затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 121/2012 **Службени гласник РС, број 94/2016 ***Службени гласник РС, број 35/2019 Јавно подстицање на извршење терористичких дела *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 391а Ко јавно износи или проноси идеје којима се непосредно или посредно подстиче на вршење кривичног дела из члана 391. овог законика, казниће се затвором од једне до десет година. *Службени гласник РС, број 121/2012 Врбовање и обучавање за вршење терористичких дела *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 391б (1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, врбује друго лице да изврши или учествује у извршењу тог дела или да се придружи терористичком удружењу ради учествовања у извршењу тог кривичног дела, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, даје упутства о изради и коришћењу експлозивних направа, ватреног или другог оружја или штетних или опасних материја или обучава другог за извршење или учествовање у извршењу тог кривичног дела. (3) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика отпутује у иностранство ради припреме, обучавања, планирања или учествовања у извршењу тог дела, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 121/2012 **Службени гласник РС, број 35/2019 Употреба смртоносне направе *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 391в (1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду или уништи или знатно оштети државни или јавни објекат, систем јавног саобраћаја или други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби направи, пренесе, држи, да другом, постави или активира смртоносну направу (експлозив, хемијска средства, биолошка средства или отрове или радиоактивна средства) на јавном месту или у објекту или поред тог објекта, казниће се затвором од једне до осам година. (2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио јавни објекат, казниће се затвором од пет до петнаест година. (3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 121/2012 **Службени гласник РС, број 35/2019 Уништење и оштећење нуклеарног објекта *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 391г (1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду, угрози животну средину или нанесе знатну имовинску штету, уништи или оштети нуклеарни објекат на начин којим се ослобађа или постоји могућност да се ослободи радиоактивни материјал, казниће се затвором од две до десет година. (2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио нуклеарни објекат, казниће се затвором од пет до петнаест година. (3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. *Службени гласник РС, број 121/2012 **Службени гласник РС, број 35/2019 Угрожавање лица под међународном заштитом *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 392. (1) Ко према лицу под међународном заштитом или члану његове породице изврши отмицу или неко друго насиље, или нападне на његове службене просторије, приватан стан или превозно средство, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година. (3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице са умишљајем лишио живота, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором. (4) Ко угрози сигурност лица из става 1. овог члана озбиљном претњом да ће напасти њега, његове службене просторије, приватан стан или превозно средство, казниће се затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 121/2012 **Службени гласник РС, број 35/2019 Финансирање тероризма Члан 393. (1) Ко непосредно или посредно обезбеђује или прикупља средства с циљем да се она користе или са знањем да ће се користити у потпуности или делимично за финансирање вршења кривичних дела из чл. 134, 287, 290, 291, 292, 293. и чл. 391. до 392. овог законика или за финансирање организација које за циљ имају вршење тих дела или припадника тих организација или лица које за циљ има вршење тих дела, казниће се затвором од једне до десет година. (2) Средствима из става 1. овог члана сматрају се сва средства, материјална или нематеријална, покретна или непокретна, без обзира на начин стицања и форму документа или исправе, укључујући електронску или дигиталну, којима се доказује својина или интерес у односу на та средства, укључујући банкарске кредите, путне чекове, новчане налоге, хартије од вредности, акредитиве и друга средства. (3) Средства из става 1. овог члана одузеће се. *Службени гласник РС, број 35/2019 Терористичко удруживање *Службени гласник РС, број 121/2012 Члан 393а (1) Ако се два или више лица удруже на дуже време ради вршења кривичних дела из члана 391. до 393. овог законика, казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је удружење организовано. (2) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем удружења или на други начин спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана, или који допринесе његовом откривању, казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 121/2012 ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ *Службени гласник РС, број 72/2009 Избегавање војне обавезе Члан 394. (1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење регрутне обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у резервном саставу или избегава пријем позива за извршење те обавезе, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана, казниће се затвором од три месеца до три године. (3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао извршење војне обавезе из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3. затвором од две до дванаест година. (5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се добровољно пријави надлежном државном органу може се ослободити од казне. Избегавање пописа и прегледа Члан 395. Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се противи попису или прегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрану земље или ко при оваквом попису или прегледу да нетачне податке, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Неизвршавање материјалне обавезе Члан 396. (1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не допреми на одређено место, у одређено време и у стању које омогућава њихову наменску употребу материјална средства или не приведе стоку, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом Члан 397. (1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на лакшу дужност себе озледи или на други начин привремено онеспособи за војну службу или дозволи другом да га привремено онеспособи, као и онај ко другог са његовим одобрењем или без одобрења у истој намери привремено онеспособи, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна неспособност за војну службу, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или другог употреби лажну исправу или поступи на други преваран начин, казниће се затвором од три месеца до пет година. Противправно ослобођење од војне службе Члан 398. Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи од дужности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или лице које подлеже војној обавези, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 399. (1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе најмање пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у току једне године или самовољно напусти своју јединицу или службу за време извршења важног задатка или повећаног степена борбене готовости јединице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које самовољно одсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет дана, казниће се затвором од три месеца до три године. (3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би избегло службу у војсци, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло службу у војсци, казниће се затвором од три месеца до три године. (5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до осам година. (6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог члана, казниће се затвором од две до дванаест година. (7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежном државном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неизвршење и одбијање извршења наређења Члан 400. (1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење претпостављеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за војну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године. Противљење претпостављеном Члан 401. (1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви наређењу претпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или одбије да врши своју дужност, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши живота другог из нехата, казниће се затвором од две до десет година. (5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана, казниће се затвором од две до десет година. (6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана, казниће се затвором од три месеца до три године. (7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1. до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно потребне мере да се успостави ред, казниће се затвором од једне до пет година. Противљење војном лицу које врши посебну војну службу Члан 402. Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну, чуварску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не изврши или одбије да изврши његово наређење, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена, казниће се затвором од три месеца до три године. Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности Члан 403. (1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи војно лице у вршењу службене дужности или га на исти начин принуди да поступи противно службеној дужности, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за службу, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се. Напад на војно лице у вршењу војне службе Члан 404. (1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од три месеца до пет година. (3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за службу из нехата, казниће се затвором од једне до осам година. (4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио живота војно лице из нехата, казниће се затвором од две до десет година. Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404. Члан 405. Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица може се ослободити од казне. Злостављање потчињеног и млађег Члан 406. (1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља потчињеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је дело извршено према више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година. Повреда посебне војне службе Члан 407. (1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској, патролној, дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја, муниције или експлозивног материјала или код другог објекта важног значаја, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда, или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, за дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, за дело из става 3. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4. затвором од једне до осам година. Повреда обезбеђења државне границе Члан 408. (1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно прописима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже штетне последице или је служба била теже угрожена, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности у нарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неистинито службено извештавање Члан 409. (1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у службеном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу или прећути неку важну чињеницу или проследи такав извештај иако зна да су подаци у њему неистинити, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја од нарочите важности или су наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године. Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице Члан 410. (1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице, чување живота и здравља људи који су му поверени, за осигурање и одржавање у исправном стању објеката, предмета и средстава који служе борбеној готовости, за уредно снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке, или да се на време и уредно изврше осигуравајући радови или обезбеђење објеката који су му поверени, па тиме доведе у опасност живот људи или тешко угрози здравље људи или имовину велике вредности, казниће се затвором до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година. (4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до пет година. Несавесна израда и преузимање наоружања и друге војне опреме Члан 411. (1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу које ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или другим технолошким процесом или надзор над њима, које несавесно врши службу или обавезу која му је поверена, па услед тога оружје, муниција или друга војна опрема не буде израђена на време или не одговарају одређеном квалитету, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице које несавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну опрему који не одговарају условима или уговору. (3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. Непрописно старање о повереном оружју Члан 412. (1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем, муницијом или експлозивом који припадају војној јединици или војној установи, па тиме проузрокује њихово оштећење у већој мери, уништење или нестанак, казниће се затвором до једне године. (2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других борбених средстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или одржавање, па услед тога наступи оштећење у већој мери, уништење или нестанак тих борбених средстава, казниће се затвором од три месеца до пет година. (3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година. (4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. (5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година. Противправно располагање повереним оружјем Члан 413. Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или уништи оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и служе потребама одбране, казниће се затвором од три месеца до пет година. Крађа оружја и дела борбеног средства Члан 414. (1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део борбеног средства који служе потребама одбране, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од четристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија или је учињена од стране групе или на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране или за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Одавање војне тајне Члан 415. (1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају војну тајну или прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих податка или ради објављивања или коришћења података у иностранству, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за Војску Србије или одбрану или безбедност земље. (5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије , као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неовлашћен приступ војном објекту Члан 416. Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже војних објеката или борбених средстава или их фотографише или на други начин снима, иако зна да је то забрањено, казниће се затвором до три године. Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања, оружаног сукоба и ванредног стања *Службени гласник РС, број 72/2009 Члан 417. (1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и 7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4, 411. ст.1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. (2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став 2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3, 412. став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације Члан 418. (1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно својој дужности, не обезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства, превозних и других средстава и стоке или не обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у вези са мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су наступиле или су могле да наступе штетне последице, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. (3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Подривање војне и одбрамбене моћи Члан 419. (1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање и друга војна и одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или преда јединицу непријатељу без борбе или пре него што су исцрпљена сва средства за одбрану или на други начин омете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере, казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу, казниће се затвором од пет до петнаест година. (3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се затвором од једне до шест година. (4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне снаге земље, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. Спречавање борбе против непријатеља Члан 420. (1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља, казниће се затвором од пет до петнаест година. (2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља, казниће се затвором од једне до осам година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Прелазак и предаја непријатељу Члан 421. (1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редове непријатељске војске, казниће се затвором најмање десет година. (2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда непријатељу пре него што је исцрпело све могућности одбране, казниће се затвором од две до десет година. Служба у непријатељској војсци Члан 422. (1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или учествује у рату или оружаном сукобу као борац против Србије и њених савезника, казниће се затвором од три до петнаест година. (2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или за учествовање у рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника, казниће се затвором од пет до петнаест година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Помагање непријатељу Члан 423. (1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву, казниће се затвором од две до десет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе Члан 424. (1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не изврши своју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну јединицу или за борбену ситуацију, казниће се затвором од две до десет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин напусти своју дужност. (3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. Напуштање положаја противно наређењу Члан 425. (1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са јединицом која му је поверена, пре него што је исцрпио све могућности одбране, казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена Члан 426. (1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је извршио своју дужност по прописима о бродској служби, казниће се затвором од две до десет година. (2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је командант брода издао наређење за напуштање или члан посаде војног ваздухоплова који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени војни ваздухоплов пре него што је извршио своју дужност по прописима о летењу и коришћењу ваздухоплова, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година. Слабљење борбеног морала Члан 427. (1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем незадовољства међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих вести, бежањем, бацањем оружја или муниције, изазивањем или ширењем страха или на други начин слаби борбени морал у јединици или наноси штету борбеној ситуацији, казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Војни старешина који не предузме потребне мере према потчињеном или млађем који за време борбе или непосредно пред борбу шири страх међу војницима или на други начин слаби борбени морал јединице или наноси штету борбеној ситуацији, казниће се затвором од једне до осам година. (3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година. Неизвештавање војних органа Члан 428. (1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не извести претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који очигледно захтева неодложно предузимање војних мера, казниће се затвором до три године. (2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. *Службени гласник РС, број 72/2009 Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере Члан 429. За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи дисциплинска казна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе. *Службени гласник РС, број 72/2009 Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног Члан 430. Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу претпостављеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење односило на извршење кривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, а потчињени је знао да извршење наређења представља кривично дело. ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 431. (1) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе Основни кривични закон („Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 и 61/01, „Службени гласник РС”, број 39/03) и Кривични закон Републике Србије („Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89, „Службени гласник РС”, бр. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03); (2) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе кривичноправне одредбе садржане у: – чл. 105. и 107. Закона о избору народних посланика („Службени гласник РС”, бр. 35/00, 57/03 и 18/04); – члану 45. Закона о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 46/96); – члану 3. Закона о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службени лист СРЈ”, број 12/95); – члану 92. Закона о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95); – члану 12. Антимонополског закона („Службени лист СРЈ”, број 29/96); – чл. 172. и 174. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 и 61/05); – члану 27. Закона о спречавању прања новца („Службени лист СРЈ”, број 53/01); – члану 87. Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/03 и 55/04); – члану 330. Царинског закона („Службени гласник РС”, бр. 73/03 и 61/05); – чл. 179, 181. и 182. Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС”, број 84/04); – члану 141. Закона о лековима и медицинским средствима („Службени гласник РС”, број 84/04); – члану 24. Закона о јавном реду и миру („Службени гласник РС”, бр. 5/92, 53/93, 67/93 и 48/94); – члану 33. Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС”, бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03); – члану 97. Закона о играма на срећу („Службени гласник РС”, број 84/04); – члану 1052. Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00); – члану 46а Закона о трговини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02); – члану 244. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени лист СРЈ”, број 65/02 и „Службени гласник РС”, бр. 57/03, 55/04 и 45/05); – члану 31. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме („Службени лист СРЈ”, број 41/96); – члану 221. Закона о осигурању („Службени гласник РС”, бр. 55/04, 70/04 и 61/05). Члан 432. Овај законик ступа на снагу 1. јануара 2006. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Кривичног законика: „Службени гласник РС“, број 72/2009-53 Члан 189. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе: – чл. 149. и 150. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06); – члан 173. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 61/07 и 20/09); – члан 20. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 101/05 – др. закон и 90/07). Члан 190. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Закон о изменама и допунама Кривичног законика: „Службени гласник РС“, број 121/2012-3 Члан 45. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, изузев чл. 21. и 35. који ступају на снагу 15. априла 2013. године. Закон о изменама и допунама Кривичног законика: „Службени гласник РС“, број 94/2016-7 Члан 42. Oвaj зaкoн ступa нa снaгу 1. јуна 2017. године, изузев одредаба члана 24, члана 27. и чл. 35. до 38. овог закона које ступају на снагу 1. марта 2018. године и одредаба члана 41. које ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Закон о изменама и допунама Кривичног законика: „Службени гласник РС“, број 35/2019-3 Члан 41. За кривично дело које је извршено после ступања на снагу овог закона, учиниоцу тог кривичног дела који је раније осуђиван казна се одмерава применом одредаба чл. 8. и 9. овог закона. Члан 42. Oвaj зaкoн ступa нa снaгу 1. децембра 2019. године. ЗАКОНИК о кривичном поступку "Службени гласник РС", бр. 72 од 28. септембра 2011, 101 од 30. децембра 2011, 121 од 24. децембра 2012, 32 од 8. априла 2013, 45 од 22. маја 2013, 55 од 23. маја 2014, 35 од 21. маја 2019, 27 од 24. марта 2021 - УС, 62 од 17. јуна 2021 - УС Део први ОПШТИ ДЕО Глава I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет законика Члан 1. Овај законик утврђује правила чији је циљ да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које прописује кривични закон, на основу законито и правично спроведеног поступка. Овим закоником утврђују се и правила о условном отпусту, рехабилитацији, престанку мере безбедности и правних последица осуде, остваривању права лица неосновано лишеног слободе и неосновано осуђеног, одузимању имовинске користи, решавању имовинскоправног захтева и издавању потернице и објаве. Значење израза Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом законику имају следеће значење: 1) „осумњичени” је лице према коме је због постојања основа сумње да је учинило кривично дело надлежни државни орган у предистражном поступку предузео радњу прописану овим закоником и лице против кога се води истрага; 2) „окривљени” је лице против кога је подигнута оптужница која још није потврђена, или против кога је поднет оптужни предлог, приватна тужба или предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, а главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одређено, односно израз који служи као општи назив за осумњиченог, окривљеног, оптуженог и осуђеног; 3) „оптужени” је лице против кога је оптужница потврђена и лице за које је поводом оптужног предлога, приватне тужбе или предлога за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције у скраћеном кривичном поступку; 4) „осуђени” је лице за које је правноснажном одлуком суда утврђено да је учинилац кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело, осим ако се на основу одредaба Кривичног законика сматра неосуђиваним; 5) „тужилац” је јавни тужилац, приватни тужилац и оштећени као тужилац; 6) „јавни тужилац” је Републички јавни тужилац, апелациони јавни тужилац, виши јавни тужилац, основни јавни тужилац, јавни тужилац посебне надлежности, заменици јавних тужилаца и лица која су законом овлашћена да их замењују; 7) „приватни тужилац” је лице које је поднело приватну тужбу због кривичног дела за које je законом прописано кривично гоњење по приватној тужби; 8) „оштећени као тужилац” је лице које је преузело кривично гоњење од јавног тужиоца; 9) „странка” је тужилац и окривљени; 10) „оптужба” је оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и предлог за изрицање мере безбедности, односно израз који служи као општи назив за акт тужиоца у коме су наведена обележја кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело; 11) „оштећени” је лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено; 12) „заступник оштећеног” је законски заступник и пуномоћник оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца; 13) „полиција” је орган министарства унутрашњих послова, службеник тог органа и службеник одговарајућег иностраног органа који, у складу са међународним правом и овим закоником, предузима радње на територији Републике Србије, на њеном броду или ваздухоплову, као и други државни орган са полицијским овлашћењима, ако је то овим закоником или другим законом одређено; 14) „поступак” је предистражни поступак и кривични поступак; 15) „орган поступка” је јавни тужилац, суд или други државни орган пред којим се води поступак; 16) „надлежна адвокатска комора” је адвокатска комора у чији именик је адвокат уписан; 17) „основ сумње” је скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела; 18) „основана сумња” је скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела; 19) „оправдана сумња” је скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе; 20) „извесност” је закључак о несумњивом постојању или непостојању чињеница, заснован на објективним мерилима расуђивања; 21) „основно испитивање” је постављање питања сведоку, вештаку или другом испитиваном лицу од стране странке, браниоца или оштећеног који је предложио испитивање; 22) „унакрсно испитивање” је постављање питања сведоку, вештаку или другом испитиваном лицу од стране супротне странке или оштећеног, после основног испитивања; 23) „лишење слободе” је хапшење, задржавање, забрана напуштања стана, притвор и боравак у установи који се, у складу са овим закоником, урачунава у притвор; 24) „ванбрачна заједница” је трајна заједница живота одређена законом, као и заједница у којој је рођено заједничко дете без обзира на њено трајање; 25) „друга трајна заједница живота” је заједница два лица која по трајању и узајамним обавезама има одлике породичног живота; 26) „исправа” је сваки предмет или рачунарски податак који је подобан или одређен да служи као доказ чињенице која се утврђује у поступку (члан 83. ст. 1. и 2.); 27) „оптичко снимање” је фотографско, филмско, телевизијско и свако друго снимање техничким уређајима који стварају видео запис, или видео-тонски запис; 28) „тонско снимање” је снимање говора и других звучних ефеката техничким уређајима који стварају тонски запис; 29) „електронски запис” је звучни, видео или графички податак добијен у електронском (дигиталном) облику; 30) „електронска адреса” је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе; 31) „електронски документ” је скуп података који је одређен као електронски документ у складу са законом који уређује електронски документ; 32) „електронски потпис” је скуп података који је одређен као електронски потпис, у складу са законом који уређује електронски потпис; 33) „организована криминална група” је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи; 34) „организовани криминал” представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника; 35) „кривични закон” је Кривични законик и други закон Републике Србије у којем су садржане кривичноправне одредбе; 36) „трансакција” је поступање са имовином одређено као траксанкција, у складу са законом који уређује спречавање прања новца; 37) „евиденција података” је евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама коју воде обвезници, у складу са законом који уређује спречавање прања новца; 38) „тајни податак” је тајни податак и страни тајни податак одређен у складу са законoм који уређује тајност података. Када се у одредбама овог законика наводи више органа поступка овлашћених за предузимање исте процесне радње, овлашћење се односи само на онај орган поступка који је у одговарајућем делу поступка надлежан за њено предузимање. Претпоставка невиности Члан 3. Свако се сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда. Државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни су да се придржавају правила из става 1. овог члана и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног. Ne bis in idem Члан 4. Нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен. Правноснажна судска одлука не може бити измењена на штету окривљеног. Предузимање и почетак кривичног гоњења Члан 5. За кривична дела за која се гони по службеној дужности овлашћени тужилац је јавни тужилац, а за кривична дела за која се гони по приватној тужби овлашћени тужилац је приватни тужилац. Кривично гоњење започиње: 1) првом радњом јавног тужиоца, или овлашћених службених лица полиције на основу захтева јавног тужиоца, предузетом у складу са овим закоником ради провере основа сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело; 2) подношењем приватне тужбе. Ако јавни тужилац изјави да одустаје од оптужбе (члан 52.), на његово место може ступити оштећени као тужилац, под условима прописаним овим закоником. Законитост кривичног гоњења Члан 6. Јавни тужилац је дужан да предузме кривично гоњење када постоје основи сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. За поједина кривична дела, када је то прописано законом, јавни тужилац може предузети кривично гоњење само на основу предлога оштећеног. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, јавни тужилац може одлучити да одложи или не предузме кривично гоњење, под условима прописаним овим закоником. Јавни тужилац и полиција дужни су да непристрасно разјасне сумњу о кривичном делу за које спроводе службене радње, и да са једнаком пажњом испитују чињенице које терете окривљеног и чињенице које му иду у корист. Покретање кривичног поступка Члан 7. Кривични поступак је покренут: 1) доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296.); 2) потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (члан 341. став 1.); 3) доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (члан 498. став 2.); 4) одређивањем главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку (члан 504. став 1, члан 514. став 1. и члан 515. став 1.); 5) одређивањем главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења (члан 523.). Поука о правима Члан 8. Орган поступка је дужан да у складу са одредбама овог законика поучи окривљеног или другог учесника у поступку о правима која му припадају. Ако би окривљени или други учесник у поступку услед незнања могао да пропусти неку радњу или не искористи своја права, орган поступка је дужан да га упозори на последице пропуштања. Забрана мучења, нечовечног поступања и изнуде Члан 9. Забрањена је и кажњива свака примена мучења, нечовечног и понижавајућег поступања, силе, претње, принуде, обмане, медицинских захвата и других средстава којима се утиче на слободу воље или изнуђује признање или каква друга изјава или радња од окривљеног или другог учесника у поступку. Ограничење слобода и права окривљеног у поступку Члан 10. Пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником. Податак о томе да ли се против неког лица води истрага јавни тужилац ће на захтев доставити само суду, другом јавном тужиоцу или полицији, а окривљеном, његовом браниоцу или оштећеном када су испуњени услови прописани у члану 297. овог законика. Када је прописано да покретање кривичног поступка има за последицу ограничење одређених слобода и права, ово ограничење се примењује од: 1) потврђивања оптужнице; 2) одређивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку; 3) одређивања главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења. О околностима из става 3. тач. 1) до 3) овог члана и о стављању окривљеног у притвор, суд ће у року од три дана од доношења одлуке обавестити по службеној дужности орган или послодавца код кога је окривљени запослен. Ове податке суд ће на захтев доставити окривљеном и његовом браниоцу. Језик и писмо у поступку Члан 11. У поступку су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а други језици и писма у службеној употреби су у складу са Уставом и законом. Поступак се води на језику и писму који су у службеној употреби у органу поступка, у складу са законом. Странке, сведоци и друга лица која учествују у поступку имају право да у току поступка употребљавају свој језик и писмо, а ако се поступак не води на њиховом језику и ако, након поуке о праву на превођење, не изјаве да знају језик на коме се поступак води и да се одричу права на превођење, обезбедиће им се на терет буџетских средстава превођење онога што они или други износе, као и превођење исправа и другог писаног доказног материјала. Превођење обавља преводилац. Овлашћење за изрицање кривичних санкција Члан 12. Кривичну санкцију учиниоцу кривичног дела може изрећи само надлежни суд у кривичном поступку који је покренут и спроведен у складу са овим закоником. Суђење у присуству окривљеног Члан 13. Окривљеном који је доступан суду може се судити само у његовом присуству, осим када је суђење у одсуству овим закоником изузетно дозвољено. Окривљеном који је доступан суду не може бити изречена кривична санкција ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани. Суђење у разумном року Члан 14. Суд је дужан да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка. Кривични поступак против окривљеног који је у притвору је хитан. Доказивање Члан 15. Докази се прикупљају и изводе у складу са овим закоником. Терет доказивања оптужбе је на тужиоцу. Суд изводи доказе на предлог странака. Суд може дати налог странци да предложи допунске доказе или изузетно сам одредити да се такви докази изведу, ако оцени да су изведени докази противречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио. Оцена доказа и утврђивање чињеница Члан 16. Судске одлуке се не могу заснивати на доказима који су, непосредно или посредно, сами по себи или према начину прибављања у супротности са Уставом, овим закоником, другим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, осим у поступку који се води због прибављања таквих доказа. Суд је дужан да непристрасно оцени изведене доказе и да на основу њих са једнаком пажњом утврди чињенице које терете или иду у корист окривљеном. Изведене доказе који су од значаја за доношење судске одлуке суд оцењује по слободном судијском уверењу. Пресуду, или решење које одговара пресуди, суд може засновати само на чињеницама у чију је извесност уверен. Сумњу у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја кривичног дела или примена неке друге одредбе кривичног закона, суд ће у пресуди, или решењу које одговара пресуди, решити у корист окривљеног. Претходно питање Члан 17. Ако примена кривичног закона зависи од правног питања за чије решавање је надлежан суд у другој врсти поступка или неки други државни орган, суд који суди у кривичном предмету може сам решити и то питање, према одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку. Решење правног питања из става 1. овог члана има дејство само у кривичном поступку у којем је то питање расправљено. Ако је о правном питању из става 1. овог члана већ донео одлуку суд у другој врсти поступка или други државни орган, таква одлука не обавезује кривични суд у погледу оцене да ли је учињено одређено кривично дело. Право на накнаду штете Члан 18. Лице које је неосновано лишено слободе или осуђено за кривично дело, има право на накнаду штете од државе и друга права прописана законом. Дужност пружања помоћи учеснику у поступку Члан 19. Сви државни органи дужни су да јавном тужиоцу, суду или другом органу поступка, као и окривљеном и његовом браниоцу на њихов захтев, пруже потребну помоћ у циљу прикупљања доказа. Обустава поступка услед смрти окривљеног Члан 20. Ако се у току кривичног поступка утврди да је окривљени умро, орган поступка ће решењем обуставити поступак. Глава II СУДСКА НАДЛЕЖНОСТ 1. Састав суда Састав судских већа Члан 21. У првом степену суд суди у већу: 1) од једног судије и двоје судијa-поротника за кривична дела за која је прописана казна затвора преко осам година, а до двадесет година; 2) од двоје судија и троје судија-поротника за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година или казна доживотног затвора; 3) од троје судија за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У другом степену суд суди у већу: 1) од троје судија, ако овим закоником није другачије одређено; 2) од петоро судија за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година или казна доживотног затвора и за кривична дела која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У трећем степену суд суди у већу: 1) од троје судија, ако овим закоником није другачије одређено; 2) од петоро судија за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година или казна доживотног затвора и за кривична дела која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У већу од троје судија суд одлучује о жалбама против решења судије за претходни поступак и других решења у складу са овим закоником, доноси одлуке ван главног претреса и ставља предлоге у случајевима предвиђеним у овом законику или у другом закону. Врховни касациони суд одлучује о захтеву за заштиту законитости у већу од петоро судија. Ако овим закоником није другачије одређено, суд вишег степена одлучује у већу од троје судија и у случајевима који нису предвиђени у ст. 1. до 5. овог члана. *Службени гласник РС, број 35/2019 Судије Члан 22. У првом степену суди судија појединац за кривична дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до осам година. У предистражном поступку и истрази одлучује судија за претходни поступак у случајевима предвиђеним у овом законику. Председник суда и председник већа одлучују у случајевима предвиђеним у овом законику. У поступку извршења кривичних санкција и у другим случајевима предвиђеним законом одлучује судија за извршење кривичних санкција. 2. Месна надлежност Место извршења кривичног дела Члан 23. Месно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано. Приватна тужба може се поднети и суду на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште. Ако је кривично дело извршено или покушано на подручјима разних судова или на граници тих подручја или је неизвесно на ком је подручју извршено или покушано, надлежан је суд на чијем подручју је прво покренут кривични поступак. Пребивалиште или боравиште окривљеног Члан 24. Ако није познато место извршења кривичног дела или ако је то место ван територије Републике Србије, надлежан је суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште. Ако је у складу са ставом 1. овог члана већ покренут поступак, суд који је покренуо поступак остаје надлежан и ако се сазнало за место извршења кривичног дела. Место рођења, хапшења или самопријављивања окривљеног Члан 25. Ако није познато место извршења кривичног дела, ни пребивалиште или боравиште окривљеног или су оба ван територије Републике Србије, надлежан је суд на чијем подручју се налази место рођења окривљеног или место где буде ухапшен или се сам пријави. Кривично дело извршено на домаћем броду или ваздухоплову Члан 26. Ако је кривично дело извршено на домаћем броду или домаћем ваздухоплову док се налази у домаћем пристаништу, надлежан је суд на чијем подручју се налази то пристаниште, а у осталим случајевима надлежан је суд на чијем се подручју налази матична лука брода, односно ваздухоплова или домаће пристаниште у коме се брод, односно ваздухоплов први пут заустави. Кривично дело извршено путем средстава јавног информисања Члан 27. Ако је кривично дело извршено путем средстава јавног информисања, надлежан је суд на чијем подручју се налази седиште јавног гласила, а ако то место није познато или се налази у иностранству, надлежан је суд на чијем подручју је објављена информација. Ако по закону одговара аутор информације, надлежан је и суд места у коме аутор има пребивалиште или боравиште или суд места где се десио догађај на који се односи информација. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на кривично дело извршено путем другог штампаног материјала. Кривична дела извршена у Републици Србији и иностранству Члан 28. Ако је неко лице извршило кривична дела у Републици Србији и у иностранству, надлежан је суд који је надлежан за кривично дело извршено у Републици Србији. Одређена надлежност Члан 29. Ако се према одредбама овог законика не може установити који је суд месно надлежан, Врховни касациони суд одредиће један од стварно надлежних судова пред којим ће се спровести кривични поступак. 3. Спајање и раздвајање кривичног поступка Спајање кривичног поступка Члан 30. Јединствени кривични поступак ће се по правилу спровести: 1) ако је исто лице окривљено за више кривичних дела; 2) ако је више лица окривљено за једно кривично дело; 3) према саучесницима, прикривачима, лицима која су помогла учиниоцу после извршења кривичног дела, као и лицима која нису пријавила припремање кривичног дела, извршење кривичног дела или учиниоца; 4) ако је оштећени истовремено учинио кривично дело према окривљеном. Јединствени кривични поступак се може спровести и у случају кад је више лица окривљено за више кривичних дела, али само ако између извршених кривичних дела постоји међусобна веза и ако постоје исти докази. Ако је за нека од кривичних дела из ст. 1. и 2. овог члана надлежан нижи, а за нека виши суд, за спровођење јединственог кривичног поступка надлежан је виши суд. Ако су надлежни судови исте врсте, за спровођење јединственог поступка надлежан је суд на чијем подручју је прво покренут кривични поступак (члан 7.) О спајању кривичног поступка одлучује суд који је надлежан за спровођење јединственог поступка. Против решења којим је одређено спајање поступка или којим је одбијен предлог за спајање није дозвољена жалба. Раздвајање кривичног поступка Члан 31. На предлог странака и браниоца или по службеној дужности, суд који је по члану 30. овог законика надлежан, може због правичности, целисходности или других важних разлога, до завршетка главног претреса, одлучити да се кривични поступак за поједина кривична дела или против појединих окривљених раздвоји и посебно доврши или преда другом надлежном суду. Решење којим је одређено раздвајање кривичног поступка или је одбијен предлог за раздвајање поступка, суд доноси након саслушања присутног тужиоца и окривљеног. Против решења из става 2. овог члана жалба није дозвољена. 4. Преношење месне надлежности Спреченост надлежног суда да поступа Члан 32. Кад је надлежан суд из правних или стварних разлога спречен да поступа, дужан је да о томе извести непосредно виши суд, који ће решењем одредити други стварно надлежан суд на свом подручју. Против решења из става 1. овог члана жалба није дозвољена. Разлози целисходности Члан 33. На предлог судије за претходни поступак, судије појединца или председника већа, Врховни касациони суд може за вођење кривичног поступка одредити други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако постоје други важни разлози. 5. Оцена и сукоб надлежности Оцена надлежности Члан 34. Суд је дужан да пази на своју стварну и месну надлежност и да се, чим примети да није надлежан, решењем огласи ненадлежним и да по правноснажности тог решења, предмет упути надлежном суду. Ако у току главног претреса суд установи да је за суђење надлежан нижи суд, неће упутити предмет том суду него ће сам спровести поступак и донети одлуку. После потврђивања оптужнице, суд се не може огласити месно ненадлежним нити странке могу истицати приговор месне ненадлежности. Суд који се огласио ненадлежним дужан је да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања. Ако је решењем из става 1. овог члана одређено да предмет буде упућен непосредно вишем суду, о жалби против решења одлучује заједнички непосредно виши суд. Сукоб надлежности Члан 35. Ако суд коме је као надлежном предмет уступљен сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, покренуће поступак за решавање сукоба надлежности. Изузетно од става 1. овог члана, поступак за решавање сукоба надлежности не може се покренути ако је одлуку о основаности жалбе против решења из члана 34. став 1. овог законика донео суд који би био надлежан за решавање сукоба надлежности. Решавање сукоба надлежности Члан 36. Сукоб надлежности решава: 1) непосредно виши заједнички суд за судове између којих сукоб надлежности постоји; 2) апелациони суд за сукоб надлежности између посебних одељења вишег суда са своје територије или посебнoг и другог одељења тог вишег суда; 3) Врховни касациони суд за сукоб надлежности између посебних одељења истог апелационог суда, или посебног одељења и другог одељења тог апелационог суда. Пре него што донесе решење поводом сукоба надлежности, суд ће затражити мишљење јавног тужиоца по чијем захтеву се води поступак пред тим судом или посебним одељењем. Приликом одлучивања о сукобу надлежности Врховни касациони суд може по службеној дужности донети и одлуку о преношењу месне надлежности ако су испуњени услови из члана 33. овог законика. Док се не реши сукоб надлежности између судова, сваки од њих је дужан да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања. Против решења донетог поводом сукоба надлежности жалба није дозвољена. Глава III ИЗУЗЕЋЕ Разлози за изузеће Члан 37. Судија или судија-поротник биће изузет од судијске дужности у одређеном предмету: 1) ако је оштећен кривичним делом; 2) ако му је окривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, њихов законски заступник или пуномоћник, брачни друг или лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена; 3) ако је са окривљеним, његовим браниоцем, тужиоцем или оштећеним у односу старатеља, штићеника, усвојитеља, усвојеника, хранитеља или храњеника; 4) ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано. Судија или судија-поротник може бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. Поступање судије када сазна за разлог за изузеће Члан 38. Судија или судија-поротник чим сазна да постоји неки од разлога за његово изузеће (члан 37. став 1.), дужан је да прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавести председника суда, који ће га решењем изузети и одредити да се предмет додели другом судији по редоследу. Ако судија или судија-поротник сматра да постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност (члан 37. став 2.), обавестиће о томе председника суда. Захтев за изузеће Члан 39. Изузеће могу тражити странке и бранилац. Захтев за изузеће судије или судије-поротника странке и бранилац могу поднети до почетка главног претреса, а ако су за разлог за изузеће сазнале касније, захтев подносе одмах по сазнању. Странке и бранилац могу тражити изузеће само поименично одређеног судије или судије-поротника који у предмету поступа. Захтев за изузеће судије суда који одлучује о жалби, странке и бранилац могу поднети у жалби или у одговору на жалбу. Странке и бранилац дужни су да у захтеву за изузеће наведу доказе и околности због којих сматрају да постоји неки од разлога за изузеће судије, судије-поротника или председника суда. У поновљеном захтеву не могу се наводити разлози који су истицани у ранијем захтеву за изузеће који је одбијен, осим ако се поднесу нови докази који подносиоцу раније нису били познати. Поступање судије када сазна за захтев за изузеће Члан 40. Кад судија или судија-поротник сазна да је поднет захтев за његово изузеће, дужан је да одмах обустави сваки рад на предмету, а ако се ради о изузећу због постојања околности из члана 37. став 2. овог законика, може до доношења решења о захтеву предузимати само оне радње за које постоји опасност од одлагања. Одлучивање о захтеву за изузеће Члан 41. О захтеву за изузеће из члана 39. овог законика одлучује председник суда. Ако се тражи изузеће само председника суда или председника суда и судије или судије-поротника, одлуку о изузећу доноси председник непосредно вишег суда, а ако се тражи изузеће председника Врховног касационог суда, одлуку о изузећу доноси Општа седница. Пре доношења решења о изузећу прибавиће се изјава судије, судије-поротника, односно председника суда, а по потреби спровешће се и друге радње. Ако је поступљено противно одредбама члана 39. ст. 3. и 5. овог законика, захтев ће се у целини или делимично одбацити решењем које доноси председник суда, а ако се захтев односи на председника суда – заменик председника суда. Од отварања заседања такво решење доноси веће у чијем саставу може бити судија чије изузеће се тражи. Решење којим се захтев за изузеће одбија може се побијати посебном жалбом о којој одлучује апелациони суд. Ако је такво решење донесено после подигнуте оптужбе, може се побијати само жалбом на пресуду. Против решења председника Врховног касационог суда или Опште седнице којим је захтев за изузеће одбијен жалба није дозвољена. Против решења којим се захтев за изузеће одбацује или усваја, жалба није дозвољена. Сходна примена одредаба о изузећу Члан 42. Одредбе о изузећу судија и судија-поротника сходно се примењују и на јавне тужиоце и лица која су на основу закона овлашћена да јавног тужиоца замењују у поступку, записничаре, преводиоце, тумаче и стручна лица, као и на вештаке, ако овим закоником није другачије одређено (члан 116.). Јавни тужилац одлучује о изузећу лица која су на основу закона овлашћена да га замењују у поступку. О изузећу јавног тужиоца одлучује непосредно виши тужилац. О изузећу Републичког јавног тужиоца одлучује Државно веће тужилаца по прибављеном мишљењу Колегијума Републичког јавног тужилаштва. О изузећу записничара, преводиоца, тумача, стручног лица и вештака одлучује јавни тужилац или суд. Кад овлашћена службена лица полиције предузимају доказне радње на основу овог законика, о њиховом изузећу одлучује јавни тужилац. Ако приликом предузимања ових радњи учествује записничар, о његовом изузећу одлучује овлашћено службено лице полиције које предузима радњу. Глава IV ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ Права и дужности јавног тужиоца Члан 43. Основно право и основна дужност јавног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дела. За кривична дела за која се гони по службеној дужности, јавни тужилац је надлежан да: 1) руководи предистражним поступком; 2) одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења; 3) спроводи истрагу; 4) закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу; 5) подиже и заступа оптужбу пред надлежним судом; 6) одустане од оптужбе; 7) изјављује жалбе против неправноснажних судских одлука и да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука; 8) предузима друге радње када је то одређено овим закоником. Дужност поступања по захтеву јавног тужиоца Члан 44. Сви органи који учествују у предистражном поступку дужни су да о свакој радњи предузетој у циљу откривања кривичног дела или проналажења осумњиченог обавесте надлежног јавног тужиоца. Полиција и други државни органи надлежни за откривање кривичних дела дужни су да поступе по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца. Ако полиција или други државни орган не поступи по захтеву јавног тужиоца из става 1. овог члана, јавни тужилац ће одмах обавестити старешину који руководи органом, а по потреби може обавестити надлежног министра, Владу или надлежно радно тело Народне скупштине. Ако у року од 24 часа од када је примљено обавештење из става 2. овог члана, полиција и други државни орган не поступи по захтеву јавног тужиоца из става 1. овог члана, јавни тужилац може затражити покретање дисциплинског поступка против лица за које сматра да је одговорно за непоступање по његовом захтеву. Стварна надлежност јавног тужиоца Члан 45. Стварна надлежност јавног тужиоца одређује се у складу са одредбама закона које важе за утврђивање стварне надлежности суда, осим када je законом другачије одређено. Месна надлежност јавног тужиоца Члан 46. Месна надлежност јавног тужиоца одређује се у складу са одредбама овог законика које важе за утврђивање месне надлежности суда пред којим јавни тужилац поступа. Ако је кривично дело извршено или покушано на подручјима разних судова или на граници тих подручја или је неизвесно на ком је подручју извршено или покушано, надлежан је јавни тужилац на чијем подручју је предузета прва радња ради провере основа сумње да је неко лице учинило кривично дело (члан 5. став 2. тачка 1.). Сукоб надлежности између јавних тужилаца Члан 47. Сукоб надлежности између јавних тужилаца решава заједнички непосредно виши јавни тужилац. Сукоб надлежности између јавних тужилаца посебне надлежности или јавног тужиоца посебне надлежности и другог јавног тужиоца, решава Републички јавни тужилац. Начин предузимања радњи Члан 48. Јавни тужилац предузима радње у поступку непосредно или преко свог заменика, а у поступку за кривично дело за које је прописана казна затвора до пет година и преко тужилачког сарадника, односно у поступку за кривично дело за које је прописана казна затвора до осам година и преко вишег тужилачког сарадника. Радње у поступку које не трпе одлагање предузеће и ненадлежни јавни тужилац, али о томе мора одмах обавестити надлежног јавног тужиоца. Одустанак јавног тужиоца од оптужбе Члан 49. Јавни тужилац може одустати од оптужбе: 1) од потврђивања оптужнице па до завршетка главног претреса; 2) на претресу пред другостепеним судом у складу са чланом 450. став 5. овог законика. У случају одустанка јавног тужиоца у складу са ставом 1. овог члана, оштећени има право да преузме кривично гоњење (члан 52.). Глава V ОШТЕЋЕНИ, ОШТЕЋЕНИ КАО ТУЖИЛАЦ И ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ 1. Оштећени Права оштећеног Члан 50. Оштећени има право да: 1) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење; 2) укаже на чињенице и да предлаже доказе који су од важности за предмет доказивања; 3) ангажује пуномоћника из реда адвоката; 4) разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ; 5) буде обавештен о одбацивању кривичне пријаве или о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења; 6) поднесе приговор против одлуке јавног тужиоца да не предузме или да одустане од кривичног гоњења; 7) буде поучен о могућности да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу; 8) присуствује припремном рочишту; 9) присуствује главном претресу и учествује у извођењу доказа; 10) поднесе жалбу против одлуке о трошковима кривичног поступка и досуђеном имовинскоправном захтеву; 11) буде обавештен о исходу поступка и да му се достави правноснажна пресуда; 12) предузима друге радње када је то одређено овим закоником. Оштећеном се може ускратити право да разматра списе и разгледа предмете док не буде испитан као сведок. Јавни тужилац и суд упознаће оштећеног са правима наведеним у ставу 1. овог члана. Приговор оштећеног Члан 51. Ако јавни тужилац, за кривично дело за које се гони по службеној дужности, одбаци кривичну пријаву, обустави истрагу или одустане од кривичног гоњења до потврђивања оптужнице, дужан је да у року од осам дана о томе обавести оштећеног и да га поучи да може да поднесе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Оштећени има право да поднесе приговор у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку из става 1. овог члана. Ако оштећени није обавештен, може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац одбацио пријаву, обуставио истрагу или одустао од кривичног гоњења. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора из става 2. овог члана одбити или усвојити приговор решењем против којег није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усвaја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да предузме, односно настави кривично гоњење. Преузимање кривичног гоњења од стране оштећеног Члан 52. Ако након потврђивања оптужнице јавни тужилац изјави да одустаје од оптужбе, суд ће питати оштећеног да ли хоће да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу. Ако оштећени није присутан, суд ће га у року од осам дана обавестити о одустанку јавног тужиоца од оптужбе и поучити да може да се изјасни да ли хоће да преузме гоњење и заступа оптужбу. Оштећени је дужан да се одмах или у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку из става 1. овог члана изјасни да ли хоће да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу, a aко није обавештен – у року од три месеца од дана када је јавни тужилац изјавио да одустаје од оптужбе. Ако оштећени изјави да преузима кривично гоњење суд ће наставити, односно одредити главни претрес. У случају да се оштећени не изјасни у року из става 2. овог члана или изјави да не жели да преузме кривично гоњење, суд доноси решење о обустави поступка односно пресуду којом се оптужба одбија. Ако оштећени није присутан на припремном рочишту или главном претресу, а уредно је позван или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе пребивалишта или боравишта, сматраће се да неће да настави гоњење и суд ће донети решење о обустави поступка, односно пресуду којом се оптужба одбија. Предлог за кривично гоњење Члан 53. За кривична дела за која се гони по предлогу оштећеног, предлог се подноси надлежном јавном тужиоцу. Предлог за кривично гоњење подноси се у року од три месеца од дана кад је оштећени сазнао за кривично дело и осумњиченог. Ако је оштећени поднео кривичну пријаву или предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку, сматраће се да је тиме поднео и предлог за кривично гоњење. Благовремено поднета приватна тужба сматраће се благовремено поднетим предлогом оштећеног, ако се у току поступка утврди да се ради о кривичном делу за које се гони по предлогу за кривично гоњење. Ако је кривичним делом оштећено више лица, гоњење ће се предузети, односно наставити по предлогу било ког оштећеног. Одустанак од предлога за кривично гоњење Члан 54. Оштећени може одустати од предлога за кривично гоњење својом изјавом датом јавном тужиоцу, односно суду пред којим се води кривични поступак, најкасније до завршетка главног претреса. У том случају, он губи право да поново поднесе предлог. Дужност оштећеног Члан 55. Оштећени, као и његов законски заступник и пуномоћник дужни су да о свакој промени адресе пребивалишта или боравишта обавесте јавног тужиоца или суд пред којим се води кривични поступак. Законски заступник оштећеног Члан 56. Ако је оштећени малолетник или лице које је потпуно лишено пословне способности, његов законски заступник је овлашћен да даје све изјаве и да предузима све радње на које је по овом законику овлашћен оштећени. Законски заступник може своја права да врши преко пуномоћника. Правни следбеник оштећеног Члан 57. Ако оштећени умре у току рока за давање изјаве о преузимању кривичног гоњења или за подношење предлога за кривично гоњење односно у току поступка, његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници живота, деца, родитељи, усвојеници, усвојитељи, браћа, сестре и законски заступник могу у року од три месеца после његове смрти дати изјаву да преузимају гоњење или поднети предлог, односно дати изјаву да остају при предлогу. Одредбе става 1. овог члана сходно се примењују и на правног следбеника правног лица које је престало да постоји. 2. Оштећени као тужилац Права оштећеног као тужиоца Члан 58. Оштећени као тужилац има право да: 1) заступа оптужбу, у складу са одредбама овог законика; 2) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење; 3) ангажује пуномоћника из реда адвоката; 4) захтева постављање пуномоћника; 5) предузима друге радње, када је то одређено овим закоником. Поред права из става 1. овог члана, оштећени као тужилац има права која припадају јавном тужиоцу, осим оних која јавни тужилац има као државни орган. Постављени пуномоћник Члан 59. Оштећеном као тужиоцу, када се кривични поступак води за кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора у трајању преко пет година, може се, на његов захтев, поставити пуномоћник ако је то у интересу поступка и ако оштећени као тужилац, према свом имовном стању, не може сносити трошкове заступања. О захтеву из става 1. овог члана одлучује председник претресног већа или судија појединац, а пуномоћника решењем поставља председник суда из реда адвоката по редоследу са списка адвоката који суду доставља надлежна адвокатска комора за одређивање бранилаца по службеној дужности (члан 76.). Престанак својства оштећеног као тужиоца Члан 60. Својство оштећеног као тужиоца престаје: 1) одустанком од оптужбе; 2) преузимањем кривичног гоњења од стране јавног тужиоца; 3) смрћу, односно престанком правног лица. Одустанак од оптужбе Члан 61. Оштећени као тужилац може својом изјавом суду пред којим се води кривични поступак одустати од оптужбе до завршетка главног претреса или претреса пред другостепеним судом (члан 450. став 5.). Изјава о одустанку је неопозива. Ако оштећени као тужилац не дође на припремно рочиште или главни претрес, иако је уредно позван или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе пребивалишта или боравишта, сматраће се да је одустао од оптужбе и суд ће донети решење о обустави поступка, односно пресуду којом се оптужба одбија. Преузимање кривичног гоњења од стране јавног тужиоца Члан 62. У поступку који се води по оптужби оштећеног као тужиоца, јавни тужилац има право да до завршетка главног претреса преузме кривично гоњење и заступање оптужбе. Сходна примена одредаба о оштећеном Члан 63. На оштећеног као тужиоца сходно се примењују одредбе члана 53. став 5. и чл. 55. до 57. овог законика. 3. Приватни тужилац Права приватног тужиоца Члан 64. Приватни тужилац има право да: 1) поднесе и заступа приватну тужбу; 2) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење; 3) ангажује пуномоћника из реда адвоката; 4) предузима друге радње када је то одређено овим закоником. Поред права из става 1. овог члана, приватни тужилац има права која припадају јавном тужиоцу, осим оних која јавни тужилац има као државни орган. Приватна тужба Члан 65. Приватна тужба подноси се надлежном суду. Приватна тужба се подноси у року од три месеца од дана када је оштећени сазнао за кривично дело и осумњиченог. Ако је оштећени поднео кривичну пријаву или предлог за кривично гоњење, а у току поступка се утврди да се ради о кривичном делу за које се гони по приватној тужби, пријава, односно предлог сматраће се благовременом приватном тужбом ако су поднети у року предвиђеном за приватну тужбу. Противтужба Члан 66. Окривљени против кога је поднета приватна тужба за кривично дело може до завршетка главног претреса и после протека рока из члана 65. став 2. овог законика, поднети противтужбу против приватног тужиоца који је према њему истом приликом учинио кривично дело за које се гони по приватној тужби. О приватној тужби и противтужби суд доноси једну одлуку. Сходна примена одредаба о оштећеном и оштећеном као тужиоцу Члан 67. На приватног тужиоца сходно се примењују одредбе члана 53. став 5, чл. 55. до 57. и члана 61. овог законика. Глава VI ОКРИВЉЕНИ И БРАНИЛАЦ 1. Окривљени Права окривљеног Члан 68. Окривљени има право да: 1) у најкраћем року, а увек пре првог саслушања, подробно и на језику који разуме буде обавештен о делу које му се ставља на терет, о природи и разлозима оптужбе, као и да све што изјави може да буде коришћено као доказ у поступку; 2) ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу; 3) се брани сам или уз стручну помоћ браниоца у складу са одредбама овог законика; 4) његовом саслушању присуствује бранилац; 5) у најкраћем могућем року буде изведен пред суд и да му буде суђено непристрасно, правично и у разумном року; 6) непосредно пре првог саслушања прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака; 7) му се осигура довољно времена и могућности за припремање одбране; 8) разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ; 9) прикупља доказе за своју одбрану; 10) се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да износи чињенице и доказе у своју корист, да испитује сведоке оптужбе и захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе, у његовом присуству испитају сведоци одбране; 11) користи правна средства и правне лекове; 12) предузима друге радње када је то одређено овим закоником. Орган поступка је дужан да пре првог саслушања окривљеног поучи о правима из става 1. тач. 2) до 4) и тачка 6) овог члана. Права ухапшеног Члан 69. Ухапшени, поред права из члана 68. став 1. тач. 2) до 4) и тачка 6) и став 2. овог законика, има право да: 1) одмах на језику који разуме буде обавештен о разлогу хапшења; 2) пре него што буде саслушан, има са браниоцем поверљив разговор који се надзире само гледањем, а не и слушањем; 3) захтева да без одлагања о хапшењу буде обавештен неко од чланова његове породице или друго њему блиско лице, као и дипломатско-конзуларни представник државе чији је држављанин, односно представник овлашћене међународне организације јавноправног карактера, ако је у питању избеглица или лице без држављанства; 4) захтева да га без одлагања прегледа лекар кога слободно изабере, а ако он није доступан, лекар кога одреди јавни тужилац, односно суд. Лице ухапшено без одлуке суда, односно лице ухапшено на основу одлуке суда које није саслушано, мора бити без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, предато надлежном судији за претходни поступак или ако се то не догоди, пуштено на слободу. Дужности окривљеног Члан 70. Окривљени је дужан да: 1) се одазове на позив органа поступка; 2) обавести орган поступка о промени адресе пребивалишта или боравишта, односно о намери да промени адресу пребивалишта или боравишта. 2. Бранилац Права браниоца Члан 71. Бранилац има право да: 1) са ухапшеним, пре његовог првог саслушања, обави поверљив разговор (члан 69. став 1. тачка 2); 2) непосредно пре првог саслушања осумњиченог прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака; 3) после доношења наредбе о спровођењу истраге или после непосредног подизања оптужнице (члан 331. став 5.), а и пре тога ако је окривљени саслушан, у складу са одредбама овог законика, разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ; 4) са окривљеним који је у притвору на поверљив начин разговара (члан 69. став 1. тачка 2) и неометано води преписку, осим ако овим закоником није другачије одређено; 5) у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени; 6) предузима друге радње када је то одређено овим закоником. Дужности браниоца Члан 72. Бранилац је дужан да: 1) поднесе органу поступка пуномоћје, без одлагања; 2) пружи окривљеном помоћ у одбрани стручно, савесно и благовремено; 3) не злоупотреби права у циљу одуговлачења поступка; 4) упозори окривљеног на последице одрицања или одустајања од права; 5) пружа правну помоћ окривљеном у року од 30 дана од дана када је отказао пуномоћје, ако пре истека тог рока не буде изабран бранилац у складу са чланом 75. став 1. овог законика. Ако окривљени изјави органу поступка да одбија браниоца постављеног по службеној дужности и да жели да се брани искључиво сам, бранилац по службеној дужности је дужан да: 1) буде упознат са садржајем доказних радњи и садржајем и током главног претреса; 2) окривљеном даје објашњења и савете писаним путем, ако окривљени одбија да са њим разговара; 3) присуствује радњама у поступку и да изнесе завршну реч, ако се окривљени томе изричито не противи; 4) на захтев окривљеног или уз његову изричиту сагласност изјави редовни правни лек и предузме друге радње у поступку. Способност да се буде бранилац Члан 73. Бранилац може бити само адвокат. У поступку за кривична дела за којa је прописана казна затвора до пет година, адвоката може да замени адвокатски приправник. Бранилац не може бити: 1) саокривљени, оштећени, брачни друг или лице које са саокривљеним, оштећеним или тужиоцем живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота, њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена; 2) лице које је као сведок позвано на главни претрес, осим ако по овом законику не може бити испитано као сведок или је ослобођено дужности сведочења и изјавило да неће да сведочи; 3) лице које је у истом предмету поступало као судија, јавни тужилац, заступник оштећеног, службеник полиције или друго лице које је предузимало радње у предистражном поступку; 4) бранилац саокривљеног који се у истом предмету терети за исто кривично дело, осим ако орган поступка закључи да то не би штетило интересима одбране. *Службени гласник РС, број 32/2013 Обавезна одбрана Члан 74. Окривљени мора имати браниоца: 1) ако је нем, глув, слеп или неспособан да се сам успешно брани – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка; 2) ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка; 3) ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен – од лишења слободе, па до правноснажности решења о укидању мере; 4) ако му се суди у одсуству – од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје; 5) ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао – од доношења решења да се главни претрес одржи у његовој одсутности, па до правноснажности решења којим суд утврђује престанак неспособности за учествовање на главном претресу; 6) ако је због нарушавања реда удаљен из суднице до завршетка доказног поступка или завршетка главног претреса – од доношења наредбе о удаљењу, па до повратка у судницу или до саопштавања пресуде; 7) ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења – од подношења предлога за изрицање такве мере, па до доношења одлуке из члана 526. ст. 2. и 3. овог законика или до правноснажности решења о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења; 8) од почетка преговора са јавним тужиоцем о закључењу споразума из члана 313. став 1, члана 320. став 1. и члана 327. став 1. овог законика, па до доношења одлуке суда о споразуму; 9) ако се претрес одржава у његовој одсутности (члан 449. став 3.) – од доношења решења да се претрес одржи у његовој одсутности, па до доношења одлуке суда о жалби на пресуду. Изабрани бранилац Члан 75. Једног или више бранилаца може изабрати и пуномоћјем овластити окривљени сам, или његов законски заступник, брачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојитељ, усвојеник, брат, сестра, хранитељ и лице са којим окривљени живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници живота, осим ако се томе окривљени изричито противи. Окривљени може дати браниоцу и усмено пуномоћје изјавом на записник код органа поступка. Бранилац по службеној дужности Члан 76. Ако у случајевима из члана 74. овог законика бранилац не буде изабран или у току кривичног поступка окривљени остане без браниоца или се у случају из члана 73. став 3. тачка 4) овог законика, ако је реч о обавезној одбрани, не споразуме са саокривљенима о браниоцу или не изабере другог браниоца, јавни тужилац или председник суда пред којим се води поступак ће му за даљи ток поступка решењем поставити браниоца по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Адвокатска комора је дужна да у списку из става 1. овог члана наведе датум уписа адвоката у именик адвоката и да приликом састављања списка води рачуна о томе да практични или стручни рад адвоката у области кривичног права даје основа за претпоставку да ће одбрана бити делотворна. Бранилац постављен по службеној дужности може тражити да буде разрешен само из оправданих разлога. Списак из става 1. овог члана објављује се на интернет страници и огласној табли надлежне адвокатске коморе и суда. Одбрана сиромашног Члан 77. Окривљеном који према свом имовинском стању не може да плати награду и трошкове браниоца, поставиће се на његов захтев бранилац иако не постоје разлози за обавезну одбрану, ако се кривични поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко три године или ако то налажу разлози правичности. У том случају, трошкови одбране падају на терет буџетских средстава суда. О захтеву из става 1. овог члана одлучује судија за претходни поступак, председник већа или судија појединац, а браниоца решењем поставља председник суда пред којим се води поступак по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Постављени бранилац из става 1. овог члана има својство браниоца по службеној дужности. Заједнички бранилац и више бранилаца Члан 78. Више окривљених могу у истом предмету имати заједничког браниоца само ако то не омета стручно, савесно и благовремено пружање правне помоћи у одбрани. Ако више окривљених има заједничког браниоца супротно ставу 1. овог члана или члану 73. став 3. тачка 4) овог законика, орган поступка ће их позвати да се у року од три дана договоре кога од њих ће бранити дотадашњи заједнички бранилац или да свако од њих изабере другог браниоца. Ако у случају обавезне одбране то не учине, поставиће им се бранилац по службеној дужности. Један окривљени може имати истовремено у поступку највише пет бранилаца, а сматра се да је одбрана обезбеђена кад у поступку учествује један од бранилаца. Ако један окривљени има више од пет браниоца, орган поступка позваће га да се у року од три дана определи које ће браниоце задржати, уз упозорење да ће, у случају да то не учини, браниоцима сматрати првих пет адвоката по редоследу предаје или давања пуномоћја на записник. Престанак права и дужности браниоца Члан 79. Браниоцу престају права и дужности у случају: 1) опозива или отказа пуномоћја; 2) разрешењем. Разлози за разрешење браниоца Члан 80. Изабрани бранилац ће бити разрешен ако: 1) постоји неки од разлога из члана 73. став 3. овог законика; 2) после опомене и изречене новчане казне настави да нарушава ред; 3) против њега буде покренут кривични поступак због основане сумње да је у вези са истим предметом учинио кривично дело спречавање и ометање доказивања или бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе; 4) му је пуномоћје поново дато након опозива или отказа пуномоћја, а до тога је очигледно дошло у циљу злоупотребе права (члан 14. став 1.); 5) се ради о заједничком браниоцу, а окривљени не поступе у складу са чланом 78. став 2. овог законика; 6) се окривљени који има више од пет бранилаца не определи које ће браниоце задржати (члан 78. став 4.). Поред разлога предвиђених у ставу 1. тач. 1) до 3) овог члана, бранилац постављен по службеној дужности ће бити разрешен ако: 1) окривљени или лице из члана 75. став 1. овог законика узме другог браниоца; 2) не извршава дужност из члана 72. став 1. тачка 2) овог законика; 3) су услед промене имовинског стања окривљеног престали да постоје разлози за одбрану сиромашних (члан 77. став 1.). Одлучивање о разрешењу Члан 81. О разрешењу браниоца одлучује на предлог јавног тужиоца или по службеној дужности, судија за претходни поступак, председник већа, претресно веће, односно судија појединац. Пре доношења одлуке суд је дужан да позове окривљеног и браниоца да се о разлозима за разрешење изјасне у року од 24 часа и приложе доказе за своје тврдње, и упозори их да ће у случају да изјашњење изостане или да уз њега не буду приложени докази, одлука бити донета на основу расположивих података. Жалба против решења о разрешењу браниоца не задржава његово извршење. Против решења о разрешењу браниоца из разлога наведених у члану 80. став 1. тачка 1) овог законика жалба није дозвољена. О разрешењу браниоца из разлога наведених у члану 80. став 1. тач. 2) до 4) и став 2. тачка 2) овог законика јавни тужилац или председник суда ће известити надлежну адвокатску комору. Глава VII ДОКАЗИ 1. Основне одредбе Доказивање чињеница у поступку Члан 82. У поступку се докази прикупљају и изводе у складу са одредбама овог законика, као и на други законом предвиђен начин. Предмет доказивања Члан 83. Предмет доказивања су чињенице које чине обележје кривичног дела, или од којих зависи примена неке друге одредбе кривичног закона. Предмет доказивања су и чињенице од којих зависи примена одредаба кривичног поступка. Не доказују се чињенице за које суд оцени да су општепознате, у довољној мери расправљене, да их окривљени признаје на начин који не захтева даље доказивање (члан 88.) или да сагласност странака о тим чињеницама није у супротности са другим доказима. Незаконити докази Члан 84. Докази који су прибављени противно члану 16. став 1. овог законика (незаконити докази) не могу бити коришћени у кривичном поступку. Незаконити докази се издвајају из списа, стављају у посебан запечаћени омот и чувају код судије за претходни поступак до правноснажног окончања кривичног поступка, а након тога се уништавају и о томе се саставља записник. Изузетно од става 2. овог члана, незаконити докази се чувају до правноснажног окончања судског поступка који се води због прибављања таквих доказа. 2. Доказне радње а) Саслушање окривљеног Претпоставке за саслушање окривљеног Члан 85. Кад се окривљени први пут саслушава, питаће се за име и презиме, јединствени матични број грађана или број личног документа, надимак, име и презиме родитеља, девојачко породично име мајке, где је рођен, где станује, дан, месец и годину рођења, држављанство, занимање, породичне прилике, да ли је писмен, какве је школе завршио, шта он и чланови његовог породичног домаћинства поседују од имовине, да ли је, кад и зашто осуђиван, да ли је и кад изречена кривична санкција извршена и да ли се против њега води поступак за које друго кривично дело. Окривљеном ће се саопштити и омогућити да користи права из члана 68. став 1. овог законика, а упозориће се на дужности које има (члан 70.) и на последице ако их не испуни. Окривљени ће се након тога позвати да се изричито изјасни о томе да ли ће узети браниоца по свом избору, уз упозорење да ће му ако не изабере браниоца у случају обавезне одбране, бити постављен бранилац по службеној дужности у складу са одредбама овог законика. Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца ако се изричито одрекао тог права, ако уредно позвани бранилац није присутан иако је обавештен о саслушању (члан 300. став 1.), а не постоји могућност да окривљени узме другог браниоца или ако за прво саслушање окривљени није обезбедио присуство браниоца ни у року од 24 часа од часа кад је поучен о овом праву (члан 68. став 1. тачка 4), осим у случају обавезне одбране. Ако окривљени није поучен или му није омогућено да користи права из става 2. овог члана или изјава окривљеног из става 3. овог члана о присуству браниоца није унета у записник или ако је поступљено противно ставу 4. овог члана или ако је исказ окривљеног добијен противно члану 9. овог законика, на исказу окривљеног не може се заснивати судска одлука. Правила о саслушању окривљеног Члан 86. Окривљени се саслушава усмено, са пристојношћу и уз пуно поштовање његове личности. Окривљени има право да се при саслушању користи својим белешкама. Приликом саслушања окривљеном ће се омогућити да се у неометаном излагању изјасни о свим околностима које га терете и да изнесе све чињенице које му служе за одбрану. Кад окривљени заврши свој исказ, а потребно је да се исказ употпуни или разјасни, поставиће му се питања која морају бити јасна, одређена и разумљива, не смеју садржати обману, нити се заснивати на претпоставци да је признао нешто што није признао и не смеју представљати навођење на одговор. Ако се каснији искази окривљеног разликују од ранијих, а нарочито ако окривљени опозове своје признање, орган поступка га може позвати да изнесе разлоге зашто је дао различите исказе, односно зашто је опозвао признање. Саслушање преко тумача или преводиоца Члан 87. Ако је окривљени глув, постављаће му се питања писмено, ако је нем, позваће се да писмено одговара, а ако је слеп, приликом саслушања ће му се усмено изложити садржај писаног доказног материјала. Ако се саслушање не може обавити на овај начин, позваће се као тумач лице које се са окривљеним може споразумети. Ако окривљени не разуме језик поступка, постављаће му се питања преко преводиоца. Ако тумач или преводилац није раније заклет, положиће заклетву да ће верно пренети питања која се окривљеном упућују и изјаве које он буде давао. Одредбе овог законика које се односе на вештаке сходно се примењују и на тумаче и преводиоце. Признање окривљеног Члан 88. Када окривљени призна да је учинио кривично дело, орган поступка дужан је да и даље прикупља доказе о учиниоцу и кривичном делу само ако постоји основана сумња у истинитост признања или је признање непотпуно, противречно или нејасно и ако је у супротности са другим доказима. Суочење окривљеног Члан 89. Окривљени може бити суочен са сведоком или другим окривљеним, ако се њихови искази не слажу у погледу чињеница које су предмет доказивања. Суочени ће се поставити један према другом и орган поступка ће од њих захтевати да један другом понове своје исказе о свакој спорној околности и да расправљају о истинитости онога што су исказали. Ток суочења и изјаве које су дали суочени, орган поступка ће унети у записник. Препознавање лица или предмета Члан 90. Ако је потребно да се утврди да ли окривљени препознаје одређено лице или предмет, односно његове особине које је описао, показаће му се то лице или предмет заједно са другим њему непознатим лицима или предметима чије су основне особине сличне онима какве је описао. Након тога ће се од окривљеног затражити да изјави да ли лице или предмет може да препозна са сигурношћу или са одређеним степеном вероватноће и да, у случају потврдног одговора, на препознато лице или предмет укаже. Ако лице или предмет из става 1. овог члана није доступан, окривљеном се може показати фотографија тог лица или предмета заједно са другим фотографијама њему непознатих лица или предмета чије су основне особине сличне онима какве је описао. У складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана, препознавање лица може се обавити и на основу његовог гласа. б) Испитивање сведока а. Основне одредбе Сведок Члан 91. Сведок је лице за које је вероватно да ће дати обавештења о кривичном делу, учиниоцу или о другим чињеницама које се утврђују у поступку. Способност и дужност сведочења Члан 92. Свако лице које може да пренесе своја сазнања или опажања у вези са предметом сведочења има способност сведочења. Оштећени, оштећени као тужилац или приватни тужилац може се испитати као сведок. Свако лице које се као сведок позива дужно је да се одазове позиву, а ако овим закоником није другачије одређено (чл. 93. и 94.), дужно је и да сведочи. Искључење од дужности сведочења Члан 93. Од дужности сведочења искључено је: 1) лице које би својим исказом повредило дужност чувања тајног податка, док надлежни орган, односно лице органа јавне власти не опозове тајност податка или га не ослободи те дужности; 2) лице које би својим исказом повредило дужност чувања професионалне тајне (верски исповедник, адвокат, лекар, бабица и др.), осим ако је ослобођено те дужности посебним прописом или изјавом лица у чију је корист установљено чување тајне; 3) лице које је бранилац о ономе што му је окривљени као свом браниоцу поверио. Изузетно од става 1. овог члана, суд може на предлог окривљеног или његовог браниоца одлучити да испита лице које је искључено од дужности сведочења. Ослобођење од дужности сведочења Члан 94. Од дужности сведочења ослобођено је: 1) лице са којим окривљени живи у браку, ванбрачној или другој трајној заједници живота; 2) сродник окривљеног по крви у правој линији, у побочној линији до трећег степена закључно, као и сродник по тазбини до другог степена закључно; 3) усвојеник и усвојитељ окривљеног. Малолетно лице које, с обзиром на узраст и душевну развијеност, није способно да схвати значај права да је ослобођено од дужности сведочења, не може се испитати као сведок, осим ако то сам окривљени захтева. Орган поступка је дужан да лице из става 1. овог члана, пре испитивања или чим сазна за његов однос према окривљеном, упозори да не мора да сведочи. Упозорење и одговор се уносе у записник. Лице које има основа да ускрати сведочење према једном од окривљених, ослобођено је од дужности сведочења и према осталим окривљенима, ако се његов исказ према природи ствари не може ограничити само на остале окривљене. Претпоставке за испитивања сведока Члан 95. Сведок ће се опоменути да је дужан да говори истину и да не сме ништа да прећути, а затим ће се упозорити да давање лажног исказа представља кривично дело. Сведок ће се упозорити и да није дужан да одговори на одређено питање ако је вероватно да би тиме изложио себе или лице из члана 94. став 1. овог законика тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. Ово упозорење ће се унети у записник. Сведок ће се затим питати за име и презиме, јединствени матични број грађана, име оца или мајке, пребивалиште, боравиште, место и годину рођења и његов однос са окривљеним и оштећеним. Сведок ће се упозорити да је дужан да о промени адресе пребивалишта или боравишта обавести орган поступка. Ако је као сведок испитано лице противно члану 93. став 1. овог законика или ако лице које је ослобођено од дужности сведочења (члан 94.) није на то упозорено или се није изричито одрекло тог права или ако упозорење и одрицање није убележено у записник или ако је исказ сведока добијен противно члану 9. овог законика, на исказу сведока не може се заснивати судска одлука. Заклетва сведока Члан 96. Од сведока ће се захтевати да пре сведочења положи заклетву. Пре главног претреса, сведок може положити заклетву само ако постоји бојазан да због болести или због других разлога неће моћи да дође на главни претрес. Разлог због кога је тада положена заклетва навешће се у записнику. Текст заклетве гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу о свему што будем питан говорити само истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати”. Сведок заклетву полаже усмено, читањем њеног текста, или потврдним одговором након саслушаног садржаја текста заклетве коју је прочитао орган поступка. Неми сведоци који знају да читају и пишу потписују текст заклетве, а глуви, слепи или неми сведоци, који не знају ни да читају ни да пишу заклињу се уз помоћ тумача. Одбијање и разлози одбијања сведока да положи заклетву унеће се у записник. Сведок који не полаже заклетву Члан 97. Не полаже заклетву сведок: 1) који у време саслушања није пунолетан; 2) који због душевног стања не може да схвати значај заклетве. Правила о испитивању сведока Члан 98. Сведок се испитује понаособ и без присуства осталих сведока. Сведок је дужан да сведочи усмено. После општих питања, сведок се позива да изнесе све што му је о предмету познато. Кад сведок заврши свој исказ, а потребно је да се његов исказ провери, допуни или разјасни, поставиће му се питања која морају бити јасна, одређена и разумљива, не смеју садржати обману, нити се заснивати на претпоставци да је изјавио нешто што није изјавио, и не смеју представљати навођење на одговор осим ако се ради о унакрсном испитивању на главном претресу. Сведок ће се увек питати откуд му је познато оно о чему сведочи. Оштећени који се испитује као сведок питаће се да ли жели да у кривичном поступку остварује имовинскоправни захтев. Ако се испитивање сведока обавља преко тумача, односно преводиоца или ако је сведок глув, слеп или нем, испитивање се врши на начин предвиђен у члану 87. овог законика. Суочење сведока Члан 99. Сведок може бити суочен са другим сведоком или окривљеним, ако се њихови искази не слажу у погледу чињеница које су предмет доказивања. На суочење сведока примениће се одредбе члана 89. став 2. овог законика. Препознавање лица или предмета Члан 100. Ако је потребно да се утврди да ли сведок препознаје одређено лице или предмет, односно њихове особине које је описао, препознавање ће се обавити у складу са чланом 90. овог законика. Препознавање лица у предистражном поступку и у истрази ће се обавити тако да лице које је предмет препознавања не може да види сведока, нити сведок може да види то лице пре него што приступи препознавању. У предистражном поступку и истрази, препознавање лица се обавља у присуству јавног тужиоца. Кажњавање сведока Члан 101. Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења удаљи са места где треба да буде испитан, орган поступка може наредити да сведок буде принудно доведен, а суд га може и казнити новчано до 100.000 динара. Ако сведок дође, па пошто је упозорен на последице одбије без законског разлога да сведочи, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може га још једном казнити истом казном. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. б. Заштита сведока Основна заштита Члан 102. Орган поступка је дужан да оштећеног или сведока заштити од увреде, претње и сваког другог напада. Учесника у поступку или друго лице које пред органом поступка вређа оштећеног или сведока, прети му или угрожава његову безбедност, јавни тужилац или суд ће опоменути, а суд га може и новчано казнити до 150.000 динара. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. По пријему обавештења од полиције или суда или по сопственом сазнању о постојању насиља или озбиљне претње упућене оштећеном или сведоку јавни тужилац ће предузети кривично гоњење или ће о томе обавестити надлежног јавног тужиоца. Јавни тужилац или суд може захтевати да полиција предузме мере заштите оштећеног или сведока у складу са законом. Посебно осетљиви сведок Члан 103. Сведоку који је с обзиром на узраст, животно искуство, начин живота, пол, здравствено стање, природу, начин или последице извршеног кривичног дела, односно друге околности случаја посебно осетљив, орган поступка може по службеној дужности, на захтев странака или самог сведока одредити статус посебно осетљивог сведока. Решење о одређивању статуса посебно осетљивог сведока доноси јавни тужилац, председник већа или судија појединац. Ако сматра да је то потребно ради заштите интереса посебно осетљивог сведока, орган поступка из става 2. овог члана ће донети решење о постављању пуномоћника сведоку, а јавни тужилац или председник суда ће поставити пуномоћника по редоследу са списка адвоката који суду доставља надлежна адвокатска комора за одређивање бранилаца по службеној дужности (члан 76.). Против решења којим је усвојен или одбијен захтев није дозвољена посебна жалба. Правила о испитивању посебно осетљивог сведока Члан 104. Посебно осетљивом сведоку питања се могу постављати само преко органа поступка који ће се према њему односити са посебном пажњом, настојећи да се избегну могуће штетне последице кривичног поступка по личност, телесно и душевно стање сведока. Испитивање се може обавити уз помоћ психолога, социјалног радника или другог стручног лица, о чему одлучује орган поступка. Ако орган поступка одлучи да се посебно осетљиви сведок испита употребом техничких средстава за пренос слике и звука, испитивање се спроводи без присуства странака и других учесника у поступку у просторији у којој се сведок налази. Посебно осетљиви сведок може се испитати и у свом стану или другој просторији, односно у овлашћеној институцији која је стручно оспособљена за испитивање посебно осетљивих лица. У том случају орган поступка може одредити да се примене мере из става 2. овог члана. Посебно осетљиви сведок не може бити суочен са окривљеним, осим ако то сам окривљени захтева, а орган поступка то дозволи водећи рачуна о степену осетљивости сведока и о правима одбране. Против решења из ст. 1. до 3. овог члана није дозвољена посебна жалба. Заштићени сведок Члан 105. Ако постоје околности које указују да би сведок давањем исказа или одговором на поједина питања себе или себи блиска лица изложио опасности по живот, здравље, слободу или имовину већег обима, суд може решењем о одређивању статуса заштићеног сведока одобрити једну или више мера посебне заштите. Мере посебне заштите обухватају испитивање заштићеног сведока под условима и на начин који обезбеђују да се његова истоветност не открије јавности, а изузетно ни окривљеном и његовом браниоцу, у складу са овим закоником. Мере посебне заштите Члан 106. Мере посебне заштите којима се обезбеђује да се истоветност заштићеног сведока не открије јавности су искључење јавности са главног претреса и забрана објављивања података о истоветности сведока. Меру посебне заштите којом се окривљеном и његовом браниоцу ускраћују подаци о истоветности заштићеног сведока суд може изузетно одредити ако након узимања изјава од сведока и јавног тужиоца утврди да је живот, здравље или слобода сведока или њему блиског лица у тој мери угрожена да то оправдава ограничење права на одбрану и да је сведок веродостојан. Истоветност заштићеног сведока која је ускраћена у складу са ставом 2. овог члана, суд ће открити окривљеном и његовом браниоцу најкасније 15 дана пре почетка главног претреса. Приликом одлучивања о мерама посебне заштите из ст. 1. и 2. овог члана суд ће водити рачуна да се одређује тежа мера само ако се сврха не може постићи применом блаже мере. Покретање поступка за одређивање статуса заштићеног сведока Члан 107. Суд може одредити статус заштићеног сведока по службеној дужности, на захтев јавног тужиоца или самог сведока. Захтев из става 1. овог члана садржи: личне податке о сведоку, податке о кривичном делу о коме се сведок испитује, чињенице и доказе који указују да у случају сведочења постоји опасност по живот, тело, здравље, слободу или имовину већег обима сведока или њему блиских лица и опис околности на које се сведочење односи. Захтев се подноси у запечаћеном омоту на коме је назначено „заштита сведока – строго поверљиво” и предаје се у току истраге судији за претходни поступак, а након потврђивања оптужнице председнику већа. Ако сведок приликом испитивања ускрати давање података из члана 95. став 3. овог законика, одговор на поједина питања или сведочење у целини, уз образложење да постоје околности из члана 105. став 1. овог законика, суд ће позвати сведока да у року од три дана поступи у складу са одредбама ст. 2. и 3. овог члана. Ако ускраћивање података, одговора или сведочења сматра очигледно неоснованим или сведок у остављеном року не поступи у складу са одредбама ст. 2. и 3. овог члана, суд ће применити одредбе члана 101. став 2. овог законика. Одлучивање о одређивању статуса заштићеног сведока Члан 108. О одређивању статуса заштићеног сведока решењем одлучује у току истраге судија за претходни поступак, а након потврђивања оптужнице веће. Приликом одлучивања на главном претресу искључује се јавност (члан 363.), без изузетака прописаних у члану 364. став 2. овог законика. У решењу којим се одређује статус заштићеног сведока наводи се псеудоним заштићеног сведока, трајање мере и начин на који ће бити спроведена: измена или брисање из списа података о истоветности сведока, прикривање изгледа сведока, испитивање из посебне просторије уз промену гласа сведока, испитивање путем техничких средстава за пренос и промену звука и слике. Против решења из става 1. овог члана странке и сведок могу изјавити жалбу. О жалби на решење судије за претходни поступак одлучује веће (члан 21. став 4.), а у осталим случајевима веће (члан 21. став 4.) непосредно вишег суда. Одлука о жалби се доноси у року од три дана од пријема списа. Испитивање заштићеног сведока Члан 109. Када решење о одређивању статуса заштићеног сведока постане правноснажно, суд ће посебном наредбом, која представља тајну, на поверљив начин обавестити странке, браниоца и сведока о дану, часу и месту испитивања сведока. Пре почетка испитивања заштићени сведок се обавештава да се његова истоветност неће никоме открити осим суду, странкама и браниоцу, или само суду и јавном тужиоцу, под условима из члана 106. ст. 2. и 3. овог законика и упознаје се са начином на који ће бити испитан. Суд ће упозорити све присутне да су дужни да чувају као тајну податке о заштићеном сведоку и њему блиским лицима и о другим околностима које могу довести до откривања њихове истоветности и да одавање тајне представља кривично дело. Упозорење и имена присутних лица унеће се у записник. Суд ће забранити свако питање које захтева одговор који би могао да открије истоветност заштићеног сведока. Ако се испитивање заштићеног сведока обавља путем техничких средстава за промену звука и слике, њима рукује стручно лице. Заштићени сведок потписује записник псеудонимом. Чување података о заштићеном сведоку Члан 110. Подаци о истоветности заштићеног сведока и њему блиских лица и о другим околностима које могу довести до откривања њихове истоветности, затвориће се у посебан омот са назнаком „заштићени сведок – строго поверљиво”, запечатити и предати на чување судији за претходни поступак. Запечаћени омот може отварати само суд који одлучује о правном леку против пресуде. На омоту ће се назначити разлог, дан и час отварања и имена чланова већа који су упознати са подацима из става 1. овог члана. Након тога омот ће се поново запечатити, са назначењем на омоту датума и часа печаћења, и вратити судији за претходни поступак. Подаци из става 1. овог члана представљају тајне податке. Осим службених лица ова податке су дужна да чувају и друга лица која их у било ком својству сазнају. Дужност обавештавања о мерама посебне заштите Члан 111. Полиција и јавни тужилац су приликом прикупљања обавештења од грађана дужни да их обавесте о мерама посебне заштите из члана 106. овог законика. Сходна примена одредаба о заштићеном сведоку Члан 112. Одредбе чл. 105. до 111. овог законика сходно се примењују и на заштиту прикривеног иследника, вештака, стручног саветника и стручно лице. в) Вештачење а. Основне одредбе Разлози за вештачење Члан 113. Орган поступка одредиће вештачење када је за утврђивање или оцену неке чињенице у поступку потребно стручно знање. Вештачење се не може одредити ради утврђивања или оцене правних питања о којима се одлучује у поступку. Одређивање вештака Члан 114. Вештак је лице које располаже потребним стручним знањем за утврђивање или оцену неке чињенице у поступку. За вештачење ће се, по правилу, одредити један вештак, а ако је вештачење сложено – два или више вештака. Ако за одређену врсту вештачења постоје вештаци са списка сталних вештака, други вештаци се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања или ако су стални вештаци спречени или ако то захтевају друге околности. Ако за одређену врсту вештачења постоји стручна установа или се вештачење може обавити у оквиру државног органа, таква вештачења, нарочито ако су сложенија, по правилу, ће се поверити таквој установи или органу, који ће потом одредити једног или више стручњака за давање налаза и мишљења. Ако за одређену врсту вештачења не постоји домаћи стручњак, стручна установа или државни орган или је то оправдано због посебне сложености случаја, природе вештачења или других важних околности, за вештака се изузетно може одредити страни држављанин, односно вештачење се може изузетно поверити страној стручној установи или органу друге државе. Дужност вештачења Члан 115. Лице које се позива као вештак дужно је да се одазове позиву и да свој налаз и мишљење да у одређеном року. На захтев вештака, из оправданих разлога, орган поступка може продужити рок. Ако вештак који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда, или се без одобрења удаљи са места где треба да буде испитан, орган поступка може наредити да се принудно доведе, а суд га може и казнити новчано до 100.000 динара, а стручну установу до 300.000 динара. Ако вештак, након упозорења на последице ускраћивања вештачења, без оправданог разлога неће да вештачи, или не да налаз и мишљење у року који му је одређен, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а стручну установу до 500.000 динара. У случају из ст. 2. и 3. овог члана суд може казнити одговорно лице у државном органу новчаном казном прописаном за вештака, ако вештачење врши државни орган. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. Изузеће од дужности вештачења Члан 116. За вештака се не може одредити лице које је искључено (члан 93.) или ослобођено (члан 94.) од дужности сведочења, а ако је одређено за вештака, на његовом налазу и мишљењу не може се заснивати судска одлука. Разлог за изузеће од дужности вештачења (члан 37. став 1.) постоји и у погледу лица које је запослено код оштећеног или окривљеног или је, заједно са њима или неким од њих, запослено код другог послодавца. За вештака се, по правилу, неће одредити лице које је испитано као сведок. О жалби против решења којим се одбија захтев за изузеће вештака (члан 41. став 5.) одлучује судија за претходни поступак или веће (члан 21. став 4.). Жалба одлаже извршење вештачења, уколико не постоји опасност од одлагања. Одређивање вештачења Члан 117. Орган поступка по службеној дужности или на предлог странке и браниоца одређује вештачење писаном наредбом, а ако постоји опасност од одлагања вештачење се, уз обавезу састављања службене белешке, може и усмено одредити. Ако вештачење предложи странка или бранилац, орган поступка га може позвати да предложи лице, односно стручну установу или државни орган, коме треба поверити вештачење и да постави питања на која вештак треба да одговори. Против решења којим је у току истраге јавни тужилац одбио предлог окривљеног или његовог браниоца за одређивање вештачења, може се изјавити жалба о којој одлучује судија за претходни поступак у року од 48 часова. Ако одређивање вештачења предложи окривљени и његов бранилац, оштећени као тужилац или приватни тужилац, орган поступка може захтевати да се унапред положи новчани износ за трошкове вештачења. Ако вештачење одређује суд, наредба се доставља и странкама. Наредба о вештачењу Члан 118. Наредба о вештачењу садржи: 1) назив органа који је наредио вештачење; 2) име и презиме лица које је одређено за вештака, односно назив стручне установе или државног органа коме је поверено вештачење; 3) означење предмета вештачења; 4) питања на која треба одговорити; 5) обавеза да изузете и обезбеђене узорке, трагове и сумњиве материје преда органу поступка; 6) рок за подношење налаза и мишљења; 7) обавезу да налаз и мишљење достави у довољном броју примерака за суд и странке; 8) упозорење да чињенице које је сазнао приликом вештачења представљају тајну; 9) упозорење на последице давања лажног налаза и мишљења. Ако странка има стручног саветника (члан 125.) у наредби се назначује његово име и адреса. Заклетва вештака Члан 119. Од вештака ће се захтевати да пре вештачења положи заклетву, а стални вештак биће пре вештачења опоменут на већ положену заклетву. Ако постоји бојазан да због болести или других разлога вештак неће моћи да дође на главни претрес, он заклетву може положити и пре главног претреса пред јавним тужиоцем или судом, уз њихову обавезу да у записнику наведу разлоге због којих се заклетва тада полаже. Текст заклетве гласи: „Заклињем се да ћу вештачити у складу са правилима науке или вештине, савесно, непристрасно и по свом најбољем знању, и да ћу тачно и потпуно изнети свој налаз и мишљење”. Поступак вештачења Члан 120. Пре почетка вештачења орган поступка упозориће вештака да давање лажног налаза и мишљења представља кривично дело и позвати га да предмет вештачења брижљиво размотри, да тачно наведе све што запази и нађе, и да своје мишљење изнесе непристрасно и у складу са правилима науке или вештине. Орган поступка руководи вештачењем, показује вештаку предмете које ће размотрити, поставља му питања и по потреби тражи објашњења у погледу датог налаза и мишљења. Ако је за сврхе вештачења потребно да се анализира нека материја, вештаку ће се, ако је то могуће, ставити на располагање само део те материје, а остатак ће се у потребној количини обезбедити за случај накнадних анализа. Вештак има право да од органа поступка и странака тражи и добије допунска разјашњења, да разгледа предмете и разматра списе, да предлаже да се прикупе докази или прибаве предмети и подаци који су од важности за давање налаза и мишљења и да приликом увиђаја, реконструкције или предузимања друге доказне радње предложи да се разјасне поједине околности или да се лицу које даје изјаву поставе одређена питања. Вештачење у стручној установи или државном органу Члан 121. Када је вештачење поверено стручној установи или државном органу, неће се применити одредбе члана 119. и члана 120. ст. 1. и 2. овог законика, а орган поступка ће руководиоца стручне установе или органа упозорити на последице давања лажног налаза и мишљења и на то да у давању налаза и мишљења не може учествовати лице из члана 116. овог законика. Орган поступка ће стручној установи или државном органу ставити на располагање материјал потребан за вештачење и поступити у складу са чланом 120. став 3. овог законика. Стручна установа или државни орган доставља писани налаз и мишљење, потписан од лица која су извршила вештачење. Руководилац стручне установе или државног органа дужан је да странку, на њен захтев, обавести о именима лица која ће извршити вештачење. Орган поступка може тражити објашњења у погледу датог налаза и мишљења. Смештање у здравствену установу у циљу вештачења Члан 122. Судија за претходни поступак, председник претресног већа или судија појединац, по службеној дужности или на предлог странке или вештака, може решењем одредити смештање окривљеног у здравствену установу ако је то неопходно за сврху медицинског вештачења. Мера из става 1. овог члана може трајати најдуже до 15 дана, а изузетно се, на образложени предлог вештака и по прибављеном мишљењу руководиоца здравствене установе, може продужити најдуже за још 15 дана. Против решења којим је одређено смештање окривљеног у здравствену установу или је одбијен предлог из ст. 1. и 2. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу у року од 24 часа од када им је уручено решење. О жалби, која не задржава извршење решења, одлучује веће (члан 21. став 4.) у року од 48 часова. Ако се у здравствену установу смешта окривљени који се налази у притвору, судија за претходни поступак, председник претресног већа или судија појединац ће обавестити руководиоца установе о разлозима због којих је одређен притвор, да би се предузеле мере потребне за остварење сврхе притвора. Време проведено у здравственој установи урачунаће се окривљеном у притвор, односно у изречену кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. Налаз и мишљење вештака Члан 123. Усмено дати налаз и мишљење вештака уноси се одмах у записник. Вештаку се може одобрити да поднесе писани налаз и мишљење, у року који одреди орган поступка. У записнику о вештачењу или у писаном налазу и мишљењу назначиће се ко је извршио вештачење, занимање, стручна спрема и специјалност вештака, као и имена и својство лица која су присуствовала вештачењу. Након завршеног вештачења, орган поступка обавештава странке које вештачењу нису присуствовале да записник о вештачењу или писани налаз и мишљење могу разгледати и копирати и одређује рок у којем могу да изнесу своје примедбе. Недостаци у налазу и мишљењу вештака Члан 124. Орган поступка ће по службеној дужности или на предлог странака наредити да се вештачење понови: 1) ако је налаз нејасан, непотпун, погрешан, у противречности сам са собом или са околностима о којима је вештачено или се појави сумња у његову истинитост; 2) ако је мишљење нејасно или противречно. Ако се недостаци из става 1. овог члана не могу отклонити поновним испитивањем вештака или допунским вештачењем, орган поступка ће одредити другог вештака који ће обавити ново вештачење. Стручни саветник Члан 125. Стручни саветник је лице које располаже стручним знањем из области у којој је одређено вештачење. Странка може изабрати и пуномоћјем овластити стручног саветника када орган поступка одреди вештачење. Окривљени и оштећени као тужилац имају право да органу поступка поднесу захтев за постављање стручног саветника. Приликом одлучивања о захтеву сходно се примењују одредбе члана 59, члана 77. ст. 1. и 2, члана 114. став 3. и члана 116. ст. 1. до 3. овог законика. О жалби против решења којим је одбијен захтев из става 3. овог члана одлучује судија за претходни поступак или веће (члан 21. став 4.). Права и дужности стручног саветника Члан 126. Стручни саветник има право да буде обавештен о дану, часу и месту вештачења и да присуствује вештачењу којем имају право да присуствују окривљени и његов бранилац, да у току вештачења прегледа списе и предмет вештачења и предлаже вештаку предузимање одређених радњи, да даје примедбе на налаз и мишљење вештака, да на главном претресу поставља питања вештаку и да буде испитан о предмету вештачења. Пре испитивања од стручног саветника ће се захтевати да положи заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу дати исказ у складу са правилима науке или вештине, савесно, непристрасно и по свом најбољем знању”. Стручни саветник је дужан да пуномоћје без одлагања поднесе органу поступка, да странци пружи помоћ стручно, савесно и благовремено, да не злоупотребљава своја права и да не одуговлачи поступак. б. Посебни случајеви вештачења Вештачење телесних повреда Члан 127. Ако постоји сумња у односу на врсту и начин настанка телесне повреде, орган поступка ће одредити вештачење телесних повреда. Телесне повреде вештаче се, по правилу, прегледом повређеног, а ако то није могуће или по мишљењу вештака није потребно – на основу медицинске документације или других података у списима. Приликом прегледа из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 133. и 134. овог законика. Налаз и мишљење вештака Члан 128. Вештак ће тачно описати повреде и по потреби сачинити фотодокументацију, а потом дати мишљење о врсти и тежини сваке поједине повреде и њиховом укупном дејству, с обзиром на њихову природу или посебне околности случаја, о томе какве последице те повреде обично производе, а какве су у конкретном случају произвеле, и о томе чиме су повреде нанете и на који начин. Приликом вештачења, вештак је дужан да поступи у складу са одредбом члана 130. став 2. овог законика. Вештачење леша Члан 129. Ако постоји сумња да је смрт одређеног лица непосредна или посредна последица кривичног дела или је у тренутку смрти лице било лишено слободе или је непознат идентитет леша, јавни тужилац или суд ће одредити да лекар специјалиста за судску медицину изврши преглед и обдукцију леша. Када се вештачи ван стручне установе, преглед и обдукцију леша извршиће према потреби два или више лекара из става 1. овог члана. Ако је леш већ закопан, суд ће одредити ексхумацију у циљу његовог прегледа и обдукције. Налаз и мишљење вештака Члан 130. При обдукцији леша предузеће се потребне мере да се утврди идентитет леша и у том циљу посебно ће се описати спољне и унутрашње телесне особине леша и обезбедиће се одговарајући узорци са леша за форензичко-генетичку анализу и отисци папиларних линија. Вештак је дужан да при прегледу и обдукцији леша обрати пажњу на нађени материјал биолошког порекла (крв, пљувачка, сперма, урин и др.), трагове и сумњиве материје, да их опише и изузме, а ако то орган поступка захтева или ако вештак посумња да је смрт проузрокована тровањем, обезбедиће узорке биолошког порекла (крв, урин, течност стакластог тела, телесни органи и др.). О прегледу и обдукцији леша сачиниће се фотодокументација. У мишљењу ће вештак нарочито навести порекло и непосредни узрок смрти, као и шта је тај узрок изазвало. Ако је на лешу нађена каква повреда, утврдиће се да ли је ту повреду нанео неко други, чиме је нанета, на који начин, колико времена пре него што је смрт наступила и да ли је она проузроковала смрт, а ако је на лешу нађено више повреда, утврдиће се да ли је свака повреда нанета истим средством и која је повреда проузроковала смрт, да ли је више смртоносних повреда, какав је редослед њиховог настанка и да ли су само неке од њих проузроковале смрт или је смрт последица њиховог скупног деловања. У случају из става 5. овог члана нарочито ће се утврдити да ли је смрт проузрокована самом врстом и општом природом повреде или због личног својства или нарочитог стања организма повређеног или због случајних околности или околности под којима је повреда нанета. При прегледу и обдукцији зачетка или новорођенчета, поред обавеза из ст. 4. и 5. овог члана, треба посебно утврдити његову старост, способност за ванматерични живот, узрок смрти и да ли је рођено живо или мртво. Психијатријско вештачење Члан 131. Ако се појави сумња да је искључена или смањена урачунљивост окривљеног, да је окривљени услед зависности од употребе алкохола или опојних дрога учинио кривично дело или да је због душевних сметњи неспособан да учествује у поступку, орган поступка ће одредити психијатријско вештачење окривљеног. Ако се појави сумња у способност сведока да пренесе своја сазнања или опажања у вези са предметом сведочења, орган поступка може одредити психијатријско вештачење сведока. Налаз и мишљење вештака Члан 132. Ако је вештачење одређено ради оцене урачунљивости окривљеног, вештак ће установити да ли је у време извршења кривичног дела код окривљеног постојала душевна болест, привремена душевна поремећеност, заостали душевни развој или друга тежа душевна поремећеност, одредиће природу, врсту, степен и трајност поремећености и дати мишљење о утицају таквог душевног стања на способност окривљеног да схвати значај свога дела или управља својим поступцима. Ако је вештачење одређено ради оцене способности окривљеног да учествује у поступку, вештак ће установити да ли код окривљеног постоје душевне сметње и дати мишљење да ли је окривљени способан да схвати природу и сврху кривичног поступка, разуме поједине процесне радње и њихове последице и сам или уз помоћ браниоца врши своју одбрану. Ако је вештачење одређено ради оцене способности сведока да пренесе своја сазнања или опажања у вези са предметом сведочења, вештак ће установити да ли код сведока постоје душевне сметње и дати мишљење да ли је сведок способан да сведочи. г) Увиђај Предузимање увиђаја Члан 133. Увиђај се предузима када је за утврђивање или разјашњење неке чињенице у поступку потребно непосредно опажање органа поступка. Предмет увиђаја може бити лице, ствар или место. Приликом предузимања увиђаја орган поступка ће по правилу затражити помоћ стручног лица форензичке, саобраћајне, медицинске или друге струке, које ће, по потреби, предузети и проналажење, обезбеђивање или описивање трагова, извршити потребна мерења и снимања, сачинити скице, узети потребне узорке ради анализе или прикупити друге податке. На увиђај се може позвати и вештак ако би његово присуство било од користи за давање налаза и мишљења. Увиђај лица Члан 134. Увиђај окривљеног предузеће се и без његовог пристанка ако је потребно да се утврде чињенице важне за поступак. Увиђај других лица може се без њиховог пристанка предузети само ако се мора утврдити да ли се на њиховом телу налази одређени траг или последица кривичног дела. Ако су испуњени услови из члана 141. овог законика, од лица из ст. 1. и 2. овог члана могу се узети узорци ради анализе (чл. 141. и 142.). Увиђај ствари Члан 135. Увиђај се предузима над покретним и непокретним стварима окривљеног или других лица. Увиђај леша се предузима ако су испуњени услови из члана 129. став 1. овог законика. Свако је дужан да органу поступка омогући приступ стварима и пружи потребна обавештења. Под условима из члана 147. овог законика, покретне ствари се могу привремено одузети. Ако је ради предузимања увиђаја потребно ући у зграде, станове и друге просторије, примењују се одредбе члана 155. и члана 158. став 1. тачка 1) овог законика. Увиђај места Члан 136. Увиђај места се предузима на месту кривичног дела или другом месту на којем се налазе предмети или трагови кривичног дела. Орган поступка може задржати лице затечено на месту увиђаја под условима предвиђеним у члану 290. овог законика. д) Реконструкција догађаја Одређивање реконструкције догађаја Члан 137. Ради проверавања изведених доказа или утврђивања чињеница које су од значаја за разјашњење предмета доказивања, орган поступка може одредити реконструкцију догађаја, која се обавља тако што ће се поновити радње или ситуације у условима под којима се према изведеним доказима догађај одиграо. Ако су у исказима појединих сведока или окривљених радње или ситуације различито приказане, реконструкција догађаја ће се, по правилу, посебно извршити са сваким од њих. Реконструкција се не сме обавити на начин којим се вређа јавни ред и морал или се доводи у опасност живот или здравље људи. Приликом реконструкције могу се, по потреби, поново извести поједини докази. ђ) Исправа Доказивање исправом Члан 138. Доказивање исправом врши се читањем, гледањем, слушањем или увидом у садржај исправе на други начин. Исправа коју је у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, као и исправа коју је у таквом облику издало лице у вршењу јавног овлашћења које му је поверено законом, доказује веродостојност онога што је у њој садржано. Дозвољено је доказивати да садржај исправе из става 2. овог члана није веродостојан или да исправа није правилно састављена. Веродостојност садржаја осталих исправа утврђује се извођењем других доказа и оцењује се у складу са чланом 16. став 3. овог законика. Прибављање исправе Члан 139. Исправу по службеној дужности или на предлог странака прибавља орган поступка или подносе странке, по правилу, у оригиналу. Ако лице или државни орган одбије да на захтев органа поступка добровољно преда исправу, поступиће се у складу са одредбама члана 147. овог законика. Ако је оригинал исправе уништен, нестао или га није могуће прибавити, може се прибавити копија исправе. Орган поступка ће у записник унети садржај исправе и направиће њену копију, а у случају потребе оригинал ће вратити подносиоцу. е) Узимање узорака Узимање биометријских узорака Члан 140. У циљу утврђивања чињеница у поступку од осумњиченог се могу и без пристанка узети отисци папиларних линија и делова тела, букални брис и лични подаци, саставити лични опис и направити фотографија (форензичка регистрација осумњиченог). Кад је то неопходно ради утврђивања истоветности или у другим случајевима од интереса за успешно вођење поступка, суд може одобрити да се фотографија осумњиченог јавно објави. Ради отклањања сумње о повезаности са кривичним делом, од оштећеног или другог лица затеченог на месту кривичног дела могу се и без пристанка узети отисци папиларних линија и делова тела и букални брис. Радњу из ст. 1. и 3. овог члана по наредби јавног тужиоца или суда предузима стручно лице. Узимање узорака биолошког порекла Члан 141. Узимању узорака биолошког порекла и предузимању других медицинских радњи које су по правилу медицинске науке неопходне ради анализе и утврђивања чињеница у поступку, може се приступити и без пристанка окривљеног, изузев ако би због тога наступила каква штета по његово здравље. Ако је потребно утврдити постојање трага или последице кривичног дела на другом лицу, узимању узорака биолошког порекла и предузимању других медицинских радњи у складу са ставом 1. овог члана може се приступити и без пристанка лица, изузев ако би наступила каква штета по његово здравље. Од окривљеног, оштећеног, сведока или другог лица може се ради утврђивања чињеница у поступку узети узорак гласа или рукописа ради упоређивања. Радње из ст. 1. и 2. овог члана по наредби јавног тужиоца или суда предузима здравствени радник. Лице из става 3. овог члана које без законског разлога (члан 68. став 1. тачка 2), члан 93, члан 94. став 1. и члан 95. став 2.) одбије да да узорак гласа или рукописа суд може казнити новчано до 150.000 динара. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. Узимање узорака за форензичко-генетичку анализу Члан 142. Ако је потребно ради откривања учиниоца кривичног дела или утврђивања других чињеница у поступку, јавни тужилац или суд може наредити узимање узорка за форензичко-генетичку анализу: 1) са места кривичног дела и другог места на коме се налазе трагови кривичног дела; 2) од окривљеног и оштећеног, а под условима предвиђеним у члану 141. став 2. овог законика; 3) од других лица ако постоји једна или више карактеристика која их доводи у везу са кривичним делом. У одлуци о изрицању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, првостепени суд може по службеној дужности одредити да се узорак за форензичко-генетичку анализу узме од: 1) окривљеног коме је за кривично дело учињено са умишљајем изречена казна затвора преко једне године; 2) окривљеног који је оглашен кривим за умишљајно кривично дело против полне слободе; 3) лица коме је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења. Вођење евиденције о узетим узорцима, њихово чување и уништавање уређује се актом из члана 279. овог законика. ж) Провера рачуна и сумњивих трансакција Предмет провере Члан 143. Ако постоје основи сумње да осумњичени за кривично дело за које је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, односно за кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. став 4. Кривичног законика), примање мита у обављању привредне делатности (члан 230. став 2. Кривичног законика), давање мита у обављању привредне делатности (члан 231. Кривичног законика), прање новца (члан 245. став 5. Кривичног законика), трговина утицајем (члан 366. став 2. Кривичног законика), примање мита (члан 367. став 4. Кривичног законика) и давање мита (члан 368. став 2. Кривичног законика) поседује рачуне или обавља трансакције, орган поступка може одредити да се изврши провера рачуна или сумњивих трансакција. Провера из става 1. овог члана обухвата: 1) прибављање података; 2) надзор над сумњивим трансакцијама; 3) привремено обустављање сумњиве трансакције. *Службени гласник РС, број 35/2019 Прибављање података Члан 144. Ако су испуњени услови из члана 143. став 1. овог законика, јавни тужилац може наредити банци или другој финансијској организацији да му у одређеном року достави податке: 1) о рачунима које осумњичени има или контролише и средствима која на њима држи; 2) из евиденције података. Банка или финансијска организација дужна је да чува као тајну податак да је поступила у складу са ставом 1. овог члана. Ако не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао са прикупљеним подацима из става 1. овог члана или ако изјави да против осумњиченог неће захтевати вођење поступка или ако сматра да прикупљени подаци нису потребни за вођење поступка, јавни тужилац ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала. О доношењу решења из става 3. овог члана јавни тужилац ће обавестити лице према коме је спроведена доказна радња. Материјал се уништава под надзором јавног тужиоца који о томе саставља записник. Надзор над сумњивим трансакцијама Члан 145. Ако су испуњени услови из члана 143. став 1. овог законика, јавни тужилац може захтевати да суд одреди надзор над сумњивим трансакцијама. Надзор из става 1. овог члана одређује образложеном наредбом судија за претходни поступак. У наредби се наводе подаци о осумњиченом, ознака рачуна, обавеза банке или финансијске организације да доставља периодичне извештаје јавном тужиоцу и трајање надзора. Надзор може трајати најдуже три месеца, а због важних разлога може бити продужен највише за још три месеца. Надзор се обуставља чим престану разлози за његову примену. Ако у наредби није другачије одређено, банка или друга финансијска организација је дужна да пре сваке трансакције обавести јавног тужиоца да ће трансакција бити извршена и да наведе рок у којем ће се извршити. Ако због природе трансакције није могуће поступити у складу са ставом 3. овог члана, банка или друга финансијска организација ће обавестити јавног тужиоца одмах после извршења трансакције и навешће разлоге кашњења. Банка или финансијска организација дужна је да чува као тајну податак да је поступила у складу са ставом 2. овог члана. Ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао са подацима добијеним надзором из става 1. овог члана или ако изјави да против осумњиченог неће захтевати вођење поступка или ако сматра да прикупљени подаци нису потребни за вођење поступка, судија за претходни поступак ће поступити у складу са чланом 144. ст. 3. и 4. овог законика. Привремено обустављање сумњиве трансакције Члан 146. Ако су испуњени услови из члана 143. став 1. овог законика и ако постоје основи сумње да осумњичени обавља трансакцију из члана 145. став 1. овог законика, на писани и образложени захтев јавног тужиоца судија за претходни поступак може наредити банци или другој финансијској организацији да привремено обустави извршење сумњиве трансакције. Мера привременог обустављања из става 1. овог члана може трајати најдуже 72 часа, а у случају да трајање мере обухвата и нерадне дане може се по наредби суда продужити највише за још 48 часова. Банка или друга финансијска организација дужна је да чува као тајну податак да је поступила у складу са ставом 1. овог члана. з) Привремено одузимање предмета Предмети који се одузимају Члан 147. Предмете који се по Кривичном законику морају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку, орган поступка ће привремено одузети и обезбедити њихово чување. Одлуку о привременом одузимању средстава која су предмет сумњиве трансакције (члан 145.) и њиховом стављању на посебан рачун ради чувања доноси суд. У предмете из става 1. овог члана спадају и уређаји за аутоматску обраду података и уређаји и опрема на којој се чувају или се могу чувати електронски записи. Дужност држаоца предмета Члан 148. Лице које држи предмете из члана 147. ст. 1. и 2. овог законика дужно је да органу поступка омогући приступ предметима, пружи обавештења потребна за њихову употребу и да их на захтев органа преда. Пре одузимања предмета орган поступка ће по потреби у присуству стручног лица прегледати предмете. Лице из става 1. овог члана које одбије да омогући приступ предметима, да пружи обавештења потребна за њихову употребу или да их преда, јавни тужилац или суд може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да испуни своју дужност, може га још једном казнити истом казном. На исти начин поступиће се према одговорном лицу у државном органу, војном објекту, предузећу или другом правном лицу. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује судија за претходни поступак или веће. Жалба не задржава извршење решења. Ослобођење од дужности предаје предмета Члан 149. Од дужности предаје предмета ослобођен је: 1) окривљени; 2) лице из члана 93. тач. 1) и 2) овог законика, осим ако суд другачије не одлучи (члан 93. став 2.). Поступак привременог одузимања предмета Члан 150. Лицу од кога су предмети одузети, издаје се потврда у којој ће се они описати, навести где су пронађени, подаци о лицу од кога се предмети одузимају, као и својство и потпис лица које радњу спроводи. Списи који могу да послуже као доказ ће се пописати, а ако то није могуће, списи ће се ставити у омот и запечатити. Власник списа може на омот ставити и свој печат. Лице од кога су списи одузети позваће се да присуствује отварању омота. Ако се оно не одазове позиву или је одсутно, орган поступка ће омот отворити и прегледати и пописати списе. При прегледању списа мора се водити рачуна да њихов садржај не сазнају неовлашћена лица. Повраћај привремено одузетих предмета Члан 151. Предмети који су у току поступка привремено одузети, вратиће се држаоцу ако престану разлози због којих су предмети привремено одузети, а не постоје разлози за њихово трајно одузимање (члан 535.). Ако је предмет из става 1. овог члана неопходно потребан држаоцу, он му се може вратити и пре престанка разлога због којег је одузет, уз обавезу да га на захтев органа поступка донесе. Јавни тужилац и суд пазе по службеној дужности на постојање разлога за привремено одузимање предмета. и) Претресање а. Основне одредбе Предмет и основ претресања Члан 152. Претресање стана и других просторија или лица може се предузети ако је вероватно да ће се претресањем пронаћи окривљени, трагови кривичног дела или предмети важни за поступак. Претресање стана и других просторија или лица се предузима на основу наредбе суда или изузетно без наредбе, на основу законског овлашћења. Претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи предузима се на основу наредбе суда и, по потреби, уз помоћ стручног лица. Привремено одузимање предмета и исправа Члан 153. Приликом претресања, одузеће се привремено предмети и исправе који су у вези са сврхом претресања. Ако се приликом претресања нађу предмети који нису у вези са кривичним делом због кога је претресање предузето, али који указују на друго кривично дело за које се гони по службеној дужности, они ће се описати у записнику и привремено одузети, а о одузимању ће се одмах издати потврда. Ако претресање није предузео јавни тужилац, нити је њему присуствовао, орган који је извршио претресање о томе ће одмах обавестити јавног тужиоца. Ако јавни тужилац нађе да нема основа за покретање кривичног поступка или ако престану разлози због којих су предмети привремено одузети, а не постоје разлози за њихово трајно одузимање (члан 535.), предмети ће се одмах вратити лицу од кога су одузети. Поступање са стварима непознатог власника Члан 154. Ако се приликом претресања пронађе ствар за коју се не зна чија је, орган поступка објавиће оглас на табли скупштине јединице локалне самоуправе на чијем подручју је претресање предузето и на чијем је подручју кривично дело учињено, а ако се ради о стварима веће вредности и у средствима јавног информисања, у коме ће описати ствар и позвати власника да се јави у року од једне године од дана објављивања огласа, уз упозорење да ће у противном ствар бити продата. Ако је ствар подложна квару или је њено чување везано са знатним трошковима, она ће се продати по одредбама које важе за извршни поступак, а новац предати на чување у судски депозит, односно депозит јавног тужилаштва. Ако се у року од једне године нико не јави за ствари или за новац добијен од продаје ствари, суд ће донети решење да ствар постаје државна својина, односно да се новац унесе у буџет Републике Србије. Власник ствари има право да у парници тражи повраћај ствари или новца добијеног од продаје ствари. Застаревање овог права почиње да тече од дана објављивања огласа. *Службени гласник РС, број 55/2014 б. Претресање на основу наредбе Наредба о претресању Члан 155. На образложени захтев јавног тужиоца претресање наређује суд. Наредба о претресању садржи: 1) назив суда који је наредио претресање; 2) означење предмета претресања; 3) разлог претресања; 4) назив органа који ће предузети претресање; 5) друге податке од значаја за претресање. Претресање из става 1. овог члана ће започети најкасније у року од осам дана од дана издавања наредбе. Ако не започне у наведеном року, претресање се не може предузети и наредба ће се вратити суду. Претпоставке за претресање Члан 156. После предаје наредбе о претресању, држалац стана и других просторија или лице на коме ће се претресање предузети позива се да добровољно преда лице, односно предмете који се траже. Држалац или лице из става 1. овог члана поучиће се да има право да узме адвоката, односно браниоца који може присуствовати претресању. Ако држалац или лице из става 1. овог члана захтева присуство адвоката, односно браниоца, почетак претресања ће се одложити до његовог доласка, а најдуже за три часа. Претресању се може приступити и без претходне предаје наредбе, као и без претходног позива за предају лица или предмета и поуке о праву на браниоца, односно адвоката, ако се претпоставља оружани отпор или друга врста насиља или ако се очигледно припрема или је отпочело уништавање трагова кривичног дела или предмета важних за поступак или је држалац стана и других просторија недоступан. Држалац стана и других просторија позваће се да присуствује претресању, а ако је он одсутан, позваће се да у његово име претресању присуствује неко од пунолетних чланова његовог домаћинства или друго лице. Када се претресају војни објекти, просторије државних органа, предузећа или других правних лица, позваће се њихов руководилац или лице које он одреди, односно одговорно лице да присуствује претресању. Ако позвано лице не дође у року од три часа од часа пријема позива, претресање се може обавити и без његовог присуства. Када се претреса адвокатска канцеларија или стан у којем живи адвокат, позваће се адвокат кога одреди председник надлежне адвокатске коморе. Ако адвокат кога је одредио председник адвокатске коморе не дође у року од три часа, претресање се може обавити и без његовог присуства. Претресању присуствују два пунолетна грађанина као сведоци који ће се пре почетка претресања упозорити да пазе на ток претресања, као и да имају право да пре потписивања записника о претресању ставе своје приговоре на веродостојност садржине записника. Ако су испуњени услови из става 3. овог члана, претресање се може предузети и без присуства сведока. Када се спроводи претресање лица, сведоци и лице које спроводи претресање морају бити лица истог пола као и лице које се претреса. Поступак претресања Члан 157. Претресање се врши обазриво, уз поштовање достојанства личности и права на интимност и без непотребног ремећења кућног реда. Претресање се врши по правилу дању, а изузетно и ноћу, односно између 22 и 6 часова, ако је дању започето па није довршено или је то одређено наредбом за претресање. Закључане просторије, намештај или друге ствари отвориће се силом само ако њихов држалац није присутан или неће добровољно да их отвори или то одбије да учини присутно лице (члан 156. став 4.). Приликом отварања избегаваће се непотребно оштећење. Ако се врши претресање уређаја и опреме из члана 152. став 3. овог законика, држалац предмета или присутно лице (члан 156. став 4.), осим окривљеног, дужно је да омогући приступ и да пружи обавештења потребна за њихову употребу, изузев ако не постоји неки од разлога из члана 93, члана 94. став 1. и члана 95. став 2. овог законика. О сваком претресању ће се сачинити записник у коме ће се тачно описати предмети и исправе који се одузимају и место на коме су пронађени, а посебно ће се образложити због чега се претресање врши ноћу. У записник се уносе и примедбе присутних лица. Записник о претресању потписују присутна лица. У случају да лице одбије да потпише записник, то ће се посебно навести. О одузетим предметима ће се сачинити потврда која ће се одмах издати лицу од кога су предмети, односно исправе одузете. Ток претресања може се тонски и оптички снимити, а предмети пронађени током претресања могу се посебно фотографисати, а ако се претресање врши без присуства сведока (члан 156. став 7.) или без представника адвокатске коморе (члан 156. став 6.), снимање и фотографисање је обавезно. Снимци и фотографије ће се приложити записнику о претресању. в. Претресање без наредбе Претресање стана и других просторија Члан 158. Јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције могу изузетно без наредбе суда ући у стан и друге просторије и без присуства сведока предузети претресање стана и других просторија или лица која се ту затекну: 1) уз сагласност држаоца стана и друге просторије; 2) ако неко зове у помоћ; 3) ради непосредног хапшења учиниоца кривичног дела; 4) ради извршења одлуке суда о притварању или довођењу окривљеног; 5) ради отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину. Ако након уласка у стан и друге просторије није предузето претресање, држаоцу просторија или присутном лицу (члан 156. став 4.) одмах ће се издати потврда у којој ће се назначити разлог улажења и унети примедбе држаоца или присутног лица. Ако је након уласка у стан и друге просторије предузето претресање, о уласку у просторије и извршеном претресању без наредбе суда и присуства сведока биће сачињен записник у коме ће се назначити разлози уласка и претресања. Претресање лица Члан 159. Овлашћена службена лица полиције могу без наредбе суда за претресање и без присуства сведока предузети претресање лица приликом лишења слободе или приликом извршења наредбе за довођење, ако постоји сумња да то лице поседује оружје или оруђе за напад или ако постоји сумња да ће одбацити, сакрити или уништити предмете које треба од њега одузети као доказ у поступку. Извештај судији за претходни поступак Члан 160. Кад јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције предузму претресање стана и других просторија или лица без наредбе о претресању дужна су да о томе одмах поднесу извештај судији за претходни поступак који цени да ли су били испуњени услови за претресање. 3. Посебне доказне радње а) Основне одредбе Услови за одређивање Члан 161. Посебне доказне радње могу се одредити према лицу за које постоје основи сумње да је учинило кривично дело из члана 162. овог законика, а на други начин се не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано. Посебне доказне радње се изузетно могу одредити и према лицу за које постоје основи сумње да припрема неко од кривичних дела из става 1. овог члана, а околности случаја указују да се на други начин кривично дело не би могло открити, спречити или доказати или би то изазвало несразмерне тешкоће или велику опасност. Приликом одлучивања о одређивању и трајању посебних доказних радњи орган поступка ће посебно ценити да ли би се исти резултат могао постићи на начин којим се мање ограничавају права грађана. Кривична дела у односу на која се примењују посебне доказне радње Члан 162. Под условима из члана 161. овог законика посебне доказне радње могу се одредити за следећа кривична дела: 1) за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности; 2) тешко убиство (члан 114. Кривичног законика), отмица (члан 134. Кривичног законика), приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. ст. 2. и 3. Кривичног законика), разбојништво (члан 206. ст. 2. и 3. Кривичног законика), изнуда (члан 214. став 4. Кривичног законика), злоупотреба положаја одговорног лица (члан 227. Кривичног законика), злоупотреба у вези са јавном набавком (члан 228. Кривичног законика), примање мита у обављању привредне делатности (члан 230. Кривичног законика), давање мита у обављању привредне делатности (члан 231. Кривичног законика), фалсификовање новца (члан 241. ст. 1. до 3. Кривичног законика), прање новца (члан 245. ст. 1. до 4. Кривичног законика), неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. ст. 1. до 4. Кривичног законика), угрожавање независности (члан 305. Кривичног законика), угрожавање територијалне целине (члан 307. Кривичног законика), напад на уставно уређење (члан 308. Кривичног законика), позивање на насилну промену уставног уређења (члан 309. Кривичног законика), диверзија (члан 313. Кривичног законика), саботажа (члан 314. Кривичног законика), шпијунажа (члан 315. Кривичног законика), одавање државне тајне (члан 316. Кривичног законика), изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика), повреда територијалног суверенитета (члан 318. Кривичног законика), удруживање ради противуставне делатности (члан 319. Кривичног законика), припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320. Кривичног законика), тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 321. Кривичног законика), недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја (члан 348. став 3. Кривичног законика), недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (члан 350. ст. 2. и 3. Кривичног законика), злоупотреба службеног положаја (члан 359. Кривичног законика), трговина утицајем (члан 366. Кривичног законика), примање мита (члан 367. Кривичног законика), давање мита (члан 368. Кривичног законика), трговина људима (члан 388. Кривичног законика), угрожавање лица под међународном заштитом (члан 392. Кривичног законика) и кривично дело из члана 98. ст. 2. до 5. Закона о тајности података; 3) спречавање и ометања доказивања (члан 336. став 1. Кривичног законика) ако је учињено у вези са кривичним делом из тач. 1) и 2) овог става. Посебна доказна радња из члана 183. овог законика може се одредити само за кривично дело из става 1. тачка 1) овог члана. Под условима из члана 161. овог законика посебна доказна радња из члана 166. овог законика може се одредити и за следећа кривична дела: неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права (члан 199. Кривичног законика), оштећење рачунарских података и програма (члан 298. став 3. Кривичног законика), рачунарска саботажа (члан 299. Кривичног законика), рачунарска превара (члан 301. став 3. Кривичног законика) и неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података (члан 302. Кривичног законика). *Службени гласник РС, број 32/2013 **Службени гласник РС, број 35/2019 Поступање са прикупљеним материјалом Члан 163. Ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи или ако изјави да га неће користити у поступку, односно да против осумњиченог неће захтевати вођење поступка, судија за претходни поступак ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала. О доношењу решења из става 1. овог члана судија за претходни поступак може обавестити лице према коме је спроведена посебна доказна радња из члана 166. овог законика ако је у току спровођења радње утврђена његова истоветност и ако то не би угрозило могућност вођења кривичног поступка. Материјал се уништава под надзором судије за претходни поступак који о томе саставља записник. Ако је при предузимању посебних доказних радњи поступљено супротно одредбама овог законика или наредби органа поступка, на прикупљеним подацима се не може заснивати судска одлука, а са прикупљеним материјалом се поступа у складу са чланом 84. став 3. овог законика. Случајни налаз Члан 164. Ако је предузимањем посебних доказних радњи прикупљен материјал о кривичном делу или учиниоцу који није био обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, такав материјал се може користити у поступку само ако се односи на кривично дело из члана 162. овог законика. Тајност података Члан 165. Предлог за одређивање посебних доказних радњи и одлука о предлогу бележе се у посебном уписнику и чувају се заједно са материјалом о спровођењу посебних доказних радњи у посебном омоту списа са назнаком „посебне доказне радње” и ознаком степена тајности, у складу са прописима који уређују тајне податке. Подаци о предлагању, одлучивању и спровођењу посебних доказних радњи представљају тајне податке. Податке из става 2. овог члана дужна су да чувају као тајне и друга лица која их у било ком својству сазнају. б) Тајни надзор комуникације Услови за одређивање Члан 166. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, на образложени предлог јавног тужиоца суд може одредити надзор и снимање комуникације која се обавља путем телефона или других техничких средстава или надзор електронске или друге адресе осумњиченог и заплену писама и других пошиљки. Наредба о тајном надзору комуникације Члан 167. Посебну доказну радњу из члана 166. овог законика одређује судија за претходни поступак образложеном наредбом. Наредба из става 1. овог члана садржи расположиве податке о лицу према којем се тајни надзор комуникације одређује, законски назив кривичног дела, означење познатог телефонског броја или адресе осумњиченог, односно телефонског броја или адресе за коју постоје основи сумње да је осумњичени користи, разлоге на којима се заснива сумња, начин спровођења, обим и трајање посебне доказне радње. Тајни надзор комуникације може трајати три месеца, а због неопходности даљег прикупљања доказа се може продужити највише за три месеца. Ако је реч о кривичним делима из члана 162. став 1. тачка 1. овог законика тајни надзор може се изузетно продужити још највише два пута у трајању од по три месеца. Спровођење надзора се прекида чим престану разлози за његову примену. Спровођење тајног надзора комуникације Члан 168. Наредбу из члана 167. став 1. овог законика извршава полиција, Безбедносно-информативна агенција или Војнобезбедносна агенција. О спровођењу тајног надзора комуникације сачињавају се дневни извештаји који се заједно са прикупљеним снимцима комуникације, писмима и другим пошиљкама које су упућене осумњиченом или које он шаље достављају судији за претходни поступак и јавном тужиоцу на њихов захтев. Поштанска, телеграфска и друга предузећа, друштва и лица регистрована за преношење информација дужна су да државном органу из става 1. овог члана који извршава наредбу, омогуће спровођење надзора и снимања комуникације и да, уз потврду пријема, предају писма и друге пошиљке. Проширење тајног надзора комуникације Члан 169. Ако у току спровођења тајног надзора комуникације дође до сазнања да осумњичени користи други телефонски број или адресу, државни орган из члана 168. став 1. овог законика ће проширити тајни надзор комуникације и на тај телефонски број или адресу и о томе ће одмах обавестити јавног тужиоца. По пријему обавештења из става 1. овог члана, јавни тужилац ће одмах поднети предлог да се накнадно одобри проширење тајног надзора комуникације. О предлогу одлучује судија за претходни поступак у року од 48 часова од пријема предлога и о томе саставља белешку у записнику. Ако усвоји предлог из става 2. овог члана, судија за претходни поступак ће накнадно одобрити проширење тајног надзора комуникације, а ако одбије предлог, материјал који је прикупљен у складу са ставом 1. овог члана се уништава (члан 163. ст. 1. и 2.). Достављање извештаја и материјала Члан 170. По завршетку тајног надзора комуникације орган из члана 168. став 1. овог законика доставља судији за претходни поступак снимке комуникације, писма и друге пошиљке и посебан извештај који садржи: време почетка и завршетка надзора, податке о службеном лицу које је надзор спровело, опис техничких средстава која су примењена, број и расположиве податке о лицима обухваћеним надзором и оцену о сврсисходности и резултатима примене надзора. Судија за претходни поступак ће приликом отварања писама и других пошиљки пазити да се не повреде печати и да се омоти и адресе сачувају. О отварању ће саставити записник. Сав материјал добијеним спровођењем тајног надзора комуникације доставиће се јавном тужиоцу. Јавни тужилац ће одредити да се снимци добијени употребом техничких средстава у целини или делимично препишу и опишу. На снимке сачињене супротно одредбама чл. 166. до 169. овог законика сходно ће се примењивати одредбе чл. 237, 358, 407. и члана 445. став 2. овог законика. в) Тајно праћење и снимање Услови за одређивање Члан 171. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, на образложени предлог јавног тужиоца суд може одредити тајно праћење и снимање осумњиченог ради: 1) откривања контаката или комуникације осумњиченог на јавним местима и местима на којима је приступ ограничен или у просторијама, осим у стану; 2) утврђивања истоветности лица или лоцирања лица или ствари. Места или просторије из става 1. тачке 1) овог члана, односно превозна средстава других лица могу бити предмет тајног надзора и снимања само ако је вероватно да ће осумњичени ту бити присутан или да користи та превозна средства. Наредба о тајном праћењу и снимању Члан 172. Посебну доказну радњу из члана 171. овог законика одређује судија за претходни поступак образложеном наредбом. Наредба из става 1. овог члана садржи податке о осумњиченом, законски назив кривичног дела, разлоге на којима се заснива сумња, означење просторија, места или превозног средства, овлашћење за улазак и постављање техничких уређаја за снимање, начин спровођења, обим и трајање посебне доказне радње. Тајно праћење и снимање може трајати три месеца, а због неопходности даљег прикупљања доказа може се продужити највише за три месеца. Ако је реч о кривичним делима из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика тајно праћење и снимање може се изузетно продужити још највише два пута у трајању од по три месеца. Спровођење праћења и снимања се прекида чим престану разлози за његову примену. Спровођење тајног праћења и снимања Члан 173. Наредбу из члана 172. став 1. овог законика извршава полиција, Безбедносно-информативна агенција или Војнобезбедносна агенција. О спровођењу тајног праћења и снимања сачињавају се дневни извештаји који се заједно са прикупљеним снимцима достављају судији за претходни поступак и јавном тужиоцу, на њихов захтев. По завршетку тајног праћења и снимања сходно се примењују одредбе члана 170. овог законика. г) Симуловани послови Услови за одређивање Члан 174. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, на образложени предлог јавног тужиоца суд може одредити: 1) симуловану куповину, продају или пружање пословних услуга; 2) симуловано давање или примање мита. Наредба о закључењу симулованих послова Члан 175. Посебну доказну радњу из члана 174. овог законика одређује судија за претходни поступак образложеном наредбом. Наредба из става 1. овог члана садржи податке о осумњиченом, законски назив кривичног дела, разлоге на којима се заснива сумња, начин спровођења, снимање, документовање, обим и трајање посебне доказне радње. Спровођење симулованих послова може трајати три месеца, а због неопходности даљег прикупљања доказа може се продужити највише за три месеца. Ако је реч о кривичним делима из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика закључење симулованих послова се може изузетно продужити још највише два пута у трајању од по три месеца. Закључење симулованих послова се прекида чим престану разлози за њихову примену. Спровођење симулованих послова Члан 176. Наредбу из члана 175. став 1. овог законика извршава, по правилу, овлашћено лице полиције, Безбедносно-информативне агенције или Војнобезбедносне агенције, а ако то захтевају посебне околности случаја и друго овлашћено лице. О спровођењу симулованих послова сачињавају се дневни извештаји који се заједно са прикупљеним снимцима достављају судији за претходни поступак и јавном тужиоцу, на њихов захтев. Овлашћено лице из става 1. овог члана које закључује симуловани посао не чини кривично дело ако је радња коју предузима кривичним законом предвиђена као радња кривичног дела. Забрањено је и кажњиво да лице из става 2. овог члана подстрекава другог на извршење кривичног дела. Достављање извештаја и материјала Члан 177. По закључењу симулованих послова државни орган који извршава наредбу из члана 175. став 1. овог законика доставља судији за претходни поступак целокупну документацију о предузетој посебној доказној радњи, оптичке, тонске или електронске записе и друге доказе и посебан извештај који садржи: време закључења симулованих послова, податке о лицу које је симуловане послове закључило осим ако је то учинио прикривени иследник, опис техничких средстава која су примењена, број и расположиве податке о лицима укљученим у закључење симулованих послова. Судија за претходни поступак ће материјал и извештај из става 1. овог члана доставити јавном тужиоцу. д) Рачунарско претраживање података Услови за одређивање Члан 178. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, на образложени предлог јавног тужиоца суд може одредити рачунарско претраживање већ обрађених личних и других података и њихово поређење са подацима који се односе на осумњиченог и кривично дело. Наредба о рачунарском претраживању података Члан 179. Посебну доказну радњу из члана 178. овог законика одређује судија за претходни поступак образложеном наредбом. Наредба из става 1. овог члана садржи податке о осумњиченом, законски назив кривичног дела, опис података које је потребно рачунарски претражити и обрадити, означење државног органа који је дужан да спроведе претрагу тражених података, обим и време трајања посебне доказне радње. Рачунарско претраживање података може трајати највише три месеца, а због неопходности даљег прикупљања доказа може се изузетно продужити још највише два пута у трајању од по три месеца. Спровођење рачунарског претраживања података се прекида чим престану разлози за његову примену. Спровођење рачунарског претраживања података Члан 180. Наредбу из члана 179. став 1. овог законика извршава полиција, Безбедносно-информативна агенција, Војнобезбедносна агенција, царинске, пореске или друге службе или други државни орган, односно правно лице које на основу закона врши јавна овлашћења. По завршетку рачунарског претраживања података државни орган, односно правно лице из става 1. овог члана доставља судији за претходни поступак извештај који садржи: податке о времену почетка и завршетка рачунарског претраживања података, податке који су претражени и обрађени, податке о службеном лицу које је спровело посебну доказну радњу, опис примењених техничких средстава, податке о обухваћеним лицима и резултатима примењеног рачунарског претраживања података. Судија за претходни поступак ће извештај из става 2. овог члана доставити јавном тужиоцу. ђ) Контролисана испорука Услови за одређивање Члан 181. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, Републички јавни тужилац, односно јавни тужилац посебне надлежности може ради прикупљања доказа за поступак и откривања осумњичених одредити контролисану испоруку којом се дозвољава да, уз знање и под надзором надлежних органа, незаконите или сумњиве пошиљке: 1) буду испоручене у оквиру територије Републике Србије; 2) уђу, пређу или изађу са територије Републике Србије. Јавни тужилац из става 1. овог члана наредбом одређује начин спровођења контролисане испоруке. Спровођење контролисане испоруке Члан 182. Контролисану испоруку спроводи полиција и други државни органи које одреди јавни тужилац из члана 181. став 1. овог законика. Контролисана испорука из члана 181. став 1. тачка 2) овог законика се спроводи уз сагласност надлежних органа заинтересованих држава и на основу узајамности, у складу са потврђеним међународним уговорима којима се детаљније уређује њен садржај. По извршењу контролисане испоруке полиција, односно други државни орган доставља јавном тужиоцу извештај који садржи: податке о времену почетка и завршетка контролисане испоруке, податке о службеном лицу које је спровело радњу, опис примењених техничких средстава, податке о обухваћеним лицима и резултатима примењене контролисане испоруке. е) Прикривени иследник Услови за одређивање Члан 183. Ако су испуњени услови из члана 161. ст. 1. и 2. овог законика, на образложени предлог јавног тужиоца суд може одредити ангажовање прикривеног иследника ако се коришћењем других посебних доказних радњи не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано. Наредба о ангажовању прикривеног иследника Члан 184. Посебну доказну радњу ангажовања прикривеног иследника одређује судија за претходни поступак образложеном наредбом. Наредба из става 1. овог члана садржи податке о лицима и групи према којима се примењује, опис могућих кривичних дела, начин, обим, место и трајање посебне доказне радње. У наредби може бити одређено да прикривени иследник може употребити техничка средства за фотографисање или тонско, оптичко или електронско снимање. Ангажовање прикривеног иследника траје колико је потребно да се прикупе докази, а најдуже годину дана. На образложен предлог јавног тужиоца судија за претходни поступак може продужити трајање посебне доказне радње за најдуже шест месеци. Ангажовање прикривеног иследника се прекида чим престану разлози за његову примену. Одређивање прикривеног иследника Члан 185. Прикривеног иследника под псеудонимом или шифром одређује министар надлежан за унутрашње послове, директор Безбедносно-информативне агенције или директор Војнобезбедносне агенције, односно лице које они овласте. Прикривени иследник је, по правилу, овлашћено службено лице органа унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције или Војнобезбедносне агенције, а ако то захтевају посебне околности случаја и друго лице, које може бити и страни држављанин. Ради заштите идентитета прикривеног иследника, надлежни органи могу изменити податке у базама података и издати личне исправе са измењеним подацима. Ови подаци представљају тајне податке. Забрањено је и кажњиво да прикривени иследник подстрекава на извршење кривичног дела. Достављање извештаја и материјала Члан 186. Прикривени иследник у току ангажовања подноси периодичне извештаје свом непосредном старешини. По завршетку ангажовања прикривеног иследника старешина из става 1. овог члана доставља судији за претходни поступак фотографије, оптичке, тонске или електронске снимке, прикупљену документацију и све прибављене доказе и извештај који садржи: време почетка и завршетка ангажовања прикривеног иследника; шифру или псеудоним прикривеног иследника; опис примењених поступака и техничких средстава; податке о лицима обухваћеним посебном доказном радњом и опис постигнутих резултата. Судија за претходни поступак ће материјал и извештај из става 2. овог члана доставити јавном тужиоцу. Испитивање прикривеног иследника као сведока Члан 187. Прикривени иследник се под шифром или псеудонимом може изузетно испитати у кривичном поступку као сведок. Испитивање ће се обавити тако да се странкама и браниоцу не открије истоветност прикривеног иследника. Прикривени иследник се позива преко старешине (члан 186. став 1.) који непосредно пре испитивања својом изјавом пред судом потврђује истоветност прикривеног иследника. Подаци о истоветности прикривеног иследника који се испитује као сведок представљају тајне податке. Судска одлука се не може заснивати искључиво или у одлучујућој мери на исказу прикривеног иследника. Глава VIII МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВА ОКРИВЉЕНОГ И ЗА НЕСМЕТАНО ВОЂЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА 1. Основне одредбе Врсте мера Члан 188. Мере које се могу предузети према окривљеном за обезбеђење његовог присуства и за несметано вођење кривичног поступка су: 1) позив; 2) довођење; 3) забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места; 4) забрана напуштања боравишта; 5) јемство; 6) забрана напуштања стана; 7) притвор. *Службени гласник РС, број 55/2014 Општи услови за одређивање мера Члан 189. Приликом одређивања мера из члана 188. овог законика, орган поступка ће водити рачуна да се не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером. У случају потребе, орган поступка може одредити две или више мера из става 1. овог члана. Мера из става 1. овог члана укинуће се и по службеној дужности кад престану разлози због којих је одређена, односно замениће се другом блажом мером кад за то наступе услови. Контрола поштовања забране напуштања стана Члан 190. Суд може наложити да се према окривљеном коме је одређена мера из члана 188. тачка 6) овог законика примени електронски надзор ради контролисања поштовања ограничења која су одређена. Уређај за лоцирање – одашиљач, на зглоб руке или ноге окривљеног, односно на други начин причвршћује стручно лице, које при том окривљеном даје детаљна упутства о начину рада уређаја. Стручно лице рукује уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и његов положај у простору – пријемник. Електронски надзор обавља орган државне управе надлежан за извршење кривичних санкција или други државни орган одређен законом. 2. Одређене мере а) Позив Садржај позива Члан 191. Присуство окривљеног у кривичном поступку обезбеђује се његовим позивањем. Позив окривљеном упућује јавни тужилац или суд. Окривљени се позива достављањем затвореног писменог позива који садржи: назив органа поступка који позива, име и презиме окривљеног, законски назив кривичног дела које му се ставља на терет, место где окривљени има да дође, дан и час кад треба да дође, назначење да се позива у својству окривљеног и упозорење да ће у случају недоласка према њему бити одређена тежа мера из члана 188. овог законика, службени печат и име и презиме јавног тужиоца, односно судије који позива. Права и дужности окривљеног Члан 192. Кад се окривљени први пут позива, поучиће се у позиву о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању, о дужности из члана 70. тачка 2) овог законика и о правилима о достављању окривљеном (члан 246. ст. 1. и 2.). Ако окривљени није у стању да се одазове позиву услед болести или друге неотклоњиве сметње, саслушаће се у месту где се налази или ће се обезбедити његов превоз до зграде органа поступка или другог места где се радња предузима. Позивање учесника у поступку Члан 193. Пре подизања оптужнице јавни тужилац позива сведока, вештака или другог учесника у поступку, а ако јавни тужилац то не учини, на захтев окривљеног и његовог браниоца, позивање врши судија за претходни поступак. После подизања оптужнице, учесника у поступку из става 1. овог члана позива суд, ако је одредио његово испитивање или странке и бранилац, ако преузму обавезу да то учине. Када се малолетно лице које није навршило 16 година позива у својству сведока, позивање се врши преко његових родитеља, односно законских заступника, осим ако то није могуће због потребе да се хитно поступа или због других оправданих разлога. Учесник у поступку који избегава да прими позив може се казнити новчано до 150.000 динара. Решење о новчаном кажњавању доноси суд. О жалби против решења из става 4. овог члана одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. Одредба става 4. овог члана не примењује се на малолетно лице. Позивање јавним огласом Члан 194. Ако располаже основима сумње о кривичном делу, орган поступка може путем јавног огласа објављеним у средствима јавног информисања позвати лица која имају сазнања о учиниоцу и околностима догађаја да се јаве. б) Довођење Наредба за довођење Члан 195. Јавни тужилац или суд може издати наредбу да се окривљени доведе: 1) ако уредно позвани окривљени не дође, а свој изостанак не оправда; 2) ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произлази да окривљени избегава пријем позива; 3) ако је донето решење о притвору. Наредба из става 1. овог члана издаје се писмено. Наредба садржи: име и презиме окривљеног који се има довести, место и годину рођења, законски назив кривичног дела које му се ставља на терет уз навођење одредбе кривичног закона, разлог због кога се наређује довођење, службени печат и потпис јавног тужиоца или судије који наређује довођење. Извршење наредбе за довођење Члан 196. Наредбу из члана 195. став 1. овог законика извршава полиција. Овлашћено службено лице полиције коме је поверено извршење наредбе из члана 195. став 1. овог законика предаје наредбу окривљеном и позива га да с њим пође. Ако окривљени то одбије, довешће га принудно. Наредбу из члана 195. став 1. овог законика за довођење припадника полиције, војних лица, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције или припадника службе за обезбеђење завода у којем су смештена лица лишена слободе извршава њихова команда, односно завод. в) Забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места *Службени гласник РС, број 55/2014 Услови за одређивање Члан 197. Ако постоје околности које указују да би окривљени могао ометати поступак утицањем на оштећеног, сведоке, саучеснике или прикриваче или би могао поновити кривично дело, довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети, суд може забранити окривљеном прилажење, састајање или комуницирање са одређеним лицем или забранити посећивање одређених места. Уз меру из става 1. овог члана суд може окривљеном наложити да се повремено јавља полицији, поверенику из органа државне управе надлежног за извршење кривичних санкција или другом државном органу одређеном законом. *Службени гласник РС, број 55/2014 Одлучивање о мери Члан 198. О одређивању мере из члана 197. овог законика одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. У току истраге образложено решење о одређивању, продужењу или укидању мере из става 1. овог члана доноси судија за претходни поступак, а после подигнуте оптужнице председник већа, а на главном претресу веће. Ако меру није предложио јавни тужилац, а поступак се води за кривично дело за које се гони по службеној дужности, пре доношења одлуке ће се затражити мишљење јавног тужиоца. Окривљени ће се у решењу о изрицању мере из става 1. овог члана упозорити да се према њему може одредити тежа мера (члан 188.) ако прекрши изречену забрану. Решење се доставља и лицу у односу на које је окривљеном одређена мера. Мера из става 1. овог члана може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Суд је дужан да свака три месеца испита да ли је даље трајање мере оправдано. Против решења којим се одређује, продужава или укида мера из става 1. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу. Јавни тужилац може изјавити жалбу и против решења којим је одбијен предлог за одређивање мере. Жалба не задржава извршење решења. Контролу примене мере из става 1. овог члана врши полиција. г) Забрана напуштања боравишта Услови за одређивање Члан 199. Ако постоје околности које указују да би окривљени могао побећи, сакрити се, отићи у непознато место или у иностранство, суд може забранити окривљеном да без одобрења напусти место боравишта или територију Републике Србије. Уз меру из става 1. овог члана, окривљеном може бити забрањено посећивање одређених места или наложено да се повремено јавља одређеном државном органу или привремено одузета путна исправа или возачка дозвола. Мерама из ст. 1. и 2. овог члана не може се ограничити право окривљеног да живи у свом стану, да се несметано виђа са члановима породице, блиским сродницима и својим браниоцем. Одлучивање о мери Члан 200. О одређивању мера из члана 199. ст. 1. и 2. овог законика одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. О одређивању мере суд обавештава министарство надлежно за унутрашње послове. У току истраге образложено решење о одређивању, продужењу или укидању мере из става 1. овог члана доноси судија за претходни поступак, а после подигнуте оптужнице председник већа, а на главном претресу веће. Ако меру није предложио јавни тужилац, а поступак се води за кривично дело за које се гони по службеној дужности, пре доношења одлуке ће се затражити мишљење јавног тужиоца. Окривљени ће се у решењу о одређивању мере из става 1. овог члана упозорити да се против њега може одредити тежа мера (члан 188.) ако прекрши изречену забрану. Ако окривљени из става 3. овог члана има неодложну потребу да путује у иностранство суд може одредити да му се врати путна исправа, уколико постави пуномоћника за пријем поште у Републици Србији и обећа да ће се на сваки позив суда одазвати, или положи јемство. Мера из става 1. овог члана може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Суд је дужан да свака три месеца испита да ли је даље трајање мере оправдано. Против решења којим се одређује, продужава или укида мера из става 1. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу. Јавни тужилац може изјавити жалбу и против решења којим је одбијен предлог за одређивање мере. Жалба не задржава извршење решења. Привремено одузимање возачке дозволе Члан 201. Привремено одузимање возачке дозволе може се одредити и као самостална мера ако се поступак води због: 1) кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило; 2) кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја које је учињено са умишљајем. Време за које је возачка дозвола одузета окривљеном урачунаће се у изречену казну одузимања возачке дозволе или меру безбедности забране управљања моторним возилом. Одредбе члана 200. става 2. и ст. 4. до 6. овог законика сходно се примењују приликом одређивања мере из става 1. овог члана. д) Јемство Услови за одређивање Члан 202. Окривљени који треба да буде стављен у притвор или је већ у притвору због постојања разлога прописаних у члану 211. став 1. тач. 1) и 4) овог законика, може се оставити на слободи, односно може се пустити на слободу, ако он лично или неко други за њега пружи јемство да до краја поступка неће побећи и ако сам окривљени, пред судом пред којим се води поступак, да обећање да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити боравиште. Јемство увек гласи на новчани износ који суд одређује с обзиром на степен опасности од бекства, личне и породичне прилике окривљеног и имовно стање лица које даје јемство. Садржина јемства Члан 203. Јемство се састоји у полагању готовог новца, хартија од вредности, драгоцености или других покретних ствари веће вредности које се лако могу уновчити и чувати или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство или у личној обавези једног или више лица да ће у случају да окривљени прекрши обећање из члана 202. став 1. овог законика, платити утврђени износ јемства. Предлагање јемства Члан 204. Предлог за одређивање јемства могу поднети странке и бранилац или лице које за окривљеног даје јемство. Ако сматра да су испуњени услови из члана 202. овог законика, суд може и без предлога, а након прибављеног мишљења странака, одредити новчани износ који у конкретном случају може бити положен као јемство. Одлука о томе доноси се у решењу о одређивању притвора или у посебном решењу ако се окривљени већ налази у притвору. Одлучивање о јемству Члан 205. У току истраге образложено решење о одређивању, одузимању или укидању јемства доноси судија за претходни поступак, а после подигнуте оптужнице председник већа, а на главном претресу веће. Ако јемство није предложио јавни тужилац, а поступак се води за кривично дело за које се гони по службеној дужности, суд ће пре доношења одлуке затражити мишљење јавног тужиоца. Против решења којим је одбијен предлог за одређивање јемства или решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити лица из члана 204. став 1. овог законика. Жалба не задржава извршење решења. Одузимање јемства Члан 206. Ако окривљени прекрши обећање из члана 202. став 1. овог законика, суд ће решењем одузети вредност која је дата као јемство у корист буџета Републике Србије. Према окривљеном из става 1. овог члана одредиће се притвор. Укидање јемства Члан 207. Према окривљеном за кога је положено јемство, одредиће се притвор ако на уредан позив не дође, а изостанак не оправда или ако се појави други разлог за одређивање притвора. У случају из става 1. овог члана, јемство се укида решењем, положени новчани износ, драгоцености, хартије од вредности или друге покретне ствари враћају се, а хипотека се скида. На исти начин ће се поступити и кад се кривични поступак правноснажно оконча решењем о обустави поступка или одбијању оптужбе или пресудом. Ако је пресудом изречена кривична санкција која се састоји у лишењу слободе, јемство се укида тек кад осуђени почне да издржава кривичну санкцију. ђ) Забрана напуштања стана Услови за одређивање Члан 208. Ако постоје околности које указују да би окривљени могао побећи, или околности предвиђене у члану 211. став 1. тач. 1), 3) и 4) овог законика, суд може забранити окривљеном да без одобрења напусти стан у којем борави и одредити услове под којима ће боравити у стану, као што су забрана окривљеном да користи телефон и интернет или да прима друга лица у стан. Изузетно од става 1. овог члана, окривљени може и без одобрења напустити свој стан ако је то неопходно ради хитне медицинске интервенције у односу на њега или лице са којим живи у стану, односно ради избегавања или спречавања озбиљне опасности по живот или здравље људи, односно имовину већег обима. Окривљени је дужан да о напуштању стана, разлогу и месту на којем се тренутно налази, без одлагања обавести повереника из органа управе надлежног за извршење кривичних санкција. Одлучивање о мери Члан 209. О одређивању мере из члана 208. став 1. овог законика одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. У току истраге образложено решење о одређивању, продужењу или укидању мере из става 1. овог члана доноси судија за претходни поступак, а после подигнуте оптужнице веће. Ако меру није предложио јавни тужилац, а поступак се води за кривично дело за које се гони по службеној дужности, суд ће пре доношења одлуке затражити мишљење јавног тужиоца. Окривљени ће се у решењу о изрицању мере из става 1. овог члана упозорити да се против њега може одредити притвор ако прекрши изречену забрану. Мера из става 1. овог члана може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Суд је дужан да свака три месеца испита да ли је даље трајање мере оправдано. Против решења којим се одређује, продужава или укида мера из става 1. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу. Јавни тужилац може изјавити жалбу и против решења којим је одбијен предлог за одређивање мере. Жалба не задржава извршење решења. е) Притвор а. Основне одредбе Основна правила о одређивању притвора Члан 210. Притвор се може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером. Дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору. У току целог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен. Разлози за одређивање притвора Члан 211. Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако: 1) се крије или се не може утврдити његова истоветност или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства; 2) постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче; 3) особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети; 4) је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка. У случају из става 1. тачка 1) овог члана, притвор који је одређен само због тога што се не може утврдити истоветност лица траје док се ова истоветност не утврди, а притвор који је одређен само због тога што оптужени очигледно избегава да дође на главни претрес може трајати до објављивања пресуде. У случају из става 1. тачка 2) овог члана, притвор ће се укинути чим се обезбеде докази због којих је притвор одређен. Кад изрекне пресуду на казну затвора испод пет година, суд може оптуженом који се брани са слободе одредити притвор ако постоје разлози из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, а оптуженом који се налази у притвору укинуће притвор, ако за притвор више не постоје разлози због којих је био одређен. Одлучивање о притвору Члан 212. О одређивању притвора одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. Пре доношења одлуке из става 1. овог члана суд ће саслушати окривљеног о разлозима за одређивање притвора. Саслушању могу да присуствују јавни тужилац и бранилац. Суд је дужан да на погодан начин обавести јавног тужиоца и браниоца о времену и месту саслушања окривљеног. Саслушање се може обавити и у одсуству обавештених лица. Изузетно од става 2. овог члана, одлука о одређивању притвора може се донети без саслушања окривљеног ако постоје околности из члана 195. став 1. тач. 1) и 2) овог законика или опасност од одлагања. Ако је притвор одређен у складу са ставом 4. овог члана, суд ће у року од 48 часова од часа хапшења саслушати окривљеног у складу са одредбама ст. 2. и 3. овог члана. Након саслушања, суд ће одлучити да ли ће одлуку о одређивању притвора оставити на снази или укинути притвор. Решење о одређивању притвора Члан 213. Притвор се одређује решењем надлежног суда. Решење о одређивању притвора садржи: име и презиме лица које се притвара, кривично дело за које се оно окривљује, законски основ за притвор, време на које је одређен притвор, време хапшења, поуку о праву на жалбу, образложење основа и разлога за одређивање притвора, службени печат и потпис судије који одређује притвор. Решење о притвору предаје се окривљеном у часу хапшења, а најкасније у року од 12 часова од часа притварања. У списима се мора назначити дан и час хапшења окривљеног и предаје решења. Притвор у истрази Члан 214. Притвор у истрази може се одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.). Решење о продужењу или укидању притвора доноси се по службеној дужности или на предлог странака и браниоца. Против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.). Жалба, решење и остали списи достављају се одмах већу. Жалба не задржава извршење решења. Одлука о жалби доноси се у року од 48 часова. Трајање притвора у истрази Члан 215. На основу решења судије за претходни поступак, окривљени се може задржати у притвору највише три месеца од дана лишења слободе. Судија за претходни поступак дужан је да и без предлога странака и браниоца, по истеку сваких 30 дана испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора. Веће непосредно вишег суда (члан 21. став 4.) може, на образложени предлог јавног тужиоца, из важних разлога продужити притвор највише за још три месеца. Против овог решења дозвољена је жалба која не задржава извршење решења. Ако се до истека рока из ст. 1. и 2. овог члана не подигне оптужница, окривљени ће се пустити на слободу. Притвор након подизања оптужнице Члан 216. Од предаје оптужнице суду па до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, притвор се може одредити, продужити или укинути решењем већа. Решење о одређивању, продужењу или укидању притвора доноси се по службеној дужности или на предлог странака и браниоца. Веће је дужно да и без предлога странака и браниоца испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора, по истеку сваких 30 дана до потврђивања оптужнице, а по истеку сваких 60 дана након потврђивања оптужнице па до доношења првостепене пресуде. Ако након потврђивања оптужнице притвор буде укинут због тога што нема основа за сумњу о постојању кривичног дела, суд ће испитати оптужницу у складу са чланом 337. овог законика. Против решења из става 2. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу, а јавни тужилац може изјавити жалбу и против решења којим је одбијен предлог за одређивање притвора. Жалба, решење и остали списи достављају се одмах већу. Жалба не задржава извршење решења. Притвор који је одређен или продужен по одредбама ст. 1. до 5. овог члана може трајати до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, а најдуже док не истекне време трајања кривичне санкције изречене у првостепеној пресуди. б. Поступање са притвореницима Основна правила Члан 217. У току притвора не сме се вређати личност и достојанство притвореника. Према притворенику се могу примењивати само она ограничења која су потребна да се спрече бекство, подстрекавање других лица да униште, сакрију, измене или фалсификују доказе или трагове кривичног дела и непосредни или посредни контакти притвореника усмерени на утицање на сведоке, саучеснике или прикриваче. У истој просторији неће бити затворена лица различитог пола. По правилу, у исту просторију неће се смештати лица за која постоји сумња да су учествовала у извршењу истог кривичног дела, ни лица која су на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе са лицима у притвору. Лица за која постоји основана сумња да су извршила кривично дело у поврату неће се, ако је могуће, смештати у исту просторију са другим лицима лишеним слободе на која би могла штетно утицати. Права и дужности притвореника Члан 218. Притвореник има право на непрекидни ноћни одмор сваког дана у трајању од најмање осам часова. Притворенику ће се обезбедити кретање на слободном ваздуху у трајању од најмање два часа дневно. Притвореници имају право да носе своју одећу, да користе своју постељину и да о свом трошку набављају и користе храну, књиге, стручне публикације, штампу, прибор за писање и цртање и друге ствари које одговарају њиховим редовним потребама, осим предмета подобних за наношење повреда, нарушавање здравља или припрему бекства. За време трајања истраге, судија за претходни поступак може притворенику решењем привремено ускратити или ограничити коришћење штампе, ако је вероватно да би то довело до ометања истраге. Против решења судије за претходни поступак дозвољена је жалба већу (члан 21. став 4.). Притвореник се може обавезати да обавља радове нужне за одржавање чистоће у просторији у којој борави. Ако притвореник то захтева, судија за претходни поступак, односно председник већа, уз сагласност управника завода, може дозволити да он ради у кругу завода на пословима који одговарају његовим психичким и физичким својствима, под условом да то није штетно за вођење поступка. За тај рад притворенику припада накнада коју одређује управник завода. Посете притворенику Члан 219. По одобрењу судије за претходни поступак и под његовим надзором или надзором лица које он одреди, у границама кућног реда завода, притвореника могу посећивати блиски сродници, а по његовом захтеву – лекар и друга лица. Поједине посете могу се забранити ако је вероватно да би оне могле довести до ометања истраге. Против решења судије за претходни поступак о забрани појединих посета притвореник може изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.) која не задржава извршење решења. Дипломатско-конзуларни представник државе чији је притвореник држављанин, односно представник овлашћене међународне организације јавноправног карактера, ако је у питању избеглица или лице без држављанства, имају право да у складу са потврђеним међународним уговором и са знањем судије за претходни поступак обилазе и без надзора разговарају са притвореником. О обиласку дипломатско-конзуларног, односно представника овлашћене међународне организације јавноправног карактера, судија за претходни поступак ће обавестити управника завода у којем је окривљени притворен. Бранилац, Заштитник грађана и Комисија за контролу извршења кривичних санкција Народне скупштине, у складу са законом, као и представник овлашћене међународне организације јавноправног карактера, у складу са потврђеним међународним уговором, имају право да несметано посећују притворена лица и да са њима разговарају без присуства других лица. После подигнуте оптужнице, до правноснажности пресуде, овлашћења из ст. 1. и 2. овог члана врши председник већа. Преписка са притвореником Члан 220. Притвореник се може дописивати с лицима ван завода са знањем и под надзором судије за претходни поступак. Судија за претходни поступак може забранити одашиљање и примање писама и других пошиљки ако је вероватно да би то довело до ометања истраге. Против решења судије за претходни поступак притвореник може изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.) која не задржава извршење решења. Забрана из става 1. овог члана се не односи на писма која притвореник шаље међународним судовима, овлашћеним међународним организацијама јавноправног карактера, Заштитнику грађана и домаћим органима законодавне, судске и извршне власти или их од њих прима, као и на писма која шаље свом браниоцу или их од њега прима. Слање молбе, притужбе или жалбе не може се забранити. После подигнуте оптужнице, до правноснажности пресуде, овлашћења из ст. 1. и 2. овог члана врши председник већа. Дисциплински преступи Члан 221. За дисциплинске преступе притвореника судија за претходни поступак, односно председник већа може изрећи дисциплинску казну ограничења посета. Ово ограничење не односи се на браниоца. Притвореник не може бити кажњен пре него што буде обавештен о дисциплинском преступу који му се ставља на терет, пре него што му је пружена прилика да изнесе своју одбрану и пре него што је суд свестрано испитао случај. Против решења о казни изреченој за дисциплински преступ дозвољена је жалба већу (члан 21. став 4.) у року од 24 часа од часа пријема решења. Жалба не задржава извршење решења. Веће ће одлучити о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе. Надзор над притвореницима Члан 222. Надзор над притвореницима врши судија за извршење кривичних санкција или судија кога председник суда одреди. Судија из става 1. овог члана је дужан да најмање једном у 15 дана обиђе притворенике и да се, ако нађе за потребно, и без присуства запослених у заводу обавести како се притвореници хране, како се снабдевају другим потребама и како се са њима поступа. Судија је дужан да о неправилностима уоченим приликом обиласка завода без одлагања обавести министарство надлежно за послове правосуђа, као и Заштитника грађана. Министарство је дужно да у року од 15 дана од дана пријема обавештења о неправилностима обавести судију о мерама предузетим за њихово отклањање. Судија из става 1. овог члана може у свако доба да обилази све притворенике, да са њима разговара и да од њих прима притужбе. Доношење подзаконског прописа Члан 223. Извршење мере притвора ближе се уређује актом министра надлежног за послове правосуђа. Глава IX РОКОВИ 1. Основне одредбе Рачунање рокова Члан 224. Рокови предвиђени овим закоником не могу се продужити, осим кад то законик изричито дозвољава. Ако је у питању рок који је овим закоником одређен ради заштите права одбране и других процесних права окривљеног, тај рок се може скратити ако то захтева окривљени писмено или усмено на записник пред органом поступка. Рокови се рачунају на часове, дане, месеце и године. Час или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока, не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан. У један дан рачуна се 24 часа, а месец се рачуна по календарском времену. Рокови одређени по месецима, односно годинама завршавају се протеком оног дана последњег месеца, односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео. Ако нема тог дана у последњем месецу, рок се завршава последњег дана тог месеца. Ако последњи дан рока пада на државни празник или у суботу или у недељу или у неки други дан кад државни орган није радио, рок истиче протеком првог наредног радног дана. Предаја у року Члан 225. Кад је подношење поднеска везано за рок, сматра се да је предат у року, ако је пре него што је рок истекао предат оном ко је овлашћен да га прими. Кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен. Предаја војној пошти у местима где не постоји редовна пошта сматра се као предаја пошти препорученом пошиљком. Када је поднесак упућен електронским путем, дан и час када је уређај за електронски пренос података забележио да је поднесак упућен сматра се као дан предаје ономе коме је упућен. Окривљени који се налази у притвору може поднесак који је везан за рок дати и усмено на записник код суда који води поступак или га предати преко завода, а лице које се налази на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе може такав поднесак предати преко завода у којем је смештено. Дан кад је састављен такав записник, односно кад је поднесак предат преко завода, сматра се као дан предаје органу који је надлежан да га прими. Завод издаје окривљеном потврду о предаји поднеска. Ако је поднесак који је везан за рок, због незнања или очигледне омашке подносиоца, предат или упућен ненадлежном јавном тужиоцу или суду пре истека рока, па надлежном јавном тужиоцу или суду стигне после истека рока, сматраће се да је на време поднесен. 2. Повраћај у пређашње стање Разлози за повраћај у пређашње стање Члан 226. Повраћај у пређашње стање може тражити: 1) окривљени који из оправданог разлога није могао да дође на рочиште на којем се одлучује о споразуму из члана 313. став 1. и члана 320. став 1. овог законика или пропусти рок за изјаву жалбе против пресуде или решења које одговара пресуди; 2) оштећени, оштећени као тужилац или приватни тужилац који из оправданог разлога није могао да благовремено обавести суд о промени адресе пребивалишта или боравишта или да дође на припремно рочиште, главни претрес или рочиште из члана 505. став 1. овог законика (члан 52. став 4, члан 61. став 2. и члан 67.); 3) приватни тужилац који из оправданог разлога пропусти рок за исправљање недостатака у приватној тужби или за прикупљање доказа (члан 333. став 3, члан 337. став 5. и члан 501. ст. 2. и 7.). Молба за повраћај у пређашње стање Члан 227. Молба за повраћај у пређашње стање подноси се у року од осам дана од дана престанка сметње. Окривљени који је пропустио рок за жалбу против пресуде или решења које одговара пресуди дужан је да уз молбу истовремено преда и жалбу. Молба из става 2. овог члана не задржава, по правилу, извршење пресуде или решења које одговара пресуди, али суд надлежан за одлучивање о молби може одлучити да се извршење одложи до доношења одлуке о молби. После протека три месеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање. Одлучивање о молби за повраћај у пређашње стање Члан 228. О молби за повраћај у пређашње стање одлучује председник већа или судија појединац који је донео пресуду или решење које се побија жалбом, односно решење о обустави поступка или пресуду којом се оптужба одбија, а о молби за повраћај у пређашње стање одлучује веће (члан 21. став 4.) које је донело решење о одбијању оптужбе. Против решења којим се дозвољава повраћај у пређашње стање није дозвољена жалба. Кад је окривљени изјавио жалбу на решење којим се не дозвољава повраћај у пређашње стање, суд је дужан да ову жалбу, заједно са жалбом против пресуде или решења које одговара пресуди, као и са одговором на жалбу и свим списима, достави непосредно вишем суду на одлучивање. Глава X ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ 1. Поднесци Основна правила о подношењу Члан 229. Оптужба, предлог, правни лек и друга изјава или саопштење подноси се писмено или се даје усмено на записник. Поднесак из става 1. овог члана мора бити разумљив и садржати све што је потребно да би се по њему могло поступити. Ако у овом законику није другачије одређено, орган поступка ће подносиоца поднеска који је неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати позвати да поднесак исправи, односно допуни, а ако он то не учини у одређеном року, поднесак ће одбацити. У позиву за исправку, односно допуну поднеска подносилац ће се упозорити на последице пропуштања. Поднесак који се по овом законику доставља противној странци предаје се органу поступка у довољном броју примерака за тај орган и другу странку. Ако овакав поднесак није предат у довољном броју примерака, умножиће се о трошку подносиоца. Електронски поднесак Члан 230. Поднесак који се према овом законику саставља у писаном облику и потписује, може се поднети у облику електронског документа који је снабдевен електронским потписом подносиоца (електронски поднесак). Електронски поднесак доставља се органу поступка путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа поступка одређена за пријем електронских поднесака или другим електронским путем, у складу са законом. Орган поступка који је примио електронски поднесак без одлагања подносиоцу потврђује електронским путем пријем поднеска. Ако подносилац не прими потврду пријема, сматра се да електронски поднесак није послат. О електронском поднеску орган поступка саставља службену белешку. У случају неразумљивог или непотпуног поднеска поступиће се у складу са чланом 229. ст. 3. и 4. овог законика. Начин подношења и поступање са електронским поднесцима ближе се уређује Судским пословником. Кажњавање подносиоца Члан 231. Орган поступка је дужан да свој углед и углед странака и других учесника у поступку заштити од увреде, претње и сваког другог напада. Суд ће казнити новчаном казном до 100.000 динара окривљеног, браниоца, пуномоћника, законског заступника, оштећеног, приватног тужиоца или оштећеног као тужиоца који у поднеску вређа тај орган или учесника у поступку. О кажњавању адвоката обавештава се надлежна адвокатска комора, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама. Одлуку о новчаном кажњавању из става 2. овог члана доноси суд. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује веће. Жалба не задржава извршење решења. Ако јавни тужилац или лице које га замењује у поднеску вређа другог учесника у поступку, суд ће о томе обавестити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца. 2. Записници а) Основне одредбе Бележење радњи Члан 232. О свакој радњи предузетој у току поступка саставиће се записник истовремено са предузимањем радње, а ако то није могућно, онда непосредно после тога. Записник пише записничар. Само кад се радња предузима ван службених просторија органа поступка, а записничар се не може обезбедити, записник може писати лице које предузима радњу. Кад записник пише записничар, записник се саставља на тај начин што лице које предузима радњу казује гласно записничару шта ће унети у записник. Лицу које се саслушава, односно испитује може се дозволити да само казује одговоре у записник. У случају злоупотребе, ова могућност му се може ускратити. Изузетно од става 1. овог члана, о изјавама лица које су важне за предузимање кривичног гоњења или другим радњама предузетим у предистражном поступку саставља се службена белешка у коју се поред битне садржине изјаве или радње уносе и подаци из члана 233. став 1. овог законика. Садржај записника Члан 233. У записник се уноси назив органа поступка пред којим се предузима радња, место где се предузима радња, дан и час кад је радња започета и завршена, имена и презимена присутних лица и у ком својству присуствују, као и назначење кривичног предмета по ком се предузима радња. Записник треба да садржи битне податке о току и садржини предузете радње. У записник се у облику приповедања бележи само битна садржина датих исказа и изјава. Питања се уносе у записник само ако је потребно да се разуме одговор. Кад орган поступка оцени да је потребно или на захтев странака или браниоца, у записник ће се дословно унети питање које је постављено и одговор који је дат. У случају злоупотребе, ово право им се може ускратити. Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи, то ће се назначити у записнику, а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести где се налазе на чувању. Приликом предузимања радње као што је увиђај, узимање узорка, претресање или препознавање, у записник ће се унети и подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање истоветности појединих предмета (опис, мере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови, фотографије, филмски или други технички снимци – то ће се навести у записнику и прикључити записнику. Начин вођења записника Члан 234. Записник се мора водити уредно. У њему се не сме ништа избрисати, додати или мењати. Прецртана места морају остати читка. Сва преиначења, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају бити оверени од стране лица која потписују записник. Утврђивање веродостојности записника Члан 235. Саслушано, односно испитано лице, лица која обавезно присуствују радњама у поступку, као и странке, бранилац и оштећени ако су присутни, имају право да прочитају записник или да захтевају да им се прочита. На то је дужно да их упозори лице које предузима радњу, а у записнику ће се назначити да ли је упозорење учињено и да ли је записник прочитан. Записник ће се увек прочитати ако није било записничара, и то ће се назначити у записнику. Записник потписује саслушано, односно испитано лице, а ако се записник састоји од више листова, саслушано, односно испитано лице потписује сваки лист. Неписмено лице уместо потписа ставља отисак кажипрста десне руке, а записничар ће испод отиска уписати његово име и презиме. Ако се услед немогућности да се стави отисак десног кажипрста ставља отисак неког другог прста или отисак прста леве руке, у записнику ће се назначити од којег је прста и са које руке узет отисак. Ако саслушано, односно испитано лице нема обе руке – прочитаће записник, а ако је неписмено – записник ће му се прочитати, и то ће се забележити у записнику. Ако саслушано, односно испитано лице одбије да потпише записник или да стави отисак прста, забележиће се то у записнику и навешће се разлог одбијања. На крају записника потписаће се преводилац или тумач, ако их је било, сведоци чије је присуство обавезно при предузимању доказних радњи, а при претресању и држалац стана и друге просторије или лице које се претреса. Ако записник не пише записничар (члан 232. став 2.), записник потписују лица која присуствују радњи. Ако таквих лица нема или нису у стању да схвате садржину записника, записник потписују два сведока, осим ако није могуће да се обезбеди њихово присуство. Ако се радња није могла обавити без прекида, у записнику ће се назначити дан и час кад је настао прекид, као и дан и час кад се радња наставља. Ако је било приговора у погледу садржине записника, ти приговори ће се навести у записнику. Записник на крају потписује лице које је предузело радњу и записничар. Тонско или оптичко снимање Члан 236. Орган поступка може одредити да се извођење доказне или друге радње сними помоћу уређаја за тонско или оптичко снимање. Саслушање окривљеног и испитивање сведока и вештака у поступку за кривична дела из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика обавезно се тонски снима. О снимању радње из става 1. овог члана орган поступка ће претходно обавестити лице које учествује у радњи. Тонско или оптичко снимање се може вршити на главном претресу само ако за поједини главни претрес то одобри председник већа. Ако је снимање на главном претресу одобрено, веће може из оправданих разлога одлучити да се поједини делови главног претреса не снимају. Главни претрес на којем се расправља о делима из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика обавезно се тонски снима. Снимак из става 1. овог члана мора да садржи податке из члана 233. став 1. овог законика, податке потребне за идентификацију лица чија се изјава снима и податак у ком својству се саслушава, односно испитује, као и податке о трајању снимка. Кад се снимају изјаве више лица, мора се обезбедити да се из снимка може јасно разазнати ко је дао изјаву. На захтев саслушаног, односно испитаног лица, снимак ће се одмах репродуковати, а исправке или објашњења тог лица ће се снимити. У записник о доказној или другој радњи или главном претресу унеће се да је извршено снимање, ко је снимање извршио, да је лице које се саслушава, односно испитује претходно обавештено о снимању, да је снимак репродукован и где се снимак чува, ако није приложен списима предмета. Јавни тужилац или суд може одредити да се снимак у целини или делимично препише. У том случају он ће препис прегледати, оверити и прикључити записнику о предузимању доказне или друге радње. Снимак се чува у јавном тужилаштву или суду до времена до ког се чува и кривични спис. Јавни тужилац или суд може дозволити да учесници поступка који имају оправдан интерес, помоћу уређаја за тонско или оптичко снимање, сниме извођење доказне или друге радње или главног претреса. Осим за потребе поступка, снимци из ст. 1. до 9. овог члана у правноснажно окончаним поступцима могу се јавно приказати у стручне и научне сврхе. У том случају истоветност странака и учесника снимљене радње мора бити прикривена. Издвајање записника и обавештења Члан 237. Када је у овом законику прописано да одређени доказ не може бити коришћен у кривичном поступку или да се на њему не може засновати судска одлука, судија за претходни поступак ће по службеној дужности или на предлог странака и браниоца донети решење о издвајању записника о овим радњама из списа одмах, а најкасније до завршетка истраге. Против овог решења дозвољена је посебна жалба. По правноснажности решења, издвојени записници се стављају у посебан запечаћени омот и чувају код судије за претходни поступак одвојено од осталих списа и не могу се разгледати нити се могу користити у поступку. Након правноснажног окончања кривичног поступка са издвојеним записницима се поступа у складу са чланом 84. ст. 2. и 3. овог законика. После завршене истраге, судија за претходни поступак ће поступити по одредбама ст. 1. и 2. овог члана и у погледу свих обавештења која су, у смислу члана 282. став 1. тачка 2) и став 4. и члана 288. овог законика, јавном тужиоцу и полицији, дали грађани, осим записника из члана 289. став 4. овог законика. Кад јавни тужилац подигне оптужницу без спровођења истраге (члан 331. став 5.), доставиће списе у којима се налазе оваква обавештења судији за претходни поступак, који ће поступити по одредбама овог члана. б) Посебне врсте записника а. Записник о главном претресу Бележење главног претреса Члан 238. О главном претресу води се записник у који се, у битном, уноси садржај рада и цео ток главног претреса. Ток главног претреса се може бележити и стенографски. Стенографске белешке ће се у року од 48 часова превести, прегледати, потписати од стране стенографа и прикључити списима. За тонско снимање тока главног претреса сходно се примењују одредбе члана 236. овог законика. Одобрење за тонско снимање даје председник већа. Садржај записника о главном претресу Члан 239. У уводу записника мора се назначити суд пред којим се одржава главни претрес, место и време заседања, име и презиме председника већа, чланова већа и записничара, тужиоца, оптуженог и браниоца, оштећеног и његовог законског заступника или пуномоћника, преводиоца, тумача, кривично дело које је предмет претресања, као и да ли је главни претрес јаван или је јавност искључена. Записник мора нарочито да садржи податке о томе која је оптужница на главном претресу прочитана, односно усмено изложена и да ли је тужилац изменио или проширио оптужбу, какве су предлоге поднеле странке и какве је одлуке доносио председник већа или веће, који су докази изведени, да ли је извршен увид у записнике и друга писмена, да ли су репродуковани оптички или тонски снимак или други запис и какве су примедбе учиниле странке у погледу тих записника, писмена или снимака. Ако је на главном претресу искључена јавност, у записнику се мора назначити да је председник већа упозорио присутне на последице ако неовлашћено открију оно што су на том главном претресу сазнали као тајну. Искази оптуженог, сведока, вештака или другог лица уносе се у записник ако садрже одступање или допуну њихових ранијих исказа и то тако да се прикаже њихова битна садржина. Председник већа може, по предлогу странке или по службеној дужности, наредити да се у записник дословно упишу изјаве које сматра нарочито важним. У записник о главном претресу уноси се потпуна изрека пресуде (члан 428. ст. 3. до 5.), уз назначење да ли је пресуда јавно објављена. Изрека пресуде садржана у записнику о главном претресу представља изворник. Ако је на главном претресу донето решење о притвору, мора се и оно унети у записник о главном претресу. У записник о главном претресу на којем се расправља о делима из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика уносе се подаци о почетку и завршетку претреса, о присутним учесницима и изведеним доказима, о решењима о управљању поступком, као и препис тонског снимка који се сачињава у року од 72 часа и представља саставни део записника вођеног на главног претресу. У случају да се главни претрес или његов део тонски снима (члан 236. став 3), записник о главном претресу се сачињава на начин прописан ставом 7. овог члана. Утврђивање веродостојности записника о главном претресу Члан 240. Записник мора бити завршен са закључењем заседања. Записник потписују председник већа и записничар. Странке имају право да прегледају завршени записник и његове прилоге, да ставе примедбе у погледу садржине и да траже исправку записника. Странке имају право да после завршеног заседања добију копију записника, ако то захтевају. Исправке погрешно уписаних имена, бројева и других очигледних погрешака у писању може наредити председник већа по предлогу странака или лица које је дало изјаву или по службеној дужности. Друге исправке и допуне записника може наредити само веће. Примедбе и предлози странака у погледу записника, као и исправке и допуне записника, морају се забележити у наставку завршеног записника. У наставку записника забележиће се и разлози због којих поједини предлози и примедбе нису усвојени. Председник већа и записничар потписују и наставак записника. б. Записник о већању и гласању Састављање записника о већању и гласању Члан 241. О већању и гласању саставиће се посебан записник. Записник о већању и гласању садржи ток гласања и одлуку која је донесена. Овај записник потписују сви чланови већа и записничар. Издвојено мишљење члана већа који је приликом гласања остао у мањини прикључиће се записнику о већању и гласању, ако није унесено у записник. Члан већа који је издвојио мишљење дужан је да достави писано образложење најкасније у року од осам дана од дана гласања. Записник о већању и гласању затвориће се у посебан омот. Овај записник може разгледати само суд правног лека кад решава о правном леку и у том случају дужан је да записник поново затвори у посебан омот и да на омоту назначи да је разгледао записник. Ако писано образложење није достављено председнику већа до истека рока из става 4. овог члана, записник о већању и гласању ће се затворити у посебан омот без писаног образложења. Глава XI ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА 1. Достављање писмена а) Основне одредбе Основна правила о достављању Члан 242. Писмена се достављају, по правилу, посредством службеног лица органа поступка који је одлуку донео или непосредно код тог органа, преко поште или друге организације регистроване за послове достављања писмена, органа локалне самоуправе, замолним путем преко другог државног органа, телекомуникационим или електронским путем, а изузетно и посредством полиције. Позив за главни претрес или други позив орган поступка може и усмено саопштити лицу које се налази пред њим, уз упозорење на последице недоласка. Позив и упозорење ће се забележити у записнику који ће позвано лице потписати, осим ако је то забележно у записнику о главном претресу и тиме се сматра да је достављање извршено. Достављање се може извршити и истицањем на огласној табли или интернет страници органа поступка, а уз сагласност лица коме се достављање има извршити и преко пуномоћника за пријем писмена, путем поштанског фаха или електронске поште. Достављање се сматра извршеним протеком рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли или интернет страници органа поступка, односно од пријема потврде да је писмено предато пуномоћнику за пријем писмена, поштанском фаху, односно достављено електронским путем. Достављање Члан 243. Писмено се доставља непосредном предајом лицу коме је упућено. Ако се лице из става 1. не затекне тамо где се достављање има извршити, писмено се може предати пунолетном члану његовог домаћинства који је дужан да га прими. Ако се члан породичног домаћинства ту не затекне, писмено ће се предати портиру, суседу или председнику кућног савета ако они на то пристану и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако се достављање врши на радном месту лица из става 1. овог члана, а то лице се ту не затекне, писмено се може предати лицу овлашћеном за пријем поште које је дужно да прими писмено или лицу које је тамо запослено, ако оно пристане да прими писмено и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако лице из ст. 2. и 3. овог члана које није дужно да прими писмено одбије да то учини, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли суда и по могућству, интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од дана истицања писмена сматра се да је достављање извршено. Када лице из става 1. овог члана или лице из ст. 2. и 3. овог члана које је дужно да прими писмено, одбије да то учини, достављач ће забележити на доставници дан, час и разлог одбијања пријема, а писмено ће се оставити у стану лица из става 1. овог члана или у просторији где је оно запослено и тиме је достављање извршено. Ако се на месту где се достава има извршити не затекне лице из ст. 2. и 3. овог члана које је дужно да прими писмено, достављање ће се извршити на начин предвиђен у ставу 4. овог члана. Потврда о достављању Члан 244. Писмена која се достављају непосредном предајом, уручују се у затвореном омоту. Прималац и достављач потписују потврду о извршеном достављању – доставницу или повратницу. Прималац ће на потврди назначити дан пријема. Ако је прималац неписмен или није у стању да се потпише, достављач ће га потписати, назначити дан пријема и ставити напомену зашто је потписао примаоца. Ако прималац одбије да потпише потврду из става 2. овог члана, достављач ће то забележити на потврди и назначити дан предаје и тиме је достављање извршено. Потврду о пријему писмена достављеног путем поштанског фаха представља документ оверен од стране поште о дану и часу предаје писмена у поштански фах. Потврду о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена. Посебни начини достављања Члан 245. Ако орган поступка сматра да ће достављање бити извршено, учеснику у поступку се до завршетка главног претреса могу достављати писмена преко другог учесника у поступку који пристане да их преда. Окривљеном се на овај начин не може извршити достављање. Ако орган поступка сматра да ће обавештење бити примљено, учесник у поступку, а ако постоји опасност од одлагања изузетно и окривљени, може се обавестити телеграмом или телефоном о позиву за главни претрес или другом позиву или о одлуци о одлагању главног претреса или других радњи. О достављању или обавештењу извршеном у складу са одредбама овог члана орган поступка ће саставити службену белешку у спису. Ако је достављање или обавештење благовремено извршено у складу са одредбама овог члана, последице предвиђене за пропуштање наступају само ако је лице из ст. 1. и 2. овог члана било упозорено на њих. б) Посебна правила о достављању Достављање окривљеном Члан 246. Ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио орган поступка, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли и по могућству, на интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од дана истицања писмена сматра се да је достављање извршено. Ако је окривљени пуномоћјем браниоца овластио за пријем писмена од чијег достављања тече рок за изјављивање правног лека, предајом писмена адвокатској канцеларији браниоца сматра се да је достављање извршено. Изузетно од става 1. овог члана, ако окривљеном који нема браниоца треба доставити пресуду којом му је изречена кривична санкција која се састоји у лишењу слободе, а достављање се не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио суд, поставиће му се бранилац по службеној дужности док окривљени не обавести суд о новој адреси. Постављеном браниоцу ће се одредити потребан рок за упознавање са списима који не може бити краћи од три дана, а после тога ће му се пресуда доставити и поступак наставити. Достављање тужиоцу Члан 247. Јавном тужиоцу се писмена достављају предајом писарници јавног тужилаштва. Када се достављају одлуке од чијег достављања тече рок, као дан достављања сматра се дан предаје писмена писарници јавног тужилаштва. Суд ће јавном тужиоцу, на његов захтев, доставити кривични спис ради разматрања. Ако је у току рок за изјаву редовног правног лека, или ако то захтевају други интереси поступка, суд може одредити у ком року јавни тужилац треба да врати списе. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац има пуномоћника, писмена се достављају само пуномоћнику, а ако их има више, само једном од њих. У складу са ставом 4. овог члана писмена се достављају оштећеном који има пуномоћника. Достављање лицима са одређеним статусом Члан 248. Војним лицима, припадницима полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције или припадницима службе за обезбеђење завода у којој су смештена лица лишена слободе, запосленима у речном и ваздушном саобраћају, писмена се достављају преко њихове команде, непосредног старешине или руководиоца, односно седишта правног лица. Лицима лишеним слободе писмена се достављају посредством завода у којем су смештени. Лицима која у складу са међународним правом уживају имунитет у Републици Србији писмена се достављају посредством министарства надлежног за спољне послове, осим ако потврђеним међународним уговором није другачије предвиђено. Лицима укљученим у програм заштите учесника у кривичном поступку, писмена се достављају преко јединице за заштиту, у складу са овим закоником и другим прописима. Достављање писмена у иностранство Члан 249. Учеснику у поступку који се налази на познатој адреси у иностранству писмена се достављају у складу са одредбама посебног закона, осим ако то није уређено потврђеним међународним уговором. Уз писмено из става 1. овог члана, орган поступка може наложити окривљеном да у одређеном року постави пуномоћника за пријем писмена у Републици Србији и да о томе обавести орган поступка, уз упозорење на последице из става 3. овог члана. Ако окривљени не поступи у складу са ставом 2. овог члана орган поступка ће му поставити пуномоћника. Достављањем писмена постављеном пуномоћнику сматра се да је достављање извршено. 2. Разматрање списа Услови за разматрање списа Члан 250. Свако ко има оправдани интерес може разматрати, копирати или снимати поједине списе, осим оних који имају ознаку степена тајности. Дозволу за разматрање списа из става 1. овог члана у току поступка даје јавни тужилац односно суд, а након завршетка поступка председник суда или службено лице које он одреди. Ако је са главног претреса била искључена јавност или би право на приватност могло да буде теже повређено, разматрање списа из става 1. овог члана може се ускратити или условити забраном јавне употребе имена учесника у поступку. Против решења о ускраћивању разматрања списа дозвољена је жалба која не задржава извршење решења. Разматрање списа и разгледање предмета Члан 251. Окривљени, односно осумњичени који је саслушан по одредбама о саслушању окривљеног и његов бранилац, имају право да разматрају списе и разгледају прикупљене предмете који служе као доказ. Право из става 1. овог члана има и оштећени (члан 50. став 1. тачка 4) и став 2.), оштећени као тужилац (члан 58. став 2.) и приватни тужилац (члан 64. став 2.). Глава XII ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЕВ Општи услови и предмет имовинскоправног захтева Члан 252. Имовинскоправни захтев који је настао услед извршења кривичног дела или противправног дела које је у закону одређено као кривично дело, расправиће се на предлог овлашћених лица у кривичном поступку, ако се тиме не би знатно одуговлачио овај поступак. Имовинскоправни захтев може се односити на накнаду штете, повраћај ствари или поништај одређеног правног посла. Овлашћени подносиоци Члан 253. Имовинскоправни захтев у поступку може поднети лице које је овлашћено да такав захтев остварује у парничном поступку. Лице из става 1. овог члана дужно је да одређено означи свој захтев и да поднесе доказе. Ако је услед кривичног дела или противправног дела које је у закону одређено као кривично дело оштећена јавна својина, орган који је законом или другим прописом овлашћен да се стара о заштити те својине може у поступку учествовати у складу са овлашћењима која има на основу закона, односно другог прописа. Подношење имовинскоправног захтева Члан 254. Имовинскоправни захтев се подноси органу поступка. Имовинскоправни захтев се може поднети најкасније до завршетка главног претреса пред првостепеним судом. Ако овлашћено лице није поднело имовинскоправни захтев до подизања оптужбе, обавестиће се да га може поднети до завршетка главног претреса. Ако су услед кривичног дела или противправног дела које је у закону одређено као кривично дело оштећена јавна својина, а имовинскоправни захтев није стављен, суд ће о томе обавестити орган из члана 253. став 3. овог законика. Располагање имовинскоправним захтевом Члан 255. Овлашћена лица (члан 253.) могу до завршетка главног претреса одустати од имовинскоправног захтева у кривичном поступку и остваривати га у парничном поступку. У случају одустанка, имовинскоправни захтев се не може поново поднети. Ако је имовинскоправни захтев после подношења, а пре завршетка главног претреса, прешао на друго лице по правилима имовинског права, позваће се то лице да се изјасни да ли остаје код захтева. Ако се уредно позвани не одазове, сматра се да је одустао од поднетог имовинскоправног захтева. Провера околности о имовинскоправном захтеву Члан 256. Орган поступка ће саслушати окривљеног о чињеницама у вези са имовинскоправним захтевом и провериће околности које су од важности за његово утврђивање. Орган поступка је дужан да прикупи доказе за одлучивање о захтеву и пре него што је он поднет. Ако би се прикупљањем доказа и провером околности о имовинскоправном захтеву знатно одуговлачио поступак, орган поступка ће се ограничити на прикупљање оних података чије утврђивање касније не би било могућно или би било знатно отежано. Привремене мере Члан 257. На предлог овлашћених лица (члан 253.), могу се у кривичном поступку по одредбама закона који уређује поступак извршења и обезбеђења, одредити привремене мере обезбеђења имовинскоправног захтева насталог услед извршења кривичног дела или противправног дела које је у закону одређено као кривично дело. О предлогу из става 1. овог члана одлучује решењем у истрази судија за претходни поступак, а после подигнуте оптужнице веће. Жалба против решења о привременим мерама не задржава извршење решења. Ако оштећени има захтев према трећем лицу због тога што се код њега налазе ствари прибављене кривичним делом или противправним делом које је у закону одређено као кривично дело или због тога што је оно услед тог дела дошло до имовинске користи, суд може у кривичном поступку, на предлог лица из става 1. овог члана и по одредбама закона који уређује поступак извршења и обезбеђења, одредити привремене мере обезбеђења и према трећем лицу. Одредбе ст. 2. и 3. овог члана важе и у овом случају. У пресуди којом се окривљени оглашава кривим или решењу о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења, суд ће или укинути мере из става 4. овог члана, ако већ раније нису укинуте или ће оштећеног упутити на парнични поступак, с тим што ће се ове мере укинути ако парнични поступак не буде покренут у року који одреди суд. Одлучивање о имовинскоправном захтеву Члан 258. О имовинскоправном захтеву одлучује суд. Кад се суд огласи ненадлежним за кривични поступак, упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтев може поднети у кривичном поступку који ће отпочети или бити настављен пред надлежним судом. Кад суд донесе пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија или кад решењем обустави кривични поступак, упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтев може остваривати у парничном поступку. У пресуди којом окривљеног оглашава кривим или решењу о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења, суд ће овлашћеном лицу досудити имовинскоправни захтев у целини или делимично, а за вишак упутити на парнични поступак. Ако подаци кривичног поступка не пружају поуздан основ ни за потпуно ни за делимично пресуђење, суд ће овлашћено лице упутити да имовинскоправни захтев у целини може да остварује у парничном поступку. Ако се имовинскоправни захтев односи на повраћај ствари, а суд установи да ствар припада оштећеном и да се налази код окривљеног или код неког од учесника у кривичном делу или код лица коме су је они дали на чување, одредиће у пресуди или решењу из става 4. овог члана да се ствар преда оштећеном. Ако се имовинскоправни захтев односи на поништај одређеног правног посла, а суд нађе да је захтев основан, изрећи ће у пресуди или решењу из става 4. овог члана потпун или делимични поништај тог правног посла, с последицама које из тога проистичу, не дирајући у права трећих лица. Измена правноснажне одлуке о имовинскоправном захтеву Члан 259. Правноснажну пресуду или решење којим је одлучено о имовинскоправном захтеву суд може у кривичном поступку изменити само поводом понављања кривичног поступка и захтева за заштиту законитости. Изузетно од случаја из става 1. овог члана осуђени, односно његови наследници могу само у парничном поступку захтевати да се правноснажна пресуда или решење кривичног суда којом је одлучено о имовинскоправном захтеву измени и то ако постоје услови за понављање поступка по одредбама закона који уређује парнични поступак. Повраћај ствари оштећеном Члан 260. Ако се ради о стварима које несумњиво припадају оштећеном, а не служе као доказ у кривичном поступку, предаће се оштећеном и пре завршетка поступка. Ако се више оштећених споре о својини ствари, упутиће се на парнични поступак, а суд ће у кривичном поступку одредити само чување ствари као привремену меру обезбеђења. Глава XIII ТРОШКОВИ ПОСТУПКА Појам и врсте трошкова Члан 261. Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка. Трошкови кривичног поступка обухватају: 1) трошкове за сведоке, вештаке, стручне саветнике, преводиоце, тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја; 2) трошкове превоза окривљеног; 3) издатке за довођење окривљеног; 4) путне трошкове службених лица; 5) трошкове лечења окривљеног за време док се налази у притвору, као и трошкове порођаја, осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање; 6) трошкове техничког прегледа возила, анализе узорака (чл. 140. до 142.) и превоза леша до места обдукције; 7) награду вештаку, награду стручном саветнику, награду преводиоцу, награду тумачу, награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника; 8) нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника; 9) паушални износ, за трошкове који нису обухваћени тач. 1) до 8) овог става. Паушални износ се одређује према трајању и сложености поступка и имовном стању лица обавезног да плати овај износ. Трошкови из става 2. тач. 1) до 6) овог члана, као и нужни издаци постављеног браниоца (члан 76.) и постављеног пуномоћника (члан 59. и члан 103. став 3.), у поступку због кривичних дела за која се гони по службеној дужности, исплаћују се из средстава органа поступка унапред, а наплаћују се касније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог законика. Орган поступка дужан је да све трошкове који су унапред исплаћени унесе у попис који ће се приложити списима. Трошкови превођења и тумачења, као и трошкове одбране сиромашног окривљеног (члан 77. став 1.) неће се наплаћивати од лица која су по одредбама овог законика дужна да накнаде трошкове кривичног поступка. Трошкове предистражног поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција исплаћује тај орган. *Службени гласник РС, број 101/2011 Одлучивање о трошковима поступка Члан 262. У свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучиће се ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе. У поступку за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, награда вештаку, преводиоцу и тумачу може се одредити до двоструког износа награде предвиђене за вештачење, превођење или тумачење у другим кривичним стварима. Ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве. Када је о трошковима кривичног поступка одлучено посебним решењем, о жалби против тог решења одлучује веће (члан 21. став 4.). *Службени гласник РС, број 101/2011 **Службени гласник РС, број 27/2021 (Одлука УС) Скривљени трошкови Члан 263. Окривљени, оштећени, оштећени као тужилац, приватни тужилац, бранилац, законски заступник, пуномоћник, сведок, вештак, стручни саветник, преводилац, тумач и стручно лице, без обзира на исход кривичног поступка, сносе трошкове свог довођења, одлагања доказне радње или главног претреса и друге трошкове поступка које су проузроковали својом кривицом, као и одговарајући део паушалног износа. О трошковима из става 1. овог члана доноси се посебно решење, осим ако се о трошковима које сносе приватни тужилац и окривљени решава у одлуци о главној ствари. О жалби против посебног решења из става 2. овог члана одлучује веће (члан 21. став 4.). Обавеза окривљеног да накнади трошкове Члан 264. Кад суд окривљеног огласи кривим, изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка. Лице које је окривљено за више кривичних дела, није дужно да накнади трошкове у погледу дела за која је ослобођено од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова. У пресуди којом је више окривљених оглашено кривим, суд ће одредити колики ће део трошкова сносити сваки од њих, а ако то није могуће, одредиће да сви окривљени солидарно сносе трошкове. Плаћање паушалног износа одредиће се за сваког окривљеног посебно. У одлуци којом решава о трошковима, суд може ослободити окривљеног од дужности да накнади у целини или делимично трошкове кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1) до 6) и тачка 9) овог законика, као и награде за вештака и постављеног стручног саветника, ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица која је он дужан да издржава. Ако се ове околности утврде после доношења одлуке о трошковима, председник већа односно судија појединац може посебним решењем ослободити окривљеног од дужности накнаде трошкова кривичног поступка. Накнада трошкова из буџетских средстава и на терет других лица Члан 265. Кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда. Лице које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело лажног пријављивања обавезаће се посебним решењем да сноси трошкове кривичног поступка које је проузроковало. Ово решење, на предлог јавног тужиоца, доноси веће (члан 21. став 4.). Приватни тужилац је дужан да накнади трошкове кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1) до 6) и тачка 9) овог законика, нужне издатке окривљеног, нужне издатке и награду његовог браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награду вештака и стручног саветника, ако је поступак обустављен или је оптужба одбијена или је окривљени ослобођен од оптужбе, осим ако је поступак обустављен, односно ако је оптужба одбијена због смрти окривљеног или због тога што је наступила застарелост кривичног гоњења услед одуговлачења поступка које се не може приписати у кривицу приватног тужиоца. Ако је поступак обустављен услед одустанка од тужбе, окривљени и приватни тужилац могу се поравнати у погледу њихових међусобних трошкова. Ако има више приватних тужилаца, сви ће сносити трошкове солидарно. Оштећени који је одустао од предлога за гоњење сносиће трошкове кривичног поступка ако окривљени није изјавио да ће их сам сносити. Кад суд одбаци оптужницу због ненадлежности, одлуку о трошковима донеће надлежни суд. Ако захтев за накнаду нужних издатака и награде из става 1. овог члана не буде усвојен или суд о њему не донесе одлуку у року од три месеца од дана подношења захтева, окривљени и бранилац имају право да потраживања остварују у парничном поступку против Републике Србије. Плаћање награде и нужних издатака Члан 266. Награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника оштећеног, оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно је да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама овог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда. Ако је окривљеном био постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатиће се из буџетских средстава суда. Овако ће се поступати и ако је оштећеном као тужиоцу био постављен пуномоћник. Трошкови пред судом правног лека Члан 267. О дужности плаћања трошкова који настану код суда правног лека одлучује тај суд сходно одредбама чл. 261. до 266. овог законика. Доношење подзаконског прописа Члан 268. Накнада трошкова поступка и висина паушалног износа ближе се уређује актом министра надлежног за послове правосуђа. Глава XIV ДОНОШЕЊЕ, САОПШТАВАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА 1. Доношење и саопштавање одлука Врсте одлука Члан 269. У поступку се одлуке доносе у облику пресуде, решења и наредбе. Пресуду доноси само суд, а решења и наредбе доносе и други органи поступка. Претпоставке за одлучивање Члан 270. Суд већа и гласа у заседању затвореном за јавност. У просторији у којој се већа и гласа могу да буду присутни само чланови већа и записничар. Председник већа руководи већањем и гласањем, стара се да се сва питања свестрано и потпуно расправе и гласа последњи. Редослед питања о којима се одлучује Члан 271. При одлучивању о предмету доказивања, прво се гласа да ли је суд надлежан, да ли је потребно допунити поступак, као и о другим претходним питањима. Кад се донесе одлука о претходним питањима, прелази се на решавање о главној ствари. При одлучивању о главној ствари, прво ће се гласати да ли је оптужени учинио кривично дело, а затим ће се гласати о казни, другим кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка, имовинскоправном захтеву и осталим питањима о којима треба донети одлуку. Ако је исто лице оптужено за више кривичних дела, гласаће се и о казни за свако од тих дела, а затим о јединственој казни за сва дела. Већање и гласање Члан 272. Одлуке већа доносе се после усменог већања и гласања. Одлука је донесена кад је за њу гласала већина чланова већа. Ако се у погледу појединих питања о којима се гласа гласови поделе на више различитих мишљења, тако да ниједно од њих нема већину, питања ће се раздвојити и гласање ће се понављати док се не постигне већина. Ако се на тај начин не постигне већина, одлука ће се донети тако што ће се гласови који су најнеповољнији за окривљеног прибројити гласовима који су од ових мање неповољни, све док се не постигне потребна већина. Чланови већа не могу одбити да гласају о питањима која постави председник већа, али члан већа који је гласао да се оптужени ослободи или да се оптужба одбије и остао у мањини није дужан да гласа о кривичној санкцији. Ако не гласа, узеће се као да је пристао на глас који је за окривљеног најповољнији. Издвојено мишљење Члан 273. Судија Врховног касационог суда који на седници већа приликом гласања остане у мањини у вези са питањем о постојању повреде закона, има право да издвоји мишљење и да га писмено образложи. Судија је дужан да писмено образлагање издвојеног мишљења усмено најави на седници већа након доношења одлуке и може захтевати да се то мишљење објави заједно са одлуком. Судија је дужан да у року од 15 дана од дана доношења одлуке председнику већа достави писмено образложење издвојеног мишљења. Ако писмено образложење издвојеног мишљења није достављено председнику већа до истека рока из става 3. овог члана, одлука се отпрема, а накнадно достављено издвојено мишљење прилаже се судском предмету и чини његов саставни део. Саопштавање одлука Члан 274. Ако овим закоником није другачије одређено, одлуке се саопштавају усменим објављивањем лицима која за то имају правни интерес, ако су присутна, а достављањем овереног преписа, ако су одсутна. Ако је одлука усмено саопштена, то ће се назначити у записнику или у спису, а лице које има право на жалбу потврдиће то својим потписом. Ако то лице изјави да се неће жалити, оверени препис усмено саопштене одлуке неће му се доставити, ако овим закоником није другачије одређено. Преписи одлука против којих је дозвољена жалба достављају се са поуком о праву на жалбу. Жалба изјављена у корист окривљеног сматраће се благовременом ако је изјављена у року наведеном у поуци иако је тај рок дужи од законског рока. 2. Извршење одлука Правноснажност и извршност пресуде Члан 275. Пресуда постаје правноснажна када се више не може побијати жалбом или када жалба није дозвољена. Правноснажна пресуда постаје извршна од дана достављања, ако за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, пресуда је извршна истеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе. Ако суд који је донео пресуду у првом степену није надлежан за њено извршење, доставиће оверени препис пресуде са потврдом о извршности суду који је надлежан за извршење. Извршење одређених одлука у пресуди Члан 276. Извршење пресуде у погледу трошкова кривичног поступка, одузимања имовинске користи, одузимања имовине проистекле из кривичног дела и имовинскоправних захтева врши надлежни суд или други државни орган, у складу са законом. Трошкови кривичног поступка принудно се наплаћују у корист буџета Републике Србије, по службеној дужности. Трошкови принудне наплате претходно се исплаћују из буџетских средстава суда. Кад је одлука којом је одлучено о имовинскоправном захтеву постала правноснажна, оштећени може захтевати од суда који је одлучио у првом степену да му изда оверени препис одлуке, са назначењем да је одлука извршна. Ако је у пресуди изречена мера безбедности одузимања предмета, суд који је изрекао пресуду у првом степену одлучиће да ли ће се предмети продати, у складу са законом, предати одређеној јавној установи или уништити. Новац добијен продајом предмета уплаћује се у буџет Републике Србије. Одредба става 4. овог члана сходно ће се применити и кад се донесе одлука о одузимању предмета на основу члана 535. овог законика. Правноснажна одлука о одузимању предмета може се, осим у случају понављања кривичног поступка или одлучивања по захтеву за заштиту законитости, изменити у парничном поступку ако се појави спор о својини одузетих предмета. Правноснажност и извршност решења или наредбе Члан 277. Правноснажност решења наступа када се оно не може побијати жалбом или када жалба није дозвољена. Ако овим закоником није другачије одређено, решење је извршно када постане правноснажно. Наредба је извршна одмах по доношењу, осим ако орган који је наредбу издао не одреди другачије. Решења и наредбе, ако није другачије одређено, извршавају органи који су те одлуке донели. Приликом извршења решења које одговара пресуди сходно се примењују одредбе члана 276. овог законика. Посебно решење о дозвољености извршења Члан 278. Ако се појави сумња о дозвољености извршења судске одлуке или о рачунању казне, или ако у правноснажној пресуди или решењу које одговара пресуди није одлучено о урачунавању притвора или раније издржане казне, или урачунавање није правилно извршено, о томе ће одлучити посебним решењем суд који је судио у првом степену. Жалба не задржава извршење решења, осим ако суд није другачије одредио. Ако се у току извршења појави сумња у погледу тумачења судске одлуке, о томе одлучује суд који је донео правноснажну одлуку. Доношење подзаконског прописа Члан 279. Начин вођења казнене евиденције уређује Влада. Део други ТОК ПОСТУПКА Глава XV ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК 1. Кривична пријава Подношење кривичне пријаве Члан 280. Државни и други органи, правна и физичка лица пријављују кривична дела за која се гони по службеној дужности, о којима су обавештена или за њих сазнају на други начин, под условима предвиђеним законом или другим прописом. Кривичним закоником је предвиђено у којем случају непријављивање кривичног дела представља кривично дело. Подносилац кривичне пријаве из става 1. овог члана навешће доказе који су му познати и предузеће мере да би се сачували трагови кривичног дела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дело и други докази. Начин подношења и уписивање кривичне пријаве Члан 281. Кривична пријава се подноси надлежном јавном тужиоцу, писмено, усмено или другим средством. Ако се кривична пријава подноси усмено, о њој ће се саставити записник и подносилац ће се упозорити на последице лажног пријављивања. Ако је пријава саопштена телефоном или другим телекомуникацијским средством сачиниће се службена белешка, а ако је пријава поднесена електронском поштом сачуваће се на одговарајућем носиоцу података и одштампати. Ако је кривична пријава поднесена полицији, ненадлежном јавном тужиоцу или суду, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном јавном тужиоцу. Поступање јавног тужиоца по кривичној пријави Члан 282. Ако јавни тужилац из саме кривичне пријаве не може оценити да ли су вероватни наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да ли ће спровести истрагу или ако је на други начин сазнао да је извршено кривично дело, јавни тужилац може: 1) сам прикупити потребне податке; 2) позивати грађане, под условима из члана 288. ст. 1. до 6. овог законика; 3) поднети захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења. За непоступање по захтеву јавног тужиоца из става 1. тачка 3) овог члана одговорно лице се може новчано казнити до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да да потребне податке, може се још једном казнити истом казном. Одлуку о новчаном кажњавању из става 2. овог члана доноси јавни тужилац. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује судија за претходни поступак. Жалба не задржава извршење решења. Ако није у могућности да сам предузме радње из става 1. овог члана, јавни тужилац ће захтевати од полиције да прикупи потребна обавештења и да предузме друге мере и радње у циљу откривања кривичног дела и учиниоца (чл. 286. до 288.). Полиција је дужна да поступи по захтеву јавног тужиоца и да га обавести о мерама и радњама које је предузела најкасније у року од 30 дана од дана када је примила захтев. У случају непоступања по захтеву јавни тужилац ће поступити у складу са чланом 44. ст. 2. и 3. овог законика. Јавни тужилац, државни и други органи, односно правна лица дужни су приликом прикупљања обавештења, односно давања података да поступају обазриво, водећи рачуна да се не нашкоди части и угледу лица на које се ови подаци односе. Одлагање кривичног гоњења Члан 283. Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати једну или више од следећих обавеза: 1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету; 2) да на рачун прописан за уплату јавних прихода уплати одређени новчани износ, који се користи за хуманитарне или друге јавне сврхе; 3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад; 4) да испуни доспеле обавезе издржавања; 5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога; 6) да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања; 7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком. У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана. Надзор над извршењем обавеза обавља повереник из органа управе надлежног за послове извршење кривичних санкција, у складу са прописом који доноси министар надлежан за послове правосуђа. Ако осумњичени у року изврши обавезу из става 1. овог члана, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног, а одредба члана 51. став 2. законика неће се примењивати. Средства из става 1. тачка 2) овог члана додељују се хуманитарним организацијама, фондовима, јавним установама или другим правним или физичким лицима, по спроведеном јавном конкурсу, који расписује министарство надлежно са послове правосуђа. Јавни конкурс из става 4. овог члана спроводи комисија коју образује министар надлежан за послове правосуђа. Изузетно од ст. 4. и 5. овог члана комисија може, на захтев физичког лица, без спровођења јавног конкурса, предложити да се средства из става 1. тачка 2) овог члана доделе ради лечења детета у иностранству, ако средства за лечење нису обезбеђена у Републичком фонду за здравствено осигурање. Спровођење јавног конкурса, критеријуми за расподелу средстава, састав и начин рада комисије уређују се актом министра надлежног за послове правосуђа. Одлуку о расподели средстава из става 1. тачка 2) овог члана доноси Влада. *Службени гласник РС, број 55/2014 Одбацивање кривичне пријаве Члан 284. Јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву ако из саме пријаве проистиче да: 1) пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности; 2) је наступила застарелост или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују гоњење; 3) не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности. О одбацивању пријаве, као и о разлозима за то, јавни тужилац ће обавестити оштећеног у року од осам дана и поучити га о његовим правима (члан 51. став 1.), а ако је кривичну пријаву поднео орган полиције, обавестиће и тај орган. У случају кривичних дела за која је прописана казна затвора до три године, јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву ако је осумњичени, услед стварног кајања, спречио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, према околностима случаја, оцени да изрицање кривичне санкције не би било правично. У овом случају одредба члана 51. став 2. овог законика неће се примењивати. 2. Овлашћења органа предистражног поступка Овлашћења јавног тужиоца Члан 285. Јавни тужилац руководи предистражним поступком. Ради вршења овлашћења из става 1. овог члана јавни тужилац предузима потребне радње ради гоњења учинилаца кривичних дела. Јавног тужилац може наложити полицији да предузима одређене радње ради откривања кривичних дела и проналажења осумњичених. Полиција је дужна да изврши налог јавног тужиоца, као и да га о предузетим радњама редовно обавештава. У случају непоступања полиције по налогу, јавни тужилац ће поступити у складу са чланом 44. ст. 2. и 3. овог законика. У току предистражног поступка јавни тужилац је овлашћен да од полиције преузме вршење радње коју је полиција на основу закона самостално предузела. Овлашћења полиције Члан 286. Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка. У циљу испуњења дужности из става 1. овог члана, полиција може: да тражи потребна обавештења од грађана; да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага; да за неопходно потребно време, а најдуже до осам часова ограничи кретање на одређеном простору; да предузме потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета; да распише потрагу за лицем и предметима за којима се трага; да у присуству одговорног лица прегледа одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да је по потреби одузме; да предузме друге потребне мере и радње. О чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставиће се записник или службена белешка. По налогу судије за претходни поступак, а на предлог јавног тужиоца, полиција може у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана прибавити евиденцију остварене телефонске комуникације, коришћених базних станица или извршити лоцирање места са којег се обавља комуникација. О предузимању мера и радњи из ст. 2. и 3. овог члана полиција одмах, а најкасније у року од 24 часа након предузимања, обавештава јавног тужиоца. Лице према коме је примењена нека од мера и радњи ст. 2. и 3. овог члана има право да поднесе притужбу надлежном судији за претходни поступак. *Службени гласник РС, број 55/2014 Доказне радње полиције Члан 287. Ако полиција у предистражном поступку предузме доказну радњу о томе ће без одлагања обавестити јавног тужиоца. Докази које је полиција прибавила предузимањем доказних радњи могу бити коришћени у даљем току кривичног поступка, ако су доказне радње спроведене у складу са овим закоником. Прикупљање обавештења од грађана Члан 288. Полиција може позивати грађане ради прикупљања обавештења. У позиву се мора назначити разлог позивања и својство у коме се грађанин позива. Принудно се може довести лице које се није одазвало позиву само ако је у позиву било на то упозорено. Приликом поступања по одредбама овог члана, полиција не може грађане саслушавати у својству окривљеног, односно испитивати у својству сведока или вештака, осим у случају из члана 289. овог законика. Прикупљање обавештења од истог лица може трајати онолико колико је неопходно да се добије потребно обавештење, а најдуже четири часа, а по пристанку лица које даје обавештења и дуже. Обавештења од грађана се не смеју прикупљати принудно. Службена белешка о датом обавештењу прочитаће се грађанину који је обавештење дао, а он може ставити примедбе које је полиција дужна да унесе у службену белешку. Копија службене белешке о датом обавештењу издаће се грађанину, ако то захтева. Грађанин се може поново позивати ради прикупљања обавештења о околностима другог кривичног дела или учиниоца, а ради прикупљања обавештења о истом кривичном делу не може се поново принудно доводити. По одобрењу судије за претходни поступак, председника већа или судије појединца, полиција може прикупљати обавештења и од притвореника, ако је то потребно ради откривања других кривичних дела или других учинилаца. Ова ће се обавештења прикупљати у заводу у којем је окривљени притворен, у време које одреди суд, и у присуству браниоца. На основу прикупљених обавештења, полиција саставља кривичну пријаву у којој наводи доказе за које је сазнала приликом прикупљања обавештења. У кривичну пријаву не уноси се садржина изјава које су поједини грађани дали приликом прикупљања обавештења, осим исказа који је осумњичени дао у складу са чланом 289. овог законика. Уз кривичну пријаву достављају се и предмети, скице, фотографије, прибављени извештаји, списи о предузетим мерама и радњама, службене белешке, изјаве и други материјали који могу бити корисни за успешно вођење поступка. Ако полиција после подношења кривичне пријаве сазна за нове чињенице, доказе или трагове кривичног дела, дужна је да прикупи потребна обавештења и да извештај о томе, као допуну кривичне пријаве, достави јавном тужиоцу. Саслушање осумњиченог Члан 289. Кад полиција прикупља обавештења од лица за које постоје основи сумње да је учинилац кривичног дела или према том лицу предузима радње у предистражном поступку предвиђене овим закоником, може га позивати само у својству осумњиченог. У позиву ће се осумњичени упозорити да има право да узме браниоца. Ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах поучи о правима из члана 68. став 1. тач. 1) и 2) овог законика и о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању. О поступању у смислу одредби ст. 1. и 2. овог члана, полиција ће без одлагања обавестити надлежног јавног тужиоца. Јавни тужилац може обавити саслушање осумњиченог, присуствовати саслушању или саслушање поверити полицији. Ако осумњичени пристане да да исказ, орган који обавља саслушање ће поступити у складу са одредбама овог законика о саслушању окривљеног под условом да су пристанак осумњиченог да буде саслушан и његов исказ током саслушања дати у присуству браниоца. Записник о овом саслушању се не издваја из списа и може се користити као доказ у кривичном поступку. Ако јавни тужилац није присутан саслушању осумњиченог, полиција ће му без одлагања доставити записник о саслушању. Задржавање на месту извршења кривичног дела Члан 290. Полиција може лица затечена на месту извршења кривичног дела упутити јавном тужиоцу или их задржати до његовог доласка, ако би та лица могла да дају податке важне за поступак и ако је вероватно да се њихово испитивање касније не би могло извршити или би било скопчано са знатним одуговлачењем или другим тешкоћама. Задржавање лица из става 1. овог члана на месту кривичног дела не може трајати дуже од шест часова. Полицијско хапшење Члан 291. Полиција може неко лице ухапсити ако постоји разлог за одређивање притвора (члан 211.), али је дужна да такво лице без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу. Приликом довођења, полиција ће јавном тужиоцу предати извештај о разлозима и о времену хапшења. Ухапшени мора бити поучен о правима из члана 69. став 1. овог законика. Ако је због неотклоњивих сметњи спровођење ухапшеног трајало дуже од осам часова, полиција је дужна да јавном тужиоцу овакво закашњење посебно образложи, о чему ће јавни тужилац сачинити службену белешку. Јавни тужилац ће у белешку унети и изјаву ухапшеног о времену и месту хапшења. Хапшење при извршењу кривичног дела Члан 292. Свако може ухапсити лице затечено при извршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности. Ухапшени ће се одмах предати јавном тужиоцу или полицији, а ако то није могуће, мора се одмах обавестити један од тих органа који ће поступити у складу са одредбама овог законика (чл. 291. и 293.). Саслушање ухапшеног Члан 293. Јавни тужилац дужан је да ухапшеног који му је доведен поучи о правима из члана 69. став 1. овог законика и да му омогући да у његовом присуству, уз коришћење телефона или другог електронског преносиоца порука обавести браниоца непосредно или посредством чланова породице или трећег лица чија истоветност јавном тужиоцу мора бити откривена, а ако је потребно и помогне му да нађе браниоца. Ако ухапшени не обезбеди присуство браниоца у року од 24 часа од када му је то у смислу става 1. овог члана омогућено или изјави да не жели да узме браниоца, јавни тужилац је дужан да га без одлагања саслуша. Ако у случају обавезне одбране (члан 74.) ухапшени не узме браниоца у року од 24 часа од часа кад је поучен о овом праву или изјави да неће узети браниоца, поставиће му се бранилац по службеној дужности. Одмах после саслушања, јавни тужилац ће одлучити да ли ће ухапшеног пустити на слободу или ће судији за претходни поступак предложити одређивање притвора. На захтев ухапшеног или његовог браниоца, члана породице ухапшеног или лица са којим ухапшени живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота, или по службеној дужности, јавни тужилац може одредити лекарски преглед ухапшеног. Одлуку о одређивању лекара који ће обавити преглед и записник о саслушању лекара јавни тужилац ће приложити списима. Задржавање осумњиченог Члан 294. Лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив. О задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, доноси и уручује решење. У решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања. Против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од шест часова од достављања решења. О жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење решења. Осумњичени има права предвиђена у члану 69. став 1. овог законика. Осумњичени мора имати браниоца чим орган поступка из става 2. овог члана донесе решење о задржавању. Ако осумњичени сам, у року од четири часа, не обезбеди браниоца, јавни тужилац ће му га обезбедити по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Глава XVI ИСТРАГА 1. Основне одредбе Сврха истраге Члан 295. Истрага се покреће: 1) против одређеног лица за које постоје основи сумње да је учинило кривично дело; 2) против непознатог учиниоца када постоје основи сумње да је учињено кривично дело. У истрази се прикупљају докази и подаци који су потребни да би се могло одлучити да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак, докази који су потребни да се утврди идентитет учиниоца, докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано, као и други докази који могу бити од користи за поступак, а чије се извођење, с обзиром на околности случаја, показује целисходним. Наредба о спровођењу истраге Члан 296. Истрага се покреће наредбом надлежног јавног тужиоца. Наредба о спровођењу истраге доноси се пре или непосредно после прве доказне радње коју су предузели јавни тужилац или полиција у предистражном поступку, а најкасније у року од 30 дана од дана када је јавни тужилац обавештен о првој доказној радњи коју је полиција предузела. У наредби о спровођењу истраге се морају навести: лични подаци осумњиченог ако је познат, опис дела из кога произлазе законска обележја кривичног дела, законски назив кривичног дела и околности из којих произилазе основи сумње. Достављање наредбе осумњиченом Члан 297. Наредба о спровођењу истраге доставља се осумњиченом и његовом браниоцу, ако га има, заједно са позивом односно обавештењем о првој доказној радњи којој могу присуствовати (члан 300.). Ако се у току истраге против непознатог учиниоца утврди његова истоветност, јавни тужилац ће допунити наредбу о спровођењу истраге у смислу члана 296. став 3. овог законика и поступити у складу са ставом 1. овог члана. Истовремено са достављањем наредбе о спровођењу истраге осумњиченом и његовом браниоцу, јавни тужилац ће обавестити оштећеног о покретању истраге и поучити га о правима из члана 50. став 1. овог законика. Спровођење истраге Члан 298. Истрагу спроводи надлежни јавни тужилац. Законом се може одредити једно јавно тужилаштво у коме ће се за подручје више јавних тужилаштава спроводити истрага (истражни центар). Јавни тужилац предузима доказне радње, по правилу, само на подручју надлежности суда пред којим поступа. Ако интерес истраге захтева, он може поједине доказне радње предузети и ван подручја овог суда, али је дужан да о томе обавести јавног тужиоца који поступа пред судом на чијем подручју предузима доказне радње. Ако је јавном тужиоцу потребна помоћ полиције (форензичка, аналитичка и др.) или других државних органа у вези са спровођењем истраге, они су дужни да му на његов захтев ту помоћ пруже. На захтев јавног тужиоца, правно лице је дужно да пружи помоћ за предузимање доказне радње која не трпи одлагање. Поверавање појединих доказних радњи Члан 299. У току истраге јавни тужилац може поверити предузимање појединих доказних радњи јавном тужиоцу који поступа пред судом на чијем подручју треба предузети те радње, а ако је за подручја више судова одређен један суд за пружање правне помоћи – јавном тужиоцу који поступа пред тим судом. Јавни тужилац коме је поверено предузимање појединих доказних радњи предузеће по потреби и друге доказне радње које са овим стоје у вези или из њих проистичу. Ако јавни тужилац коме је поверено предузимање појединих доказних радњи није за то надлежан, доставиће предмет надлежном јавном тужиоцу и о томе ће обавестити јавног тужиоца који му је предмет доставио. Јавни тужилац може поверити полицији извршење појединих доказних радњи у складу са одредбама овог законика. Присуство доказним радњама Члан 300. Јавни тужилац је дужан да браниоцу осумњиченог упути позив да присуствује саслушању осумњиченог, односно да осумњиченом и његовом браниоцу упути позив, а оштећеног обавести о времену и месту испитивања сведока или вештака. Изузетно од става 1. овог члана, у поступцима за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, јавни тужилац може испитати сведока и без позивања осумњиченог и његовог браниоца да присуствују испитивању ако оцени да њихово присуство може утицати на сведока. У том случају судска одлука се не може заснивати искључиво или у одлучујућој мери на том исказу сведока. Осумњичени, његов бранилац и оштећени могу да присуствују увиђају. Ако осумњичени има браниоца, јавни тужилац ће, по правилу, позивати односно обавештавати само браниоца. Ако је осумњичени у притвору, а доказна радња се предузима ван седишта суда, јавни тужилац ће одлучити да ли је потребно присуство осумњиченог. Јавни тужилац је дужан да стручног саветника обавести да може да присуствује вештачењу (члан 126. став 1.). Ако позив осумњиченом и његовом браниоцу није достављен у складу са одредбама овог законика, односно ако се истрага води против непознатог учиниоца, јавни тужилац може предузети испитивање сведока или вештака само по претходном одобрењу судије за претходни поступак. Ако лице коме је упућен позив, односно обавештење о доказној радњи није присутно, радња се може предузети и у његовом одсуству. Лица која присуствују доказним радњама могу предложити јавном тужиоцу да ради разјашњења ствари постави одређена питања осумњиченом, сведоку или вештаку, а по дозволи јавног тужиоца могу постављати питања и непосредно. Ова лица имају право да захтевају да се у записник унесу и њихове примедбе у погледу предузимања појединих радњи, а могу и предлагати прикупљање појединих доказа. Ради разјашњења појединих техничких или других стручних питања која се постављају у вези са прибављеним доказима или приликом саслушања осумњиченог или предузимања других доказних радњи, јавни тужилац може затражити од стручног лица одговарајуће струке да му о тим питањима да потребна објашњења. Ако су приликом давања објашњења присутни осумњичени или бранилац, они могу тражити да то лице пружи ближа објашњења. У случају потребе, јавни тужилац може тражити објашњења и од одговарајуће стручне установе. Прикупљање доказа и материјала у корист одбране Члан 301. Осумњичени и његов бранилац могу самостално прикупљати доказе и материјал у корист одбране. У циљу остваривања овлашћења из става 1. овог члана, осумњичени и његов бранилац имају право: 1) да разговарају са лицем које им може пружити податке корисне за одбрану и да од тог лица прибављају писане изјаве и обавештења, уз његову сагласност; 2) да улазе у приватне просторије или просторе који нису отворени за јавност, у стан или просторе повезане са станом, уз пристанак њиховог држаоца; 3) да од физичког или правног лица преузму предмета и исправе и прибаве обавештења којима оно располаже, уз његову сагласност, као и уз обавезу да том лицу издају потврду са пописом преузетих предмета и исправа. Овлашћење из става 2. тачка 1) овог члана не односи се на оштећеног и на лица која су већ испитана од стране полиције или јавног тужиоца. Писана изјава и обавештење из става 2. тачка 1) овог члана могу се користити од стране окривљеног и његовог браниоца у току испитивања сведока или провере веродостојности његовог исказа или за доношење одлуке о испитивању одређеног лица као сведока од стране јавног тужиоца или суда. Предузимање доказних радњи у корист одбране Члан 302. Ако осумњичени и његов бранилац сматра да је потребно предузети одређену доказну радњу, предложиће јавном тужиоцу да је предузме. Ако јавни тужилац одбије предлог за предузимање одређене доказне радње или о предлогу не одлучи у року од осам дана од дана подношења предлога, осумњичени и његов бранилац може поднети предлог судији за претходни поступак који одлуку о томе доноси у року од осам дана. Ако судија за претходни поступак усвоји предлог осумњиченог и његовог браниоца, наложиће јавном тужиоцу да предузме доказну радњу и одредити му за то рок. Упознавање са прикупљеним доказима Члан 303. Јавни тужилац је дужан да осумњиченом који је саслушан и његовом браниоцу омогући да у року довољном за припремање одбране размотре списе и разгледају предмете који служе као доказ. У случају да је више лица осумњичено за кривично дело, разматрање списа и разгледање предмета који служе као доказ може се одложити док јавни тужилац не саслуша последњег осумњиченог који је доступан. Након разматрања списа и разгледања предмета јавни тужилац ће позвати осумњиченог и његовог браниоца да у одређеном року ставе предлог за предузимање одређених доказних радњи. Осумњичени који је саслушан и његов бранилац су дужни да по прикупљању доказа и материјала у корист одбране (члан 301.) обавесте јавног тужиоца о томе и да му пре завршетка истраге омогуће разматрање списа и разгледање предмета који служе као доказ. Ако предлог из става 2. овог члана буде одбијен (члан 302. став 2.) или ако осумњичени и његов бранилац не поступе у складу са ставом 3. овог члана, јавни тужилац ће одлучити о завршетку истраге (члан 310.). Чување тајне Члан 304. Ако је то неопходно ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у поступку или других оправданих интереса у демократском друштву, орган поступка који предузима доказну радњу наредиће лицима која саслушава, односно испитује или која присуствују доказним радњама или разгледају списе истраге да чувају као тајну одређене чињенице или податке које су том приликом сазнала и упозориће их да одавање тајне представља кривично дело, у складу са законом. Наредба из става 1. овог члана унеће се у записник о доказној радњи, односно забележиће се на списима који се разгледају, уз потпис лица које је упозорено. Санкције за нарушавање реда Члан 305. Лице које за време предузимања доказне радње нарушава ред, јавни тужилац ће опоменути, а ако настави да нарушава ред суд га може новчано казнити до 150.000 динара. О жалби против решења којим је изречена новчана казна из става 1. овог члана, одлучује веће (члан 21. став 4.). Жалба не задржава извршење решења. Ако учешће лица из става 1. није неопходно, оно може бити удаљено са места где се предузима доказна радња. Проширење истраге Члан 306. Истрага се спроводи само у погледу осумњиченог и кривичног дела на које се односи наредба о спровођењу истраге. Ако се у току истраге покаже да поступак треба проширити на које друго кривично дело или против другог лица, јавни тужилац ће наредбом проширити истрагу. У погледу проширења истраге важе одредбе чл. 296. и 297. овог законика. Прекид истраге Члан 307. Истрага ће се прекинути ако: 1) код осумњиченог после учињеног кривичног дела наступи душевно обољење или душевна поремећеност или каква друга тешка болест због које не може учествовати у поступку; 2) нема предлога оштећеног или одобрења надлежног државног органа за гоњење, или се појаве друге околности које привремено спречавају гоњење. Истрага се може прекинути ако: 1) се не зна боравиште осумњиченог; 2) је осумњичени у бекству или иначе није достижан државним органима. Пре него што донесе наредбу о прекиду истраге, јавни тужилац ће прикупити све доказе о кривичном делу осумњиченог до којих се може доћи. Ако је истрага прекинута из разлога предвиђеног у ставу 2. тачка 2) овог члана јавни тужилац ће предложити да се према осумњиченом одреди притвор. Кад престану сметње које су проузроковале прекид, јавни тужилац ће наставити истрагу. Обустава истраге Члан 308. Јавни тужилац може у току истраге да одустане од гоњења осумњиченог и обустави истрагу ако: 1) дело које је предмет оптужбе није кривично дело, а нема услова за примену мере безбедности; 2) је кривично гоњење застарело или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење; 3) нема довољно доказа за оптужење. У случају из става 1. овог члана, јавни тужилац ће наредбом обуставити истрагу и о томе обавестити осумњиченог и оштећеног (члан 51. став 1.). Прибављање података о осумњиченом Члан 309. Јавни тужилац ће пре завршене истраге прибавити податке о осумњиченом (члан 85. став 1.) ако недостају или их треба проверити, као и податке о ранијим осудама, а ако осумњичени још издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе – податке о његовом понашању за време издржавања кривичне санкције. Јавни тужилац ће, по потреби, прибавити податке о ранијем животу осумњиченог, приликама у којима живи и о другим околностима које се односе на његову личност. Ако је потребно да се допуне подаци о личности осумњиченог јавни тужилац може одредити прегледе или психолошка испитивања осумњиченог. Ако долази у обзир изрицање јединствене казне којом ће се обухватити и казне из ранијих пресуда, јавни тужилац ће затражити списе предмета у којима су донете ове пресуде или оверене преписе правноснажних пресуда. Завршетак истраге Члан 310. Када нађе да је стање ствари у истрази довољно разјашњено јавни тужилац ће донети наредбу о завршетку истраге коју ће доставити осумњиченом и његовом браниоцу, ако га има, и обавестиће оштећеног о завршетку истраге. Ако јавни тужилац не заврши истрагу против осумњиченог у року од шест месеци, а када је реч о кривичном делу за које је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности у року од једне године, дужан је да обавести непосредно вишег јавног тужиоца о разлозима због којих истрага није окончана. Непосредно виши јавни тужилац дужан је да предузме мере да се истрага оконча. Ако јавни тужилац по завршетку истраге одустане од кривичног гоњења обавестиће о томе осумњиченог и оштећеног (члан 51. став 1.) Допуна истраге Члан 311. Јавни тужилац донеће наредбу о допуни истраге када након завршетка истраге утврди да је потребно предузети нове доказне радње. Допуну истраге јавном тужиоцу могу предложити осумњичени и његов бранилац. У том случају сходно се примењују одредбе члана 302. овог законика. Приговор због неправилности у току истраге Члан 312. Осумњичени и његов бранилац могу одмах по сазнању, а најкасније до завршетка истраге, поднети приговор непосредно вишем јавном тужиоцу због одуговлачења поступка и других неправилности у току истраге. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од осам дана од дана пријема приговора донети решење о одбијању или усвајању приговора. Против овог решења јавног тужиоца није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да отклони утврђене неправилности у току истраге. У случају да приговор буде одбијен, осумњичени и његов бранилац могу у року од осам дана по пријему решења из става 2. овог члана поднети притужбу судији за претходни поступак. Ако судија за претходни поступак оцени да је притужба основана, наложиће да се предузму мере за отклањање неправилности. 2. Споразуми јавног тужиоца и окривљеног а) Споразум о признању кривичног дела Закључење споразума Члан 313. Споразум о признању кривичног дела јавни тужилац и окривљени могу закључити од доношења наредбе о спровођењу истраге па до завршетка главног претреса. Приликом закључења споразума из става 1. овог члана окривљени мора имати браниоца (члан 74. тачка 8). Споразум о признању кривичног дела сачињен у писаном облику јавни тужилац подноси до потврђивања оптужнице – судији за претходни поступак, а након потврђивања оптужнице – председнику већа. Ако је споразум о признању кривичног дела закључен пре подизања оптужнице, јавни тужилац ће заједно са споразумом доставити суду и оптужницу која чини саставни део овог споразума. На оптужницу из става 4. овог члана не примењују се одредбе о испитивању оптужнице (чл. 337. до 341.). Ако овлашћено лице (члан 253. став 1.) није поставило имовинскоправни захтев јавни тужилац ће га пре закључења споразума позвати да поднесе захтев. *Службени гласник РС, број 55/2014 Садржај споразума Члан 314. Споразум о признању кривичног дела садржи: 1) опис кривичног дела које је предмет оптужбе; 2) признање окривљеног да је учинио кривично дело из тачке 1. овог става; 3) споразум о врсти, мери или распону казне или друге кривичне санкције; 4) споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет; 5) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио споразум, осим у случају из члана 319. став 3. овог законика; 6) потпис странака и браниоца. Поред података из става 1. овог члана, споразум о признању кривичног дела може садржати: 1) изјаву јавног тужиоца о одустајању од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела; 2) изјаву окривљеног о прихватању обавезе из члана 283. став 1. овог законика, под условом да природа обавезе омогућава да се започне са њеним извршењем пре подношења споразума суду; 3) споразум у погледу имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног. Одлучивање о споразуму Члан 315. О споразуму о признању кривичног дела одлучује судија за претходни поступак, а ако је споразум поднет суду након потврђивања оптужнице – председник већа. Одлука о споразуму о признању кривичног дела доноси се на рочишту на које се позивају јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Рочиште из става 2. овог члана држи се без присуства јавности. Одбацивање споразума Члан 316. Суд ће решењем одбацити споразум о признању кривичног дела ако: 1) споразум не садржи податке предвиђене чланом 314. став 1. овог законика; 2) на рочиште није дошао окривљени који је уредно позван, а који није оправдао изостанак. Прихватање споразума Члан 317. Суд ће пресудом прихватити споразум о признању кривичног дела и огласити окривљеног кривим ако утврди: 1) да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе; 2) да је окривљени свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на суђење и да прихвата ограничење права на улагање жалбе (члан 319. став 3.) против одлуке суда донесене на основу споразума; 3) да постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело; 4) да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена у складу са кривичним или другим законом. Поред елемената из члана 428. ст. 2, 3. и 5. овог законика, пресуда из става 1. овог члана садржи и разлоге којима се суд руководио приликом прихватања споразума. Одбијање споразума Члан 318. Суд ће решењем одбити споразум о признању кривичног дела ако утврди: 1) да постоје разлози из члана 338. став 1. овог законика; 2) да није испуњен један или више услова из члана 317. став 1. овог законика. Када решење из става 1. овог члана постане правноснажно, споразум о признању кривичног дела и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије који је донео решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу споразума. Судија из става 2. овог члана не може учествовати у даљем току поступка. Жалба против одлуке о споразуму Члан 319. Одлука суда о споразуму о признању кривичног дела доставља се јавном тужиоцу, окривљеном и његовом браниоцу. Против решења којим се споразум о признању кривичног дела одбацује (члан 316.) или одбија (члан 318.), жалба није дозвољена. Против пресуде којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела (члан 317.) лица из става 1. овог члана могу у року од осам дана од дана достављања пресуде изјавити жалбу због постојања разлога из члана 338. став 1. овог законика или ако се пресуда не односи на предмет споразума (члан 314.). б) Споразум о сведочењу окривљеног Закључење споразума Члан 320. Споразум о сведочењу за кривично дело из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика јавни тужилац и окривљени могу закључити од доношења наредбе о спровођењу истраге па до завршетка главног претреса. Споразум из става 1. овог члана може се закључити са окривљеним који је у потпуности признао да је учинио кривично дело, под условом да је значај његовог исказа за откривање, доказивање или спречавање кривичног дела из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика претежнији од последица кривичног дела које је учинио (окривљени сарадник). Окривљени за кога постоји основана сумња да је организатор организоване криминалне групе не може бити предложен за окривљеног сарадника. Приликом закључења споразума из става 1. овог члана окривљени мора имати браниоца (члан 74. тачка 8.). Јавни тужилац ће пре закључења споразума о сведочењу позвати окривљеног да у року који не може бити дужи од 30 дана, самостално и својеручно, што детаљније и потпуније, истинито опише све што зна о кривичном делу поводом којег се води поступак и о другим делима из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика. Неписмени окривљени диктираће прелиминарни исказ у апарат за снимање гласа. Споразум о сведочењу се сачињава у писаном облику и подноси се суду до завршетка главног претреса. Уз споразум се прилаже и записник о исказу који је окривљени дао у складу са ставом 5. овог члана. Садржај споразума Члан 321. Споразум о сведочењу окривљеног садржи: 1) опис кривичног дела које је предмет оптужбе; 2) изјаву окривљеног да у потпуности признаје кривично дело, да ће дати исказ о свему што му је познато о кривичном делу из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика и да ништа неће прећутати, да је упозорен на дужности из члана 95. став 1. и члана 96. овог законика и погодности из тачке 3) овог става, да се не може позивати на погодност ослобођења од дужности сведочења (члан 94. став 1.) и ослобођења од дужности одговарања на поједина питања (члан 95. став 2.); 3) споразум о врсти и мери или распону казне или друге санкције која ће бити изречена, о ослобођењу од казне или о обавези јавног тужиоца да одустане од кривичног гоњења окривљеног у случају давања исказа на главном претресу у складу са обавезама из тачке 2) овог става; 4) споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет; 5) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио споразум; 6) потпис странака и браниоца. Поред података наведених у ставу 1. овог члана, споразум о сведочењу може садржати и споразум у погледу имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног. Одлучивање о споразуму Члан 322. О споразуму о сведочењу окривљеног одлучује судија за претходни поступак, а ако је споразум поднет суду након потврђивања оптужнице одлуку доноси председник већа. Решење о одбацивању, прихватању или одбијању споразума о сведочењу окривљеног доноси се на рочишту на које се позивају јавни тужилац, окривљени и бранилац. Приликом доношења решења о одбацивању споразума о сведочењу окривљеног сходно се примењују одредбе члана 316. овог законика. Прихватање споразума Члан 323. Суд ће решењем прихватити споразум о сведочењу окривљеног, ако утврди: 1) да је окривљени свесно и добровољно пристао да сведочи под условима предвиђеним чланом 321. став 1. тачка 2) овог законика; 2) да је окривљени у потпуности свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на улагање жалбе против одлуке суда донесене на основу споразума; 3) да је казна или друга санкција или мера, ослобођење од казне или одустанак јавног тужиоца од кривичног гоњења предложен у складу са одредбама овог законика или кривичног закона. Одбијање споразума Члан 324. Суд ће решењем одбити споразум о сведочењу окривљеног ако утврди: 1) да постоје разлози из члана 338. став 1. овог законика; 2) да није испуњен један или више услова из члана 323. овог законика. Када решење из става 1. овог члана постане правноснажно, споразум о сведочењу и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије (члан 322. став 1.) који је донео решење и о томе се саставља записник. Судија из става 2. овог члана не може учествовати у даљем току поступка. Испитивање окривљеног сарадника Члан 325. Окривљени сарадник је дужан да говори истину и да не прећути ништа што му је о предмету суђења познато. Окривљени сарадник се испитује након саслушања оптужених и након испитивања се удаљава из суднице. Везаност суда за одлуку о прихватању споразума Члан 326. Решење о прихватању споразума о сведочењу окривљеног обавезује првостепени и суд правног лека приликом доношења одлуке о кривичној санкцији, о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом, о имовинскоправном захтеву и о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, под условом да је окривљени сарадник у потпуности испунио обавезе из споразума. Суд ће ставити ван снаге решење о прихватању споразума и поступити у складу са чланом 324. ст. 2. и 3. овог законика: 1) ако окривљени сарадник није испунио обавезе из споразума; 2) ако јавни тужилац покрене истрагу против окривљеног сарадника или сазна за ранију осуђиваност и поднесе предлог суду за стављање ван снаге споразума. в) Споразум о сведочењу осуђеног Закључење споразума Члан 327. Јавни тужилац и осуђени могу закључити споразум о сведочењу, ако је значај исказа осуђеног за откривање, доказивање или спречавање кривичних дела из члана 162. став 1. тачка 1. овог законика претежнији од последица кривичног дела за које је осуђен (осуђени сарадник). За осуђеног сарадника не може бити предложено лице које је осуђено као организатор организоване криминалне групе нити лице које је правноснажно осуђено на казну затвора од четрдесет година или казну доживотног затвора. Приликом закључења споразума из става 1. овог члана осуђени мора имати браниоца (члан 74. тачка 8). Споразум о сведочењу се сачињава у писаном облику и подноси се суду до завршетка главног претреса. *Службени гласник РС, број 45/2013 **Службени гласник РС, број 35/2019 Садржај споразума Члан 328. Споразум о сведочењу осуђеног садржи: 1) опис кривичног дела које је предмет оптужбе; 2) изјаву осуђеног да ће дати исказ о свему што му је познато о кривичном делу из члана 162. став 1. тачка 1) овог законика и да ништа неће прећутати, да је упозорен на дужности из члана 95. став 1. и члана 96. овог законика, да се не може позивати на погодност ослобођења од дужности сведочења (члан 94. став 1.) и ослобођења од дужности одговарања на поједина питања (члан 95. став 2.); 3) споразум о врсти и мери или распону умањења казне или друге санкције или о ослобођењу од казне осуђеног у случају давања исказа на главном претресу у складу са обавезама из тачке 2) овог члана; 4) изјаву јавног тужиоца да ће у року од 30 дана од дана правноснажног окончања поступка осуђујућом пресудом у којем је осуђени дао исказ у складу са обавезама из тачке 2) овог члана поднети захтев у складу са чланом 557. овог законика; 5) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о сведочењу, када је суд у потпуности прихватио споразум; 6) потпис странака и браниоца. Одлучивање о споразуму Члан 329. О споразуму о сведочењу осуђеног одлучује судија за претходни поступак, а ако је споразум поднет суду након потврђивања оптужнице одлуку доноси председник већа. Решење о одбацивању, прихватању или одбијању споразума о сведочењу осуђеног доноси се на рочишту на које се позивају јавни тужилац, осуђени и бранилац. Приликом доношења решења из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 316, 323. и 324. овог законика. Везаност суда за одлуку о прихватању споразума Члан 330. Решење о прихватању споразума о сведочењу осуђеног обавезује суд приликом доношења одлуке о кривичној санкцији у поновљеном поступку, под условом да је осуђени сарадник у потпуности испунио обавезе из споразума. Глава XVII ОПТУЖЕЊЕ Подизање оптужнице Члан 331. Јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело. Оптужница се подиже у року од 15 дана од када је завршена истрага. У нарочито сложеним предметима овај рок се може на основу одобрења непосредно вишег јавног тужиоца продужити за још 30 дана. Ако јавни тужилац не подигне оптужницу у року из става 2. овог члана и не изјави да одустаје од кривичног гоњења, окривљени, његов бранилац и оштећени могу у року од осам дана од дана истека рока за подношење оптужнице да поднесу приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Ако оштећени није обавештен о завршетку истраге (члан 310. став 1.) може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац донео наредбу о завршетку истраге. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора из става 3. овог члана донети решење о одбијању или усвајању приговора. Против решења јавног тужиоца није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да у одређеном року који не може бити дужи од 30 дана подигне оптужницу. Ако прикупљени подаци о кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа за оптужење, оптужница се може подићи и без спровођења истраге. Одредбе о оптужници и испитивању оптужнице примењиваће се сходно и на приватну тужбу, осим ако се она подноси за кривично дело за које се спроводи скраћени поступак. Садржај оптужнице Члан 332. Оптужница садржи: 1) име и презиме окривљеног са личним подацима (члан 85. став 1.) и подацима о томе да ли се и од кад налази у притвору или се налази на слободи, а ако је пре подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору; 2) опис дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, време и место извршења кривичног дела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дело, као и остале околности потребне да се кривично дело што тачније одреди; 3) законски назив кривичног дела, са навођењем одредаба закона које се по предлогу тужиоца имају применити; 4) означење суда пред којим ће се одржати главни претрес; 5) предлог о доказима које треба извести на главном претресу, уз назначење имена сведока и вештака, списа и предмета који служе за доказ; 6) образложење у коме ће се према резултату истраге описати стање ствари, навести докази којима се утврђују чињенице које су предмет доказивања, изнети одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране. Ако се окривљени налази на слободи, у оптужници се може предложити да се одреди притвор, а ако се налази у притвору, може се предложити да се пусти на слободу. Једном оптужницом може се обухватити више кривичних дела или више окривљених само ако се по одредбама члана 30. овог законика може спровести јединствени поступак и донети једна пресуда. Подношење оптужнице суду Члан 333. Оптужница се подноси већу (члан 21. став 4.) надлежног суда у онолико примерака колико има окривљених и њихових бранилаца (члан 78. став 3.) и један примерак за суд. Уз оптужницу, већу се достављају и списи сачињени током истраге од стране јавног тужиоца. Одмах по пријему оптужнице веће ће испитати да ли је оптужница прописно састављена (члан 332.), па ако установи да није, вратиће је тужиоцу да у року од три дана исправи недостатке. Из оправданих разлога, на захтев тужиоца, веће може продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок из става 2. овог члана, веће ће решењем одбацити оптужницу, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и оптужба ће решењем бити одбијена. Предлог за одређивање притвора или пуштање на слободу Члан 334. Ако је у оптужници стављен предлог да се против окривљеног одреди притвор или да се пусти на слободу о томе веће (члан 21. став 4.) решава одмах, а најкасније у року од 48 часова. Ако се окривљени налази у притвору, а у оптужници није стављен предлог да се пусти на слободу, веће ће по службеној дужности, у року од три дана од дана пријема оптужнице, испитати да ли још постоје разлози за притвор и донети решење о продужењу или укидању притвора. Жалба против овог решења не задржава извршење решења. Достављање оптужнице окривљеном Члан 335. Оптужницу која је прописно састављена председник већа (члан 21. став 4.) доставља окривљеном који је на слободи без одлагања, а ако се налази у притвору – у року од 24 часа од пријема оптужнице, а у нарочито сложеним предметима у року од највише три дана од дана пријема оптужнице. Ако је против окривљеног одређен притвор решењем већа (члан 334. став 1.), оптужница се предаје окривљеном приликом његовог хапшења, заједно са решењем о одређивању притвора. Ако се окривљени након хапшења не налази у заводу на подручју суда код кога ће се одржати главни претрес, веће (члан 21. став 4.) ће наредити да се окривљени одмах спроведе у тај завод, где ће му се предати оптужница. Одговор окривљеног на оптужницу Члан 336. Окривљени има право да поднесе писани одговор на оптужницу у року од осам дана од дана достављања оптужнице. Уз оптужницу, окривљеном ће бити достављена и поука о праву на подношење одговора. Одговор на оптужницу може поднети и бранилац, без посебног овлашћења окривљеног, али не и против његове воље. Испитивање оптужнице Члан 337. Веће (члан 21. став 4.) ће испитати оптужницу у року од 15 дана од истека рока за подношење одговора на оптужницу (члан 336. став 1.). Ако веће утврди да је за кривично дело које је предмет оптужбе надлежан други суд, донеће решење о ненадлежности суда и по правноснажности тог решења упутиће предмет надлежном суду. Кад веће утврди да је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужнице, наредиће да се истрага допуни, односно спроведе или да се прикупе одређени докази. Јавни тужилац ће, у року од три дана од дана кад му је саопштена одлука већа из става 3. овог члана, донети наредбу о допуни, односно спровођењу истраге, а приватни тужилац ће, у року од 30 дана од дана саопштења одлуке, прикупити доказе. Веће може на захтев тужиоца из оправданих разлога продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок из става 4. овог члана, дужан је да о разлозима пропуштања обавести непосредно вишег јавног тужиоца, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и оптужба ће решењем бити одбијена. Ако веће утврди да се у списима налазе записници или обавештења из члана 237. ст. 1. и 3. овог законика, донеће решење о њиховом издвајању из списа. Против овог решења дозвољена је посебна жалба. По правноснажности решења из става 6. овог члана, веће ће поступити у складу са чланом 237. ст. 2. и 3. овог законика. Обустава поступка Члан 338. Испитујући оптужницу, веће (члан 21. став 4.) ће одлучити решењем да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља ако установи да: 1) дело које је предмет оптужбе није кривично дело, а нема услова за примену мере безбедности; 2) је кривично гоњење застарело, или да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење; 3) нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе. Ако је након испитивања оптужнице поднесене без спровођења истраге спроведена истрага (члан 337. ст. 3. и 4.), а веће, по спроведеној истрази, нађе да постоје разлози из става 1. тачка 3) овог члана, одлучиће решењем да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља. Одбијање оптужбе Члан 339. Кад испитује оптужницу јавног тужиоца поднесену без спровођења истраге или приватну тужбу, веће (члан 21. став 4.) ће решењем одбити оптужбу, ако утврди да постоје разлози из члана 338. став 1. тач. 1) и 2) овог законика, а ако су предузете доказне радње – и из разлога предвиђеног у члану 338. став 1. тачка 3) овог законика. Ако веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца, потребног предлога или одобрења за кривично гоњење, или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење, решењем ће оптужницу или приватну тужбу одбацити. Невезаност за правну квалификацију дела Члан 340. Приликом доношења решења из члана 337. став 2. и чл. 338. и 339. овог законика, веће (члан 21. став 4.) није везано за правну квалификацију дела коју је тужилац навео у оптужници или приватној тужби. Потврђивање оптужнице Члан 341. Ако не донесе ниједно решење из члана 340. овог законика, веће (члан 21. став 4.) ће решењем потврдити оптужницу. У истом решењу веће ће одлучити и о предлозима за спајање или раздвајање поступка. Образложење решења Члан 342. Сва решења донесена у поступку испитивања оптужнице морају бити образложена, али тако да се унапред не утиче на решавање оних питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу. Жалба на решење Члан 343. Против решења из члана 337. став 2. и чл. 338. и 339. овог законика жалбу може изјавити тужилац, а против решења из члана 341. овог законика жалбу може изјавити окривљени. Глава XVIII ГЛАВНИ ПРЕТРЕС И ПРЕСУДА 1. Главни претрес а) Припреме за главни претрес Овлашћења председника већа Члан 344. Председник већа одмах после пријема потврђене оптужнице и списа предмета започиње припреме за главни претрес. Припреме за главни претрес обухватају одржавање припремног рочишта, одређивање главног претреса и доношење других одлука које се односе на управљање поступком. Против одлука које доноси председник већа у току припрема за главни претрес жалба није допуштена, осим ако овим закоником није другачије одређено. а. Припремно рочиште Основна правила Члан 345. На припремном рочишту се странке изјашњавају о предмету оптужбе, образлажу се докази који ће бити изведени на главном претресу и предлажу нови докази, утврђују се чињенична и правна питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу, одлучује се о споразуму о признању кривичног дела, о притвору и о обустави кривичног поступка, као и о другим питањима за која суд оцени да су од значаја за одржавање главног претреса. Припремно рочиште се одржава пред председником већа, без присуства јавности. У позиву за припремно рочиште председник већа ће упозорити странке и оштећеног да се на припремном рочишту може одржати главни претрес (члан 350. став 6.). На припремно рочиште сходно се примењују одредбе о главном претресу, осим ако овим закоником није другачије одређено. Одређивање припремног рочишта Члан 346. Председник већа ће одредити припремно рочиште најкасније у року од 30 дана ако је оптужени у притвору, односно у року од 60 дана ако је оптужени на слободи, рачунајући од дана пријема потврђене оптужнице у суд. Ако председник већа не одреди припремно рочиште у року из става 1. овог члана, обавестиће о томе председника суда који ће предузети мере да се припремно рочиште одмах одреди. Изузетно од става 1. овог члана, ако је оптужница подигнута за кривично дело за које је прописана казна затвора до дванаест година и ако председник већа сматра да с обзиром на прикупљене доказе, спорна чињенична и правна питања или сложеност предмета одржавање припремног рочишта није потребно, наредбом ће одредити главни претрес. Ако су јавни тужилац, оптужени и његов бранилац постигли споразум о признању кривичног дела (члан 313. став 1.) у односу на одређене тачке оптужнице, председник већа ће одредити припремно рочиште за део оптужнице који није обухваћен споразумом. Ако председник већа утврди да се у списима налазе записници или обавештења из члана 237. ст. 1. и 3. овог законика, донеће решење о њиховом издвајању из списа. Против овог решења дозвољена је посебна жалба. По правноснажности решења из става 5. овог члана, председник већа ће поступити у складу са чланом 237. ст. 2. и 3. овог законика. Позив за припремно рочиште Члан 347. На припремно рочиште позваће се странке и бранилац, оштећени, законски заступник и пуномоћник тужиоца и оштећеног, а по потреби и преводилац и тумач. У позиву за припремно рочиште странке ће бити упозорене да на припремном рочишту могу предложити нове доказе ако су за њих сазнале након потврђивања оптужнице. Ако је потребно да се за припремно рочиште прибаве списи, исправе или предмети који се налазе код суда или код другог државног органа, председник већа ће на предлог странака наложити да се ти предмети или исправе благовремено прибаве. Почетак припремног рочишта Члан 348. Председник већа проверава да ли су присутна сва позвана лица, а у случају недоласка неког од њих да ли су испуњени услови прописани овим закоником да се припремно рочиште може одржати у њиховом одсуству (чл. 379. до 382. и члан 383. став 1.). Изузетно од става 1. овог члана, ако је оптужени уредно позван, а не дође на припремно рочиште нити свој изостанак оправда, председник већа може одлучити да се припремно рочиште одржи ако је присутан бранилац. Ако су испуњени услови из става 1. овог члана за одржавање припремног рочишта, председник већа проверава податке из члана 332. став 1. тачка 1) овог законика. Оштећеног који није поднео имовинскоправни захтев председник већа ће поучити у смислу члана 50. став 1. тачка 1) овог законика. Ако су јавни тужилац и оптужени закључили споразум о признању кривичног дела (члан 313. став 1.) обавестиће о томе председника већа који ће поступити у складу са одредбама чл. 315. до 318. овог законика. Ако се споразум о признању кривичног дела односи само на неке тачке оптужнице, поступак за та дела ће се раздвојити у складу са чланом 31. овог законика, а за остале тачке оптужнице ће се поступити у складу са одредбама овог законика о одржавању припремног рочишта или у случају из члана 346. став 3. овог законика о одређивању главног претреса. Изјашњавање странака Члан 349. Јавни тужилац излаже из оптужнице опис дела из ког произлазе законска обележја кривичног дела, законски назив кривичног дела и наводи доказе који поткрепљују оптужницу, а може предложити изрицање одређене врсте и мере кривичне санкције. Ако је реч о оптужби оштећеног као тужиоца или приватној тужби, председник већа може укратко изложити њен садржај. Ако је оштећени присутан, може поднети имовинскоправни захтев, а ако није присутан, председник већа ће прочитати тај захтев, ако је поднет. Након што је оптуженог поучио о његовим правима и дужностима (чл. 68. и 70.), председник већа ће га позвати да се изјасни о оптужби (члан 392.). Ако оптужени оспорава наводе оптужбе, председник већа ће га позвати да се изјасни који део оптужнице оспорава и из којих разлога и упозориће га да ће се на главном претресу изводити само докази у вези са оспореним делом оптужнице. Ако је саоптужени признао одређене тачке оптужбе које се односе и на другог саоптуженог који их је оспорио, главни претрес ће се одржати за оба саоптужена и донеће се, по правилу, једна пресуда. Предлагање доказа Члан 350. Председник већа ће позвати странке, браниоца и оштећеног да образложе предложене доказе које намеравају да изведу на главном претресу, при чему ће их упозорити да се неће извести они докази који су им били познати, али их без оправданог разлога на припремном рочишту нису предложили. Председник већа може и без предлога странака, браниоца и оштећеног наредити прибављање нових доказа за главни претрес (члан 15. став 4.). Ако је оптужени признао да је учинио кривично дело, предлагање доказа за главни претрес ће се ограничити на доказе од којих зависи оцена да ли признање испуњава претпоставке из члана 88. овог законика, као и доказе од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Свака странка ће се изјаснити о предлозима супротне странке и оштећеног. Приликом одлучивања о предлогу за извођење доказа сходно се примењују одредбе члана 395. овог законика. Ако с обзиром на предложене доказе, чињенице које ће бити предмет доказивања (члан 83. ст. 1. и 2.) и правна питања о којима ће се расправљати председник већа сматра да се у складу са одредбама овог законика може одржати главни претрес, након узимања изјава од странака донеће решење о одржавању главног претреса (члан 385. став 1.). Одлучивање о притвору Члан 351. На припремном рочишту председник већа може, уз сагласност странака, укинути притвор или га заменити блажом мером. Против тог решења жалба није дозвољена. Обустава поступка Члан 352. Председник већа ће решењем обуставити кривични поступак ако установи: 1) да је тужилац одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење; 2) да је оптужени за исто кривично дело већ правноснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је оптужба против њега правноснажно одбијена или је поступак против њега правноснажно обустављен; 3) да је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења или се кривично гоњење не може предузети због застарелости или неке друге околности која га трајно искључује. Против решења из става 1. овог члана тужилац може изјавити жалбу о којој одлучује веће (члан 21. став 4.). б. Одређивање главног претреса Време одржавања главног претреса Члан 353. Председник већа пре завршетка припремног рочишта наредбом одређује дан, час и место одржавања главног претреса. Ако припремно рочиште није одржано (члан 346. став 3.), председник већа одредиће главни претрес најкасније у року од 30 дана ако је оптужени у притвору, односно у року од 60 дана ако је оптужени на слободи, рачунајући од дана пријема потврђене оптужнице у суд. Ако у року из става 2. овог члана не одреди главни претрес, председник већа ће о разлозима због којих главни претрес није одређен обавестити председника суда, који ће предузети потребне мере да се главни претрес одреди. У случају трајније спречености председника већа да из оправданих разлога одреди главни претрес, председник суда ће доделити предмет другом председнику већа. Место одржавања главног претреса Члан 354. Главни претрес се одржава у седишту суда и у судској згради. Ако су у појединим случајевима просторије у судској згради неподесне за одржавање главног претреса или из других оправданих разлога, председник суда може одредити да се претрес одржи у судској згради изван седишта суда или у другој згради на подручју тог суда. Председник Врховног касационог суда може, на образложени предлог председника надлежног суда, одредити да се главни претрес одржи и изван подручја надлежног суда. Позивање странака и других лица на главни претрес Члан 355. На главни претрес позваће се оптужени и његов бранилац, тужилац и оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници, а по потреби и преводилац и тумач. На главни претрес позваће се предложени сведоци и вештаци, осим оних за које председник већа сматра да њихово испитивање на главном претресу није потребно или је на припремном рочишту утврђено да се не позивају. У погледу садржине позива за оптуженог и сведоке примениће се одредбе чл. 191. и 193. овог законика. Када није реч о обавезној одбрани (члан 74.), оптужени ће се у позиву поучити да има право да узме браниоца, али да се главни претрес неће одложити због недоласка браниоца на главни претрес или због тога што је оптужени узео браниоца тек на главном претресу. Позив оптуженом мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана. За кривична дела за која се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, време за припремање одбране износи најмање петнаест дана. На захтев оптуженог или на захтев тужиоца, а по пристанку оптуженог, ови рокови се могу скратити. Оштећеног који се не позива као сведок, суд ће у позиву обавестити да ће се главни претрес одржати и у његовом одсуству, а да ће се његова изјава о имовинскоправном захтеву прочитати. Оштећени ће се упозорити и на то да ће се, ако не дође, сматрати да неће да продужи кривично гоњење, ако јавни тужилац одустане од оптужбе. Оштећени као тужилац и приватни тужилац упозориће се у позиву да ће се, ако на главни претрес не дођу, нити пошаљу пуномоћника, сматрати да су одустали од оптужбе. Оптужени, сведок и вештак упозориће се у позиву на последице недоласка на главни претрес (члан 193. став 4. и члан 383.). Предлагање доказа Члан 356. Ако није одржано припремно рочиште (члан 346. став 3.), странке, бранилац и оштећени могу после одређивања главног претреса предложити да се на главни претрес позову нови сведоци или вештаци или изведу други докази, при чему морају означити које би се чињенице имале доказати и којим од предложених доказа. Приликом одлучивања о предлогу за извођење доказа сходно се примењују одредбе члана 395. овог законика. Председник већа може и без предлога странака и оштећеног наредити прибављање нових доказа за главни претрес (члан 15. став 4.), о чему ће пре почетка главног претреса обавестити странке. Испитивање сведока или вештака ван главног претреса Члан 357. Председник већа одлучује о испитивању сведока или вештака чије испитивање су предложиле странке, а који не могу доћи на главни претрес због болести или других оправданих разлога. Председник већа, судија члан већа или судија за претходни поступак на чијем подручју се сведок или вештак налази обавиће испитивање непосредно или путем техничких средстава за пренос слике и звука, а о времену, месту и начину испитивања обавестиће странке, браниоца и оштећеног. Ако је оптужени у притвору, о потреби његовог присуства испитивању сведока или вештака, одлучује председник већа. Када странке, бранилац и оштећени присуствују испитивању сведока или вештака имају права у складу са чланом 300. став 8. овог законика. Издвајање незаконитих доказа Члан 358. Ако председник већа утврди да се у списима налазе записници или обавештења из члана 237. ст. 1. и 3. овог законика, донеће решење о њиховом издвајању из списа. Против овог решења дозвољена је посебна жалба. По правноснажности решења из става 1. овог члана, председник већа ће поступити у складу са чланом 237. ст. 2. и 3. овог законика. До завршетка доказног поступка веће може поступити у складу са чланом 407. став 4. овог законика. Одређивање допунских судија Члан 359. Ако је у изгледу да ће главни претрес дуже трајати, председник већа може затражити од председника суда да одреди једног или двојицу судија, односно судија-поротника да присуствују главном претресу, како би заменили чланове већа у случају њихове трајније спречености. Одлагање почетка главног претреса Члан 360. Када је то због важних разлога оправдано, председник већа може, на предлог странака и браниоца или по службеној дужности, одложити наредбом почетак главног претреса најдуже до 30 дана. О одлагању ће се одмах обавестити сва лица која су позвана на главни претрес, као и председник суда. Одустанак тужиоца од оптужбе Члан 361. Ако тужилац одустане од оптужбе пре почетка главног претреса, председник већа ће о томе обавестити сва лица која су била позвана на главни претрес и решењем ће обуставити кривични поступак и доставити га странкама, браниоцу и оштећеном. б) Одржавање главног претреса а. Јавност главног претреса Опште правило о јавности Члан 362. Главни претрес је јаван. Главном претресу могу присуствовати само лица старија од 16 година. Искључење јавности Члан 363. Од отварања заседања, па до завршетка главног претреса, веће може, по службеној дужности или на предлог странке или браниоца, али увек након њиховог изјашњења, искључити јавност за цео главни претрес или за један његов део, ако је то потребно ради заштите: 1) интереса националне безбедности; 2) јавног реда и морала; 3) интереса малолетника; 4) приватности учесника у поступку; 5) престала је да важи (види Одлуку УС - 62/2021-95) Изузеци од искључења јавности Члан 364. Искључење јавности не односи се на странке, браниоца, оштећеног и његовог заступника и пуномоћника тужиоца. Веће може дозволити да главном претресу на коме је јавност искључена присуствују поједина службена лица, научни, стручни и јавни радници, а на захтев оптуженог може то дозволити и његовом брачном другу, блиским сродницима и лицу са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота. Председник већа ће упозорити лица која присуствују главном претресу на коме је јавност искључена, да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дело. Одлука о искључењу јавности Члан 365. Решење већа о искључењу јавности мора бити образложено и јавно објављено. У решењу из става 1. овог члана веће одлучује и о томе којим лицима је дозвољено да главном претресу присуствују (члан 364. став 2.). Решење из става 1. овог члана може се побијати само у жалби на пресуду или решењу које одговара пресуди. Посебан случај искључења јавности Члан 366. Престао је да важи (види Одлуку УС - 62/2021-95) б. Руковођење главним претресом Овлашћења председника већа Члан 367. Главним претресом руководи председник већа. Председник већа у заседању и на главном претресу: 1) утврђује да ли је веће састављено у складу са одредбама овог законика и да ли постоје разлози због којих се чланови већа и записничар морају изузети (члан 37. став 1.); 2) утврђује да ли су испуњене претпоставке за одржавање главног претреса; 3) стара се о одржавању реда и о примени мера за спречавање ремећења реда у судници; 4) стара се о томе да поступак тече без одуговлачења и разматрања питања која не доприносе свестраном расправљању предмета доказивања; 5) одлучује о одступању од редовног тока поступка утврђеног овим закоником, услед посебних околности, а нарочито због броја оптужених, кривичних дела и обима доказног материјала; 6) даје реч члановима већа, странкама, браниоцу, оштећеном, законском заступнику и пуномоћнику, сведоку, вештаку и стручном саветнику; 7) одлучује о предлозима странака ако о њима не одлучује веће; 8) даје налог странци да предложи допунске доказе; 9) преноси у записник садржај рада и цео ток главног претреса; 10) предузима потребне мере за заштиту сведока (чл. 102. и 103); 11) решава о другим питањима у складу са овим закоником. Овлашћења већа Члан 368. Веће у току главног претреса одлучује о: 1) предлогу о коме не постоји сагласност странака и о сагласним предлозима странака које не прихвати председник већа; 2) приговору против мере председника већа која се односи на руковођење главним претресом; 3) томе да се, без обзира на дозволу за оптичка снимања, из оправданих разлога поједини делови главног претреса не снимају; 4) удаљењу из суднице, о искључењу браниоца или пуномоћника, и о настављању, прекиду или одлагању главног претреса због одржавања реда и управљања главним претресом; 5) извођењу допунских доказа, уколико оцени да је то неопходно да би се отклониле противречности или нејасноће у изведеним доказима и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио; 6) другим питањима у складу са овим закоником. Решења већа се увек објављују и са кратким образложењем уносе у записник. Заштита угледа суда и учесника у поступку Члан 369. Суд је дужан да свој углед и безбедност, углед и сигурност странака и других учесника у поступку, заштити од увреде, претње и сваког другог напада. Приликом уласка судије или чланова већа у судницу и приликом њиховог изласка из суднице, сви присутни дужни су да устану. Председник већа ће одмах после отварања заседања, уколико за то постоје разлози, упозорити присутна лица да се пристојно понашају и не ометају рад суда. Странке и други учесници у поступку дужни су да устану кад се обраћају суду, осим ако то није могуће због оправданих разлога или се саслушање или испитивање врши на други начин. Лица која присуствују главном претресу, осим лица која обезбеђују суд и окривљеног, не смеју носити оружје или опасно оруђе, а у циљу провере да ли се придржавају забране, председник већа може наредити њихово претресање. Мере за одржавање реда Члан 370. Ако оптужени, бранилац, оштећени, законски заступник, пуномоћник, сведок, вештак, стручни саветник, преводилац, тумач или друго лице које присуствује главном претресу нарушава ред тако што не поштује наређења председника већа за одржавање реда или вређа достојанство суда, председник већа ће га опоменути, а ако лице настави да нарушава ред, казниће га новчаном казном до 150.000 динара. О нарушавању реда од стране јавног тужиоца или лица које га замењује, председник већа ће известити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, или ће прекинути главни претрес и од надлежног јавног тужиоца затражити да одреди друго лице да у наставку главног претреса заступа оптужницу, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама. Председник већа обавестиће надлежну адвокатску комору о казни изреченој адвокату због нарушавања реда, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама. Удаљење оптуженог из суднице Члан 371. Ако мере из члана 370. става 1. овог законика буду безуспешне, веће може наредити да се оптужени удаљи из суднице за време предузимања одређене доказне радње, а ако по повратку у судницу оптужени настави да нарушава ред, веће га може удаљити до краја доказног поступка и одредити, ако постоји таква могућност, да оптужени из посебне просторије путем техничких средстава за пренос звука и слике прати ток поступка. Пре завршетка доказног поступка председник већа ће, ако није било техничких средстава за праћење тока поступка из става 1. овог члана, обавестити оптуженог о току доказног поступка за време док је био удаљен из суднице, упознати га са исказима претходно саслушаних саоптужених, односно омогућити му да прочита записнике о тим исказима, ако то оптужени жели и позвати га да се изјасни о оптужби, ако то није раније већ учинио. Ако оптужени у случају из става 2. овог члана настави да нарушава ред, веће га може поново удаљити из суднице без права да присуствује главном претресу до његовог завршетка, а у том случају председник већа или судија члан већа, саопштиће оптуженом пресуду у присуству записничара. У случају да оптужени који нема браниоца буде удаљен из суднице у складу са ст. 1. и 3. овог члана, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности (члан 74. тачка 6. и члан 76.). Искључење браниоца или пуномоћника Члан 372. Браниоца или пуномоћника који после изрицања казне продужи да нарушава ред, веће ће искључити из даљег поступка и позвати странку или заступано лице да узме другог браниоца, односно пуномоћника и о томе обавестити надлежну адвокатску комору. Ако оптужени или оштећени, у случају из става 1. овог члана, не могу одмах без штете за своје интересе да узму другог браниоца или пуномоћника или ако у случају обавезне одбране (члан 74.) суд није у могућности да постави новог браниоца без штете за одбрану, главни претрес ће бити прекинут или одложен. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац не узме другог пуномоћника, веће може одлучити да се главни претрес настави без пуномоћника ако нађе да његово одсуство не би било штетно за интересе заступаног. Удаљење других лица из суднице Члан 373. Оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца или њиховог законског заступника који након изрицања казне настави да нарушава ред, веће може удаљити из суднице до краја доказног поступка и за даљи ток поступка ће му поставити пуномоћника. Ако веће није у могућности да одмах постави пуномоћника без штете по интересе заступаног, главни претрес ће бити прекинут или одложен. Веће може наредити да се осим оптуженог, из суднице удаљи и друго лице из члана 370. став 1. овог законика, ако настави да нарушава ред и после опомене или новчане казне, а може га удаљити уз истовремено изрицање новчане казне. Веће може одредити да се из суднице удаље сва лица која у складу са чланом 362. овог законика присуствују главном претресу, ако се мерама за одржавање реда предвиђеним овим закоником не би могло обезбедити несметано одржавање главног претреса. Мере за спречавање одуговлачења поступка Члан 374. Браниоцу, оштећеном, законском заступнику, пуномоћнику, оштећеном као тужиоцу или приватном тужиоцу који предузима радње очигледно усмерене на одуговлачење поступка, веће ће изрећи опомену. О неблаговременом или неодговарајућем поступању јавног тужиоца или лица које га замењује, а којим се проузрокује одуговлачење поступка, председник већа ће известити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама. Председник већа обавестиће надлежну адвокатску комору о опомени изреченој адвокату због одуговлачења поступка, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама. Жалба против одлука о одржавању реда на главном претресу Члан 375. Решење о опомени, о новчаној казни, о удаљавању из суднице, о искључењу браниоца или пуномоћника, и о настављању, прекиду или одлагању главног претреса због одржавања реда и управљања главним претресом, уноси се у записник са образложењем. Против решења о новчаној казни дозвољена је жалба. Пре него што достави жалбу другостепеном суду веће може опозвати решење о кажњавању. Против решења о удаљавању окривљеног из суднице до краја доказног поступка или до завршетка главног претреса и о искључењу браниоца дозвољена је жалба која не задржава извршење решења. Против решења о удаљавању из суднице, односно искључењу пуномоћника посебна жалба није допуштена. Против других одлука о мерама за одржавање реда и управљање главним претресом жалба није допуштена. Кривично дело учињено на главном претресу Члан 376. Ако оптужени или друго лице на главном претресу учини кривично дело за које се гони по службеној дужности, председник већа обавестиће о томе надлежног јавног тужиоца. Ако постоје основи сумње да је сведок, вештак или стручни саветник на главном претресу дао лажан исказ, председник већа ће наредити да се о исказу сведока, вештака или стручног саветника састави посебан записник који ће, након што га потпишу испитани сведок, вештак или стручни саветник или што председник већа констатује да су одбили потписивање и наведе разлоге тог одбијања, доставити надлежном јавном тужиоцу. в. Претпоставке за одржавање главног претреса Присуство на главном претресу Члан 377. Претпоставке за одржавање главног претреса су: 1) присуство председника, чланова већа и записничара; 2) присуство позваних лица без којих главни претрес не може да се одржи, осим ако постоје услови прописани овим закоником под којима се изузетно главни претрес може одржати и у одсуству неког од њих. Председник већа, чланови већа, записничар и допунске судије морају непрекидно бити присутни на главном претресу. Отварање заседања Члан 378. Ако веће није у пуном саставу, председник већа, а у његовом одсуству судија члан већа или судија кога председник суда одреди, саопштава да се главни претрес неће одржати. Ако је веће у пуном саставу, председник већа отвара заседање и објављује састав већа и предмет главног претреса, утврђује да ли су дошла сва позвана лица, и да ли су лица која нису дошла уредно позвана и да ли су свој изостанак оправдала. Изостанак тужиоца Члан 379. Ако на главни претрес, који је заказан на основу оптужнице јавног тужиоца, не дође јавни тужилац или лице које га замењује, председник већа ће о томе обавестити надлежног јавног тужиоца и затражити да одмах одреди замену. Ако то није могуће, председник већа ће одредити да се главни претрес не одржи и о томе ће обавестити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, који имају обавезу да обавесте суд о предузетим мерама. Ако на главни претрес не дође оштећени као тужилац или приватни тужилац, нити њихов пуномоћник, који су уредно позвани, а изостанак нису оправдали, веће ће решењем обуставити поступак. Изостанак оптуженог Члан 380. Ако је оптужени уредно позван, а не дође на главни претрес нити свој изостанак оправда, веће ће наредити да се доведе. Ако се довођење не би могло одмах извршити, веће ће одлучити да се главни претрес не одржи и наредити да се оптужени доведе на идући главни претрес. Ако оптужени оправда изостанак пре него што довођење буде извршено, веће може опозвати наредбу за довођење и ослободити оптуженог обавезе да сноси трошкове који су настали услед неодржавања главног претреса. Суђење у одсуству Члан 381. Оптуженом се може судити у одсуству само када постоје нарочито оправдани разлози да му се суди иако је одсутан, под условом да је у бекству или није доступан државним органима. Решење о суђењу у одсуству доноси веће, на предлог тужиоца. Жалба не задржава извршење решења из става 2. овог члана. Изостанак браниоца Члан 382. Ако на главни претрес не дође бранилац који је уредно позван и не обавести суд о разлогу спречености чим је за тај разлог сазнао, или ако бранилац без одобрења напусти главни претрес, председник већа позваће оптуженог да одмах узме другог браниоца, а ако оптужени то не учини, веће може одлучити да се главни претрес одржи и без присуства браниоца. Ако је у случају из става 1. овог члана реч о обавезној одбрани, а нема могућности да оптужени одмах узме другог браниоца или да суд без штете за одбрану одмах постави браниоца по службеној дужности, веће ће одлучити да се главни претрес не одржи или, ако је започео, да се прекине или одложи. Уредно позваног браниоца чији је неоправдани изостанак довео до неодржавања или одлагања главног претреса веће ће решењем, које ће са кратким образложењем унети у записник, казнити новчаном казном до 150.000 динара и одредити да трошкови који су тиме проузроковани падају на његов терет и о томе обавестити надлежну адвокатску комору, која има обавезу да обавести суд о предузетим мерама. Одржавање главног претреса без присуства оптуженог или браниоца Члан 383. Када по одредбама овог законика постоје услови за одлагање главног претреса због изостанка оптуженог или браниоца (члан 380. став 1. и члан 382. став 2.), веће може одлучити да се главни претрес одржи ако би се, према доказима који се налазе у списима, очигледно морало донети решење којим се оптужба одбацује (члан 416. став 1.) или пресуда којом се оптужба одбија (члан 422.). Ако је оптужени проузроковао сопствену неспособност за учествовање на главном претресу, веће може, након испитивања вештака, решењем одлучити да се главни претрес одржи, али не и заврши, у одсутности оптуженог. У случају одржавања главног претреса у одсутности оптуженог, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности (члан 74. тачка 5. и члан 76.). Жалба не одлаже извршење решења из става 2. овог члана. Чим престану разлози због којих је оптужени одсутан, главни претрес ће се наставити у присуству оптуженог, након што га председник већа упозна са дотадашњим током и садржајем главног претреса. Изостанак сведока, вештака или стручног саветника Члан 384. Ако на главни претрес не дође сведок, вештак или стручни саветник који је уредно позван, а изостанак није оправдао, веће може наредити да се одмах доведе. Главни претрес може почети и без присуства позваног сведока, вештака или стручног саветника, уз обавезу већа да у каснијем току главног претреса одлучи да ли због изостанка некога од њих главни претрес треба прекинути или одложити. Уредно позваног сведока, вештака или стручног саветника који изостанак није оправдао, веће може казнити новчаном казном до 150.000 динара, наредити да се на идући главни претрес доведе и одредити да трошкови које је проузроковао падају на његов терет, али у оправданом случају може ове одлуке опозвати. г. Ток главног претреса Почетак и трајање главног претреса Члан 385. Главни претрес почиње доношењем решења да се главни претрес одржи. Главни претрес се одржава непрекидно током радног времена једног или више узастопних радних дана. Прекид главног претреса Члан 386. Осим случајева посебно предвиђених у овом законику, председник већа може прекинути главни претрес због: 1) одмора; 2) истека радног времена; 3) прибављања одређених доказа у кратком року; 4) припремања оптужбе или одбране; 5) других оправданих разлога. Прекид главног претреса може трајати због одмора најдуже два часа у току једног радног дана, због истека радног времена до наредног радног дана, а из разлога наведених у ставу 1. тач. 3) до 5) овог члана најдуже 15 дана. У решењу о прекиду главног претреса одређују се место и време његовог настављања. Против решења из става 3. овог члана жалба није дозвољена. Прекинути главни претрес наставља се увек пред истим већем. Ако се главни претрес не може наставити пред истим већем или ако је прекид главног претреса трајао дуже од 15 дана поступиће се по одредбама члана 388. овог законика. Одлагање главног претреса Члан 387. Осим у случајевима посебно предвиђеним у овом законику, веће ће решењем одложити главни претрес ако: 1) треба извести нове доказе који се не могу прибавити у кратком року; 2) се у току главног претреса утврди да је код оптуженог после учињеног кривичног дела наступило душевно обољење или душевна поремећеност или друга тешка болест због које не може учествовати у поступку; 3) постоје друге сметње да се главни претрес успешно спроведе. У решењу којим се главни претрес одлаже одредиће се, по правилу, време и место када ће се главни претрес наставити. Против решења из става 2. овог члана жалба није дозвољена. Нови почетак или настављање одложеног главног претреса Члан 388. Главни претрес који је одложен мора почети изнова ако се изменио састав већа, али веће може, након изјашњења странака, решењем одлучити да се сведоци и вештаци не испитују поново, него да се изврши увид у записнике о њиховим исказима датим на ранијем главном претресу или да, ако је то потребно, председник већа укратко изнесе садржину тих изјава или их прочита. Против овог решења жалба није дозвољена. Главни претрес који је одложен, а одржава се пред истим већем, наставиће се кратким извештајем председника већа о току ранијег главног претреса. Ако се главни претрес држи пред другим председником већа, главни претрес мора почети изнова и сви докази морају бити поново изведени. Изузетно од става 3. овог члана, због протека времена, заштите сведока или других важних разлога веће може, након изјашњења странака, решењем одлучити да се сведоци и вештаци не испитују поново, него да се поступи у складу са ставом 1. овог члана. Против решења из става 4. овог члана дозвољена је жалба о којој одлучује веће (члан 21. став 4.). О сваком одлагању које траје дуже од 60 дана, председник већа је дужан да обавести председника суда. Претходне провере и поука о правима Члан 389. Када председник већа утврди да су на главни претрес дошла сва позвана лица, или кад веће одлучи да се главни претрес одржи у одсутности неког од позваних лица, или одлучи да о тим питањима реши касније, председник већа ће: 1) позвати оптуженог да изнесе личне податке да би се уверио у његову истоветност, као и да се изјасни о својој ранијој осуђиваности ако то није учинио на припремном рочишту; 2) упозорити оптуженог да пажљиво прати ток главног претреса и да је дужан да предлоге за извођење појединих доказа (члан 395. став 1.) изнесе одмах или у најкраћем року по сазнању да је њихово извођење потребно; 3) поучити оптуженог о његовим правима и дужностима (чл. 68. и 70.), а посебно о праву да износи чињенице и предлаже доказе у прилог своје одбране, поставља питања саоптуженом, сведоку, вештаку и стручном саветнику, и ставља примедбе и даје објашњења у вези са изведеним доказима, и питати га да ли је поуку разумео. Ако оптужени одбије да изнесе личне податке, његова истоветност утврдиће се на други начин. Ако оптужени изјави да поуку о правима није разумео, председник ће му је на погодан начин објаснити, а у случају да оптужени одбије да се изјасни да ли је поуку о правима разумео, сматраће се, уз претходно упозорење, да је поуку разумео. Ако је оштећени присутан, председник већа ће га поучити о правима из члана 50. овог законика, а ако још није поставио имовинскоправни захтев, упутиће га да такав захтев може поставити у кривичном поступку. Поступање са позваним лицима Члан 390. Када истоветност оптуженог буде утврђена, председник већа упутиће сведоке изван суднице на место на коме ће сачекати да буду позвани ради испитивања. На исти начин председник већа ће поступити и са вештацима и стручним саветницима, осим ако оцени да је потребно да одређени вештак или стручни саветник прати ток главног претреса. Сви оптужени остају у судници током читавог главног претреса. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац треба да буду испитани као сведоци, неће се удаљити из суднице. Председник већа може предузети потребне мере за спречавање међусобног договарања сведока, вештака или стручног саветника, и договарања сведока, вештака или стручног саветника са странкама, браниоцем, законским заступником или пуномоћником. Веће, изузетно, може одлучити да се оптужени удаљи из суднице ако саоптужени или сведок одбије да даје исказ у његовом присуству или околности указују да његово присуство утиче на наведена лица. По повратку оптуженог прочитаће му се исказ дат у његовом одсуству и он може саоптуженом или сведоку постављати питања и дати примедбе на исказ. Излагање оптужбе Члан 391. Оптужба се излаже, по правилу, тако што тужилац чита оптужницу (члан 332. став 1. тач. 1) до 3) или приватну тужбу, али председник већа може уместо тога дозволити тужиоцу да усмено изложи садржај оптужбе. Оштећени може поставити имовинскоправни захтев, а у његовој одсутности, ако је такав захтев поставио, захтев ће прочитати председник већа. Изјашњавање оптуженог Члан 392. Након излагања оптужбе, председник већа ће упитати оптуженог: 1) да ли је оптужбу разумео, а ако се увери да је није разумео, поново ће му изложити њену садржину на начин који је за оптуженог најразумљивији; 2) да ли жели да се изјасни о оптужби, и о имовинскоправном захтеву ако је поднесен; 3) да ли признаје да је учинио кривично дело за које је оптужен, а ако се увери да оптужени није разумео шта значи признање, објасниће му значење и последице признања кривичног дела на начин који је за оптуженог најразумљивији. Оптужени није дужан да се изјасни о оптужби и да одговара на постављена питања. Ако је оптужницом обухваћено више лица, са њима ће се поступити на начин предвиђен у ст. 1. и 2. овог члана, по редоследу из оптужнице. Уводна излагања Члан 393. После излагања оптужбе и изјашњавања оптуженог, председник већа позваће тужиоца, а потом браниоца или оптуженог који се брани сам, да изнесу уводна излагања, осим ако је на припремном рочишту дошло до изјашњења странака и предлагања доказа (чл. 349. и 350.). Уводна излагања морају бити сажета и односити се само на чињенице које ће бити предмет доказивања, на излагање доказа које ће странака извести и на правна питања о којима ће расправљати. Председник већа може уводна излагања ограничити на одређено време и прекинути странку и браниоца ако прекорачи дато време или излаже изван допуштеног садржаја. После уводних излагања, оштећени може укратко образложити имовинскоправни захтев. Почетак и предмет доказног поступка Члан 394. Председник већа објављује почетак доказног поступка. У доказном поступку се изводе докази о чињеницама које су предмет доказивања (члан 83. ст. 1. и 2.). Ако оптужени на главном претресу призна да је учинио кривично дело, изводе се само докази од којих зависи оцена да ли признање испуњава претпоставке из члана 88. овог законика, као и докази од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Предлагање доказа Члан 395. Странке, бранилац и оштећени могу до завршетка главног претреса предлагати да се изведу нови докази, а могу поновити предлоге који су раније одбијени. О извођењу доказа из става 1. овог члана одлучује председник већа. Ако је предложено извођење доказа који је незаконит (члан 84. став 1.) председник већа ће одбити предлог образложеним решењем. Председник већа може образложеним решењем одбити доказни предлог ако оцени да је реч о доказу: 1) за који су странке, бранилац и оштећени знали у току припремног рочишта (члан 350. став 1.) или након одређивања главног претреса (члан 356. став 1.), али га без оправданог разлога нису предложили; 2) који је усмерен на доказивање чињеница које нису предмет доказивања (члан 83. ст. 1. и 2.) или се односи на чињенице које се не доказују (члан 83. став 3.); 3) чије извођење је очигледно усмерено на одуговлачење поступка. Председник већа може у току поступка опозвати решење из става 4. овог члана, а веће поводом приговора може преиначити то решење и одлучити да се предложени доказ изведе. Редослед извођења доказа Члан 396. После саслушања оптуженог, председник већа одређује време у којем се најпре изводе докази које предложи тужилац, потом докази које предложи одбрана, након тога докази чије извођење је одредило веће по службеној дужности и по предлогу оштећеног, а на крају докази о чињеницама од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Ако постоје оправдани разлози председник већа може одредити другачији редослед и продужити време за извођење доказа. Подаци из казнене евиденције и други подаци о осуђиваности оптуженог за кажњиве радње од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције биће изведени у складу са ставом 1. овог члана, осим ако веће одлучује о мерама за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка. Ако оштећени који је присутан треба да се испита као сведок, његово испитивање ће се обавити пре осталих сведока. После извођења сваког доказа, председник већа упитаће странке, браниоца и оштећеног да ли поводом изведеног доказа имају примедбе. Изношење одбране Члан 397. Председник већа поучиће оптуженог да се може изјаснити о свим околностима које га терете и да може да изнесе све чињенице које му иду у корист и позвати оптуженог да изнесе одбрану. Оптужени своју одбрану износи према правилима која по овом законику важе за његово саслушање. Када оптужени заврши изношење одбране, председник већа упитаће га да ли има у своју одбрану још нешто да наведе. Ако оптужени одступи од свог раније датог исказа, председник већа упозориће га на то, упитати за разлоге одступања и, по потреби, одредиће по службеној дужности, или на захтев оптуженог да се раније дати исказ или део тог исказа прочита и репродукује његов оптички или тонски снимак. Ако је потребно, а нарочито ако се исказ оптуженог дословно уноси у записник, председник већа може наредити да се тај део записника одмах прочита, а прочитаће се увек ако то захтева странка или бранилац. Ако оптужени одбије да изнесе одбрану или да одговара на поједина питања, прочитаће се његов ранији исказ или део тог исказа или ће се репродуковати оптички или тонски снимак тог исказа. Саслушање оптуженог Члан 398. Када оптужени заврши изношење одбране, питања му могу постављати најпре његов бранилац, потом тужилац, после њега председник већа и чланови већа, а затим оштећени или његов законски заступник и пуномоћник, саоптужени и његов бранилац, и вештак и стручни саветник. Оштећени, законски заступник и пуномоћник оштећеног, вештак и стручни саветник могу непосредно оптуженом постављати питања уз одобрење председника већа. Председник већа ће забранити питање или одговор на већ постављено питање ако је оно недозвољено (члан 86. став 3.), или се не односи на предмет осим када се ради о питању којим се проверава веродостојност исказа. Странке могу захтевати да о забрани питања или одговора на већ постављено питање одлучи веће. Ако веће потврди одлуку председника већа о забрани питања или одговора као недозвољеног, на захтев странке у записник ће се унети питање. Председник већа може увек оптуженом поставити питање које доприноси потпунијем или јаснијем одговору на питање постављено од стране других учесника у поступку. Оптужени има право да се у току главног претреса саветује са својим браниоцем, али се не може са својим браниоцем, или са било којим другим лицем, договарати о томе како ће одговорити на већ постављено питање. Поступање са саоптуженима Члан 399. Ако је оптужницом обухваћено више лица, са њима ће се поступити на начин предвиђен у чл. 397. и 398. овог законика, по редоследу из оптужнице. Оптуженог који је изнео одбрану, председник већа упитаће да ли има нешто да изјави поводом исказа саоптуженог који је касније изнео одбрану. Сваки оптужени има право да поставља питања саоптуженима. Председник већа може суочити саоптужене чији се искази о истој околности разликују. Присуство сведока, вештака или стручног саветника извођењу доказа Члан 400. Сведок који није испитан, по правилу, неће присуствовати извођењу доказа. Испитани сведоци, вештаци или стручни саветници остају у судници ако их председник већа, након изјашњења странака, сасвим не отпусти, или ако, по предлогу странака или по службеној дужности, не нареди да се привремено удаље из суднице да би касније могли бити поново позвани и још једном испитани у присуству или одсуству других сведока, вештака или стручних саветника. Ако се као сведок испитује лице млађе од 14 година, веће може одлучити да се за време његовог испитивања искључи јавност. Ако лице млађе од 16 година присуствује главном претресу као сведок или оштећени, удаљиће се из суднице чим његово присуство није више потребно. Упозорење сведока, вештака или стручног саветника Члан 401. Пре почетка испитивања сведока, вештака или стручног саветника, председник већа ће га упозорити: 1) да лажно сведочење, односно давање лажног налаза и мишљења или исказа, представља кривично дело; 2) да је положио заклетву пре главног претреса; 3) на дужност сведока да током испитивања говори истину и да не сме ништа да прећути, односно дужност вештака да тачно и потпуно изнесе свој налаз и мишљење. Председник већа ће пре почетка испитивања позвати сведока или вештака, који није положио заклетву пре главног претреса, или стручног саветника да то учини. Испитивање сведока, вештака или стручног саветника Члан 402. На главном претресу се сведок или стручни саветник испитује уз сходну примену члана 98. овог законика, а вештак излаже усмено свој налаз и мишљење, али му веће може дозволити да прочита писани налаз и мишљење који ће потом приложити записнику. Сведоку, вештаку или стручном саветнику непосредно постављају питања странке и бранилац, председник већа и чланови већа, а оштећени или његов законски заступник и пуномоћник, и вештак или стручни саветник могу непосредно постављати питања уз одобрење председника већа. Ако обе странке предложе испитивање истог сведока или исто вештачење, сматраће се да је доказ предложила странка чији је предлог први заведен у суду. Ако је суд одредио испитивање сведока или вештачење без предлога странака, питања први постављају председник и чланови већа, потом тужилац, оптужени и његов бранилац и вештак или стручни саветник. Оштећени или његов законски заступник и пуномоћник имају право да поставе питања сведоку, вештаку или стручном саветнику након тужиоца, увек када тужилац има право на испитивање. Најпре се обавља основно испитивање, после тога унакрсно испитивање, а по одобрењу председника већа могу се постављати додатна питања. Приликом испитивања сведока, вештака или стручног саветника сходно се примењују одредбе члана 397. ст. 4. и 5. и члана 398. ст. 3. до 5. овог законика. Упознавање са садржином налаза и мишљења вештака Члан 403. Ако се због природе вештачења не могу очекивати, или нису потребна, потпунија објашњења веће може одлучити да се, уместо позивања и испитивања вештака, изврши увид у приложени налаз и мишљење, или да, ако оцени да је то потребно, председник већа укратко изнесе њихову садржину или их прочита. Након извођења других доказа и примедби странака, веће може накнадно одредити непосредно испитивање вештака. Извођење доказа ван главног претреса Члан 404. Ако се на главном претресу сазна да сведок или вештак не може да дође пред суд или да му је долазак знатно отежан, веће може, ако сматра да је његов исказ важан, наредити да га ван главног претреса испита председник већа или судија члан већа непосредно или путем техничких средстава за пренос слике и звука. Ако је потребно да се изврши увиђај или реконструкција ван главног претреса, веће ће овластити председника већа или судију члана већа да то учини. Странке, бранилац, оштећени и стручни саветник биће обавештени о месту и времену предузимања доказних радњи из ст. 1. и 2. овог члана и упозорени да током њиховог извођења имају права из члана 402. овог законика. Упознавање са садржином писмена и снимака Члан 405. У записнике о увиђају ван главног претреса, о претресању стана и других просторија или лица и потврде о привремено одузетим предметима, као и исправе које служе као доказ, извршиће се увид, или ће, ако веће оцени да је то потребно, председник већа укратко изнети њихову садржину или их прочитати. Оптички или тонски снимак или електронски запис који се користе као доказ, биће на главном претресу репродукован тако да се присутна лица могу упознати са његовим садржајем. Ако је овим закоником прописано да се исказ или друга процесна радња снима и да се уз снимак води записник у који се уносе само одређени подаци, извођење ових доказа се врши у складу са ст. 1. и 2. овог члана. Предмети који могу служити разјашњењу ствари, на главном претресу биће показани оптуженом, сведоцима или вештацима, а ако показивање има значај препознавања, поступиће се у складу са чланом 90. и чланом 100. ст. 1. и 2. овог законика. Исправе које се користе као доказ, уколико је то могуће, подносе се у оригиналу. Упознавање са садржином записника о исказима Члан 406. Осим у случајевима посебно прописаним у овом законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. овог законика ако: 1) су испитана лица умрла, душевно оболела или се не могу пронаћи, или је њихов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога; 2) су странке сагласне да се тако поступи уместо непосредног испитивања сведока или вештака који није присутан, без обзира да ли је био позван или не; 3) је сведок или вештак испитан непосредно пред истим председником већа или у складу са одредбом члана 404. овог законика; 4) сведок или вештак без законског разлога неће да да исказ на главном претресу; 5) је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом. Записници о ранијем испитивању лица која су ослобођена дужности сведочења (члан 94. став 1.) не смеју се извести у складу са одредбама овог члана ако та лица нису уопште позвана на главни претрес или су на главном претресу изјавила да неће да сведоче. У записнику о главном претресу биће наведени разлози због којих се доказ изводи у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, а председник већа саопштиће да ли је сведок или вештак који је дао исказ положио заклетву. Издвајање незаконитих доказа Члан 407. Веће ће решењем одлучити да се из списа издвоје и одвојено чувају: 1) записници о ранијем испитивању лица који се не могу прочитати из разлога наведених у члану 406. став 2. овог законика; 2) записници или обавештења из члана 237. ст. 1. и 3. овог законика. Против решења из става 1. овог члана дозвољена је посебна жалба. По правноснажности решења из става 2. овог члана, веће ће поступити у складу са чланом 237. ст. 2. и 3. овог законика. Ако на основу изведених доказа сматра да није било места издвајању доказа, веће може до завршетка доказног поступка опозвати решење из става 1. овог члана против којег није изјављена жалба и одлучити да се издвојени доказ изведе. Допуна и завршетак доказног поступка Члан 408. После извођења последњег доказа председник већа упитаће странке, браниоца и оштећеног да ли имају предлоге за допуну доказног поступка. Ако нико не предложи допуну доказног поступка или предлог буде одбијен, а веће не одреди извођење доказа, председник већа ће објавити да је доказни поступак завршен. Измена или подношење нове оптужнице Члан 409. Тужилац може у току главног претреса, ако оцени да изведени докази указују да је чињенично стање другачије од оног изнетог у оптужници, изменити оптужницу или предложити да се главни претрес прекине ради припремања нове оптужнице. Ако веће прекине главни претрес ради припремања нове оптужнице одредиће рок у коме тужилац мора поднети нову оптужницу. Суд је дужан да нову оптужницу достави оптуженом и његовом браниоцу и да им обезбеди довољно времена за припремање одбране. Против оптужнице из става 2. овог члана не може се поднети одговор (члан 336.) нити она може бити испитивана у смислу члана 337. овог законика. Суд ће оптуженом и његовом браниоцу, на њихов захтев, ако оцени да је потребно, обезбедити довољно времена за припремање одбране и у случају измене оптужнице на главном претресу. Проширење оптужнице Члан 410. Ако се у току главног претреса открије раније учињено кривично дело оптуженог, веће ће по оптужници овлашћеног тужиоца, која може бити и усмено изнесена, проширити главни претрес и на то дело, или одлучити да се за то кривично дело посебно суди. Ако веће прихвати проширење оптужнице прекинуће главни претрес и обезбедити довољно времена за припремање одбране. Против проширене оптужнице може се поднети одговор (члан 336.). Ако је за пресуђење дела из става 1. овог члана надлежан виши суд, веће ће одлучити да ли ће му уступити и предмет по коме води главни претрес. Накнадна допуна доказног поступка Члан 411. После измене, подношења нове или проширења оптужнице, странке и бранилац могу предложити допуну доказног поступка у односу на чињенице које таква оптужба садржи и које у ранијем току поступка нису биле предмет доказивања. Ако нико не предложи допуну доказног поступка или предлог буде одбијен, а веће не одреди извођење доказа, председник већа ће објавити да је доказни поступак завршен. Редослед завршних речи Члан 412. После објављивања да је доказни поступак завршен, председник већа даје завршну реч тужиоцу, потом оштећеном или његовом законском заступнику или пуномоћнику, после њега браниоцу, а на крају оптуженом. Тужилац и оштећени или његов законски заступник или пуномоћник имају право да одговоре на завршне речи браниоца и оптуженог, а бранилац и оптужени имају право да се осврну на те одговоре. Последња реч увек припада оптуженом. Председник већа може, након изјашњења странака, одредити трајање завршних речи. Садржај завршних речи Члан 413. Тужилац у завршној речи износи оцену доказа изведених на главном претресу, изводи закључке о чињеницама важним за одлуку, указује на одредбе кривичног и другог закона које би се имале применити, наводи олакшавајуће и отежавајуће околности које би требало узети у обзир приликом одлуке о кривичној санкцији и предлаже врсту и меру кривичне санкције. Оштећени или његов законски заступник или пуномоћник у завршној речи може образложити имовинскоправни захтев и указати на доказе о томе да је оптужени учинио кривично дело. Бранилац или сам оптужени у завршној речи може одговорити на наводе завршне речи тужиоца и оштећеног и изнети своје оцене о питањима из става 1. овог члана. Оптужени који има браниоца има право да се на крају изјасни да ли прихвата завршну реч браниоца и да је исправи и допуни. Кад оптужбу заступа више лица или има више бранилаца, садржај завршних речи се не сме понављати, а заступници оптужбе и браниоци дужни су да се, у циљу придржавања ове забране, договоре о подели задатака и о темама о којима ће говорити. Председник већа може, после претходне опомене, прекинути лице које у својој завршној речи прекорачи одобрено време, или вређа јавни ред и морал, или вређа другога, или се упушта у понављање или излагање које очигледно није у вези са предметом, уз обавезу да у записнику о главном претресу наведе да је и због чега је завршна реч била прекинута. После свих завршних речи, председник већа је дужан да упита да ли још неко од лица која имају право на завршну реч жели нешто да изјави. Наставак доказног поступка Члан 414. После завршних речи, веће може одлучити да се доказни поступак настави ради извођења још неких доказа. После завршетка доказног поступка, председник већа ће поступити по одредби члана 412. овог законика. Лица која имају право на завршну реч могу своје завршне речи само допунити у вези са доказима изведеним у наставку доказног поступка. Завршетак главног претреса Члан 415. Ако веће после завршних речи не одлучи да настави доказни поступак, председник већа објавиће да је главни претрес завршен. После објављивања да је главни претрес завршен, веће ће се повући на већање и гласање ради доношења одлуке. Ако у току већања и гласања веће одлучи да се главни претрес поново отвори и доказни поступак настави ради извођења још неких доказа, поступиће у складу са чланом 414. овог законика. д. Одбацивање оптужнице Разлози за одбацивање оптужнице Члан 416. У току или по завршетку главног претреса веће ће решењем одбацити оптужницу ако утврди: 1) да суд није стварно надлежан; 2) да се поступак води без захтева овлашћеног тужиоца, без предлога оштећеног или одобрења надлежног државног органа, или се појаве друге околности које привремено спречавају вођење кривичног поступка; 3) да је код окривљеног наступило душевно обољење или душевна поремећеност или друга тешка болест због које трајно не може учествовати у поступку. У образложењу решења из става 1. овог члана суд се неће упуштати у оцену главне ствари, него ће се ограничити на разлоге за одбацивање оптужнице. Настављање кривичног поступка Члан 417. Кривични поступак у којем је решењем оптужница одбачена наставиће се на захтев овлашћеног тужиоца: 1) пред стварно надлежним судом ако је оптужница одбачена због постојања разлога из члана 416. став 1. тачка 1) овог законика; 2) кад престану разлози из члана 416. став 1. тач. 2) и 3) овог законика, изузев ако је надлежни државни орган повукао одобрење за кривично гоњење. 2. Пресуда Изрицање пресуде Члан 418. Ако не отвори поново главни претрес, суд ће изрећи пресуду. Пресуда се изриче и објављује у име народа. Изрека пресуде ће се увек прочитати на јавном заседању. Чињенични основ пресуде Члан 419. Суд заснива пресуду само на доказима који су изведени на главном претресу. Суд је дужан да на основу савесне оцене сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима изведе закључак о извесности постојања одређене чињенице. Однос пресуде и оптужбе Члан 420. Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници. Суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне квалификације кривичног дела. Врсте пресуда Члан 421. Пресудом се: 1) оптужба одбија (одбијајућа пресуда); 2) оптужени ослобађа од оптужбе (ослобађајућа пресуда); 3) оптужени оглашава кривим (осуђујућа пресуда). Ако оптужба обухвата више кривичних дела, у пресуди ће се изрећи да ли се и за које кривично дело оптужба одбија, или се оптужени ослобађа од оптужбе, или се оглашава кривим. Одбијајућа пресуда Члан 422. Пресуду којом се оптужба одбија суд ће изрећи ако је: 1) тужилац од започињања до завршетка главног претреса одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење; 2) оптужени за исто кривично дело већ правноснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је оптужба против њега правноснажно одбијена или је против њега поступак обустављен правноснажном одлуком суда; 3) оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од кривичног гоњења, или се гоњење не може предузети због застарелости или неке друге околности које трајно искључују кривично гоњење. Ослобађајућа пресуда Члан 423. Пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе суд ће изрећи ако: 1) дело за које је оптужен по закону није кривично дело, а нема услова за примену мере безбедности; 2) није доказано да је оптужени учинио дело за које је оптужен. Осуђујућа пресуда Члан 424. У пресуди у којој се оптужени оглашава кривим, суд ће изрећи: 1) за које се дело оглашава кривим, уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона; 2) законски назив кривичног дела и које су одредбе закона примењене; 3) на какву се казну осуђује оптужени или се по одредбама кривичног закона ослобађа од казне; 4) одлуку о условној осуди, односно о опозивању условне осуде или условног отпуста; 5) одлуку о мери безбедности, о одузимању имовинске користи или о одузимању имовине проистекле из кривичног дела; 6) одлуку о имовинскоправном захтеву; 7) одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне; 8) одлуку о трошковима кривичног поступка. Ако је оптужени осуђен на казну затвора до једне године, у пресуди се може навести да ће се казна затвора извршити у просторијама у којима осуђени станује, са или без примене електронског надзора. Ако је оптужени осуђен на новчану казну, у пресуди ће се навести да ли је новчана казна одмерена и изречена у дневним износима или у одређеном износу и рок у коме се новчана казна има платити, као и начин замене ове казне казном затвора или казном рада у јавном интересу у случају да оптужени не плати новчану казну у одређеном року. Ако је оптужени осуђен на казну рада у јавном интересу, у пресуди ће се навести врста и трајање рада и начин замене ове казне казном затвора у случају да оптужени не обави рад у целости или у једном делу. Ако је оптужени осуђен на казну одузимања возачке дозволе, у пресуди ће се навести трајање ове казне и начин замене ове казне казном затвора у случају да оптужени управља моторним возилом за време трајања казне одузимања возачке дозволе. Ако је оптуженом изречена условна осуда са заштитним надзором, у пресуди ће се навести садржина, трајање и последице неиспуњења обавезе заштитног надзора. Објављивање пресуде Члан 425. Пошто је суд изрекао пресуду, председник већа ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне пресуду, одложиће објављивање пресуде највише за три дана, а у нарочито сложеним предметима највише за осам дана и одредиће време и место објављивања пресуде. Председник већа ће у присуству странака, њихових законских заступника, пуномоћника и браниоца јавно прочитати изреку и саопштити укратко разлоге пресуде. Пресуда ће бити објављена и када странка, законски заступник, пуномоћник или бранилац није присутан. Веће може одредити да оптуженом, који је одсутан, пресуду усмено саопшти председник већа или да му се пресуда само достави. Ако је јавност на главном претресу била искључена, изрека пресуде ће се увек прочитати у присуству јавности. Веће ће одлучити да ли ће искључити јавност приликом објављивања разлога пресуде. Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи. Притвор након изрицања првостепене пресуде *Службени гласник РС, број 32/2013 Члан 425а Кад изрекне пресуду на казну затвора испод пет година, веће ће оптуженом који се брани са слободе одредити притвор ако постоје разлози из члана 211. став 1. тач. 1) и 3) овог законика, а оптуженом који се налази у притвору укинуће притвор ако за притвор више не постоје разлози због којих је био одређен. Притвор ће веће увек укинути и наредити да се оптужени пусти на слободу ако је ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена или ако је оглашен кривим, а ослобођен од казне или је осуђен само на новчану казну, на казну рада у јавном интересу или на казну одузимања возачке дозволе или му је изречена судска опомена или је условно осуђен или је због урачунавања притвора казну већ издржао или је оптужба одбачена (члан 416.), осим због стварне ненадлежности. За одређивање или укидање притвора после објављивања пресуде, до њене правноснажности примењиваће се одредба става 1. овог члана. Одлуку доноси веће првостепеног суда (члан 21. став 4.). Пре доношења решења којим се одређује или укида притвор у случајевима из ст. 1. и 3. овог члана, прибавиће се мишљење јавног тужиоца када се поступак води по његовом захтеву. Ако се оптужени већ налази у притвору, а веће нађе да још постоје разлози због којих је притвор био одређен или да постоји разлог из члана 211. став 1. тачка 4) овог законика, донеће посебно решење о продужењу притвора. Посебно решење веће доноси и кад треба одредити или укинути притвор. Жалба против решења не задржава извршење решења. Притвор који је одређен или продужен по одредбама ст. 1. до 5. овог члана, може трајати до упућивања оптуженог, односно осуђеног у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди. *Службени гласник РС, број 32/2013 Поука и упозорење странкама Члан 426. По објављивању пресуде, председник већа ће поучити странке о праву на жалбу, као и о праву на одговор на жалбу. Ако је оптуженом изречена условна осуда, председник већа ће га упозорити на сврху условне осуде и на услове којих се мора придржавати. Председник већа ће упозорити странке да до правноснажног окончања поступка о свакој промени адресе обавесте суд. Писмена израда и достављање пресуде Члан 427. Пресуда која је објављена ће се писмено израдити и доставити у року од 15 дана од дана објављивања, а у предметима за које је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности – у року од 30 дана од дана објављивања. Изузетно од става 1. овог члана, у нарочито сложеним предметима председник већа може затражити од председника суда да одреди рок у којем ће се пресуда писмено израдити и доставити. Ако пресуда није израђена и достављена у року из ст. 1. и 2. овог члана, председник већа је дужан да о разлозима због којих то није учињено писмено обавести председника суда који ће предузети мере да се пресуда што пре изради и достави. Изворник пресуде потписују председник већа и записничар. Оверени препис пресуде доставиће се тужиоцу, оптуженом и његовом браниоцу. Оверени препис пресуде суд ће доставити оштећеном који има право на жалбу, лицу чији је предмет одузет или лицу од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом или имовина проистекла из кривичног дела. Ако је суд, применом одредаба о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, изрекао казну узимајући у обзир и пресуде које су донели и други судови, доставиће оверени препис пресуде тим судовима. Садржај писмено израђене пресуде Члан 428. Писмено израђена пресуда мора потпуно да одговара пресуди која је објављена. Пресуда мора имати увод, изреку и образложење. Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име народа, назив суда, име и презиме председника и чланова већа и записничара, име и презиме оптуженог, кривично дело за које је оптужен и да ли је био присутан на главном претресу, дан главног претреса и да ли је главни претрес био јаван, име и презиме тужиоца, браниоца, законског заступника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде, као и да ли је пресуда донета једногласно или већином гласова. Изрека пресуде садржи личне податке о оптуженом (члан 85. став 1.) и одлуку којом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим. Ако је оптужба одбијена или је оптужени ослобођен од оптужбе, изрека пресуде садржи опис дела за које је оптужен и одлуку о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву ако је био постављен. Ако је оптужени оглашен кривим, изрека пресуде садржи потребне податке наведене у члану 424. овог законика, а у случају стицаја кривичних дела, изрека пресуде садржи казне утврђене за свако поједино кривично дело и јединствену казну која је изречена за сва дела у стицају. У образложењу пресуде суд ће изнети разлоге за сваку тачку пресуде. Ако је оптужба одбијена, у образложењу пресуде ће се суд ограничити само на разлоге за одбијање оптужбе (члан 422.). У образложењу пресуде којом је оптужени ослобођен од оптужбе или је оглашен кривим, суд ће изнети чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83.) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је оптужени учинио кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптуженог и кривично дело. Ако је оптужени ослобођен од оптужбе, у образложењу пресуде ће се навести и из којих разлога (члан 423.) се то чини. Ако је оптужени оглашен кривим, у образложењу ће се навести и које чињенице је суд узео у обзир при одмеравању казне, којим разлозима се руководио када је нашао да треба изрећи строжу казну од прописане, или да казну треба ублажити или оптуженог ослободити од казне, или да треба изрећи казну рада у јавном интересу или одузимање возачке дозволе, или да треба изрећи условну осуду или судску опомену или меру безбедности, или одузимање имовинске користи или одузимање имовине проистекле из кривичног дела или опозвати условни отпуст. Изостанак образложења или делимично образложење пресуде Члан 429. Писмено израђена пресуда не мора да садржи образложење: 1) ако су странке, бранилац и лице из члана 433. ст. 4. и 5. овог законика одмах по објављивању пресуде изјавиле да се одричу права на жалбу, или 2) ако је оптуженом изречена казна затвора у трајању до три године, новчана казна, казна рада у јавном интересу, казна одузимања возачке дозволе, условна осуда или судска опомена, а осуда је заснована на признању оптуженог које испуњава претпоставке из члана 88. овог законика. Странке, бранилац и лице из члана 433. ст. 4. и 5. овог законика могу одмах по објављивању пресуде из тачке 2. става 1. овог члана захтевати достављање писмено израђене пресуде која садржи образложење. У том случају, рок за жалбу против пресуде тече од дана достављања преписа образложене пресуде. Писмено израђена пресуда ће бити делимично образложена: 1) ако је оптужени признао да је учинио кривично дело – образложење ће се ограничити на чињенице и разлоге из чл. 88. и 428. став 10. овог законика, или 2) ако је прихваћен споразум о признању кривичног дела – образложење ће се ограничити на разлоге којима се суд руководио приликом прихватања споразума (члан 317. став 2.), или 3) ако су одмах по објављивању пресуде странке и бранилац изјавиле да се одричу права на жалбу, а лице из члана 433. ст. 4. и 5. овог законика није се одрекло тог права – у образложењу пресуде ће се навести разлози за одлуку о досуђеном имовинскоправном захтеву и о трошковима кривичног поступка, односно разлози за одлуку о одузимању предмета или имовинске користи прибављене кривичним делом или имовине проистекле из кривичног дела. Упућивање оптуженог на издржавање казне затвора Члан 430. Ако је првостепеном пресудом изречена казна затвора, оптужени који се налази у притвору може захтевати да буде упућен на издржавање казне и пре правноснажности пресуде. Захтев из става 1. овог члана оптужени може након објављивања пресуде поднети усмено на записник пред судом или пред заводом у којем је притворен и том приликом ће бити упозорен да ће на издржавању казне затвора бити изједначен у правима и обавезама са осталим осуђеним лицима. Завод ће без одлагања записник доставити суду. Ако председник већа решењем усвоји захтев из става 1. овог члана, решење ће доставити оптуженом заједно са овереним преписом изречене пресуде. Исправљање грешака у пресуди Члан 431. Грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне грешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласности овереног преписа пресуде са изворником пресуде исправиће посебним решењем председник већа, на захтев странака или по службеној дужности. Ако постоји несагласност између овереног преписа пресуде и њеног изворника у погледу података из члана 424. овог законика, решење о исправци доставиће се лицима наведеним у члану 427. ст. 5. и 6. овог законика. У том случају, рок за жалбу против пресуде тече од дана достављања тог решења, против којег није дозвољена посебна жалба. Глава XIX ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА 1. Редовни правни лекови а) Жалба против првостепене пресуде а. Право на изјављивање жалбе Рок за изјављивање и суспензивно дејство жалбе Члан 432. Против пресуде донесене у првом степену овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде. У нарочито сложеним предметима, странке и бранилац могу одмах по објављивању пресуде захтевати продужење рока за изјављивање жалбе. О захтеву из става 2. овог члана одлучује одмах председник већа решењем против којег жалба није дозвољена. Ако усвоји захтев председник већа може продужити рок за жалбу највише за још 15 дана. Благовремено изјављена и дозвољена жалба против пресуде одлаже извршење пресуде. Лица овлашћена за изјављивање жалбе Члан 433. Жалбу могу изјавити странке, бранилац и оштећени. У корист оптуженог жалбу могу изјавити и његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота, сродници по крви у правој линији, законски заступник, усвојитељ, усвојеник, брат, сестра и хранитељ, а рок за жалбу тече од дана када је оптуженом, односно његовом браниоцу достављен препис пресуде. Јавни тужилац може изјавити жалбу како на штету, тако и у корист оптуженог. Оштећени може изјавити жалбу само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и о досуђеном имовинскоправном захтеву, а ако је јавни тужилац преузео кривично гоњење од оштећеног као тужиоца (члан 62.) оштећени може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати. Жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом или имовина проистекла из кривичног дела. Бранилац и лица из става 2. овог члана могу изјавити жалбу и без посебног овлашћења оптуженог, али не и против његове воље, осим када је оптуженом изречена казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година или казна доживотног затвора. Ако признање оптуженог у односу на све тачке оптужбе испуњава претпоставке из члана 88. овог закона, оптужени, његов бранилац и лица из става 2. овог члана могу изјавити жалбу због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања само у односу на чињенице од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. *Службени гласник РС, број 35/2019 Одрицање и одустанак од жалбе Члан 434. Оптужени се може одрећи права на жалбу само пошто му је пресуда достављена, а пре тога само ако су се тужилац и оштећени који може изјавити жалбу због свих основа (члан 433. став 4.) одрекли права на жалбу против осуђујуће пресуде којом оптуженом није изречена казна затвора. До доношења одлуке другостепеног суда, оптужени може одустати од изјављене жалбе, као и од жалбе коју су изјавили његов бранилац или лица из члана 433. став 2. овог законика. Оптужени се не може одрећи права на жалбу нити одустати од изјављене жалбе, ако му је изречена казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година или казна доживотног затвора. Тужилац и оштећени могу се одрећи права на жалбу одмах по објављивању пресуде па до истека рока за изјављивање жалбе, а могу до доношења одлуке другостепеног суда одустати од изјављене жалбе. Одрицање или одустанак од жалбе не може се опозвати. *Службени гласник РС, број 35/2019 б. Садржај жалбе Обавезни елементи жалбе Члан 435. Жалба треба да садржи: 1) означење пресуде против које се изјављује жалба; 2) основ за изјављивање жалбе (члан 437.); 3) образложење жалбе; 4) предлог да се побијана пресуда потпуно или делимично укине или преиначи; 5) потпис лица које изјављује жалбу. Поступање са неуредном жалбом Члан 436. Ако је жалбу изјавио оптужени или друго лице из члана 433. став 2. овог законика, а оптужени нема браниоца или ако је жалбу изјавио оштећени који нема пуномоћника, а жалба је нечитка или није састављена у складу са чланом 435. овог законика, првостепени суд ће наложити жалиоцу да у року од три дана уреди жалбу или да је допуни писменим поднеском. Ако жалилац не поступи по налогу из става 1. овог члана, суд ће одбацити као неуредну жалбу која је нечитка или која не садржи елементе из члана 435. тач. 3) до 5) овог законика, а жалбу која не садржи елементе из члана 435. тачка 1) овог законика одбациће само ако се не може утврдити на коју пресуду се односи. Жалбу изјављену у корист оптуженог суд ће доставити другостепеном суду ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а одбациће је ако се то не може утврдити. Ако је жалбу изјавио овлашћени тужилац или оштећени који има пуномоћника, а жалба је нечитка или не садржи елементе из члана 435. овог законика, суд ће одбацити жалбу као неуредну. Жалбу са овим недостацима изјављену у корист оптуженог који има браниоца суд ће доставити другостепеном суду ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а одбациће је ако се то не може утврдити. У жалби се могу износити чињенице и предлагати нови докази, као и докази чије извођење је првостепени суд одбио (члан 395. став 4.), али је жалилац дужан да наведе разлоге зашто их раније није изнео, при чему је жалилац дужан да наведе доказе којима би се изнете чињенице имале доказати, а позивајући се на предложене доказе, дужан је да наведе чињенице које помоћу тих доказа жели да докаже. в. Жалбени основи Основи за изјављивање жалбе Члан 437. Жалба се може изјавити због: 1) битне повреде одредаба кривичног поступка; 2) повреде кривичног закона; 3) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 4) одлуке о кривичним санкцијама и о другим одлукама. Битна повреда одредаба кривичног поступка Члан 438. Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако: 1) је наступила застарелост кривичног гоњења или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања или је ствар већ правноснажно пресуђена, или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење; 2) је пресуду донео стварно ненадлежни суд, осим ако је пресуду за кривично дело из надлежности нижег суда донео непосредно виши суд; 3) је суд био непрописно састављен или ако је у изрицању пресуде учествовао судија или судија-поротник који није учествовао на главном претресу или који је правноснажном одлуком изузет од суђења; 4) је на главном претресу учествовао судија или судија-поротник који се морао изузети; 5) је главни претрес одржан без лица чије је присуство на главном претресу обавезно или ако је оптуженом, браниоцу, оштећеном или приватном тужиоцу, противно његовом захтеву, ускраћено да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса; 6) је противно овом законику била искључена јавност на главном претресу; 7) је суд повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, односно одобрења надлежног органа; 8) пресудом није потпуно решен предмет оптужбе; 9) је пресудом оптужба прекорачена; 10) је пресудом повређена одредба члана 453. овог законика; 11) је изрека пресуде неразумљива. Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и, ако: 1) се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда; 2) је изрека пресуде противречна сама себи или су разлози пресуде противречни изреци, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања или су ти разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни, или ако о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде; 3) суд у току главног претреса није применио или је неправилно применио неку одредбу овог законика, а то је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Повреда кривичног закона Члан 439. Повреда кривичног закона постоји ако је кривични закон повређен у питању да ли: 1) је дело за које се оптужени гони кривично дело; 2) је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити; 3) је одлуком о кривичној санкцији или о одузимању имовинске користи или о опозивању условног отпуста повређен закон; 4) су повређене одредбе о урачунавању забране напуштања стана, притвора или издржане казне, као и сваког другог облика лишења слободе у вези са кривичним делом. Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање Члан 440. Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. Чињенично стање је погрешно утврђено када је суд неку одлучну чињеницу која је предмет доказивања погрешно утврдио, а непотпуно је утврђено када неку одлучну чињеницу која је предмет доказивања није утврдио. Неправилна одлука о кривичној санкцији и о другим одлукама Члан 441. Пресуда се може побијати због одлуке о казни, условној осуди или судској опомени када том одлуком није учињена повреда закона (члан 439. тачка 3)‚ али суд није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу да казна буде већа или мања‚ као и због тога што је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ублажавању или о пооштравању казне‚ о ослобођењу од казне‚ о условној осуди, о судској опомени или о опозивању условног отпуста. Одлука о мери безбедности или о одузимању имовинске користи може се побијати када том одлуком није учињена повреда закона (члан 439. тачка 3)‚ али је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о мери безбедности или одлуку о одузимању имовинске користи од лица на које је пренесена без накнаде или уз накнаду која не одговара стварној вредности. Одлука о досуђеном имовинскоправном захтеву или одлука о одузимању имовине проистекле из кривичног дела може се побијати ако је суд овом одлуком повредио законске одредбе. Одлука о трошковима кривичног поступка може се побијати ако је суд овом одлуком повредио законске одредбе, као и због тога што је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ослобађању оптуженог од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка. г. Поступак по жалби Подношење жалбе Члан 442. Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примерака за суд, противну странку, браниоца и оштећеног. Одлучивање првостепеног суда о жалби Члан 443. Неблаговремену (члан 432. ст. 1. и 2.), недозвољену (члан 433.) или неуредну жалбу (члан 436. ст. 2. до 4.) одбациће решењем председник већа првостепеног суда. Ако су у жалби изнете чињенице и предложени нови докази који према оцени председника већа првостепеног суда могу допринети свестраном расправљању предмета доказивања, веће ће поново отворити главни претрес и наставити доказни поступак. После завршетка доказног поступка, председник већа ће поступити по одредби члана 412. овог законика. Против нове пресуде првостепеног суда којом је потврђена или преиначена ранија пресуда може се изјавити жалба у складу са одредбама овог законика. Ако председник већа првостепеног суда оцени да изнете чињенице и нови докази који су предложени у жалби не могу допринети свестраном расправљању предмета доказивања, поступиће у складу са чланом 444. овог законика. Одговор на жалбу Члан 444. Примерак жалбе доставиће првостепени суд противној странци (чл. 246. и 247.) која може у року од осам дана од дана пријема жалбе поднети суду одговор на жалбу. Жалбу и одговор на жалбу, са свим списима, првостепени суд ће доставити у довољном броју примерака другостепеном суду. Поступање другостепеног суда са списима Члан 445. Када списи поводом жалбе стигну другостепеном суду, достављају се судији известиоцу, а у нарочито сложеним предметима, више чланова већа могу бити судије известиоци, о чему одлуку доноси председник суда. Ако судија известилац утврди да се у списима налазе записници или обавештења из члана 237. ст. 1. и 3. овог законика, донеће решење о њиховом издвајању из списа против којег није дозвољена посебна жалба. По правноснажности решења, судија известилац ће поступити у складу са чланом 237. ст. 2. и 3. овог законика. Ако се ради о кривичном делу за које се гони по захтеву јавног тужиоца, судија известилац доставља списе надлежном јавном тужиоцу који је дужан да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана, а у случају из члана 432. ст. 2. и 3. овог законика у року од 30 дана, од дана достављања, размотри списе, стави свој предлог и да их врати суду. Ако судија известилац утврди да писмено израђена пресуда садржи очигледне грешке, недостатке или несагласности (члан 431.), вратиће списе пре одржавања седнице другостепеног већа председнику првостепеног већа да донесе решење о исправци грешака. По правноснажности решења о исправци грешака из члана 431. став 1. овог законика списи ће се доставити другостепеном суду, а у случају исправке несагласности између писмено израђене пресуде и њеног изворника поступиће се у складу са чланом 431. став 2. овог законика. Одлучивање на седници већа или на претресу Члан 446. Другостепени суд доноси одлуку о жалби у седници већа или на основу одржаног претреса. Да ли ће одржати претрес одлучује веће другостепеног суда. Веће може одлучити да се претрес одржи само у односу на поједине делове првостепене пресуде, ако се они могу издвојити без штете за правилно пресуђење. У односу на делове пресуде за које није одређен претрес, одлука о жалби доноси се у седници већа. Ако веће одлучи да одржи претрес, судија известилац је председник већа, а ако има више известилаца, веће ће одредити једног судију известиоца који ће бити председник већа. Заказивање седнице већа и обавештавање странака Члан 447. Седницу већа, на предлог судије известиоца, заказује председник већа и о њој обавештава јавног тужиоца. О седници већа обавестиће се онај оптужени или његов бранилац, оштећени као тужилац, приватни тужилац или њихов пуномоћник који је у року предвиђеном за жалбу или одговору на жалбу, захтевао да буде обавештен о седници или је предложио одржавање претреса пред другостепеним судом. Веће може одлучити да се о седници већа обавесте странке и када то нису захтевале или да се о седници обавести и странка која то није захтевала, ако би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари. Ако се о седници већа обавештава оптужени који се налази у притвору или на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, а има браниоца, председник већа ће наредити да се обезбеди његово присуство само ако веће оцени да је то неопходно за разјашњење ствари. Када веће нађе да је обезбеђење присуства оптуженог отежано због безбедносних или других разлога и када је то с обзиром на техничке услове могуће, оптужени може учествовати на седници већа путем техничких средстава за пренос звука и слике. Недолазак странака које су уредно обавештене не спречава одржавање седнице већа. На седници већа којој присуствују странке и бранилац, јавност се може искључити само под условима предвиђеним овим закоником (чл. 362. до 365.). Ток седнице већа Члан 448. Седница већа почиње извештајем судије известиоца о стању ствари у списима предмета, а ако седници већа присуствују странке и бранилац, судија известилац излаже садржај пресуде, а странке и бранилац у времену које одреди председник већа другостепеног суда износе наводе жалбе и одговора на жалбу. Веће може од странака и браниоца који су присутни на седници затражити потребна објашњења у вези са жалбом и одговором на жалбу, а странке могу предложити да се ради допуне извештаја прочитају поједини делови списа, а могу по дозволи председника већа дати и потребна објашњења за своје ставове из жалбе, односно одговора на жалбу, не понављајући оно што је садржано у извештају. О седници већа води се записник који се прикључује списима другостепеног суда. Решење из члана 456. овог законика може се донети и без обавештавања странака и браниоца о седници већа. Претрес пред другостепеним судом Члан 449. Претрес пред другостепеним судом одржаће се ако је потребно да се због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања изведу или понове докази који су изведени или одбијени од стране првостепеног суда, а постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес. На претрес пред другостепеним судом позивају се оптужени и њихови браниоци, овлашћени тужилац, оштећени, његов законски заступник и пуномоћник, као и они сведоци, вештаци и стручни саветници за које суд одлучи да се непосредно испитају, док се упознавање са садржином осталих изведених доказа врши у складу са одредбама чл. 403, 405. и 406. овог законика. У позиву ће се оптужени упозорити да ће претрес бити одржан у његовом одсуству, ако је уредно позван, а свој изостанак не оправда. У том случају суд ће оптуженом који нема браниоца поставити браниоца по службеној дужности (члан 74. тачка 9). Ако је оптужени у притвору или на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, председник већа другостепеног суда предузеће потребне радње да се оптужени доведе на претрес. Када веће нађе да је обезбеђење присуства оптуженог отежано због безбедносних или других разлога и када је то с обзиром на техничке услове могуће, оптужени може учествовати на претресу путем техничких средстава за пренос звука и слике. Ток претреса пред другостепеним судом Члан 450. Претрес пред другостепеним судом почиње извештајем председника већа (члан 446. став 4.) који излаже стање ствари не дајући своје мишљење о основаности жалбе. По предлогу странака и браниоца или по одлуци већа прочитаће се пресуда или део пресуде на који се односи жалба, а по потреби и записник о главном претресу или део записника и писмених доказа, а може се извршити и увид у друге доказе на које се жалба односи. Након узимања изјава од странака, веће може одлучити да се уместо непосредног испитивања сведока или вештака који није присутан, изврши увид у записнике о њиховом испитивању, или, ако веће оцени да је то потребно, да председник већа укратко изнесе њихову садржину или их прочита. После тога позваће се жалилац да образложи жалбу, а онда и противна странка да му одговори, не понављајући оно што је садржано у извештају. Странке и бранилац могу на претресу износити чињенице и предлагати доказе који су наведени у жалби или су у вези са тим доказима. Овлашћени тужилац може, с обзиром на резултат претреса, изменити оптужницу у корист оптуженог или, ако се оптужени сагласи, у целини или делимично одустати од оптужбе. Ако је јавни тужилац одустао од оптужнице, оштећени има права предвиђена у члану 52. овог законика. Одредбе о главном претресу пред првостепеним судом сходно ће се примењивати и у претресу пред другостепеним судом, ако овим закоником није другачије одређено. д. Границе испитивања првостепене пресуде Обим испитивања Члан 451. Другостепени суд испитује пресуду у оквиру основа‚ дела и правца побијања који су истакнути у жалби. Другостепени суд поводом жалбе изјављене у корист оптуженог, испитаће по службеној дужности одлуку о кривичној санкцији: 1) ако је жалба изјављена због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде кривичног закона; 2) ако жалба не садржи елементе из члана 435. тач. 2) и 3) овог законика. Другостепени суд може поводом жалбе тужиоца на штету окривљеног преиначити првостепену пресуду и у корист оптуженог у погледу одлуке о кривичној санкцији. Ограничење позивања на повреду закона Члан 452. На повреду закона из члана 438. став 1. тачка 4) овог законика жалилац се може позивати у жалби само ако ту повреду није могао изнети у току главног претреса, или је изнео, али је првостепени суд није узео у обзир. Забрана преиначења на штету оптуженог Члан 453. Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције. Привилегија здруживања Члан 454. Ако другостепени суд поводом било чије жалбе утврди да су разлози због којих је донео одлуку у корист оптуженог од користи и за саоптуженог који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји. ђ. Одлуке другостепеног суда Одлучивање о жалби Члан 455. Другостепени суд може у седници већа или на основу одржаног претреса: 1) одбацити жалбу као неблаговремену, недозвољену или неуредну; 2) одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду; 3) усвојити жалбу и укинути првостепену пресуду и упутити предмет првостепеном суду на поновно суђење, или усвојити жалбу и преиначити првостепену пресуду. Другостепени суд ће сам пресудити ако је у истом предмету првостепена пресуда већ једанпут укидана. О свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује, по правилу, једном одлуком. Решење о одбацивању жалбе Члан 456. Жалба ће се одбацити решењем као неблаговремена ако се утврди да је поднета после законског рока. Жалба ће се одбацити решењем као недозвољена ако се утврди да је жалбу изјавило лице које није овлашћено за изјављивање жалбе или лице које се одрекло од жалбе или ако се утврди одустанак од жалбе или да је после одустанка поново изјављена жалба или ако жалба по закону није дозвољена. Жалба ће се одбацити решењем као неуредна ако је нечитка или непотпуна (члан 436. ст. 2. до 4.). Пресуда о одбијању жалбе Члан 457. Другостепени суд ће пресудом одбити жалбу као неосновану и потврдиће првостепену пресуду ако утврди да не постоје разлози због којих је жалба изјављена, као ни разлози чије постојање испитује на основу члана 451. ст. 2. и 3. овог законика. Решење о усвајању жалбе Члан 458. Другостепени суд ће решењем усвојити жалбу и укинути првостепену пресуду и вратити предмет на поновно суђење ако утврди да постоји битна повреда одредаба кривичног поступка, осим случајева из члана 459. став 1. овог законика или ако сматра да због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања на које се у жалби указује треба наредити нови главни претрес пред првостепеним судом. Другостепени суд може наредити да се нови главни претрес пред првостепеним судом одржи пред потпуно измењеним већем. Другостепени суд може и само делимично укинути првостепену пресуду ако се поједини делови пресуде могу издвојити без штете за правилно пресуђење. Ако се оптужени налази у притвору, другостепени суд ће испитати да ли још постоје разлози за притвор и донеће решење о продужењу или укидању притвора. Против овог решења није дозвољена жалба. Пресуда о усвајању жалбе Члан 459. Другостепени суд ће пресудом усвојити жалбу и преиначити првостепену пресуду ако сматра да с обзиром на утврђено чињенично стање у првостепеној пресуди постоји повреда из чл. 439. и 441. овог законика, а према стању ствари и у случају повреде из члана 438. став 1. тач. 1), 7), 9) и 10) овог законика. Пресуду којом преиначује првостепену пресуду другостепени суд ће донети и у случају када поступа на основу члана 451. ст. 2. и 3. овог законика. Ако су се због преиначења првостепене пресуде стекли услови да се одреди, односно укине притвор, другостепени суд ће о томе донети посебно решење против кога није дозвољена жалба. Образложење одлуке другостепеног суда Члан 460. У образложењу пресуде, односно решења, другостепени суд треба да оцени жалбене наводе и да изнесе разлоге које је испитивао у складу са чланом 451. ст. 2. и 3. овог законика. Када се првостепена пресуда укида због битне повреде одредаба кривичног поступка, у образложењу треба навести које су одредбе повређене и у чему се повреде састоје. Када се првостепена пресуда укида због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, у образложењу треба навести у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања, односно зашто су нови докази и чињенице важни и од утицаја на доношење правилне одлуке, а може се указати и на пропусте странака који су утицали на одлуку првостепеног суда. Када се првостепена пресуда преиначава због повреде кривичног закона у образложењу ће се навести које су одредбе повређене и у чему се повреде састоје, а ако се пресуда преиначава због неправилне одлуке о кривичној санкцији или о другим одлукама у образложењу ће се навести чињенице којима се другостепени суд руководио приликом изрицања одлуке, односно одредбе које су повређене. Враћање списа првостепеном суду Члан 461. Другостепени суд вратиће све списе првостепеном суду са довољним бројем оверених преписа своје одлуке, ради достављања странкама и другим лицима која имају правни интерес. Другостепени суд је дужан да своју одлуку са списима достави првостепеном суду најкасније у року од четири месеца, а ако је оптужени у притвору, најкасније у року од три месеца, од дана када је судија известилац примио списе тог суда са предлогом јавног тужиоца. У нарочито сложеним предметима, рок из става 2. овог члана може се решењем председника другостепеног суда продужити највише за још 60 дана, а ако је оптужени у притвору, највише за још 30 дана. Нови главни претрес пред првостепеним судом Члан 462. Првостепени суд коме је предмет упућен на суђење узеће за основу ранију оптужницу, а ако је пресуда првостепеног суда делимично укинута, као основ за суђење ће узети само онај део оптужбе који се односи на укинути део пресуде. На новом главном претресу, странке могу истицати нове чињенице и износити нове доказе. Првостепени суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи сва спорна питања на која је указао другостепени суд у својој одлуци. При изрицању нове пресуде, првостепени суд је везан забраном прописаном у члану 453. овог законика. Ако је оптужени у притвору, веће првостепеног суда дужно је да поступи по члану 216. став 3. овог законика. б) Жалба против другостепене пресуде О дозвољености изјављивања жалбе Члан 463. Жалба се може изјавити само против пресуде којом је другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим. Сходна примена одредаба о поступку пред другостепеним судом Члан 464. О жалби против другостепене пресуде решава апелациони суд, сходно одредбама овог законика које важе за поступак у другом степену. Одредбе члана 454. овог законика примениће се и на саоптуженог који није имао право да изјави жалбу против другостепене пресуде. в) Жалба против решења О дозвољености изјављивања жалбе Члан 465. Против решења органа поступка донесених у првом степену, странке, бранилац и лица чија су права повређена могу изјавити жалбу увек када у овом законику није изричито одређено да жалба није дозвољена. Против решења већа донесеног у истрази и у поступку оптужења, жалба није дозвољена, осим ако овим закоником није другачије одређено. Решења која се доносе ради припремања и одржавања главног претреса могу се побијати само у жалби на пресуду. Против решења другостепеног суда жалба није дозвољена, осим ако овим закоником није другачије одређено. Против решења Врховног касационог суда жалба није дозвољена. Рок за изјављивање и суспензивно дејство жалбе Члан 466. Жалба се изјављује органу поступка који је донео решење. Жалба се изјављује у року од три дана од дана достављања решења и одлаже његово извршење, осим ако овим закоником није другачије одређено. Одлучивање о жалби Члан 467. Суд испитује решење у оквиру основа‚ дела и правца побијања истакнутим у жалби. О жалби против решења првостепеног суда одлучује другостепени суд у седници већа, осим ако овим закоником није другачије одређено. О седници већа се могу обавестити странке ако суд сматра да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари. О жалби против решења судије за претходни поступак одлучује веће истог суда (члан 21. став 4.), ако овим закоником није другачије одређено. О седници већа суд може обавестити странке ако сматра да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари. Решавајући о жалби, суд може решењем одбацити жалбу као неблаговремену, недозвољену или неуредну, одбити жалбу као неосновану, или уважити жалбу и решење преиначити или укинути и, по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање. Суд је дужан да одлуку о жалби са списима достави органу поступка који је донео решење у року од 30 дана од дана када је примио списе са предлогом јавног тужиоца, осим ако овим закоником није другачије одређено. Сходна примена одредаба о жалби против првостепене пресуде Члан 468. Ако овим закоником није другачије одређено, на поступак по жалби против решење сходно ће се примењивати одредбе члана 434. став 5, чл. 435. до 442, члана 445. ст. 1. и 2, члана 454. и члана 458. став 2. овог законика. Сходна примена одредаба о жалби против решења у посебним поступцима Члан 469. Ако овим закоником није другачије одређено, одредбе чл. 465. до 468. овог законика сходно се примењују и на решења која се доносе у посебним поступцима уређеним овим закоником. 2. Ванредни правни лекови а) Захтев за понављање кривичног поступка а. Основне одредбе О дозвољености понављања кривичног поступка Члан 470. Кривични поступак који је завршен правноснажном пресудом може се поновити на захтев овлашћеног лица, под условима прописаним у овом законику. Лица овлашћена за подношење захтева Члан 471. Захтев за понављање кривичног поступка могу поднети странке и бранилац, а после смрти окривљеног захтев могу поднети јавни тужилац и лица наведена у члану 433. став 2. овог законика. Захтев за понављање кривичног поступка може се поднети и пошто је осуђени издржао казну, или је дошло до застарелости, амнестије или помиловања. До доношења одлуке суда о захтеву за понављање кривичног поступка, лица из става 1. овог члана могу одустати од захтева. Садржај захтева Члан 472. У захтеву за понављање кривичног поступка мора се навести разлог на основу кога се тражи понављање и којим доказима се поткрепљују чињенице на којима се захтев заснива. Ако захтев не садржи ове податке, суд ће позвати подносиоца да у одређеном року захтев допуни писменим поднеском. Чињенице из члана 473. став 1. тач. 1) и 2) овог законика поткрепљују се правноснажном пресудом да су наведена лица осуђена за поменута кривична дела, а ако се поступак против њих не може спровести због тога што су умрла или постоје друге околности које искључују њихово гоњење, чињенице из члана 473. став 1. тач. 1) и 2) овог законика могу се поткрепити и другим доказима. Разлози за понављање кривичног поступка Члан 473. Кривични поступак завршен правноснажном пресудом може се поновити само у корист окривљеног: 1) ако је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока, вештака, стручног саветника, преводиоца, тумача или саокривљеног (члан 406. став 1. тачка 5); 2) ако је до пресуде дошло услед кривичног дела јавног тужиоца, судије, судије-поротника или лица које је предузимало доказне радње; 3) ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који сами за себе или у вези са ранијим чињеницама или доказима могу довести до одбијања оптужбе или ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону; 4) ако је за исто дело више пута суђен или ако је са више лица осуђен за исто дело које је могло учинити само једно лице или нека од њих; 5) ако се у случају осуде за продужено кривично дело или за друго кривично дело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да није учинио радњу која је обухваћена делом из осуде, а постојање ових чињеница би довело до примене блажег закона или би битно утицало на одмеравање казне; 6) ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази којих није било када је изрицана казна затвора или суд за њих није знао иако су постојали, а они би очигледно довели до блаже кривичне санкције; 7) ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази да окривљеном није уредно достављен позив за претрес који је одржан у његовом одсуству (члан 449. став 3.). Захтев за понављање поступка из разлога наведеног у ставу 1. тачки 6) овог члана може се поднети док казна затвора не буде извршена, а захтев за понављање из разлога наведеног у ставу 1. тачка 7) овог члана у року од шест месеци од доношења пресуде жалбеног суда. Надлежност за одлучивање о захтеву Члан 474. О захтеву за понављање кривичног поступка одлучује веће (члан 21. став 4.) суда који је у ранијем поступку судио у првом степену, а о захтеву поднетом на основу члана 473. став 1. тачка 7) овог законика веће суда који је после претреса одржаног у одсуству окривљеног донело одлуку. Приликом одлучивања о захтеву, члан већа неће бити судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку. Ако суд из става 1. овог члана сазна да постоји разлог за понављање кривичног поступка (члан 473.), обавестиће о томе окривљеног, односно лице које је овлашћено да у корист окривљеног поднесе захтев. б. Поступак по захтеву Одбацивање захтева Члан 475. Суд ће решењем одбацити захтев за понављање кривичног поступка ако: 1) је захтев поднело неовлашћено лице; 2) подносилац захтева није поступио у складу са чланом 472. став 1. овог законика; 3) је подносилац одустао од захтева; 4) нема законских услова за понављање поступка; 5) су чињенице и докази на којима се захтев заснива већ били изнесени у ранијем захтеву за понављање кривичног поступка који је правноснажно одбијен; 6) чињенице и докази очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање кривичног поступка. Поступање по захтеву Члан 476. Ако суд не одбаци захтев за понављање кривичног поступка, доставиће препис захтева противној странци, која има право да у року од осам дана одговори на захтев. Кад суду стигне одговор на захтев, или кад протекне рок за давање одговора, председник већа може одредити да се провере чињенице и прибаве докази на које се позива у захтеву и у одговору на захтев. После спроведене провере, кад су у питању кривична дела за која се гони по службеној дужности, председник већа одредиће да се списи доставе јавном тужиоцу, који је дужан да их без одлагања, а најкасније у року од 30 дана, врати са својим мишљењем. Одлучивање о захтеву Члан 477. Кад спроведе радње из члана 476. овог законика и ако не одреди да се провера допуни или не одбаци захтев (члан 475. тачка 3), суд ће на основу резултата провере решењем уважити или одбити захтев за понављање кривичног поступка. У решењу којим уважава захтев и дозвољава понављање кривичног поступка суд ће одредити да се одржи нови главни претрес, а ако је понављање кривичног поступка дозвољено на основу разлога из члана 473. став 1. тачка 6) овог законика, на новом главном претресу ће се извести само докази од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Ако суд нађе да разлози због којих је дозволио понављање кривичног поступка постоје и за неког од саоптужених који такав захтев није поднео, поступиће по службеној дужности као да је такав захтев поднет. Ако суд нађе, имајући у виду поднесене доказе, да осуђени може у поновљеном поступку бити осуђен на такву казну да би се урачунавањем већ издржане казне имао пустити на слободу, или да може бити ослобођен од оптужбе, или да оптужба може бити одбијена, одредиће да се извршење пресуде одложи, односно прекине. Кад решење којим се дозвољава понављање кривичног поступка постане правноснажно, обуставиће се извршење казне, али суд може, на предлог јавног тужиоца, ако постоје услови из члана 211. овог законика, одредити притвор. Поступање у поновљеном кривичном поступку Члан 478. У новом поступку, спроведеном на основу решења којим је дозвољено понављање кривичног поступка, суд није везан за решења донета у раније спроведеном поступку. Ако се нови поступак обустави до почетка главног претреса, суд ће решењем о обустављању поступка ставити ван снаге ранију пресуду. Кад суд у новом поступку донесе пресуду: 1) изрећи ће да се ранија пресуда делимично или у целини ставља ван снаге или да се оставља на снази; 2) у казну коју одреди новом пресудом урачунаће оптуженом издржану казну, а ако је понављање поступка одређено само за неко од кривичних дела за која је оптужени био осуђен, изрећи ће нову јединствену казну по одредбама кривичног закона. При изрицању нове пресуде, суд је везан забраном прописаном у члану 453. овог законика. в. Понављање кривичног поступка осуђеном у одсуству О дозвољености понављања кривичног поступка Члан 479. Кривични поступак у коме је окривљени осуђен у одсуству (члан 381.) поновиће се и ван услова прописаних у члану 473. овог законика ако наступи могућност да се суђење спроведе у његовом присуству. Лица овлашћена за подношење захтева Члан 480. Захтев за понављање кривичног поступка из разлога прописаног у члану 479. овог законика могу поднети окривљени и његов бранилац у року од шест месеци од дана наступања могућности да се окривљеном суди у његовом присуству. По истеку рока из става 1. овог члана, понављање поступка је дозвољено само из разлога прописаних у члану 473. овог законика. Поступање у поновљеном кривичном поступку Члан 481. У решењу којим се дозвољава понављање кривичног поступка по члану 479. овог законика, суд ће одредити да се окривљеном достави оптужница и решење о потврђивању оптужнице, ако му раније нису достављени. У поновљеном поступку се саучесник окривљеног који је већ осуђен не може саслушавати, нити се може суочити са окривљеним, већ се упознавање са садржином исказа осуђеног саучесника обавља у складу са чланом 406. став 1. тачка 5. овог законика, с тим да се пресуда не може искључиво или у одлучујућој мери заснивати на таквом доказу. При изрицању нове пресуде, суд је везан забраном прописаном у члану 453. овог законика. б) Захтев за заштиту законитости а. Основне одредбе О дозвољености подношења захтева Члан 482. Против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом законику. Против одлуке о захтеву за заштиту законитости или због повреде одредаба поступка који је пред Врховним касационим судом претходио њеном доношењу, захтев за заштиту законитости није дозвољен. Лица овлашћена за подношење захтева Члан 483. Захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног. Захтев се може поднети и након што је окривљени обухваћен актом амнестије или помиловања или је наступила застарелост, или је окривљени умро, или је казна у потпуности издржана. Захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца. До доношења одлуке суда о захтеву за заштиту законитости лица из става 1. овог члана могу одустати од захтева. Садржај захтева Члан 484. У захтеву за заштиту законитости мора се навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), а у случају из члана 485. став 1. тач. 2) и 3) овог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права. Разлози за подношење захтева Члан 485. Захтев за заштиту законитости може се поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу: 1) повређен закон; 2) примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима; 3) повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права. Повреда закона у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређена одредба кривичног поступка или ако је на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен закон. Захтев за заштиту законитости из разлога прописаних у ставу 1. тач. 2) и 3) овог члана може се поднети у року од три месеца од дана када је лицу (члан 483. став 1.) достављена одлука Уставног суда или Европског суда за људска права. Због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Надлежност за одлучивање о захтеву Члан 486. О захтеву за заштиту законитости одлучује Врховни касациони суд. О захтеву за заштиту законитости који је поднет због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1), Врховни касациони суд одлучује само ако сматра да је реч о питању од значаја за правилну или уједначену примену права. б. Поступак по захтеву Решење о одбацивању захтева Члан 487. Врховни касациони суд ће у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости: 1) ако није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. овог законика; 2) ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4.); 3) ако нема прописан садржај (члан 484.); 4) ако је поднет због повреде закона која није од значаја за правилну или уједначену примену права (члан 486. став 2.). Решење из става 1. овог члана не мора да садржи образложење. Поступање по захтеву Члан 488. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев, судија известилац ће доставити примерак захтева јавном тужиоцу или браниоцу, а може по потреби да прибави обавештења о истакнутим разлозима из члана 485. став 1. тач. 1) до 3) овог законика. Ако сматра да би присуство јавног тужиоца и браниоца било од значаја за доношење одлуке, Врховни касациони суд ће их обавестити о седници. Врховни касациони суд може, с обзиром на садржај захтева, одредити да се извршење правноснажне пресуде одложи, односно прекине. Врховни касациони суд ће своју одлуку са списима доставити јавном тужиоцу, првостепеном или апелационом суду најкасније у року од шест месеци од дана подношења захтева. Границе испитивања захтева Члан 489. Врховни касациони суд испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1.), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости. Ако Врховни касациони суд нађе да разлози због којих је донео одлуку у корист окривљеног постоје и за којег од саоптужених у погледу којег није подигнут захтев за заштиту законитости, поступиће по службеној дужности као да такав захтев постоји. Врховни касациони суд може поводом захтева за заштиту законитости јавног тужиоца укинути или преиначити одлуку само у корист окривљеног. Одлучивање о захтеву Члан 490. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев за заштиту законитости (члан 487.), у седници већа ће захтев одбити или усвојити. Пресуда о одбијању захтева Члан 491. Врховни касациони суд ће пресудом одбити захтев за заштиту законитости као неоснован, ако утврди да не постоји разлог на који се подносилац позива у захтеву. Ако је захтев поднет због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) која је неосновано истицана у поступку по редовном правном леку, а Врховни касациони суд прихвати разлоге које је дао жалбени суд, образложење пресуде ће се ограничити на упућивање на те разлоге. Пресуда о усвајању захтева Члан 492. Врховни касациони суд ће по усвајању захтева за заштиту законитости донети пресуду којом ће према природи повреде: 1) укинути у целини или делимично првостепену одлуку и одлуку донету у поступку по редовном правном леку или само одлуку донету у поступку по редовном правном леку и предмет вратити на поновну одлуку органу поступка или на суђење првостепеном или апелационом суду, с тим да може наредити да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем. 2) преиначити у целини или делимично првостепену одлуку и одлуку донету у поступку по редовном правном леку или само одлуку донету у поступку по редовном правном леку; 3) ограничити се само на то да утврди повреду закона. Ако орган поступка који је одлучивао о редовном правном леку није био овлашћен по одредбама овог законика да отклони повреду која је учињена у побијаној одлуци или у поступку који је претходио њеном доношењу, а Врховни касациони суд по усвајању захтева за заштиту законитости подигнутог у корист окривљеног нађе да је захтев основан и да ради отклањања учињене повреде закона треба укинути или преиначити побијану одлуку, укинуће или преиначити и одлуку донету у поступку по редовном правном леку иако њоме није повређен закон. Утврђујућа пресуда Члан 493. Врховни касациони суд ће пресудом утврдити да постоји повреда закона не дирајући у правноснажност одлуке ако усвоји захтев за заштиту законитости који је поднет на штету окривљеног. Поступање на новом главном претресу Члан 494. Ако је правноснажна пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење, за основу ће се узети ранија оптужница или онај њен део који се односи на укинути део пресуде. Суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао Врховни касациони суд. Пред првостепеним, односно апелационим судом, странке могу истицати нове чињенице и подносити нове доказе. При изрицању нове пресуде, суд је везан забраном прописаном у члану 453. овог законика. Део трећи ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ Глава XX СКРАЋЕНИ ПОСТУПАК 1. Опште одредбе Одредбе законика које се примењују Члан 495. У поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година, примењиваће се одредбе чл. 496. до 520. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. Оцена месне надлежности Члан 496. После заказивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције, суд се не може огласити месно ненадлежним нити странке могу истицати приговор месне ненадлежности. Одустанак јавног тужиоца од кривичног гоњења или оптужбе Члан 497. Јавни тужилац може одустати од кривичног гоњења до одређивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције, а од оптужбе – од одређивања па до завршетка главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције. У случају одустанка јавног тужиоца у складу са ставом 1. овог члана оштећени има права предвиђена одредбама овог законика (чл. 51. и 52). Притвор Члан 498. Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоји неки од разлога из члана 211. став 1. тач. 1) до 3) овог законика или ако је окривљеном изречена казна затвора од пет година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела. Пре подношења оптужног предлога, притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу доказне радње, али не дуже од 30 дана. Ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, притвор се може, на образложени предлог јавног тужиоца, ради прикупљања доказа који из оправданих разлога нису прикупљени, продужити највише за још 30 дана. Против решења судије појединца из става 2. овог члана дозвољена је жалба већу (члан 21. став 4.), која не задржава извршење решења. У погледу притвора од подношења оптужбе до изрицања првостепене пресуде, примењују се сходно одредбе члана 216. овог законика, с тим што је веће (члан 21. став 4.) дужно да сваких 30 дана испита да ли постоје разлози за притвор. Одредбе члана 211. став 3. овог законика сходно ће се примењивати и у погледу одлучивања о притвору после изрицања пресуде. а) Оптужење Оптужни акти Члан 499. Скраћени поступак покреће се на основу оптужног предлога јавног тужиоца или на основу приватне тужбе када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело. Пре него што одлучи да ли ће поднети оптужни предлог или одбацити кривичну пријаву, јавни тужилац може у најкраћем могућем року предузети одређене доказне радње. Ако је кривичну пријаву поднео оштећени, а јавни тужилац у року од шест месеци од дана по пријему пријаве не поднесе оптужни предлог, нити обавести оштећеног да је одбацио пријаву, оштећени има права из члана 51. овог законика. Оптужни предлог и приватна тужба подносе се у потребном броју примерака за суд и окривљеног. Садржај оптужног акта Члан 500. Оптужни предлог, односно приватна тужба садржи: 1) име и презиме окривљеног са личним подацима уколико су познати; 2) кратак опис дела; 3) законски назив кривичног дела; 4) означење суда пред којим се има одржати главни претрес; 5) предлог које доказе треба извести на главном претресу, са назначењем чињеница које би се имале доказати и којим од предложених доказа; 6) предлог врсте и мере кривичне санкције и мере чије се изрицање тражи. У оптужном предлогу, односно приватној тужби може се предложити да се окривљени стави у притвор, а ако се за време спровођења доказних радњи налазио у притвору, у оптужном предлогу ће се назначити колико је времена био притворен. Ако јавни тужилац на основу прикупљених доказа сматра да није потребно одржавање главног претреса, у оптужном предлогу може ставити захтев да се закаже рочиште за изрицање кривичне санкције (члан 512.). Испитивање оптужног акта Члан 501. Одмах по пријему оптужног акта судија појединац ће испитати да ли је прописно састављен, па ако установи да није, вратиће га тужиоцу да у року од три дана исправи недостатке. Из оправданих разлога, на захтев тужиоца, судија може продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок из става 1. овог члана, судија ће решењем одбацити оптужни предлог, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и приватна тужба ће решењем бити одбијена. Ако је оптужни акт прописно састављен, судија ће испитати да ли је суд надлежан, да ли је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужног акта и да ли постоје разлози за одбацивање или одбијање оптужног предлога, односно приватне тужбе. Ако судија утврди да је за суђење надлежан други суд, огласиће се ненадлежним и по правноснажности решења уступити предмет том суду. Ако судија утврди да је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужног акта, наредиће да се предузму одређене доказне радње или да се прикупе одређени докази. Овлашћени тужилац ће у року од 30 дана од дана када му је саопштена одлука предузети одређене радње или прикупити одређене доказе. Судија може на захтев тужиоца из оправданих разлога продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок из става 6. овог члана, дужан је да о разлозима пропуштања обавести непосредно вишег јавног тужиоца, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и оптужба ће решењем бити одбијена. Одбацивање оптужног акта Члан 502. Ако судија установи да нема захтева овлашћеног тужиоца, потребног предлога или одобрења за кривично гоњење, или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење, решењем ће одбацити оптужни предлог, односно приватну тужбу. Одбијање оптужног акта Члан 503. Судија ће решењем одбити оптужни предлог, односно приватну тужбу ако утврди да нема места оптужби због постојања разлога из члана 338. став 1. овог законика. Решење са кратким образложењем доставља се јавном тужиоцу или приватном тужиоцу, као и окривљеном. б) Главни претрес Одређивање главног претреса Члан 504. Ако судија не донесе ниједно од решења из члана 501. ст. 2, 4. и 7. и чл. 502. и 503. овог законика, наредбом ће одредити дан, час и место одржавања главног претреса најкасније у року од 30 дана, а ако је одређен притвор, у року од 15 дана, рачунајући од дана достављања оптужног предлога, односно приватне тужбе окривљеном. Након одређивања главног претреса суд се не може по службеној дужности огласити месно ненадлежним. Приговор месне ненадлежности може се ставити најкасније до почетка главног претреса. Поступање по приватној тужби Члан 505. Пре одређивања главног претреса за кривична дела за која се гони по приватној тужби, судија ће позвати приватног тужиоца и окривљеног да одређеног дана дођу у суд ради упознавања са могућношћу упућивања на поступак медијације. Окривљеном се уз позив доставља и препис приватне тужбе. Ако у поступку медијације дође до измирења приватног тужиоца и окривљеног и намирења имовинскоправног захтева, приватна тужба се сматра повученом и судија доноси решење о одбијању приватне тужбе, а у случају неуспешног окончања поступка медијације, судија ће по пријему обавештења о томе одредити главни претрес (члан 504. став 1.). Ако приватни тужилац и окривљени не прихвате поступак медијације, судија ће узети изјаве од њих и позвати их да ставе своје предлоге у погледу прибављања доказа, при чему морају означити које би се чињенице имале доказати и којим од предложених доказа. Ако судија сматра да није потребно прибављање доказа, а не постоје неки други разлози за посебно заказивање главног претреса, може одмах донети решење да се главни претрес одржи и по завршетку главног претреса донети одлуку о приватној тужби. На ово ће се посебно упозорити приватни тужилац и окривљени приликом достављања позива. Ако се приватни тужилац не одазове на уредно достављен позив из става 1. овог члана, а изостанак не оправда, судија ће решењем одбити приватну тужбу. Ако се окривљени не одазове на уредан позив из става 1. овог члана или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе пребивалишта или боравишта, судија појединац ће одредити главни претрес (члан 504. став 1.). Позивање и присуство на главном претресу Члан 506. Судија позива на главни претрес оптуженог и његовог браниоца, тужиоца, оштећеног и њихове законске заступнике и пуномоћнике, сведоке, вештаке, стручног саветника, преводиоца и тумача. Оптуженом ће се у позиву назначити да на главни претрес може доћи са доказима за своју одбрану или да благовремено предложи доказе које би требало прибавити ради извођења на главном претресу, при чему мора означити које би се чињенице имале доказати и којим од предложених доказа. Оптужени ће се у позиву поучити да има право да узме браниоца, али да се, у случају кад одбрана није обавезна, због недоласка браниоца на главни претрес или узимања браниоца тек на главном претресу, не мора одложити главни претрес. У позиву ће се оптужени упозорити да ће се главни претрес одржати и у његовом одсуству ако за то постоје законски услови (члан 507. став 2.). Позив оптуженом мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана. По пристанку оптуженог овај рок се може скратити. Главни претрес се може изузетно одржати у одсутности позваних странака ако судија оцени да би се, према доказима који се налазе у списима, очигледно морало донети решење којим се оптужба одбацује (члан 416. став 1.) или одбијајућа пресуда. Ток главног претреса Члан 507. Главни претрес почиње објављивањем главне садржине оптужног предлога или приватне тужбе и довршава се по могућности без прекидања. Ако оптужени коме се суди за кривично дело за које је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до три године не дође на главни претрес, иако је уредно позван, судија може одлучити, након узимања изјаве од тужиоца, да се главни претрес одржи у одсуству оптуженог под условом да његово присуство није нужно и да је пре тога био саслушан. Ако у току главног претреса судија нађе да је за суђење надлежно веће, образоваће се веће и главни претрес ће почети изнова, а уколико утврди да постоји који од разлога из члана 416. став 1. овог законика, судија ће решењем одбацити оптужбу. По завршетку главног претреса, судија ће одмах изрећи пресуду и објавити је, уз навођење битних разлога због којих је одлука донета. Пресуда ће се писмено израдити и послати у року од 15 дана од дана објављивања. Признање оптуженог на главном претресу Члан 508. У случају признања оптуженог на главном претресу које испуњава претпоставке из члана 88. овог законика, судија може, након узимања изјава од странака, прећи на извођење доказа од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Под условима из става 1. овог члана, судија може за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до пет година изрећи казну затвора до три године, а за кривична дела за која је прописана казна затвора до осам година може изрећи казну затвора до пет година. в) Поступак по жалби Рок за изјављивање жалбе Члан 509. Против пресуде жалба се може изјавити у року од осам дана од дана достављања овереног преписа пресуде. У сложеним предметима, странке и бранилац могу одмах по објављивању пресуде захтевати продужење рока за изјављивање жалбе. О захтеву из става 2. овог члана одлучује одмах судија појединац решењем против којег жалба није дозвољена. Ако усвоји захтев судија може продужити рок за изјављивање жалбе до 15 дана. Одрицање од права на жалбу Члан 510. Одмах по објављивању пресуде странке и оштећени се могу одрећи права на жалбу. Обавештавање о седници већа или претресу Члан 511. Кад другостепени суд одлучује о жалби против пресуде којом је изречена казна затвора, о седници већа обавестиће се странке и бранилац у смислу члана 447. став 2. овог законика, а у осталим случајевима, само ако председник већа или веће нађе да би присуство странака било корисно за разјашњење ствари. Претрес се може одржати и у одсуству уредно позваног окривљеног под условима из члана 507. став 2. овог законика. 2. Рочиште за изрицање кривичне санкције Услови за одржавање рочишта Члан 512. За кривична дела за која се може изрећи као главна казна новчана казна или казна затвора до пет година јавни тужилац може у оптужном предлогу ставити захтев за одржавање рочишта за изрицање кривичне санкције. Захтев из става 1. овог члана јавни тужилац може ставити ако сматра да на основу сложености предмета и прикупљених доказа, а нарочито услед хапшења окривљеног при извршењу кривичног дела или признања да је учинио кривично дело, одржавање главног претреса није потребно. Ако јавни тужилац поступи у складу са ставом 2. овог члана може предложити суду да окривљеном изрекне: 1) казну затвора у трајању до две године, новчану казну до двеста четрдесет дневних износа односно до петсто хиљада динара или условну осуду са утврђивањем казне затвора до једне године или новчане казне до стоосамдесет дневних износа, односно до триста хиљада динара и временом проверавања до пет година – ако је окривљени признао да је учинио кривично дело за које је прописана казна затвора до пет година; 2) казну затвора у трајању до једне године, новчану казну до стоосамдесет дневних износа, односно до триста хиљада динара, казну рада у јавном интересу до двеста четрдесет часова, казну одузимања возачке дозволе у трајању до једне године, условну осуду са утврђивањем казне затвора до годину дана или новчане казне до стоосамдесет дневних износа, односно до триста хиљада динара и временом проверавања до три године, уз могућност стављања окривљеног под заштитни надзор или судску опомену – ако је окривљени учинио кривично дело за које је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до три године. Испитивање захтева за одржавање рочишта Члан 513. Ако не донесе ниједно од решења из члана 504. став 1. овог законика, судија ће одмах по пријему оптужног предлога испитати да ли је захтев за одржавање рочишта за изрицање кривичне санкције поднет у складу са условима из члана 512. овог законика. После испитивања захтева судија ће одредити главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције. Одређивање главног претреса Члан 514. Судија наредбом одређује дан, час и место одржавања главног претреса: 1) ако се захтев не односи на кривично дело из члана 512. став 1. овог законика; 2) ако је у захтеву предложено изрицање казне или кривичне санкције која по члану 512. став 3. овог законика или по кривичном закону није допуштена; 3) ако сложеност предмета и прикупљени докази указују на потребу одржавања главног претреса. Уз позив на главни претрес судија ће окривљеном и његовом браниоцу доставити препис оптужног предлога, без захтева за одржавање рочишта за изрицање кривичне санкције. Одређивање рочишта Члан 515. Ако се сложи за захтевом за одржавање рочишта за изрицање кривичне санкције, судија наредбом одређује дан, час и место одржавања рочишта. Рочиште се одржава у року од 15 дана од дана доношења наредбе. На рочиште се позивају странке и бранилац, а уз позив се оптуженом и његовом браниоцу доставља и оптужни предлог. У позиву ће се оптужени упозорити да се у случају његовог недоласка ако је уредно обавештен или, када одбрана није обавезна, недоласка браниоца на рочиште, рочиште има одржати. Позив оптуженом мора се доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта остане најмање пет дана. Ток рочишта Члан 516. Рочиште за изрицање кривичне санкције почиње сажетим излагањем јавног тужиоца о доказима којима располаже и о врсти и мери кривичне санкције чије изрицање предлаже. Након тога судија позива оптуженог да се изјасни и упозорава га на последице саглашавања са наводима јавног тужиоца, а нарочито да не може поднети приговор и изјавити жалбу против првостепене пресуде. Одлуке којима се окончава рочиште Члан 517. Судија ће одмах по окончању рочишта за изрицање кривичне санкције донети осуђујућу пресуду или наредбом одредити главни претрес. Осуђујућа пресуда се доноси ако се оптужени: 1) сагласио са предлогом јавног тужиоца изнетим на рочишту; 2) није одазвао на позив за рочиште. Ако се оптужени на рочишту није сагласио са предлогом јавног тужиоца или ако судија није прихватио предлог јавног тужиоца, судија ће наредбом одредити дан, час и место одржавања главног претреса. Приговор против пресуде Члан 518. Осуђујућа пресуда се доставља странкама и браниоцу. Оптужени и његов бранилац могу у року од осам дана од дана достављања поднети приговор против осуђујуће пресуде која је донета на основу члана 517. став 2. тачка 2) овог законика. Ако судија решењем не одбаци приговор као неблаговремен или недозвољен, наредбом ће одредити дан, час и место одржавања главног претреса по оптужном предлогу јавног тужиоца. На главном претресу судија није везан за предлог јавног тужиоца у погледу врсте и мере кривичне санкције (члан 500. став 1. тачка 6), нити забраном из члана 453. овог законика. О жалби против решења из става 3. овог члана одлучује веће (члан 21. став 4.). Ако против пресуде из става 2. овог члана не буде поднет приговор, пресуда постаје правноснажна. 3. Посебне одредбе о изрицању судске опомене Објављивање пресуде Члан 519. Пресуда којом се изриче судска опомена објављује се одмах по завршетку главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције, са битним разлозима за њено изрицање. Судија ће приликом објављивања пресуде упозорити оптуженог да му се за кривично дело које је учинио не изриче казна, јер се очекује да ће и судска опомена на њега довољно утицати да више не врши кривична дела. Садржај писмено израђене пресуде Члан 520. У образложењу пресуде којом је изречена судска опомена судија ће изнети разлоге којима се руководио при изрицању судске опомене. Ако је пресуда објављена у одсуству оптуженог, у образложење ће се унети и упозорење из члана 519. став 2. овог законика. Глава XXI ПОСТУПЦИ ЗА ИЗРИЦАЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ Одредбе законика које се примењују Члан 521. У поступцима за изрицање мера безбедности примењиваће се одредбе чл. 522. до 536. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. 1. Поступак за изрицање мера безбедности обавезног психијатријског лечења Предлог за изрицање мере безбедности Члан 522. Ако је окривљени учинио противправно дело које је у закону одређено као кривично дело у стању неурачунљивости, јавни тужилац ће поднети суду предлог да окривљеном изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, односно предлог за обавезно психијатријско лечење окривљеног на слободи, ако за изрицање такве мере постоје услови предвиђени Кривичним закоником. Мере безбедности из става 1. овог законика могу се изрећи и кад јавни тужилац на главном претресу измени подигнуту оптужницу односно оптужни предлог, подношењем предлога за изрицање тих мера. После подношења предлога из става 1. овог члана окривљени мора имати браниоца (члан 74. тачка 7.). Надлежност за одлучивање о предлогу Члан 523. О предлогу за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лечења на слободи одлучује, после одржаног главног претреса, суд који је надлежан за суђење у првом степену. Притвор Члан 524. У предлогу за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења јавни тужилац може предложити да се према окривљеном који се налази на слободи одреди притвор, поред основа из члана 211. овог законика, и ако постоји оправдана опасност да би услед душевних сметњи могао да изврши кривично дело. Пре одлучивања о одређивању притвора суд ће прибавити мишљење вештака. Након доношења решења о одређивању притвора окривљени се до завршетка поступка пред судом првог степена смешта у одговарајућу здравствену установу или просторију која одговара његовом здравственом стању. Ако се окривљени у време подношења предлога за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења налази у притвору, суд ће поступити у складу са ст. 2. и 3. овог члана. Присуство на главном претресу Члан 525. Поред лица која се морају позвати на главни претрес, позваће се и вештак из здравствене установе којој је било поверено вештачење о урачунљивости оптуженог. Оптужени ће се позвати ако је његово стање такво да може присуствовати главном претресу. Пре доношења одлуке председник већа ће, по потреби, испитати вештака који је обавио психијатријски преглед оптуженог, а оптужени ће се саслушати ако то његово стање дозвољава. Ако оптужени није у стању да присуствује главном претресу, сматраће се да оспорава наводе оптужбе. О главном претресу ће се обавестити законски заступник оптуженог, а ако га нема, брачни друг оптуженог или друго лице из члана 433. став 2. овог законика. Одлучивање о предлогу Члан 526. По завршетку главног претреса, суд ће одмах изрећи одлуку и објавити је с битним разлозима. Ако суд утврди да постоје разлози из чл. 422. и 423. овог законика, донеће одбијајућу или ослобађајућу пресуду. Ако суд утврди да оптужени у време извршења кривичног дела није био неурачунљив, решењем ће обуставити поступак за примену мере безбедности. Ако суд, на основу изведених доказа, утврди да је оптужени учинио одређено противправно дело које је у закону одређено као кривично дело и да је у време извршења дела био неурачунљив, решењем ће оптуженом изрећи меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лечења на слободи. При одлучивању коју ће меру безбедности изрећи, суд није везан за предлог јавног тужиоца. У решењу којим је изрекао меру безбедности, суд ће под условима предвиђеним овим закоником одлучити и о имовинскоправном захтеву. Ново оптужење Члан 527. Одмах по објављивању решења о обустављању поступка за примену мере безбедности, јавни тужилац може дати усмену изјаву да се одриче права на жалбу и поднети оптужницу или оптужни предлог за исто кривично дело. Главни претрес ће се одржати пред истим већем или судијом појединцем, а раније изведени докази се неће поново изводити, осим ако суд не одлучи другачије. Лица овлашћена за изјављивање жалбе Члан 528. Против решења о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења жалбу могу, у року од осам дана од дана пријема решења, изјавити лица из члана 433. ст. 1. и 2. овог законика. Изрицање мере безбедности уз казну Члан 529. Кад суд изрекне казну оптуженом који је учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости, изрећи ће истом пресудом и меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, ако утврди да за то постоје законски услови. Одлучивање о лишењу пословне способности Члан 530. Правноснажна одлука којом је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лечења на слободи (члан 526. став 4. и члан 529.) доставиће се суду који је надлежан да одлучи о лишењу пословне способности. О одлуци ће се обавестити и орган старатељства. Обустава примене мере безбедности Члан 531. Суд који је судио у првом степену у којем је изречена мера безбедности, испитаће по предлогу здравствене установе, органа старатељства или окривљеног коме је изречена мера безбедности, односно по службеној дужности на сваких девет месеци да ли је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи. По узимању изјаве од јавног тужиоца, суд ће решењем ову меру обуставити и одредити отпуштање окривљеног из здравствене установе, ако на основу мишљења лекара утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи, а може одредити и његово обавезно психијатријско лечење на слободи. Ако предлог за обуставу мере из става 1. овог члана буде одбијен, може се поново поднети по протеку шест месеци од дана доношења тог решења. Кад се из здравствене установе отпушта осуђени чија је урачунљивост била битно смањена, а у тој установи је провео мање времена него што износи казна затвора на коју је осуђен, суд ће решењем о отпуштању одлучити да ли ће осуђени издржати остатак казне или ће бити пуштен на условни отпуст. Осуђеном који се пушта на условни отпуст може се изрећи и мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, ако за то постоје законски услови. Замена изречене мере безбедности Члан 532. Суд (члан 531. став 1.) може по службеној дужности или на предлог здравствене установе у којој се окривљени лечи или је требало да се лечи, изрећи меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи окривљеном према коме је примењена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи. Одлуку из става 1. овог члана суд доноси по узимању изјаве од јавног тужиоца ако установи да се учинилац није подвргао лечењу или га је самовољно напустио или да је и поред лечења остао тако опасан за своју околину да је потребно његово чување и лечење у здравственој установи. Пре доношења одлуке суд ће испитати вештака који је обавио психијатријски преглед окривљеног, а окривљени ће се саслушати ако то његово стање дозвољава. О рочишту за испитивање вештака суд ће обавестити јавног тужиоца и браниоца. 2. Поступак за изрицање мере безбедности обавезног лечења алкохоличара или мере безбедности обавезног лечења наркомана Налаз и мишљење вештака Члан 533. О изрицању мере безбедности обавезног лечења алкохоличара или мере безбедности обавезног лечења наркомана суд одлучује пошто прибави налаз и мишљење вештака. Вештак треба да се изјасни и о могућностима за лечење окривљеног. Принудно извршење изречене мере безбедности Члан 534. Ако је условном осудом наложено лечење на слободи, а осуђени се није подвргао лечењу или га је самовољно напустио, суд може опозвати условну осуду или наредити принудно извршење изречене мере обавезног лечења алкохоличара или мере безбедности обавезног лечења наркомана у здравственој установи или другој специјализованој установи. Одлуку из става 1. овог члана суд доноси по службеној дужности или на предлог установе у којој се осуђени лечио или је требало да се лечи. Пре доношења одлуке суд ће узети изјаве од јавног тужиоца и осуђеног, а по потреби ће испитати лекара установе у којој се осуђени лечио или је требало да се лечи. 3. Поступак за изрицање мере безбедности одузимања предмета Решење о одузимању предмета Члан 535. Предмети чије одузимање је по кривичном закону неопходно ради заштите интереса опште безбедности или разлога морала, одузеће се и кад се кривични поступак не заврши пресудом којом се оптужени оглашава кривим или решењем о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења. Решење о одузимању предмета из става 1. овог члана доноси суд који је надлежан за суђење у првом степену. Решење о одузимању предмета доноси суд и када је у пресуди којом је оптужени оглашен кривим или решењу о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења пропуштено да се донесе таква одлука. Достављање решења и право на жалбу Члан 536. Оверени препис решења о одузимању предмета доставиће се власнику предмета, ако је власник познат. Против решења из члана 535. ст. 2. и 3. овог законика власник предмета има право на жалбу. Глава XXII ПОСТУПАК ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ Одредбе законика које се примењују Члан 537. У поступку за одузимање имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела примењиваће се одредбе чл. 538. до 543. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. Дужност утврђивања имовинске користи Члан 538. Имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела утврђује се у кривичном поступку по службеној дужности. Орган поступка је дужан да у току поступка прикупља доказе и провери околности које су од важности за утврђивање имовинске користи. Ако је оштећени поднео имовинскоправни захтев чији предмет искључује одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом, имовинска корист ће се утврђивати само у оном делу који није обухваћен имовинскоправним захтевом. Одузимање имовинске користи од других лица Члан 539. Кад долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом од других лица, лице на које је имовинска корист пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности, односно представник правног лица, позваће се ради испитивања у претходном поступку и на главном претресу. У позиву ће се то лице упозорити да ће се поступак спровести без његовог присуства. Представник правног лица испитаће се на главном претресу после оптуженог. На исти начин поступиће се у односу на друго лице из става 1. овог члана, осим ако није позвано као сведок. Лице из става 1. овог члана, односно представник правног лица, овлашћен је да у вези са утврђивањем имовинске користи предлаже доказе и да, по овлашћењу председника већа, поставља питања оптуженом, сведоку, вештаку и стручном саветнику. Искључење јавности на главном претресу не односи се на лице из става 1. овог члана, односно на представника правног лица. Ако суд тек у току главног претреса утврди да долази у обзир одузимање имовинске користи, прекинуће главни претрес и позваће лице из става 1. овог члана, односно представника правног лица. Привремене мере обезбеђења Члан 540. Кад долази у обзир одузимање имовинске користи, суд ће по службеној дужности, по одредбама закона који уређује поступак извршења и обезбеђења, одредити привремене мере обезбеђења. У том случају, сходно ће се примењивати одредбе члана 257. ст. 2. до 4. овог законика. Одлука о одузимању имовинске користи Члан 541. Одузимање имовинске користи суд може изрећи у осуђујућој пресуди или у решењу о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења. Суд ће висину износа имовинске користи одмерити по слободној оцени, ако би њено утврђивање изазвало несразмерне тешкоће или знатно одуговлачење поступка. У изреци пресуде или решења, суд ће навести која се ствар, односно новчани износ одузима. Оверени препис пресуде, односно решења доставља се и лицу из члана 539. став 1. овог законика, као и представнику правног лица, ако је суд изрекао одузимање имовинске користи од тог лица, односно правног лица. Сходна примена одредаба о жалби против првостепене пресуде Члан 542. Одредбе члана 434. ст. 4. и 5, члана 444. и члана 449. овог законика сходно ће се примењивати у погледу жалбе против одлуке о одузимању имовинске користи. Захтев за понављање кривичног поступка Члан 543. Лице односно представник правног лица (члан 539. став 1.) може поднети захтев за понављање кривичног поступка у погледу одлуке о одузимању имовинске користи. Глава XXIII ПОСТУПЦИ ЗА ПРЕИНАЧЕЊЕ ПРАВНОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ Одредбе законика које се примењују Члан 544. У поступцима за приначење правноснажне пресуде примењиваће се одредбе чл. 545. до 561. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. 1. Поступак за опозивање условне осуде Покретање поступка Члан 545. Поступак за опозивање условне осуде се на захтев овлашћеног тужиоца покреће пред судом који је судио у првом степену: 1) ако је у условној осуди одређено да ће се казна извршити ако осуђени не врати имовинску корист прибављену кривичним делом, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене кривичним законом у одређеном року; 2) ако осуђени коме је одређен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио. Претходна испитивања Члан 546. Судија појединац одмах по пријему захтева за опозивање условне осуде може спровести потребне провере ради утврђивања чињеница и прикупљања доказа важних за одлуку. Одређивање рочишта Члан 547. Судија наредбом одређује дан, час и место одржавања рочишта за опозивање условне осуде. На рочиште из става 1. овог члана позивају се странке и бранилац. У случају из члана 545. став 1. тачка 1) овог законика на рочиште се позива и оштећени, а у случају из члана 545. став 1. тачка 2) овог законика и повереник задужен за извршење условне осуде са заштитним надзором. У позиву ће се осуђени упозорити да ће се у случају његовог недоласка или када одбрана није обавезна, недоласка браниоца на рочиште, рочиште одржати. Позив осуђеном мора се доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта остане најмање осам дана. Ток рочишта Члан 548. Рочиште за опозивање условне осуде почиње изношењем разлога за опозив условне осуде од стране овлашћеног тужиоца. Ако је поступак за опозивање условне осуде покренут на основу члана 545. став 1. тачка 1) овог законика, судија ће позвати оштећеног да се изјасни о разлозима из става 1. овог члана. После тога судија позива оптуженог да се изјасни о захтеву овлашћеног тужиоца. Ако је поступак за опозивање условне осуде покренут на основу члана 545. става 1. тачка 2) овог законика, судија ће испитати повереника који је био надлежан за извршење условне осуде са заштитним надзором. Одлуке којима се окончава рочиште Члан 549. Судија ће одмах по окончању рочишта за опозивање условне осуде донети пресуду којом се одбија или усваја захтев за опозивање условне осуде. Одбијање захтева Члан 550. Судија ће пресудом одбити захтев за опозивање условне осуде ако утврди да нема основа за опозивање условне осуде. У пресуди судија по службеној дужности може одлучити да: 1) у оквиру времена проверавања продужи рок за испуњење обавезе или, ако осуђени из оправданих разлога не може да испуни постављену обавезу, да га ослободи испуњења те обавезе или је замени другом одговарајућом обавезом (члан 545. став 1. тачка 1); 2) опомене осуђеног који не извршава обавезе заштитног надзора или продужи трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или раније обавезе замени другим (члан 545. став 1. тачка 2). Опозивање условне осуде Члан 551. Судија ће пресудом усвојити захтев за опозивање условне осуде и изрећи казну која је утврђена у условној осуди: 1) због неиспуњења обавезе из члана 545. става 1. тачка 1) овог законика; 2) због неиспуњења обавезе заштитног надзора из члана 545. став 1. тачка 2) овог законика. 2. Поступци за преиначење одлуке о казни а) Поступак за изрицање јединствене казне Покретање поступка Члан 552. Поступак за изрицање јединствене казне се покреће на захтев јавног тужиоца или осуђеног и његовог браниоца: 1) ако је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају; 2) ако је приликом изрицања јединствене казне, применом одредаба о стицају, узета као утврђена и казна која је већ обухваћена у казни изреченој по одредбама о стицају у некој ранијој пресуди; 3) ако се правноснажна пресуда којом је за више кривичних дела изречена јединствена казна не би могла у једном делу извршити због амнестије или помиловања. Надлежност за одлучивање о захтеву Члан 553. О захтеву за изрицање јединствене казне одлучује суд: 1) који је у првом степену судио у ствари у којој је изречена најстрожа врста казне, а код истоврсних казни – који је изрекао највећу казну, а ако су казне једнаке – који је последњи изрекао казну (члан 552. тачка 1); 2) који је у првом степену судио и приликом изрицања јединствене казне погрешно узео у обзир казну која је већ обухваћена у некој ранијој пресуди (члан 552. тачка 2); 3) који је судио у првом степену (члан 552. тачка 3). Одлучивање о захтеву Члан 554. О захтеву за изрицање јединствене казне суд одлучује у седници већа. Пре доношења одлуке суд ће узети изјаву од супротне странке. Суд ће пресудом одбити или усвојити захтев за изрицање јединствене казне. Одбијање захтева Члан 555. Суд ће пресудом одбити захтев за изрицање јединствене казне, ако утврди да нема разлога из члана 552. овог законика. Усвајање захтева Члан 556. Суд ће пресудом којом усваја захтев за изрицање јединствене казне: 1) преиначити раније пресуде у погледу одлука о казни и изрећи јединствену казну (члан 552. тачка 1); 2) преиначити пресуду у погледу изречене јединствене казне у којој је погрешно узета у обзир казна која је већ обухваћена у некој ранијој пресуди (члан 552. тачка 2); 3) преиначити пресуду у погледу казне и изрећи нову казну или ће утврдити колико се од казне изречене ранијом пресудом има извршити (члан 552. тачка 3). Ако су у случају из става 1. тач. 1) и 2) овог члана приликом изрицања казне узете у обзир и пресуде других судова, оверени препис нове правноснажне пресуде доставиће се и тим судовима. б) Поступак за ублажавање казне Покретање поступка Члан 557. Поступак за ублажавање казне покреће се на захтев јавног тужиоца посебне надлежности, ако је осуђени сарадник, у складу са споразумом из члана 327. став 1. овог законика, дао исказ у поступку који је правноснажно окончан осуђујућом пресудом. Захтев за ублажавање казне подноси се у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде из става 1. овог члана. Надлежност за одлучивање о захтеву Члан 558. О захтеву за ублажавање казне одлучује суд који је судио у првом степену осуђеном сараднику. Одлучивање о захтеву Члан 559. О захтеву за ублажавање казне суд одлучује у седници већа. Пре доношења одлуке суд ће узети изјаву од осуђеног сарадника, а извршиће увид у решење о прихватању споразума о сведочењу осуђеног. Суд ће пресудом одбити или усвојити захтев за ублажавање казне. Oдбијањe захтева Члан 560. Суд ће пресудом одбити захтев за ублажавање казне ако утврди да осуђени сарадник није у потпуности испунио обавезе из споразума о сведочењу. Усвајање захтева Члан 561. Суд ће пресудом усвојити захтев за ублажавање казне и преиначити правноснажну осуђујућу пресуду у погледу одлуке о казни и осуђеном сараднику изрећи казну у складу са чланом 330. овог законика. Глава XXIV ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ОСУЂЕНОГ Одредбе законика које се примењују Члан 562. У поступцима за остваривање права осуђеног примењиваће се одредбе чл. 563. до 582. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. 1. Поступак за пуштање на условни отпуст Покретање поступка Члан 563. Осуђени који је издржао две трећине изречене казне затвора или његов бранилац може поднети молбу за пуштање на условни отпуст. О молби одлучује веће (члан 21. став 4.) суда који је судио у правом степену. Претходна испитивања Члан 564. Одмах по пријему молбе за пуштање на условни отпуст веће ће испитати да ли су испуњени законски услови за подношење молбе и решењем ће одбацити молбу ако утврди: 1) да је поднета од стране неовлашћеног лица; 2) да осуђени није издржао две трећине изречене казне затвора; 3) да је у току издржавања казне затвора осуђени покушао бекство или је побегао из завода. Ако не донесе решење из става 1. овог члана, веће ће затражити извештај од завода у којем осуђени издржава казну затвора о његовом владању и другим околностима које показују да ли је постигнута сврха кажњавања, као и извештај повереника из органа управе надлежног за извршење кривичних санкција. Одређивање рочишта за одлучивање о молби Члан 565. Председник већа наредбом одређује дан, час и место одржавања рочишта за одлучивање о молби за пуштање на условни отпуст. На рочиште председник већа позива осуђеног ако оцени да је његово присуство потребно, браниоца, ако га има, јавног тужиоца који поступа пред судом који одлучује о молби и, ако је извештај позитиван, представника завода у којем осуђени издржава казну затвора. У позиву ће се бранилац упозорити да ће се у случају његовог недоласка на рочиште, рочиште одржати. Позив се лицима из става 2. овог члана мора доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта остане најмање осам дана. Ток рочишта Члан 566. Рочиште за одлучивање о молби за пуштање на условни отпуст почиње изношењем разлога за условни отпуст од стране браниоца, а у случају да је бранилац одсутан, председник већа ће укратко изложити разлоге за подношење молбе. Ако осуђени присуствује рочишту председник већа ће узети изјаву од њега, а после тога ће позвати јавног тужиоца да се изјасни о молби осуђеног. Ако је на рочиште позван и представник завода у којем осуђени издржава казну затвора, председник већа ће испитати представника о владању осуђеног за време издржавања казне, о извршавању радних обавеза, с обзиром на радну способност осуђеног, као и о другим околностима које би указивале да је постигнута сврха кажњавања. Одлуке којима се окончава рочиште Члан 567. Веће ће одмах по окончању рочишта донети решење којим одбија или усваја молбу за пуштање на условни отпуст, при чему ће посебно имати у виду процену ризика осуђеног, успешност у извршавању програма поступања, ранију осуђиваност, животне околности и очекивано деловање условног отпуста на осуђеног. У решењу о условном отпусту веће може одредити да је осуђени дужан да испуни одређене обавезе предвиђене кривичним законом, а може одлучити и да осуђени за време условног отпуста буде под електронским надзором. Решење о условном отпусту се доставља осуђеном и његовом браниоцу, јавном тужиоцу, заводу у којем осуђени издржава казну, суду који је осуђеног упутио на издржавање казне, судији за извршење кривичних санкција надлежном према пребивалишту осуђеног, органу полиције, поверенику из органа управе надлежног за извршење кривичних санкција и центру за социјални рад према пребивалишту осуђеног. Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити јавни тужилац, осуђени и његов бранилац. Поступак за опозивања условног отпуста Члан 568. У поступку за опозивање условног отпуста сходно се примењују одредбе чл. 545. до 551. овог законика. 2. Поступци за рехабилитацију и за престанак мера безбедности или правне последице осуде а) Поступак за рехабилитацију а. Поступак за законску рехабилитацију Покретање поступка Члан 569. Поступак за законску рехабилитацију лица које пре осуде на коју се односи рехабилитација није било осуђивано или које се по закону сматра неосуђиваним покреће по службеној дужности орган надлежан за вођење казнене евиденције. Претходна испитивања Члан 570. Пре одлучивања о испуњености законских услова за настанак законске рехабилитације, орган из члана 569. овог законика ће обавити потребна проверавања, а нарочито испитати: 1) да ли је извршена споредна казна или још трају мере безбедности; 2) да ли је против осуђеног у току кривични поступак за ново кривично дело учињено пре истека рока предвиђеног за законску рехабилитацију. Одлучивање о рехабилитацији Члан 571. Након спроведених испитивања у смислу члана 570. овог законика, орган надлежан за вођење казнене евиденције ће донети: 1) решење о непостојању услова за законску рехабилитацију; 2) решење о законској рехабилитацији. Против решења из става 1. тачка 1) овог члана осуђени може изјавити жалбу о којој одлучује судија за извршење кривичних санкција. Захтев осуђеног за рехабилитацију Члан 572. Ако орган надлежан за вођење казнене евиденције не донесе решење о наступању законске рехабилитације, осуђено лице може захтевати да се утврди да је рехабилитација наступила по закону. Ако надлежни орган не поступи по захтеву осуђеног у року од 30 дана од дана пријема захтева, осуђени може тражити да суд који је у првом степену изрекао пресуду донесе решење о рехабилитацији. Одлуку о захтеву осуђеног доноси веће (члан 21. став 4.), по узимању изјаве од јавног тужиоца. б. Поступак за судску рехабилитацију Покретање поступка Члан 573. Поступак за судску рехабилитацију покреће се по молби осуђеног или његовог браниоца. О молби из става 1. овог члана одлучује веће (члан 21. став 4.) суда који је судио у првом степену. Претходна испитивања Члан 574. Одмах по пријему молбе за судску рехабилитацију веће ће испитати да ли су испуњени законски услови за подношење молбе и решењем ће одбацити молбу ако утврди: 1) да је поднета од стране неовлашћеног лица; 2) да је осуђеном изречена казна затвора преко пет година; 3) да је осуђени у року од десет година од дана издржане, застареле или опроштене казне затвора преко три до пет година учинио ново кривично дело. Ако не донесе решење из става 1. овог члана, веће може спровести потребне провере, утврдити чињенице на које се позива осуђени и прибавити доказе о свим околностима које су важне за одлуку, а нарочито о владању осуђеног и о томе да ли је, према својим могућностима, накнадио штету проузроковану кривичним делом. Веће може о владању осуђеног затражити извештај од полиције на чијем је подручју осуђени боравио после издржане казне, а може такав извештај тражити и од завода у којем је осуђени казну издржао. Одређивање рочишта за одлучивање о молби Члан 575. Председник већа наредбом одређује дан, час и место одржавања рочишта за одлучивање о молби за судску рехабилитацију. На рочиште се позивају осуђени и његов бранилац, ако га има, јавни тужилац који поступа пред судом који одлучује о молби, а ако је извешај позитиван, може се позвати и представник завода у којем је осуђени издржао казну затвора. У позиву ће се осуђени упозорити да ће се у случају његовог недоласка или недоласка браниоца на рочиште, рочиште одржати. Лицима из става 2. овог члана позив се мора доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта остане најмање осам дана. Ток рочишта Члан 576. Рочиште за одлучивање о молби за судску рехабилитацију почиње изношењем разлога од стране осуђеног или његовог браниоца, а у случају њиховог одсуства, председник већа ће укратко изложити разлоге за подношење молбе. Након тога председник већа позива јавног тужиоца да се изјасни о молби осуђеног. Ако је на рочиште позван и представник завода у којем је осуђени издржао казну затвора, председник већа ће испитати представника о владању осуђеног за време издржавања казне, о извршавању радних обавеза, с обзиром на радну способност осуђеног, као и о другим околностима које су од значаја за давање рехабилитације. Одлуке којима се окончава рочиште Члан 577. Веће ће одмах по окончању рочишта решењем одбити или усвојити молбу за рехабилитацију. Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити осуђени и његов бранилац, и јавни тужилац. Ако веће одбије молбу зато што осуђени својим понашањем није заслужио рехабилитацију, осуђени може молбу поновити по истеку једне године од дана правноснажности решења. б) Поступак за престанак мере безбедности или правне последице осуде Покретање поступка Члан 578. Поступак за престанак мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности или мере забране управљања моторним возилом, односно поступак за престанак правне последице осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, покреће се по молби осуђеног или његовог браниоца. О молби из става 1. овог члана одлучује веће (члан 21. став 4.) суда који је судио у првом степену. Претходна испитивања Члан 579. Одмах по пријему молбе за престанак мере безбедности или правне последице осуде веће ће испитати да ли су испуњени законски услови за подношење молбе и решењем ће одбацити молбу ако утврди: 1) да је поднета од стране неовлашћеног лица; 2) да од дана примењивања мере безбедности или од дана издржане, застареле или опроштене казне нису протекле три године. Ако не донесе решење из става 1. овог члана, веће може извршити потребне провере, утврдити чињенице на које се позива подносилац молбе и прикупити доказе о свим околностима које су важне за одлуку, а нарочито да ли је осуђени накнадио штету проузроковану кривичним делом и да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела. О понашању осуђеног веће може затражити извештај од полиције на чијем је подручју осуђени боравио после издржане, опроштене или застареле казне, а може такав извештај тражити и од завода у којем је осуђени казну издржао. Одређивање рочишта за одлучивање о молби Члан 580. Председник већа наредбом одређује дан, час и место одржавања рочишта за одлучивање о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде. На рочиште се позивају осуђени и његов бранилац, ако га има, јавни тужилац који поступа пред судом који одлучује о молби, а по потреби и представник завода у којем је осуђени издржао казну затвора. У позиву ће се осуђени упозорити да се у случају његовог недоласка или недоласка браниоца на рочиште, рочиште има одржати. Лицима из става 2. овог члана позив се мора доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта остане најмање осам дана. Ток рочишта Члан 581. Рочиште за одлучивање о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде почиње изношењем разлога од стране осуђеног или његовог браниоца, а у случају њиховог одсуства, председник већа ће укратко изложити разлоге за подношење молбе. После тога председник већа позива јавног тужиоца да се изјасни о молби осуђеног. Ако је на рочиште позван и представник завода у којем је осуђени издржао казну затвора, председник већа ће испитати представника о владању осуђеног за време издржавања казне, о извршавању радних обавеза, с обзиром на радну способност осуђеног, као и о другим околностима које указују на оправданост престанка мере безбедности, односно правне последице осуде. Одлуке којима се окончава рочиште Члан 582. Веће ће одмах по окончању рочишта решењем одбити или усвојити молбу за престанак мере безбедности или правне последице осуде. Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити осуђени и његов бранилац, као и јавни тужилац. Ако веће одбије молбу за престанак мерe безбедности или правне последице осуде, нова молба се може поднети по истеку једне године од дана правноснажности решења. Глава XXV ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ЛИЦА НЕОСНОВАНО ЛИШЕНОГ СЛОБОДЕ ИЛИ НЕОСНОВАНО ОСУЂЕНОГ 1. Опште одредбе Одредбе законика које се примењују Члан 583. У поступцима за остваривање права на накнаду штете и других права лица неосновано лишеног слободе или неосновано осуђеног примењиваће се одредбе чл. 584. до 595. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. Лице неосновано лишено слободе Члан 584. Неосновано лишеним слободе сматра се лице: 1) које је било лишено слободе, а није дошло до покретања поступка, или је правноснажним решењем поступак обустављен или је оптужба одбијена, или је поступак правноснажно окончан одбијајућом или ослобађајућом пресудом; 2) које је издржавало казну затвора, а поводом захтева за понављање кривичног поступка или захтева за заштиту законитости, изречена му је казна затвора у краћем трајању од издржане казне, или је изречена кривична санкција која се не састоји у лишењу слободе, или је оглашено кривим, а ослобођено од казне; 3) које је било лишено слободе дуже времена него што траје кривична санкција која се састоји у лишењу слободе која му је изречена; 4) које је услед грешке или незаконитог рада органа поступка лишено слободе или је лишење слободе трајало дуже или је дуже задржано у заводу ради извршења кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Накнада штете не припада лицу које је својим недозвољеним поступцима проузроковало лишење слободе. У случајевима из става 1. тачка 1) овог члана, искључено је право на накнаду штете и ако су постојале околности из члана 585. став 2. тачка 2) овог законика или ако је поступак обустављен услед смрти окривљеног (члан 20.). У поступку за накнаду штете у случајевима из става 1. овог члана сходно ће се примењивати одредбе чл. 588. до 591. овог законика. Неосновано осуђени Члан 585. Неосновано осуђеним се сматра лице према коме је била правноснажно изречена кривична санкција или које је оглашено кривим а ослобођено од казне, а поводом ванредног правног лека је нови поступак правноснажно обустављен или је оптужба правноснажно одбијена или је окончан правноснажном ослобађајућом пресудом. Осуђени из става 1. овог члана нема права на накнаду штете: 1) ако је својим лажним признањем или на други начин намерно проузроковао своју осуду, осим ако је на то био принуђен; 2) ако је до обуставе поступка или одбијања оптужбе дошло због тога што је у новом поступку оштећени као тужилац, односно приватни тужилац, одустао од гоњења, или што је оштећени одустао од предлога, а до одустанка је дошло на основу споразума са окривљеним. У случају осуде за кривична дела у стицају, право на накнаду штете може се односити и на поједина кривична дела у погледу којих су испуњени услови за признање накнаде. Решење о поништавању уписа неосноване осуде Члан 586. Суд који је у кривичном поступку судио у првом степену донеће по службеној дужности решење којим се поништава упис неосноване осуде у казненој евиденцији. Решење се доставља органу надлежном за вођење казнене евиденције. О поништеном упису не смеју се ником давати подаци из казнене евиденције. Забрана коришћења података из списа Члан 587. Лице коме је у складу са одредбама овог законика дозвољено разматрање и преписивање списа који се односе на неосновано лишење слободе или на неосновану осуду, не може употребити податке из тих списа на начин који би био од штете за остваривање права неосновано ухапшеног или неосновано осуђеног. Председник суда је дужан да на ово упозори лице коме је дозвољено разматрање, и то ће се забележити на спису уз потпис тог лица. 2. Поступак за остваривање права на накнаду штете Захтев за накнаду штете Члан 588. Пре подношења суду тужбе за накнаду штете, оштећени је дужан да поднесе захтев министарству надлежном за послове правосуђа ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде. О захтеву за накнаду штете одлучује комисија за накнаду штете чији се састав и начин рада уређује актом министра надлежног за послове правосуђа. Тужба за накнаду штете Члан 589. Ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или Комисија не одлучи о захтеву у року од три месеца од дана када је поднет, оштећени може надлежном суду поднети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дела захтева, тужба за накнаду штете се може поднети у односу на преостали део захтева. Док траје поступак из става 1. овог члана, не тече застарелост предвиђена у члану 591. овог законика. Тужба за накнаду штете подноси се против Републике Србије. Права наследника оштећеног Члан 590. Наследници наслеђују само право оштећеног на накнаду имовинске штете, а ако је оштећени већ истакао захтев, наследници могу наставити поступак само у границама већ постављеног захтева за накнаду имовинске штете. Наследници оштећеног могу после његове смрти наставити поступак за накнаду штете, односно покренути поступак ако је оштећени умро пре истека рока застарелости и од захтева се није одрекао, у складу са правилима о накнади штете прописаним Законом о облигационим односима. Застаревање права на накнаду штете Члан 591. Право на накнаду штете застарева за три године од дана правноснажности првостепене одбијајуће или ослобађајуће пресуде, односно правноснажности првостепеног решења којим је поступак обустављен или је оптужба одбијена, а ако је поводом жалбе решавао апелациони суд – од дана пријема одлуке апелационог суда. 3. Поступак за остваривање права на морално задовољење Претпоставке за остваривање права Члан 592. Ако је случај на који се односи неосновано лишење слободе или неоснована осуда неког лица приказиван преко средстава јавног информисања и тиме био повређен углед тог лица, суд ће на његов захтев, објавити у средству јавног информисања саопштење о одлуци из које произилази неоснованост лишења слободе, односно неоснованост осуде. Ако случај није приказиван преко средстава јавног информисања, овакво саопштење ће се, на захтев тог лица, доставити државном и другом органу, предузећу и другом правном или физичком лицу код кога је лице неосновано лишено слободе или неосновано осуђено у радном односу. После смрти осуђеног лица, право на подношење захтева из ст. 1. и 2. овог члана припада његовом брачном другу, лицу са којим је живело у ванбрачној или другој трајној заједници живота, деци, родитељима, браћи и сестрама. Захтев из ст. 1. и 2. овог члана може се поднети и ако није поднесен захтев за накнаду штете (члан 588. став 1.). Независно од услова предвиђених у члану 585. овог законика, захтев из ст. 1. и 2. овог члана може се поднети и кад је поводом ванредног правног лека измењена правна квалификација кривичног дела, ако је услед правне квалификације у ранијој пресуди био теже повређен углед осуђеног. Поступак за остваривање права Члан 593. Захтев за остваривање права на морално задовољење подноси се у року од шест месеци (члан 591.) суду који је у кривичном поступку судио у првом степену. О захтеву одлучује веће (члан 21. став 4.). Приликом решавања о захтеву сходно се примењују одредбе члана 584. став 2. и члана 585. став 2. тачка 1) и став 3. овог законика. 4. Поступак за остваривање права на признавање радног стажа или стажа осигурања Претпоставке за остваривање права Члан 594. Лицу коме је због неоснованог лишења слободе или неосноване осуде престао радни однос или својство осигураника социјалног осигурања, признаје се радни стаж, односно стаж осигурања као да је било на раду за време за које је због неоснованог лишења слободе или неосноване осуде стаж изгубило. У стаж се урачунава и време незапослености до које је дошло због неоснованог лишења слободе или неосноване осуде, а која није настала кривицом тог лица. Поступак за остваривање права Члан 595. Приликом сваког решавања о праву на које утиче дужина радног стажа, односно стажа осигурања, надлежни орган или организација узеће у обзир стаж признат чланом 594. овог законика. Ако орган или организација из става 1. овог члана не узме у обзир признат стаж, оштећени може захтевати да надлежни суд (члан 589. став 1.) утврди да је признавање овог времена наступило по закону. Тужба се подноси против органа или организације која оспорава признати стаж и против Републике Србије. На захтев органа, односно организације код које се право на радни стаж, односно стаж осигурања остварује, исплатиће се из буџетских средстава прописани допринос за време за које је стаж признат (члан 594.). Стаж осигурања признат у складу са чланом 594. овог законика у целини се урачунава у пензијски стаж. Глава XXVI ПОСТУПЦИ ЗА ИЗДАВАЊЕ ПОТЕРНИЦЕ ИЛИ ОБЈАВЕ Одредбе законика које се примењују Члан 596. У поступцима за издавање потернице или објаве примењиваће се одредбе чл. 597. до 601. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика. Утврђивање адресе окривљеног Члан 597. Ако се не зна пребивалиште или боравиште окривљеног, кад је то по одредбама овог законика неопходно, јавни тужилац или суд ће затражити од полиције да окривљеног потражи и да их обавести о његовој адреси. Издавање потернице Члан 598. Издавање потернице може се наредити ако се окривљени против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности налази у бекству, а постоји наредба за његово довођење или решење о одређивању притвора. Издавање потернице наређује суд пред којим се води кривични поступак. Издавање потернице наредиће се и у случају бекства окривљеног из завода у којем издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе, а наредбу доноси управник завода. Наредба суда или управника завода за издавање потернице доставља се органима полиције ради извршења. Издавање објаве Члан 599. Ако су потребни подаци о појединим предметима или лицима која су у вези са кривичним делом, или ове предмете или лица треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења идентитета пронађеног непознатог леша, орган поступка ће наредити издавање објаве. Орган полиције може објављивати и фотографије лешева и несталих лица ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тих лица, дошло услед кривичног дела. Расписивање потернице или објаве Члан 600. Потерницу и објаву расписује полиција надлежна по месту суда пред којим се води кривични поступак, односно завода из кога је побегло лице на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Ради обавештавања јавности о потерници или објави могу се користити и средства јавног информисања. Ако је вероватно да се лице за којим је издата потерница налази у иностранству, министарство надлежно за унутрашње послове може расписати и међународну потерницу, уз прибављену сагласност министарства надлежног за послове правосуђа. На молбу иностраног органа, министарство надлежно за унутрашње послове може: 1) расписати потерницу за лицем за које се сумња да се налази у Републици Србији, ако је у молби дата изјава да ће се у случају проналажења тог лица затражити његово издавање; 2) расписати објаву ради прикупљања потребних података о појединим предметима или лицима која су у вези са кривичним делом, или ради њиховог проналажења, а нарочито ако је то потребно ради установљења идентитета пронађеног непознатог леша, ако постоји сумња да се налазе на територији Републике Србије. Повлачење потернице или објаве Члан 601. Орган који је наредио издавање потернице или објаве дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или предмет, или кад наступи застарелост кривичног гоњења или застарелост извршења кривичних санкција или други разлози због којих потерница или објава није више потребна. Глава XXVII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Рачунање започетих рокова Члан 602. Ако је на дан почетка примене овог законика био у току неки рок, тај рок ће се рачунати по одредбама овог законика, осим ако је према одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др. закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10) тај рок био дужи. Примена законика у започетим поступцима Члан 603. Истрага која је на дан почетка примене овог законика у току, довршиће се по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др. закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10), а даљи ток поступка ће се спровести по одредбама овог законика. Законитост предузетих радњи Члан 604. Законитост радњи предузетих пре почетка примене овог законика оцењиваће се по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др. закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10). Ако је у поступку за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, који је започет по одредбама овог законика, а пре 1. октобра 2013. године решењем утврђена ненадлежност посебног одељења надлежног вишег суда, законитост предузетих радњи оцењиваће се по одредбама овог законика. *Службени гласник РС, број 101/2011 **Службени гласник РС, број 121/2012 Примена законика на лица која су стекла статус сведока сарадника Члан 605. На лица која су до дана ступања на снагу овог закона стекла статус сведока сарадника примењују се законске одредбе о сведоку сараднику које су важиле у време добијања тог статуса. Доношење подзаконских прописа Члан 606. Подзаконски прописи предвиђени овим закоником донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог законика. Престанак важења претходног законика и одредбе другог закона Члан 607. Даном почетка примене овог законика престаје да важи Законик о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др. закон, 115/05, 49/07, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10). Одредбе члана 15а и чл. 15ж до 15м Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09 и 72/11 – др. закон) и чл. 13, 13а, 13б, 14, 15. и 16. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 и 104/09), престају да важе 15. јануара 2012. године. *Службени гласник РС, број 101/2011 Ступање на снагу и почетак примене законика Члан 608. Овај законик ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. октобра 2013. године, изузев у поступцима за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, у ком случају се примењује од 15. јануара 2012. године. *Службени гласник РС, број 101/2011 **Службени гласник РС, број 121/2012 ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку: "Службени гласник РС", број 101/2011-272 Члан 6. Истрага за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, која је на дан ступања на снагу овог закона у току, довршиће се по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др. закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10) и одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09 и 72/11 – др. закон) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 и 104/09), које су важиле до дана ступања на снагу овог закона. Члан 7. Овај закон ступа на снагу 15. јануара 2012. године. Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку: "Службени гласник РС", број 32/2013-12 Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, изузев одредбе члана 2. која ступа на снагу 15. априла 2013. године. Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку: "Службени гласник РС", број 35/2019-6 Члан 6. Oвaj зaкoн ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”, изузев одредаба чл. 1, 4. и 5. овог закона, које ступају на снагу 1. децембра 2019. године. На основу члана 588. став 2. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РСˮ, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о саставу и начину рада Комисије за накнаду штете лицима неосновано лишеним слободе или неосновано осуђеним "Службени гласник РС", број 156 од 25. децембра 2020. I. OСНOВНА OДРEДБА Члан 1. Овим правилником уређују се састав и начин рада Комисије за накнаду штете лицима неосновано лишеним слободе или неосновано осуђеним (у даљем тексту: Комисија). II. САСТАВ КОМИСИЈЕ Члан 2. Комисија има пет чланова, од којих је један председник Комисије, а један заменик председника Комисије. Комисија има секретара из реда запослених у министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство). Министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар) доноси решење којим одређује председника, заменика председника, чланове и секретара Комисије и накнаду за рад председника, заменика председника и чланова Комисије. Члан 3. Председник Комисије представља Комисију и руководи њеним радом, сазива и председава седницама, саставља Предлог годишњег извештаја о раду Комисије и обавља друге послове у складу са овим правилником. У случају спречености или одсутности, председника Комисије замењује заменик председника Комисије или члан Комисије кога он одреди. Члан 4. Комисија доноси годишњи извештај о раду и подноси га министру. Годишњи извештај о раду подноси се у року од 30 дана од завршетка календарске године. Годишњи извештај о раду садржи: податке о укупном броју захтева за накнаду штете (у даљем тексту: захтев) које је Комисија примила, податке о укупном броју решених и укупном броју нерешених захтева на крају извештајног периода и извештај о начину на који су захтеви решени. Комисија може да подноси и друге извештаје о раду када оцени да је то потребно или на захтев министра. Члан 5. Организациона јединица министарства надлежна за остваривање права на накнаду штете врши стручнe и административнo-техничке послове за Комисију. III. НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊЕ КОМИСИЈЕ Члан 6. Комисија ради и одлучује на седници. Седнице Комисије одржавају се по потреби, а најмање два пута месечно. Комисија може да одржи седницу ако су присутна најмање три члана Комисије. Одлука Комисије доноси се већином гласова свих чланова Комисије. Члан 7. Комисија о свом раду води записник који садржи: основне податке о седници Комисије, а нарочито назначење редног броја седнице Комисије, датум и време одржавања седнице Комисије, име и презиме члана Комисије који присуствује седници Комисије, име и презиме подносиоца захтева за накнаду штете (у даљем тексту: подносилац захтева) и садржај диспозитива одлуке Комисије по захтевима. О изради записника старају се председник и секретар Комисије. Члан 8. Комисија размaтра поднет захтев и приложену документацију. Комисија од државних и других органа може прибавити податке који могу бити од значаја за одлучивање о захтеву. Члан 9. Приликом одлучивања о поднетом захтеву, Комисија узима у обзир: дужину трајања неоснованог лишења слободе или неосноване осуде; боравак у притвору, односно установи за издржавање кривичних санкција који теже пада подносиоцу захтева због пасивности и одсуства радног ангажовања; године старости подносиоца захтева; врсту и степен друштвене опасности кривичног дела које је подносиоцу захтева стављено на терет или за чије извршење је неосновано осуђен; породични и брачни статус подносиоца захтева; степен стручне спреме и занимање подносиоца захтева; ранију осуђиваност или неосуђиваност подносиоца захтева; углед који је подносилац захтева уживао у средини у којој је живео и радио пре неоснованог лишења слободе или неосноване осуде, однос те средине према њему после неоснованог лишења слободе или неосноване осуде, тежину и природу кривичног дела које је подносиоцу захтева стављено на терет или за чије је извршење неосновано осуђен; интересовање јавности за кривични поступак који је вођен против подносиоца захтева; друге чињенице које су од значаја за утврђивање јачине и трајања претрпљених физичких и психичких болова и страха изазваних неоснованим лишењем слободе или неоснованом осудом. Члан 10. Ако утврди да је захтев у погледу висине накнаде штете основан, Комисија доноси одлуку којом усваја захтев за накнаду штете. Ако утврди да је захтев у погледу висине накнаде штете делимично основан, Комисија доноси одлуку којом делимично усваја захтев за накнаду штете. Ако утврди да захтев за накнаду штете није основан, Комисија доноси одлуку којом одбија захтев. Одлуке Комисије потписује председник Комисије. Члан 11. Ако Комисија донесе одлуку из члана 10. ст. 1. и 2. овог правилника, министарство сачињава предлог споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде штете (у даљем тексту: споразум). Министарство доставља одлуку Комисије и предлог споразума подносиоцу захтева. Уз одлуку и предлог споразума, министарство доставља и обавештење у коме одређује рок за прихватање споразума и наводи доказе или податке које подносилац захтева треба да достави ради исплате новчаног износа на име накнаде штете. У погледу достављања предлога споразума Комисије подносиоцу захтева примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. Члан 12. Ако је подносилац захтева сагласан са достављеним предлогом споразума, потписује споразум и исти враћа са потребним прилозима министарству. На основу потписаног споразума, министарство доноси решење о исплати новчаног износа на име накнаде штете, које доставља организационој јединици министарства. IV. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 13. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. На основу члана 283. став 7. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о додели средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења "Службени гласник РС", бр. 13 од 19. фебруара 2016, 21 од 10. марта 2017, 20 од 22. марта 2019. Члан 1. Овим правилником уређује се спровођење јавног конкурсa за доделу средства прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, критеријуми за њихову доделу, састав и начин рада Комисије за спровођење конкурса за доделу средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења (у даљем тексту: Комисија). Члан 2. Средства која су прикупљена по основу одлагања кривичног гоњења додељују се после спроведеног јавног конкурса. Изузетно, Комисија може, на захтев физичког лица, без јавног конкурса, предложити да се средства доделе ради лечења детета у иностранству, ако средства за лечење нису обезбеђена у Републичком фонду за здравствено осигурање, у складу са законом. Средства могу да се доделе у хуманитарне или друге јавне сврхе. Члан 3. Јавни конкурс расписује и оглашава министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство). Јавни конкурс расписује се најмање једном годишње, а ако конкурсом предвиђена средства не буду додељена у целини, расписује се нови. Оглас о јавном конкурсу садржи: циљ због кога је јавни конкурс расписан, износ средства који је предвиђен за доделу, коме могу да се доделе средства, услове за подношење пријаве на јавни конкурс, податке које подносилац пријаве мора да о себи поднесе, садржину пријаве, документе који се прилажу уз пријаву, критеријуме који се вреднују при додели средства, рок у коме се подносе пријаве, начин и динамику уплате средстава (да ли се средства додељују авансно и у ком обиму је аванс прихватљив у односу на вредност целокупног пројекта, какве инструменте обезбеђења је неопходно приложити за авансне уплате и добро извршење посла), услове за закључење уговора о додели средстава, податке о лицу задуженом за давање обавештења о јавном конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, податке о месту, дану и времену када се пријаве отварају, рок до када је Комисија дужна са сачини предлог решења о додели средстава и податак о томе да о додели средстава одлучује Влада. *Службени гласник РС, број 21/2017 Члан 4. Јавни конкурс оглашава се у „Службеном гласнику Републике Србије”, на интернет страни Министарства и најмање у једном дневном листу који излази на целој територији Републике Србије. Пријаве на јавни конкурс подносе се у року од 20 дана од дана оглашавања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”. Подносилац пријаве (у даљем тексту: подносилац) може у оквиру једног конкурса пријавити само један пројекат. *Службени гласник РС, број 21/2017 Члан 5. Комисија одбацује пријаву која је поднета за пројекте којима се остварује добит или која се не може реализовати у буџетској години у којој је јавни конкурс расписан. Комисија одбацује и пријаву подносиоца који није уредно, савесно, благовремено и у потпуности реализовао све обавезе које је преузео по основу ранијег јавног конкурса за доделу средства прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења. Члан 6. Пријаве се подносе у затвореној коверти. Подносилац мора, поред осталог, да у пријави наведе податке о себи (укључујући и податке о претходној делатности и реализованим пројектима) и тачан износ средстава за која конкурише. Уз пријаву се обавезно подносe: – доказ о регистрацији подносиоца који је правно лице или предузетник, – оверена изјава овлашћеног лица подносиоца о томе да ли је већ подносио другом донатору пријаву за пројекат са којим учествује на конкурсу, укључујући и даваоца средстава из јавних извора, и добио од њега средства или део средстава, – оверена изјава овлашћеног лица подносиоца да је пројекат везан за деловање подносиоца пријаве. Подносилац коме су додељена средства за пројекат на раније спроведеном јавном конкурсу, прилаже уз пријаву и детаљан извештај о реализацији пројекта са финансијским извештајем који је сачињен према прописима који уређују рачуноводство и ревизију, као и доказе о наменском утрошку додељених средстава. Члан 7. Уз пријаву се подносе и следеће подаци о пројекту са којим се учествује на јавном конкурсу: – назив пројекта, – област на коју се односи пројекат, са описом проблема који се решава реализацијом пројекта, – начин на који реализација пројекта доприноси решавању проблема, – детаљан опис пројекта, који садржи планиране пројектне активности и динамику њиховог спровођења, са пратећом документацијом, – спецификацију трошкова пројекта, – начин на који може да се прати реализација пројекта, – лице које је одговорно за реализацију пројекта (лично име, адреса и телефон), – рок за окончање реализације пројекта. Члан 8. Приликом одлучивања о предлогу за доделу средстава, Комисија примењује следеће критеријуме: – допринос остваривању јавног интереса (здравство, култура, просвета, хуманитарни рад и сл.), – број и категорија лица која ће имати корист од реализације пројекта, – квалитет предложеног пројекта (предложена методологија, стручност и квалификације особља које ће реализовати пројекат, однос између планираних трошкова пројекта и користи од пројекта и сл.). Сваки критеријум оцењује се од 1 до 10 поена, па се број поена за сваки критеријум сабира и сачињава ранг листа подносиоца пријава. Члан 9. Неблаговремене, недозвољене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни документи, Комисија одбацује закључком, против кога се може изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министар). Жалба не одлаже извршење закључка. Члан 10. Комисија доноси предлог решења о додели средстава на јавном конкурсу у року од 30 дана од истека рока за подношење пријава. Предлог решења садржи: – назив подносиоца и број поена које је добио, – податке о одговорном лицу подносиоца, – назив пројекта, – износ средстава чије се додељивање предлаже, – рок у коме реализација пројекта мора да се оконча, – рок за подношење извештаја о реализацији пројекта са финансијским извештајем и доказима о наменском утрошку додељених средстава. Предлог решења Министарство доставља Влади. Члан 11. Решење о додели средстава које доноси Влада објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, на интернет страни Министарства и најмање у једном дневном листу који излази на целој територији Републике Србије. Подносиоци пријава могу да у року од осам дана од објављивања решења у „Службеном гласнику Републике Србије” прегледају сву документацију јавног конкурса. Против решења Владе о додели средстава може се покренути управни спор. Рок за подношење тужбе у управном спору тече од објављивања решења Владе о додели средстава у „Службеном гласнику Републике Србије”. Члан 12. После доношења решења Владе о додели средстава, лице које Влада одреди закључује писмени уговор којим се уређују права и обавезe са подносиоцем коме су додељена средства. Члан 13. Комисија има пет чланова, од којих је један председник Комисије, које именује министар. Два члана Комисије именују се из реда истакнутих стручњака у здравству и просвети, два члана из реда јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца и један члан из реда лица која раде у Министарству. Комисија одлучује већином гласова свих чланова Комисије. *Службени гласник РС, број 20/2019 Члан 14. Председник Комисије представља Комисију и руководи њеним радом, председава седницама Комисије, саставља предлог годишњег извештаја о раду Комисије и обавља и друге послове. Ако је председник Комисије одсутан или спречен, замењује га члан Комисије кога он одреди. Члан 15. Стручне и администативне послове за Комисију обавља секретар Комисије. Секретара Комисије из реда државних службеника у Министарству одређује министар. Члан 16. Комисија доноси годишњи извештај о раду и подноси га министру. Годишњи извештај о раду Комисије подноси се до 1. марта текуће године за претходну годину. Годишњи извештај о раду садржи податке о расписаним конкурсима, пројектима којима су додељена средства, реализацији пројеката и износу додељених средстава. Годишњи извештај о раду Комисије објављује се на интернет страни Министарства. Комисија може подносити и друге извештаје о раду када оцени да је то потребно или на захтев министра. Члан 17. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 223. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о извршењу мере притвора "Службени гласник РС", број 132 од 9. децембра 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Правилника Члан 1. Овим правилником уређује се извршење мере притвора. Доступност текста Правилника Члан 2. Текст овог правилника доступан је притворенику све време током трајања мере притвора, на језику који је у употреби у заводу, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. II. ПРИЈЕМ ПРИТВОРЕНИКА Идентификација притвореника Члан 3. Приликом пријема притвореника обавезно се утврђује његов идентитет и то на основу решења о одређивању притвора, налога за пријем у одељење притвора и личних исправа (личне карте, путне исправе) или других докумената подобних за утврђивање идентитета издатих од стране надлежних органа. У случају сумње у идентитет притвореника, запослени у заводу (у даљем тексту: службено лице) задржаће притвореника и о томе одмах обавестити подручни орган полиције који ће предузети мере ради утврђивања идентитета. Лични претрес и преглед тела притвореника Члан 4. Приликом пријема обавља се лични претрес и преглед тела притвореника. Лични претрес притвореника обављају овлашћена службена лица. Преглед тела притвореника обављају највише два овлашћена службена лица истог пола као и притвореник у одвојеној просторији и без присуства других лица. Преглед телесних отвора обавиће здравствени радник ако постоји сумња да притвореник на тај начин уноси недозвољене предмете и супстанце. Лични претрес и преглед тела обавља се на начин који не сме бити понижавајући и којим се поштује психички и физички интегритет притвореника и чувају његове личне ствари. Поступање са личним стварима притвореника Члан 5. Приликом пријема у завод обавља се преглед личних ствари притвореника. Притворенику се привремено одузимају новац, драгоцености, мобилни телефон, ножеви, маказе, бритве, жилети за бријање, игле, ремен, шал, кравате, огледало и ствари, односно предмети које не може поседовати или су подобни за угрожавање лица, самоповређивање, уништавање имовине и угрожавање безбедности у заводу. Притвореник задржава ортопедска и друга медицинска помагала, а по одобрењу лекара и нужне лекове. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се сачињава записник чији се примерак уручује притворенику. Потврда о привремено одузетим предметима Члан 6. О привремено одузетим стварима сачињава се потврда која садржи следеће податке: број потврде, име и презиме притвореника, име једног од родитеља, врсту, количину, тежину и друга битна својства одузетих ствари, датум и час привременог одузимања, потпис службеног лица и потпис притвореника. Потврда се сачињава у три примерка. Примерак потврде уручује се притворенику, други примерак се улаже у заводску архиву, а трећи на депозит притвореника. Ако се привремено одузимају девизне новчанице, у потврди се уписује врста валуте, апоени и серијски бројеви новчаница. Привремено одузимање ствари који су у вези са кривичним делом Члан 7. Ствари за које постоји вероватноћа да су у вези са кривичним делом, привремено се одузимају од притвореника и о томе се обавештава орган који води поступак. О привремено одузетим стварима сачињава се записник и издаје потврда из члана 6. став 1. овог правилника. Чување привремено одузетих предмета Члан 8. Привремено одузете ствари од притвореника стављају се на депозит, осигуране од оштећења и нестанка. Привремено одузете ствари притвореник може по одобрењу органа који води поступак предати породици или лицу које притвореник одреди, осим личних документа за утврђивање идентитета. Девизне новчанице и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Враћање привремено одузетих ствари Члан 9. Приликом отпуштања са извршења мере притвора, притворенику се враћају привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник, који потписују службено лице и притвореник. Примерак записника уручује се притворенику. Ствари за личну употребу Члан 10. Притвореник може да држи код себе следеће ствари за личну употребу: одећу, пет пари веша, пиџаму, обућу, папуче, чарапе, два пешкира, марамице, наочаре, прибор за бријање који не угрожава безбедност, прибор за чишћење одела и обуће, чешаљ, четкицу за зубе, пасту за зубе у пластичној амбалажи и сапун. По одобрењу органа који води поступак, притворенику се могу оставити и друге ствари за личну употребу, које не угрожавају безбедност. Хигијенске мере Члан 11. Непосредно после пријема у завод, притвореник ће се окупати и задужити са постељином и чистом одећом, обућом и вешом ако нема свој. У случају потребе, здравствени радник обавиће дезинфекцију и дезинсекцију притвореног и предузети друге неопходне хигијенске мере. Приликом прегледа и предузимања хигијенских мера поштује се личност и достојанство притвореног. Здравствени преглед Члан 12. Непосредно после пријема у завод, а најкасније у року од 24 часа, лекар обавља здравствени преглед притвореника. На захтев притвореника или због уочених здравствених сметњи током пријема, преглед се обавља без одлагања. Први здравствени преглед се састоји од визуелног прегледа тела притвореника, узимања анамнестичких података, података о акутним и хроничним обољењима, провере и мерења основних телесних функција (дисање, притисак, моторика и сл.). Приликом првог прегледа отвара се здравствени картон притвореника и уносе се подаци до којих се дошло приликом првог прегледа. У случају да се приликом прегледа из става 1. овог члана утврди постојање телесних повреда, лекар је дужан да, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), о томе достави писмени извештај управнику завода. Обавештавање о пријему у завод Члан 13. На захтев притвореника завод, без одлагања, обавештава о његовом пријему неког од чланова његове породице или друго њему блиско лице које он одреди, као и дипломатско-конзуларно представништво државе чији је држављанин, односно представништво овлашћене међународне организације јавноправног карактера, ако је у питању избеглица или лице без држављанства. Пријем притвореника Члан 14. Службена лица фотографишу притвореника, узимају од њега отиске папиларних линија са прстију, мере његову телесну тежину и висину, бележе лични опис, особене знаке, тетоваже и друга обележја ако их има. За сваког притвореника образује се лични лист у који се уносе матични број у заводу и подаци о притворенику. Притвореник се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања мере притвора. Притвореник који је неписмен, не може да чита или је глувонем или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача. Распоређивање притвореника за које постоји сумња да су учествовали у извршењу истог кривичног дела и болесних притвореника Члан 15. У исту просторију, у складу са законом, по правилу неће се смештати лица за која постоји сумња да су учествовала у извршењу истог кривичног дела. Притвореници који болују од заразне или неке друге лако преносиве болести смештају се одвојено од осталих притвореника, о чему доноси одлуку управник завода на предлог лекара. Распоређивање притвореника Члан 16. Управник завода или лице које он овласти врши распоред притвореника у просторије завода на основу процене безбедносног ризика, психолошких, криминолошких и социјалних карактеристика притвореника, његовог здравственог стања и расположивости смештајног простора, у најкраћем року од часа његовог пријема. Распоређивање и третман малолетника Члан 17. Малолетни притвореник се распоређује одвојено од пунолетних лица. Изузетно, судија за малолетнике, у складу са законом, може одредити да малолетник буде у притвору заједно са пунолетним лицем које на њега не би штетно утицало, а у супротном би усамљење малолетника дуже трајало и оставило штетне последице по развој његове личности. Запослени у заводу обраћају посебну пажњу на специфичне едукативне, социјалне, психолошке и емотивне потребе малолетника. III. ПОЛОЖАЈ ПРИТВОРЕНИКА Смештај притвореника Члан 18. Просторије у којима притвореници бораве морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница је толико пространа да на сваког притвореника дође најмање осам кубних метара простора и четири квадратна метра. Притворенику са инвалидитетом обезбеђује се смештај према врсти и степену његових потреба. Сваком притворенику се обезбеђује посебан лежај са постељином. Притворенику се обезбеђује ормарић, односно посебна преграда у орману или посебан део намештаја за држање ствари које може имати код себе. Све просторије у којима бораве притвореници морају се редовно проветравати и чистити, а притвореници су обавезни да поступају према наређењу службених лица завода када је потребно одржавање хигијене. Редовна контрола хигијенских услова Члан 19. Дезинфекција санитарних уређаја, других инсталација и инвентара у заводу обавља се, по правилу, тромесечно. Кречење просторија у којима су смештени притвореници обавља се најмање једном у две године, а друге хигијенске превентивне мере предузимају се по потреби или по налогу органа који обавља надзор над притвореницима. Одело и обућа Члан 20. Притвореник носи своје одело и обућу, ако то не би било од штете за успешно вођење поступка. Ако притвореник нема своје одело и обућу, завод ће му их обезбедити, према климатским условима и годишњем добу. Постељина Члан 21. При ступању у одељење притвора притвореник се задужује са чистом постељином. Постељина се састоји од: душека, јастука, јастучнице, чаршава, ћебади и навлаке за ћебе. Постељина притвореника се мења два пута месечно, по потреби и чешће. Притвореник се може служити својим постељним стварима које чине јастучница, чаршав и навлака за ћебе. Одржавање личне хигијене Члан 22. Притвореник, у складу са Законом, одржава личну хигијену, хигијену одеће и просторија у којима борави. Ако притвореник није у стању да одржава хигијену из става 1. овог члана, завод му пружа одговарајућу помоћ. Притворенику се омогућава купање и топла вода за купање најмање три пута недељно, а радно ангажованом свакодневно, у условима којима се обезбеђује његова приватност. Просторија за купање мора бити одговарајуће опремљена и загрејана. Притвореник се брије најмање два пута недељно, а шишање се обезбеђује једном месечно. Ако притвореник на фотографији из личне исправе има браду и бркове, односно дужу косу, мора уредно да их одржава. У случају става 5. овог члана, ношење браде и бркова, односно дуже косе, може се привремено ограничити из безбедносних или хигијенских разлога, док ти разлози постоје. Притворенику који нема новчаних средстава, а не располаже стварима за личну хигијену, завод ће обезбедити најпотребније ствари. Притворенику се може омогућити да своју одећу опере у перионици завода. Одржавање хигијене притворене жене Члан 23. Притвореној жени ће се уз поштовање њене приватности омогућити чешће коришћење топле воде, тоалета и ставиће јој се на располагање потребан хигијенски прибор. Здравствена заштита Члан 24. Завод обезбеђује притвореном све потребне услове за остваривање здравствене заштите. Завод има посебну просторију за обављање здравствених прегледа и посебну болесничку собу. Просторија и соба су довољно простране, осветљене природним и вештачким светлом, проветрене, чисте, загрејане и опремљене одговарајућим санитарним уређајима са хладном и топлом водом, и орманом за смештај лекова. Орман за смештај лекова у сваком тренутку садржи довољну количину одговарајућих и употребљивих лекова. Болесничка соба има одговарајући број кревета и ноћних сточића. Када је лечење организовано у заводу, о појединим питањима која се односе на начин живота и рада притворених одлучује управник завода, по предлогу лекара. Лечење притвореника уз његов пристанак Члан 25. Лечење притвореника се спроводи уз његов пристанак. Присилно храњење притвореника није дозвољено. Изузетно, ако притвореник одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се медицинске мере које одреди лекар. Здравствени преглед притвореног и медицинска документација Члан 26. Здравствени преглед се обавља појединачно и само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник друкчије не затражи. Подаци до којих се дошло на основу прегледа уносе се у протокол и здравствени картон притвореног. Медицинска документација коју је притвореник донео са собом у завод, као и копија документације о здравственом стању која се формира у заводу, доставља се другом заводу у случају премештаја или упућивања на извршење казне. На захтев притвореног и о његовом трошку, завод ће му обезбедити копију документације о здравственом стању. Давање информација о здравственом стању притвореника Члан 27. Притвореник има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Члан породице или друго лице које притвореник одреди може добити информацију о здравственом стању притвореног од лекара, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Придржавање мера здравствене заштите Члан 28. Притвореник предузима неопходне мере у циљу заштите здравља и хигијене и придржава се упутстава лекара о спровођењу лечења и спречавању заразних болести. Прописивање терапије Члан 29. Лекар прописује терапију и организује начин њеног издавања, давања и евидентирања. Лекар прописује које лекове притвореник може имати код себе. Набавка лекова и ортопедских помагала Члан 30. По одобрењу лекара завода, притвореник може да набавља витамине, лекове и ортопедска помагала о свом трошку или да их прима од чланова породице или блиских лица. Чување података о здравственом стању притвореника Члан 31. Здравствени радник, као професионалну тајну, чува све податке до којих дође током прегледа и лечења притвореника, осим у случају када је ослобођен обавезе чувања професионалне тајне на основу посебног прописа. Јављање на лекарски преглед Члан 32. Притвореник се за лекарски преглед може јавити сваког дана надлежном запосленом из службе за обезбеђење, који га у његовом присуству уписује у књигу лекарских прегледа и спроводи до лекара, у складу са радним временом службе за здравствену заштиту, а најкасније првог наредног радног дана. Приликом пријављивања, притвореник није дужан да наводи разлоге за лекарски преглед. У хитним случајевима, свако службено лице завода је обавезно да затражи правовремено пружање стручне лекарске помоћи притвореном. Ако се притворенику у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, притвореник се упућује у Специјалну затворску болницу или се по налогу суда који је одредио притвор изводи из завода и спроводи у одговарајућу здравствену установу. Кад је притворенику неопходно указати хитну медицинску помоћ, у складу са Законом, притвореник се може извести из завода и спровести у здравствену установу о чему се обавештава надлежни суд. Редовно радно време службе за здравствену заштиту завода одређује се у складу са условима живота и рада притвореника у заводу. Притвореник мора бити обавештен о редовном радном времену службе за здравствену заштиту. Лечење зуба Члан 33. Притворенику се мора омогућити здравствена заштита из области стоматологије. Стоматолошке услуге може пружати само доктор стоматологије. Здравствену заштиту из области стоматологије завод обезбеђује у складу са општим прописима који уређују здравствену заштиту. Завод који има стоматолошку амбуланту обезбеђује одговарајућу опрему, прибор и материјал за лечење, поправку и вађење зуба. Могућност избора лекара Члан 34. По одобрењу органа који води поступак и под његовим надзором или под надзором лица које он одреди, притвореника може на сопствени захтев и трошак да прегледа лекар кога он изабере. У том случају, притвореника ће претходно прегледати заводски лекар. Овај преглед врши се, по правилу, у просторијама завода. Прегледу може присуствовати и заводски лекар. Исхрана Члан 35. Притвореном се обезбеђују три оброка дневно (доручак, ручак и вечера) који се дају у правилним размацима са одговарајуће припремљеном, послуженом и разноврсном храном. Најмање два пута недељно притвореном се обезбеђује свеже воће и поврће у складу са годишњим добом. Послужени оброци морају задовољавати хигијенске стандарде. Притвореном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода. Садржај исхране притвореном утврђује се недељно јеловником. Јеловник саставља кувар, уз прибављено мишљење лекара, а одобрава га управник завода. Јеловник се објављује најкасније последњег дана у недељи за наредну недељу. Објављени јеловник се може из оправданих разлога изменити, с тим што се измене објављују дан раније. Обезбеђивање прибора за јело Члан 36. Притворенику се обезбеђује прибор за јело, и то: кашика, посуда за храну и чаша за воду. Одбијање хране Члан 37. Ако притвореник одбија да прими храну због штрајка глађу, о томе се одмах обавештава управник завода, орган који води поступак и судија који врши надзор над притвореницима. Исхрана о трошку притвореника Члан 38. Притвореник може да се храни о свом трошку, а завод ће му то омогућити. Храна која се доноси притворенику о његовом трошку прима се једном дневно у количини која одговара његовим дневним потребама, у време које одреди управник завода. Храна мора бити тако припремљена да се може лако прегледати; месо мора бити без костију и у ситним комадима, а хлеб исечен у танким комадима који се визуелно могу лако преконтролисати. Посуда у којој се јело доноси треба да буде провидна, отпорна на лом и подесна за лако ношење. У случају спора која је количина и врста хране потребна, управник завода консултоваће лекара и донети одлуку. У просторијама завода притвореник не може да држи храну у количини већој од пет килограма. Кантина Члан 39. Притворенику се омогућава да о свом трошку, радним даном, два пута недељно, може из продавнице – кантине завода набављати прехрамбене и друге ствари за личну употребу. Радно време кантине и цене у кантини морају бити одређени и истакнути. Приликом снабдевања кантине уважавају се оправдани захтеви притвореника. Ако у кантини завода није могуће обезбедити одговарајуће ствари, завод обезбеђује набавку ствари на други одговарајући начин. Садржај пакета Члан 40. Притвореник може примити два пакета месечно чија појединачна тежина не може бити већа од десет килограма. Пакет може садржати: 1) ствари за личну хигијену; 2) некварљиве прехрамбене производе; 3) печено, кувано или пржено месо без костију и без додатака; 4) качкаваљ у кришкама; 5) поврће које није подложно кварењу; 6) воће које није коштуњаво; 7) кекс без фила; 8) инстант кафу. Намирнице које се пакетом упућују не смеју бити лако кварљиве, подложне оштећењу и не могу бити у оригиналном фабричком паковању (конзерве, тетрапак, цигарете и друго). Храна, пластично посуђе и други предмети који се непосредно или поштом достављају притворенику морају бити, у присуству притвореника, прегледани пре њихове предаје. Пакет може садржати књиге, новине и друге ствари које одговарају редовним потребама притвореника, ако то не би било од штете за успешно вођење поступка. Доносилац пакета прилаже листу садржаја пакета. Ако се у пакету налазе ствари које притворени не може поседовати, оне ће се издвојити. Издвојене ствари ће се о трошку притвореног вратити пошиљаоцу или предати посетиоцу. Лако кварљиве ствари се уништавају у присуству притвореног. Ако тежина пакета прелази десет килограма, притворени ће у присуству службеног лица издвојити ствари које прелазе дозвољену тежину. Ове ствари се враћају пошиљаоцу или се предају посетиоцу о трошку притвореника. Изузетно, у оправданим случајевима, управник завода или лице које он овласти може да дозволи пријем ствари притвореном преко дозвољене тежине. Остале ствари које притвореник не може да прима у пакету Члан 41. Притвореник не може у пакету примати витамине, стероиде и друге додатке исхрани, лекове и ортопедска помагала. Притвореник не може у пакету примати од одевних предмета: шалове, кравате, панталоне са трегерима, ципеле са металним деловима, кломпе, дугачке пешкире, као и друге предмете који се могу злоупотребити. Начин пријема пакета Члан 42. За пријем ствари упућених притворенику управник завода одредиће најмање један дан у недељи ако ове предмете доносе лица из места у којем се налази завод. Ако предмете доносе лица из других места може се дозволити пријем и другог дана, а ствари упућене поштом примају се сваког дана. Ако се приликом прегледа нађу ствари које су подобне за самоповређивање, напад или бекство или ствари које се не могу уручити притворенику, ове ствари ће се привремено одузети, обавестити о томе орган који води поступак и поступиће се по његовој одлуци. Алкохол, психоактивне супстанце и цигарете Члан 43. Притвореницима је забрањено да поседују и уживају алкохолна пића и психоактивне супстанце. Пушење дувана се уређује у складу са законом који уређује заштиту становништва од изложености дуванском диму. Рад притвореника Члан 44. По одобрењу органа који води поступак, а уз сагласност управника завода, притвореник се на свој захтев може упослити да ради на пословима у кругу завода који одговарају његовим психичким и физичким својствима, под условом да то није штетно за вођење поступка. Боравак ван затворених просторија Члан 45. Притворенику ће се обезбедити кретање на свежем ваздуху у трајању од најмање два часа дневно, у складу са законом. За време боравка на свежем ваздуху притвореници могу да се шетају, вежбају или седе у одређеном заводском простору – шеталишту. Ако истовремено излазе на шетњу притвореници из различитих просторија, не смеју бити заједно притвореници који су учествовали у извршењу истог кривичног дела, нити мушка и женска лица, као ни притвореници чија би заједничка шетња могла бити штетна за успешно вођење поступка. Приликом боравка на свежем ваздуху притвореници се крећу слободно, могу да разговарају и пуше. По оцени управника завода, ако то интереси безбедности захтевају, притвореници се могу изводити и појединачно. Слободно време притвореника Члан 46. У слободно време притворенику ће се омогућити учење, припремање испита, читање књига и других штампаних ствари које може имати код себе, писање писама и поднесака, као и играње шаха са другим притвореницима или других друштвених игара, осим хазардних. Посете притвореницима Члан 47. По одобрењу органа који води поступак притворенике могу посећивати блиски сродници. Једном дато одобрење важи до његовог опозивања. Одобрење опозива орган који води поступак и о томе обавештава завод. По захтеву притвореника, а по одобрењу органа који води поступак, могу га посећивати и друга лица. Управник завода ће у споразуму са судијом који врши надзор над притвореницима одредити најмање један дан у недељи, као и време у том дану када ће се обављати посете притвореницима. Посета притвореницима се обавља у просторији за посете под надзором судије за претходни поступак или лица које он одреди, а после подигнуте оптужнице под надзором председника већа или лица које он одреди. Посета притворенику траје један час. Број посета Члан 48. По одобрењу судије за претходни поступак и под његовим надзором или надзором лица које он одреди, а после подигнуте оптужнице по одобрењу председника већа и под његовим надзором или надзором лица које он одреди, притвореник може имати најмање три посете месечно. Највише три пунолетна лица могу посетити притвореника током једне посете. Ограничење из става 2. овог члана не односи се на малолетна лица. Врста посете – отворена и затворена посета Члан 49. Орган који води поступак може одобрити отворену или затворену посету. Отворена посета подразумева контакт са посетиоцем без физичких препрека, под надзором службеног лица. Затворена посета подразумева контакт са посетиоцем преко стаклене преграде, директно или преко телефона, под надзором овлашћеног службеног лица. Претрес посетиоца Члан 50. Посетиоцу се утврђује идентитет и уписује се у књигу посета. Посетилац се претреса пре уласка у просторију за посету. Лични претрес обавља овлашћено службено лице истог пола као и посетилац, на начин којим се поштује достојанство и чувају личне ствари посетиоца. Ако посетилац не пристане на претрес, посета се неће омогућити. Ако посетилац или притвореник својом радњом или стањем угрожава ред или безбедност, управник завода или лице које он овласти, може ускратити или прекинути посету. Ако посетилац покуша да унесе недозвољене предмете или ствари посета ће се прекинути или се неће дозволити. Ствари пронађене приликом претреса за које постоји вероватноћа да су у вези са неким кривичним делом, одузимају се од посетиоца и о томе се одмах обавештава подручни орган полиције. О привремено одузетим стварима сачињава се записник. Прекид посете Члан 51. Лице које надзире разговор у заводу може да прекине посету ако притвореник или посетилац користи посету на начин који би могао бити од штете за успешно вођење поступка или ако се недисциплиновано и непристојно понашају. О разлозима прекида посете обавестиће се управник завода који о томе обавештава орган који води поступак. Посете браниоца Члан 52. Бранилац посећује притвореника у радно време. Посета се обавља у просторији без физичких препрека, која је погодна за остваривање права притвореника на посету браниоца. Посета браниоца се надзире само гледањем, а не и слушањем, у складу са законом. Посета браниоца уноси се у одговарајућу евиденцију посета. Верски обред и посета свештеног лица Члан 53. Верски обреди обављају се у посебним, прикладним просторијама завода. Притворенике посећује свештено лице, односно други верски службеник кога споразумно одреде верска заједница и управник завода. Дописивање Члан 54. Притвореник се може дописивати, у складу са законом, са лицем ван завода са знањем и под надзором органа који води поступак. Све писмене пошиљке које притвореник шаље или прима, завод ће пре слања или уручења предати органу који води поступак и даље ће поступати по његовој одлуци. Писмене пошиљке које су упућене међународним судовима, овлашћеним међународним организацијама јавно правног карактера и Заштитнику грађана достављају се директно овим институцијама у затвореној коверти. Притворенику се предаје потврда о предатој писменој пошиљци, која садржи име и презиме пошиљаоца, датум пријема и број под којим је заведена. Притворенику ће се омогућити да о свом трошку набавља средства за дописивање, а ако притвореник нема новчаних средстава завод ће му омогућити да се јави породици или најближој родбини. Дописивање са браниоцем Члан 55. Притвореник има право на поверљиво и неометано дописивање са браниоцем. Остваривање права притвореника Члан 56. Притвореник се може обратити, ради остваривања својих права, службеним лицима завода и управнику завода на усменом рапорту или писменим поднеском. Притвореник се може обратити притужбом судији за извршење и жалити на одлуку судије за извршење, у складу са Законом. Притворенику се никада не може забранити одашиљање жалби, притужби, поднесака и молби. Предаја поднеска Члан 57. Поднесак притвореник подноси у три примерка, од којих се један упућује управнику завода, један остаје код притвореног, а један се улаже у лични лист притвореног. Притворенику се предаје потврда о предатом поднеску, која садржи име и презиме подносиоца, датум пријема и број под којим је заведен. Поверљив разговор са управником завода Члан 58. Притвореник који захтева да се непосредно обрати управнику завода и да са њим усмено разговара, писмени захтев доставиће преко посебног сандучета. Управник завода ће обавити разговор са притвореником. Уколико наведени разлози немају поверљив карактер упутиће га на Законом и овим правилником прописан начин остваривања и заштите права. Судска заштита Члан 59. Ако притвореник сматра да му је неко право повређено током извршавања мере притвора у заводу има право, у складу са Законом, да усмено на записник или писмено поднесе притужбу судији за извршење кривичних санкција. Писмена притужба упућује се надлежном органу истог дана, а најкасније наредног радног дана у затвореној коверти. Притворенику се предаје потврда о предатој писменој притужби, која садржи име и презиме подносиоца, датум пријема и број под којим је заведена. Притвореник има право, у складу са Законом, да поднесе притужбу у року од три месеца од дана настанка повреде права, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост. Подношење притужбе Заштитнику грађана Члан 60. Притвореник може поднети притужбу Заштитнику грађана, у складу са законом. Притвореник подноси притужбу у запечаћеној коверти. Завод обезбеђује довољан број коверата за притворенике, у складу са законом. Притворенику се предаје потврда о предатој писменој притужби, која садржи име и презиме пошиљаоца, датум пријема и број под којим је заведена. Заштита у случају подношења поднеска Члан 61. Подношење поднесака, притужбе или жалбе не повлачи одговорност притвореника и он због тога не може бити изложен било каквом кажњавању, малтретирању или узнемиравању. Пријем новчаних пошиљки Члан 62. Притвореник може да прима новац путем поште или приликом посете. Новац који притвореник прима, у складу са Законом, депонује се на новчани депозит. Притвореник троши новац из свог депозита за набавку хране и других дозвољених ствари само за личну употребу. Притвореник може узимати новац из депозита у готовини по одобрењу органа који води поступак, и то: за издржавање породице, за трошкове одбране или у другим оправданим случајевима. Ословљавање Члан 63. Притвореници су обавезни да се пристојно понашају према запосленима у заводу и лицима која посећују завод. При сусрету са запосленима у заводу и другим лицима притвореник је обавезан да их у стојећем ставу поздрави одговарајућим поздравом према добу дана. Када лежи болестан, као и за време оброка, притвореник није обавезан да отпоздрави у стојећем ставу. Притвореник се приликом обраћања представља личним именом и запослене у заводу ословљава звањем које имају у служби. Запослени у заводу притвореника ословљавају личним именом, обавезни су да се пристојно понашају према притворенику и да отпоздраве на његов поздрав. Притвореници и запослени у заводу међусобно се ословљавају са: „Ви”. Распоред дневних активности Члан 64. Устајање, лична хигијена, спремање просторија, доручак и припреме за посао, ако притвореник ради, обављају се као дневне активности у периоду од 7,00 до 8,00 часова. Ручак притвореници обављају у периоду од 13,00 до 15,00 часова, а вечеру од 18,00 до 19,00 часова. Повечерје и спавање траје од 23,00 до 7,00 часова. На знак повечерја гаси се светло. Праћење ТВ програма и устајање Члан 65. Управник завода или лице које он за то овласти може дозволити праћење ТВ програма и после знака повечерја. Недељом и нерадним данима знак за устајање даје се један час касније. На дати знак за устајање нису у обавези да устају притвореници који се налазе на лекарској поштеди. Одржавање реда и дисциплине Члан 66. Притвореници морају да се у току трајања притвора понашају у складу са наредбама и упутствима управника завода. Кад притвореник повреди пропис о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ прописан Законом, завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак, у складу са Законом. Забрана контакта између притвореника у различитим просторијама Члан 67. Између притвореника смештених у разним просторијама завода забрањено је дописивање, разговор или успостављање контакта на било који начин. Притвореници смештени у различитим просторијама не смеју једни другима давати дневне листове, књиге, друге штампане ствари нити било које друге предмете. Бекство Члан 68. У случају бекства притвореника, управник завода, у циљу предузимања трагања, најхитније о томе обавештава полицију, Управу за извршење кривичних санкција, орган који води поступак и судију за извршење кривичних санкција. Управник завода ће предузети потребне мере, укључујући и испитивање осталих лица лишених слободе, ради утврђивања узрока, начина и последица бекства притвореника и евентуалних саучесника. Извођење више притвореника Члан 69. У случају извођења више лица налог за извођење се доставља за сваког притвореника посебно. Спровођење притвореника Члан 70. Приликом спровођења предузимају се потребне мере обезбеђења. Млађи малолетник не може бити никад везан. Спровођење се врши, по правилу, у посебно за то намењеном превозном средству. Спровођење душевно оболелих лица у здравствену установу врши се уз присуство здравственог радника, обавезно возилом за превоз притвореника или возилом хитне помоћи. Привођење притвореника Члан 71. Ако је наређено да се притвореник приведе органу који води поступак, привођење врше припадници службе за обезбеђење, а орган који води поступак потврђује на самом налогу да је извршено привођење. Налог се чува у архиви завода. Упућивање притвореника Члан 72. Када се притвореник упућује на извршење казне затвора или премешта у други завод, с њим се истовремено достављају и његове ствари чуване у заводу, као и копија његовог здравственог картона са документацијом. Завод који преузима притвореника издаје потврду о дану и часу пријема притвореника и потврђује пријем његових ствари, а потврда се чува у архиви завода у који је притвореник упућен. Смрт притвореника Члан 73. У случају смрти притвореника завод, у складу са Законом, одмах обавештава полицију, јавног тужиоца, његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема, његове родитеље, усвојиоца, брата или сестру, односно даље сроднике. О смрти притвореника, у складу са Законом, обавештава се и суд пред којим се води поступак, судија за извршење који врши надзор над притвореницима и матичар. Управник завода предузима мере да се сачувају трагови и предмети нађени на лицу места који су у вези са смртним случајем притвореника. Отпуштање притвореника Члан 74. Пре отпуштања потребно је извршити идентификацију притвореника. Пре отпуштања из завода притвореника, у складу са Законом, прегледа лекар. Лекарски налаз се уноси у здравствени картон притвореника. Предаја ствари приликом отпуста Члан 75. Приликом отпуштања притворенику се предају све његове ствари које су се налазиле на чувању, као и неутрошени новац који је чуван као његов депозит, а на захтев притвореника и копија његове медицинске документације. Предају и пријем ствари и новца из става 1. овог члана, писмено потврђује службено лице које врши предају и притвореник који ствари и новац прима. Приликом отпуштања, притвореник предаје све ствари са којима се задужио током боравка у заводу. Надзор и контрола Члан 76. Управник завода обезбедиће услове за несметани надзор и контролу судији који врши надзор над притвореницима, Заштитнику грађана, Комисији за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина и националном механизму за превенцију тортуре, у складу са законом. Представници институција и органа из става 1. овог члана могу да разговарају са притвореницима без присуства службених лица у заводу, са службеним лицима у заводу, да обиђу све просторије у заводу и да остваре увид у документацију неопходну за обављање контроле и надзора, у складу са законом. IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег правилника Члан 77. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о кућном реду за примену мере притвора („Службени гласник РС”, број 35/99). Ступање на снагу Члан 78. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 138. Закона о кривичном поступку ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77), у сагласности са савезним секретаром за правосуђе и организацију савезне управе, савезни секретар за унутрашње послове прописује ПРАВИЛНИК о казненој евиденцији "Службени лист СФРЈ", брoj 5 од 2. фебруара 1979. I. ВОЂЕЊЕ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ Члан 1. Казнена евиденција води се за сва лица осуђена за кривична дела извршена на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и за лица осуђена за кривична дела од страних судова ако су пресуде страних судова достављене државним органима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Казнена евиденција садржи: личне податке о учиниоцима кривичних дела; податке о изреченим казнама, мерама безбедности, условним осудама, судским опоменама и осудама којима су учиниоци кривичних дела о којима се води казнена евиденција ослобођени од казне и о њиховим правним последицама; накнадне промене података о осудама које су унесене у казнену евиденцију (дејство ванредних правних лекова, амнестије или помиловања), као и податке о извршеној казни и о поништењу уписа неоправдане осуде. Члан 2. Казнену евиденцију воде: 1) за држављане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије који су рођени у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, као и за стране држављане и лица без држављанства (у даљем тексту: странци) који су рођени на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - орган надлежан за унутрашње послове општине на чијој територији је то лице рођено; 2) за држављане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије рођене у иностранству и за странце рођене у иностранству, као и за лица чије је место рођења непознато - орган надлежан за унутрашње послове општине на чијој територији је седиште суда који је донео првостепену пресуду. За лица из тачке 2. става 1. овог члана казнену евиденцију води и савезни орган управе надлежан за унутрашње послове. Ако је прописом републике, односно аутономне покрајине одређено, казнену евиденцију може водити један орган унутрашњих послова за подручје више органа надлежних за вођење казнене евиденције или за територију републике, односно аутономне покрајине. Члан 3. Казнена евиденција води се по систему картотеке. За свако осуђено лице води се посебан картон, у који се уписују следећи подаци: 1) презиме и име, а за удате жене и девојачко презиме, надимак и лажно име ако их има, датум рођења, презиме и име родитеља и девојачко презиме мајке; 2) матични број; 3) место; општина и република, односно аутономна покрајина у којој је рођено, а за лице рођено у иностранству - и држава; 4) држављанство; 5) занимање; 6) пребивалиште, односно боравиште, са назначењем адресе становања у време изрицања пресуде; 7) назив суда и република, односно аутономна покрајина на чијој се територији суд налази, а за страни суд - назив државе, број и датум одлуке првостепеног суда која је постала правноснажна, односно одлуке вишег суда ако је том одлуком преиначена одлука првостепеног суда; 8) законски назив кривичног дела, са назначењем члана, става и тачке закона (савезног, републичког или покрајинског) који је примењен; 9) врста казне и мере безбедности која се уноси у казнену евиденцију, са назначењем у ком трајању је кривична санкција изречена; 10) све промене у вези са уписаним подацима, са назначењем органа који је донео одлуку и податке о тој одлуци. Осим података из става 2. овог члана, казнена евиденција садржи и расположиве податке о осудама које су изрекли страни судови држављанима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и странцима стално настањеним у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Ако се презиме и име лица које се уводи у казнену евиденцију изговара друкчије него што се пише, а изговарање тог имена је познато, устројиће се посебан картон по изговору (фонетски), с тим што ће се на том картону назначити веза са картоном на коме је стављено његово лично име онако како се пише. Одредбе ст. 2. до 4. овог члана сходно ће се примењивати и кад се казнена евиденција води по систему аутоматске обраде података. II. УПИС ПОДАТАКА У КАЗНЕНУ ЕВИДЕНЦИЈУ Члан 4. Упис података у картоне казнене евиденције врши се на основу података из правноснажних судских одлука, извештаја или других аката који се по одредбама овог правилника достављају органу надлежном за вођење казнене евиденције. Уписивање података у картон врши се писаћом машином. Члан 5. Органу надлежном за вођење казнене евиденције достављају податке који се уписују у казнену евиденцију, и то: 1) податке о законском називу кривичног дела, са назначењем члана, става и тачке закона који је примењен и о врсти и висини казне и врсти мере безбедности из сваке правноснажне пресуде, као и све промене у вези с тим подацима - суд који је судио у првом степену; 2) податке о давању амнестије, односно помиловања - суд коме је надлежни орган доставио одлуку о давању амнестије, односно помиловања; 3) податке из правноснажних осуђујућих судских пресуда које су изрекли страни судови - орган који је примио те податке од страног органа; 4) податке о свакој извршеној казни - орган надлежан за извршење казне; 5) податке о обустави поступка извршења казне - надлежни суд. Суд, односно орган из става 1. овог члана дужан је да податке који се уписују у казнену евиденцију достави органу надлежном за вођење казнене евиденције у року од петнаест дана од дана кад је настала чињеница коју треба уписати, односно од дана кад је о постојању такве чињенице обавештен. Подаци из става 1. овог члана достављају се на обрасцу бр. 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Члан 6. Орган надлежан за вођење казнене евиденције после уписа података у казнену евиденцију, ако је изречена мера безбедности за чије извршење није сам надлежан, известиће о томе орган надлежан за њено извршење. III. БРИСАЊЕ ОСУДЕ ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ Члан 7. Орган надлежан за вођење казнене евиденције извршиће брисање осуде из казнене евиденције на основу решења о брисању осуде из казнене евиденције, односно правноснажне судске одлуке о брисању осуде, или на основу одлуке органа надлежног за давање амнестије или помиловања којом се одређује брисање осуде. Члан 8. Органу надлежном за вођење казнене евиденције, ради брисања осуде из казнене евиденције, доставиће: 1) правноснажно решење о брисању осуде из казнене евиденције - орган унутрашњих послова надлежан за доношење решења, ако тај орган није истовремено надлежан и за вођење казнене евиденције; 2) правноснажно решење суда о брисању условне осуде из казнене евиденције, односно правноснажну одлуку суда о брисању осуде из казнене евиденције на молбу осуђеног - суд који је донео такво решење, односно одлуку; 3) одлуку о давању амнестије, односно помиловања, којом се одређује брисање осуде - суд коме је надлежни орган доставио такву одлуку. Члан 9. Орган надлежан за вођење казнене евиденције по службеној дужности проверава у казненој евиденцији да ли су протекли рокови прописани законом за брисање поједине осуде из казнене евиденције. Орган надлежан за вођење казнене евиденције води роковник са подацима о осудама које се бришу из казнене евиденције по основу члана 93. ст. 1, 3. и 4. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ("Службени лист СФРЈ", бр. 44/76). Ако орган надлежан за вођење казнене евиденције утврди да су протекли рокови прописани за брисање осуде из казнене евиденције, а тај орган је истовремено надлежан и за доношење решења о брисању осуде из казнене евиденције, спровешће поступак за брисање осуде из казнене евиденције. Ако за доношење решења о брисању из казнене евиденције није надлежан орган који води казнену евиденцију, тај орган ће обавестити орган надлежан за доношење решења о брисању осуде из казнене евиденције да је протекао рок за брисање осуде из казнене евиденције. У обавештењу из става 4. овог члана навешће се други подаци о осуди уписани у казнену евиденцију. IV. ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ Члан 10. Казнена евиденција и акти на основу којих се врши упис података у казнену евиденцију представљају службену тајну. Подаци из казнене евиденције могу се давати само под условима прописаним законом, а на основу захтева поднесеног у смислу одредаба члана 94. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Члан 11. Орган надлежан за вођење казнене евиденције испитаће да ли је захтев за добијање података из казнене евиденције у складу са законом и овим правилником. Приликом давања одговора орган из става 1. овог члана ограничиће се само на питања која су постављена у захтеву. Члан 12. Ако орган надлежан за вођење казнене евиденције нађе да у захтеву нису наведени разлози за добијање података или да захтев не садржи друге потребне податке да би се по њему могло поступити, позваће подносиоца захтева да у одређеном року објасни, односно допуни захтев. Ако подносилац захтева у одређеном року не објасни, односно допуни захтев, по захтеву се неће поступати. Члан 13. Ако грађанин тражи податке о осуђиваности или неосуђиваности ради остваривања права у иностранству, дужан је да у захтеву наведе која права намерава да оствари у иностранству. Орган надлежан за вођење казнене евиденције издаје уверење по захтеву из става 1. овог члана на обрасцу бр. 2, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. У уверењу из става 2. неће се наводити брисана осуда. ЗАКОН о одузимању имовине проистекле из кривичног дела "Службени гласник РС", бр. 32 од 8. априла 2013, 94 од 24. новембра 2016, 35 од 21. маја 2019. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се услови, поступак и органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином физичких и правних лица проистеклом из кривичног дела. Члан 2. Одредбе овог закона примењују се за кривична дела: 1) организованог криминала; 1а) тешко убиство (члан 114. став 1. тач. 4) и 5) Кривичног законика); 2) отмица (члан 134. Кривичног законика); 3) приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. ст. 2. и 3. Кривичног законика); 3а) против интелектуалне својине (члан 199. став 3. и члан 201. став 2. Кривичног законика); 4) против имовине (члан 204. став 4, члан 205. ст. 2. и 3, члан 206. став 2, члан 208. став 4, члан 208б став 3, члан 214. ст. 3. и 4. и члан 217. став 3. Кривичног законика); 5) против привреде (члан 223. став 3, члан 223а став 4, члан 224. став 3, члан 224а став 3, члан 225. ст. 2. и 3, члан 227. став 3, члан 228. став 3, члан 228а став 3, чл. 230. до 233, члан 235. став 4, члан 236. став 2, члан 238. став 3, члан 241. став 3, члан 242. став 2, члан 243. став 3, члан 244. став 2, члан 244б и члан 245. ст. 2. до 4. Кривичног законика); 6) неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога (члан 246. ст. 1. до 4. Кривичног законика); 7) против јавног реда и мира (члан 348. став 3. и члан 350. ст. 2. и 3. Кривичног законика); 8) против службене дужности (члан 359. став 3, члан 363. став 3, члан 364. став 3, члан 366. став 5, члан 367. ст. 1. до 3. и ст. 5. и 6. и члан 368. ст. 1. до 3. и став 5. Кривичног законика); 9) против човечности и других добара заштићених међународним правом (члан 372. став 1, члан 377, члан 378. став 3, члан 379. став 3, чл. 388. до 390. и члан 393. Кривичног законика). За кривична дела из члана 114. став 1. тач. 4) и 5), члана 134, члана 185. ст. 2. и 3, члана 199. став 3, члана 201. став 2, члана 205. став 3, члана 206. став 2, члана 214. став 4, члана 217. став 3, члана 228. став 3, чл. 230. до 233, члана 235. став 4, члана 236. став 2, члана 238. став 3, члана 244б, члана 245. ст. 3. и 4, члана 348. став 3, члана 350. ст. 2. и 3, члана 366. став 5, члана 367. ст. 1. до 3. и ст. 5. и 6, члана 368. ст. 1. до 3. и став 5, члана 372. став 1, члана 377, члана 378. став 3, чл. 388. до 390. и члана 393. Кривичног законика одредбе овог закона примењују се ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од милион и петсто хиљада динара. *Службени гласник РС, број 94/2016 **Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) имовином се сматра добро сваке врсте у Републици Србији или иностранству, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво велике вредности, удели у правном лицу и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана; 2) имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима; 3) одузимањем се сматра привремено или трајно одузимање од власника имовине проистекле из кривичног дела; 4) власником се сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице; 5) окривљеним се сматра осумњичени, лице против кога је кривични поступак покренут или осуђени за кривично дело из члана 2. овог закона; 6) окривљеним сарадником се сматра сведок сарадник, окривљени сарадник и осуђени сарадник; 7) оставиоцем се сматра лице против кога услед смрти кривични поступак није покренут или је обустављен, а у кривичном поступку који се води против других лица је утврђено да је заједно са тим лицима учинио кривично дело из члана 2. овог закона; 8) трећим лицем сматра се физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела; 9) правним следбеником сматра се наследник осуђеног, сведока сарадника, оставиоца, трећег лица или њихових наследника. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 4. Странке у поступку одузимања имовине проистекле из кривичног дела су јавни тужилац и власник. У поступку из става 1. овог члана могу се користити и докази прикупљени у кривичном поступку. Ако одузимање имовине проистекле из кривичног дела није могуће, одузеће се друга имовина која одговара вредности имовине проистекле из кривичног дела. Ако одредбама овог закона није друкчије прописано, сходно се примењује Законик о кривичном поступку. *Службени гласник РС, број 94/2016 II. НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ Члан 5. Органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином проистеклом из кривичног дела су јавни тужилац, суд, организациона јединица Министарства унутрашњих послова надлежна за финансијску истрагу и Дирекција за управљање одузетом имовином. Надлежност јавног тужиоца и суда у поступку из става 1. овог члана одређује се према надлежности суда за кривично дело из кога потиче имовина. а) Организациона јединица надлежна за финансијску истрагу Члан 6. Организациона јединица надлежна за финансијску истрагу (у даљем тексту: Јединица) је специјализована организациона јединица Министарства унутрашњих послова која открива имовину проистеклу из кривичног дела и врши друге послове, у складу са овим законом. У оквиру Јединице образује се Канцеларија за повраћај имовине која обрађује примљене и послате захтеве у оквиру међународне сарадње, за откривање и идентификовање имовине проистекле из кривичног дела, са циљем њеног привременог или трајног одузимања. Послове из става 1. овог члана Јединица врши по службеној дужности или по одлуци јавног тужиоца или суда. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 7. Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да без одлагања Јединици доставе тражене податке. б) Дирекција за управљање одузетом имовином Члан 8. Дирекција за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција) је орган у саставу Министарства правде , који обавља послове предвиђене овим законом. Послове из своје надлежности Дирекција врши по службеној дужности или по одлуци јавног тужиоца или суда. Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да без одлагања поступе по захтеву Дирекције. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 9. Дирекција: 1) управља привремено и трајно одузетом имовином проистеклом из кривичног дела, имовином привремено одузетом по наредби јавног тужиоца (члан 24.) предметима кривичног дела (члан 87. Кривичног законика), имовинском користи прибављеном кривичним делом (чл. 91. и 92. Кривичног законика), имовином датом на име јемства у кривичном поступку и предметима привремено одузетим у кривичном поступку, као и имовином чије је располагање ограничено у складу са одлукама Уједињених нација и других међународних организација чији је Република Србија члан; 2) врши процену вредности одузете имовине проистекле из кривичног дела; 3) складишти, чува и продаје привремено одузету имовину проистеклу из кривичног дела и управља тако добијеним средствима у складу са законом; 4) води евиденције о имовини којом управља и о судским поступцима у којима је одлучивано о одузимању имовине проистекле из кривичног дела; 5) учествује у пружању међународне правне помоћи и управља имовином проистеклом из кривичног дела одузетом на основу одлуке иностраног органа; 6) учествује у обуци државних службеника у вези са одузимањем имовине проистекле из кривичног дела; 7) обавља друге послове у складу са законом. Послове из става 1. овог члана Дирекција обавља и у вези са имовинском користи проистеклом из привредног преступа, односно прекршаја, у складу са законом. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 10. Дирекција има својство правног лица. Седиште Дирекције је у Београду. Дирекција може имати посебне организационе јединице изван свог седишта. Члан 11. Дирекцијом руководи директор кога поставља и разрешава Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе. За директора може бити постављено лице које испуњава опште услове за рад у органима државне управе, има завршен правни или економски факултет и најмање девет година радног искуства. Директор има положај државног службеника, у складу са прописима о државним службеницима. Директор не може бити члан органа политичке странке. На директора се примењују одредбе прописа који уређују питања сукоба интереса. За свој рад и рад Дирекције директор одговара министру надлежном за правосуђе. Члан 12. На рад, унутрашње уређење и систематизацију радних места у Дирекцији примењују се прописи о државној управи, а на решавање у управним стварима прописи о општем управном поступку. На права и обавезе запослених у Дирекцији примењују се прописи о државним службеницима и намештеницима. Члан 13. Директор и запослени у Дирекцији који раде на пословима извршења имају службену значку и легитимацију, чију садржину и изглед прописује министар надлежан за правосуђе. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 14. Средства за рад Дирекције обезбеђују се у буџету Републике Србије и из других извора, у складу са законом. Члан 15. Надзор над радом Дирекције врши министарство надлежно за правосуђе. III. ПОСТУПАК Члан 16. У поступку одузимања имовине проистекле из кривичног дела надлежни органи дужни су да воде рачуна о части и достојанству власника. Члан 16а Када полиција подноси јавном тужиоцу кривичну пријаву за кривично дело из члана 2. овог закона, дужна је да достави и податке о имовини осумњиченог и трећег лица који су прикупљени у предистражном поступку. *Службени гласник РС, број 94/2016 а) Финансијска истрага Члан 17. Финансијска истрага покреће се против власника када постоје основи сумње да поседује знатну имовину проистеклу из кривичног дела. У финансијској истрази прикупљају се докази о имовини, законитим приходима, начину и трошковима живота окривљеног, окривљеног сарадника или оставиоца, докази о имовини коју је наследио правни следбеник, односно докази о имовини и накнади за коју је имовина пренета на треће лице. У сврху вођења финансијске истраге Јединица може ангажовати стручно лице, запослене у државном органу или институцију, ради пружања стручне помоћи. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 18. Органи и лица која учествују у финансијској истрази обавезни су да поступају хитно. Подаци у вези са финансијском истрагом поверљиви су и представљају тајне податке одређене у складу са законом који уређује тајност података. Осим службених лица податке из става 2. овог члана не могу одавати ни друга лица којима подаци постану доступни. Службено лице је дужно да друго лице обавести да ови подаци представљају тајне податке. Члан 19. Финансијска истрага покреће се наредбом јавног тужиоца. Финансијском истрагом руководи јавни тужилац. На захтев јавног тужиоца или по службеној дужности, доказе из члана 17. став 2. овог закона прикупља Јединица. Члан 20. Претресање стана и осталих просторија власника или других лица предузеће се, на основу одлуке надлежног суда, ако је вероватно да ће се пронаћи докази из члана 17. став 2. овог закона. Претресање власника или других лица предузеће се ако је вероватно да ће се пронаћи докази из става 1. овог члана. Члан 21. Предмети, евиденције, документи и подаци који могу послужити као доказ из члана 17. став 2. овог закона привремено ће се одузети. Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да Јединици омогуће увид, приступ и преузимање података из њихових електронских база, као и увид и доставу евиденција, докумената, података и других предмета из става 1. овог члана. Увид и достава предмета, евиденција, докумената и података из става 2. овог члана не могу се ускратити позивањем на обавезу чувања тајне. На захтев Јединице, физичка и правна лица која држе исправе и доказе о изворима стицања прихода и имовине по било којој основи, дужна су да их предају без одлагања, ако је вероватно да би се на основу њих могла идентификовати имовина проистекла из кривичног дела. Члан 22. Јавни тужилац може наредити банкарској или другој финансијској организацији да Јединици достави податке о стању пословних и личних рачуна и сефова власника. Наредбом из става 1. овог члана јавни тужилац налаже Јединици да врши аутоматску обраду података о стању пословних и личних рачуна и сефова власника. б) Привремено одузимање имовине Члан 23. Када постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јавни тужилац подноси захтев за привремено одузимање имовине. Захтев из става 1. овог члана садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине. Захтев из става 1. овог члана доставља се без одлагања власнику са поуком да у року од 15 дана може суду доставити одговор на захтев са доказима о начину стицања имовине. О захтеву из става 1. овог члана у зависности од фазе поступка одлучује судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 24. Ако постоји вероватноћа да ће власник располагати имовином проистеклом из кривичног дела пре него што суд одлучи о захтеву из члана 23. став 1. овог закона, јавни тужилац доноси наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне имовине. Мера из става 1. овог члана траје до доношења одлуке суда о захтеву јавног тужиоца, а најдуже три месеца од дана доношења наредбе. Наредбу из става 1. овог члана извршава Јединица. Наредба о забрани располагања непокретности уписује се у евиденцију непокретности одмах по пријему захтева. Наредба из става 1. овог члана се без одлагања доставља банкама и другим финансијским организацијама код којих су депонована новчана средства и хартије од вредности власника. Привремено одузете покретне ствари по наредби јавног тужиоца поверавају се на управљање Дирекцији. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 25. Суд ће одмах по пријему одговора власника на захтев из члана 23. став 1. овог закона, односно када протекне рок у коме се одговор може дати, а најкасније у року од осам дана, решењем одлучити о захтеву за привремено одузимање имовине. Суд решењем одређује привремено одузимање имовине ако су испуњени следећи услови: 1) постоје основи сумње да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2. овог закона; 2) постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела; 3) вредност имовине из тачке 2) овог става прелази износ од милион и петсто хиљада динара; 4) постоје разлози који оправдају потребу за привременим одузимањем (члан 23. став 1). Ако нису испуњени услови из става 2. овог члана суд ће решењем захтев јавног тужиоца одбити. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 26. Решење о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, податке о врсти и вредности имовине која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, време на које се одузима и поуку о праву на приговор против решења. У решењу из става 1. овог члана суд може одредити да се привремено одузимање не односи на имовину коју треба изузети применом правила о заштити савесног стицаоца, а власнику може оставити на коришћење део привремено одузете имовине ако би њеним одузимањем било доведено у питање издржавање власника или лица које је по закону дужан да издржава. Суд не може привремено одузети имовину која је изузета од извршења у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење. Члан 27. Решење из члана 26. став 1. овог закона суд ће доставити власнику, његовом браниоцу, односно пуномоћнику, јавном тужиоцу, Јединици, Дирекцији и банци или другој организацији надлежној за платни промет. Решење из члана 25. став 3. овог закона суд ће доставити јавном тужиоцу, Јединици, власнику и његовом браниоцу, односно пуномоћнику. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 28. Даном отварања стечајног поступка над правним лицем према коме је донето решење о привременом одузимању имовине из члана 25. став 2. овог закона, вредност имовине проистекле из кривичног дела сматра се доспелим износом на коме постоји право излучног намирења у корист Дирекције. Ако је у регистру привредних субјеката уписана забележба привременог одузимања, орган који води регистар дужан је да, у случају када је покренут поступак ликвидације, обавести Дирекцију о тој чињеници, као и да достави податке о ликвидационом управнику. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 29. Против решења из члана 25. овог закона може се поднети жалба у року од осам дана од дана достављања решења. Подношење жалбе не одлаже извршење решења из члана 25. став 2. овог закона. Уз жалбу против решења из члана 25. став 2. овог закона власник може доставити и доказе о законитом пореклу привремено одузете имовине. О жалби против решења из члана 25. овог закона одлучује надлежни другостепени суд. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 30. За одлучивање о жалби против решења из члана 25. овог закона, суд заказује рочиште на које позива власника, његовог браниоца или пуномоћника и јавног тужиоца. Позив и жалба супротне стране достављају се на познату адресу, односно седиште лица из става 1. овог члана уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају њиховог недоласка. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 31. Рочиште из члана 30. став 1. овог закона одржаће се најкасније у року од 15 дана од дана подношења жалбe. Недолазак уредно обавештених странака не спречава одржавање рочишта. Започето рочиште из става 1. овог члана довршиће се, по правилу, без прекидања или одлагања. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 32. Суд ће одбацити жалбу ако је неблаговремена, непотпуна или изјављена од неовлашћеног лица. Суд ће решењем одбити жалбу уколико нађе да је неоснована. Суд ће решењем усвојити жалбу власника и у целини или делимично укинути привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела ако: 1) не постоји вероватноћа да ће трајно одузимање имовине бити онемогућено или отежано; 2) нема довољно доказа о постојању основа сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела; 3) власник докаже да није власник целокупне или дела привремено одузете имовине; 4) вредност имовине проистекле из кривичног дела не прелази износ од милион и петсто хиљада динара. Суд ће решењем усвојити жалбу јавног тужиоца и у целини или делимично одредити привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела уколико нађе да су испуњени услови из члана 25. став 2. овог закона. Одлуку о жалби суд ће донети у року од осам дана од дана закључења рочишта из члана 30. став 1. овог закона. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 33. Ако је у истом предмету решење већ једанпут укинуто, другостепени суд ће у седници већа или након одржаног рочишта донети одлуку, с тим да побијано решење не може укинути и упутити на поновно одлучивање првостепеном суду. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 34. Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела престаје ако: 1) јавни тужилац не поднесе захтев за трајно одузимање у року из члана 38. став 1. овог закона; 2) пре истека рока из тачке 1) овог става буде правноснажно укинуто; 3) буде замењено мером забране располагања привремено одузетом имовином. Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине. До подношења захтева за трајно одузимање имовине суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране распологања привремено одузетом имовином. У случају да је управљање привремено одузетом имовином отежано или прузрокује несразмерно високе трошкове, суд може на образложени предлог Дирекције преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и заменити је мером забране располагања привремено одузетом имовином. Надзор над спровођењем мере забране располагања привремено одузетом имовином врши Јединица. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 35. Решење о укидању привременог одузимања имовине из члана 34. став 3. овог закона донеће судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес ако се појаве околности које указују да даља примена привременог одузимања имовине није оправдана. Решење о мери забране располагања привремено одузетом имовином из члана 34. став 3. овог закона суд ће донети ако се појаве околности које указују да се и том мером може обезбедити трајно одузимање имовине. Решење о мери забране располагања привремено одузетом имовином из члана 34. став 4. овог закона суд ће донети ако утврди да је предлог Дирекције оправдан и да се том мером може обезбедити трајно одузимање имовине. Пре доношења решења из ст. 1. до 3. овог члана суд може заказати рочиште да би се преиспитала одлука о одређивању привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела. На рочиште из става 4. овог члана позваће се лица из члана 30. став 1. овог закона, као и представник Дирекције. Недолазак уредно позваних лица не спречава одржавање рочишта. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 36. Против решења о одбачају или одбијању предлога Дирекције за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, жалба није дозвољена. Дирекција не може на основу истих чињеница поднети нови предлог. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 37. Против решења из члана 35. ст. 1. до 3. овог закона може се изјавити жалба у року од три дана од дана достављања решења. О жалби из става 1. овог члана одлучује ванпретресно веће. На одлучивање о жалби из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 32. и 33. овог закона. *Службени гласник РС, број 94/2016 в) Трајно одузимање имовине Члан 38. Јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела у року од шест месеци од дана достављања правноснажне пресуде којом је утврђено да је учињено кривично дело из члана 2. овог закона. Захтев из става 1. овог члана садржи: 1) правноснажну пресуду; 2) податке о окривљеном, односно окривљеном сараднику; 3) законски назив кривичног дела; 4) означење имовине коју треба одузети; 5) доказе о имовини коју окривљени, односно окривљени сарадник поседује или је поседовао и законитим приходима; 6) околности које указују да је имовина проистекла из кривичног дела, односно околности које указују на постојање очигледне несразмере између имовине и законитих прихода; 7) разлоге који оправдавају потребу за трајним одузимањем имовине. Захтев против правног следбеника, осим података из става 2. овог члана, садржи и доказе да је правни следбеник наследио имовину проистеклу из кривичног дела, а захтев против трећег лица садржи и доказе да је имовина проистекла из кривичног дела пренета у циљу осујећења одузимања. О захтеву из става 1. овог члана одлучује ванпретресно веће. Поступак за трајно одузимање је хитан. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 39. Одлуку о захтеву за трајно одузимање имовине суд доноси на главном рочишту. Члан 40. Пре одржавања главног рочишта из члана 39. овог закона суд ће у року од 30 дана од дана подношења захтева јавног тужиоца заказати припремно рочиште ради предлагања доказа. На припремно рочиште суд ће позвати јавног тужиоца, власника и његовог пуномоћника. Позив се доставља власнику на суду познатој адреси, односно седишту позваног лица, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају његовог недоласка. Ако је позив достављен непосредно власнику или пуномоћнику, сматра се да је тиме достављање власнику уредно извршено. У случају да се позив не може доставити на овај начин, суд ће власнику поставити пуномоћника по службеној дужности за поступак трајног одузимања имовине. Власнику ће се позив доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања припремног рочишта протекне најмање осам дана. У позиву ће суд позвати лица из става 2. овог члана да на припремном рочишту изнесу чињенице и предложе доказе на којима се заснива или оспорава захтев јавног тужиоца. Члан 41. Суд ће одржати главно рочиште у року од три месеца од дана одржавања припремног рочишта. Ако постоје околности на основу којих се може закључити да неки доказ неће моћи да се прибави у року из става 1. овог члана или ако доказ треба да се прибави из иностранства, дан одржавања главног рочишта се може одложити најдуже за још три месеца. По протеку рока од шест месеци од дана одржавања припремног рочишта, главно рочиште ће се одржати без обзира што одређени доказ није прибављен. Члан 42. На главно рочиште суд позива јавног тужиоца, власника и његовог пуномоћника и по потреби и друга лица. Власнику, пуномоћнику и другим лицима позив се доставља на суду познату адресу, односно седиште позваног правног лица, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају њиховог недоласка. Власнику ће се позив доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта има најмање 15 дана. Члан 43. Главно рочиште почиње изношењем садржине захтева јавног тужиоца. Започето рочиште довршиће се, по правилу, без прекидања и одлагања. Ако је захтев усмерен на имовину окривљеног, односно окривљеног сарадника, јавни тужилац износи доказе о имовини коју окривљени, односно окривљени сарадник поседује, о њиховим законитим приходима и околностима које указују на постојање очигледне несразмере између имовине и законитих прихода. Окривљени, окривљени сарадник, односно њихови пуномоћници се изјашњавају о наводима јавног тужиоца. Ако је захтев усмерен на имовину правног следбеника или трећег лица, јавни тужилац износи доказе да је правни следбеник наследио имовину проистеклу из кривичног дела, односно да је имовина пренета на треће лице без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности, у циљу осујећења одузимања. Правни следбеник, треће лице, односно њихови пуномоћници се изјашњавају о наводима јавног тужиоца. Члан 44. По окончању главног рочишта суд доноси решење којим усваја или одбија захтев за трајно одузимање имовине. Решење о трајном одузимању имовине садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела из пресуде, податке о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника ако је располагао имовином проистеклом из кривичног дела у циљу осујећења њеног одузимања и одлуку о трошковима управљања привремено одузетом имовином, имовинскоправном захтеву оштећеног и трошковима заступања. Решење из става 1. овог члана суд ће доставити власнику, његовом пуномоћнику, јавном тужиоцу, Дирекцији и Јединици. Члан 45. Уколико је правноснажном пресудом донета одлука о имовинскоправном захтеву оштећеног, суд ће у решењу о трајном одузимању имовине тај износ излучити из одузете имовине, а ако таква одлука није донета, суд може решењем излучити део имовине ради намирења имовинскоправног захтева. Решењем из члана 44. став 2. овог закона суд може да одлучи о имовинскоправном захтеву оштећеног чије постојање је утврђено правноснажном пресудом. Уколико је решењем из члана 44. став 2. овог закона одлучено о трошковима управљања привремено одузетом имовином и пуномоћника по службеној дужности, а не могу се наплатити од власника, суд ће у решењу о трајном одузимању имовине тај износ излучити из одузете имовине. Суд ће у решењу из члана 44. став 2. овог закона власнику оставити део имовине ако би њеним одузимањем било доведено у питање издржавање власника и лица које је дужан да издржава у складу са одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење. Члан 46. По пријему решења из члана 44. став 2. овог закона Дирекција одмах предузима мере за управљање одузетом имовином. Одузетом имовином из става 1. овог члана Дирекција управља до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине. Члан 47. Против решења из члана 44. став 1. овог закона овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалба не спречава Дирекцију да поступи у складу са чланом 46. овог закона. О жалби против решења одлучује надлежни другостепени суд. Члан 48. Решавајући о жалби суд може жалбу одбацити као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и решење преиначити или укинути и предмет упутити на поновно одлучивање. Ако је у истом предмету решење већ једанпут било укинуто, другостепени суд ће заказати рочиште и одлучити о жалби, с тим да решење не може укинути и предмет упутити на поновно одлучивање првостепеном суду. На заказивање и одржавање рочишта из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 30. и 31. овог закона. IV. УПРАВЉАЊЕ ОДУЗЕТОМ ИМОВИНОМ Члан 49. По пријему решења о привременом, односно трајном одузимању имовине, Дирекција одмах поступа у складу са надлежностима из члана 9. овог закона. Дирекција управља одузетом имовином из става 1. овог члана са пажњом доброг домаћина, односно доброг стручњака. Дирекција управља одузетом имовином у складу са овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона. Актом министра надлежног за правосуђе ближе се уређује начин управљања одузетом имовином и враћања привремено одузете имовине. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 50. О одузетој имовини сачињава се записник у који се уносе подаци о власнику (име и презиме, адреса пребивалишта или боравишта, ЈМБГ, а за правно лице адреса седишта, ПИБ и матични број), подаци о имовини и стању у којем је преузета, подаци о вредности која се одузима (члан 44. став 2), напомена да ли се имовина привремено или трајно одузима, да ли је привремено одузета имовина остала код власника или је поверена другом физичком или правном лицу (чл. 52. и 53) и други подаци. Министар надлежан за правосуђе прописује ближу садржину и начин састављања записника из става 1. овог члана, поступак за процену вредности одузете имовине и садржину и начин вођења евиденција о пословима које у смислу члана 9. став 1. овог закона обавља Дирекција. Приликом вођења евиденција у складу са овим законом, Дирекција је дужна да поступа у складу са прописима који уређују заштиту података о личности. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 51. Решење суда о привременом одузимању имовине (члан 26. став 1) је извршно. Извршење тог решења непосредно спроводи Дирекција. Привремено одузимање имовине спроводи се сходном применом одредаба закона који уређује извршење и обезбеђење, ако овим законом није друкчије одређено. Дирекција сноси трошкове чувања, одржавања и управљања привремено одузетом имовином од дана спровођења извршења решења из става 1. овог члана. Министар надлежан за правосуђе ближе прописује начин утврђивања трошкова чувања, одржавања и управљања привремено одузетом имовином. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 52. У оправданим случајевима директор Дирекције може одлучити да привремено одузета имовина остане код власника, уз обавезу да се о имовини стара са пажњом доброг домаћина. Власник сноси трошкове чувања и одржавања имовине. У оправданим случајевима директор Дирекције може поверити управљање привремено одузетом имовином другом физичком или правном лицу на основу уговора. Члан 52а Ако је непокретна имовина привремено одузета, Дирекција може закључити уговор о закупу те имовине. Уговор из става 1. овог члана закључује се по тржишним условима са већ постојећим закупцима или са власником те имовине, уколико он поднесе захтев. У случају да нема закупаца из става 2. овог члана, Дирекција може понуду за издавање у закуп непокретности јавно огласити, а уговор о закупу ће бити закључен са најбољим понуђачем. У случају раскида уговора о закупу непокретности од стране Дирекције, обавештење о раскиду уговора Дирекција доставља са захтевом да се закупац исели и преда непокретност Дирекцији у стању у којем је примљена. У случају да закупац не поступи по захтеву Дирекције из става 4. овог члана, исељење закупца непосредно спроводи Дирекција, по потреби, уз асистенцију полиције, најкасније у року од 72 часа од часа достављања захтева. На захтев државног органа, односно органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, директор Дирекције може привремено одузету непокретну имовину дати на коришћење без накнаде, ради обављања друштвено корисних послова. На приход остварен по основу уговора из става 1. овог члана Дирекција плаћа порез у складу са законом који уређује порез на доходак грађана. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 53. Ако је привремено одузето правно лице Дирекција може право управљања пренети на физичко или правно лице на основу уговора. Лице на које је пренето право управљања у пословима управљања има овлашћења, обавезе и одговорност као заступник друштвеног капитала, у складу са законом који уређује приватизацију. Члан 54. Привремено одузете предмете од историјске, уметничке и научне вредности Дирекција предаје на чување установама надлежним за чување ових предмета до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Привремено одузете девизе и ефективни страни новац се преносе, односно уплаћују на наменски рачун Дирекције који се води код Народне банке Србије, о чему се закључује уговор, а привремено одузети динари депонују се на наменски рачун Дирекције који се води код министарства надлежног за послове финансија и привреде – Управе за трезор. Предмете од племенитих метала, драгог и полудрагог камења и бисера Дирекција предаје на чување Народној банци Србије до доношења одлуке из става 1. овог члана. Привремено одузето оружје предаје се на чување министарству надлежном за унутрашње послове, осим колекционарских и трофејних примерака, који се поверавају на чување музеју. О чувању предмета из ст. 1. до 4. овог члана Дирекција закључује уговор са надлежним установама, односно Народном банком Србије. Члан 55. Ако је власнику привремено одузета покретна и непокретна имовина, Дирекција може из новчаних средстава, односно средстава добијених продајом покретне имовине да намири нужне трошкове чувања и одржавања непокретне имовине. Ако привремено одузимање имовине буде укинуто, Република Србија сноси трошкове из става 1. овог члана. Члан 56. Ради очувања вредности привремено одузете имовине Дирекција може да продаје покретну имовину и хартије од вредности, непосредно или преко одређеног физичког или правног лица. Ако одредбама овог закона није другачије прописано, у поступку продаје имовине из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење и обезбеђење. Министар надлежан за правосуђе својим актом ближе уређује начин продаје имовине из става 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 57. Продаја имовине из члана 55. став 1. и члана 56. став 1. овог закона врши се усменим јавним надметањем које се оглашава у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно другом јавном гласилу. Лако кварљива роба и животиње могу се продати без усменог јавног надметања. Покретна имовина се продаје по истој или вишој цени од процењене вредности коју је одредила Дирекција. Ако имовина не буде продата након два усмена јавна надметања продаја се може извршити непосредном погодбом. Продаја хартија од вредности и других вредносних папира врши се у складу са прописима којима се уређује промет хартија од вредности. Члан 58. Покретна имовина која не буде продата у року дужем од годину дана може бити поклоњена у хуманитарне сврхе или уништена. Одлуку о поклону имовине из става 1. овог члана доноси Влада, на предлог директора, по прибављеном мишљењу министра надлежног за здравство или социјалну заштиту. Одлуку о уништењу имовине из става 1. овог члана директор доноси и због постојања здравствених, ветеринарских, фитосанитарних, сигурносних или других разлога прописаних законом. Имовина се уништава под надзором Дирекције, у складу са посебним прописима, који уређују уништавање одређених врста ствари. Трошкове уништења сноси Дирекција. Члан 59. Новчана средства добијена управљањем привремено одузете имовине и продајом имовине из члана 56. став 1. овог закона чувају се на посебним рачунима Дирекције до укидања привременог одузимања имовине. Новчана средства из става 1. овог члана користе се за повраћај имовине и накнаду штете и трошкова. Ако новчана средства нису довољна, разлика се исплаћује из буџета Републике Србије. Ради спречавања умањења вредности привремено одузете имовине, новчана средства из става 1. овог члана могу се привремено користити за пословање правног лица чијом имовином управља Дирекција. Члан 60. Власнику привремено одузете имовине за коју је, у складу са овим законом, утврђено да не потиче из кривичног дела, без одлагања се враћају одузета новчана средства или новчана средства добијена продајом имовине . Новчана средства из става 1. овог члана Дирекција враћа по службеној дужности или на захтев власника. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 61. Ако Дирекција није управљала привремено одузетом имовином као добар домаћин, власник коме су враћена новчана средства може у року од 30 дана од дана повраћаја средстава поднети Дирекцији захтев за накнаду штете проузроковане привременим одузимањем имовине. Ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или Дирекција не донесе одлуку о њему у року од три месеца од дана подношења захтева, власник може надлежном суду поднети тужбу за накнаду штете. Ако је захтев само делимично усвојен, власник може поднети тужбу у односу на преостали део захтева. Члан 62. Имовина и новчана средства добијена продајом имовине постају својина Републике Србије када одлука о трајном одузимању имовине постане правноснажна. Трајно одузете девизе и ефективни страни новац уплаћују се и воде на посебном рачуну код Народне банке Србије, а трајно одузети динари уплаћују се на рачуне прописане за уплату јавних прихода. На основу одлуке министарства надлежног за науку, односно културу, трајно одузете предмете од историјске, уметничке и научне вредности Дирекција уступа без накнаде установама надлежним за чување таквих добара. На трајно одузету покретну имовину не примењују се одредбе царинског закона које се односе на обавезе државних органа у вези са царинском робом и превозним средствима. Одлуку о поступању са трајно одузетим предметима из члана 54. ст. 3. и 4. овог закона доноси Влада. На трајно одузету непокретну имовину примењују се одредбе закона којим се уређује јавна својина. Влада може одредити намену трајно одузете имовине у циљу обављања друштвено корисних послова. Имовином из става 6. овог члана управља Дирекција, до одлуке Владе о располагању том имовином. *Службени гласник РС, број 94/2016 Члан 63. По одбитку трошкова управљања одузетом имовином и намирењу имовинскоправног захтева оштећеног, новчана средства добијена продајом трајно одузете имовине уплаћују се у буџет Републике Србије. Средства из става 1. овог члана у износу од 30% користе се за финансирање социјалних и здравствених потреба у складу са одлуком Владе. *Службени гласник РС, број 94/2016 V. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА Члан 64. Међународна сарадња у циљу одузимања имовине проистекле из кривичног дела остварује се на основу међународног споразума. Ако међународни споразум не постоји или нека питања нису уређена међународним споразумом, међународна сарадња остварује се на основу принципа узајамности и одредаба овог закона. На питања међународне сарадње која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона који уређују међународну правну помоћ у кривичним стварима. Члан 65. Међународна сарадња, у смислу одредаба овог закона, обухвата пружање помоћи у проналажењу имовине проистекле из кривичног дела, забрану располагања и привремено или трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела. Надлежност домаћег јавног тужилаштва, односно суда у поступку међународне сарадње из става 1. овог члана, одређује се сходном применом одговарајућих законских одредаба о међународној правној помоћи и извршењу међународних уговора. Члан 66. Претпоставке за пружање помоћи, у смислу члана 65. овог закона, су: 1) да тражена мера није у супротности са основним начелима домаћег правног поретка; 2) да извршење молбе иностраног органа не би штетило суверенитету, јавном поретку или другим интересима Републике Србије; 3) да су у иностраном поступку доношења одлуке о трајном одузимању имовине задовољени стандарди правичног суђења; 4) да између Републике Србије и стране државе постоји узајамност. Члан 67. Молба иностраног органа за сарадњу, у смислу одредаба овог закона, доставља се домаћем надлежном органу преко министарства надлежног за правосуђе. На исти начин достављају се иностраном органу молба, односно одлука домаћих органа. У хитним случајевима, под условом узајамности, молба за проналажење, забрану располагања, односно привремено одузимање имовине може се доставити посредством Јединице. Члан 68. Молба за сарадњу, у смислу одредаба овог закона, садржи: 1) назив органа који подноси молбу; 2) податке о лицу на које се молба односи (име, датум и место рођења, држављанство и боравиште), а ако се ради о правном лицу и податке о седишту правног лица; 3) податке о имовини у вези са којом се тражи сарадња и њеној повезаности са лицем из тачке 2) овог члана; 4) конкретне радње које би требало предузети и навођење законских одредаба државе молиље које представљају основ за предузимање одређених мера принуде. Члан 69. Молба за проналажење имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и околности из којих произилазе основи сумње да имовина проистиче из кривичног дела. Члан 70. Молба за забрану располагања, односно привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и одлуку о покретању кривичног поступка или захтев за покретање поступка за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела од лица из члана 68. тачка 2) овог закона. Члан 71. Молба за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и одлуку о трајном одузимању имовине проистекле из кривичног дела од лица из члана 68. тачка 2) овог закона. Члан 72. По пријему молбе из чл. 68. до 71. овог закона јавни тужилац, односно суд испитује да ли су испуњене претпоставке из члана 66. овог закона. Ако молба не садржи све прописане елементе, од иностраног органа ће бити затражено да допуни молбу у року који не може бити дужи од месец дана. Члан 73. Након доношења решења о усвајању молбе за проналажење имовине проистекле из кривичног дела, јавни тужилац упућује захтев Јединици да предузме неопходне радње, у циљу откривања и проналажења имовине. Поступајући по захтеву из става 1. овог члана, Јединица у складу са одредбама чл. 17. до 22. овог закона предузима мере у циљу проналажења и обезбеђења доказа о постојању, месту или кретању, врсти, правном статусу или вредности имовине проистекле из кривичног дела. Члан 74. Ако молба за забрану располагања, привремено, односно трајно одузимање имовине садржи све елементе прописане у чл. 68. до 71. овог закона, одлуку доноси ванрасправно веће надлежног суда. О седници већа обавештава се јавни тужилац и постављени бранилац, односно пуномоћник. Ако постоји опасност да ће лице из члана 68. тачка 2) овог закона располагати имовином проистеклом из кривичног дела пре него што буде одлучено о молби из става 1. овог члана, суд може донети наредбу о забрани располагања имовином. Ова забрана важи до доношења одлуке суда о молби. Члан 75. Суд може решењем усвојити или одбити молбу из члана 74. став 1. овог закона. Решење о привременом одузимању имовине садржи податке из члана 26. став 1. овог закона, а решење о трајном одузимању имовине садржи податке из члана 44. став 2. овог закона. Решење из става 2. овог члана суд ће доставити постављеном браниоцу, односно пуномоћнику, јавном тужиоцу, Дирекцији и Јединици. Члан 76. Против решења из члана 75. став 1. овог закона може се изјавити жалба о којој одлучује надлежни другостепени суд. Жалба против решења којим је одлучено о молби за привремено одузимање имовине изјављује се у року од три дана од дана достављања решења, а жалба против решења којим је одлучено о молби за трајно одузимање имовине изјављује се у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не одлаже извршење решења о привременом одузимању имовине. Члан 77. Привремено одузимање имовине траје до окончања кривичног поступка, односно поступка по захтеву за трајно одузимање имовине у држави молиљи. Ако поступак из става 1. овог члана не буде окончан у року од две године од доношења решења о привременом одузимању имовине суд ће по службеној дужности укинути привремено одузимање имовине. Суд ће шест месеци пре истека рока из става 2. овог члана обавестити инострани орган о последицама протека рока. Изузетно, ако инострани орган пре истека рока достави потребне доказе, суд може одлучити да привремено одузимање имовине траје још најдуже две године. Трошкове чувања и одржавања привремено одузете имовине сноси држава молиља. Члан 78. Решење о трајном одузимању имовине постаје правноснажно када суд одбије као неосновану жалбу изјављену против тог решења или уважи жалбу изјављену против решења којим је одбијен захтев за трајно одузимање имовине и донесе одлуку о трајном одузимању имовине. Трајно одузетом имовином проистеклом из кривичног дела располаже се у складу са одредбама овог закона, осим ако нешто друго није утврђено међународним споразумом. VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 79. Специјализована организациона јединица надлежна за финансијску истрагу Министарства унутрашњих послова и Дирекција за управљање одузетом имовином које су образоване, односно основане у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08), настављају са радом у складу са овим законом. Члан 80. Подзаконски акти за спровођење овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана, примењиваће се подзаконски акти донети у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08), ако нису у супротности са овим законом. Члан 81. Одредбе овог закона примењују се за кривична дела из члана 2. овог закона, прописана Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 и 121/12), односно раније Основним кривичним законом („Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 61/01 и „Службени гласник РС”, број 39/03) и Кривичним законом Републике Србије („Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89 и „Службени гласник РС”, бр. 16/90, 21/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03). Члан 82. Поступци одузимања имовине проистекле из кривичног дела започети до дана ступања на снагу овог закона, по одредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08), окончаће се по одредбама овог закона. Члан 83. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08), изузев члана 2. тог закона који престаје да важи 15. априла 2013. године. Члан 84. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, изузев члана 2. који ступа на снагу 15. априла 2013. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела: „Службени гласник РС“, број 94/2016-18 Члан 33. Подзаконски акти из чл. 25–27. и члана 29. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. Члан 34. Поступци у којима је до дана ступања на снагу овог закона изјављен приговор, односно није истекао рок за изјављивање приговора на решење из члана 25. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 32/13), окончаће се у складу са тим законом. Члан 35. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), а у вези са чланом 9. став 1. тачка 1) Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08), Влада доноси УРЕДБУ о начину управљања новчаним средствима добијеним од закупа привремено одузете непокретне имовине и привремено одузетим путничким возилима "Службени гласник РС", број 11 од 22. фебруара 2011. Члан 1. Овом уредбом ближе се уређује начин управљања новчаним средствима добијеним од закупа привремено одузете непокретне имовине и привремено одузетим путничким возилима, којим управља Дирекција за управљање одузетом имовином. Члан 2. Новчана средства добијена од закупа привремено одузете непокретне имовине чувају се на посебном рачуну Дирекције за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција). Новчана средства из става 1. овог члана могу се користити за одржавање одузете имовине, као и за хуманитарне и друге сличне сврхе, на основу одлуке коју доноси Влада, на предлог Министарства правде. Члан 3. Привремено одузето путничко возило може се дати на коришћење државном органу или другом органу и организацији, уз обавезу редовног одржавања возила, у складу са стандардима утврђеним за одржавање тог типа возила. Одлуку о давању на коришћење путничког возила доноси директор Дирекције, на основу образложеног захтева државног органа или другог органа и организације. Међусобна права и обавезе о давању на коришћење путничког возила уређују се уговором који се закључује између Дирекције и државног органа или другог органа и организације. Државни орган или други орган и организација привремено одузето путничко возило преузима од Дирекције у виђеном стању, са пратећом документацијом која се односи на то возило. Члан 4. Власнику привремено одузетог путничког возила, за које је утврђено да не потиче из кривичног дела, одузето путничко возило враћа се у најкраћем року. У случају из става 1. овог члана, ако је путничко возило дато на коришћење државном органу или другом органу и организацији, трошкове враћања путничког возила сноси тај орган, односно организација. Члан 5. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 50. став 2. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, бр. 32/13 и 94/16), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку за процену вредности одузете имовине "Службени гласник РС", број 25 од 30. марта 2018. Члан 1. Овим правилником ближе се уређује поступак за процену вредности одузете имовине. Члан 2. Приликом преузимања одузете имовине, запослени у Дирекцији за одузету имовину (у даљем тексту: Дирекција) задужен за послове процене одузете имовине, врши прву процену вредност те имовине. Процена вредности имовине треба да буде заснована на расположивим подацима у тренутку процене. Имовини којом се не тргује на тржишту и за коју се не очекује да се за њу може наћи заинтересовани купац, може се доделити вредност нула. Члан 3. Ако се ради о сложеним проценама вредности имовине, Дирекција може затражити мишљење судског вештака одговарајуће струке. Члан 4. Процена вредности имовине врши се у року од 30 дана од дана преузимања имовине, а проверава се најмање једанпут годишње. Члан 5. О извршеној процени вредности имовине запослени у Дирекцији задужен за послове процене одузете имовине сачињава записник, који садржи: (1) назив органа; (2) радњу која се предузима и основ поступања Дирекције; (3) место, датум и време када се радња предузима; (4) опис тока и садржине предузете радње; (5) податке о исправама које су коришћене; (6) резултат процене, односно констатовану вредност имовине; (7) напомене. Члан 6. Вредност непокретне имовине одређује се на основу вредности утврђене од стране Пореске управе. Члан 7. У случају да Дирекција не може да прибави од Пореске управе податак од вредности непокретне имовине, ради утврђивања вредности те имовине, Дирекција може затражити мишљење вештака одговарајуће струке или лиценцираног проценитеља, који ће извршити процену вредности непокрeтне имовине применом једне од четири методе у зависности од врсте непокретности која се процењује, и то: (1) методе фер тржишне вредности; (2) методе грађевинске вредности; 3) методе приноса на основу закупа; (4) методе изградње локације. Члан 8. Вредност покретне имовине процењује се поређењем са тржишним ценама сличне покретне имовине. Члан 9. Вредност моторних возила процењује се према каталогу Ауто-мото Савеза Србије или тржишне вредности моторних возила у тренутку преузимања. Код утврђивања вредности у записник се уносе подаци о начину на који је она утврђена (интернет сајт са кога су узети подаци о вредности, модел, тип, старост, број пређених километара, степен очуваности, гаражирање, сервисна књижица и др.). Члан 10. Власништво у привредним друштвима, удели или акције, процењују се применом методе берзанске цене акција, методе фер тржишне вредности капитала, методе приноса. Члан 11. Уколико преузето привредно друштво има акције или уделе у другим правним лицима и та друга правна лица се процењују на исти начин као и матично правно лице. Члан 12. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 13. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 32/13), Министар правде и државне управе доноси ПРАВИЛНИК о службеној легитимацији и службеној значки директора и запослених у Дирекцији за управљање одузетом имовином који раде на пословима извршења *Службени гласник РС, број 83/2019 "Службени гласник РС", бр. 113 од 20. децембра 2013, 83 од 27. новембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописује се садржина и изглед службене легитимације и службене значке директора и запослених у Дирекцији за управљање одузетом имовином који раде на пословима извршења. *Службени гласник РС, број 83/2019 Члан 2. Службена легитимација издаје се директору и запосленима у Дирекцији за управљање одузетом имовином који раде на пословима извршења ради доказивања службеног својства и идентитета. Службену легитимацију лицима из става 1. овог члана издаје Министарство правде . *Службени гласник РС, број 83/2019 Члан 3. Службена легитимација и службена значка чине целину, у троделној кожној футроли на склапање. Службена легитимација је правоугаоног облика. Кожна футрола је израђена од природне коже „вашете” тегет боје. Димензије кожне футроле у развијеном стању су 326х78 mm. У другом унутрашњем делу кожне футроле налази се отвор од провидне фолије димензија 78х55 mm у који се смешта образац службене легитимације. Службена значка се причвршћује на трећу унутрашњу страну кожне футроле. Члан 4. Штампани део службене легитимације израђује се на хартији са заштитом 120 g/m2. Хартија из става 1. овог члана је без избељивача са воденим знаком, влаканца су видљива под УВ светлом. Штампани део службене легитимације је заштићен холограмом, на коме је аплициран Мали грб Републике Србије, а упакован је у ПВЦ провидни омот. На насловној спољној страни службене легитимације утиснут је Мали грб Републике Србије. Члан 5. Прва унутрашња страна службене легитимације овлашћених лица садржи: 1) на врху, на средини, утиснут Мали грб Републике Србије; 2) испод Малог грба, на средини, текст: „РЕПУБЛИКА СРБИЈА”; 3) испод тога, на средини, текст: „МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ ”; 4) испод тога, на средини, текст: „ДИРЕКЦИЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДУЗЕТОМ ИМОВИНОМ”; 5) испод тога, на средини, текст: „СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА”; 6) испод текста: „СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА”, са десне стране, место за фотографију имаоца службене легитимације, димензије 35x25 mm; 7) испод текста: „СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА”, са леве стране, место означено за уписивање имена, презимена и својеручног потписа имаоца службене легитимације, броја службене легитимације и холограм; 8) испод тога, са леве стране, места означена за датум и место издавања, поред тога, на средини, место означено за печат („М.П.”), а са десне стране место означено за потпис министра правде ; Друга унутрашња страна службене легитимације садржи: 1) у горњем делу, у средини, текст: „Овлашћења имаоца службене легитимације”; 2) испод тога, у средини, текст: „Ималац ове службене легитимације овлашћен је да у обављању послова извршења предузима службене радње и мере прописане Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела .” *Службени гласник РС, број 83/2019 Члан 6. Службена легитимација, односно значка замењује се ако: 1) због дотрајалости или због оштећења постане неупотребљива; 2) се изгуби или на други начин нестане; 3) ималац службене легитимације промени име или презиме. Члан 7. Службена легитимација, односно значка престаје да важи: 1) ако ималац службене легитимације, односно значке престане да обавља послове извршења у Дирекцији за управљање одузетом имовином; 2) ако се изврши замена службене легитимације, односно значке; 3) у случају смрти имаоца службене легитимације, односно значке. Члан 8. Ималац службене легитимације, односно значке наредног дана од дана престанка обављања послова извршења у Дирекцији за управљање одузетом имовином, враћа службену легитимацију, односно значку. Ако ималац службене легитимације, односно значке не поступи на начин и у року из става 1. овог члана, као и у случају из члана 7. тачка 2) овог правилника, Дирекција за управљање одузетом имовином оглашава неважећом службену легитимацију, односно значку. Члан 9. Изглед службене легитимације одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог број 1). Члан 10. Службена значка је од метала сребрне боје у облику стилизованог барокног штита благо испупченог, димензија 78x58 mm. Изузетно од става 1. овог члана, службена значка директора Дирекције за управљање одузетом имовином је златно-жуте боје. У горњем делу знака је постављен Мали грб Републике Србије величине 20х11 mm, а испод њега је хоризонтално симетрично постављена српска тробојка ширине 8 mm, црвено, плаво, бела (изведена у одговарајућим емајл бојама). Испод тробојке се налази полирана сребрна, по ширини благо залучена, метална трака ширине 8 mm са угравираним ћириличким санс-серифим текстом исписаним у једном реду: „МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ”. Слова су величине 2,5 mm и испуњена су црном емајл бојом. Средиште штита је обрађено граверски са зракастим пољима, која су наизменично полирана и испупчена, а између су мат спуштена поља, где се у центру налази постављен кружни медаљон величине 32 mm. Средиште медаљона чини стилизована вага са мачем златне боје, а остатак поља испуњен је белим емајлом. На ово поље се наслања кружна трака испуњена тегет емајл лаком у којој је ћирилички натпис у низу златне боје: „ДИРЕКЦИЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДУЗЕТОМ ИМОВИНОМ”. У дну знака налази се троугласти полирани одсечак сребрне боје са три угравирана броја висине 5 mm, испуњена црном емајл бојом. Угравирани број је исти као и број на службеној легитимацији. Изглед службене значке одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог број 2). *Службени гласник РС, број 83/2019 Члан 11. Број који се уписује у службену легитимацију и урезује на службену значку састоји се од три цифре, које означавају број под којим се води директор и запослени, почев од броја 1, с тим што се испред броја додаје потребан број нула. *Службени гласник РС, број 83/2019 Члан 12. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 56. став 3. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, бр. 32/13 и 94/16), Mинистар правде доноси УПУТСТВО о начину продаје привремено одузете покретне имовине "Службени гласник РС", број 25 од 30. марта 2018. 1. Овим упутством уређује се начин продаје привремено одузете покретне имовине. 2. Привремено одузета покретна имовина продаје се путем усменог јавног надметања. 3. Оглас за продају имовине објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, а на интернет страници Дирекције за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција) објављује се шира верзија огласа са фотографијама имовине која се продаје. 4. Имовина се продаје по цени која је иста или виша од почетне цене. Почетна цена је процењена вредност имовине коју је одредила Дирекција. 5. Директор Дирекције образује Комисију за спровођење продаје (у даљем тексту: Комисија) састављену од председника и два члана. Комисија у року од 10 дана од дана образовања саставља продајну документацију и оглас за продају имовине. 6. За потребе продаје, имовина се може поделити у целине које одређује Комисија, на основу сопствене процене и процене вештака о најповољнијем начину продаје. Свака целина добија јединствен редни број. 7. Датум јавног надметања je најраније 20 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. 8. Оглас садржи: (1) листу имовине која се продаје; (2) рок за достављање пријава и уплату депозита; (3) датум, место и време усменог јавног надметања; (4) поштанску адресу, телефон, е-мејл адресу и адресу интернет странице преко које заинтересовани купци могу да добију информације о продаји. 9. Шира верзија огласа поред података из тачке 8. овог упутства садржи и: (1) обавештење да се продајна документација може преузети са интернет странице Дирекције; (2) информацију о обавезном депозиту који износи 10% процењене вредности имовине која се продаје и који се за вредност имовине веће од 2.000.000 динара може дати и у виду банкарске гаранције; (3) обавештење о обавези подношења пријаве за учешће у јавном надметању и начину полагања депозита; (4) обавештење за учеснике у јавном надметању да морају са собом понети решење о регистрацији фирме са шифрама делатности, личну карту и овлашћење за разгледање, учествовање у поступку продаје и куповину; (5) обавештење да се роба продаје по принципу „виђено − купљено” и да се неће примати рекламације које се односе на квалитет, исправност, техничке и друге карактеристике робе, као и на материјалне и правне недостатке; (6) обавештење о губитку права на враћање депозита у случају неучешћа у јавном надметању или неплаћања продајне цене у року; (7) листу имовинских целина које се продају, са детаљним описом, фотографијом и почетном ценом у јавном надметању; (8) датум, место и време за разгледање имовине која се продаје. 10. Продајна документација обавезно садржи: (1) образац пријаве за учешће; (2) нацрт купопродајног уговора; (3) пуну верзију огласа; (4) потребну пратећу документацију; (5) образац изјаве о пореклу новца чија вредност прелази износ од 10.000.000 динара. 11. Попуњена пријава за учешће, доказ о уплати депозита, изјава купца о губитку права на враћање депозита и копија извода из привредног регистра предаје се Дирекцији најкасније два радна дана пре дана одржавања јавног надметања. 12. Учеснику који је поднео комплетну документацију за учешће на конкурсу у предвиђеном року, Дирекција додељује шифру за учешће. 13. Дирекција не сме давати информације о броју и идентитету заинтересовних купаца и информације о пријавама за учешће. 14. О усменом јавном надметању води се записник у који се уносе подаци о: (1) датуму, месту и времену одржавања јавног надметања; (2) учесницима у јавном надметању са шифрама; (3) току јавног надметања, имовини, односно имовинским целинама за које су дате понуде, учесницима са шифрама који су дали понуде за одређену имовину, односно имовинску целину, постигнутој цени и коначном купцу; (4) примедбе учесника; (5) време завршетка јавног надметања; (6) имена и потписи председника и чланова Комисије; (7) друге потребне податке. Усмено јавно надметање може да се снима путем аудио и видео уређаја. По један примерак записника добијају учесници у поступку јавног надметања. 15. Ако Комисија уочи договорање између учесника у јавном надметању, може да откаже или прекине јавно надметање, уз задржавање уплаћеног депозита. 16. Јавно надметање отвара председник Комисије који чита услове јавног надметања објављене у огласу и отвара јавно надметање за сваку одређену имовину посебно, читајући назив предмета, почетну цену и учеснике у јавном надметању по додељеним шифрама. 17. Учесник у јавном надметању који је први поднео пријаву може да први прихвати почетну цену. Ако први учесник одбије почетну цену, могућност за прихватање почетне цене добијају следећи учесници у јавном надметању. Ако нико не прихвати почетну цену сви учесници у јавном надметању губе депозит. 18. Лицитациона цена увећава се за 5% од почетне цене док се не постигне 150% почетне цене. После тога, лицитациона цена се увећава за 10% од почетне цене док се не постигне 200% почетне цене, а после тога лицитациона цена се увећава за 20% почетне цене. 19. Ако после три позива председника Комисије, ни један учесник не прихвати понуђену лицитациону цену, победник јавног надметања је учесник који је прихватио претходну лицитациону цену. 20. Ако победник јавног надметања не потпише купопродајни уговор у року од три дана од дана одржавања јавног надметања или не уплати купопродајну цену у року од седам дана од дана потписивања уговора, не може тражити повраћај депозита. Обавеза потписивања уговора прелази на следећег учесника у јавном надметању који је понудио највишу лицитациону цену. Свим осталим учесницима у јавном надметању, Дирекција враћа депозит. 21. У случају продаје покретне имовине непосредном погодбом, прикупљају се понуде за непосредну погодбу, путем огласа. После отварања обавезујућих понуда, утврђују се два најбоља понуђача, после чега се другопласираном понуђачу нуди да унапреди понуду првопласираног понуђача. Ако другопласирани понуђач не унапреди понуду, прихвата се понуда првопласираног понуђача. Ако другопласирани понуђач унапреди понуду, првопласирани понуђач добија прилику да предложи нову најбољу понуду. Овај поступак, понавља се док год неки понуђач одустане од унапређења понуде. 22. У поступку продаје имовине непосредном погодбом сходно се примењују одредбе овог упутства које уређују продају имовине путем усменог јавног надметања. 23. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 50. став 2. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, бр. 32/13 и 94/16), Министар правде доноси УПУТСТВО о садржини и начину састављања записника o одузетој имовини "Службени гласник РС", број 25 од 30. марта 2018. 1. Овим упутством ближе се уређује садржина и начин састављања записника о одузетој имовини којом управља Дирекција за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција). 2. У записник о одузетој имовини уносе се следећи подаци: (1) назив органа; (2) радња која се предузима и основ поступања Дирекције; (3) место, датум и време када се радња предузима; (4) лична имена овлашћених службених лица, присутних странака, њихових заступника и других лица; (5) опис тока и садржина предузете радње и датих изјава; (6) o исправама које су коришћене за састављање записника; (7) о власнику имовине, односно лицу од кога се имовина одузима (име и презиме, адреса пребивалишта или боравишта, ЈМБГ, а за правно лице адреса седишта, ПИБ и матични број); (8) о имовини; (9) о стању у коме је имовина преузета; (10) о вредности одузете имовине; (11) напомене: – да ли се имовина привремено или трајно одузима, – да ли је одузета имовина остала код власника, – да ли је поверена на чување другом физичком или правном лицу и – други подаци од значаја за идентификацију и стање одузете имовине. 3. У зависности од врсте имовине која се преузима или враћа, запослени у Дирекцији задужен за послове преузимања одузете имовине сачињава записник на одговарајућем обрасцу, и то: (1) о преузимању/враћању непокретности (Прилог 1.); (2) о преузимању/враћању возила (Прилог 2.); (3) о преузимању/враћању робе и других покретних ствари (Прилог 3.); (4) о преузимању/враћању привредних друштава (Прилог 4.). Обрасци из става 1. ове тачке одштампани су уз ово упутство и чине његов саставни део. Записник о имовини правног лица садржи, као обавезни прилог, последње расположиве пописне листе имовине тог правног лица. Ради потврде садржине записника, по могућству је потребно направити фотографије које потврђују сваки унети опис, визуелни преглед, недостатак или стање имовине. 4. Записник се саставља на следећи начин: (1) Дирекција по пријему решења о привремено или трајном одузимању имовине, без одлагања, врши унос података о решењу и имовини у информациони систем Дирекције. У информационом систему Дирекције отвара се предмет, заводи се примљено решење, евидентира се лице од кога се одузима имовина и уноси се појединачно специфицирана имовина која се одузима. У случају пријема решења о враћању одузете имовине, у већ отвореном предмету констатује се и евидентира садржина тог решења; (2) врши се преузимање, односно враћање појединачне имовине на терену. Сачињава се записник о одузетој имовини. Записник се сачињава посебно за сваку локацију на којој се преузима, односно враћа покретна или непокретна имовина; (3) записник о преузетој, односно враћеној имовини попуњава се детаљно. У случају да не постоји прецизан опис имовине која се преузима, односно враћа, детаљан опис имовине уписује се у колони напомене. Записник садржи назнаку времена када је попис имовине која се евидентира у записник започео и када је завршен и потписе присутних лица; (4) преузета, односно враћена имовина се по могућности, фотографише. Сваки предмет, групу предмета и зграде треба фотографисати дигиталном камером. На фотографији мора да постоји датум и време када је направљена. 5. Записник, фотографије и друга документа потребно је унети у информациони систем Дирекције. По повратку са терена, треба сачинити списак свих предузетих радњи, као и списак лица која су учествовала у преузимању, односно враћању имовине (запослени у Дирекцији, ангажовани радници за истовар-утовар, бравар и др.). 6. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 38. става 2. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 97/08), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о ближој садржини записника о одузимању имовине, евиденцијама које се воде у Дирекцији за управљање одузетом имовином и начину вођења евиденција "Службени гласник РС", број 17 од 13. марта 2009. Предмет правилника Члан 1. Овим правилником ближе се прописује садржина записника о одузетој имовини и начин вођења евиденција о пословима управљања одузетом имовином проистеклом из кривичног дела, предметима кривичног дела и имовинској користи прибављеној кривичним делом и имовини датој на име јемства у кривичном поступку у Дирекцији за управљање одузетом, органу управе у саставу Министарства правде (у даљем тексту: Дирекција). Садржина записника о одузетој имовини Члан 2. Записник о одузетој имовини садржи податке: о редном броју, броју и датуму решења и називу суда који је донео решење о усвајању захтева за привремено или трајно одузимање имовине, имену и презимену, односно пребивалишту и боравишту власника имовине, напомену да ли је власник окривљени, сведок сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице, податке да ли је имовина покретна или непокретна, податке о стању у коме се имовина налази, податке о вредности имовине, податке где се имовина налази и напомене. Основне евиденције које се воде у Дирекцији Члан 3. У Дирекцији се воде следеће основне евиденције: – евиденција привремено одузете покретне и непокретне имовине; – евиденција о трајно одузетој покретној и непокретној имовини; – евиденција о предметима кривичног дела; – евиденција о имовинској користи прибављеној кривичним делом; – евиденција о имовини датој на име јемства у кривичном поступку; – евиденција у вези са имовинском користи проистеклом из привредног преступа и прекршаја. Посебни обрасци записника и основних евиденција Члан 4. Садржај и облик записника из члана 2. овог правилника, односно основних евиденција из члана 3. овог правилника (обрасци бр. 1. до 7), одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део. Књига привремено одузете имовине Члан 5. У књигу привремено одузете покретне и непокретне имовине заводе се подаци о покретној и непокретној привремено одузетој имовини која се чува у Дирекцији, време на које је имовина привремено одузета, подаци о делу имовине која је остављена власнику, подаци о имовини која је поверена на чување другом правном или физичком лицу, подаци о покретној имовини која је продата у циљу очувања њене вредности и подаци о вредности за коју је продата покретна имовина. Књига трајно одузете имовине Члан 6. У књигу трајно одузете имовине заводе се подаци о покретној и непокретној имовини која је трајно одузета, подаци о продаји трајно одузете имовине, вредности за коју је продата, као и подаци о имовини која је на основу одлуке Владе која је уступљена без накнаде у хуманитарне сврхе, односно уступљена надлежним институцијама, када су у питању предмети од историјске, уметничке и научне вредности. Књига одузетих предмета кривичних дела Члан 7. У књигу одузетих предмета уносе се подаци прописани Судским пословником. Дирекција може водити и књигу одузетог оружја. Књига имовинске користи прибављене кривичним делом Члан 8. У књигу имовинске користи прибављене кривичним делом уписују се подаци о новцу, предметима од вредности, као и о свакој другој имовинској користи која је прибављена кривичним делом одузетом у кривичном поступку, као и новчаном износу који одговара прибављеној имовинској користи, уколико одузимање није било могуће. Књига имовине дате на име јемства у кривичном поступку Члан 9. У књигу имовине дате на име јемства у кривичном поступку уносе се подаци о суду који је донео решење о јемству, подаци о готовом новцу, хартијама од вредности, покретним стварима веће вредности датим на име јемства, односно непокретним добрима лица на које је стављена хипотека на име јемства. Књига имовинске користи проистекле из привредног преступа и прекршаја Члан 10. У књигу имовинске користи проистекле из привредног преступа и прекршаја уписују се подаци о привредном, односно трговинском суду или прекршајном суду, односно органу пред којим се води прекршајни поступак, у коме се имовинска корист одузима, као и подаци о новцу, предметима од вредности, као и свакој другој имовинској користи која се одузима. Помоћне евиденције које се воде у Дирекцији Члан 11. Дирекција може водити именике и друге помоћне књиге, у зависности од обима предмета. Обавеза службеног лица које воде евиденције и надзор над њиховим радом Члан 12. Службено лице које води књигу из чл. 5. до 11. овог правилника дужно је да ажурно води евиденцију и проверава да ли се стање по књизи слаже са стварним стањем. Директор Дирекције надзире рад лица које води евиденције у Дирекцији прегледом основних и помоћних евиденција, прибављањем извештаја, као и на други погодан начин и предузима мере за правилан и благовремени рад. Сходна примена прописа о канцеларијском пословању Члан 13. На вођење евиденција у Дирекцији сходно се примењују прописи о канцеларијском пословању у органима државне управе. Члан 14. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима "Службени гласник РС", број 32 од 8. априла 2013. Уводна одредба Члан 1. Овим законом прописују се посебне мере које се спроводе према учиниоцима кривичних дела против полне слободе извршених према малолетним лицима одређених овим законом и уређује вођење посебне евиденције лица осуђених за та кривична дела. Сврха закона Члан 2. Сврха овог закона је да се учиниоци кривичних дела против полне слободе извршених према малолетним лицима спрече да врше ова дела. Подручје примене закона Члан 3. Овај закон се примењује на учиниоце који су према малолетним лицима извршили следећа кривична дела: 1) силовање (члан 178. ст. 3. и 4. Кривичног законика); 2) обљуба над немоћним лицем (члан 179. ст. 2. и 3. Кривичног законика); 3) обљуба са дететом (члан 180. Кривичног законика); 4) обљуба злоупотребом положаја (члан 181. Кривичног законика); 5) недозвољене полне радње (члан 182. Кривичног законика); 6) подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183. Кривичног законика); 7) посредовање у вршењу проституције (члан 184. став 2. Кривичног законика); 8) приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. Кривичног законика); 9) навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама (члан 185а Кривичног законика); 10) искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу (члан 185б Кривичног законика). Овај закон се не примењује на малолетне учиниоце кривичних дела из става 1. овог члана. Сходна примена других закона Члан 4. Ако одредбама овог закона није другачије прописано сходно ће се примењивати одредбе Кривичног законика, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и Законика о кривичном поступку. Забрана ублажавања казне и условног отпуста и незастаревање кривичног гоњења и извршења казне Члан 5. Учиниоцу кривичног дела из члана 3. овог закона суд не може ублажити казну применом члана 57. став 1. Кривичног законика. Лице осуђено на казну затвора за кривично дело из члана 3. овог закона не може се условно отпустити. Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела из члана 3. овог закона која су извршена према малолетним лицима. Правне последице осуде Члан 6. Осудом за кривично дело из члана 3. овог закона обавезно наступају следеће правне последице: 1) престанак вршења јавне функције; 2) престанак радног односа, односно престанак вршења позива или занимања које се односи на рад са малолетним лицима; 3) забрана стицања јавних функција; 4) забрана заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања које се односи на рад са малолетним лицима. Правне последице осуде из става 1. овог члана наступају даном правноснажности пресуде. Правне последице осуде из става 1. тач. 3) и 4) овог закона трају 20 година. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у време трајања правне последице осуде. Правноснажна пресуда из става 2. овог члана обавезно се доставља и послодавцу осуђеног лица. Посебне мере Члан 7. Према учиниоцу кривичног дела из члана 3. овог закона, после издржане казне затвора, спроводе се следеће посебне мере: 1) обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција; 2) забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и сл.); 3) обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа; 4) обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места; 5) обавезно обавештавање о путовању у иностранство. Мере из става 1. овог члана спроводе се најдуже 20 година после извршене казне затвора. После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера из става 1. овог члана, суд који је донео првостепену пресуду, по службеној дужности одлучује о потреби њиховог даљег спровођења. Захтев за преиспитивање потребе даљег спровођења посебних мера из става 1. овог члана може поднети и лице на које се ове мере односе. Захтев из става 4. овог члана може се поднети суду који је донео првостепену пресуду после истека сваке две године од почетка примене посебних мера. У поступку у коме одлучује о потреби даљег спровођења посебних мера из става 1. овог члана, суд прибавља извештаје органа и организација надлежних за спровођење тих мера. Обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција Члан 8. Под мером обавезног јављања надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција подразумева се дужност учиниоца кривичног дела из члана 3. овог закона да се лично јави организационој јединици полиције у месту његовог пребивалишта и организационој јединици Управе за извршење кривичних санкција надлежној за третман и алтернативне санкције, сваког месеца најкасније до 15. дана у месецу. Забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица Члан 9. Под мером забране посећивања места на којима се окупљају малолетна лица подразумева се дужност учиниоца кривичног дела из члана 3. овог закона да се уздржава од посећивања места на којима се окупљају малолетна лица, као што су школске зграде, школска дворишта, вртићи, игралишта, дечије манифестације и сл. Обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа Члан 10. Под мером обавезног посећивањa професионалних саветовалишта и установа подразумева се дужност учиниоца кривичног дела из члана 3. овог закона да посећује професионална саветовалишта и установе према програму који му одреди организациона јединица Управе за извршење кривичних санкција надлежна за третман и алтернативне санкције. Обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места Члан 11. Под мером обавезног обавештавања о промени пребивалишта, боравишта или радног места подразумева се дужност учиниоца кривичног дела из члана 3. овог закона да у року од три дана од дана промене лично обавести надлежну организациону јединицу полиције и организациону јединицу Управе за извршење кривичних санкција надлежну за третман и алтернативне санкције, о промени пребивалишта, боравишта или радног места. Обавезно обавештавање о путовању у иностранство Члан 12. Под мером обавезног обавештавања о путовању у иностранство подразумева се дужност учиниоца кривичног дела из члана 3. овог закона да се најкасније три дана пре путовања у иностранство лично јави надлежној организационој јединици полиције. Лице из става 1. овог члана је дужно да надлежној организационој јединици полиције пружи податке о држави у коју путује, као и месту и дужини боравка у иностранству. Посебна евиденција Члан 13. О лицима осуђеним за кривично дело из члана 3. овог закона води се посебна евиденција. Посебна евиденција из става 1. овог члана садржи: 1) име и презиме осуђеног; 2) јединствени матични број грађана осуђеног; 3) адресу пребивалишта осуђеног; 4) податке о запослењу осуђеног; 5) податке о значају за физичко препознавање осуђеног и његове фотографије; 6) ДНК профил осуђеног; 7) податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен; 8) податке о правним последицама осуде; 9) податке о спровођењу посебних мера прописаних овим законом. Вођење посебне евиденције Члан 14. Посебну евиденцију из члана 13. овог закона води Управа за извршење кривичних санкција. Сви државни и други органи, као и правна лица или предузетници су дужни да у року од три дана од дана прибављања података о којима се води посебна евиденција прописана овим законом, те податке доставе овлашћеном лицу Управе за извршење кривичних санкција које води посебну евиденцију. Подаци из посебне евиденције воде се трајно и не могу се брисати. Министар надлежан за послове правосуђа ближе уређује начин вођења посебне евиденције. Доступност података из посебне евиденције Члан 15. Подаци из посебне евиденције могу се дати суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица о коме се води посебна евиденција, односно надлежној организационој јединици полиције, као и организационој јединици Управе за извршење кривичних санкција надлежној за третман и алтернативне санкције, када је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из посебне евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетним лицима дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих, односно обавља послове са малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију. Подаци из посебне евиденције могу се дати и иностраним државним органима, у складу са међународним споразумом. На податке садржане у посебној евиденцији, ако одредбама овог закона није другачије прописано, сходно се примењују одредбе закона који уређују заштиту података о личности и тајност података. Прекршаји учиниоца кривичног дела Члан 16. Казном затвора од 30 до 60 дана казниће се за прекршај учинилац кривичног дела из члана 3. овог закона ако: 1) прекрши правну последицу осуде из члана 6. став 1. овог закона; 2) не испуњава посебне мере из члана 7. став 1. овог закона. Прекршаји правног лица, предузетника и одговорних лица Члан 17. Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) не поштује правну последицу осуде из члана 6. став 1. овог закона; 2) не достави податак или не достави податак у прописаном року овлашћеном лицу Управе за извршење кривичних санкција које води посебну евиденцију (члан 14. став 2); 3) не затражи податак из посебне евиденције у складу са чланом 15. став 3. овог закона. За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 200.000 до 500.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу и државном и другом органу новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара. Рок за доношење подзаконског прописа Члан 18. Пропис из члана 14. став 4. овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Завршна одредба Члан 19. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 14. став 4. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима („Службени гласник РС”, број 32/13), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК o начину вођења посебне евиденције о лицима осуђеним за кривична дела против полне слободе извршена према малолетним лицима "Службени гласник РС", број 76 од 4. септембра 2015. Члан 1. Овим правилником уређује се начин вођења посебне евиденције о лицима осуђеним за кривична дела против полне слободе извршена према малолетним лицима која су одређена у члану 3. став 1. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима. Члан 2. Посебну евиденцију о лицима осуђеним за кривична дела против полне слободе извршена према малолетним лицима води Управа за извршење кривичних санкција за територију Републике Србије. Посебна евиденција из става 1. овог члана води се у облику Регистра лица осуђених за кривична дела против полне слободе извршена према малолетним лицима (у даљем тексту: Регистар). Регистар се води у седишту Управе за извршење кривичних санкција. Вођење Регистра и давање података из Регистра обављају овлашћени државни службеници запослени у седишту Управе за извршење кривичних санкција. Регистар се води у електронском облику на Обрасцу који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Саставни део Регистра је збирка исправа у којој се чувају документи на основу којих је извршен упис података у Регистар. Члан 3. Регистар садржи: 1) редни број уписа; 2) датум уписа; 3) име и презиме осуђеног; 4) јединствени матични број грађана осуђеног; 5) адресу пребивалишта осуђеног; 6) податке о запослењу осуђеног; 7) податке од значаја за препознавање осуђеног и његове фотографије; 8) податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен; 9) податке о правним последицама осуде; 10) податке о спровођењу посебних мера прописаних законом; 11) напомене. Члан 4. Под подацима о запослењу осуђеног уписују се у Регистар подаци о послодавцу осуђеног лица (назив, седиште и адреса, ПИБ и матични број), датум о заснивању и престанку радног односа или другог облика радног ангажовања, као и подаци о радном месту или пословима које осуђени обавља. Члан 5. Под подацима од значаја за препознавање осуђеног уписују се у Регистар подаци о томе да ли осуђени има одређене особене знаке (урођене знаке, тетоваже и сл.), као и подаци о ДНК профилу осуђеног. Члан 6. Под подацима о кривичном делу и казни на коју је осуђен уписују се у Регистар назив суда који је донео пресуду, број и датум пресуде, назив кривичног дела са означењем одредбе Кривичног законика којим је то дело прописано, као и врста и висина казне на коју је осуђен. Члан 7. Под подацима о правним последицама осуде уписују се у Регистар подаци о датуму наступања и престанка правних последица осуде, као и подаци о кршењу одређене правне последице осуде и прекршајном кажњавању за то кршење. Члан 8. Под подацима о спровођењу посебних мера прописаних законом уписују се у Регистар подаци о датуму отпочињања и престанка примене одређене посебне мере, као и подаци о кршењу одређене посебне мере и прекршајном кажњавању за то кршење. Члан 9. У напоменама Регистра уписују се подаци о давању података из Регистра надлежним државним органима и овлашћеним правним и физичким лицима. Члан 10. У збирци исправа која је саставни део Регистра чувају се документи и други материјал на основу којих се врши упис података у Регистар. Збирка исправа води се посебно за сваког осуђеног под истим редним бројем под којим је осуђени уписан у Регистар. У збирци исправа чувају се следећи документи: судске пресуде за кривична дела одређена у члану 3. став 1. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, извештаји надлежних органа о спровођењу посебних мера, пресуде прекршајних судова донетих за прекршаје због повреда правних последица осуде и посебних мера, захтеви надлежних државних органа и овлашћених правних и физичких лица за давање података из Регистра, као и други материјал (фотографије осуђеног, ДНК профил осуђеног и др.). Члан 11. Осуђеном за кривична дела одређена у члану 3. став 1. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, узима се ДНК узорак за добијање ДНК профила потребног за вођење Регистра, после правноснажности пресуде за та дела, ако му ДНК узорак раније није узет у току кривичног поступка. Узимање ДНК узорка и израда и чување ДНК профила врши се у складу са посебним прописима. Члан 12. Подаци се уписују у Регистар одмах по пријему докумената на основу којих се врши упис. Члан 13. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о сарадњи са Међународним кривичним судом “Службени гласник РС”, број 72 од 3. септембра 2009. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Закона Члан 1. Овим законом утврђују се начин, обим и облици сарадње државних органа Републике Србије са Међународним кривичним судом, пружања правне помоћи том суду и извршења његових одлука, те особености поступка за кривична дела прописана чланом 5. Статута Међународног кривичног суда, односно за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (Глава XXXIV Кривичног законика). Значење појмова употребљених у овом закону Члан 2. „Међународни кривични суд” је суд основан Римским статутом Међународног кривичног суда, који је усвојен у Риму, 17. јула 1998. године. „Статут” је Римски статут Међународног кривичног суда, који је ратификован Законом о потврђивању Римског статута Међународног кривичног суда („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 5/2001). „Тужилац” је овлашћени тужилац предвиђен чланом 42. Статута, ради кривичног гоњења у поступку пред Међународним кривичним судом. „Окривљени” је лице против кога се у Републици Србији води поступак за кривично дело из члана 1. овог закона или је такав поступак против њега у Републици Србији завршен, односно у погледу кога се захтева предаја Међународном кривичном суду. „Оптужни акт” је захтев за спровођење истраге, предлог да се истрага не спроведе и оптужница. „Правила о поступку и доказима” су правила донесена на основу члана 51. Статута. „Надлежно веће” је веће надлежног суда састављено од тројице судија, које у седници одлучује о жалбама против решења истражног судије и доноси решење о захтеву Међународног кривичног суда за предају окривљеног. Кривични поступак се, у смислу овог закона, сматра започетим онда када је донето решење о спровођењу истраге, без обзира на то да ли је то решење постало правноснажно, односно онда када је оптужница ступила на правну снагу, уколико није вођена истрага. Примена Законика о кривичном поступку и других прописа Члан 3. На поступак против окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона и поступак сарадње са Међународним кривичним судом примењују се одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или посебним законом није друкчије одређено. Надлежност за сарадњу са Међународним кривичним судом и за извршење његових одлука Члан 4. Захтеви за сарадњу са Међународним кривичним судом и за извршење одлука тог суда достављају се Министарству надлежном за правосуђе (даље: Министарство), ако овим законом није друкчије одређено. Пошто утврди да захтев из става 1. овог члана садржи податке предвиђене Статутом, Министарство га доставља надлежном државном органу ради поступања предвиђеног овим законом. Ако Министарство утврди да захтев из става 1. овог члана не садржи податке предвиђене Статутом, вратиће захтев Међународном кривичном суду да га допуни односно исправи. Државни органи Републике Србије дужни су, када сарађују са Међународним кривичним судом, да поступају са нарочитом хитношћу. Стварна и месна надлежност судова, јавних тужилаштава и других државних органа у поступку сарадње са Међународним кривичним судом одређује се према правилима Законика о кривичном поступку, ако овим или посебним законом није друкчије одређено. Заступање Републике Србије пред Међународним кривичним судом Члан 5. Републику Србију пред Међународним кривичним судом заступа лице које располаже потребним стручним знањима и које има најмање десет година искуства у области кривичног права, а које својом одлуком одређује Влада. Службено општење са Међународним кривичним судом Члан 6. Државни органи службено опште са Међународним кривичним судом на српском језику или на једном од службених језика Међународног кривичног суда, уз превод на српски језик, ако Влада не одлучи друкчије. Службено општење државних органа и Међународног кривичног суда одвија се дипломатским путем. Из разлога хитности, као и из других оправданих разлога, службено општење се може одвијати и непосредно или посредством Међународне организације криминалистичке полиције (Интерпол), о чему се одмах обавештава Министарство. Министарство може у сваком случају захтевати да се службено општење одвија дипломатским путем. Примена законодавства Републике Србије Члан 7. Надлежни државни органи у поступку сарадње са Међународним кривичним судом предузимају радње на начин прописан законима и другим прописима Републике Србије. Одредбе овог закона и других прописа који се примењују у поступку сарадње са Међународним кривичним судом тумаче се у складу са правним поретком Републике Србије, а на начин који одговара циљевима и смислу Статута. Начела ne bis in idem и забране истовременог вођења поступка Члан 8. Против окривљеног о чијој је кривици правноснажно одлучио Међународни кривични суд не може се за исто кривично дело покренути нити водити кривични поступак у Републици Србији, нити се може извршити претходна пресуда домаћег суда, која се односи на исто кривично дело. Против окривљеног који је у Републици Србији правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, односно у погледу кога је донето решење о обустави кривичног поступка, не може се покренути или водити кривични поступак за исто кривично дело пред Међународним кривичним судом, осим када су за то испуњени услови из члана 20. став 3. Статута. Против истог окривљеног се у Републици Србији не може за исто кривично дело покренути или водити кривични поступак, ако се за то кривично дело већ води поступак пред Међународним кривичним судом, који је покренут пре кривичног поступка у Републици Србији. Одлука Међународног кривичног суда као разлог за понављање кривичног поступка Члан 9. Уколико је окривљени претходном пресудом домаћег суда правноснажно осуђен, а потом за исто кривично дело одлуком Међународног кривичног суда ослобођен кривице, надлежни јавни тужилац ће по службеној дужности затражити од суда у Републици Србији који је судио у првом степену да, сходном применом одредаба Законика о кривичном поступку, понови кривични поступак и донесе пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе, односно пресуду којом се у односу на окривљеног оптужба одбија. Захтев из става 1. овог члана могу поднети и окривљени и његов бранилац. Начело комплементарности Члан 10. Кривично гоњење окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона предузима надлежни јавни тужилац а суди им надлежни суд у Републици Србији. Међународни кривични суд надлежан је за вођење кривичног поступка против окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона, када би иначе били надлежни државни органи Републике Србије, само ако су испуњени услови из члана 17. Статута. Ако сматра да је надлежност Међународног кривичног суда заснована противно ставу 2. овог члана, Република Србија има право да поднесе приговор ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка, у складу са чланом 19. Статута. Пре подношења приговора Министарство прибавља мишљење Врховног касационог суда. II. КРИВИЧНА ПРИЈАВА И ПРИЈЕМ ОБАВЕШТЕЊА ТУЖИОЦА О КРИВИЧНОМ ДЕЛУ Пријављивање кривичног дела Тужиоцу Члан 11. Сви државни органи дужни су да надлежном јавном тужиоцу пријаве кривична дела из члана 1. овог закона, о којима су обавештени или за њих сазнају на други начин, уколико се за то кривично дело већ не води кривични поступак у Републици Србији, у другој држави или пред Међународним кривичним судом. Ако се кривични поступак због стварних или правних сметњи или других разлога не може покренути или водити у Републици Србији, надлежни јавни тужилац о томе обавештава Министарство. Одмах након пријема обавештења из става 2. овог члана, Министарство пријављује Тужиоцу извршење кривичног дела из надлежности Међународног кривичног суда, у складу са чланом 14. Статута. Обавештење Тужиоца о кривичном делу Члан 12. Када Тужилац обавести Републику Србију да постоје разлози да се покрене кривични поступак за кривично дело из члана 1. овог закона и да би државни органи Републике Србије могли бити надлежни за кривично гоњење, Министарство о томе без одлагања обавештава надлежног јавног тужиоца. Уколико је обавештење Тужиоца из става 1. овог члана означено као поверљиво или ако из садржине тог обавештења, односно других важних околности произлази да се ради о поверљивом садржају, обавештење и сви подаци у вези са њим сматрају се службеном тајном. Поступак по пријему обавештења о кривичном делу Члан 13. Одмах након пријема обавештења из члана 12. став 1. овог закона, надлежни јавни тужилац и други државни органи предузимају потребне мере ради откривања кривичног дела односно у циљу кривичног гоњења, ако се у Републици Србији већ не води поступак за кривично дело о којем је примљено обавештење. Министарство одмах по сазнању, а најкасније у року од месец дана од пријема обавештења из члана 12. став 1. овог закона, обавештава Тужиоца о томе да ли је у Републици Србији покренут кривични поступак за кривично дело о којем је примљено обавештење. Ако је у Републици Србији већ покренут кривични поступак, Министарство ће затражити од Међународног кривичног суда да Републици Србији уступи кривично гоњење, уколико се за исто кривично дело већ води истрага од стране Тужиоца, односно ако Тужилац намерава да за то кривично дело започне истрагу. Уколико Претпретресно веће Међународног кривичног суда, супротно захтеву из става 3. овог члана, одобри вођење истраге Тужиоцу, Република Србија ће изјавити жалбу, у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима. Ако жалба из става 4. овог члана буде одбијена, кривични поступак покренут у Републици Србији се прекида. Прекид кривичног поступка у Републици Србији траје до правноснажног окончања кривичног поступка пред Међународним кривичним судом, а када Република Србија буде обавештена о томе да је одлука Међународног кривичног суда постала правноснажна, надлежни суд доноси решење о обустави кривичног поступка за кривично дело о коме је одлучио Међународни кривични суд. Надлежни јавни тужилац редовно обавештава Министарство о радњама које се предузимају у вези са кривичним гоњењем за кривична дела из члана 1. овог закона, те о већ покренутим кривичним поступцима за та кривична дела. Обавештења из става 7. овог члана Министарство доставља Тужиоцу, по потреби или на његов захтев. III. ПРАВНА ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНОМ КРИВИЧНОМ СУДУ Општа правила сарадње и пружања правне помоћи Члан 14. У складу са чланом 93. Статута, сви државни органи преко Министарства сарађују у потпуности и у доброј вери са Међународним кривичним судом, ради пружања правне помоћи том Суду, у циљу кривичног гоњења окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона. Садржај захтева за пружање правне помоћи који упућује Међународни кривични суд сматра се службеном тајном и може бити објављен, у потпуности или делимично, једино када је то потребно ради извршења захтева или из других нарочито важних околности и уз претходну дозволу Међународног кривичног суда. Надлежни државни орган ће у поступку пружања правне помоћи Међународном кривичном суду предузети и радње чије извршење Међународни кривични суд није посебно захтевао, ако је спровођење тих радњи непосредно повезано са циљем пружања правне помоћи, или када је то неопходно ради откривања учиниоца кривичног дела и прикупљања доказа потребних за поступак пред Међународним кривичним судом и ако би, у супротном, прибављање тих доказа било онемогућено или знатно отежано. Присуство представника Међународног кривичног суда Члан 15. Државни орган који предузима радњу правне помоћи, на захтев Међународног кривичног суда, дозволиће његовим представницима да присуствују извршењу радње правне помоћи. Представници Међународног кривичног суда који присуствују извршењу радње правне помоћи могу да постављају питања и стављају предлоге, а на њихов писмени и образложени захтев може им се омогућити видео и звучно снимање радње, ако то не би ометало извршење радње или било у супротности са оправданим интересима лица која радњи присуствују односно циљевима кривичног поступка. Представницима Међународног кривичног суда на њихов захтев доставља се копија записника, односно видео и звучног снимка радње правне помоћи. Представницима Међународног кривичног суда се, изузетно, може дозволити да присуствују и радњи у погледу које је, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, искључена јавност, ако то није у супротности са разлозима из којих је јавност искључена. У случају из става 4. овог члана, државни орган који радњу извршава посебно упозорава присутне на њихову дужност да као тајну чувају све што сазнају приликом извршења радње, те их упозорава на последице одавања тајне. Радње представника Међународног кривичног суда на територији Републике Србије Члан 16. Изузетно, на захтев Међународног кривичног суда, може се дозволити да представници Међународног кривичног суда спроведу поједине радње на територији Републике Србије. Спровођењу радњи из става 1. овог члана обавезно присуствује лице које одреди министар надлежан за правосуђе. Представници Међународног кривичног суда немају право да на територији Републике Србије носе оружје, а приликом вршења радњи из става 1. овог члана не смеју ускраћивати или ограничавати уставна права грађана Републике Србије, нити права која се односе на сведоке, вештаке, осумњичене и окривљене из Законика о кривичном поступку. Радње из става 1. овог члана не смеју се спроводити принудно, нити се у вези са њима може предузети лишавање слободе или било која друга мера процесне принуде. Одлагање извршења захтева Међународног кривичног суда Члан 17. Министарство може одложити извршење захтева за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду, када то налаже: 1) интерес кривичног поступка који се води у Републици Србији за кривично дело обухваћено захтевом, 2) заштита националних интереса и безбедности Републике Србије, 3) изјављени приговор ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка пред Међународним кривичним судом. Одлагање извршења захтева за пружање правне помоћи може трајати најдуже до правноснажног окончања кривичног поступка који се води у Републици Србији за кривично дело обухваћено захтевом, или док се не предузму потребне мере за заштиту националних интереса Републике Србије односно док се не донесе одлука о приговору ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка пред Међународним кривичним судом. Консултације Члан 18. Када оцени да постоје стварне или правне сметње које би могле онемогућити или отежати извршење захтева за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду, а нарочито када се ради о разлозима наведеним у члану 97. Статута, државни орган о томе одмах обавештава Министарство, које ће обавити консултације са представницима Међународног кривичног суда о начину отклањања сметњи. На начин прописан у ставу 1. овог члана Министарство ће поступити и када на други начин сазна за постојање стварних или правних сметњи за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду. Уступање кривичног гоњења Републици Србији Члан 19. Када Међународни кривични суд, у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима, уступи Републици Србији кривично гоњење за кривично дело из члана 1. овог закона, надлежни јавни тужилац ће пред надлежним судом покренути кривични поступак. Оптужни акт у случају из става 1. овог члана заснива се на доказима садржаним у претходној оптужби Тужиоца, односно на доказима изведеним у поступку пред Међународним кривичним судом, али се може заснивати и на другим доказима којима располаже надлежни јавни тужилац. Кривични поступак у Републици Србији водиће се према правилима домаћег права. Докази који су прибављени или изведени од стране Међународног кривичног суда могу се користити у кривичном поступку у Републици Србији само уколико су прибављени, односно изведени у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима и ако би они и иначе могли да се користе у поступку пред Међународним кривичним судом. Доказе из става 4. овог члана надлежни суд оцењује у складу са начелом слободне оцене доказа и према свом слободном уверењу. Представници Међународног кривичног суда имају право присуствовања свим стадијумима кривичног поступка који се води у Републици Србији, а надлежни суд им благовремено упућује позиве за присуствовање појединим радњама и главном претресу. Право присуствовања представника Међународног кривичног суда не може се ограничити ни када суд, у складу са правилима Законика о кривичном поступку, донесе решење о искључењу јавности са главног претреса. У том случају, представници Међународног кривичног суда се посебно упозоравају на дужност да као тајну чувају све што су на таквом претресу сазнали. Право присуствовања представника Међународног кривичног суда доказним радњама које се предузимају пре почетка главног претреса или ван главног претреса може се ограничити у случају да надлежни суд услед објективних тешкоћа не може благовремено да обавести представнике Међународног кривичног суда о радњи у односу на коју постоји опасност од одлагања. Влада може са Међународним кривичним судом закључити посебан споразум, којим ће се детаљније уредити сва питања која су у вези са уступањем кривичног гоњења Републици Србији од стране Међународног кривичног суда. IV. ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ, ПРИТВОР И ПРЕДАЈА ОКРИВЉЕНОГ Захтев Међународног кривичног суда за лишење слободе окривљеног и његову предају или за привремено лишење слободе окривљеног Члан 20. Захтев Међународног кривичног суда за лишење слободе окривљеног и његову предају или за привремено лишење слободе окривљеног који се налази на територији Републике Србије или за кога Међународни кривични суд сматра да је на територији Републике Србије, доставља се Министарству. Министарство је дужно да у року од 8 дана од дана пријема захтева из става 1. овог члана утврди да ли захтев садржи податке и документацију у складу са чланом 91, односно 92. Статута. Ако утврди да захтев из става 1. овог члана не садржи прописане податке и документацију, а посебно податке који су потребни за утврђивање идентитета окривљеног, Министарство ће вратити захтев Међународном кривичном суду са упутством да се захтев допуни, односно да се његови недостаци отклоне. Обавезна одбрана у поступку предаје окривљеног Члан 21. Окривљени чију предају захтева Међународни кривични суд мора имати браниоца од првог саслушања и током целокупног трајања поступка предаје. Ако окривљени сам не обезбеди браниоца у року од три часа откада је поучен о том свом праву или ако изјави да неће узети браниоца, председник надлежног суда му поставља браниоца по службеној дужности из реда адвоката по редоследу са списка који доставља надлежна адвокатска комора. Странке у поступку предаје и надлежни суд Члан 22. Странке у поступку предаје су окривљени чија се предаја тражи и надлежни јавни тужилац. Представник Међународног кривичног суда има право присуствовања свим радњама у поступку предаје, али нема својство странке у поступку. За одлучивање у поступку предаје надлежан је Виши суд у Београду. Лишење слободе окривљеног Члан 23. Министарство без одлагања доставља полицији захтев Међународног кривичног суда да се окривљени лиши слободе. Полиција је дужна да поступи по захтеву Међународног кривичног суда и лиши слободе окривљеног, те га без одлагања спроведе надлежном истражном судији. Окривљени лишен слободе у смислу става 1. овог члана има сва права која у складу са Закоником о кривичном поступку има лице лишено слободе. Ако се окривљени крије или се налази у бекству, полиција предузима све потребне мере да га пронађе и лиши слободе, те спроведе надлежном истражном судији. О скривању или бекству окривљеног полиција без одлагања обавештава надлежног јавног тужиоца, који може предложити истражном судији доношење наредбе о издавању потернице. Поступак пред истражним судијом Члан 24. Надлежни истражни судија коме је доведен окривљени лишен слободе (члан 23. став 2), окривљеног ће обавестити о његовим правима, а потом ће га, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, саслушати о околностима из захтева Међународног кривичног суда. Ако истражни судија установи да је окривљени лице на које се односи захтев Међународног кривичног суда, одредиће му притвор решењем. Против решења из става 2. овог члана, окривљени и његов бранилац могу у року од 24 часа од пријема решења изјавити жалбу о којој решава надлежно веће. Притвор одређен решењем истражног судије може трајати најдуже месец дана, а одлуком надлежног већа може се продужити највише за два месеца, на образложени предлог јавног тужиоца. Истражни судија приликом саслушања посебно утврђује да ли окривљени пристаје да добровољно приступи Међународном кривичном суду. Ако окривљени то потврди у посебној исправи, те се истовремено одрекне свих правних лекова у поступку предаје, истражни судија ће решење о притвору донети само ако за то постоји неки од разлога утврђених Закоником о кривичном поступку. У супротном, окривљени се пушта на слободу уз одређивање јемства, забране напуштања боравишта, односно других мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка прописаних Закоником о кривичном поступку О пристанку окривљеног истражни судија одмах обавештава Министарство, које предузима потребне мере да окривљени без одлагања приступи Међународном кривичном суду. Пуштање на слободу окривљеног који је привремено лишен слободе Члан 25. Када донесе решење о притвору на основу захтева Међународног кривичног суда за привремено лишење слободе окривљеног, у складу са чланом 92. Статута, истражни судија о томе одмах обавештава Министарство. Ако Међународни кривични суд у року одређеном Правилима о поступку и доказима не достави захтев за предају окривљеног из става 1. овог члана или не достави потребне доказе и документацију, решење о одређивању притвора престаје да важи. Министарство о томе одмах обавештава истражног судију, који без одлагања доноси одлуку о пуштању на слободу окривљеног. Одлучивање о захтеву Међународног кривичног суда Члан 26. О захтеву за предају окривљеног Међународном кривичном суду одлучује надлежно веће. Окривљеног веће упознаје са захтевом Међународног кривичног суда и оптужбом пред тим судом и саслушава га, сходном применом Законика о кривичном поступку, о кривичном делу које му се ставља на терет те о свим другим околностима битним за одлучивање о захтеву. Веће приликом саслушања обавезно поступа на начин утврђен чланом 24. став 5. овог закона. Веће доноси решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду, када утврди: 1) да се захтев односи на окривљеног против којег се води поступак предаје, те да је потврђен идентитет окривљеног, 2) да су испуњени услови из члана 91. Статута који се односе на садржину захтева, 3) да се против окривљеног води кривични поступак за кривично дело које је у надлежности Међународног кривичног суда, 4) да не постоје сметње за предају окривљеног Међународном кривичном суду. Када је у Републици Србији већ започео кривични поступак против окривљеног у погледу кога се од стране Међународног кривичног суда захтева предаја, а такав захтев је Републици Србији упућен након започетог кривичног поступка, решење о предаји може се донети само ако су испуњени услови из члана 17. Статута. Уколико веће утврди да нису испуњене претпоставке из става 4. овог члана, доноси решење којим се одбија захтев за предају окривљеног Међународном кривичном суду. После доношења решења о захтеву Међународног кривичног суда, притвор може трајати најдуже до предаје окривљеног Међународном кривичном суду, односно до правноснажности решења којим је захтев одбијен, у оквиру Уставом и законом предвиђеног времена. Жалба против решења о захтеву Међународног кривичног суда Члан 27. Против решења из члана 26. став 4. овог закона жалбу могу изјавити окривљени и његов бранилац, а против решења из члана 26. став 6. овог закона, надлежни јавни тужилац. Жалба из става 1. овог члана може се изјавити у року од три дана од дана пријема решења и иста одлаже извршење решења. О жалби из става 1. овог члана одлучује веће непосредно вишег суда састављено од пет судија. Веће може жалбу окривљеног и његовог браниоца одбацити као недозвољену или неблаговремену, одбити као неосновану или је усвојити, када својим решењем преиначује решење из члана 26. став 4. овог закона, те доноси решење којим се одбија захтев за предају лица Међународном кривичном суду. Веће може жалбу јавног тужиоца одбити као неосновану или је усвојити, када својим решењем преиначује решење из члана 26. став 6. овог закона, те доноси решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду. Извршност решења о предаји Члан 28. Решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду може се извршити када постане правноснажно и када нема сметњи за његово извршење. Министар надлежан за правосуђе може привремено одложити извршење решења о предаји окривљеног, када је то неопходно због болести окривљеног или из других оправданих разлога. Достављање решења о предаји Члан 29. Правноснажно и извршно решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду доставља се Министарству, које га прослеђује Међународном кривичном суду. Решење из става 1. овог члана Министарство доставља полицији ради његовог извршења. Предаја окривљеног Међународном кривичном суду Члан 30. Предају окривљеног Међународном кривичном суду спроводи полиција. V. ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ СУДА Општа правила извршења одлука Међународног кривичног суда Члан 31. Република Србија ће у доброј вери извршавати пресуде и друге одлуке Међународног кривичног суда. У поступку извршења одлука из става 1. овог члана надлежни државни органи примењују Статут и друге прописе који су извори права у поступку пред Међународним кривичним судом или у вези са њим, као и одговарајућа правила домаћег права. О постојању стварних или правних сметњи за извршење одлука из става 1. овог члана, Република Србија без одлагања обавештава Међународни кривични суд, ради консултација о даљем поступању. Извршење казне затвора изречене пресудом Међународног кривичног суда Члан 32. Република Србија омогућиће извршење казне затвора изречене пресудом Међународног кривичног суда у одговарајућим установама у Републици Србији, на основу посебног споразума између Републике Србије и Међународног кривичног суда. Казна затвора из става 1. овог члана извршава се у складу са прописима Републике Србије, ако посебним споразумом није друкчије одређено. Трошкове извршења казне затвора из става 1. овог члана сноси Међународни кривични суд, ако посебним споразумом није друкчије одређено. Извршење новчане казне, одлуке о заплени имовине осуђеног и новчаном обештећењу жртве кривичног дела Члан 33. Када Међународни кривични суд захтева од Републике Србије извршење одлуке о новчаној казни, заплени имовине осуђеног или новчаном обештећењу жртве кривичног дела из члана 1. овог закона, поступак извршења спроводи суд у Републици Србији надлежан за извршење, у складу са законом. Ако поступак извршења није спроведен, у потпуности или делимично, због тога што у имовини дужника нема средстава подобних да буду предмет извршења или из других разлога предвиђених законом, надлежни извршни суд о томе извештава Министарство. О сметњама из става 2. овог члана Министарство без одлагања обавештава Међународни кривични суд, ради консултација о даљем поступању. VI. ИМУНИТЕТ И СЛОБОДАН ПРОЛАЗ ПРЕКО ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Споразум о имунитету и привилегијама Члан 34. Судије, Тужилац, заменици Тужиоца, Секретар, заменици Секретара, особље канцеларије Тужиоца и Секретара Међународног кривичног суда, када на територији Републике Србије обављају задатке од интереса за Међународни кривични суд, поседују имунитет у складу са споразумом о имунитету и привилегијама закљученим између Републике Србије и Међународног кривичног суда. Слободан пролаз преко територије Републике Србије Члан 35. Надлежни државни органи ће на захтев Међународног кривичног суда обезбедити слободан пролаз лицима која путују преко територије Републике Србије, а која раде за Међународни кривични суд или чија је делатност од значаја за Међународни кривични суд. Када је то потребно због околности случаја, надлежни државни органи ће лицима из става 1. овог члана обезбедити и одговарајућу полицијску или другу пратњу. VII. УЧЕСТВОВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РАДУ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ СУДА Представник Републике Србије у Скупштини држава чланица Члан 36. Представника Републике Србије у Скупштини држава чланица, као и заменика представника, одређује Влада. Поред представника Републике Србије и његовог заменика, у раду Скупштине држава чланица могу учествовати истакнути стручњаци за међународно кривично право. У складу са Статутом и другим прописима Међународног кривичног суда, Влада се стара о учествовању представника Републике Србије у раду других тела Међународног кривичног суда. Учествовање Републике Србије у избору судија Међународног кривичног суда Члан 37. Када се избор судија Међународног кривичног суда или службеника тог Суда обавља на предлог држава чланица, Влада ће, ако сматра да Република Србија треба да предложи кандидата, објавити јавни оглас, којим ће позвати заинтересована лица која испуњавају тражене услове да се у одређеном року јаве. Влада спроводи поступак избора пријављених кандидата на начин који обезбеђује увид јавности у критеријуме избора, начин рангирања кандидата и све друге чиниоце од значаја за непристрасан избор. Ако је Статутом или другим прописом Међународног кривичног суда предвиђен посебан начин спровођења поступка за избор лица из става 1. овог члана, Влада ће избор спровести на тако прописан начин и уз сходну примену прописа Републике Србије. Влада ће посебним огласом, ако то сматра оправданим, о предстојећем избору судија Међународног кривичног суда обавестити јавност и када се кандидати сами непосредно пријављују Међународном кривичном суду. Стручне и административно-техничке послове за потребе Владе, у оквиру учешћа Републике Србије у раду Међународног кривичног суда, обавља Министарство. VIII. ТРОШКОВИ САРАДЊЕ И УЧЕСТВОВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ФИНАНСИРАЊУ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ СУДА Трошкови сарадње са Међународним кривичним судом Члан 38. Трошкове сарадње са Међународним кривичним судом, у складу са одредбама члана 100. Статута, сноси Међународни кривични суд, ако споразумом између Републике Србије и Међународног кривичног суда није друкчије предвиђено. Уобичајени трошкови поступања по захтеву Међународног кривичног суда на територији Републике Србије и трошкови који настану због примене законодавства Републике Србије исплаћују се из буџета Републике Србије. Учествовање Републике Србије у финансирању Међународног кривичног суда Члан 39. Финансијска средства којима Република Србија доприноси раду Међународног кривичног суда, Скупштине држава чланица и других тела повезаних са Међународним кривичним судом, обезбеђују се у буџету Републике Србије. Финансијска средства из става 1. овог члана одређују се у обиму и на начин утврђен споразумом између Републике Србије и Међународног кривичног суда. Споразум из става 2. овог члана превасходно се заснива на критеријумима Организације Уједињених Нација који се односе на финансијски допринос држава чланица буџету Организације Уједињених Нација. IX. ПРЕЛАЗНА ОДРЕДБА Надлежност судова Члан 40. До почетка рада Врховног касационог суда, Министарство прибавља мишљење из члана 10. став 3. овог закона од Врховног суда Србије. До почетка рада Вишег суда у Београду, надлежности тог суда прописане чланом 22. став 3. овог закона, врши Окружни суд у Београду. X. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Ступање на снагу закона Члан 41. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о међународној правној помоћи у кривичним стварима “Службени гласник РС”, број 20 од 19. марта 2009. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет и примена закона Члан 1. Овим законом уређује се поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима (у даљем тексту: међународна правна помоћ), у случајевима када не постоји потврђени међународни уговор или када одређена питања њиме нису уређена. Облици међународне правне помоћи Члан 2. Међународна правна помоћ обухвата: 1) изручење окривљеног или осуђеног; 2) преузимање и уступање кривичног гоњења; 3) извршење кривичне пресуде; 4) остале облике међународне правне помоћи. Вршење међународне правне помоћи Члан 3. Међународна правна помоћ пружа се у поступку који се односи на кривично дело које у тренутку када је затражена помоћ спада у надлежност суда државе молиље. Међународна правна помоћ пружа се и у поступку који је покренут пред органима управе за дело које је кажњиво према законодавству државе молиље или замољене државе, у случају када одлука управног органа може да представља основ за покретање кривичног поступка. Међународна правна помоћ пружа се и по захтеву Међународног суда правде, Међународног кривичног суда, Европског суда за људска права и других међународних институција које су основане међународним уговором који је потврдила Република Србија. Надлежни органи Члан 4. Органи надлежни за пружање међународне правне помоћи су домаћи судови и јавна тужилаштва (у даљем тексту: домаћи правосудни органи) одређени законом. Поједине радње у поступку међународне правне помоћи врши министарство надлежно за правосуђе, министарство надлежно за спољне послове и министарство надлежно за унутрашње послове. Захтев за међународну правну помоћ достављен ненадлежном органу биће без одлагања упућен органу надлежном за поступање, о чему ће бити обавештен орган који је доставио захтев. Замолница Члан 5. Захтев за пружање међународне правне помоћи подноси се у виду замолнице. Замолница садржи: 1) назив органа који је сачинио замолницу; 2) назив органа коме се замолница упућује, а уколико није познат његов тачан назив, ознаку „надлежни државни орган”, уз назив замољене државе; 3) правни основ за пружање међународне правне помоћи; 4) ознаку кривичног предмета, законски назив кривичног дела, текст одговарајуће одредбе закона и сажет опис чињеничног стања; 5) опис радње међународне правне помоћи која се тражи и разлог за подношење замолнице; 6) податке о држављанству и друге личне податке лица, односно назив и седиште правног лица у односу на које се тражи међународна правна помоћ, као и његово својство у поступку; 7) друге податке који могу да буду од значаја за поступање по замолници. Замолница, као и писмена које достављају правосудни и други надлежни органи морају да буду потписани и оверени од стране надлежног органа. Замолница и писмена достављају се са преводом на језик замољене државе или преводом на енглески језик. Превод мора да буде оверен од стране судског тумача. Захтев за међународну правну помоћ који није поднет у складу са одредбама овог закона вратиће се ради исправке или допуне, уз одређивање рока који не може бити дужи од два месеца. Достављање замолнице и других писмена Члан 6. Замолница и друга писмена домаћег правосудног органа достављају се иностраном органу преко министарства надлежног за правосуђе. На захтев замољене државе замолница и друга писмена достављају се дипломатским путем. Замолница и писмена из става 1. овог члана се под условом узајамности: 1) достављају непосредно иностраном правосудном органу; 2) могу у хитним случајевима доставити посредством Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). Замолница и друга писмена иностраног органа достављају се домаћем правосудном органу у складу са ст. 1. и 2. овог члана. У случајевима из става 2. овог члана домаћи правосудни орган доставља копију замолнице министарству надлежном за правосуђе. Претпоставке за пружање међународне правне помоћи Члан 7. Претпоставке за пружање међународне правне помоћи су: 1) да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело по закону Републике Србије; 2) да за исто кривично дело није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, односно да кривична санкција није у потпуности извршена; 3) да кривично гоњење, односно извршење кривичне санкције није искључено због застарелости, амнестије или помиловања; 4) да се захтев за пружање међународне правне помоћи не односи на политичко кривично дело или дело повезано са политичким кривичним делом, односно на кривично дело које се састоји искључиво у повреди војних дужности; 5) да пружање међународне правне помоћи не би повредило суверенитет, безбедност, јавни поредак или друге интересе од суштинског значаја за Републику Србију. Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, међународна правна помоћ ће бити пружена поводом кривичног дела против међународног хуманитарног права за које не наступа застарелост. О испуњености претпоставки из тач. 1. до 3. става 1. овог члана одлучује надлежни правосудни орган, а о испуњености претпоставки из тач. 4) и 5) става 1. овог члана одлучује односно даје мишљење министар надлежан за правосуђе. Узајамност Члан 8. Домаћи правосудни органи пружају међународну правну помоћ под условом узајамности. На захтев домаћег правосудног органа, министарство надлежно за правосуђе даје обавештење о постојању узајамности. Ако нема података о узајамности, претпоставља се да узајамност постоји. Тајност података Члан 9. Државни органи дужни су да чувају тајност података добијених у поступку пружања међународне правне помоћи. Подаци о личности могу да се користе искључиво у кривичном или управном поступку у вези са којим је поднета замолница. Језик Члан 10. Поступак пружања међународне правне помоћи води се на српском језику. Пред домаћим правосудним органом на чијем подручју су у службеној употреби језици националних мањина поступак из става 1. овог члана води се и на њиховом језику, у складу са Уставом и законом. Трошкови Члан 11. Трошкове пружања међународне правне помоћи сноси замољена држава, ако овим законом није другачије прописано. Сходна примена закона Члан 12. Ако овим законом није друкчије одређено, у поступку пружања међународне правне помоћи сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку и закона којима се уређује организација и надлежност судова и јавних тужилаштава. II. ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ 1. ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ СТРАНОЈ ДРЖАВИ 1) Основне одредбе Предмет изручења Члан 13. Изручење окривљеног или осуђеног страној држави дозвољава се: 1) ради вођења кривичног поступка за кривично дело за које се према закону Републике Србије и закону државе молиље може изрећи казна затвора од годину дана или тежа казна; 2) ради извршења кривичне санкције коју је суд државе молиље изрекао за кривично дело из тачке 1) овог става у трајању од најмање четири месеца. Ако се замолница односи на више кривичних дела од којих поједина не испуњавају услове из става 1. овог члана, изручење се може дозволити и за ова кривична дела. Начело специјалитета Члан 14. Ако изручење буде дозвољено, изручено лице не може да буде кривично гоњено, подвргнуто извршењу кривичне санкције или изручено трећој држави за кривично дело извршено пре изручења, а које није предмет изручења. Услови из става 1. овог члана неће се применити: 1) ако се изручено лице изричито одрекло гаранције из става 1. овог члана; 2) ако изручено лице, иако је имало могућности, није напустило територију државе којој је изручено у року од 45 дана од дана условног отпуста или извршене кривичне санкције, или ако се вратило на територију те државе. Документација Члан 15. Уз замолницу се прилаже следећа документација: 1) средства за утврђивање истоветности окривљеног или осуђеног (тачан опис, фотографија, отисци прстију и сл.); 2) уверење или други подаци о држављанству окривљеног или осуђеног; 3) одлука о покретању кривичног поступка, оптужница, одлука о притвору или пресуда; 4) навођење доказа о постојању основане сумње. Претпоставке за изручење Члан 16. Поред претпоставки предвиђених чланом 7. овог закона, претпоставке за изручење су: 1) да лице чије се изручење захтева није држављанин Републике Србије; 2) да дело поводом којег се захтева изручење није извршено на територији Републике Србије, против ње или њеног држављанина; 3) да се против истог лица у Републици Србији не води кривични поступак због кривичног дела поводом којег се захтева изручење; 4) да по домаћем закону постоје услови за понављање кривичног поступка за кривично дело поводом којег се захтева изручење лица против којег је правноснажно окончан поступак пред домаћим судом; 5) да је утврђена истоветност лица чије се изручење захтева; 6) да има довољно доказа за основану сумњу односно да постоји правноснажна судска одлука да је лице чије се изручење тражи учинило кривично дело поводом којег се захтева изручење; 7) да држава молиља да гаранције да ће у случају осуде у одсуству поступак бити поновљен у присуству изрученог лица; 8) да држава молиља да гаранције да смртна казна која је прописана за кривично дело поводом којег се захтева изручење неће бити изречена, односно извршена. Стицај замолница Члан 17. Ако је више држава молиља истовремено поднело замолнице за изручење истог лица због истог или различитих кривичних дела, одлука о изручењу ће бити донета узимањем у обзир околности конкретног случаја, а нарочито територију на којој је кривично дело учињено, тежину кривичног дела, редослед подношења захтева, држављанство лица чије изручење се захтева и могућности изручења трећој држави. Одлука из става 1. овог члана мора бити образложена. 2) Поступак за изручење а) Поступак пред истражним судијом Поступање са замолницом Члан 18. Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу суду на чијем подручју борави или се затекне лице чије изручење се захтева. Ако то место није познато, полиција утврђује где се налази лице чије изручење се захтева. Ако је замолница поднета у складу са чл. 5. и 15. овог закона, истражни судија ће издати наредбу за довођење лица чије изручење се захтева. Наредбу извршава полиција која одмах спроводи то лице истражном судији. Претресање лица и просторија и одузимање предмета Члан 19. На захтев државе молиље истражни судија може да нареди претресање лица чије се изручење захтева и просторија у којима то лице борави. Предмети кривичног дела пронађени приликом претресања и имовинска корист прибављена кривичним делом привремено ће се одузети од лица чије изручење се захтева. Привремено одузимање из става 2. овог члана траје до доношења одлуке о притвору или другој мери за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева, али најдуже 48 сати од његовог привођења. Ако се предмети из става 2. овог члана обавезно одузимају по закону Републике Србије, истражни судија их привремено може предати држави молиљи уз услов да буду враћени у року који он одреди. У случају да изручење буде дозвољено, предмети и имовинска корист из става 2. овог члана предају се држави молиљи. Поука о правима Члан 20. Када установи истоветност лица чије се изручење захтева, истражни судија га обавештава о разлогу довођења, доказима на основу којих се захтева изручење и поучава га о правима: 1) да није дужно ништа да изјави; 2) да може да узме браниоца; 3) да бранилац присуствује његовом саслушању; 4) да може дати сагласност да буде изручено по поједностављеном поступку. Ако се лице чије изручење се захтева одрекне права на браниоца или ако га не обезбеди у року од 24 сата од када је поучено о том праву, биће му постављен бранилац по службеној дужности. О довођењу лица чије изручење се захтева истражни судија обавештава јавног тужиоца. Саслушање Члан 21. Истражни судија саслушава лице чије изручење се захтева о свим околностима битним за утврђивање постојања претпоставки за изручење, а нарочито о личним приликама, држављанству, односу према држави молиљи и захтеву за изручење. Саслушању присуствују јавни тужилац и бранилац, који могу постављати питања лицу чије изручење се захтева. О саслушању се саставља записник. Притвор Члан 22. Након саслушања истражни судија може одредити притвор: 1) ако постоје околности које указују да ће се лице чије изручење се захтева сакрити или побећи у циљу ометања поступка одлучивања о замолници или спровођења изручења; 2) ако постоје околности које указују да ће лице чије изручење се захтева ометати прикупљање доказа у поступку изручења или у кривичном поступку пред судом државе молиље. Притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о изручењу, али не дуже од годину дана од дана притварања лица чије изручење се захтева. По истеку свака два месеца од правноснажности решења о одређивању притвора суд по службеној дужности испитује да ли постоје разлози за продужење или укидање притвора. Ако то оправдавају посебни разлози, истражни судија може уместо притвора одредити другу меру за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева. Испитивање претпоставки за изручење Члан 23. Истражни судија ће предузети одговарајуће радње ради утврђивања да ли постоје претпоставке за изручење, односно за предају предмета из члана 19. став 2. овог закона. Ако држава молиља није доставила гаранције у смислу члана 16. тач. 7. и 8. овог закона, истражни судија ће затражити да их достави у року који не може бити дужи од 30 дана. Након спроведених радњи из става 1. овог члана истражни судија доставља списе већу састављеном од тројице судија (даље: ванпретресном већу). Ако се против лица чије се изручење захтева пред домаћим судом за исто или друго кривично дело води кривични поступак или се оно налази на издржавању казне затвора или друге кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, истражни судија ће о томе ставити белешку у списима. Захтев за притварање пре подношења замолнице Члан 24. У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице. Захтев садржи: 1) податке потребне за утврђивање истоветности лица чије изручење ће бити затражено; 2) чињенични опис и правну квалификацију дела; 3) изјаву надлежног органа државе молиље о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона; 4) изјаву да ће бити поднета замолница. Захтев се домаћем правосудном органу или полицији може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом. Поступање по захтеву Члан 25. Полиција лишава слободе лице на које се односи захтев из члана 24. овог закона и одмах га спроводи истражном судији. Када установи истоветност доведеног лица, истражни судија га обавештава о разлогу довођења и поучава га о правима из члана 20. став 1. тач. 1) до 4) овог закона. Ако се лице чије изручење се захтева одрекне права на браниоца или ако га не обезбеди у року од 24 сата од када је поучено о томе, биће му постављен бранилац по службеној дужности. Притвор Члан 26. Након саслушања доведеног лица истражни судија може одредити притвор. Решење о одређивању притвора и поуку о року за подношење замолнице истражни судија без одлагања доставља надлежном органу државе молиље у складу са чланом 24. став 3. овог закона, о чему обавештава јавног тужиоца. Ако је достава извршена непосредно или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ), обавештава се и министарство надлежно за правосуђе. Истражни судија ће укинути притвор: 1) ако надлежни орган државе молиље не поднесе замолницу у року од 18 дана од дана притварања; 2) ако престану разлози због којих је одређен притвор. На захтев надлежног органа државе молиље истражни судија може да продужи рок из тачке 1. става 2. овог члана највише до 40 дана од дана притварања. Ако замолница не буде поднета у прописаном односно одређеном року, лице се може поново притворити једино на основу члана 22. овог закона. б) Поступак пред ванпретресним већем Одлуке ванпретресног већа Члан 27. Након разматрања списа из члана 23. став 3. овог закона ванпретресно веће доноси решење о одбијању изручења или о испуњености претпоставки за изручење. Решење о одбијању изручења Члан 28. Ако ванпретресно веће утврди да нису испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона, решењем ће одбити изручење и без одлагања ће га доставити непосредно вишем суду. Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца и браниоца лица чије изручење се захтева, потврдити, укинути или преиначити решење из става 1. овог члана. Правноснажно решење о одбијању изручења доставља се министарству надлежном за правосуђе, које о томе обавештава државу молиљу. Решење о испуњености претпоставки за изручење Члан 29. Ако ванпретресно веће утврди да су испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона, донеће решење о томе. Против решења из става 1. овог члана дозвољена је жалба непосредно вишем суду у року од три дана од дана пријема решења. Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца, лица чије изручење се захтева и његовог браниоца, потврдити, укинути или преиначити решење из става 1. овог члана. Поједностављено изручење Члан 30. Лице чије изручење се захтева може бити изручено по поједностављеном поступку, у складу са одредбама овог закона. Ако се лице из става 1. овог члана сагласи са тим да буде изручено по поједностављеном поступку, истражни судија ће га упознати са последицама такве изјаве и питати да ли је дата добровољно. О томе ће се саставити записник. Сагласност из става 2. овог члана је неопозива. Записник из става 2. овог члана и списе истражни судија одмах доставља ванпретресном већу, које доноси решење из члана 29. овог закона. Против тог решења жалба није дозвољена. Решење из става 4. овог члана без одлагања се доставља министру надлежном за правосуђе, који поступа у складу са чл. 31 до 35. овог закона. в) Поступак пред министром Одлуке министра надлежног за правосуђе Члан 31. Правноснажно решење о испуњености претпоставки за изручење доставља се са списима министру надлежном за правосуђе. Министар надлежан за правосуђе доноси решење којим дозвољава или не дозвољава изручење. Решење се доставља надлежном суду, лицу чије изручење је захтевано, министарству надлежном за унутрашње послове и држави молиљи. Решење којим се дозвољава изручење Члан 32. У решењу којим дозвољава изручење министар надлежан за правосуђе може: 1) условити изручење у смислу члана 14. став 1. овог закона, осим ако се изручено лице изричито одрекло тих гаранција; 2) поставити друге услове за изручење. Решење којим се не дозвољава изручење Члан 33. Решење којим не дозвољава изручење министар надлежан за правосуђе доноси: 1) ако нису испуњене претпоставке из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона; 2) ако у поступку суђења у одсуству лицу чије изручење се захтева нису биле остварене гаранције правичног суђења. Одлагање изручења Члан 34. Министар надлежан за правосуђе може одложити извршење решења из члана 32. овог закона: 1) док не буде правноснажно окончан кривични поступак пред домаћим судом који се против лица чије изручење је дозвољено води за друго кривично дело; 2) док лице чије изручење је дозвољено не издржи казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. Привремено изручење Члан 35. Министар надлежан за правосуђе може одлучити да у случају из члана 34. овог закона дозволи привремено изручење лица држави молиљи: 1) ако то не би штетило кривичном поступку који се води пред домаћим судом; 2) ако држава молиља пружи гаранције да ће привремено изручено лице бити притворено и да ће га на захтев министра надлежног за правосуђе вратити у Републику Србију. Урачунавање времена проведеног у притвору Члан 36. Домаћи суд ће приликом изрицања казне затвора урачунати време које је привремено изручено лице провело у притвору у држави молиљи, односно неиздржани део казне ће се за толико умањити. Узимајући у обзир околност из става 1. овог члана, министар надлежан за правосуђе може одлучити да не захтева враћање привремено изрученог лица. Предаја окривљеног или осуђеног Члан 37. Министарство надлежно за унутрашње послове извршава решење којим се дозвољава изручење. Министарство из става 1. овог члана договара са надлежним органом државе молиље место, време и начин предаје окривљеног или осуђеног. Предаја се извршава у року од 30 дана од дана доношења решења из члана 32. овог закона. Ако држава молиља без оправданог разлога не преузме окривљеног или осуђеног договореног дана предаје, он се пушта на слободу. На образложени захтев државе молиље може бити одређен други дан предаје. 2. ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Претпоставке за изручење у Републику Србију Члан 38. Ако се против лица које се налази у страној држави пред домаћим судом води кривични поступак или му је домаћи суд правноснажном одлуком изрекао кривичну санкцију, министарство надлежно за правосуђе може на захтев надлежног суда поднети замолницу. Ако лице из става 1. овог члана буде изручено, против њега се може покренути кривични поступак односно извршити кривична санкција само за кривично дело за које је изручење одобрено, осим ако се тог права одрекло, а страна држава није поставила такав услов. Уз замолницу се прилаже документација из члана 15. овог закона. Услови за изрицање кривичне санкције Члан 39. Ако је страна држава одобрила изручење уз одређене услове који се односе на врсту или висину кривичне санкције која се може изрећи односно извршити, домаћи суд је приликом изрицања кривичне санкције везан тим условима, а ако је реч о извршењу већ изречене кривичне санкције, домаћи суд који је судио у првом степену преиначиће одлуку о кривичној санкцији у складу са постављеним условима ако су они у сагласности са нашим прописима у овој материји. Ако је изручено лице било притворено у страној држави због кривичног дела због којег је изручено, време које је провело у притвору биће урачунато у кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. Спровођење преко територије Републике Србије Члан 40. Ако страна држава захтева изручење од друге стране државе, а изручено лице се има спровести преко територије Републике Србије, министар надлежан за правосуђе може страној држави која је захтевала спровођење одобрити спровођење лица ако су испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона. Уз замолницу се прилаже документација из члана 15. овог закона. Трошкове спровођења преко територије Републике Србије сноси држава молиља. III. ПРЕУЗИМАЊЕ И УСТУПАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА 1. ПРЕУЗИМАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ 1) Основне одредбе Преузимање кривичног гоњења Члан 41. Под условима предвиђеним овим законом надлежни јавни тужилац може преузети кривично гоњење против осумњиченог или окривљеног за кривично дело које спада у надлежност суда државе молиље. Кривични списи Члан 42. Уз замолницу се прилажу оригинал или оверени препис кривичних списа. Претпоставке за преузимање кривичног гоњења Члан 43. Кривично гоњење одређеног лица може се преузети ако су испуњене претпоставке из члана 7. овог закона и једна од следећих претпоставки: 1) да лице има пребивалиште или боравиште у Републици Србији; 2) да лице у Републици Србији издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. 2) Поступак по замолници Достављање замолнице и кривичних списа јавном тужиоцу Члан 44. Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу и кривичне списе јавном тужиоцу на чијем подручју лице за које се захтева преузимање кривичног гоњења има пребивалиште или боравиште, издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе или јавном тужиоцу који учествује у кривичном поступку који се против лица води за исто или друго кривично дело. Министарство надлежно за правосуђе доставља надлежном јавном тужиоцу и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона. Одлучивање о преузимању гоњења Члан 45. Надлежни јавни тужилац може одлучити да преузме гоњење ако су испуњене претпоставке предвиђене чл. 7. и 43. овог закона. Обавештење државе молиље и враћање кривичних списа Члан 46. О одлуци надлежног јавног тужиоца поводом захтева за преузимање кривичног гоњења, као и о правноснажној одлуци донетој у преузетом кривичном поступку, обавестиће се држава молиља. Ако преузимање кривичног гоњења не буде прихваћено, страној држави се доставља образложено обавештење и списи достављени уз замолницу. Правила преузетог поступка Члан 47. Преузети кривични поступак спроводи се према прописима Републике Србије. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у преузетом кривичном поступку неће се примењивати одредбе о суђењу у одсуству. Процесна радња предузета према прописима државе молиље изједначава се са процесном радњом предузетом према прописима Републике Србије, осим ако то није противно основним начелима домаћег правног поретка и међународним стандардима о заштити људских права и основних слобода. Кривична санкција изречена у преузетом кривичном поступку не може бити строжа од кривичне санкције која се може изрећи према праву државе молиље. Захтев за притварање пре подношења замолнице Члан 48. У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице. Захтев садржи: 1) податке потребне за утврђивање истоветности лица за које ће бити захтевано преузимање гоњења; 2) чињенични опис и правну квалификацију дела; 3) изјаву иностраног органа о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона; 4) изјаву да ће бити поднета замолница. Захтев се надлежном јавном тужиоцу или органу полиције може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом. На поступање по захтеву сходно се примењују одредбе члана 25. и члана 26. ст. 1. до 4. овог закона. 2. УСТУПАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА СТРАНОЈ ДРЖАВИ Уступање кривичног гоњења Члан 49. Под условима предвиђеним овим законом, страној држави може се уступити кривично гоњење осумњиченог или окривљеног за кривично дело које спада у надлежност домаћег суда. Кривични списи Члан 50. Уз замолницу се прилажу оригинал или оверени препис кривичних списа. Претпоставке за уступање кривичног гоњења Члан 51. Замољеној држави може се уступити кривично гоњење одређеног лица, ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. став 1. тач. 4. и 5. овог закона и једна од следећих претпоставки: 1) да лице има пребивалиште или боравиште у замољеној држави; 2) да лице у замољеној држави издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. Ако је кривичним делом оштећена Република Србија, њен држављанин или правно лице које има седиште на њеној територији, приликом одлучивања о уступању кривичног гоњења посебно ће се ценити могућност обезбеђења имовинскоправног захтева и други интереси оштећеног. Решење о покретању поступка Члан 52. Решење о покретању поступка за уступање кривичног гоњења доноси: 1) јавни тужилац, пре покретања кривичног поступка; 2) истражни судија, на предлог јавног тужиоца, до ступања оптужнице на правну снагу; 3) ванпретресно веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца, до почетка главног претреса; 4) веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца, до завршетка главног претреса. Против решења из става 1. тачке 1. овог члана осумњичени има право да изјави приговор непосредно вишем тужиоцу у року од три дана. Против решења из става 1. тачка 2. до 4. овог члана окривљени и јавни тужилац имају право жалбе непосредно вишем суду у року од три дана. Поступање са замолницом Члан 53. Замолница и кривични списи достављају се замољеној држави са захтевом да у најкраћем року достави обавештење о својој одлуци. Ако замољена држава у року од шест месеци од када јој је достављена замолница и списи из става 1. овог члана не достави обавештење о својој одлуци, домаћи правосудни орган ће наставити кривично гоњење. Последице покретања поступка за уступање кривичног гоњења Члан 54. Након доношења решења из члана 52. став 1. овог закона домаћи правосудни орган ће предузети само процесне радње које не трпе одлагање. Домаћи правосудни орган наставиће кривично гоњење односно кривични поступак: 1) ако замољена држава достави одлуку да не прихвата преузимање кривичног гоњења; 2) ако замољена држава одустане од одлуке о преузимању кривичног гоњења; 3) ако домаћи правосудни орган одустане од уступања кривичног гоњења пре него што замољена држава достави одлуку о замолници. Захтев за притварање пре подношења замолнице Члан 55. У хитним случајевима домаћи правосудни орган може замољеној држави поднети захтев за притварање пре подношења замолнице. Захтев садржи: 1) податке потребне за утврђивање истоветности лица за које ће бити захтевано уступање кривичног гоњења; 2) чињенични опис и правну квалификацију дела; 3) изјаву о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона; 4) изјаву да ће бити поднета замолница. Захтев се надлежном органу замољене државе може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). IV. ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ 1. ИЗВРШЕЊЕ СТРАНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ Предмет извршења Члан 56. Кривична санкција изречена правноснажном пресудом надлежног суда државе молиље може се извршити у Републици Србији у складу са одредбама овог закона. Документација Члан 57. Уз замолницу се прилаже оверени препис кривичне пресуде иностраног суда. Претпоставке за извршење Члан 58. Кривична санкција изречена пресудом надлежног суда државе молиље може се извршити ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. овог закона и једна од следећих претпоставки: 1) да је осуђени држављанин Републике Србије; 2) да осуђени има пребивалиште или боравиште у Републици Србији; 3) да осуђени у Републици Србији издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе по раније изреченој пресуди. Надлежност суда Члан 59. За спровођење поступка по замолници месно је надлежан суд према последњем пребивалишту или боравишту осуђеног лица на територији Републике Србије или према месту извршења кривичне санкције. Захтев за притварање пре подношења замолнице Члан 60. У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице. Захтев садржи: 1) податке потребне за утврђивање истоветности осуђеног; 2) чињенични опис и правну квалификацију дела; 3) изјаву о постојању правноснажне осуђујуће пресуде; 4) изјаву да ће бити поднета замолница. Захтев се домаћем правосудном органу или органу полиције може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом. На поступање по захтеву сходно се примењују одредбе члана 25. и члана 26. ст. 1. до 4. овог закона. Поступање по замолници Члан 61. Министарство надлежно за правосуђе доставља надлежном суду замолницу и оверени препис стране кривичне пресуде, као и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4. и 5. и члана 63. тачка 4. овог закона. Ванпретресно веће надлежног суда одлучује о замолници у седници већа. О седници већа обавештавају се јавни тужилац и бранилац кога суд поставља по службеној дужности. Пре доношења одлуке суд ће саслушати осуђеног о испуњености претпоставки за извршење. По завршеној седници већа, суд доноси одлуку о усвајању или одбијању замолнице. Приликом доношења одлуке суд је везан за чињенични опис кривичног дела из стране кривичне пресуде. Пресуда о признању стране кривичне пресуде Члан 62. Ако усвоји замолницу, суд ће пресудом о признању стране кривичне пресуде изрећи кривичну санкцију према кривичном законодавству Републике Србије. Изречена кривична санкција не може бити строжа од санкције изречене у страној кривичној пресуди. У изреку пресуде из става 1. овог члана суд ће унети одлуку о усвајању замолнице, назив надлежног суда државе молиље, потпуну изреку стране кривичне пресуде и изрећи ће кривичну санкцију. У образложењу пресуде суд ће изнети разлоге којима се руководио приликом изрицања кривичне санкције. Против пресуде из става 1. овог члана жалбу могу да изјаве јавни тужилац, осуђени и бранилац. Извршење пресуде из става 1. овог члана, као и доношење одлуке о условном отпусту спроводи се по праву Републике Србије. Решење о одбијању замолнице Члан 63. Решење о одбијању замолнице доноси се: 1) ако нису испуњене претпоставке за извршење стране кривичне пресуде; 2) ако се основано може закључити да је лице осуђено због расне, верске или националне припадности или политичког уверења; 3) ако је пресуда донета у одсуству осуђеног; 4) ако нису биле испуњене претпоставке правичног суђења. Правна средства Члан 64. Суд државе молиље који је донео кривичну пресуду која се извршава у Републици Србији одлучује о ванредним правним лековима изјављеним против пресуде. О ванредном ублажавању казне, амнестији и помиловању осуђеног одлучују надлежни органи државе молиље и надлежни органи Републике Србије. Министарство надлежно за правосуђе без одлагања обавештава суд државе молиље о одлуци домаћег суда или другог државног органа која доводи до обуставе извршења стране кривичне пресуде. 2. ИЗВРШЕЊЕ СТРАНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ УЗ ПРЕМЕШТАЈ Извршење уз премештај Члан 65. Држављанин Републике Србије који у страној држави издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити премештен у Републику Србију у циљу издржавања кривичне санкције. Сагласност за премештај осуђеног из става 1. овог члана даје министар надлежан за правосуђе. Сагласност може бити ускраћена ако је осуђеном у тренутку подношења молбе преостало да издржи мање од шест месеци кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Начело специјалитета Члан 66. Ако буде премештен у Републику Србију, осуђени не може да буде притворен, кривично гоњен или подвргнут извршењу кривичне санкције за кривично дело извршено пре предаје, осим за дело за које је премештен. Одредба става 1. овог члана неће се применити: 1) ако се осуђени изричито одрекао гаранције из става 1. овог члана; 2) ако осуђени, иако је имао могућности, није напустио територију Републике Србије у року од 45 дана од дана условног отпуста или издржане казне, или ако се вратио на територију Републике Србије. Документација Члан 67. Уз замолницу се прилаже оверени препис стране кривичне пресуде и изјава осуђеног да је сагласан са премештајем. Претпоставке за премештај Члан 68. Премештај осуђеног у Републику Србију ради извршења стране кривичне пресуде може се извршити ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. овог закона и једна од следећих претпоставки: 1) да ће извршење кривичне санкције у Републици Србији побољшати изгледе за друштвену рехабилитацију осуђеног; 2) да је осуђени сагласан са премештајем. Поступак Члан 69. Одредбе члана 61. став 1, 2. и 4. и чл. 62. до 64. овог закона сходно се примењују на поступак извршења стране кривичне пресуде уз премештај. Изрека пресуде којом се дозвољава извршење стране кривичне пресуде уз премештај садржи и одлуку којом се одобрава премештај осуђеног. 3. ИЗВРШЕЊЕ ДОМАЋЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ Предмет извршења Члан 70. Извршење кривичне санкције изречене пресудом домаћег суда може се захтевати од стране државе, у складу са одредбама овог закона. Документација Члан 71. Уз замолницу се прилаже оригинал или оверена копија домаће кривичне пресуде са клаузулом правноснажности и извршности. Претпоставке за подношење захтева Члан 72. Домаћи суд може захтевати извршење кривичне пресуде у страној држави ако је испуњена једна од следећих претпоставки: 1) да је осуђени држављанин стране државе; 2) да осуђени има пребивалиште или боравиште у страној држави; 3) да осуђени издржава у страној држави казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе по раније изреченој пресуди. Одлука о уступању извршења домаће кривичне пресуде Члан 73. Решење о покретању поступка за извршење домаће кривичне пресуде у страној држави доноси ванпретресно веће суда који је донео пресуду у првом степену, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца. Захтев за притварање пре подношења замолнице Члан 74. У хитним случајевима домаћи суд може замољеној држави поднети захтев за притварање пре подношења замолнице. Захтев садржи: 1) податке потребне за утврђивање истоветности осуђеног; 2) чињенични опис и правну квалификацију дела; 3) изјаву о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона; 4) изјаву да ће бити поднета замолница. Захтев се надлежном органу замољене државе може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ). Поступање са замолницом Члан 75. Замолница и документација се достављају замољеној држави уз захтев да у најкраћем року достави обавештење о својој одлуци. Ако се осуђени налази на слободи, од стране државе се може затражити да га лиши слободе. Последице преузимања извршења домаће кривичне пресуде Члан 76. Ако замољена држава преузме извршење домаће кривичне пресуде, поступак извршења кривичне санкције у Републици Србији се обуставља. Ако замољена држава не преузме извршење домаће кривичне пресуде или ако осуђени избегне извршење кривичне санкције у замољеној држави, надлежни суд у Републици Србији наставиће поступак извршења пресуде. Министарство надлежно за правосуђе обавештава инострани орган о свакој одлуци суда или другог државног органа која има утицај на извршење домаће кривичне пресуде. 4. ИЗВРШЕЊЕ ДОМАЋЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ УЗ ПРЕМЕШТАЈ Предмет извршења Члан 77. Осуђени који у Републици Србији издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити премештен у земљу свог држављанства односно пребивалишта или боравишта ради издржавања кривичне санкције у складу са одредбама овог закона. Обавештење о могућности извршења пресуде уз премештај Члан 78. Суд који је изрекао првостепену пресуду или завод у коме осуђени издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе обавештава осуђеног о могућности извршења домаће кривичне пресуде уз премештај. Молба за премештај Члан 79. Заводу или суду из члана 78. овог закона осуђени може поднети молбу за премештај. Молбу из става 1. овог члана може поднети и држава чије држављанство има осуђени односно у којој има пребивалиште или боравиште, ако се осуђени са тим сагласи. Одлучивање о молби за премештај Члан 80. О молби за премештај одлучује ванпретресно веће суда који је донео првостепену пресуду, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца. Суд ће решењем одбацити молбу за премештај ако је осуђеном лицу у тренутку подношења молбе преостало да издржи мање од шест месеци кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Ако не донесе решење из става 2. овог члана, суд ће решењем усвојити или одбити молбу за премештај. Против решења се може изјавити жалба. Поступање са решењем о усвајању молбе за премештај Члан 81. Правноснажно решење о усвајању молбе за премештај, домаћа кривична пресуда, текст одговарајуће одредбе кривичног законика, молба осуђеног за премештај и извештај завода о времену које је осуђени провео на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе достављају се министарству надлежном за правосуђе, ради упућивања иностраном органу. Извршење одлуке о премештају осуђеног лица Члан 82. На основу правноснажне одлуке иностраног органа којом се прихвата премештај осуђеног, министарство надлежно за правосуђе издаје налог заводу из члана 78. овог закона да преда осуђеног полицији, која га спроводи до стране државе. Уз налог из става 1. овог члана прилаже се решење о усвајању молбе за премештај. V. ОСТАЛИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ 1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет осталих облика међународне правне помоћи Члан 83. Остали облици међународне правне помоћи обухватају: 1) извршење процесних радњи, као што су позивање и достављање писмена, саслушање окривљеног, испитивање сведока и вештака, увиђај, претресање просторија и лица, привремено одузимање предмета; 2) примену мера, као што су надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација и оптичка снимања лица, контролисана испорука, пружање симулованих пословних услуга, склапање симулованих правних послова, ангажовање прикривеног иследника, рачунарско претраживање и обрада података; 3) размену обавештења и достављање писмена и предмета који су у вези са кривичним поступком у држави молиљи, достављање података без замолнице; коришћење аудио и видео-конференцијске везе, формирање заједничких истражних тимова; 4) привремену предају лица лишеног слободе ради испитивања пред надлежним органом државе молиље. Претпоставке Члан 84. Остали облици међународне правне помоћи могу се пружити ако су испуњене претпоставке из члана 7. овог закона и ако: 1) су испуњени услови предвиђени Закоником о кривичном поступку; 2) се пред домаћим судом против истог лица не води кривични поступак због кривичног дела поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи. Начело специјалитета Члан 85. Лице које борави у иностранству не може бити лишено слободе, притворено или кривично гоњено за раније учињено кривично дело док се налази на територији државе молиље ради давања исказа у својству оштећеног, сведока или вештака у поступку за кривична дела поводом којег је пружена међународна правна помоћ. У позиву ће се посебно назначити да оштећени, сведок или вештак има права из става 1. овог члана. Документација Члан 86. Уз замолницу се прилаже спецификација трошкова који ће бити исплаћени сведоку или вештаку. Непримењивање мера принуде Члан 87. Сведок или вештак који се не одазове на позив надлежног органа државе молиље неће бити подвргнут било каквој санкцији или мери принуде, чак и ако је позив садржао такву наредбу. 2. ПРУЖАЊЕ ОСТАЛИХ ОБЛИКА МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ СТРАНОЈ ДРЖАВИ Достављање замолнице Члан 88. Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона суду на чијем подручју треба предузети радњу. Одлучивање о замолници Члан 89. Одлуку о пружању осталих видова међународне правне помоћи суд доноси ценећи испуњеност претпоставки из чл. 7. и 84. овог закона. Правила поступка Члан 90. Изузетно од члана 12. овог закона, на захтев надлежног органа државе молиље предузимање радњи осталих облика међународне правне помоћи врши се на начин који предвиђа законодавство државе молиље, ако то није у супротности са основним начелима правног поретка Републике Србије. Присуство иностраног органа Члан 91. На захтев надлежног органа државе молиље да буде обавештен о предузимању осталих облика међународне правне помоћи, суд га обавештава о месту и времену предузимања радње правне помоћи. Ако оцени да би то допринело бољем разјашњењу ствари суд може да одобри представнику иностраног правосудног органа да присуствује предузимању осталих облика међународне правне помоћи. Привремена предаја Члан 92. На захтев државе молиље, лице које се у Републици Србији налази у притвору или издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити привремено предато ради испитивања у својству сведока или вештака. Претпоставке за привремену предају Члан 93. Привремена предаја лица из члана 92. овог закона може се одобрити ако су испуњене следеће претпоставке: 1) да се лице сагласило са привременом предајом; 2) да присуство лица није неопходно у кривичном поступку који је у току пред домаћим судом; 3) да привремена предаја не би довела до продужења лишења слободе; 4) да не постоје други важни разлози против привремене предаје. У случајевима предвиђеним ставом 1. овог члана може се ради привремене предаје лица одобрити транзит преко територије Републике Србије. Одлучивање о захтеву за привремену предају Члан 94. Суд који је донео одлуку у првом степену може решењем одобрити или одбити привремену предају. У изреци решења којим се привремена предаја одобрава посебно ће се назначити: 1) рок у којем привремено предато лице мора да буде враћено; 2) неопходност његовог задржавања у притвору до повратка. Решење којим се привремена предаја одбија мора бити образложено. Жалба Члан 95. Против решења из члана 94. овог закона лице чија се привремена предаја захтева може изјавити жалбу у року од три дана од дана пријема решења. О жалби одлучује ванпретресно веће у року од 48 сати. Заједнички истражни тимови Члан 96. Ако то оправдавају околности случаја, споразумом министра надлежног за правосуђе и надлежног органа стране државе могу се формирати заједнички истражни тимови. Одлагање пружања правне помоћи Члан 97. Суд може одложити пружање осталих видова међународне правне помоћи уколико је то неопходно ради несметаног вођења кривичног поступка који је у току пред домаћим правосудним органом, а који је у вези са достављеном замолницом. О одлагању пружања осталих видова правне помоћи обавештава се надлежни орган државе молиље, уз навођење разлога за одлагање. Достављање података без замолнице Члан 98. Домаћи правосудни органи могу, под условом узајамности, без замолнице достављати надлежним органима стране државе податке о кривичним делима и учиниоцима, ако би то било од користи за вођење кривичног поступка у иностранству. Достављање података из става 1. овог члана врши се само у случају да то не омета вођење кривичних поступака у Републици Србији. Домаћи правосудни органи могу захтевати од надлежних органа државе молиље којима су достављени подаци из става 1. овог члана да их обавесте о предузетим радњама и донетим одлукама. Трошкови Члан 99. Изузетно од одредбе члана 11. овог закона, од државе молиље може се захтевати накнада трошкова који су настали поводом вештачења и привремене предаје лица. 3. ЗАХТЕВАЊЕ ОСТАЛИХ ОБЛИКА МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ Достављање домаћим држављанима у иностранству Члан 100. Достављање писмена домаћим држављанима у иностранству врши се у складу са чланом 6. овог закона, а може се вршити и преко дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије. У случају достављања преко дипломатског или конзуларног представништва, овлашћени радник дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије потписује доставницу као достављач – ако је писмено уручено у самом представништву, а ако је писмено достављено поштом достављање се потврђује на повратници. Достава лицима са дипломатским имунитетом Члан 101. Лицима која уживају дипломатски имунитет писмена се достављају дипломатским путем. VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења закона Члан 102. Ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе Главе ХХХII – Поступак за пружање међународне правне помоћи и извршење међународних уговора у кривичноправним стварима (чл. 530. до 538) и Главе ХХХIII – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица (чл. 539. до 555) Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07). Започети поступци међународне правне помоћи Члан 103. Поступци у којима је до дана ступања на снагу овог закона поднета молба за пружање међународне правне помоћи спровешће се према одредбама Главе XXXII – Поступак за пружање међународне правне помоћи и извршење међународних уговора у кривичноправним стварима (чл. 530. до 538) и Главе XXXIII – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица (чл. 539. до 555) Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07). Ступање на снагу Члан 104. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о одговорности правних лица за кривична дела „Службени гласник РС“, број 97 од 27. октобра 2008. Део први I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређују се услови одговорности правних лица за кривична дела, кривичне санкције које се могу изрећи правним лицима и правила поступка у којем се одлучује о одговорности правних лица, изрицању кривичних санкција, доношењу одлуке о рехабилитацији, престанку мере безбедности или правне последице осуде и извршењу судских одлука. Кривична дела за која одговарају правна лица Члан 2. Правно лице може одговарати за кривична дела из посебног дела Кривичног законика и других закона, ако су испуњени услови за одговорност правног лица предвиђени овим законом. Искључење и ограничење одговорности Члан 3. Република Србија (у даљем тексту: Република), аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, односно државни органи и органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе не могу одговарати за кривично дело. Друга правна лица којима је законом поверено вршење јавних овлашћења не могу одговарати за кривично дело учињено у вршењу јавних овлашћења. Услови за примену закона Члан 4. Овај закон примењује се на домаће и страно правно лице које одговара за кривично дело учињено на територији Републике. Овај закон примењује се на страно правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству на штету Републике, њеног држављанина или домаћег правног лица. Овај закон примењује се на домаће правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству. У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана неће се применити овај закон ако су испуњени посебни услови за кривично гоњење из члана 10. став 1. Кривичног законика. Значење израза Члан 5. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) Правно лице је домаћи или страни правни субјект који се по позитивном праву Републике сматра правним лицем. 2) Одговорно лице је физичко лице коме је правно или фактички поверен одређени круг послова у правном лицу, као и лице које је овлашћено, односно за које се може сматрати да је овлашћено да поступа у име правног лица. II. ОПШТИ ДЕО 1. Услови одговорности правног лица за кривично дело Основ одговорности правног лица Члан 6. Правно лице одговара за кривично дело које у оквиру својих послова, односно овлашћења учини одговорно лице у намери да за правно лице оствари корист. Одговорност правног лица из става 1. овог члана постоји и ако је због непостојања надзора или контроле од стране одговорног лица омогућено извршење кривичног дела у корист правног лица од стране физичког лица које делује под надзором и контролом одговорног лица. Границе одговорности правног лица Члан 7. Одговорност правног лица заснива се на кривици одговорног лица. Под условима из члана 6. овог закона правно лице одговара за кривично дело одговорног лица и ако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена. Престанак или статусна промена правног лица Члан 8. Ако правно лице престане да постоји пре окончања кривичног поступка, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи могу се изрећи правном лицу које је његов правни следбеник, ако је претходно утврђена одговорност правног лица које је престало да постоји. Ако правно лице престане да постоји након правноснажно окончаног поступка у коме је утврђена одговорност и изречена санкција за кривично дело, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи извршиће се према правном лицу које је његов правни следбеник. Правно лице које након извршења кривичног дела промени правну форму у којој је пословало одговара за кривично дело под условима из члана 6. овог закона. Одговорност правног лица у случају стечаја Члан 9. Правно лице у стечају одговара за кривично дело учињено пре покретања или у току стечајног поступка. Одговорном правном лицу из става 1. овог члана изриче се одузимање имовинске користи или мера безбедности одузимања предмета. Покушај Члан 10. Правно лице одговара за покушај кривичног дела под условима из члана 6. овог закона, ако је законом прописано да је покушај кажњив. Одговорном правном лицу се за покушај може изрећи казна прописана овим законом, а може се и блаже казнити. Правно лице које је спречило довршење кривичног дела може се ослободити од казне. Продужено кривично дело Члан 11. Правно лице одговара за продужено кривично дело ако је у складу са чланом 6. овог закона одговорно за више кривичних дела која су извршила два или више одговорних лица, под условом да кривична дела представљају целину у смислу члана 61. став 1. Кривичног законика. Одговорном правном лицу се за продужено кривично дело може пооштрити казна до двоструког износа прописаног у члану 14. овог закона. 2. Кривичне санкције Врсте кривичних санкција Члан 12. Правном лицу се за кривично дело могу изрећи следеће кривичне санкције: 1) казна; 2) условна осуда; 3) мере безбедности. а) Казне Врсте казни Члан 13. Правном лицу се могу изрећи следеће казне: 1) новчана казна; 2) престанак правног лица. Новчана казна и престанак правног лица могу се изрећи само као главне казне. Висина новчане казне Члан 14. Новчана казна се изриче у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне. Новчана казна не може бити мања од сто хиљада динара нити већа од петсто милиона динара. Новчана казна изриче се у следећим износима: 1) од сто хиљада до милион динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до једне године или новчана казна; 2) од милион до два милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до три године; 3) од два милиона до пет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година; 4) од пет милиона до десет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до осам година; 5) од десет до двадесет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до десет година; 6) најмање двадесет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора преко десет година. Одмеравање новчане казне Члан 15. Суд ће правном лицу за учињено кривично дело одмерити новчану казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, величину правног лица, положај и број одговорних лица у правном лицу која су учинила кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу. Границе ублажавања новчане казне Члан 16. Када постоје услови за ублажавање новчане казне суд ће ублажити казну у овим границама: 1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано милион динара, новчана казна се може ублажити до сто хиљада динара; 2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано два милиона динара, новчана казна се може ублажити до милион динара; 3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано пет милиона динара, новчана казна се може ублажити до два милиона и петсто хиљада динара; 4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано десет милиона динара, новчана казна се може ублажити до пет милиона динара; 5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано двадесет милиона динара, новчана казна се може ублажити до десет милиона динара. Када је суд овлашћен да правно лице ослободи од казне може му казну ублажити без ограничења за ублажавање казне из става 1. овог члана. Одмеравање новчане казне за стицај кривичних дела Члан 17. Ако је правно лице одговорно за више кривичних дела у стицају суд ће изрећи јединствену новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не може прећи износ од петсто милиона динара. Ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може прећи износ од десет милиона динара. Престанак правног лица Члан 18. Казна престанка правног лица може се изрећи ако је делатност правног лица у целини или у знатној мери била у функцији вршења кривичних дела. Након правноснажности пресуде којом је изречена казна престанка правног лица спроводи се поступак ликвидације, стечаја или престанака правног лица на други начин. Правно лице престаје да постоји брисањем из регистра који води надлежни орган. Ослобођење од казне Члан 19. Правно лице се може ослободити од казне ако: 1) открије и пријави кривично дело пре него што је сазнало за покретање кривичног поступка; 2) добровољно и без одлагања отклони настале штетне последице или изврши повраћај противправно стечене имовинске користи. б) Условна осуда Услови за изрицање условне осуде Члан 20. Суд може правном лицу за кривично дело изрећи условну осуду. Условном осудом суд правном лицу утврђује новчану казну до пет милиона динара и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђено правно лице за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне ни дуже од три године (време проверавања) не буде одговорно за кривично дело у смислу члана 6. овог закона. При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће посебно узети у обзир степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу. Опозивање условне осуде због новог кривичног дела Члан 21. Суд ће опозвати условну осуду ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна од пет милиона динара или у вишем износу. Ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна мања од пет милиона динара, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и правно лице, а посебно сродност учињених кривичних дела и њихов значај, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако правном лицу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи новчану казну преко пет милиона динара (члан 20. став 2). Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 17. овог закона, изрећи јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену. Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 17. овог закона, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Ако осуђено правно лице у току новог времена проверавања буде одговорно за кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну, применом одредбе става 3. овог члана. Условна осуда са заштитним надзором Члан 22. Суд може одредити да се правно лице коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања. Заштитни надзор може обухватити једну или више следећих обавеза: 1) организовање контроле у циљу спречавања даљег вршења кривичних дела; 2) уздржавање од пословних активности, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела; 3) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом; 4) обављање рада у јавном интересу; 5) достављање периодичних извештаја о пословању органу надлежном за извршење заштитног надзора. в) Мере безбедности Врсте мера безбедности Члан 23. За кривична дела за која су одговорна правна лица могу се изрећи следеће мере безбедности: 1) забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова; 2) одузимање предмета; 3) јавно објављивање пресуде. Суд може одговорном правном лицу изрећи једну или више мера безбедности када постоје услови за њихово изрицање предвиђени законом. Мере безбедности одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је одговорном правном лицу изречена условна осуда. Забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова Члан 24. Суд може одговорном правном лицу забранити да обавља одређене регистроване делатности или послове у вези са којим је кривично дело учињено. Мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању од једне до три године од дана правноснажности пресуде. Одузимање предмета Члан 25. Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење кривичног дела или који су настали извршењем кривичног дела могу се одузети ако су својина правног лица. Предмети из става 1. овог члана могу се одузети и када нису својина правног лица ако то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала, али се тиме не дира у право трећих лица на накнаду штете. Законом се може одредити обавезно одузимање предмета. Јавно објављивање пресуде Члан 26. Меру безбедности јавног објављивања пресуде суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, а нарочито ако би објављивање пресуде допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити општи интерес. Суд одлучује, према значају кривичног дела и потреби обавештавања јавности, путем којих средстава јавног информисања ће се објавити пресуда, као и да ли ће се образложење пресуде објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу пресуду треба објавити. 3. Правне последице осуде Наступање правних последица осуде Члан 27. Осуда правног лица за одређено кривично дело може имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права. Правне последице могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене. Врсте правних последица осуде Члан 28. Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су: 1) престанак вршења одређене делатности или послова; 2) губитак одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе. Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су: 1) забрана вршења одређене делатности или послова; 2) забрана учешћа у поступку јавних набавки; 3) забрана учешћа у поступку приватизације привредних субјеката; 4) забрана стицања одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе. Почетак и трајање правних последица осуде Члан 29. Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде којом је изречена новчана казна. Правне последице осуде из члана 28. став 2. овог закона могу се прописати у трајању најдуже до десет година. 4. Рехабилитација и давање података из казнене евиденције Законска рехабилитација Члан 30. Законска рехабилитација се даје само правном лицу које пре осуде на коју се односи рехабилитација није било осуђивано или које се по закону сматра неосуђиваним. Законска рехабилитација настаје ако: 1) правно лице које је оглашено одговорним, а ослобођено од казне, у року од годину дана од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело; 2) правно лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку времена проверавања, не учини ново кривично дело; 3) правно лице које је осуђено на новчану казну у износу до петсто хиљада динара, у року од три године од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело. Законска рехабилитација не настаје ако још трају мере безбедности. Судска рехабилитација Члан 31. Судска рехабилитација може се дати правном лицу које је осуђено на новчану казну од петсто хиљада динара до пет милиона динара, ако у року од десет година од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена не учини ново кривично дело. У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено правно лице својим поступањем заслужило рехабилитацију и ако је накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела. Давање података из казнене евиденције Члан 32. Казнена евиденција садржи следеће податке: назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број, податке о учињеном кривичном делу, о казни, условној осуди, мери безбедности, податке о одговорном лицу које је учинило кривично дело због којег је осуђено правно лице, податке о опроштеним казнама које се односе на правно лице за које се казнена евиденција води и правним последицама осуде, касније измене података садржаних у казненој евиденцији, податке о извршеној казни и поништењу евиденције о погрешној осуди. Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против правног лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, када је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу или правном лицу, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Правном лицу се, на његов захтев, могу дати подаци о његовој осуђиваности или неосуђиваности само ако су му потребни ради остваривања права. Казнену евиденцију води првостепени суд на чијем подручју је седиште домаћег правног лица, односно седиште представништва или огранка страног правног лица. 5. Застарелост Застарелост извршења казне и мере безбедности Члан 33. Изречена казна не може се извршити кад протекне: 1) три године од осуде на новчану казну; 2) осам година од осуде на казну престанка правног лица. Извршење мере безбедности застарева: 1) кад протекне време за које је правном лицу изречена мера забране обављања одређених регистрованих делатности или послова, рачунајући од дана правноснажности судске одлуке; 2) кад протекне пет година од дана правонснажности пресуде којом је изречена мера безбедности одузимања предмета; 3) кад протекне три месеца од дана правноснажности судске одлуке којом је изречена мера јавног објављивања пресуде. 6. Примена општег дела Кривичног законика Сходна примена одредаба Кривичног законика Члан 34. На правна лица сходно се примењују одредбе општег дела Кривичног законика о: временском важењу кривичног законодавства (члан 5), кривичном делу (члан 14), извршењу кривичног дела нечињењем (члан 15), времену извршења кривичног дела (члан 16), месту извршења кривичног дела (члан 17), делу малог значаја (члан 18), крајњој нужди (члан 20), подстрекавању (члан 34), помагању (члан 35), границама одговорности и кажњивости саучесника (члан 36), кажњавању подстрекача и помагача за покушај и лакше кривично дело (члан 37), сврси кажњавања (члан 42), поврату (члан 55), ублажавању казне (члан 56), сврси условне осуде (члан 64), опозивању условне осуде због раније учињеног кривичног дела (члан 68), опозивању условне осуде због неиспуњења одређених обавеза (члан 69), трајању заштитног надзора (члан 75), последицама неиспуњења обавезе заштитног надзора (члан 76), основу одузимања имовинске користи (члан 91), условима и начину одузимања имовинске користи (члан 92), заштити оштећеног (члан 93), престанку правних последица осуде (члан 101), застарелости кривичног гоњења (члан 103), току и прекиду застарелости кривичног гоњења (члан 104), току и прекиду застарелости извршења казне и мера безбедности (члан 107) и значењу израза (члан 112), ако овим законом није друкчије одређено. Део други I. КРИВИЧНИ ПОСТУПАК 1. Опште одредбе Јединствени поступак Члан 35. За исто кривично дело покреће се и води, по правилу, против правног лица и одговорног лица јединствен поступак и доноси једна пресуда. Ако због постојања законом одређених разлога није могуће покренути или водити кривични поступак против одговорног лица, поступак се може покренути и водити само против правног лица. Ако је пре покретања кривичног поступка правно лице престало да постоји, поступак се може покренути и водити само против одговорног лица. Месна надлежност Члан 36. Месно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано. Ако се поступак покреће само против окривљеног правног лица надлежан је суд на чијем подручју: 1) домаће правно лице има седиште; 2) страно правно лице има представништво или огранак. Представник окривљеног правног лица Члан 37. Окривљено правно лице у кривичном поступку заступа представник. Представник је лице овлашћено на основу закона, другог прописа или одлуке надлежног органа да заступа правно лице. Представник је овлашћен да у корист окривљеног правног лица предузима све радње које може предузети окривљени. Окривљено правно лице може имати само једног представника. Представник окривљеног страног правног лица је лице које управља представништвом, односно огранком страног правног лица које обавља делатност у Републици. Изузеће представника Члан 38. Представник не може бити одговорно лице против кога се води кривични поступак за исто кривично дело, осим ако је то лице једино овлашћено за заступање окривљеног правног лица. Представник не може бити лице које је у истој правној ствари позвано као сведок. У случају из става 2. овог члана, суд ће захтевати од окривљеног правног лица да одреди другог представника и да о томе достави писмено обавештење. Одређивање представника Члан 39. Суд ће у првом позиву поучити окривљено правно лице да је дужно да одреди представника и да у року од осам дана од пријема позива о томе достави писмено обавештење суду. Суд је дужан да утврди идентитет представника окривљеног правног лица и да ли је овлашћен за учествовање у кривичном поступку. Ако окривљено правно лице не одреди у року из става 1. овог члана представника, поставиће га суд пред којим се води поступак. Ако окривљено правно лице престане да постоји пре правноснажног окончања кривичног поступка, суд ће позвати правног следбеника да одреди представника. Ако правни следбеник не одреди представника у року од осам дана од пријема позива, суд пред којим се води поступак ће поставити представника. Достављање одлука и писмена окривљеном правном лицу Члан 40. Достављање одлука и других писмена окривљеном правном лицу врши се на адресу представника или на седиште окривљеног домаћег правног лица, односно представништва или огранка страног окривљеног правног лица. Привођење представника Члан 41. Ако се уредно позвани представник окривљеног правног лица не одазове на позив, а изостанак не оправда, суд може наредити да се принудно доведе. Трошкови представљања Члан 42. Трошкови представљања спадају у трошкове кривичног поступка. Награда и нужни издаци постављеног представника у поступку за кривична дела за која се гони по службеној дужности исплаћују се унапред из средстава органа који води кривични поступак, а наплаћују се доцније од лица која су дужна да их надокнаде по одредбама Законика о кривичном поступку. Окривљено правно лице сноси трошкове поступка који су проузроковани кривицом његовог представника. Бранилац окривљеног правног лица Члан 43. Окривљено правно лице може имати браниоца у току кривичног поступка. Браниоца окривљеном правном лицу може узети представник давањем пуномоћја писмено или усмено на записник код органа пред којим се води кривични поступак. Окривљено правно и одговорно лице могу имати заједничког браниоца само ако то није у супротности са интересима њихове одбране. Привремене мере Члан 44. Ако постоји опасност да би касније одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом било отежано или онемогућено суд може, на захтев јавног тужиоца, одредити привремену меру обезбеђења у смислу Закона о извршном поступку. У случају постојања оправдане сумње да ће у окривљеном правном лицу бити извршено кривично дело, суд може, на захтев јавног тужиоца, поред мера из става 1. овог члана, привремено забранити окривљеном правном лицу да обавља једну или више регистрованих делатности или послова. Забележба привремене мере из става 2. овог члана уписује се у регистар који води надлежни орган. На захтев јавног тужиоца или по службеној дужности суд може забранити статусне промене које би довеле до брисања окривљеног правног лица из регистра. О захтеву из ст. 1, 2. и 4. овог члана у току истраге одлучује истражни судија, а након подизања оптужнице председник већа. Привремене мере из ст. 1, 2. и 4. овог члана могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности судске одлуке. Суд по службеној дужности испитује на свака два месеца да ли је привремена мера потребна. Против решења о захтеву за одређивање привремених мера жалбу могу изјавити странке у року од три дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења. 2. Ток поступка а) Преткривични поступак Одбацивање кривичне пријаве из разлога целисходности Члан 45. За кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву против правног лица ако оцени да покретање кривичног поступка не би било целисходно. Приликом доношења одлуке из става 1. овог члана јавни тужилац ће узети у обзир једну или више следећих околности: 1) да је правно лице пријавило кривично дело пре него што је сазнало да су органи гоњења открили да је дело учињено; 2) да је правно лице спречило наступање штете или је накнадило штету и отклонило друге штетне последице кривичног дела; 3) да је правно лице добровољно вратило имовинску корист прибављену кривичним делом; 4) да правно лице нема имовине или је покренут стечајни поступак против правног лица. б) Претходни кривични поступак Садржај оптужног акта Члан 46. Оптужница, односно оптужни предлог против правног лица, поред елемената прописаних Закоником о кривичном поступку, садржи и назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица, име и презиме његовог представника, држављанство и број путне исправе ако је представник странац и основ одговорности правног лица. в) Главни кривични поступак Доказни поступак Члан 47. На главном претресу се најпре саслушава окривљено одговорно лице, а затим се саслушава представник окривљеног правног лица. Саслушању окривљеног одговорног лица не може да присуствује представник окривљеног правног лица који још није саслушан. Суд може наредити да се окривљено одговорно лице и представник окривљеног правног лица суоче, ако се њихови искази не слажу у важним чињеницама. Завршне речи Члан 48. По завршеном доказном поступку, после речи тужиоца и оштећеног, даје се реч браниоцу окривљеног правног лица и представнику окривљеног правног лица, а затим браниоцу окривљеног одговорног лица и окривљеном одговорном лицу. Садржај пресуде Члан 49. Писмено израђена пресуда, поред елемената прописаних Закоником о кривичном поступку, садржи: 1) у уводу пресуде назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица и име и презиме његовог представника који је присуствовао главном претресу; 2) у изреци пресуде назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица. 3. Посебни поступци а) Поступак за доношење одлуке о рехабилитацији Одлучивање по службеној дужности о законској рехабилитацији Члан 50. Првостепени суд на чијем подручју је седиште домаћег правног лица, односно седиште представништва или огранка страног правног лица надлежан је за вођење евиденције о правноснажним осудама које су изречене у кривичном поступку. Када рехабилитација настаје на основу самог закона, решење о рехабилитацији доноси по службеној дужности судија првостепеног суда из става 1. овог члана. Пре доношења решења о рехабилитацији судија ће извршити потребна проверавања, а нарочито ће проверити да ли је против окривљеног правног лица у току кривични поступак за ново кривично дело учињено пре истека поступка за законску рехабилитацију. Захтев за доношење одлуке о законској рехабилитацији Члан 51. Ако суд не донесе решење о рехабилитацији, осуђено правно лице може захтевати да се утврди да је рехабилитација наступила по закону. Ако суд не поступи по захтеву осуђеног правног лица у року од 30 дана од дана пријема захтева, осуђено правно лице може поднети захтев за доношење решења о рехабилитацији. О захтеву осуђеног одлучује ванрасправно веће првостепеног суда надлежног за вођење казнене евиденције. Пре доношења одлуке веће саслушава јавног тужиоца. Поступак за доношење одлуке о судској рехабилитацији Члан 52. Поступак за рехабилитацију на основу судске одлуке покреће се по молби осуђеног правног лица. Молба се подноси суду који је судио у првом степену. Судија ће испитати да ли је протекло потребно време по закону, а затим ће спровести потребне извиђаје ради утврђивања чињеница на које се молилац позива и прибавити доказе о свим околностима важним за одлуку. Након предузимања извиђаја, а по саслушању јавног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом ванрасправном већу суда који је судио у првом степену. Против решења донетог по молби за рехабилитацију жалбу могу изјавити молилац и јавни тужилац. Ако суд одбије молбу због тога што осуђено правно лице својим поступањем није заслужило рехабилитацију и није, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, нова молба се може поднети по истеку једне године од дана правноснажности решења о одбијању раније молбе. б) Поступак за престанак мере безбедности или правне последице осуде Ток поступка по молби Члан 53. Молбу за престанак мере безбедности забране вршења одређених регистрованих делатности или послова или молбу за престанак правне последице осуде, осуђено правно лице подноси суду који је судио у првом степену. Након спровођења потребних извиђаја и утврђивања чињеница на које се позива молилац, а по саслушању јавног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом ванрасправном већу суда који је судио у првом степену. Против решења донетог по молби жалбу могу изјавити молилац и јавни тужилац. Ако суд одбије молбу за престанак мере безбедности забране вршења одређених регистрованих делатности или послова или молбу за престанак правних последица осуде, нова молба се може поднети по истеку једне године од дана правноснажности решења о одбијању раније молбе. 4. Примена Законика о кривичном поступку Сходна примена одредаба Законика о кривичном поступку Члан 54. Ако овим законом није друкчије одређено, у кривичном поступку против окривљеног правног лица сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку. II. ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА 1. Уводне одредбе Услови за извршење одлука Члан 55. Одлуке постају правноснажне када се више не могу побијати жалбом или ако жалба није дозвољена. Правноснажна одлука постаје извршна од дана достављања, ако за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, одлука је извршна протеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе. Решење о извршењу одлуке Члан 56. Ако су испуњени услови за извршење из члана 55. овог закона, суд који је судио у првом степену доноси по службеној дужности решење којим се одређује извршење одлуке. Решење из става 1. овог члана доставља се осуђеном правном лицу, његовом браниоцу, јавном тужиоцу, органу који води регистар у који је уписано осуђено правно лице и организацији за принудну наплату. Ако се одлука односи на осуђено правно лице над којим се не спроводи стечајни поступак, решење из става 1. овог члана доставља се органу који је овлашћен да одлучује о престанку тог правног лица. 2. Извршење новчане казне Решење о извршењу новчане казне Члан 57. Решење којим се одређује извршење новчане казне извршава надлежни суд у складу са одредбама Закона о извршењу кривичних санкција. Рок извршења Члан 58. Правноснажна одлука којом је изречена новчана казна или је одлучено о накнади трошкова кривичног поступка извршава се када протекне рок одређен у одлуци за плаћање казне, односно за накнаду трошкова поступка. Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана када је осуђеном правном лицу или лицу које је дужно да накнади трошкове достављена правноснажна одлука. Принудна наплата Члан 59. Принудној наплати новчане казне и трошкова кривичног поступка приступа се када осуђено правно лице не плати новчану казну у одређеном року. Трошкове принудне наплате из става 1. овог члана сноси осуђено правно лице. Примена Закона о платном промету Члан 60. У поступку за принудну наплату новчане казне и трошкова кривичног поступка примењују се одредбе о принудној наплати Закона о платном промету. Редослед наплате Члан 61. Ако се истовремено врши принудна наплата новчане казне и трошкова кривичног поступка, прво се наплаћују трошкови кривичног поступка. Ако се услед наплате новчане казне имовина осуђеног правног лица смањи у мери да се не може намирити имовинскоправни захтев оштећеног, тај захтев се намирује из наплаћене новчане казне, али највише до висине казне. Немогућност наплате новчане казне Члан 62. Када новчана казна не може да се наплати у целини или не може да се наплати уопште, о томе се обавештава суд који је донео првостепену одлуку о новчаној казни. 3. Извршење казне престанка правног лица Брисање осуђеног правног лица из регистра Члан 63. Казна престанка правног лица извршава се брисањем осуђеног правног лица из регистра правних лица у који је уписано. Обавештење о упису казне у регистар Члан 64. По пријему решења о извршењу казне престанка правног лица, орган који води регистар правних лица извршиће упис изречене казне и о томе ће одмах обавестити органе надлежне за спровођење поступка ликвидације, стечаја или престанка правног лица на други начин. Блокада рачуна Члан 65. По пријему решења о извршењу казне престанка правног лица организација за принудну наплату ће наложити свим банкама да блокирају динарске и девизне рачуне осуђеног правног лица, да доставе податке о стању на тим рачунима и да не отварају нове рачуне. Извештај о стању средстава на рачунима осуђеног правног лица организација за принудну наплату доставља суду који је изрекао првостепену пресуду. Спровођење поступка престанка правног лица Члан 66. Поступак ликвидације или стечаја привредног друштва спровешће се према правилима одређеним законом за поступак ликвидације, односно према правилима прописаним за банкрот, као облик стечајног поступка. Поступак ликвидације или стечаја банке или друштва за осигурање спроводи се у складу са одредбама закона, којим се регулише поступак ликвидације или стечаја тих правних лица. Поступак престанка правног лица на други начин спроводе оснивачи правног лица на основу акта у којем је утврђен режим поделе имовине, поступак намирења поверилаца и начин заштите њихових права. Овлашћење јавног тужиоца Члан 67. По протеку рока од три месеца од уписа решења о извршењу казне престанка правног лица у регистар правних лица, орган који води тај регистар провериће да ли је покренут поступак ликвидације или стечаја. Ако поступак ликвидације или стечаја није покренут, орган из става 1. овог члана о томе обавештава јавног тужиоца који ће, у циљу заштите права поверилаца, покренути стечајни поступак. За покретање стечајног поступка над осуђеним лицем надлежан је јавни тужилац по чијем је захтеву вођен првостепени кривични поступак. Обавештење суда Члан 68. Након спроведеног поступка ликвидације, стечаја или престанка правног лица на други начин орган који води регистар правних лица извршиће брисање осуђеног правног лица из регистра. О упису изречене казне и брисању осуђеног правног лица из регистра орган из става 1. овог члана обавестиће суд који је изрекао првостепену пресуду. 4. Извршење мера безбедности Извршење забране обављања одређених регистрованих делатности или послова Члан 69. Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране обављања одређених регистрованих делатности или послова доставља правноснажну одлуку органу надлежном за вођење послова регистрације правних лица ради одговарајућег уписа или евиденције ради спровођења мере. Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређене регистроване делатности или послова, ако је прописом предвиђено да се та делатност или послови могу обављати само по издатој дозволи или одобрењу надлежног органа. Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији на чијем подручју домаће правно лице има седиште, односно страно правно лице има представништво или огранак, ради уписа у прописану евиденцију, као и надлежном инспекцијском органу. Извршење јавног објављивања пресуде Члан 70. Када је изречена мера безбедности јавно објављивање пресуде, суд који је судио у првом степену доставља извршну одлуку на објављивање уреднику средстава јавног информисања. Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђено правно лице. Сходна примена Закона о извршењу кривичних санкција Члан 71. На извршење кривичних санкција сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није друкчије одређено. III. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 72. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о програму заштите учесника у кривичном поступку „Службени гласник РС“, број 85 од 6. октобра 2005. I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се услови и поступак за пружање заштите и помоћи учесницима у кривичном поступку и њима блиским лицима, који су услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложени опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину. Члан 2. Заштита лица из члана 1. овог закона обезбеђује се спровођењем Програма заштите. Програм заштите је скуп мера предвиђених овим законом које се примењују у циљу заштите живота, здравља, физичког интегритета, слободе или имовине заштићеног лица. Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) учесник у кривичном поступку је: осумњичени, окривљени, сведок сарадник, сведок, оштећени, вештак и стручно лице; 2) блиско лице је лице за које учесник у кривичном поступку захтева укључење у Програм заштите; 3) заштићено лице је лице укључено у Програм заштите. Осумњичени, окривљени, сведок сарадник, сведок, оштећени, вештак и стручно лице имају значење у смислу одговарајућих одредби Законика о кривичном поступку. Члан 4. Програм заштите може се спровести пре, у току и након правноснажног окончања кривичног поступка, према учеснику у кривичном поступку и блиским лицима. Члан 5. Програм заштите се спроводи ако су учесници у кривичном поступку и блиска лица услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложена опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину, а без тог исказа или обавештења било би знатно отежано или немогуће доказивање у кривичним поступцима за кривична дела: 1) против уставног уређења и безбедности; 2) против човечности и других добара заштићених међународним правом; 3) организованог криминала. Члан 6. Државни органи и службена лица која обезбеђују и пружају заштиту учесника у кривичном поступку дужни су да спроводе поступак и поступају хитно. Подаци у вези са Програмом заштите су поверљиви и представљају службену тајну. Осим службених лица ове податке не могу саопштавати ни друга лица којима подаци постану доступни. Службено лице је дужно да друго лице обавести да ови подаци представљају тајну. II НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ а) Комисија за спровођење Програма заштите Члан 7. Одлуку о укључењу, продужењу, обустави и престанку Програма заштите доноси Комисија за спровођење Програма заштите (у даљем тексту: Комисија), која има три члана. Једног члана Комисије именује из реда судија Врховног суда Србије председник Врховног суда Србије, другог члана именује из реда својих заменика Републички јавни тужилац, а руководилац Јединице за заштиту члан је Комисије по положају. Чланови Комисије имају по једног заменика, које именује председник Врховног суда Србије из реда судија Врховног суда Србије односно Републички јавни тужилац из реда заменика Републичког јавног тужиоца. Заменик руководиоца Јединице за заштиту замењује по положају руководиоца и у Комисији. Стручне и административне послове за потребе Комисије обавља Јединица за заштиту. Члан 8. Чланови Комисије и заменици, осим руководиоца Јединице за заштиту и његовог заменика, именују се на пет година и могу бити поново именовани. Члан 9. Својство члана Комисије и заменика престаје: 1) престанком дужности судије Врховног суда Србије или заменика јавног тужиоца; 2) престанком радног односа руководиоца Јединице за заштиту односно његовог заменика односно распоређивањем на друго радно место; 3) на захтев члана или заменика; 4) због непридржавања прописа о спровођењу Програма заштите; 5) истеком времена именовања. Руководиоцу Јединице за заштиту односно његовом заменику не може престати чланство у Комисији на сопствени захтев. О престанку својства члана Комисије или заменика одлучује старешина органа који је именовао члана Комисије или заменика. Члан 10. Радом Комисије руководи председник. Председник Комисије је судија Врховног суда, а у случају његове спречености замењује га његов заменик. Комисија одлучује на седници већином гласова. Члан Комисије који је поднео захтев из члана 25, 31. или 34. овог закона не може учествовати у одлучивању. Члан 11. Комисија доноси пословник о раду. Комисија подноси годишњи извештај о раду надлежном одбору Народне скупштине. б) Јединица за заштиту Члан 12. Јединица за заштиту је специјализована организациона јединица Министарства унутрашњих послова која спроводи Програм заштите и обавља друге послове у складу са овим законом. У спровођењу Програма заштите Јединица за заштиту обезбеђује заштићеном лицу и потребну економску, психолошку, социјалну и правну помоћ. Сви државни органи, организације и службе дужни су да пруже помоћ Јединици за заштиту и да на њен захтев изврше радње из своје надлежности потребне за спровођење Програма заштите. Члан 13. Министар унутрашњих послова доноси посебан акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Јединици за заштиту. Министар унутрашњих послова распоређује руководиоца Јединице за заштиту у складу са законом. III ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ а) Мере заштите Члан 14. У оквиру Програма заштите примењују се следеће мере: 1) физичка заштита личности и имовине; 2) промена пребивалишта или премештање у другу заводску установу; 3) прикривање идентитета и података о власништву; 4) промена идентитета. У току спровођења Програма заштите може се применити једна или више мера с тим што се мера промене идентитета може применити само када се циљ Програма заштите не може остварити применом других мера. Мере физичке заштите личности и имовине, промене пребивалишта или премештања у другу заводску установу и прикривање идентитета и података о власништву могу се применити као хитне мере у смислу члана 27. овог закона. Члан 15. Решење о одређивању врсте мера из члана 14. став 1. тач. 1) до 3) овог закона доноси Јединица за заштиту, а решење о одређивању мере из члана 14. став 1. тачка 4) овог закона доноси Комисија на предлог Јединице за заштиту. Јединица за заштиту самостално примењује мере из члана 14. став 1. овог закона. Према заштићеном лицу које је лишено слободе Јединица за заштиту примењује ове мере у сарадњи са Министарством правде. Када се на други начин не могу применити мере из члана 14. став 1. овог закона, Јединица за заштиту у обављању послова из свог делокруга може прикрити идентитет својих припадника, као и податке о власништву над стварима којима се служи у примени одређене мере. Јединица за заштиту у току примене мера из члана 14. став 1. овог закона пружа економску и социјалну помоћ заштићеном лицу до тренутка његовог осамостаљења. Ова помоћ не може бити већа од износа који је неопходан за покривање животних трошкова и укључење заштићеног лица у нову друштвену средину. Члан 16. Мера физичке заштите личности и имовине састоји се од спречавања противправног угрожавања живота, здравља, физичког интегритета, слободе или имовине заштићеног лица употребом физичко-техничких мера. Члан 17. Мера промене пребивалишта састоји се од привременог или трајног пресељења заштићеног лица из места пребивалишта или боравишта у место које одреди Јединица за заштиту. Мера премештања у другу заводску установу састоји се од упућивања заштићеног лица које је лишено слободе из заводске установе у којој се налази у заводску установу коју одреди Јединица за заштиту у договору са Министарством правде. Члан 18. Мера прикривања идентитета и података о власништву састоји се од израде и употребе личне исправе или исправе о власништву заштићеног лица у којој су привремено измењени изворни подаци. Исправу из става 1. овог члана израђује Јединица за заштиту. Примена мере из става 1. овог члана не може имати за последицу измену изворних података који се воде у службеним евиденцијама. Члан 19. Приликом закључења правних послова који могу имати утицај на трећа лица, заштићено лице може употребити исправу из члана 18. став 1. овог закона уз сагласност Јединице за заштиту. Ако Јединица за заштиту не да сагласност за закључење правних послова из става 1. овог члана, заштићено лице може одредити, уз сагласност Јединице за заштиту, пуномоћника који ће у његово право име закључити ове послове. Члан 20. Мера промене идентитета састоји се од потпуне или делимичне измене личних података заштићеног лица. Уз ову меру може бити одређена и промена физичких карактеристика заштићеног лица. Промена идентитета може имати утицаја на права и обавезе заштићеног лица само у мери у којој је то неопходно ради спровођења Програма заштите и не утиче на обавезе заштићеног лица према трећим лицима. Након промене идентитета Јединица за заштиту одобрава и надзире приступ изворним подацима о идентитету заштићеног лица. Јединица за заштиту води рачуна и о свим статусним и другим правима и обавезама који су у вези са изворним идентитетом заштићеног лица. Члан 21. Ако је одређена мера промене идентитета, Јединица за заштиту позива заштићено лице да изврши своје доспеле обавезе према трећим лицима. Након извршења обавеза из става 1. овог члана, надлежни орган, организација или служба на основу података које достави Јединица за заштиту одмах издаје личну исправу или документ. Поступак издавања личне исправе или документа не разликује се од поступка издавања оригиналне личне исправе или документа. Подаци у личној исправи или документу не смеју бити идентични са подацима другог лица. Након издавања личне исправе или документа, надлежни орган Министарства унутрашњих послова на захтев Јединице за заштиту уноси у евиденцију о изворним подацима о заштићеном лицу примедбу да о свим питањима у вези са идентитетом мора бити обавештена Јединица за заштиту. Евиденција надлежног органа Министарства унутрашњих послова водиће се на начин да се на основу података о изворном идентитету заштићеног лица не може утврдити његов измењени идентитет. Члан 22. Приликом закључења правних послова већег значаја, заштићено лице може употребити личну исправу или документ из члана 21. став 2. овог закона уз сагласност Јединице за заштиту. Заштићено лице може одредити пуномоћника у циљу остварења права и испуњења обавеза насталих пре промене идентитета. Ако сазна за постојање обавезе која је настала пре промене идентитета, Јединица за заштиту позива заштићено лице да преко пуномоћника испуни обавезу. Ако заштићено лице то не учини, Јединица за заштиту испуњава обавезу или поступа у складу са чланом 34. ст. 1. и 2. овог закона. Члан 23. Ако је у својству лица из члана 3. став 1. тачка 1) овог закона позвано пред суд поводом кривичног дела учињеног пре промене идентитета, заштићено лице учествује у кривичном поступку са изворним идентитетом. У другом поступку пред судом или државним органом у којем је неопходна употреба изворног идентитета, заштићено лице може учествовати само уз сагласност Јединице за заштиту. Ако Јединица за заштиту не да сагласност, заштићено лице врши своја права у поступку преко пуномоћника. Ако заштићено лице учини кривично дело након промене идентитета, Јединица за заштиту обавештава надлежног јавног тужиоца и Комисију. У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, позивање заштићеног лица врши се преко Јединице за заштиту која обезбеђује његов долазак. Члан 24. Израда и употреба исправа и докумената извршена у складу са овим законом у циљу примене мера прикривања идентитета и власништва и промене идентитета заштићеног лица не представља кривично дело. Оригиналне исправе и документи заштићеног лица чувају се у Јединици за заштиту. б) Укључење у Програм заштите Члан 25. Надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник већа може по службеној дужности или на предлог учесника у кривичном поступку поднети Комисији захтев за укључење учесника у кривичном поступку и блиских лица у Програм заштите. Након правноснажног окончања кривичног поступка захтев из става 1. овог члана може поднети и Јединица за заштиту. Члан 26. Захтев за укључење у Програм заштите садржи: 1) податке о лицу за које се захтева заштита; 2) опис и законски назив кривичног дела поводом кога се захтева заштита; 3) оцену значаја исказа или обавештења за поступак; 4) околности које указују да постоји опасност за лице за које се захтева заштита. Уз захтев за укључење у Програм заштите доставља се упитник о личним подацима, имовинским приликама, кругу блиских лица и другим подацима који попуњава лице за које се захтева заштита. Пре одлучивања о захтеву Комисија ће затражити од Јединице за заштиту да у року од 15 дана достави процену: 1) опасности која прети лицу за које се захтева заштита; 2) опасности којој би била изложена заједница у случају укључења у Програм заштите; 3) здравственог стања лица за које се захтева заштита; 4) потребних мера заштите. Члан 27. Ако надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник већа оцени да постоји непосредна опасност по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину учесника у кривичном поступку или блиског лица, обавестиће Јединицу за заштиту о потреби примене хитних мера. Руководилац Јединице за заштиту наређује примену хитних мера, уз сагласност учесника у кривичном поступку односно блиског лица. Сагласност у име малолетног лица или лица потпуно лишеног пословне способности даје законски заступник или старалац. Руководилац Јединице за заштиту одмах обавештава председника Комисије и надлежног јавног тужиоца, истражног судију или председника већа о примењеним хитним мерама. Примена хитних мера траје до доношења одлуке Комисије о захтеву за укључење у Програм заштите. Члан 28. По пријему процене коју доставља Јединица за заштиту председник Комисије одмах, а најкасније у року од три дана, заказује седницу Комисије. Комисија одмах, а најкасније у року од осам дана, доноси решење којим усваја или одбија захтев за укључење у Програм заштите. О одлуци Комисија одмах обавештава подносиоца захтева. Одлука Комисије је коначна. Члан 29. Ако усвоји захтев за укључење у Програм заштите Комисија налаже руководиоцу Јединице за заштиту да са лицем чија заштита је одобрена закључи споразум о укључењу у Програм заштите. Програм заштите се спроводи од дана закључења споразума. Примена хитних мера траје до почетка Програма заштите. Примена хитних мера престаје по доношењу решења о одбијању захтева за укључење у Програм заштите. Члан 30. Споразум о укључењу у Програм заштите садржи: 1) споразумне стране; 2) изјаву заштићеног лица о добровољном укључењу у Програм заштите; 3) изјаву заштићеног лица да су подаци наведени у упитнику истинити и да у случају њихове неистинитости споразум може бити раскинут; 4) обавезе заштићеног лица: да се придржава упутстава Јединице за заштиту у току спровођења Програма заштите; да обавести Јединицу за заштиту о свакој промени околности која би могла да утиче на спровођење Програма заштите; да наведе своје рачуне, правне послове, финансијске и друге обавезе; да пре закључења правних послова већег значаја затражи сагласност Јединице за заштиту; да предузме све неопходне мере ради постизања финансијске самосталности до истека споразума; 5) обавезе Јединице за заштиту: да спроводи Програм заштите само уз неопходно потребна ограничења основних слобода и права заштићеног лица; да одреди време трајања и обим економске помоћи заштићеном лицу; да заштићеном лицу пружи потребну психолошку, социјалну и правну помоћ; 6) време трајања Програма заштите; 7) услове за раскид споразума; 8) клаузулу да је споразум закључен у једном примерку, да се чува код Јединице за заштиту, да је за време трајања Програма заштите доступан само Комисији, да се обавезе проистекле из споразума не могу оспоравати у судском поступку, изјаву заштићеног лица да разуме садржај споразума и да је упознато са међусобним обавезама; 9) датум закључења споразума и потпис споразумних страна. Споразум у име малолетног лица или лица потпуно лишеног пословне способности закључује законски заступник или старалац. в) Продужење Програма заштите Члан 31. Надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник већа може по службеној дужности или на предлог Јединице за заштиту или заштићеног лица поднети Комисији захтев за продужење Програма заштите. Након правноснажног окончања кривичног поступка захтев из става 1. овог члана може поднети и Јединица за заштиту. Захтев за продужење Програма заштите подноси се најкасније 30 дана пре истека времена на које је закључен споразум о укључењу у Програм заштите. Приликом одлучивања о захтеву за продужење Програма заштите сходно се примењују одредбе чл. 28. и 29. став 1. овог закона. Члан 32. Захтев за продужење Програма заштите садржи: 1) означење решења о укључењу у Програм заштите; 2) податке о заштићеном лицу; 3) опис и законски назив кривичног дела поводом кога се захтева продужење заштите; 4) околности које указују да и даље постоји опасност по заштићено лице. Пре одлучивања о захтеву Комисија ће затражити од Јединице за заштиту да у року од 15 дана достави процену: 1) опасности која прети заштићеном лицу; 2) опасности којој би била изложена заједница у случају продужења Програма заштите; 3) здравственог стања заштићеног лица; 4) потребних мера заштите. г) Обустава и престанак Програма заштите Члан 33. Програм заштите се обуставља: 1) ако више не постоји потреба за заштитом; 2) ако против заштићеног лица буде покренут кривични поступак за кривично дело које доводи у питање оправданост спровођења Програма заштите; 3) ако постоји разлог из члана 30. став 1. тачка 3) овог закона; 4) ако заштићено лице без оправданог разлога не испуњава своје обавезе из споразума и тиме доведе у опасност или онемогући спровођење Програма заштите; 5) на захтев стране државе на чију територију је премештено заштићено лице. Члан 34. Надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник већа може по службеној дужности или на предлог Јединице за заштиту поднети Комисији захтев за обуставу Програма заштите. Након правноснажног окончања кривичног поступка захтев из става 1. овог члана може поднети и Јединица за заштиту. Приликом одлучивања о захтеву за обуставу Програма заштите сходно се примењују одредбе члана 28. овог закона. Члан 35. Захтев за обуставу Програма заштите садржи: 1) означење решења којим је одобрен Програм заштите; 2) податке о заштићеном лицу; 3) опис и законски назив кривичног дела поводом кога је заштита одобрена; 4) околности које указују да постоји неки од разлога из члана 33. овог закона. Уз захтев за обуставу Програма заштите, зависно од разлога из којег се подноси, доставља се: 1) мишљење Јединице за заштиту о постојању разлога предвиђеног у члану 33. тач. 1) и 4) овог закона; 2) правноснажна одлука суда о покретању кривичног поступка против заштићеног лица; 3) упитник о подацима заштићеног лица; 4) захтев стране државе. Члан 36. Програм заштите престаје: 1) истеком времена на које је споразум закључен; 2) смрћу заштићеног лица; 3) изјавом заштићеног лица или законског заступника или стараоца да се одриче заштите; 4) доношењем решења о обустави Програма заштите. Члан 37. Јединица за заштиту по службеној дужности подноси Комисији захтев за престанак Програма заштите. Седница Комисије на којој се доноси решење о престанку Програма заштите заказује се сходно члану 28. став 1. овог закона. Члан 38. Захтев за престанак Програма заштите садржи: 1) означење решења којим је одобрен Програм заштите; 2) податке о заштићеном лицу; 3) опис и законски назив кривичног дела поводом кога је заштита одобрена. Уз захтев за престанак Програма заштите, зависно од разлога из којег се подноси, доставља се: 1) споразум о укључењу у Програм заштите или о његовом продужењу; 2) умрлица заштићеног лица; 3) изјава заштићеног лица или законског заступника или стараоца. IV МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА Члан 39. Међународна сарадња у спровођењу Програма заштите предвиђеног овим законом остварује се на основу међународног споразума или узајамности. Под условима из става 1. овог члана Јединица за заштиту: 1) подноси молбу страној држави за прихват заштићеног лица и примену мера из члана 14. став 1. овог закона; 2) поступа по молби стране државе за прихват заштићеног лица и примену мера заштите у Републици Србији. V ЕВИДЕНЦИЈА И ЗАШТИТА ПОДАТАКА Члан 40. Јединица за заштиту води следеће евиденције: 1) о личним подацима заштићеног лица, његовом пребивалишту и подацима који се односе на промену или прикривање идентитета и података о власништву, као и о другим подацима значајним за спровођење Програма заштите; 2) о подацима садржаним у упитнику из члана 26. став 2. овог закона; 3) о закљученим споразумима о укључењу и продужењу Програма заштите; 4) о лицима укљученим у Програм заштите на основу потврђеног међународног уговора или на основу узајамности; 5) о датим сагласностима у смислу чл. 19, 22. став 1, члана 23. став 2. и члана 30. став 1. тачка 4) овог закона; 6) о лицима којима је на основу члана 41. став 1. овог закона одобрен приступ подацима у вези са Програмом заштите. Члан 41. Руководилац Јединице за заштиту одобрава и надзире приступ подацима у вези са Програмом заштите. Одлуку о престанку тајности података из става 1. овог члана доноси Комисија. Подаци о заштићеном лицу коме је промењен идентитет трајно се чувају у евиденцијама Јединице за заштиту. VI ФИНАНСИРАЊЕ Члан 42. Средства за спровођење овог закона обезбеђују се у буџету Републике Србије. Члановима Комисије и заменицима за рад у Комисији припада посебна накнада коју утврђује уредбом Влада Републике Србије. VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 43. Министар унутрашњих послова доноси у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Јединици за заштиту и распоређује руководиоца Јединице за заштиту. Министар унутрашњих послова доноси у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона подзаконске прописе о начину спровођења Програма заштите и коришћењу средстава из члана 42. став 1. овог закона. Члан 44. Министар правде доноси у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона подзаконске прописе о начину спровођења Програма заштите у заводским установама. Члан 45. Надлежно министарство доноси у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона подзаконске прописе у вези са чланом 21. ст. 2. и 3. овог закона. Члан 46. Комисија се образује у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Комисија доноси у року од 30 дана од образовања пословник о раду. Члан 47. Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године. На основу члана 42. став 2. Закона о Програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05), Влада доноси УРЕДБУ о посебној накнади за рад чланова и заменика чланова Комисије за спровођење Програма заштите „Службени гласник РС“, бр. 63 од 21. јула 2006, 88 од 26. септембра 2008, 25 од 13. марта 2015. Члан 1. Члановима Комисије за спровођење Програма заштите (у даљем тексту: Комисија) утврђује се посебна накнада за рад у Комисији у месечном износу од 54.000* динара. *Службени гласник РС, број 25/2015 Члан 2. Заменицима чланова Комисије утврђује се посебна накнада за рад у Комисији у месечном износу од 36.000* динара. *Службени гласник РС, број 25/2051 Члан 3. Посебна накнада за рад чланова и заменика чланова Комисије исплаћује се из средстава буџета Републике Србије опредељених за рад правосудних органа. Члан 4. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 44. Закона о Програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину спровођења Програма заштите учесника у кривичном поступку у заводима за извршење заводских санкција „Службени гласник РС“, број 19 од 7. марта 2006. Члан 1. Овим правилником уређује се начин спровођења Програма заштите учесника у кривичном поступку (у даљем тексту: Програм заштите) према лицима укљученим у Програм заштите којима је одређен притвор, односно која се налазе на издржавању казне затвора (у даљем тексту: заштићено лице). Члан 2. Министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе за извршење заводских санкција (у даљем тексту: директор Управе), одређује заводе у којима се образују одељења за заштићена лица. Одељење из става 1. овог члана је одељење затвореног типа изван састава служби у заводу, у коме се обављају послови физичко-техничког обезбеђења простора и лица, вођење прописаних евиденција, послови здравствене заштите, административно-правни послови и спроводе мере заштите у складу са Програмом заштите. Члан 3. Одељењем за заштићена лица руководи начелник кога одређује министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе. Начелник одељења одговоран је за рад одељења и свој рад управнику завода, директору Управе и министру надлежном за правосуђе. Члан 4. Лица која обављају послове и задатке у одељењу за заштићена лица дужна су да све податке и сазнања у вези са заштићеним лицем и спровођењем Програма заштите до којих дођу чувају као службену тајну. Члан 5. У одељење за заштићена лица прима се заштићено лице коме је на основу одлуке надлежног суда одређен притвор, односно које је упућено на издржавање казне затвора. Уз одлуку надлежног суда из става 1. овог члана, одељењу за заштићена лица доставља се и писмени налог Јединице за заштиту за пријем заштићеног лица у одељење са мерама за спровођење Програма заштите. Одељење за заштићена лица издаје Јединици за заштиту потврду о пријему заштићеног лица која садржи датум, час и минут пријема. Члан 6. Непосредно после пријема заштићено лице прегледа лекар. Лекарски налаз уноси се у здравствени картон који се чува на посебном месту. Подаци из здравственог картона заштићеног лица достављају се и Јединици за заштиту. Подаци из здравственог картона заштићеног лица сматрају се службеном тајном. Члан 7. Заштићено лице се смешта одвојено од других лица у засебну просторију која одговара савременим здравствено-хигијенским условима. Заштићено лице се смешта у просторију од најмање осам кубних метара простора, која је загрејана и довољно осветљена. Просторија мора располагати сантираним уређајима и другим средствима за одржавање личне хигијене. Члан 8. Заштићено лице има право на посете блиских сродника, а по његовом захтеву и других лица, као и браниоца или пуномоћника који га заступа или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању. Заштићено лице које је страни држављанин или лице без држављанства има право на посету дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе или надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација. Посету одобрава и надзире, односно поједине посете може забранити надлежни суд, односно Јединица за заштиту, ако би услед тога могла да настане штета за вођење поступка, као и у интересу безбедности и спровођења Програма заштите. Заштићеном лицу мора бити омогућено да без ограничења општи са Јединицом за заштиту. Писмени и лични контакт са заштићеним лицем обезбеђује Јединица за заштиту у сарадњи са одељењем за заштићена лица. Члан 9. Заштићено лице има право на лекарску помоћ и здравствену заштиту. О извршеном лекарском прегледу, лечењу или извршеним медицинским интервенцијама сачињава се документација која је доступна заштићеном лицу, његовом браниоцу и Јединици за заштиту. Специјалистички лекарски преглед одобрава надлежни суд, односно Јединица за заштиту на захтев лекара опште праксе из одељења за заштићена лица или на захтев самог заштићеног лица. Специјалистички лекарски преглед може обављати лекар кога заштићено лице изабере уз сагласност Јединице за заштиту. Члан 10. Права заштићеног лица се могу ограничити само ако је то потребно ради његове личне безбедности, спречавања бекства или разлога који би могао утицати на вођење поступка, односно спровођење Програма заштите. Ограничења права заштићеног лица одређује надлежни суд, односно директор Управе, уз сагласност Јединице за заштиту. Члан 11. О свакој повреди кућног реда заштићеног лица обавештавају се директор Управе, надлежни суд и Јединица за заштиту. Одељење за заштићена лица обавезно обавештава директора Управе, надлежни суд и Јединицу за заштиту о разлозима примене мера принуде према заштићеном лицу. Члан 12. Мере прикривања идентитета и података о власништву и промене идентитета спроводе се на начин који одреди Јединица за заштиту. За време притвора или издржавања казне затвора Јединица за заштиту у сарадњи са одељењем за заштићена лица припрема заштићено лице за нове услове живота, у случају одређивања мере промене идентитета. Члан 13. Заштићено лице се само по налогу надлежног суда, односно Јединице за заштиту може извести из одељења за заштићена лица и спровести другим органима. Спровођење из става 1. овог члана извршава Јединица за заштиту. Члан 14. Заштићено лице може бити премештено у други завод у коме је образовано одељење за заштићена лица из разлога безбедности, спречавања бекства или другог разлога који би могао утицати на вођење кривичног поступка, односно спровођење Програма заштите. Одлуку о премештају из става 1. овог члана доноси директор Управе, уз сагласност надлежног суда, односно Јединице за заштиту. Премештање притвореника, односно лица које издржава казну затвора у други завод може се извршити као хитна мера, у складу са законом, и пре укључења овог лица у Програм заштите, по наредби руководиоца Јединице за заштиту. Члан 15. Начелник одељења за заштићена лица дужан је да о свему од значаја за положај заштићеног лица и спровођење Програма заштите без одлагања обавести Јединицу за заштиту. Јединици за заштиту мора бити омогућено да, у циљу спровођења Програма заштите, без ограничења општи са заштићеним лицем. Члан 16. Пре отпуштања заштићено лице прегледа лекар, а лекарски налаз се уноси у здравствени картон заштићеног лица. Члан 17. У односу на питања која нису ближе регулисана овим правилником, примењиваће се одредбе Закона о Програму заштите учесника у кривичном поступку, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и подзаконских аката донетих на основу тих закона. Члан 18. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица "Службени гласник РС", број 85 од 6. октобра 2005. Део први ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Примена закона Члан 1. Овај закон садржи одредбе које се примењују према малолетним учиниоцима кривичних дела (у даљем тексту: малолетници). Одредбе закона односе се на материјално кривично право, органе који га примењују, кривични поступак и извршење кривичних санкција према овим учиниоцима кривичних дела. Одредбе овог закона примењују се и на пунолетна лица кад им се суди за кривична дела која су учинила као малолетници, а испуњени су услови које предвиђа овај закон, као и на лица која су кривично дело учинила као млађи пунолетници. Закон садржи и посебне одредбе о заштити деце и малолетника (у даљем тексту: малолетна лица) као оштећених у кривичном поступку. Искључење кривичних санкција према деци Члан 2. Лицу које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни применити друге мере које предвиђа овај закон. Узраст учиниоца Члан 3. Малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест, а није навршило осамнаест година. Млађи малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест, а није навршило шеснаест година. Старији малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило шеснаест, а није навршило осамнаест година. Млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило осамнаест, а у време суђења није навршило двадесет једну годину и испуњава остале услове из члана 41. овог закона. Примена општих одредаба кривичног права Члан 4. Одредбе Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и други општи прописи примењују се ако нису у супротности са овим законом. Део други КРИВИЧНОПРАВНЕ ОДРЕДБЕ О МАЛОЛЕТНИЦИМА I. ОДРЕДБЕ МАТЕРИЈАЛНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА 1. ВАСПИТНИ НАЛОЗИ Општа правила Члан 5. Према малолетном учиниоцу кривичног дела могу се применити један или више васпитних налога за кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година. Васпитни налог према малолетнику може применити надлежни јавни тужилац за малолетнике или судија за малолетнике. Услови за примену васпитног налога су: признање кривичног дела од стране малолетника и његов однос према кривичном делу и оштећеном. Сврха васпитних налога Члан 6. Сврха васпитних налога је да се не покреће кривични поступак према малолетнику или да се обустави поступак, односно да се применом васпитног налога утиче на правилан развој малолетника и јачање његове личне одговорности како убудуће не би чинио кривична дела. Врсте васпитних налога Члан 7. Васпитни налози су: 1) поравнање са оштећеним како би се накнадом штете, извињењем, радом или на неки други начин отклониле, у целини или делимично, штетне последице дела; 2) редовно похађање школе или редовно одлажење на посао; 3) укључивање, без накнаде, у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја; 4) подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога; 5) укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту. Избор васпитног налога Члан 8. При избору васпитног налога надлежни јавни тужилац за малолетнике и судија за малолетнике узеће у обзир у целини интерес малолетника и оштећеног, водећи рачуна да се примењивањем једног или више васпитних налога не омета школовање или запослење малолетника. Васпитни налог може да траје најдуже шест месеци, а у том року може се заменити другим васпитним налогом или укинути. Избор и примењивање васпитног налога врши се у сарадњи са родитељима, усвојиоцем или стараоцем малолетника и надлежним органом старатељства. 2. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ 1. Врсте кривичних санкција Члан 9. Малолетницима за учињена кривична дела могу се изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности предвиђене чланом 79. Кривичног законика, осим забране вршења позива, делатности или дужности. Млађим малолетницима могу се изрећи само васпитне мере. Старијим малолетницима могу се изрећи васпитне мере, а изузетно може се изрећи казна малолетничког затвора. Под условима предвиђеним овим законом малолетницима се могу изрећи мере безбедности. 2. Сврха васпитних мера и казне малолетничког затвора Члан 10. У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. Кривичног законика), сврха кривичних санкција према малолетницима је да се надзором, пружањем заштите и помоћи, као и обезбеђивањем општег и стручног оспособљавања утиче на развој и јачање личне одговорности малолетника, на васпитавање и правилан развој његове личности, како би се обезбедило поновно укључивање малолетника у друштвену заједницу. Сврха малолетничког затвора је, поред сврхе из става 1. овог члана, и вршење појачаног утицаја на малолетног учиниоца да убудуће не врши кривична дела, као и на друге малолетнике да не врше кривична дела. 3. Васпитне мере Врсте васпитних мера Члан 11. Васпитне мере су: 1) мере упозорења и усмеравања: судски укор и посебне обавезе; 2) мере појачаног надзора: појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, појачан надзор у другој породици, појачан надзор од стране органа старатељства, појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника; 3) заводске мере: упућивање у васпитну установу, упућивање у васпитно-поправни дом, упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање. Мере упозорења и усмеравања изричу се кад је потребно и довољно таквим мерама утицати на личност малолетника и његово понашање. Мере појачаног надзора изричу се кад за васпитавање и развој малолетника треба предузети трајније мере уз одговарајући стручни надзор и помоћ, а није потребно малолетниково потпуно одвајање из дотадашње средине. Заводске мере изричу се према малолетнику према коме треба предузети трајније мере васпитавања, лечења и оспособљавања уз његово потпуно одвајање из дотадашње средине, ради вршења појачаног утицаја на малолетника. Заводске мере изричу се као последње средство и могу трајати, у границама одређеним овим законом, само колико је потребно да би се остварила сврха васпитних мера. Избор васпитне мере Члан 12. При избору васпитне мере суд ће посебно узети у обзир узраст и зрелост малолетника, друга својства његове личности и степен поремећаја у друштвеном понашању, тежину дела, побуде из којих је дело учинио, средину и прилике у којима је живео, понашање после учињеног кривичног дела, а посебно, да ли је спречио или покушао да спречи наступање штетне последице, накнадио или покушао да накнади причињену штету, да ли је према малолетнику раније била изречена кривична или прекршајна санкција, као и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера. Судски укор Члан 13. Судски укор се изриче ако се из односа малолетника према учињеном кривичном делу и његове спремности да убудуће не чини кривична дела може закључити да га је довољно само прекорити. При изрицању судског укора суд ће малолетнику указати на неприхватљивост његовог поступка и предочити да му може бити изречена друга санкција ако поново учини кривично дело. Посебне обавезе Члан 14. Суд малолетнику може изрећи једну или више посебних обавеза, ако оцени да је одговарајућим захтевима или забранама потребно утицати на малолетника и његово понашање. Суд може малолетнику изрећи обавезу: 1) да се извини оштећеном; 2) да у оквиру сопствених могућности накнади штету коју је проузроковао; 3) да редовно похађа школу или не изостаје са посла; 4) да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима; 5) да се, без накнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја; 6) да се укључи у одређене спортске активности; 7) да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога; 8) да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту и да поступа по програмима рада који су за њега сачињени у тим установама; 9) да похађа курсеве за стручно оспособљавање или да се припрема и полаже испите којима се проверава одређено знање; 10) да не може да напусти место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства. Приликом избора појединих обавеза суд ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, односно ценити његову спремност да сарађује у њиховом остваривању. Посебне обавезе из става 2. тач. 3) и 4) и тач. 6)–10) овог члана могу се изрећи у трајању до једне године, с тим да суд може, док траје извршење, изменити или обуставити њихово извршење. У оквиру обавезе из става 2. тачка 2) овог члана суд ће одредити висину и начин накнаде штете радом малолетника, и то највише 60 часова у периоду од три месеца, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета школовање или запослење малолетника. У оквиру обавезе из става 2. тачка 5. овог члана малолетник може радити највише 120 часова у периоду од шест месеци, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета његово школовање или запослење. Надзор над извршењем посебних обавеза врши суд, с тим што о томе може тражити извештај и мишљење органа старатељства. Када изриче ову васпитну меру, суд ће малолетника упозорити да му у случају неиспуњења једне или више посебних обавеза оне могу бити замењене неком другом обавезом, односно другом васпитном мером. Појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца Члан 15. Меру појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца суд ће изрећи ако су родитељи, усвојилац, односно старалац пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а у могућности су да овакву бригу и надзор врше и то се од њих може с основом очекивати. Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку. Кад суд изрекне меру из става 1. овог члана даје родитељу, усвојиоцу, односно стараоцу потребна упутства и налаже му одређене дужности које треба да предузме за васпитавање малолетника, његово лечење и отклањање штетних утицаја на њега. При изрицању мере из става 1. овог члана суд ће одредити да орган старатељства проверава њено извршење и указује помоћ родитељу, усвојиоцу или стараоцу. Појачан надзор у другој породици Члан 16. Ако родитељ, усвојилац, односно старалац малолетника нису у могућности да над њим врше надзор или ако се то од њих не може с основом очекивати, малолетник ће се сместити у другу породицу која је вољна да га прими и која има могућности да над њим врши појачан надзор. При изрицању ове мере суд ће одредити да орган старатељства проверава њено извршење и указује помоћ породици у коју је малолетник смештен. Мера појачаног надзора у другој породици може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку. Извршење ове мере обуставиће се када родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника стекну могућност да над њим врше појачан надзор или када према резултату извршења мере престане потреба за појачаним надзором. Појачан надзор од стране органа старатељства Члан 17. Ако родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника нису у могућности да врше појачан надзор, а не постоје услови за појачан надзор у другој породици, малолетник ће се ставити под надзор органа старатељства. Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку. Док траје ова мера малолетник остаје код својих родитеља или других лица која га издржавају, односно која се о њему старају, а појачан надзор над њим врши одређено службено лице органа старатељства или друго стручно лице које одреди орган старатељства. Орган старатељства брине се о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи. Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника Члан 18. Меру појачаног надзора уз обавезу дневног боравака у установи за васпитавање и образовање малолетника, суд ће изрећи ако је уз неку од одговарајућих васпитних мера појачаног надзора потребно и ангажовање стручних лица у посебној установи која се бави васпитавањем и образовањем малолетника. Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку. Док траје ова мера малолетник и даље остаје код својих родитеља или других лица која се о њему старају, а у току дана проводи одређено време у установи за васпитавање и образовање малолетника, али тако да то не омета његово школовање или редовно одлажење на посао. У таквој установи ће се одговарајућим васпитним и образовним садржајима утицати на будући живот и понашање малолетника у ужој и широј социјалној средини. О извршењу ове мере стара се орган старатељства. Посебне обавезе уз мере појачаног надзора Члан 19. Уз васпитну меру појачаног надзора суд може малолетнику изрећи једну или више посебних обавеза из члана 14. став 2. овог закона. На трајање посебних обавеза које се могу изрећи уз меру појачаног надзора примењују се одредбе члана 14. ст. 4, 5. и 6. овог члана, с тим да суд може у том времену изменити или обуставити обавезе које је изрекао. При изрицању посебних обавеза суд ће посебно указати малолетнику и његовим родитељима, усвојиоцу односно стараоцу да се у случају неиспуњења ових обавеза изречена мера појачаног надзора може заменити другом васпитном мером. Упућивање у васпитну установу Члан 20. Суд ће изрећи меру упућивања у васпитну установу када малолетника треба издвојити из дотадашње средине и обезбедити му помоћ и стални надзор од стране стручних лица. У васпитној установи малолетник остаје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд сваких шест месеци разматра да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом васпитном мером. Упућивање у васпитно-поправни дом Члан 21. Суд ће изрећи меру упућивања у васпитно-поправни дом малолетнику према коме, поред издвајања из дотадашње средине, треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитавања. При одлучивању да ли ће изрећи ову меру суд ће посебно узети у обзир ранији живот малолетника, степен поремећаја понашања, тежину и природу учињеног кривичног дела и околност да ли је према малолетнику раније била изречена нека кривична или прекршајна санкција. У васпитно-поправном дому малолетник остаје најмање шест месеци, а највише четири године, с тим да суд сваких шест месеци разматра да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом васпитном мером. Условни отпуст код упућивања у васпитну установу и васпитно-поправни дом Члан 22. Малолетника који је у васпитној установи или у васпитно-поправном дому провео најмање шест месеци суд може условно отпустити из завода односно установе, ако се на основу успеха постигнутог у васпитању може основано очекивати да он неће убудуће вршити кривична дела и да ће се у средини у којој буде живео добро владати. Суд може одлучити да се према малолетнику док траје условни отпуст одреди нека мера појачаног надзора уз могућност примењивања једне или више одговарајућих посебних обавеза из члана 14. овог закона. Условни отпуст траје најдуже до истека законског рока упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, ако пре тога суд није обуставио извршење васпитне мере или је заменио другом мером. Ако за време трајања условног отпуста малолетник учини ново кривично дело, или ако одређена мера појачаног надзора не постиже сврху или малолетник не испуњава посебне обавезе које су му одређене уз меру појачаног надзора, суд може опозвати условни отпуст. Време проведено на условном отпусту не урачунава се у законско трајање изречене васпитне мере. Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање Члан 23. Према малолетнику ометеном у психофизичком развоју или са психичким поремећајима суд може, уместо мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, изрећи меру упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање. Ова мера изрећи ће се уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи (члан 81. Кривичног законика), ако се у посебној установи за лечење и оспособљавање може обезбедити чување и лечење малолетника и тиме постићи сврха те мере безбедности. Ако је васпитна мера изречена на основу става 1. овог члана, малолетник у посебној установи за лечење и оспособљавање може да остане највише три године, с тим да суд разматра сваких шест месеци да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом мером. У посебној установи за лечење и оспособљавање, ако је ова мера изречена уместо мере безбедности, малолетник остаје док је потребно, а када наврши двадесет једну годину извршење мере се наставља у установи у којој се извршава мера безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи. Обустава извршења и замена изречене васпитне мере другом васпитном мером Члан 24. Ако се после доношења одлуке о изрицању посебне обавезе, мере појачаног надзора или заводске мере појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, а које би значајно утицале на избор васпитне мере, или ако се одлука не може извршити услед одбијања малолетника или његових родитеља, усвојиоца, односно стараоца да поступе по изреченој мери или по налогу онога ко меру извршава или ако наступе друге околности предвиђене законом, а оне би биле од утицаја на доношење одлуке, суд може обуставити извршење или изречену меру заменити другом таквом мером. Ако за поједине мере није што друго прописано, осим случајева из става 1. овог члана, извршење посебних обавеза, мере појачаног надзора или заводске мере може се, с обзиром на постигнути успех у васпитавању, обуставити, а може се заменити другом таквом мером којом ће се боље постићи сврха васпитних мера, с тим што се: 1) извршење мере упућивања у васпитну установу не може обуставити пре истека рока од шест месеци, а до истека овог рока може се заменити мером појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника, мером упућивања малолетника у васпитно-поправни дом или у посебну установу за лечење и оспособљавање; 2) извршење мере упућивања у васпитно-поправни дом не може обуставити пре истека рока од шест месеци, а до истека овог рока може се заменити мером упућивања малолетника у васпитну установу или у посебну установу за лечење и оспособљавање. Поновно одлучивање о васпитним мерама Члан 25. Ако је од правноснажности одлуке којом је изречена нека од мера посебних обавеза или мера појачаног надзора протекло више од шест месеци или ако је од правноснажности одлуке којом је изречена заводска мера протекло више од једне године, а извршење није започето, суд ће поново ценити потребу извршења изречене мере. При томе суд може одлучити да се раније изречена мера изврши, не изврши или да се замени другом мером. Изрицање васпитне мере за кривична дела у стицају Члан 26. Ако је малолетник учинио више кривичних дела у стицају, а суд одлучи да изрекне васпитну меру, цениће јединствено сва дела и изрећи ће само једну васпитну меру, осим у случају предвиђеном чланом 19. став 1. овог закона. Суд ће на исти начин поступити и ако се после изречене васпитне мере утврди да је малолетник пре или после њеног изрицања учинио друго кривично дело. Давање података о изреченим васпитним мерама Члан 27. Подаци о изреченим васпитним мерама могу се дати само суду, јавном тужилаштву и органу старатељства. Не могу се давати подаци о васпитним мерама изреченим за кривична дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до три године, ако је лице на које се подаци односе навршило двадесет једну годину. 4. Казна малолетничког затвора Кажњавање старијих малолетника Члан 28. Старијем малолетнику који је учинио кривично дело за које је законом прописана казна затвора тежа од пет година, може се изрећи казна малолетничког затвора ако због високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну меру. Малолетнички затвор Члан 29. Малолетнички затвор не може бити краћи од шест месеци ни дужи од пет година, а изриче се на пуне године и месеце. За кривично дело за које је прописана казна затвора двадесет година или тежа казна, или у случају стицаја најмање два кривична дела за која је прописана казна затвора тежа од десет година, малолетнички затвор може се изрећи у трајању до десет година. Одмеравање казне малолетничког затвора Члан 30. Суд ће старијем малолетнику одмерити казну малолетничког затвора у границама које су овим законом прописане, имајући у виду сврху малолетничког затвора и узимајући у обзир све околности које утичу на висину казне (члан 54. Кривичног законика), а посебно степен зрелости малолетника и време које је потребно за његово васпитавање и стручно оспособљавање. Старијем малолетнику за одређено кривично дело суд не може изрећи казну малолетничког затвора у трајању дужем од прописане казне затвора за то дело, али суд није везан за најмању меру прописане казне. Одмеравање казне малолетничког затвора за кривична дела у стицају Члан 31. Ако старији малолетник учини више кривичних дела у стицају, а суд нађе да за свако кривично дело треба изрећи казну малолетничког затвора, одмериће по слободној оцени за сва дела једну казну у границама одређеним у члану 29. овог закона. Ако суд нађе да би за неко кривично дело у стицају старијег малолетника требало казнити, а за друга кривична дела изрећи васпитну меру, за сва дела у стицају изрећи ће само казну малолетничког затвора. Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора изрећи ће затвор као јединствену казну применом правила предвиђених у члану 60. став 4. Кривичног законика. Ако суд нађе да би за нека кривична дела у стицају требало изрећи васпитну меру, а за друга казну затвора, изрећи ће само казну затвора. Суд ће на начин из ст. 1–4. овог члана поступити и у случају ако после изречене казне утврди да је осуђени пре или после њеног изрицања учинио друго кривично дело. Условни отпуст код казне малолетничког затвора Члан 32. Лице коме је изречена казна малолетничког затвора суд може условно отпустити ако је издржало трећину изречене казне, али не пре него што је протекло шест месеци, ако се на основу постигнутог успеха извршења може оправдано очекивати да ће се на слободи добро понашати и да неће вршити кривична дела. Уз условни отпуст суд може да одреди и неку од мера појачаног надзора уз могућност примењивања једне или више одговарајућих посебних обавеза из члана 14. овог закона. На опозивање условног отпуста сходно се примењују одредбе Кривичног законика и члана 144. став 4. овог закона. Застарелост извршења казне малолетничког затвора Члан 33. Казна малолетничког затвора не може се извршити ако је протекло: 1) десет година од осуде на малолетнички затвор преко пет година; 2) пет година од осуде на малолетнички затвор преко три године; 3) три године од осуде на малолетнички затвор до три године. Давање података из казнене евиденције о осудама на казну малолетничког затвора Члан 34. Подаци о осуди на казну малолетничког затвора не могу се дати никоме, осим у случајевима предвиђеним у члану 102. став 2. Кривичног законика. Престанак васпитне мере услед изрицања казне малолетничког затвора или затвора Члан 35. Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне старијем малолетнику казну малолетничког затвора, васпитна мера престаје када осуђени започне издржавање изречене казне. Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне пунолетном лицу казну малолетничког затвора или казну затвора у трајању од најмање годину дана, васпитна мера престаје када ово лице започне издржавање казне, а ако је изречена казна малолетничког затвора или затвора у краћем трајању, суд ће у пресуди одлучити да ли ће се по издржаној казни наставити извршење васпитне мере или ће се обуставити њено извршење. Дејство васпитних мера и казне малолетничког затвора Члан 36. Васпитне мере и малолетнички затвор не повлаче правне последице које се састоје у забрани стицања одређених права (члан 95. став 2. Кривичног законика). Лице према коме се извршава заводска васпитна мера, као и лице које издржава казну малолетничког затвора не може за то време вршити изборне функције у државним органима, органима територијалне аутономије, органима локалне самоуправе, органима управљања, пословодним органима или другим органима у предузећима или другим организацијама које послују државном имовином, односно организацијама којима је законом поверено вршење одређених јавних овлашћења. Евиденција о изреченим васпитним мерама и казни малолетничког затвора Члан 37. Евиденцију о изреченим васпитним мерама и казни малолетничког затвора води суд који је судио у првом степену. Начин вођења евиденције одређује се посебним актом. Рехабилитација код казне малолетничког затвора Члан 38. Одредбе о рехабилитацији из чл. 97–100. Кривичног законика сходно се примењују и на малолетнике осуђене на казну малолетничког затвора. 5. Примена мера безбедности Изрицање мера безбедности малолетницима Члан 39. Мере безбедности могу се изрећи малолетницима ако им је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора. Мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и мера безбедности обавезног лечења наркомана не могу се изрећи уз мере упозорења и усмеравања. Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може се изрећи самостално. 6. Примена одредаба о малолетницима на пунолетна лица Изрицање кривичних санкција пунолетним лицима за дела која су учинила као малолетници Члан 40. Пунолетном лицу које је навршило двадесет једну годину не може се судити за кривично дело које је учинило као млађи малолетник. Пунолетном лицу које је кривично дело учинило као малолетник, а у време суђења није навршило двадесет једну годину, може се изрећи одговарајућа васпитна мера (посебне обавезе, мера појачаног надзора од стране органа старатељства или мера упућивања у васпитно-поправни дом), а из разлога предвиђених у члану 28. овог закона, казна малолетничког затвора. При оцени да ли ће и коју од ових санкција изрећи, суд ће узети у обзир све околности случаја, а нарочито тежину учињеног дела, време које је протекло од његовог извршења, својства личности, владање учиниоца, као и сврху коју треба постићи овом санкцијом. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, пунолетном лицу које је у време суђења навршило двадесет једну годину, суд може, уместо малолетничког затвора, изрећи затвор или условну осуду. Казна затвора, изречена у овом случају, има у погледу рехабилитације, застарелости, условног отпуста и правних последица осуде исто правно дејство као и казна малолетничког затвора. Пунолетним лицима наведеним у ст. 2. и 3. овог члана уз изречену санкцију може се изрећи одговарајућа мера безбедности под условима предвиђеним овим законом. Изрицање васпитних мера млађим пунолетним лицима Члан 41. Учиниоцу који је као пунолетан извршио кривично дело, а у време суђења није навршио двадесет једну годину, суд може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа старатељства или меру упућивања у васпитно-поправни дом ако се, с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је дело учинио, може очекивати да ће се овим васпитним мерама постићи сврха која би се остварила изрицањем казне. Млађем пунолетном лицу коме је изречена васпитна мера суд може, под условима предвиђеним овим законом, изрећи одговарајућу меру безбедности. II. СУДСКИ ОРГАНИ И КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА 1. НАДЛЕЖНОСТ ЗА ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА Члан 42. Поступак према малолетнику у првом степену води се пред судијом за малолетнике и већем за малолетнике окружног суда. Веће за малолетнике у првостепеном суду састављено је од судије за малолетнике и двојице судија – поротника, по правилу различитог пола. Судија за малолетнике је председник већа. Судија за малолетнике првостепеног суда спроводи припремни поступак и врши друге послове у поступку према малолетницима. Члан 43. У другом степену надлежно је веће за малолетнике непосредно вишег суда, које је састављено од тројице судија и одређује се распоредом послова у том суду. Веће за малолетнике у саставу из става 1. овог члана, одлучује о жалбама против одлука већа за малолетнике првостепеног суда, жалбама против решења јавног тужиоца за малолетнике и судије за малолетнике у случајевима предвиђеним у овом закону, као и у случајевима кад је овим законом одређено да одлучује веће за малолетнике непосредно вишег суда. Кад веће за малолетнике суди на претресу, састављено је од двојице судија и тројице судија – поротника. Члан 44. Судија за малолетнике и судије већа за малолетнике морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета и преступништва младих. Судије – поротници бирају се из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима. Члан 45. За поступак према малолетнику месно надлежан је, по правилу, суд његовог пребивалишта, а ако малолетник нема пребивалиште или оно није познато – суд боравишта малолетника. Поступак се може спровести пред судом боравишта малолетника који има пребивалиште или пред судом места извршења кривичног дела, односно пред судом на чијем се подручју налази завод или установа за извршење кривичних санкција у којој се малолетник налази, ако је очигледно да ће се пред тим судом лакше спровести поступак. 2. КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА Опште одредбе Члан 46. Одредбе овог закона примењују се у поступку према лицима за која постоји основана сумња да су извршила кривично дело као малолетници, а у време покретања поступка, односно суђења нису навршила двадесет једну годину. Одредбе чл. 48–50, чл. 53–56, чл. 64. и 66, члана 68. став 1. и чл. 75. и 76. овог закона примењују се у поступку према млађем пунолетном лицу ако се до почетка главног претреса, на основу испитивања личности тог лица, установи да долази у обзир да му се изрекне васпитна мера из члана 41. овог закона. Члан 47. Кад јавни тужилац за малолетнике утврди да лице против кога је поднета кривична пријава или предлог оштећеног за покретање поступка у време извршења кривичног дела није навршило четрнаест година, одбациће кривичну пријаву или предлог оштећеног, а решење о одбацивању доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности. У случају да суд у току поступка утврди да малолетник у време извршења кривичног дела није навршио четрнаест година, кривични поступак ће се обуставити, а решење о обустављању поступка доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности. Члан 48. Малолетнику се не може судити у одсуству. При предузимању радњи којима присуствује малолетник, а нарочито при његовом саслушању, учесници у поступку дужни су да поступају обазриво, водећи рачуна о зрелости, другим личним својствима и заштити приватности малолетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на његов развој. Члан 49. Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка. Ако сам малолетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, њега ће по службеној дужности поставити судија за малолетнике. Бранилац малолетника може бити само адвокат који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. Члан 50. Нико не може бити ослобођен дужности да сведочи о околностима потребним за оцењивање зрелости малолетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи. Члан 51. Кад је малолетник учествовао у извршењу кривичног дела заједно са пунолетним лицем, поступак према њему ће се раздвојити и спровести по одредбама овог закона. Поступак према малолетнику може се спојити са поступком против пунолетног лица и спровести по општим одредбама Законика о кривичном поступку, само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разјашњење ствари. Решење о томе доноси веће за малолетнике окружног суда. Против овог решења није дозвољена жалба. Кад се спроводи јединствени поступак за малолетника и пунолетне учиниоце, у погледу малолетника ће се увек применити одредбе чл. 48–50, чл. 53–56, чл. 64. и 66, члана 68. став 1. и чл. 75. и 76. овог закона кад се на главном претресу разјашњавају питања која се односе на малолетника, као и чл. 78. и 79, а остале одредбе овог закона – уколико њихова примена није у супротности са вођењем јединственог поступка. Члан 52. Кад постоји основана сумња да је лице учинило неко кривично дело као малолетно, а неко као пунолетно, по правилу ће се спровести јединствен поступак пред већем које суди малолетним лицима, уколико то лице у време покретања поступка није навршило двадесет једну годину. Члан 53. У поступку према малолетницима, поред овлашћења која су изричито предвиђена у одредбама овог закона, орган старатељства има право да се упозна са током поступка, да у току поступка ставља предлоге и да указује на чињенице и доказе који су од важности за доношење правилне одлуке. О сваком покретању поступка према малолетнику јавни тужилац за малолетнике ће обавестити надлежни орган старатељства. Ако је јавни тужилац за малолетнике пропустио да о покретању поступка према малолетнику обавести надлежни орган старатељства, то ће учинити судија за малолетнике, који ће уз захтев за извештај у смислу члана 64. овог закона доставити и копију захтева јавног тужиоца за малолетнике за покретање припремног поступка. Члан 54. Малолетник се позива преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могућно због потребе хитног поступања или других околности. Кад се малолетник доводи у смислу члана 135. Законика о кривичном поступку, ову меру спроводе службена лица органа унутрашњих послова у цивилној одећи, водећи рачуна да то чине на неупадљив начин. Одлуке и друга писмена достављају се малолетнику сходно одредбама члана 162. Законика о кривичном поступку, с тим да се малолетнику неће достављати писмена истицањем на огласној табли суда, нити ће се примењивати одредба члана 158. став 2. Законика о кривичном поступку. Члан 55. Без дозволе суда не сме се се објавити ток кривичног поступка према малолетнику, ни одлука донесена у том поступку. Објавити се може само онај део поступка, односно само онај део одлуке за који постоји одобрење, али у том случају не смеју се навести име малолетника и други подаци на основу којих би се могло закључити о ком је малолетнику реч. Члан 56. Органи који учествују у поступку према малолетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавештења, извештаји или мишљења, дужни су да поступају најхитније како би се поступак што пре завршио. Покретање поступка Члан 57. Кривични поступак према малолетнику покреће се за сва кривична дела само по захтеву јавног тужиоца за малолетнике који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. За кривична дела за која се гони по предлогу или приватној тужби, поступак се може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном у члану 53. Законика о кривичном поступку. Ако јавни тужилац за малолетнике не поднесе захтев за покретање поступка према малолетнику, обавестиће о томе у року од осам дана оштећеног. Оштећени не може преузети кривично гоњење, али има право да у року од осам дана од пријема обавештења јавног тужиоца за малолетнике, а ако није обавештен, онда у року од три месеца од дана одбацивања кривичне пријаве, односно предлога из става 2. овог члана, захтева да веће за малолетнике непосредно вишег суда одлучи о покретању поступка. Члан 58. За кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка иако постоје докази из којих произлази основана сумња да је малолетник учинио кривично дело, ако сматра да не би било целисходно да се води поступак према малолетнику с обзиром на природу кривичног дела и околности под којима је учињено, ранији живот малолетника и његова лична својства. Ради утврђивања ових околности јавни тужилац за малолетнике може затражити обавештења од родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника, других лица и установа, а кад је то потребно, може ова лица и малолетника позвати ради непосредног обавештавања. Он може затражити мишљење од органа старатељства о целисходности покретања поступка према малолетнику, а може прикупљање тих податка поверити и стручном лицу (социјалном раднику, психологу, педагогу, специјалном педагогу и др.) ако га има у јавном тужилаштву. Ако за доношење одлуке из става 1. овог члана треба да се испитају лична својства малолетника, јавни тужилац за малолетнике може, у споразуму са органом старатељства, упутити малолетника у прихватилиште за децу и омладину или у васпитну установу, али најдуже до тридесет дана. Кад је извршење казне или васпитне мере у току, јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка за друго кривично дело малолетника, ако с обзиром на тежину тог кривичног дела, као и на казну, односно васпитну меру која се извршава, не би имало сврхе вођење поступка и изрицање кривичне санкције за то дело. Кад јавни тужилац за малолетнике у случајевима из ст. 1. и 3. овог члана оцени да није целисходно да се покрене поступак према малолетнику, обавестиће о томе, уз навођење разлога, у року од осам дана од пријема обавештења орган старатељства и оштећеног који могу у року од осам дана захтевати од већа за малолетнике непосредно вишег суда да одлучи о покретању поступка у смислу члана 57. став. 3. овог закона. Такав захтев оштећени и орган старатељства могу упутити у року од три месеца од дана одбацивања кривичне пријаве, односно предлога оштећеног за покретање поступка, ако о непокретању поступка нису обавештени. О непокретању поступка јавни тужилац за малолетнике ће обавестити и орган унутрашњих послова, ако је тај орган поднео кривичну пријаву. Члан 59. У случајевима из члана 57. став 3. и члана 58. став 4. овог закона веће за малолетнике непосредно вишег суда решава у седници пошто претходно прибави списе од јавног тужиоца за малолетнике. На седницу се позива јавни тужилац за малолетнике. Веће за малолетнике може одлучити да се поступак не покрене или да се према малолетнику покрене поступак пред судијом за малолетнике. Против решења већа за малолетнике није дозвољена жалба. Кад веће одлучи да се према малолетнику покрене поступак пред судијом за малолетнике, јавни тужилац за малолетнике мора учествовати у овом поступку. Члан 60. Кад прикупља обавештења од малолетника, орган унутрашњих послова који поступа у смислу члана 226. ст. 1, 3, 4, 5, 6. и 10. Законика о кривичном поступку, чини то у присуству родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника. Прикупљање обавештења обавља полицајац за малолетнике. Полицајац за малолетнике је лице које је стекло посебна знања из области права детета и преступништва младих. Члан 61. Малолетник се не може задржати у смислу члана 229. Законика о кривичном поступку. Члан 62. Јавни тужилац за малолетнике може одлуку о непокретању поступка из члана 58. став 1. овог закона условити пристанком малолетника и његових родитеља, усвојиоца или стараоца, као и спремношћу малолетника да прихвати и испуни један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1)–3) овог закона. Приликом избора појединог васпитног налога јавни тужилац за малолетнике ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, узимајући у обзир његову спремност да сарађује у њиховој примени. За примену васпитног налога из члана 7. став 1. тачка. 1) овог закона неопходан је пристанак оштећеног. Ако малолетник у потпуности испуни преузети васпитни налог, о чему извештај подноси орган старатељства, јавни тужилац за малолетнике ће донети решење о одбацивању кривичне пријаве, односно предлога оштећеног за покретање поступка. Јавни тужилац за малолетнике пријаву, односно предлог оштећеног за покретање поступка, може одбацити и ако малолетник делимично испуни преузети васпитни налог, уколико нађе да покретање поступка, с обзиром на природу кривичног дела и околности под којима је учињено, ранији живот малолетника, његова лична својства и разлоге неиспуњења преузетог васпитног налога у потпуности, не би било целисходно. Ако малолетник не изврши преузети васпитни налог или га изврши само делимично, али у мери која оправдава покретање поступка, јавни тужилац за малолетнике подноси захтев за покретање припремног поступка судији за малолетнике надлежног суда. О одбацивању кривичне пријаве, односно предлога оштећеног, јавни тужилац за малолетнике обавештава оштећеног, који нема право да захтева покретање поступка. Ако је малолетник у потпуности накнадио штету насталу кривичним делом, оштећени нема право да остварује свој имовинскоправни захтев, а ако је штета накнађена делимично, оштећени може свој имовинскоправни захтев да остварује у парници. Припремни поступак Члан 63. Јавни тужилац за малолетнике подноси захтев за покретање припремног поступка судији за малолетнике надлежног суда. Ако се судија за малолетнике не сложи са захтевом, затражиће да о томе одлучи веће за малолетнике вишег суда. Судија за малолетнике може поверити органу унутрашњих послова да изврши наредбу о претресању стана или о привременом одузимању предмета на начин предвиђен Закоником о кривичном поступку. Члан 64. У припремном поступку према малолетнику, поред чињеница које се односе на кривично дело, посебно ће се утврдити узраст малолетника, чињенице потребне за оцену његове зрелости, испитаће се средина у којој и прилике под којима малолетник живи и друге околности које се тичу његове личности и понашања. Ради утврђивања тих околности саслушаће се родитељи малолетника, усвојилац, односно старалац и друга лица која могу пружити потребне податке. Прикупљање ових података судија за малолетнике може поверити и стручном лицу (социјалном раднику, психологу, педагогу, специјалном педагогу и др.), ако га има у суду. О околностима из става 1. овог члана суд обавезно прибавља мишљење органа старатељства, а ако је према малолетнику била изречена заводска мера, прибавиће се извештај завода или установе о примени те мере. Кад је за утврђивање здравственог стања малолетника, степена зрелости и других својстава личности потребно да малолетника прегледају вештаци, за овај преглед одредиће се лекари, психолози или педагози. Оваква испитивања малолетника могу се извршити у здравственој или другој установи. Члан 65. Судија за малолетнике сам одређује начин извођења појединих радњи држећи се при том одредаба овог закона и Законика о кривичном поступку у мери која обезбеђује права окривљеног на одбрану, права оштећеног и прикупљање доказа потребних за одлучивање. Саслушању малолетника у припремном поступку морају присуствовати јавни тужилац, бранилац за малолетнике и родитељ, усвојилац односно старалац малолетника. Осталим радњама у припремном поступку ова лица по потреби присуствују. Судија за малолетнике може наредити да се приликом извођења појединих радњи малолетник удаљи. Судија за малолетнике може ускратити присуство родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника ако је таква одлука у интересу малолетника. Саслушање малолетника, кад је то потребно, обавиће се уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица. Судија за малолетнике може одобрити да радњама у припремном поступку присуствује и представник органа старатељства. Кад наведено лице присуствује тим радњама, може стављати предлоге и упућивати питања лицу које се саслушава. Члан 66. Судија за малолетнике може донети решење да се малолетник у току припремног поступка привремено смести у прихватилиште, васпитну или сличну установу, да се стави под надзор органа старатељства или да се смести у другу породицу (у даљем тексту: мера привременог смештаја малолетника), ако је то потребно ради издвајања малолетника из средине у којој је живео или ради пружања помоћи, надзора, заштите или смештаја малолетника. Против решења из става 1. жалбу могу да уложе у року од 24 часа малолетник, родитељ, усвојилац, односно старалац, бранилац и јавни тужилац за малолетнике. Жалба не одлаже извршење решења. Трошкови смештаја малолетника исплаћују се унапред из буџетских средстава и улазе у трошкове кривичног поступка. Члан 67. Изузетно, судија за малолетнике може одредити да се малолетник стави у притвор, кад за то постоје разлози из члана 142. став 2. Законика о кривичном поступку, ако се сврха, ради чијег је остварења притвор одређен, не може постићи мером привременог смештаја малолетника из члана 66. став 1. овог закона. Време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе, урачунава се у трајање изречене васпитне мере упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и казну малолетничког затвора сходно члану 63. Кривичног законика. На основу решења о притвору које је донео судија за малолетнике, притвор у припремном поступку може трајати најдуже месец дана. Веће за малолетнике истог суда може, из оправданих разлога, продужити притвор најдуже још за месец дана. После завршетка припремног поступка, од подношења предлога за изрицање кривичне санкције, притвор према старијем малолетнику може да траје најдуже до шест месеци, а према млађем малолетнику најдуже четири месеца. Од изрицања васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и од изрицања казне малолетничког затвора притвор према малолетнику може трајати најдуже шест месеци. У случајевима продужавања притвора по ст. 5. и 6. овог члана веће за малолетнике је дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор и да донесе решење о укидању или продужавању притвора. У свему осталом у погледу притвора према малолетницима сходно се примењују одредбе члана 146. Законика о кривичном поступку. Члан 68. Малолетник се налази у притвору одвојено од пунолетних лица. Изузетно, судија за малолетнике може одредити да малолетник буде у притвору заједно са пунолетним лицем, које на њега не би штетно утицало, а у супротном би усамљење малолетника дуже трајало и оставило штетне последице по развој његове личности. Судија за малолетнике има према притвореним малолетницима иста овлашћења која по Законику о кривичном поступку припадају истражном судији у погледу пунолетних притвореника, али посебно мора узети у обзир својства личности и потребе сваког малолетног притвореника. Члан 69. Пошто испита све околности које се односе на извршење кривичног дела, зрелост и друге околности у вези са личношћу и приликама у којима малолетник живи, судија за малолетнике доставља списе надлежном јавном тужиоцу за малолетнике који може, у року од осам дана, захтевати да се припремни поступак допуни или поднети образложени предлог већу за малолетнике за изрицање кривичне санкције. Предлог јавног тужиоца за малолетнике треба да садржи: име и презиме малолетника, његове године живота, опис и законски назив кривичног дела, доказе из којих произлази да је малолетник извршио кривично дело, образложење које треба да садржи оцену степена зрелости малолетника, својстава његове личности и предлог да се малолетнику изрекне кривична санкција. Члан 70. Ако у току припремног поступка или по његовом окончању јавни тужилац за малолетнике нађе да нема основа за вођење поступка према малолетнику или да постоје разлози из члана 58. ст. 1. и 3. овог закона, поднеће предлог судији за малолетнике да обустави поступак. О предлогу за обустављање поступка јавни тужилац за малолетнике обавестиће и орган старатељства који је дужан, ако се не слаже са предлогом јавног тужиоца за малолетнике, да о томе обавести судију за малолетнике у року од осам дана од дана пријема обавештења јавног тужиоца за малолетнике. Ако се судија за малолетнике не сложи са предлогом јавног тужиоца за малолетнике затражиће, у року од три дана, да о томе одлучи веће за малолетнике вишег суда. Веће за малолетнике доноси одлуку по саслушању надлежног јавног тужиоца за малолетнике. Овако ће судија за малолетнике поступити и кад се само орган старатељства није сложио са предлогом јавног тужиоца за малолетнике. Одредба члана 59. став 3. овог закона важи и кад веће за малолетнике не усвоји предлог јавног тужиоца за малолетнике да се поступак обустави. Веће за малолетнике може одлучити да се решење о обустављању поступка према малолетнику донесе у складу са одредбама из члана 71. овог закона. Члан 71. Јавни тужилац за малолетнике може поднети предлог да се поступак према малолетнику обустави под условом да малолетник прихвати да испуни један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1) – 3) овог закона. Ако се судија за малолетнике не сложи са предлогом јавног тужиоца за малолетнике, одлуку доноси веће за малолетнике у року од осам дана. Веће за малолетнике може донети решење о обустављању поступка према малолетнику ако нађе да одређивање васпитног налога из члана 7. овог закона није целисходно, а може донети и одлуку у смислу става 3. овог члана. Кад веће за малолетнике одреди један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1) – 5) овог закона, надзор над њиховим спровођењем врши орган старатељства. Кад судија за малолетнике прихвати предлог јавног тужиоца за малолетнике, одредиће малолетнику да испуни један или више васпитних налога из члана 7. овог закона, водећи рачуна да они буду прилагођени личности малолетника и приликама у којима живи, узимајући у обзир спремност малолетника да сарађује у испуњењу васпитних налога. За извршење васпитног налога из члана 7. став 1. тачка 1) овог закона неопходан је пристанак оштећеног. Ако малолетник у потпуности изврши преузети васпитни налог, о чему извештај подноси орган старатељства, судија за малолетнике доноси решење о обустављању поступка. Ако малолетник не изврши преузети васпитни налог или га изврши само делимично, али у мери која оправдава даље вођење поступка, судија за малолетнике о томе обавештава јавног тужиоца за малолетнике који ће у року од осам дана од пријема тог обавештења поднети образожени предлог у смислу члана 69. овог закона. Ако јавни тужилац за малолетнике нађе да нема основа за даље вођење поступка према малолетнику примениће одредбе члана 70. овог закона. О обустављању кривичног поступка суд обавештава оштећеног, који нема право да захтева покретање поступка. Ако је малолетник у потпуности накнадио штету насталу кривичним делом, оштећени нема право да остварује свој имовинскоправни захтев, а ако је штета накнађена делимично, оштећени може свој имовинскоправни захтев да остварује у парници. Члан 72. Судија за малолетнике обавештава председника суда сваких месец дана о томе који предмети малолетника нису окончани и о разлозима због којих је по појединим предметима поступак још у току. Председник суда ће предузети мере да се поступак убрза. Поступак пред већем за малолетнике Члан 73. Кад прими предлог јавног тужиоца за малолетнике за изрицање кривичне санкције судија за малолетнике заказује седницу већа или главни претрес. Казна малолетничког затвора и заводске мере могу се изрећи само по одржаном главном претресу. Остале васпитне мере могу се изрећи и у седници већа. У седници већа може се одлучити да се одржи главни претрес. На седницу већа се позивају малолетник и његови родитељи, усвојилац, односно старалац, јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Седници обавезно присуствују јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Уколико јавни тужилац за малолетнике или бранилац неоправдано изостану са седнице већа, председник већа обавештава о томе непосредно вишег јавног тужиоца, односно надлежну адвокатску комору. Судија за малолетнике саопштиће малолетнику васпитну меру која је према њему изречена у седници већа. Члан 74. Кад веће за малолетнике одлучује на основу главног претреса, сходно ће се примењивати одредбе Законика о кривичном поступку о припремама за главни претрес, о руковођењу главним претресом, о одлагању и прекидању главног претреса, о записнику и о току главног претреса, али суд може одступити од ових правила ако сматра да њихова примена у конкретном случају не би била целисходна. Поред лица наведених у члану 285. Законика о кривичном поступку, на главни претрес позваће се родитељи малолетника, усвојилац, односно старалац и орган старатељства. Осим малолетника, главном претресу обавезно присуствују јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Уколико јавни тужилац за малолетнике или бранилац неоправдано изостану са главног претреса, председник већа обавештава о томе непосредно вишег јавног тужиоца, односно надлежну адвокатску комору. Одредбе Законика о кривичном поступку о измени и проширењу оптужбе примењиваће се и у поступку према малолетнику, али веће за малолетнике овлашћено је да и без предлога јавног тужиоца за малолетнике донесе одлуку на основу чињеничног стања које је утврђено на главном претресу. Члан 75. Кад се суди малолетнику, увек ће се искључити јавност. Веће може дозволити да главном претресу присуствују лица која се баве заштитом и васпитавањем малолетника или сузбијањем преступништва младих. У току главног претреса веће може наредити да се, осим јавног тужиоца за малолетнике, браниоца и представника органа старатељства, из заседања удаље сва или поједина лица. За време извођења појединих доказа или говора странака, веће може наредити да се малолетник удаљи из заседања. Члан 76. У току поступка пред судом, председник већа или веће за малолетнике може донети решење о мери привременог смештаја малолетника, у смислу члана 66. овог закона, а може и укинути решење које је о томе раније донесено. Члан 77. Судија за малолетнике дужан је да закаже главни претрес или седницу већа у року од осам дана од дана пријема предлога јавног тужиоца за малолетнике. За свако продужење овог рока судија за малолетнике мора имати одобрење председника суда. Главни претрес се одлаже или прекида само изузетно. О сваком одлагању или прекидању главног претреса судија за малолетнике обавестиће председника суда и изнеће разлоге за одлагање, односно прекидање. Судија за малолетнике дужан је да у року од осам дана од дана објављивања одлуке којом се окончава поступак изради пресуду у писаном облику, односно решење. Члан 78. Веће за малолетнике није везано за предлог јавног тужиоца за малолетнике при одлучивању да ли ће према малолетнику изрећи казну малолетничког затвора или васпитну меру. Веће ће решењем обуставити поступак у случајевима кад суд на основу члана 354. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку доноси пресуду којом се оптужба одбија или којом се оптужени ослобађа од оптужбе у смислу члана 355. Законика о кривичном поступку, као и кад нађе да није целисходно изрећи малолетнику казну нити васпитну меру. Веће доноси решење и кад изриче васпитну меру малолетнику. У изреци овог решења наводи се само која се мера изриче, али се малолетник неће оглашавати кривим за кривично дело које му се ставља на терет. У образложењу решења навешће се опис дела и околности које оправдавају изрицање васпитне мере. Пресуда којом се малолетнику изриче казна малолетничког затвора доноси се у облику предвиђеном у члану 356. Законика о кривичном поступку. Члан 79. Суд може малолетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка и на испуњење имовинскоправног захтева само ако је малолетнику изрекао казну. Ако је према малолетнику изречена васпитна мера или је поступак обустављен, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, а оштећени се ради остваривања имовинскоправног захтева упућује на парнични поступак. Ако малолетник има приходе или имовину, суд може одредити да плати трошкове поступка и испуни имовинскоправни захтев и кад према њему изрекне васпитну меру, односно када веће за малолетнике нађе да није целисходно изрећи малолетнику казну малолетничког затвора, нити васпитну меру. Правни лекови Члан 80. Против пресуде којом је малолетнику изречена казна малолетничког затвора, против решења којим је малолетнику изречена васпитна мера и против решења о обустављању поступка из члана 78. став 2. овог закона могу изјавити жалбу сва лица која имају право на жалбу против пресуде у смислу члана 364. Законика о кривичном поступку, у року од осам дана од дана пријема пресуде, односно решења. Жалба против пресуде односно решења којим је изречена казна малолетничког затвора или заводска васпитна мера задржава извршење ако суд, у сагласности са родитељима малолетника и по саслушању малолетника, не одлучи друкчије. На седницу другостепеног већа позваће се малолетник само ако председник већа или веће нађе да би његово присуство било корисно. Члан 81. Другостепено веће може преиначити првостепену одлуку изрицањем теже санкције према малолетнику, само ако је то предложено у жалби. Ако првостепеном одлуком није изречена казна малолетничког затвора или заводска мера, другостепено веће може ту казну, односно меру изрећи само ако одржи претрес. Малолетнички затвор у дужем трајању или тежа заводска мера од оне изречене првостепеном одлуком, може се изрећи и у седници другостепеног већа. Члан 82. Захтев за заштиту законитости може се подићи како у случају када је судском одлуком повређен закон, тако и у случају када је према малолетнику неправилно изречена казна или васпитна мера. Члан 83. Одредбе о понављању кривичног поступка завршеног правноснажном пресудом сходно ће се примењивати и на понављање поступка завршеног правноснажним решењем о изрицању васпитне мере. Надзор суда над спровођењем мера Члан 84. Судија за малолетнике суда који је изрекао васпитну меру и јавни тужилац за малолетнике дужни су да прате резултате извршења васпитне мере обилажењем малолетника смештених у заводу или установи у којој се васпитна мера извршава, као и непосредним увидом и разматрањем извештаја о току извршења изречене васпитне мере. Надлежни орган старатељства дужан је да сваких шест месеци доставља суду и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о току извршења осталих васпитних мера. Судија за малолетнике овај извештај може тражити и у краћем временском року. Судија за малолетнике може одредити да извештај сачини одређено стручно лице (социјални радник, психолог, педагог, специјални педагог и др.), ако га има у суду. Управа завода, односно установе у којој се извршава васпитна мера дужна је да сваких шест месеци достави судији за малолетнике суда који је судио у првом степену и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о резултатима извршења мере. Судија за малолетнике овај извештај може тражити и у краћем временском року. Обустављање извршења и измена одлуке о васпитним мерама Члан 85. Кад су испуњени услови предвиђени у овом закону за измену одлуке о изреченој васпитној мери, одлуку о томе доноси суд који је у првом степену донео решење о васпитној мери, ако сам нађе да је то потребно, или на предлог јавног тужиоца за малолетнике, малолетника, његових родитеља, усвојиоца, односно стараоца, управника завода, односно установе или органа старатељства коме је поверен надзор над малолетником. Пре доношења одлуке суд ће саслушати јавног тужиоца за малолетнике, малолетника, родитеље, усвојиоца, односно стараоца малолетника или друга лица, а прибавиће и потребне извештаје од завода или установе у којој се извршава заводска мера, односно од органа старатељства или других органа и установа. По одредбама ст. 1. и 2. овог члана доноси се и одлука о обустављању извршења васпитне мере и о условном отпусту из члана 22. овог закона. Одлуку о обустављању, измени одлуке о васпитној мери или о условном отпусту, доноси веће за малолетнике из става 1. овог члана. На седницу већа позивају се и обавезно присуствују малолетник и његови родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника, јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства, односно завода или установе у којој се васпитна мера извршава. III. ПРИМЕНА ВАСПИТНИХ НАЛОГА И ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА 1. ПРИМЕНА ВАСПИТНИХ НАЛОГА Члан 86. Примена васпитних налога из члана 7. овог закона регулише се посебним подзаконским актом. 2. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ О ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА Члан 87. Одредбе о извршењу кривичних санкција према малолетницима примењују се и на пунолетне учиниоце кривичних дела којима је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора и на лица која за време извршења тих санкција постану пунолетна. Члан 88. Малолетници према којима се извршавају кривичне санкције равноправни су без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, статус стечен рођењем или други статус малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца, као и на друге облике различитости. Члан 89. У току извршавања кривичних санкција према малолетнику треба поступати на начин који одговара његовом узрасту, степену зрелости и другим својствима личности, уз поштовање достојанства малолетника, подстицање његовог целовитог развоја и учешћа у сопственој ресоцијализацији, придржавајући се савремених педагошких, психолошких и пенолошких знања и искустава. Малолетнику се омогућују услови за стицање основног и средњег стручног образовања и радног оспособљавања, као и слободно изражавање верских осећања и вршење верских обреда. Члан 90. Малолетници према којима се извршава заводска васпитна мера или казна малолетничког затвора подвргавају се најмање једанпут годишње систематском прегледу од стране одговарајуће здравствене установе. Најмање два пута годишње саставља се извештај о психичком стању малолетника и доставља судији за малолетнике суда који је судио у првом степену и који врши надзор, односно има увид над извршењем кривичне санкције из става 1. овог члана. Члан 91. Малолетнику не може бити изречена дисциплинска казна упућивања у самицу. Члан 92. Забрањено је ношење ватреног оружја унутар завода и установа у којима се извршавају заводске мере или казна малолетничког затвора. Члан 93. Извршење васпитних мера и казне малолетничког затвора заснива се на појединачном програму поступања са малолетником који је прилагођен његовој личности и у складу са савременим достигнућима науке, педагошке и пенолошке праксе. Појединачни програми се израђују на основу целовитог сагледавања зрелости и других својстава личности малолетника, његовог узраста, нивоа образовања, ранијег живота малолетника и понашања у социјалној средини, облика поремећаја понашања, врсте кривичног дела и околности под којима је учињено. Појединачним програмом посебно се утврђују: ниво зрелости малолетника, друга својства његове личности, могућност укључивања у процес образовања и радног оспособљавања, коришћење и организација слободног времена, рад са родитељем, усвојиоцем или стараоцем малолетника и другим члановима његове породице, као и други облици психосоцијалног, педагошког и пенолошког утицаја на малолетника. Члан 94. Трошкови извршења кривичних санкција према малолетнику падају на терет буџетских средстава. Родитељ, усвојилац или старалац малолетника, односно друго лице које је по закону обавезно да издржава малолетника, као и малолетник који има приходе или имовину, уколико су у могућности, дужни су да сносе део трошкова извршења посебних обавеза, мере појачаног надзора у другој породици, појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање, упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и казне малолетничког затвора. О могућности подмирења дела трошкова од стране лица из става 2. овог члана одлучује суд који је донео одлуку у првом степену на предлог јавног тужиоца за малолетнике, односно органа старатељства. Ако је због доношења такве одлуке потребно обавити опсежнија испитивања имовног стања лица из става 2. овог члана суд ће најпре донети одлуку о изрицању кривичне санкције, а после тога наставити поступак за одлучивање о подмирењу дела трошкова, о чему доноси посебно решење. Члан 95. На предлог лица из члана 94. став 2. овог закона, односно на предлог органа старатељства, друге породице, завода или установе у којој се кривична санкција извршава, веће за малолетнике суда који је судио у првом степену може посебним решењем изменити одлуку о подмиривању трошкова смештаја и исхране малолетника у заводу или установи, односно трошкова насталих извршењем васпитних мера посебних обавеза, појачаног надзора у другој породици или појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника. Обавеза подмиривања трошкова извршења кривичних санкција лица из члана 94. став 2. овог закона траје док, у односу на та лица, траје њихова законска обавеза издржавања малолетника, а у односу на малолетника – док је у могућности да сноси трошкове извршења кривичне санкције. Члан 96. Кад судија за малолетнике у току извршења кривичне санкције утврди да постоје чињенице и околности које упућују на потребу предузимања мера ради заштите права малолетника, дужан је да о томе обавести надлежни орган старатељства пребивалишта или боравишта малолетника. Члан 97. Малолетник који сматра да је лишен одређених права или да су му она повређена, као и да су учињене друге незаконитости или неправилности у току извршења заводске васпитне мере и казне малолетничког затвора, има право притужбе управнику завода или установе у којима се та кривична санкција извршава. Поводом притужбе малолетника управник завода или установе у којој се васпитна мера, односно казна малолетничког затвора извршава у року од три дана доноси у писаном облику образложено решење којим се притужба одбија као неоснована или се утврђује њена потпуна или делимична основаност, у ком случају се хитно предузимају одговарајуће мере за отклањање учињених повреда или лишавања права малолетника, односно других незаконитости или неправилности. Решење мора садржати поуку о правном леку. Против решења управника о притужби малолетник може, у року од осам дана од пријема решења, поднети жалбу већу за малолетнике првостепеног суда који врши надзор над извршењем васпитне мере, односно већу за малолетнике првостепеног суда који је судио у поступку у коме је изречена казна малолетничког затвора. 3. ИЗВРШЕЊЕ ВАСПИТНИХ МЕРА 1. Опште одредбе Члан 98. Васпитна мера се извршава кад одлука којом је изречена постане извршна, осим ако овим законом није друкчије одређено. За извршење васпитних мера надлежан је орган старатељства, ако овим законом није друкчије одређено. Члан 99. Надзор над извршењем и контролу извршења васпитне мере врши судија за малолетнике суда који је судио у првом степену. Првостепени суд је дужан да, сходно Судском пословнику, води Контролник извршења васпитних мера и сачињава списе праћења и контроле њиховог извршења према правилнику који доноси министар надлежан за правосуђе. Члан 100. Судија за малолетнике и јавни тужилац за малолетнике најмање једанпут годишње врше непосредни надзор и контролу извршења васпитних мера. Извештаји о току и резултатима извршења васпитних мера прибављају се и достављају се у смислу члана 84. ст. 2. и 3. овог закона. 2. Извршење мера посебних обавеза Члан 101. Надзор над извршењем мера посебних обавеза из члана 14. став 2. овог закона врши судија за малолетнике суда који је судио у првом степену. На захтев судије за малолетнике суда из става 1. овог члана надлежни орган старатељства дужан је да достави извештај о току и резултатима извршења изречене мере посебне обавезе. Сачињавање извештаја из става 2. овог члана судија за малолетнике може поверити и стручном лицу (члан 64. став 2. овог закона). Извршење мера посебних обавеза из члана 14. овог закона регулише се посебним подзаконским актом. 3. Извршење мера појачаног надзора Појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца Члан 102. Извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца почиње даном кад се родитељу, усвојиоцу или стараоцу малолетника достави извршна судска одлука којом је васпитна мера изречена. Члан 103. Родитељ, усвојилац или старалац малолетника дужан је да извршава налоге и упутства судије за малолетнике суда који је судио у првом степену и да надлежном органу старатељства омогући проверу извршења васпитне мере и прихвати указану помоћ у циљу њеног извршења. Судија за малолетнике који је судио у првом степену решава о насталом неслагању између родитеља, усвојиоца или стараоца малолетника и органа старатељства. Члан 104. Родитељ, усвојилац или старалац малолетника, односно орган старатељства обавештавају суд који је судио у првом степену о току и резултатима извршења васпитне мере у роковима прописаним чланом 84. став 2. овог закона. Орган старатељства без одлагања обавештава суд о разлозима који отежавају извршење мере. Појачан надзор у другој породици Члан 105. Васпитна мера појачаног надзора у другој породици извршава се у породици коју је одредио суд који је судио у првом степену, на предлог надлежног органа старатељства. По пријему извршне судске одлуке, која је претходно достављена малолетнику, надлежни орган старатељства упућује малолетника у породицу која је одређена судском одлуком. Члан 106. Надлежни орган старатељства и породица у коју се малолетник смешта закључују уговор у писаном облику којим се уређују међусобна права и обавезе. Породица у коју је малолетник смештен дужна је да надлежном органу старатељства омогући проверу извршења васпитне мере и прихвати понуђену помоћ ради остваривања сврхе васпитне мере. За време извршења ове васпитне мере малолетник одржава везе са својом породицом, ако суд који прати и контролише извршење васпитне мере, на предлог органа старатељства, друкчије не одлучи. Члан 107. Суд који је судио у првом степену у поступку у коме је изречена васпитна мера појачаног надзора у другој породици може по службеној дужности, или на предлог јавног тужиоца за малолетнике, односно органа старатељства, да одреди смештај малолетника у неку другу породицу ако се прилике у породици у којој је малолетник смештен толико измене да отежавају извршење васпитне мере. Члан 108. Одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца примењују се сходно и на извршење васпитне мере појачаног надзора у другој породици. Појачан надзор од стране органа старатељства Члан 109. За извршење васпитне мере појачаног надзора од стране органа старатељства надлежан је орган старатељства према пребивалишту, односно боравишту малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна. Орган старатељства дужан је да по пријему извршне одлуке којом је васпитна мера појачаног надзора изречена, одреди службено лице органа старатељства или друго стручно лице које ће меру спроводити и о томе одмах обавести судију за малолетнике суда који је судио у првом степену. Члан 110. Стручно лице коме је поверено спровођење васпитне мере сачињава програм рада са малолетником, у складу са упутствима суда и надлежног органа старатељства. Државни органи, васпитне, образовне и друге установе дужни су да стручном лицу које спроводи ову васпитну меру пруже помоћ, а родитељ, усвојилац или старалац дужан је да обавести стручно лице о приликама које отежавају извршење мере. У свему осталом на извршење васпитне мере појачаног надзора од стране органа старатељства сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца. Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника Члан 111. Орган старатељства надлежан према пребивалишту или боравишту малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника постала извршна, надлежан је за извршење ове васпитне мере. Орган старатељства одређује установу из става 1. овог члана и стара се о спровођењу дневног боравка малолетника у тој установи. Члан 112. Дневни боравак може трајати најдуже четири сата у току радног дана у временском периоду одређеном у члану 18. став 2. овог закона. Малолетник за време извршења ове мере остаје код својих родитеља, усвојиоца или стараоца, наставља да похађа школу или одлази на посао. О дневном боравку води се дневник рада. Извештај о току и резултатима спровођења дневног боравка малолетника, по његовом истеку, а по потреби и у току трајања, доставља се судији за малолетнике суда који је судио у првом степену, јавном тужиоцу за малолетнике и надлежном органу старатељства од стране установе у којој се спроводи дневни боравак малолетника. Одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца сходно се примењују и на извршење васпитне мере појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника. 4. Извршење заводских мера Заједничке одредбе Члан 113. Заводске мере извршавају се у васпитој установи, васпитно-поправном дому и у посебној установи за лечење и оспособљавање малолетника. Члан 114. Ако суд који је судио у првом степену није надлежан за извршење заводске мере, дужан је да извршну одлуку са изводом из матичне књиге рођених, исправом или доказом о његовом дотадашњем школовању и оспособљавању, налазом о здравственом стању, подацима о ранијем вршењу кривичних дела, вођеним поступцима и извештајима органа старатељства, достави органу надлежном за извршење у року од три дана од дана када је одлука постала извршна. Орган коме је одлука достављена на извршење дужан је да приступи извршењу кривичне санкције у року од три дана од пријема одлуке и документације из става 1. овог члана. Члан 115. Судија за малолетнике суда који је судио у првом степену и надлежни јавни тужилац за малолетнике најмање два пута у току године обилазе малолетника смештеног у заводу односно установи за извршење заводских мера где у непосредном контакту са малолетником и стручним лицима која се старају о извршењу, као и увидом у одговарајућу документацију, утврђују законитост и правилност поступања и цене постигнути успех у васпитању и правилном развоју личности малолетника. О уоченим пропустима и другим запажањима лица из става 1. овог члана дужна су да без одлагања обавесте органе и установе надлежне за стручни надзор над извршењем васпитних мера, као и завод, односно установу у којој се васпитна мера извршава. Поводом обавештења судије за малолетнике, односно јавног тужиоца за малолетнике органи и установе надлежни за стручни надзор, као и управа завода, односно установе у којој се васпитна мера извршава, дужни су да без одлагања изврше одговарајуће провере и предузму мере за отклањање незаконитости и неправилности и о томе обавесте судију за малолетнике и јавног тужиоца за малолетнике из става 1. овог члана. Члан 116. На молбу малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца или на предлог надлежног органа старатељства, извршење заводске мере из оправданих разлога може се одложити. О одлагању одлучује решењем веће за малолетнике суда који је судио у првом степену, у року од три дана од пријема молбе. Против првостепеног решења малолетник, његови родитељи, усвојилац или старалац могу поднети жалбу непосредно вишем суду у року од три дана од пријема решења. Веће за малолетнике вишег суда одлучује о жалби у року од три дана од пријема жалбе. Молба и предлог из става 1. и жалба из става 3. овог члана задржавају извршење заводске мере. Ако првостепени суд приликом поновног одбијања молбе за одлагање извршења утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење заводске мере. Члан 117. На молбу малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца, на предлог надлежног органа старатељства или управника завода или установе у којој се заводска мера извршава, суд који је судио у првом степену може, из оправданих разлога, прекинути извршење васпитне мере. Прекид извршења заводске мере дозволиће се на захтев јавног тужиоца за малолетнике ако је против решења о изрицању те мере поднет захтев за заштиту законитости. Прекид извршења заводске мере траје најдуже три месеца, а у случају болести малолетника може трајати и дуже. Против првостепеног решења лица из става 1. овог члана могу изјавити жалбу већу за малолетнике вишег суда у року од три дана од пријема решења, а које о жалби одлучује у року од три дана од пријема жалбе. Време прекида извршења не урачунава се у време трајања мере. Члан 118. У свему осталом на одлагање и прекид извршења заводске мере примењују се сходно одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује одлагање извршења и прекид извршења казне затвора за учињено кривично дело. Члан 119. Малолетник се отпушта са извршења заводске мере кад протекне законом одређено најдуже трајање мере или кад суд донесе одлуку о обустављању њеног извршења, замени изречене васпитне мере другом мером или о условном отпусту. О условном отпусту код васпитних мера упућивања у васпитну установу и васпитно-поправни дом, на молбу малолетника, одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену. Када се малолетник налази у завршном разреду школе или при крају стручног оспособљавања, а отпуштањем из завода или установе у којој се мера извршава би се онемогућио завршетак школовања или стручног оспособљавања, завод или установа може, на молбу малолетника, омогућити му да заврши школовање или стручно оспособљавање. У том случају на малолетника се не примењују одредбе члана 120. став 4. и члана 124. став 4. овог закона. Упућивање у васпитну установу Члан 120. Заводска мера упућивања у васпитну установу извршава се у установи која обезбеђује смештај и задовољавање васпитних, здравствених, образовних, спортских и других развојних потреба малолетника. Малолетник коме је изречена ова васпитна мера има иста права и обавезе као и остали малолетници у васпитној установи, с тим што му се у погледу поступања поклања посебна пажња, али тако да се у животу и раду у установи не издваја од осталих. О томе да је малолетнику изречена васпитна мера упознаје се само руководилац, васпитно, образовно и друго стручно особље које је укључено у извршење васпитне мере. Лице коме је изречена заводска мера упућивања у васпитну установу може у њој остати до навршене двадесет прве године. Члан 121. Орган старатељства надлежан према месту пребивалишта односно боравишта малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна одређује лице које је дужно да малолетника доведе у васпитну установу. Васпитна установа обавештава суд о пријему малолетника и дану почетка извршења васпитне мере. Члан 122. Ако извршење васпитне мере не може да отпочне или се настави због одбијања или бекства малолетника, орган старатељства, односно управник васпитне установе о томе обавештавају надлежни орган унутрашњих послова, који доводи малолетника у васпитну установу. Начин довођења не сме нарушавати достојанство малолетника. Члан 123. Ако постоје оправдани разлози, на захтев малолетника, родитеља, усвојиоца или стараоца малолетника или на предлог установе у којој се васпитна мера извршава, односно на предлог надлежног органа старатељства првостепени суд може донети одлуку о премештању малолетника у другу васпитну установу. Упућивање у васпитно-поправни дом Члан 124. Заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом извршава се у васпитно-поправном дому. Заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом изречена лицу женског пола извршава се у женском одељењу васпитно-поправног дома. Пунолетно лице коме је изречена васпитна мера из става 1. овог члана, као и малолетник који у васпитно-поправном дому, док траје мера, постане пунолетан, смешта се у посебно одељење васпитно-поправног дома. Лице коме је изречена заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом у њему може остати до навршене двадесет треће године. Члан 125. За упућивање малолетника у васпитно-поправни дом надлежан је суд који је судио у првом степену. Малолетнику се за припрему мора оставити најмање осам, а највише петнаест дана. Малолетника који се налази у притвору у васпитно-поправни дом упућује суд који је судио у првом степену на чијем је подручју седиште завода у коме је малолетник притворен. Суд који упућује малолетника на извршење васпитне мере доставља васпитно-поправном дому извршну одлуку о изреченој мери са документацијом из члана 114. став 1. овог закона. Члан 126. Малолетнику који није у притвору, суд који му је судио у првом степену, налаже у писаном облику да се одређеног дана јави на извршење изречене васпитне мере или налаже родитељу, усвојиоцу или стараоцу да малолетника одређеног дана доведе у васпитно-поправни дом. Суд из става 1. овог члана обавештава васпитно-поправни дом о датуму када малолетник треба да се јави и уз то обавештење доставља извршну одлуку о изрицању васпитне мере са подацима о малолетнику прибављеним у току поступка из члана 114. став 1. овог закона. Ако се малолетник по налогу суда не јави у васпитно-поправни дом, суд наређује његово довођење, а ако се малолетник крије или је у бекству, суд наређује издавање потернице. У случају бекства малолетника из васпитно-поправног дома управник дома наређује издавање потернице. Члан 127. Приликом ступања малолетника у васпитно-поправни дом најпре се утврђује његов идентитет, затим следи лекарски преглед, а потом испитивање личности у посебном одељењу васпитно-поправног дома ради одређивања програма поступања. Ово испитивање може трајати најдуже до тридесет дана. Појединачни програм поступања са малолетником сачињава стручни тим васпитно-поправног дома. После испитивања из става 1. овог члана малолетник се распоређује у васпитну групу која се формира према узрасту, нивоу зрелости, другим личним својствима малолетника, као и одређеном програму поступања, у циљу примене истоврсних васпитних поступака и утицаја. Васпитна група има највише десет малолетника и посебог васпитача. Члан 128. Малолетник према коме се извршава заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом има следећа права: 1) да му васпитно-поправни дом обезбеди рубље, цивилну одећу и обућу који су примерени годишњем добу и месним климатским приликама; 2) на исхрану која је дијететски, хигијенски и здравствено прилагођена његовом узрасту, која ће га одржати у добром здрављу и снази и омогућити нормалан психофизички развој; 3) на најмање три оброка дневно чија је укупна вредност најмање 14.600 џула; 4) да изван затворених просторија, у слободно време, на свежем ваздуху проводе најмање три часа дневно; 5) да учествује у организованим културним, спортским и другим прикладним активностима изван васпитно-поправног дома; 6) на обезбеђивање услова за бављење физичком културом и спортом; 7) да похађа наставу изван васпитно-поправног дома ако васпитно-поправни дом није организовао наставу одређеног смера или степена образовања и ако то оправдавају дотадашњи успеси у васпитавању и школовању малолетника, под условом да то не штети извршењу васпитне мере; 8) на неограничени пријем пакета чија се тежина и допуштена садржина одређују актом о кућном реду; 9) да га једном недељно посете родитељ, усвојилац, старалац, брачни друг, лице са којим је засновао ванбрачну заједницу, усвојеник, деца и остали сродници у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства; 10) да са брачним другом или лицем са којим је засновао ванбрачну заједницу једном месечно проведе до три сата насамо у, за ту сврху, одређеној просторији у оквиру васпитно-поправног дома; 11) да га два пута месечно посете и друга лица која не ометају извршење васпитне мере, с тим да забрану посете ових лица може да изрекне управник дома; 12) да према својим могућностима ради у васпитно-поправном дому сагласно обавезама у похађању наставе. За малолетника који не похађа наставу радно време траје сходно општим прописима. Малолетник се изван радног времена може упослити највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у васпитно-поправном дому; 13) на накнаду за рад и новчане награде за посебне успехе у раду, чије најниже и највише износе одређује директор Управе за извршење заводских санкција министарства надлежног за правосуђе, као и право да половином накнаде и награде слободно располаже, а остатак му се ставља на штедњу, с тим да му, изузетно, управник може одобрити коришћење целе накнаде; 14) на дневни и недељни одмор сходно општим прописима; 15) на годишњи одмор у трајању од осамнаест до тридесет дана који се користи изван дома или у дому, с тим да о дужини, начину и месту коришћења одлучује управник на предлог васпитача; 16) на здравствену заштиту изван васпитно-поправног дома ако дом не може да пружи одговарајућу здравствену заштиту. Време проведено на лечењу у одговарајућој здравственој установи урачунава се у трајање васпитне мере. Члан 129. Малолетнику који се добро влада и залаже на раду управник васпитно-поправног дома може доделити следеће погодности: 1) проширено право на пријем посета; 2) слободне изласке из дома у град; 3) посете спортским, културним или другим прикладним догађајима изван васпитно-поправног дома; 4) посете породици, сродницима или другим блиским лицима за време викенда и празника; 5) одсуства из васпитно-поправног дома до 15 дана. Проширено право на пријем посета подразумева и чешће посете лица из члана 128. тачка 11) овог закона. Управник може малолетнику доделити и друге погодности које повољно утичу на извршење васпитне мере. Члан 130. Због повреде одредаба овог закона које се односе на правила боравка у васпитно-поправном дому, правила кућног реда и радне дисциплине, обавеза из програма поступања и налога овлашћених лица малолетнику се могу изрећи следеће дисциплинске мере: 1) опомена; 2) одузимање додељене погодности; 3) издвајање у посебну просторију. Дисциплинске мере одузимања додељених погодности и издвајање у посебну просторију могу се изрећи кумулативно. Малолетник коме је изречена дисциплинска мера издвајања у посебну просторију не може 15 дана после извршења дисциплинске мере користити погодности из члана 129. овог закона. Дисциплинска мера издвајања у посебну просторију изриче се у трајању до седам дана, а приликом стицаја дисциплинских преступа – до 15 дана. Ако се сврха дисциплинске мере може постићи и без извршења мере, извршење дисциплинских мера одузимања додељених погодности и издвајања у посебну просторију може се условно одложити до три месеца. Условно одлагање извршења дисциплинске мере може се опозвати ако се малолетнику у року за који је одложено извршење изрекне ново одузимање додељених погодности или издвајање у посебну просторију. Издвајање у посебну просторију се изриче у трајању до 10 дана ако је за каснији преступ изречено одузимање додељених погодности, а када је за каснији преступ изречено издвајање у посебну просторију – издвајање у посебну просторију се изриче у трајању до 15 дана. Дисциплинска мера издвајања у посебну просторију је мера непрекидног боравка два или више малолетника у посебној просторији. Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетник најмање два часа дневно борави изван затворене просторије, на свежем ваздуху. Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетника су дужни да посете сваког дана лекар и васпитач, а најмање сваки трећи дан управник дома. Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетнику морају бити приступачни уџбеници и друга литература која неће имати штетног утицаја на његово васпитавање. Члан 131. На услове за изрицање дисциплинских мера, дисциплински поступак и извршење дисциплинских мера према малолетницима сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује дисциплинско кажњавање лица која издржавају казну затвора за учињено кривично дело. Члан 132. Према малолетнику који је смештен у васпитно-поправни дом могу се изузетно примењивати средства принуде или средства за привремено онеспособљавање, само када је то неопходно да се спречи физички напад на службено лице, другог малолетника или самоповређивање. Ватрено оружје и хладно оруђе према малолетнику може се изузетно применити једино ако се другим средствима принуде или средствима за привремено онеспособљавање не може заштитити живот малолетника или другог лица у случају непосредног напада. Члан 133. Ближе одредбе о извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом садржане су у правилнику о кућном реду. Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање Члан 134. Малолетник коме је због ометености у психофизичком развоју или због психичких поремећаја изречена мера упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање упућује се у ту установу где има иста права као и остали малолетници смештени у ту установу. Малолетник коме је заводска мера упућивања у установу за лечење и оспособљавање изречена уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи упућује се у посебну установу за лечење и оспособљавање малолетника ако се у тој установи може обезбедити чување и лечење и тиме постићи сврха те мере безбедности. Члан 135. Упућивање малолетника у посебну установу за лечење и оспособљавање врши орган старатељства према пребивалишту односно боравишту малолетника у време када је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна. Орган старатељства из става 1. овог члана одмах обавештава суд надлежан за извршење ове васпитне мере и орган унутрашњих послова када извршење мере не може да започне или да се настави због одбијања или бекства малолетника. Малолетник се доводи и спроводи у пратњи здравствених радника. Начин довођења и спровођења не сме нарушавати достојанство малолетника. Члан 136. Посебна установа за лечење и оспособљавање малолетника о резултатима извршења мере доставља извештај у смислу члана 84. став 3. овог закона, а када малолетник постане пунолетан посебно извештава судију за малолетнике суда који је судио у првом степену и јавног тужиоца за малолетнике о здравственом стању малолетника. 4. ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ МАЛОЛЕТНИЧКОГ ЗАТВОРА Члан 137. Казна малолетничког затвора извршава се у казнено-поправном заводу за малолетнике. Осуђена лица казну малолетничког затвора издржавају, по правилу, заједно, а одвојено само ако то захтева здравствено стање осуђеног или потреба осигурања безбедности и одржавања реда и дисциплине у казнено-поправном заводу. Казна малолетничког затвора изречена лицима женског пола извршава се у посебном одељењу казнено-поправног завода за жене. Малолетници се упућују на извршење казне малолетничког затвора у складу са распоредним актом министарства надлежног за правосуђе. Пунолетна лица којима је изречена казна малолетничког затвора смештају се у посебно одељење завода, као и малолетници који за време извршења казне малолетничког затвора постану пунолетни. Члан 138. Осуђеним малолетницима током издржавања казне омогућује се: образовање, стручно и радно оспособљавање за занимање према њиховим способностима, склоностима и дотадашњем школском и радном ангажовању, у складу са могућностима казнено-поправног завода. Основу поступања са осуђеним малолетницима чини укључивање у васпитно корисно радно ангажовање уз одговарајућу накнаду, омогућавање и подстицање веза малолетника са друштвом изван завода путем писама, телефонских разговора, примања посета, одсуства и др, као и укључивање у спортску, културну, уметничку, забавну активност и осигуравање услова за вршење верских обреда. Стручна лица која спроводе третман малолетника морају поседовати посебна знања из области педагогије, психологије и пенологије. Члан 139. Осуђени на казну малолетничког затвора у казнено-поправном заводу за малолетнике могу остати најдуже до навршене двадесет треће године, а ако до тада не издрже казну, премештају се у казнено-поправне заводе у којима пунолетна лица издржавају казну затвора изречену за кривично дело. Изузетно, у казнено-поправном заводу за малолетнике осуђени на казну малолетничког затвора може остати иако је навршио двадесет три године, ако је то потребно ради завршавања школовања или стручног оспособљавања, или ако остатак неиздржане казне није већи од шест месеци, али најдуже до навршене двадесет пете године. Члан 140. Осуђени који издржава казну малолетничког затвора има право на судску заштиту против мера и одлука управника казнено-поправног завода у коме издржава казну. О захтеву осуђеног на казну малолетничког затвора за судску заштиту против мера и одлука из става 1. овог члана, одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену. Члан 141. Радно време осуђеног на казну малолетничког затвора одређује се тако да му се омогућава школовање и стручно оспособљавање, као и да има довољно времена за телесно васпитање, културно-уметничку активност, вршење верских обреда и разоноду. Члан 142. Управник завода у коме се извршава казна малолетничког затвора, поред права из члана 128. овог закона, може одобрити осуђеном лицу које се примерно понаша и залаже у учењу и раду, одсуство ради посећивања родитеља, усвојиоца, стараоца, брачног друга, лица са којим је засновало ванбрачну заједницу, деце, усвојеника, браће и сестара, односно другог блиског лица. Одсуство из става 1. овог члана може се одобрити два пута у току једне године и може трајати сваки пут до 14 дана, а по правилу се одобрава у време кад се не одржава настава. Лицу осуђеном на казну малолетничког затвора не може се ограничити дописивање са родитељима, усвојиоцем, стараоцем, брачним другом, лицем са којим је засновало ванбрачну заједницу, децом, усвојеником, браћом и сестрама. Члан 143. Лицу које издржава казну малолетничког затвора мора се омогућити да изван затворених просторија у слободно време, на свежем ваздуху, проведе најмање три часа дневно. Члан 144. О условном отпусту осуђеног на казну малолетничког затвора одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену. Веће за малолетнике одлучује о условном отпусту на основу молбе малолетника. Пре доношења одлуке председник већа за малолетнике ће, по потреби, усмено саслушати малолетника, његове родитеље, представнике органа старатељства и друга лица и прибавити извештај и мишљење казнено-поправног завода о оправданости условног отпуста. Усмено саслушање малолетника обавезно је ако се одлучује о условном отпусту после две трећине издржане казне, осим ако веће за малолетнике, на основу доступне документације, не оцени да су испуњени услови за условни отпуст. О опозивању условног отпуста, када се за то стекну услови, после саслушања јавног тужиоца за малолетнике и малолетника, одлучује суд који је донео одлуку о условном отпусту. Члан 145. Одредбе овог закона којима се уређује упућивање и пријем малолетника, одлагање и прекид извршења, разврставање у васпитне групе, исхрана, право на посете, бављење физичком културом, могућност редовног школовања и дисциплинско кажњавање малолетника у васпитно-поправном дому, примењују се и на извршење казне малолетничког затвора. У свему осталом на извршење казне малолетничког затвора сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује извршење казне затвора изречене за кривично дело. 5. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ИЗВРШЕЊУ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ Члан 146. Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, кад се не стичу услови из члана 23. став 2. овог закона, извршава се у посебном одељењу здравствене установе одређеном за малолетнике. Извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана прилагођава се узрасту и личности малолетника. 6. ПОМОЋ ПОСЛЕ ИЗВРШЕЊА ЗАВОДСКИХ МЕРА И КАЗНЕ МАЛОЛЕТНИЧКОГ ЗАТВОРА Члан 147. Надлежни орган старатељства дужан је да током трајања заводске мере и казне малолетничког затвора одржава сталну везу са малолетником, његовом породицом и установом у коју је малолетник смештен како би се малолетник и његова породица што боље припремили за враћање малолетника у ранију социјалну средину и његово укључивање у даљи друштвени живот. Завод или установа у којима се извршавају заводске мере и завод у коме се извршава казна малолетничког затвора дужни су да најмање три месеца пре планираног отпуштања малолетника обавесте о томе родитеље малолетника, усвојиоца или стараоца, односно блиске сроднике са којима је малолетник живео, као и надлежни орган старатељства и предложе им мере које би требало предузети за прихватање малолетника. Члан 148. Родитељ, усвојилац или старалац, односно блиски сродник са којим је малолетник живео пре ступања на извршење заводске мере или казне малолетничког затвора, дужан је да о повратку малолетника у породицу обавести надлежни орган старатељства. Надлежни орган старатељства дужан је да малолетнику, после извршења кривичне санкције из става 1. овог члана, пружи потребну помоћ. Члан 149. Надлежни орган старатељства дужан је да после отпуштања малолетника са извршења заводске мере или казне малолетничког затвора посебно брине о малолетнику без родитеља, као и о малолетнику чије су породичне и материјалне прилике несређене. Ова брига подразумева нарочито смештај, исхрану, набавку одеће, лечење, помоћ у сређивању породичних прилика, окончање стручног оспособљавања и запошљавање малолетника. Део трећи ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА КАО ОШТЕЋЕНИХ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Члан 150. Веће, којим председава судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, суди пунолетним учиниоцима следећих кривичних дела прописаних Кривичним закоником, ако је оштећени у кривичном поступку малолетно лице: – Тешко убиство (члан 114); – Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству (члан 119); – Тешка телесна повреда (члан 121); – Отмица (члан 134); – Силовање (члан 178); – Обљуба над немоћним лицем (члан 179); – Обљуба са дететом (члан 180); – Обљуба злоупотребом положаја (члан 181); – Недозвољене полне радње (члан 182); – Подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183); – Посредовање у вршењу проституције (члан 184); – Приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију (члан 185); – Ванбрачна заједница са малолетником (члан 190); – Одузимање малолетног лица (члан 191); – Промена породичног стања (члан 192); – Запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193); – Насиље у породици (члан 194); – Недавање издржавања (члан 195); – Родоскрвњење (члан 197); – Разбојничка крађа (члан 205); – Разбојништво (члан 206); – Изнуда (члан 214); – Омогућавање уживања опојних дрога (члан 247); – Ратни злочин против цивилног становништва (члан 372); – Трговина људима (члан 388); – Трговина децом ради усвојења (члан 389); – Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (члан 390). Јавни тужилац који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица покреће и поступак против пунолетних учинилаца других кривичних дела прописаних Кривичним закоником, сагласно одредбама овог дела закона, ако оцени да је то потребно ради посебне заштите личности малолетних лица као оштећених у кривичном поступку. Члан 151. Кривични поступак против окривљених за кривична дела из члана 150. овог закона спроводи се према одредбама Законика о кривичном поступку. Истрагу спроводи истражни судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица. У истрази кривичних дела на штету малолетних лица учествују специјализовани службеници органа унутрашњих послова који су стекли посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, кад се поједине радње поверавају овим органима. Члан 152. Кад воде поступак за кривична дела учињена на штету малолетних лица, јавни тужилац, истражни судија и судије у већу ће се односити према оштећеном водећи рачуна о његовом узрасту, својствима личности, образовању и приликама у којима живи, посебно настојећи да се избегну могуће штетне последице поступка по његову личност и развој. Саслушање малолетних лица обавиће се уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица. Ако се као сведок саслушава малолетно лице које је оштећено кривичним делом наведеним у члану 150. овог закона, саслушање се може спровести највише два пута, а изузетно и више пута ако је то неопходно ради остварења сврхе кривичног поступка. У случају да се малолетно лице саслушава више од два пута, судија је дужан да посебно води рачуна о заштити личности и развоја малолетног лица. Ако с обзиром на особености кривичног дела и својства личности малолетног лица, оцени да је то потребно, судија ће наредити да се малолетно лице саслушава употребом техничких средстава за пренос слике и звука, а саслушање се спроводи без присуства странака и других учесника поступка, у просторији у којој се сведок налази, тако да му странке и лица која на то имају право, питања постављају посредством судије, психолога, педагога, социјалног радника или другог стручног лица. Малолетна лица, као сведоци–оштећени, могу се саслушати и у свом стану или другој просторији, односно овлашћеној установи–организацији, стручно оспособљеној за испитивање малолетних лица. При испитивању сведока–оштећеног, државни органи из става 1. овог члана могу наредити примену мера из става 3. овог члана. Када је малолетно лице саслушавано у случајевима из ст. 2, 3. и 4. овог члана, на главном претресу ће се увек прочитати записник о његовом исказу, односно пустити снимак саслушања. Члан 153. Ако се као сведок саслушава малолетно лице које је услед природе кривичног дела, последица или других околности, посебно осетљиво, односно налази се у посебно тешком душевном стању, забрањено је вршити суочење између њега и окривљеног. Члан 154. Малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног. У случају да малолетно лице нема пуномоћника, њега ће решењем из реда адвоката који су стекли посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица поставити председник суда. Трошкови заступања падају на терет буџетских средстава суда. Члан 155. Ако препознавање окривљеног врши оштећено малолетно лице, суд ће поступати посебно обазриво, а такво препознавање ће се у свим фазама поступка вршити на начин који у потпуности онемогућава да окривљени види ово лице. Члан 156. У погледу надлежности и састава суда који суди пунолетним учиниоцима кривичних дела на штету малолетних лица, сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако нису у супротности са одредбама овог закона. Члан 157. Кривични поступак за кривична дела из члана 150. овог закона је хитан. Део четврти КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 158. Новчаном казном до 30.000 динара или до 30 дана затвора казниће се за прекршај родитељ, усвојилац или старалац или друго лице које се брине о малолетнику: 1) ако без оправдања не поступи по одлуци суда који је судио у првом степену или упутству стручног лица одређеног од стране органа старатељства које је обавезно да се непосредно стара о извршењу васпитне мере и врши надзор над малолетником и извршењем васпитне мере; 2) ако без оправдања не поступи по налогу суда или по решењу органа старатељства којим је обавезано да одређеног дана малолетника доведе у установу или завод на извршење заводске васпитне мере (чл. 121. и 126). Новчаном казном до 50.000 динара казниће се за прекршај управник завода или установе који неоправдано не прими на извршење заводске васпитне мере малолетника упућеног од стране надлежног органа. Истом казном казниће се и управник завода или установе који без одлуке надлежног органа отпусти малолетника који се налази на извршењу заводске васпитне мере. Део пети ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 159. Васпитна мера упућивања у дисциплински центар за малолетнике која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона, замењује се васпитном мером појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника. Васпитна мера појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, појачаног надзора у другој породици и појачаног надзора од стране органа старатељства која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона не може трајати дуже од времена прописаног овим законом. Васпитна мера упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање малолетника која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона не може трајати дуже од времена прописаног овим законом. Члан 160. Казна малолетничког затвора правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона у дужем трајању него што би се могла изрећи по одредбама члана 29. овог закона изрећи ће се према одредбама овог закона. Члан 161. Одредба члана 38. овог закона о рехабилитацији осуђених учинилаца кривичних дела на казну малолетничког затвора примењује се и у односу на осуђене пре ступања на снагу овог закона, уколико рехабилитација већ није наступила. Члан 162. Кривични поступак за кривична дела из члана 150. овог закона учињена на штету малолетних лица који је покренут пре ступања на снагу овог закона, наставиће се по овом закону, ако овим законом није друкчије одређено. Ако је до ступања на снагу овог закона у предметима из његове надлежности донета нека одлука против које је по одредбама Законика о кривичном поступку дозвољен правни лек, а та одлука није достављена лицима која имају право на правни лек или ако је правни лек поднесен али о њему још није одлучено, у погледу права на правни лек и поступак по правном леку примениће се одредбе Законика о кривичном поступку. Члан 163. Ако је на дан ступања на снагу овог закона у предметима из његове надлежности био у току неки рок, тај рок ће се рачунати према одредбама овога закона, осим ако је рок по досадашњим прописима био дужи. Члан 164. Предмете у којима је према малолетнику започео поступак, али још није донета првостепена одлука, преузеће суд у чију надлежност спадају предмети по одредбама овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Ако поводом правног лека предмет буде враћен на поновни поступак и доношење одлуке, уступиће се суду надлежном по овом закону. Члан 165. О стицању посебних знања и стручном усавршавању лица која раде у области права детета, преступништва малолетника и кривичноправне заштите малолетних лица стара се Правосудни центар за обуку и стручно усавршавање у сарадњи са ресорним министарствима Владе Републике Србије, научним установама, стручним и професионалним удружењима и невладиним организацијама. Центар организује редовна стручна саветовања, провере знања и друге облике додатних стручних усвршавања и сталне обуке судија за малолетнике, јавних тужилаца за малолетнике, судија и јавних тужилаца који поступају у кривичним предметима за кривична дела из члана 150. овог закона, полицајаца, стручних лица органа социјалне заштите, завода и установа за извршење заводских санкција, адвоката и других стручних лица. О обављеним проверама знања и стручним усавршавањима Правосудни центар издаје одговарајуће сертификате. Члан 166. Министарство надлежно за правосуђе и Врховни суд Србије основаће Савет за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима и донети правилник о његовом раду најкасније у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона. Чланови Савета именују се из реда истакнутих судија, јавних тужилаца, полицајаца, адвоката, стручних лица завода и установа за извршење заводских санкција и органа социјалне заштите, који су у дужем временском периоду радили или раде на кривичним предметима малолетника, као и лица која су признати стручњаци у области преступништва младих и кривичноправне заштите малолетних лица. Савет подноси министарству надлежном за правосуђе и Врховном суду Србије иницијативе, предлоге, мишљења и анализе који се односе на преступништво малолетника и кривичноправну заштиту малолетних лица и на поступање са њима према одредбама овог закона. Члан 167. Подзаконски акт, у смислу члана 86. овог закона донеће министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад, запошљавање и социјална питања и Републичким јавним тужиоцем. Подзаконски акт, у смислу члана 101. став 4. овог закона донеће министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад, запошљавање и социјална питања. Подзаконске акте из члана 37. став 2. и члана 99. став 2, донеће министар надлежан за правосуђе. Подзаконски акти из ст. 1, 2. и 3. овог члана донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Посебан правилник, односно кућни ред, који садржи ближе одредбе о извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и казне малолетничког затвора, донеће на предлог управника васпитно-поправног дома и казнено поправног завода за малолетнике, министар надлежан за правосуђе, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Члан 168. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Главе XXIX (поступак према малолетницима) Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, број 58/04). Члан 169. Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године. На основу члана 101. став 4. и члана 167. став 2. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), Министар правде у сарадњи са министром рада, запошљавања и социјалне политике доноси ПРАВИЛНИК о извршењу васпитних мера посебних обавеза "Службени гласник РС", број 94 од 27. октобра 2006. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником се утврђују облици и начин извршења васпитних мера посебних обавеза (у даљем тексту: посебне обавезе) из члана 14. став 2. тач. 1)–10) Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту: Закон), одређују органи надлежни за спровођење извршења посебних обавеза, уређују међусобни односи тих органа и утврђују друга правила од значаја за остваривање сврхе ове врсте васпитних мера. Члан 2. Када суд оцени да је одговарајућим захтевима или забранама потребно утицати на малолетника и његово понашање може малолетнику изрећи једну или више посебних обавеза из члана 14. став 2. тач. 1)–10) Закона, водећи рачуна о критеријумима садржаним у чл. 4, 7, 11, 14, 17, 22, 25, 28, 31. и 34. овог правилника. Члан 3. Једну или више посебних обавеза из члана 14. став 2. тач. 1)–10) Закона суд може изрећи и уз васпитну меру појачаног надзора из чл. 15. до 18. Закона. II. ПОСЕБНЕ ОБАВЕЗЕ И ЊИХОВО ИЗВРШЕЊЕ 1. Извињење оштећеном Члан 4. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 1) Закона, кад нађе да је таква посебна обавеза оправдана због стварног кајања малолетника и разумевања оштећеног да је кривично дело резултат околности за које се може наћи одређено разумно оправдање, при чему ће суд посебно водити рачуна о потреби да малолетник и оштећени изграде боље односе и да убудуће немају сукобе и неспоразуме, као и да се на тај начин може остварити сврха те врсте посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 5. На начин прописан у члану 4. овог правилника, суд ће нарочито поступити: 1) ако је покренут поступак за кривично дело за које се, када је у питању пунолетно лице, гоњење предузима по приватној тужби, или по предлогу оштећеног, осим када из свих околности очигледно произлази да то није целисходно; 2) ако се према малолетнику води кривични поступак за кривично дело, које по својим карактеристикама подразумева постојање блиског односа између учиниоца и оштећеног; 3) ако из свих околности случаја, личних и породичних прилика малолетника и оштећеног, а посебно када је и оштећени малолетно лице, произлази да ће они и у будућности имати редовне или повремене контакте. Члан 6. Ради изрицања и извршења посебне обавезе из члана 14. став 2. тачка 1) Закона, суд ће у седници већа, водећи рачуна о осећањима и достојанству малолетника и оштећеног, спровести поступак извињења малолетника оштећеном, тако што ће малолетник својим речима, на прикладан начин, изразити жаљење и кајање због кривичног дела које је учинио, а оштећени потом својом усменом изјавом прихватити изјаву малолетника, о чему се саставља записник који потписују оштећени, малолетник, његов родитељ, усвојилац или старалац и судија за малолетнике, а оверава записничар. 2. Накнада штете оштећеном Члан 7. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 2) Закона, кад нађе да је таква посебна обавеза оправдана због стварног кајања малолетника и његове решености да штету насталу кривичним делом надокнади оштећеном, а оштећени на то пристане. Члан 8. Приликом одлучивања о изрицању посебне обавезе из члана 7. овог правилника, суд ће у седници већа, водећи рачуна о личним осећањима и достојанству малолетника и оштећеног, донети решење о изрицању ове посебне обавезе и одредити висину и начин накнаде штете личним радом малолетника, на основу претходно прибављеног мишљења надлежног органа старатељства. Лични рад малолетника може трајати највише шездесет часова у периоду од три месеца, али тако да тај рад не омета школовање или запослење малолетника, односно не штети његовом угледу и достојанству. Члан 9. Сврха личног рада малолетника мора бити усмерена првенствено на накнаду штете настале кривичним делом, с тим што економски ефекат рада није одлучујући. Члан 10. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 2) Закона доставља се надлежном органу старатељства који одређује лице, представника органа старатељства, односно друго лице које поседује посебна знања из области права детета и преступништва младих, које поступа под надзором органа старатељства. Одређено лице, прати малолетника док траје ова посебна обавеза и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 3. Редовно похађање школе или неизостајање са посла Члан 11. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 3) Закона, кад нађе да се редовним похађањем школе или неизостајањем са посла може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 12. Решењем о изрицању посебне обавезе редовног похађања школе или неизостајања са посла одредиће се време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. Члан 13. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 3) Закона доставља се надлежном органу старатељства који самостално или преко одређеног лица прати њено извршење и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 4. Оспособљавање за одговарајуће занимање Члан 14. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 4) Закона, кад нађе да се оспособљавањем за занимање које одговара његовим способностима и склоностима може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 15. Решењем о изрицању посебне обавезе оспособљавања за занимање које одговара способностима и склоностима малолетника, по претходно прибављеном мишљењу органа старатељства, одредиће се време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. Члан 16. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 4) Закона доставља се надлежном органу старатељства који самостално или преко одређеног лица прати њено извршење и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 5. Обављање, без накнаде, рада или посла Члан 17. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 5) Закона, кад нађе да се укључивањем, без накнаде, у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 18. Избор рада, односно посла извршиће, по претходно прибављеном мишљењу органа старатељства, суд, водећи рачуна да рад, односно посао не може бити усмерен на постизање економске користи, не сме ометати школовање малолетника, односно штетити његовом угледу и достојанству. Сврха рада, односно посла, који малолетник треба да обави мора бити усмерена првенствено на отклањање штетних последица кривичног дела. Члан 19. Надлежни орган старатељства, ради стварања услова за изрицање ове посебне обавезе, извршиће на локалном нивоу избор одговарајућих установа и организација, сачиниће листу и са њима закључити посебне споразуме. О сачињеној листи, као и о закљученим посебним споразумима надлежни орган старатељства упознаје судију за малолетнике. Члан 20. Решењем о изрицању посебне обавезе из члана 14. став 2. тачка 5) Закона одредиће се да малолетник може да ради највише 120 часова у периоду од шест месеци, али тако да тај рад не омета његово школовање или запослење. Члан 21. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 5) Закона доставља се надлежном органу старатељства који одређује лице, представника органа старатељства, односно друго лице које поседује посебна знања из области права детета и преступништва младих, које поступа под надзором центра за социјални рад. Одређено лице, прати малолетника док траје ова посебна обавеза и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 6. Укључивање у спортске активности Члан 22. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 6) Закона, кад нађе да се укључивањем у одређене спортске активности може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 23. Решењем о изрицању посебне обавезе укључивање у одређене спортске активности, по претходно прибављеном мишљењу органа старатељства, одредиће се време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. Спортске активности из става 1. овог члана не могу бити агресивног карактера и подразумевати блиски телесни контакт (нпр. бокс, кик бокс и сличне активности), осим када се процени да су и такве спортске активности подобне за развој личности малолетника у конкретном случају. Члан 24. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 6) Закона доставља се надлежном органу старатељства који самостално или преко одређеног лица прати њено извршење и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 7. Испитивање и одвикавање од зависности Члан 25. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 7) Закона, кад нађе да се подвргавањем малолетника одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 26. Решењем о изрицању посебне обавезе из члана 14. став 2. тачка 7) Закона, по претходно прибављеном мишљењу надлежног органа старатељства, одредиће се установа у којој ће се ова посебна обавеза извршавати и време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. О изреченој мери из става 1. овог члана установа се обавештава у писаној форми. Члан 27. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 7) Закона доставља се надлежном органу старатељства који прати извршење посебне обавезе и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 8. Укључивање у појединачни или групни третман Члан 28. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 8) Закона, кад нађе да се укључивањем у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту, односно поступању по програмима рада који су за малолетника сачињени у тим установама може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 29. Решењем о изрицању посебне обавезе из члана 14. став 2. тачка 8) Закона, по претходно прибављеном мишљењу надлежног органа старатељства, одредиће се здравствена установа или саветовалиште у којем ће се ова посебна обавеза извршавати и време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. О изреченој мери из става 1. овог члана установа се извештава у писаној форми. Члан 30. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 8) Закона доставља се надлежном органу старатељства који прати њено извршење и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 9. Посебни курсеви и припремање испита Члан 31. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 9) Закона, кад нађе да се похађањем посебних курсева за стручно оспособљавање малолетника, односно његовом припремом и полагањем испита којима се проверава одређено знање може остварити сврха те врсте посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Члан 32. Решењем о изрицању посебне обавезе похађања посебних курсева за стручно оспособљавање или припрема и полагања испита којима се проверава одређено знање малолетника, по претходно прибављеном мишљењу органа старатељства, одредиће се време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. Члан 33. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 9) Закона доставља се надлежном органу старатељства који самостално или преко одређеног лица прати њено извршење и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. 10. Ненапуштање места пребивалишта или боравишта Члан 34. Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из члана 14. став 2. тачка 10) Закона, ако нађе да се ненапуштањем места пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства, може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Посебну обавезу из става 1. овог члана суд ће, по правилу, изрећи са још неком обавезом из члана 14. став 2. тач. 2)–9) Закона. Члан 35. Решењем о изрицању посебне обавезе да малолетник не може напустити место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства, одредиће се време њеног трајања, које не може бити дуже од једне године, као и могућност да у том року она може бити замењена другом посебном обавезом, односно другом васпитном мером или обустављена од даљег извршења. О изрицању ове васпитне мере суд ће обавестити надлежну полицијску станицу. Члан 36. Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 10) Закона доставља се надлежном органу старатељства који, по правилу, сам прати њено извршење, а у изузетним случајевима и уз помоћ службеника полицијске станице и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. III. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 37. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 167. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о кућном реду казнено-поправног завода за малолетнике "Службени гласник РС", број 71 од 25. августа 2006. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником ближе се уређује начин живота, организација рада и поступање са лицима осуђеним на казну малолетничког затвора (у даљем тексту: малолетници) у казнено-поправном заводу за малолетнике (у даљем тексту: завод). Одредбе овог правилника сходно се примењују и на лица женског пола која казну малолетничког затвора издржавају у посебном одељењу казнено-поправног завода за жене. Члан 2. Приликом ступања на издржавање казне малолетничког затвора малолетник се на прикладан начин упознаје са садржином овог правилника и добија примерак на језику који разуме и којим говори. II. ПРИЈЕМ МАЛОЛЕТНИКА Идентификација малолетника Члан 3. Пријем малолетника врши запослени на пословима матичне евиденције, а по протеку радног времена и у нерадне дане дежурни из службе за обезбеђење. Члан 4. Приликом пријема малолетника обавезно се утврђује његов идентитет на основу правноснажне судске одлуке, налога за издржавање казне, личних исправа (личне карте, путне исправе, здравствене легитимације) и других докумената погодних за утврђивање идентитета издатих од за то овлашћених органа. У случају основане сумње у идентитет, службено лице задржаће лице које се јавило или је доведено ради извршења казне и о томе ће одмах обавестити полицију која ће предузети мере ради провере и утврђивања идентитета. Претрес малолетника и преглед тела Члан 5. После идентификације обавља се лични претрес и преглед тела малолетника. Лични претрес малолетника обављају највише два службена лица истог пола, као и малолетник, у одвојеној просторији и без присуства других лица. Уколико је потребан, преглед телесних отвора малолетника врши здравствени радник. Лични претрес и преглед тела врши се на начин којим се поштује личност и достојанство малолетника. Поступање са личним стварима малолетника Члан 6. Приликом пријема у завод врши се преглед личних ствари малолетника. Малолетнику се привремено одузимају новац, драгоцености, мобилни телефон, оружје, као и ствари подобне за самоповређивање, повређивање другог и други предмети који могу послужити за угрожавање безбедности у заводу. Малолетник задржава ортопедска и друга медицинска помагала, а нужне лекове само по одобрењу лекара. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се сачињава записник, а један примерак се уручује малолетнику. Члан 7. О привремено одузетим стварима сачињава се потврда у три примерка у коју се уписује: број потврде, име, име једног родитеља, презиме малолетника, врста, количина, тежина и друге битне особине предмета, датум и сат привременог одузимања и потпис службеног лица. Примерак потврде уручује се малолетнику, други примерак се улаже у лични лист малолетника, а трећи у депозит малолетника. Ако се привремено одузимају девизне новчанице, уписује се врста валуте, апоени и серијски бројеви новчаница. Члан 8. Ствари за које постоји вероватноћа да потичу од кривичног дела привремено се одузимају од малолетника и о томе се обавештава полиција. Чување привремено одузетих ствари Члан 9. Привремено одузете ствари од малолетника се пописују и стављају у полог или се предају, односно достављају о трошку малолетника лицу које он одреди. Одузете ствари које нису предате, достављене или уништене, чувају се у посебној просторији завода, осигуране од оштећења и нестанка. Девизне новчанице и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Враћање привремено одузетих ствари Члан 10. Приликом отпуштања са извршења казне малолетнику се враћају привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Примерак записника уручује се малолетнику. Малолетнику се могу предати привремено одузете ствари приликом излазака из завода, о чему се издаје потврда. По повратку у завод, те ствари малолетник враћа лицу које води полог, уз издавање нове потврде. Обавештење о пријему малолетника Члан 11. Завод је дужан да омогући малолетнику да се, по пријему, о трошку завода јави породици или лицу код кога је живео пре доласка у завод. Лекарски преглед и хигијенске мере Члан 12. Малолетника по пријему у завод прегледа лекар и налаз о здравственом стању уноси у здравствени картон. Ако је малолетник примљен после протека радног времена, као и недељом и у дане празника, радње из става 1. овог члана обавиће се првог наредног радног дана. На захтев малолетника или због уочених здравствених сметњи током пријема, преглед се обавља без одлагања. Члан 13. Приликом предузимања хигијенских мера поштују се личност и достојанство малолетника. После пријема малолетник ће се окупати и задужити чистом одећом, обућом, рубљем и постељином. Малолетник који према личним документима има дугу косу, бркове и браду, носи наочаре, односно контактна сочива, има право да их задржи током издржавања казне. Према потреби извршиће се и дезинфекција личних ствари малолетника, као и друге неопходне хигијенске мере. III. УПОЗНАВАЊЕ ЛИЧНОСТИ МАЛОЛЕТНИКА, ПОЈЕДИНАЧНИ ПРОГРАМ ПОСТУПАЊА И РАЗВРСТАВАЊЕ Пријемно одељење Члан 14. После пријема у завод малолетник се упућује у пријемно одељење у којем може да борави најдуже до 30 дана. Најкасније два дана по пријему у завод малолетник се доводи запосленом на пословима матичне евиденције ради уписивања у матичну књигу, образовања личног листа у који се уносе матични број и подаци о малолетнику, као и образовања других потребних картона и евиденција. Малолетник се фотографише, узимају му се отисци папиларних линија прстију, мери се телесна тежина и висина, бележи лични опис, особени знаци и обележја уколико их има. Члан 15. У пријемном одељењу стручни тим завода, по увиду у пресуду о изреченој казни и уз њу приложену документацију, испитује малолетника са психолошког, педагошког, социјалног, криминолошког, здравственог и безбедносног становишта у циљу одређивања појединачног програма поступања. Стручни тим пријемног одељења чине: психолог, специјални педагог – педагог и социјални радник – социолог. У рад стручног тима из става 1. овог члана укључује се, по потреби, и лекар, наставник практичне наставе, васпитач, представник службе за обезбеђење и други учесници у непосредној реализацији појединачног програма поступања са малолетником. Предлог појединачног програма поступања одређује се на основу целовитог сагледавања зрелости, узраста, нивоа образовања, ранијег живота малолетника и понашања у социјалној средини, облика поремећаја понашања, врсте кривичног дела и околности под којима је учињено, његовог односа према делу и последици дела. Предлогом појединачног програма поступања посебно се утврђује ниво зрелости малолетника и друга својства његове личности, планира могућност укључивања у процес образовања и радног оспособљавања, коришћења и организовања слободног времена, рад са родитељима, усвојиоцем или стараоцем малолетника и другим члановима његове породице, као и други облици психосоцијалног, педагошког и пенолошког утицаја на малолетника. Појединачни програм поступања утврђује управник завода на предлог стручног тима из става 1. овог члана. Појединачни програм поступања доставља се васпитачу васпитне групе и архиви завода, односно уноси се у лични лист малолетника. Васпитач васпитне групе са појединачним програмом поступања, његовим изменама и допунама упознаје малолетника. Члан 16. Малолетник се за време боравка у пријемном одељењу може радно ангажовати уз сагласност начелника службе за преваспитавање, руководиоца пријемног одељења и на основу мишљења руководиоца службе за здравствену заштиту. Члан 17. У просторије пријемног одељења остали малолетници могу улазити само уз пратњу службеног лица. Члан 18. Преузимање и поделу хране за пријемно одељење врши редар пријемног одељења у присуству запосленог из службе за обезбеђење и уз надзор кувара. Члан 19. Уколико за време боравка у пријемном одељењу малолетник похађа наставу у школи, у школу ће ићи и враћати се у пратњи службеног лица из школе. Члан 20. За време боравка у пријемном одељењу малолетник има право да се свакога дана најмање 30 минута бави спортско-рекреативном активностима, по утврђеном програму и уз присуство референта спортских активности и запосленог из пријемног одељења. Члан 21. Малолетник може присуствовати, уз контролу запосленог из пријемног одељења, културно-уметничким и спортским програмима у заводу. Програм поступања Члан 22. Стручни тим из члана 15. став 1. овог правилника: 1) поучава малолетника о његовим правима и обавезама и даје му потребна објашњења и савете у циљу прилагођавања на живот и рад у заводу; 2) упознаје малолетника са Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Законом о извршењу кривичних санкција, другим прописима о извршењу санкција, Правилником о кућном реду казнено-поправног завода за малолетнике, као и са осталим актима донетима од стране директора Управе за извршење заводских санкција и управника завода; 3) прибавља и допуњује постојећу документацију о малолетнику у обиму и у поступку који предвиђају прописи о извршењу казне; 4) утврђује чињенице о личности малолетника, као и друге чињенице неопходне за предлагање појединачног програма поступања према малолетнику; 5) утврђује здравствено стање малолетника и његову способност за рад; 6) предлаже појединачни програм поступања према малолетнику и распоређивање малолетника и обавља друге послове у циљу остваривања сврхе извршења казне малолетничког затвора, а по налогу управника завода. Члан 23. На основу донетог појединачног програма поступања, а у смислу члана 127. став 3. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника, управник завода врши разврставање малолетника у васпитну групу. Разврставање малолетника у васпитну групу представља део појединачног програма поступања у циљу примене одговарајућих васпитних поступака и утицаја према малолетницима у истој васпитној групи. Васпитна група има највише десет малолетника и посебног васпитача. Члан 24. Појединачни програм поступања мења се у складу са проценом понашања малолетника, степеном његове сарадње, постигнутим резултатима и околностима које могу настати током извршења казне. Управник завода, на предлог службе за преваспитавање, преиспитује појединачни програм поступања најмање једном у три месеца. Разврставање малолетника Члан 25. Малолетник се разврстава у отворено, полуотворено или затворено одељење. У отворено одељење разврстава се малолетник за кога је појединачним програмом поступања процењено да није потребно додатно време за адаптацију и од кога се очекује каснија успешна интеграција у друштвену средину. У полуотворено одељење разврстава се малолетник за кога је појединачним програмом поступања процењено да се очекује његова успешна адаптација на заводске услове и реализација васпитног третмана у циљу интеграције у друштвену заједницу. У затворено одељење разврстава се малолетник за кога је појединачним програмом поступања процењено да се очекује његова спорија адаптација на заводске услове и са којим је потребан стални васпитни рад. При разврставању малолетника води се рачуна и о дужини казне, начину доласка на издржавање казне, односу према кривичном делу и казни, врсти и тежини кривичног дела, ранијем животу, психолошким, педагошким, криминолошким, социолошким, безбедносним особеностима и потребама малолетника, другом кривичном поступку, понашању током ранијег извршења кривичне санкције институционалног карактера, као и о другим чињеницама битним за остваривање појединачног програма поступања. Посебно одељење за пунолетна лица Члан 26. У заводу постоји посебно одељење за пунолетна лица којима је изречена казна малолетничког затвора и лица која су током извршења казне малолетничког затвора постала пунолетна. Према овим лицима, у оквиру појединачног програма поступања, примењује се додатни третман прилагођен њиховом узрасту и психофизичким карактеристикама. Појединачни програм поступања из става 2. овог члана утврђује управник завода на предлог стручног тима из члана 15. став 1. IV. ПОЛОЖАЈ МАЛОЛЕТНИКА – ПРАВА И ДУЖНОСТИ Смештај малолетника Члан 27. Малолетник има право на смештај који одговара савременим здравственим, хигијенским и просторним условима и месним климатским приликама. Члан 28. Просторије у којима малолетници живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да сваком малолетнику припада најмање четири квадратна метра и осам кубних метара простора. Члан 29. Завод обезбеђује сваком малолетнику посебан лежај са постељином. Постељина се састоји од душека, јастука, два чаршава и одговарајућег броја ћебади у складу са климатским приликама. Члан 30. Завод обезбеђује простор за дневни боравак малолетника. У простору за дневни боравак мора се обезбедити довољан број столица и одговарајући број столова према броју малолетника који га користе. Простор за дневни боравак мора имати техничке услове за праћење радио и телевизијских програма. Члан 31. Просторије у заводу морају имати примерену санитарну опрему која омогућава обављање физиолошких потреба у хигијенским условима у свако доба, уз обезбеђивање приватности малолетника. Члан 32. Просторије у којима малолетници бораве, раде и хране се, загревају се у зимском периоду. Загревање просторија зависи од климатских услова, а по правилу траје од 15. октобра текуће до 15. априла наредне године. Уколико временски услови или други разлози то захтевају, управник завода може скратити или продужити грејну сезону. Члан 33. Разврставање малолетника у просторије за заједнички боравак и спаваонице спроводи се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, имајући посебно у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи позитиван међусобни утицај и одсуство опасности од међусобног физичког и психичког угрожавања. Члан 34. Малолетник са посебним потребама има право на смештај примерен природи његових потреба. Рубље, одећа и обућа Члан 35. Малолетник има право на бесплатно рубље, одећу и обућу која је примерена годишњем добу и месним климатским условима. Одећа и обућа мора бити погодна, удобна и одговарајућа. Одећа малолетника не сме деловати омаловажавајуће или понижавајуће. Члан 36. Малолетник носи одећу и обућу коју добија у заводу, са којом се појединачно задужује у картону личног задужења. Приликом задужења са постељином, одећом, обућом и другим стварима малолетнику се саопштава да је дужан да чува и одржава ствари добијене на употребу, као и рок њиховог трајања и начин коришћења. Члан 37. За време рада малолетнику се обезбеђује радна одећа и обућа. Рубље се мења најмање једном недељно, а одећа по потреби. У периоду од 1. маја до 30. септембра текуће године малолетник носи летњу, а од 1. октобра текуће до 30. априла наредне године зимску одећу и обућу. У зависности од климатских услова управник завода може одредити одступање од рокова из претходног става. Члан 38. Малолетник је обавезан да буде одговарајуће одевен у свим приликама када се налази изван спаваонице. У спортској одећи малолетник може бити за време и непосредно пре и после бављења спортом. Ствари за личну употребу Члан 39. За време издржавања казне малолетник може имати код себе: прибор за одржавање личне хигијене, прибор за бријање који не угрожава безбедност, ортопедска помагала, прибор за писање, прибор за чишћење одеће и обуће, ручни сат, венчани или веренички прстен, ствари за верске потребе, рубље, спортску опрему, књиге, обућу, лулу, дуван, цигарете у количини која не нарушава кућни ред завода и не омета друге малолетнике. На молбу малолетника управник завода, поред ствари из става 1. овог члана, може одобрити држање и других ствари по прибављеном мишљењу васпитача васпитне групе. Члан 40. Завод малолетнику обезбеђује посебан ормар за одлагање ствари који се може закључати од стране малолетника. Контрола садржаја посебног ормара може се вршити само уз присуство малолетника. Одржавање личне и опште хигијене Члан 41. Малолетник је дужан да одржава хигијену тела, одеће, обуће, постељине и смештајног простора, а завод је дужан да му то омогући. Уколико малолетник није у стању да испуњава обавезе из става 1. овог члана, завод му пружа одговарајућу помоћ. Члан 42. Контролу одржавања личне хигијене, одеће, обуће, постељине, као и просторија у којима бораве малолетници врши васпитач васпитне групе. Члан 43. Постељина малолетника мења се два пута месечно, а по потреби и чешће. Малолетнику се омогућава купање и топла вода за купање најмање два пута недељно, а радно ангажованом по потреби и чешће, у условима којима се обезбеђује његова приватност. Просторија за купање мора бити одговарајуће опремљена и загрејана. Члан 44. Малолетник је дужан да буде уредно подшишан и обријан и да косу уредно одржава. Уколико малолетник носи дугу косу, браду и бркове, дужан је да их уредно одржава. Ношење дуге косе, браде и бркова може се ограничити из безбедносних или хигијенских разлога. Члан 45. Малолетнику се за време издржавања казне обезбеђује место за чишћење и одржавање одеће и обуће. Прање и сушење постељине, рубља и одеће обавља се у заједничкој перионици завода. Члан 46. Пушење је забрањено у соби за спавање, просторијама за дневни боравак, трпезарији и радним просторијама. Простор за пушење посебно се одређује. Здравствена заштита Члан 47. Завод обезбеђује малолетнику све потребне услове за остваривање здравствене заштите која је утврђена законом. Завод има посебну просторију за обављање здравствених прегледа и посебну болесничку собу. Просторија за обављање здравствених прегледа и болесничка соба морају бити довољно простране, осветљене природним и вештачким светлом, проветрене, чисте, загрејане и опремљене одговарајућим санитарним уређајима са хладном и топлом водом. Просторија за обављање здравствених прегледа мора имати: одговарајући број столова и столица, сто за преглед, параван за обезбеђење приватности малолетника, ормар за смештај лекова који се закључава, ормар за одлагање здравствене документације, стетоскоп, апарат за мерење крвног притиска, спатуле, стерилизатор, термометар, боцу са кисеоником, једнократне тестове за дијабетес, амбу-маску, прибор за прву помоћ, завојни и други потрошни медицински материјал. Ормар за смештај лекова у сваком тренутку мора садржати довољну количину одговарајућих и употребљивих лекова. Члан 48. Болесничка соба мора имати довољан број кревета и ноћних сточића. Завод има стоматолошку ординацију и обезбеђује одговарајућу опрему, прибор и материјал за лечење, поправку и вађење зуба. Кад је болничко лечење организовано у заводу о појединим питањима која се односе на начин живота и рада малолетника, одлучује управник завода, на предлог лекара. Здравствени преглед се обавља појединачно и на начин којим се поштује достојанство и личност малолетника. Подаци до којих се дошло на основу прегледа уносе се у протокол и здравствени картон малолетника. Медицинска документација коју је малолетник донео у завод, као и документација о здравственом стању која се формира у заводу, доставља се другом заводу у случају премештаја малолетника. На захтев малолетника завод је дужан да му обезбеди копију документације о његовом здравственом стању. Члан 49. Малолетник има право да буде упознат са налазима о свом здравственом стању и садржином здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним општим медицинским прописима. Члан 50. Малолетник је дужан да предузима неопходне мере у циљу заштите свога здравља и хигијене, као и да се придржава упутстава лекара о спровођењу лечења и спречавању заразних болести. Члан 51. Лекар прописује терапију и организује начин њеног издавања, давања и евидентирања. Лекар прописује које лекове малолетник може имати код себе. Члан 52. Малолетник може набављати лекове и ортопедска помагала о свом трошку, или их примати од породице и других лица по одобрењу управника завода и по прибављеном мишљењу лекара завода. Члан 53. Лекар, односно други здравствени радник дужан је да као професионалну тајну чува све податке до којих дође током прегледа и лечења болесног малолетника, осим у случају када је ослобођен чувања тајне на основу општих и посебних прописа о здравственој заштити. Члан 54. Малолетник се за лекарски преглед може јавити сваког дана надлежном раднику службе за обезбеђење који га у његовом присуству уписује у књигу лекарских прегледа и спроводи до лекара сходно радном времену службе за здравствену заштиту, а најкасније првог наредног радног дана. Приликом пријављивања малолетник није дужан да наводи разлоге за лекарски преглед. У хитним случајевима свако службено лице завода је обавезно да обезбеди правовремено пружање стручне лекарске помоћи малолетнику. Члан 55. Редовно радно време службе за здравствену заштиту одређује се сходно условима живота и рада малолетника и мора бити истакнуто на улазним вратима службе. Малолетник мора бити обавештен о редовном радном времену службе за здравствену заштиту. Члан 56. Малолетник коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, по препоруци лекара и одлуци управника завода, упутиће се у Специјалну затворску болницу. Управник завода може, по прибављеном мишљењу лекара, малолетнику одобрити и лечење у одговарајућој здравственој установи изван завода. Ако то малолетник захтева, специјалистички преглед о трошку малолетника, а изузетно када постоје оправдани разлози о трошку завода, управник завода може одобрити и без предлога лекара завода. Члан 57. Ако приликом прегледа лекар завода установи да малолетник симулира болест, дужан је да о томе обавести васпитача васпитне групе. Члан 58. Малолетнику се омогућава лечење и поправка зуба у стоматолошкој ординацији завода, а стављање нових зуба врши се о трошку малолетника. Члан 59. Малолетници се најмање једанпут годишње подвргавају систематском прегледу од стране одговарајуће здравствене установе. Најмање два пута годишње саставља се извештај о психичком стању малолетника и доставља судији за малолетнике суда који је судио у првом степену. Исхрана Члан 60. Малолетник има право на исхрану која је дијететски, хигијенски и здравствено прилагођена његовом узрасту, здравственом стању и природи посла који обавља. Малолетнику се обезбеђују три оброка дневно који се дају у правилним размацима са одговарајуће припремљеном, послуженом и разноврсном храном, чија вредност износи најмање 14.600 џула. Најмање два пута недељно малолетнику се обезбеђује свеже воће и поврће у складу са годишњим добом. Члан 61. Малолетнику се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода. Садржај исхране малолетника утврђује се недељно јеловником. Јеловник саставља шеф кухиње уз прибављено мишљење лекара, а одобрава га управник завода. Јеловник се објављује најкасније последњег дана у недељи за наредну недељу. Објављени јеловник се може их оправданих разлога изменити, с тим што се измене морају правовремено објавити. Члан 62. Храна за малолетника је по правилу кувана, а само изузетно сува. Сува храна се може давати најдуже три дана узастопно и само у случајевима већих поправки и техничких застоја у кухињи, трпезарији и просторијама за чување намирница, приликом спровођења малолетника и у другим оправданим случајевима. Члан 63. Болесни малолетници и малолетници који раде на тежим пословима имају право на посебну или додатну исхрану коју им, на предлог лекара, одобрава управник завода или лице које он овласти. Одлука из претходног става доставља се шефу кухиње. Члан 64. Храна за малолетнике припрема се у кухињи завода под надзором кувара. Храна се изван кухиње завода може припремати само изузетно, по одобрењу управника завода. Члан 65. Малолетник прима оброке самопослуживањем у трпезарији, уз обавезу враћања посуђа и прибора за јело. Одступање од прописаног распореда поделе оброка одобрава управник завода посебном одлуком. Члан 66. Малолетник у болесничкој соби, пријемном одељењу, одељењу за појачан надзор, као и малолетник који је издвојен од осталих малолетника из безбедносних разлога, обедује у болесничкој соби, односно у просторијама ових одељења. Оброци се достављају уз контролу кувара и службеног лица које ради у наведеним одељењима. Члан 67. Изван трпезарије, односно просторија из члана 66. став 1. овог правилника, без посебног одобрења управника завода није дозвољено обедовање, као ни изношење хране, посуђа и прибора за исхрану. Члан 68. Лекар завода, а у његовом одсуству други здравствени радник, пре поделе оброка сваког дана проверава квалитет и количину припремљене хране, хигијену посуђа, прибора за јело, уређаја и опреме за припрему хране и просторија у којима се припрема храна или обедује и своје запажање уноси у књигу исхране. Члан 69. Запослени, као и малолетник који раде са животним намирницама, на припреми и подели хране мора бити упућен на санитарни преглед у одговарајућу здравствену установу ради добијања уверења о могућности рада на наведеним пословима сходно општим санитарним прописима. Лица из става 1. овог члана упућују се на лекарски преглед сваких шест месеци. Дописивање Члан 70. Малолетник има неограничено право на дописивање о свом трошку. У случају сумње на слање или примање недозвољених ствари путем писама, писмо упућено малолетнику, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети. Писма задржана на основу одлуке управника завода о ускраћивању дописивања из разлога безбедности, одлажу се трајно у лични лист малолетника. Малолетник се обавештава о одлагању писама. Пријем и слање поште врши се преко завода. Телефонирање Члан 71. Завод је обавезан да обезбеди одговарајући број телефонских говорница у зависности од броја малолетника. Малолетник који је разврстан у затворено одељење има право на телефонирање једанпут недељно, а малолетник који је разврстан у полуотворено и отворено одељење има право на свакодневно телефонирање, у складу са објективним техничким могућностима завода. Члан 72. По наређењу управника завода, из разлога безбедности, лице које он одреди може надзирати телефонски разговор малолетника. Телефонирање се обавља на основу распореда који се унапред објављује. Телефонски разговори трају, по правилу, укупно 10 минута. Телефонски разговор се обавља на језику по избору малолетника. Обавештавање Члан 73. Малолетник може прибављати књиге, часописе и друга средства јавног обавештавања издата, односно произведена у земљи и иностранству. Завод има библиотеку са довољним бројем књига из различитих подручја. Библиотека обавезно има текст Устава, важећег Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о амнестији, Закона о помиловању, Закона о заштитнику грађана, као и текстове прихваћених међународних аката који се односе на извршење кривичних санкција и заштиту основних људских права и слобода. Члан 74. Према потреби, завод сарађује са јавним и приватним библиотекама и обезбеђује и друга аудио-визуелна средства јавног обавештавања. Малолетнику је дозвољено да књиге и друга средства јавног обавештавања износи из библиотеке ради коришћења у слободно време. О појединим питањима која се односе на коришћење и издавање књига и других средстава јавног обавештавања одлучује управник завода. Образовање Члан 75. Завод организује наставу за малолетнике ради стицања основног и средњег образовања. Основно образовање спроводи се кроз редовне облике наставе у школи завода, а за средње образовање завод организује припремну наставу. Члан 76. Малолетник је дужан да редовно похађа наставу у школи, чува школски инвентар, прибор и уџбенике, одржава хигијену школских просторија, да поштује наставнике и активно сарађује у реализацији образовног програма. Члан 77. Малолетнику се може одобрити ванредно и дописно школовање у другим образовним институцијама изван завода, када се оцени да је то потребно и корисно за постизање појединачног програма поступања, а разлози безбедности то дозвољавају. Трошкове ванредног и дописног школовања сноси малолетник. Стручно оспособљавање Члан 78. Стручно оспособљавање малолетника обавља се кроз теоријску припрему и практичну обуку у заводским радионицама. Завод према могућностима организује програме ради стицања или проширивања практичних знања. О стручном оспособљавању малолетника одлучује управник завода, на предлог службе за преваспитавање и службе за обуку и упошљавање. Рад и права по основу рада и права на дела из области интелектуалне својине Члан 79. Радно способан малолетник има право и обавезу да ради. Сврха рада је да малолетник стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање. Рад и права по основу рада малолетника уређује се посебним правилником у складу са чланом 100. Закона о извршењу кривичних санкција. За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, малолетнику припадају права сходно општим прописима. Слободно време Члан 80. У циљу свестраног васпитног деловања на малолетника, очувања и развијања психофизичких способности и подизања његовог културног нивоа, у заводу се у слободном времену организују разноврсне активности. Члан 81. У заводу се организују културно-уметничке, забавне и спортско-рекреативне активности. Програм активности организује и спроводи служба за преваспитавање. У слободно време малолетник се, према својим склоностима и интересовању, може бавити израдом уметничких предмета и другим видовима стваралачког изражавања. Члан 82. Филмови се приказују најмање једном недељно и у дане државних и верских празника. Позоришне представе и друге пригодне програме припремају сами малолетници или се за њихово извођење ангажују културно-уметничка друштва или организације из града, као и оне које гостују у граду. Овим представама малолетници присуствују по сопственом избору. Члан 83. За предавања малолетницима ангажују се запослени у заводу или стручњаци за поједине теме изван завода, зависно од исказаног интересовања малолетника. Члан 84. Завод у складу са својим могућностима омогућава бављење телесним вежбањем и спортским активностима и у ту сврху обезбеђује спортске терене, просторије, реквизите и теретану са припадајућом опремом. Активности из става 1. овог члана организују се према програму који је сачинила служба за преваспитавање. Члан 85. Малолетник може, по одобрењу управника завода, учествовати у спортским такмичењима са аматерским екипама изван завода. Малолетник који се бави спортским активностима дужан је да поштује правила спортског надметања и у складу с тим да се коректно понаша. Малолетник који не остварује појединачни програм поступања не може, као члан спортске секције, учествовати на такмичењима изван завода. Верска права малолетника Члан 86. Малолетник има право на верски обред, право да држи и чита верску литературу и на посету свештеног лица. Ако у заводу постоји најмање десет заинтересованих малолетника исте вероисповести који су се добровољно пријавили да присуствују верском обреду и да их посети свештено лице, управник завода ће одобрити свештеном лицу те вероисповести да их редовно посећује, одржава верски обред и верску наставу. Ако је број заинтересованих малолетника мањи од десет, управник завода ће одобрити свештеном лицу те вероисповести да их повремено посећује, одржава верски обред и верску наставу. Верски обреди одржавају се, по правилу, у за то прикладно уређеној просторији завода – Молитвеном дому, по распореду који сагласно утврђују управник завода и свештено лице. Завод обезбеђује најмање једну просторију за свештена лица одређене вероисповести. Члан 87. На дане државних и верских празника, прописаних Законом о државним и другим празницима у Републици Србији, малолетник има право да не ради. На дан верског празника малолетник има право да га посети свештено лице одређене вероисповести у складу са могућностима завода, о чему се малолетник унапред изјашњава. Посете Члан 88. Малолетник има право да га једном недељно посете родитељ, усвојилац, старалац, брачни друг, лице са којим је засновао ванбрачну заједницу, усвојеник, деца и остали сродници у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства. Укупан број посетилаца малолетника из става 1. овог члана, у једној посети не може бити већи од троје. Малолетник има право да га два пута месечно посете и друга лица која не ометају извршење казне. Ради могућности реализације посете, 15 дана пре посете ових лица малолетник мора доставити васпитачу васпитне групе имена лица са адресама. Забрану посете лицима из става 3. овог члана може изрећи управник завода. Члан 89. Посете се у заводу обављају суботом и недељом од 9 до 16 сати, као и у дане државних и верских празника прописаних законом, а по одобрењу управника и у другом времену. Завод је обавезан да на видном месту истакне податке о времену и условима посете. Посета траје најмање један сат и обавља се у просторији за посете. Члан 90. Посетиоцу се утврђује идентитет на основу исправе из које се на несумњив начин то може утврдити и посетилац се уписује у књигу посета. Посетилац се претреса пре уласка у просторију за посете. Лични претрес врши службено лице истог пола као и посетилац, на начин којим се поштује достојанство и личност посетиоца. Ако посетилац не пристане на претрес, посета се неће омогућити. Члан 91. Ствари пронађене приликом претреса за које постоји вероватноћа да потичу од кривичног дела одузимају се од посетиоца и о томе се обавештава полиција. Члан 92. Управник завода може одобрити посете и другим данима уколико за то постоје оправдани разлози. Просторија за посете мора бити пространа, чиста, осветљена, загрејана, проветрена, са одговарајућим санитарним уређајима и потребним бројем столица и столова. Члан 93. По завршеној посети дежурни васпитач може обавити разговор са лицима која су била у посети ради успешнијег остваривања сврхе кривичне санкције. Члан 94. Ако се малолетник или његов посетилац приликом посете грубо или непристојно понашају, или је садржина њиховог разговора таква да очигледно штети васпитавању малолетника, или ако ометају и отежавају нормално обављање других посета и осталих активности у заводу, посета ће се прекинути. О прекиду посете на основу извештаја службеног лица које контролише посете, по правилу радника службе за обезбеђење, одлучује дежурни руководилац, о чему извештава управника завода или лице које он одреди. Члан 95. У картон посета малолетника уносе се подаци о лицима која ће га посећивати у складу са законом. Уколико су подаци које малолетник даје о лицима која ће га посећивати нетачни, посета неће бити обављена, а малолетник ће дисциплински одговарати. Члан 96. Док траје дисциплинска мера издвајање у посебну просторију малолетник нема право на посете. Члан 97. Малолетник има право да са брачним другом или лицем са којим је засновао ванбрачну заједницу једном месечно проведе до три сата насамо у посебној просторији завода одређеној за ове врсте посета. За посете лица из става 1. овог члана малолетник је обавезан, најкасније месец дана пре посете, да достави одговарајућу документацију о заснованој брачној, односно ванбрачној заједници са лицем које му долази у посету. Члан 98. Малолетник који остварује право на посету из члана 97. овог правилника, дужан је да 15 дана раније васпитачу васпитне групе најави посету ради омогућавања услова за остваривање овог права. Члан 99. Посебна просторија за посете мора бити довољно пространа, загрејана, осветљена, са потребним намештајем и купатилом. Малолетник је обавезан да користи просторије из члана 97. овог правилника сагласно посебном акту управника завода, који се налази у свакој од тих просторија и доступан је малолетнику. Члан 100. За време издржавања дисциплинске мере издвајање у посебну просторију малолетник нема право на посете у посебној просторији из члана 97. овог правилника. Пријем пакета Члан 101. Малолетник има право на неограничен пријем пакета. Тежина пакета може бити до десет килограма. Пакет може садржати ствари које малолетник може поседовати сагласно члану 39. овог правилника и фабрички запаковане прехрамбене производе. Управник завода или лице које он одреди може одобрити пријем и остале хране која ће се употребити у току дана. Пакет се малолетнику доставља преко поште или приликом посете. Преглед сваког пакета обавља се у присуству малолетника. Уколико се установи да се у пакету налазе ствари које малолетник не може поседовати, оне ће се издвојити. Ствари ће се о трошку малолетника вратити пошиљаоцу или предати посетиоцу. Лако кварљиве ствари се уништавају у присуству малолетника. Члан 102. Уколико тежина пакета са стварима које малолетник може поседовати прелази десет килограма, малолетник ће у присуству службеног лица издвојити ствари које прелазе дозвољену тежину. Ове ствари се враћају о трошку малолетника пошиљаоцу или се предају посетиоцу. Члан 103. Уколико малолетник није у стању да врати одузете ствари о свом трошку, оне ће се ставити у депозит. Изузетно, у оправданим случајевима, управник завода или лице које он одреди има право да дозволи малолетнику пријем пакета преко дозвољене тежине. Пријем новчаних пошиљки Члан 104. Малолетник има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки. Месечни износ новца којим малолетник слободно располаже је износ просечне нето зараде у Републици Србији, утврђен за претходни месец, на основу саопштења органа надлежног за послове статистике. Члан 105. Малолетник новчане пошиљке може примати само новчаном упутницом. Новац примљен новчаном упутницом, као и новац који је малолетник донео приликом доласка на издржавање казне улаже се у новчани депозит малолетника, а о стању депозита малолетник се обавештава. Предлози од стране представника малолетника Члан 106. Завод омогућава да малолетник, преко својих представника, подноси предлоге и мишљења у писаној форми управнику завода о питањима која се уређују овим правилником. Сваки малолетник има право да буде биран и да бира представнике из става 1. овог члана. Избор представника из става 1. овог члана обавља се тајним гласањем у организацији завода. О начину избора представника и самоиницијативног учешћа малолетника одлучује управник завода. О предлозима и мишљењима малолетника управник завода даје одговор у писаној форми. Интерни поднесци Члан 107. У циљу остваривања својих права малолетник се може у писаној форми, а изузетно и усмено, обратити васпитачу васпитне групе, другом овлашћеном лицу из одговорајуће службе завода, управнику завода или лицу које он овласти. Лице коме малолетник упути поднесак дужно је да у року од пет дана од пријема донесе одлуку и у писаној форми уз образложење одговори на поднесак малолетника. Притужба и жалба малолетника Члан 108. Малолетник може упућивати притужбе и жалбе управнику завода ако сматра да је лишен одређених права или да су му она повређена, као и да су учињене друге незаконитости или неправилности током извршења казне малолетничког затвора. Уколико се предмет притужбе односи на један или више захтева на које малолетник није добио одговор или је незадовољан одлуком или одговором, малолетник ће то навести у образложењу притужбе. Управник завода поводом притужбе малолетника у року од три дана доноси у писаном облику образложено решење којим се притужба одбија као неоснована или се утврђује њена потпуна или делимична основаност. Решење мора садржати поуку о правном леку. Против решења управника завода малолетник може у року од осам дана од пријема решења поднети жалбу већу за малолетнике суда који му је судио у првом степену. Подношење притужбе Заштитнику грађана Члан 109. Малолетник има право подношења притужбе Заштитнику грађана. Пре подношења притужбе малолетник је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем поступку. Изузетно, Заштитник грађана може покренути поступак и пре него што су исцрпљена сва правна средства ако би подносиоцу притужбе била нанета ненадокнадива штета или ако се притужба односи на повреду принципа добре управе, на посебно некоректан однос органа управе према подносиоцу притужбе, неблаговремен рад или друга кршења правила етичког понашања запослених у органима управе. Малолетник подноси притужбу у запечаћеном коверту. Завод обезбеђује довољан број коверата за малолетнике. Члан 110. Подношење поднесака, притужби и жалби не повлачи одговорност малолетника и он због тога не може бити изложен било каквом кажњавању, малтретирању или узнемиравању. Евиденција поднесака, притужби и жалби Члан 111. Поднесци, притужбе и жалбе пишу се у три примерка, од којих се један упућује органу надлежном за решавање, један остаје малолетнику, а један се одлаже у лични лист малолетника. Сви поднесци, притужбе и жалбе заводе се у посебну књигу евиденције према одредбама акта о начину вођења евиденција лица лишених слободе. Притуживање надзору Члан 112. Малолетник има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода. Малолетник може да се и у писаној форми притужи надзору. Писана притужба упућује се у затвореном коверту с повратницом. Дневне активности малолетника Члан 113. Устајање, лична хигијена, спремање просторија, доручак и припрема за посао обављају се као дневне активности у времену од 6,00 до 7,00 сати. Ручак малолетници обављају у времену од 13 до 15 сати, а вечеру од 18,30 до 20,00 сати. Повечерје и спавање траје од 22,00 до 6,00 сати. Недељом и у дане државног празника знак за устајање даје се један сат касније. На дати знак за устајање нису у обавези да устају малолетници који су у лекарској поштеди, ако је тако наложено. Управник завода може, зависно од годишњег доба, трајања школске године, постојећих програма стручног усавршавања и измењене потребе радног ангажовања, да промени распоред дневних активности из ст. 1. до 4. овог члана. Члан 114. На знак повечерја малолетник је дужан да угаси светло и да легне у кревет. Управник завода или лице које он одреди може дозволити праћење телевизијског програма и после знака за повечерје. Дневни, недељни и годишњи одмор малолетник може да проводи у просторијама за дневни боравак и другим просторијама предвиђеним за боравак у слободно време. Управник завода одлучује о распореду радног времена, у складу са одредбама Закона о раду. Обраћање и међусобно ословљавање Члан 115. Малолетник је обавезан да се пристојно понаша према запосленима у заводу и лицима која посећују завод. При сусрету са запосленима у заводу и другим лицима малолетник је дужан да у стојећем ставу поздрави, односно отпоздрави одговарајућим поздравом према добу дана. Малолетник није дужан да поздравља, односно отпоздравља када је у строју, када лежи болестан и за време обеда. Малолетник се приликом обраћања представља личним именом, а запосленог у заводу ословљава звањем које има у служби. Запослени у заводу малолетника ословљавају по имену, обавезни су да се пристојно понашају према малолетнику и да отпоздраве на његов поздрав. Малолетници и запослени у заводу међусобно се ословљавају уз узајамно поштовање. Пристојно понашање малолетника Члан 116. Малолетник је дужан да се за време издржавања казне у заводу понаша у складу за одредбама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закона о извршењу кривичних санкција, одредбама овог правилника, правилима којима се одређују обавезе у појединачним програмима поступања и другим актима донетих од управника завода. Непридржавање обавеза предвиђених ставом 1. овог члана представља дисциплински преступ. V. ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИКУ Дисциплински преступи Члан 117. Дисциплински преступи малолетника су повреде: 1) правила боравка малолетника у заводу; 2) правила кућног реда и радне дисциплине; 3) правила којима се одређују права и обавезе у појединачном програму поступања; 4) налога овлашћених лица. Члан 118. Дисциплински преступи малолетника могу бити лакши и тежи. Лакши дисциплински преступи су: 1) угрожавање и ометање другог у обављању радних и слободних активности; 2) удаљавање, без одобрења, из одређеног простора завода или радионица где малолетник обавља одређене програмске активности; 3) изношење алата и других материјалних средстава са радног места; 4) међусобна купопродаја одеће, обуће, лекова и других ствари; 5) припремање оброка, напитака или хране изван простора предвиђеног у ту сврху; 6) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог у заводу; 7) угрожавање или оштећење имовине; 8) нарушавање изгледа завода; 9) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије; 10) лакша злоупотреба добијених погодности; 11) поседовање ствари које осуђени не сме имати код себе; 12) недисциплиновано и непристојно понашање које ремети живот и рад у заводу; 13) недозвољена израда предмета; 14) пушење изван простора одређеног у ту сврху; 15) занемаривање радне обавезе; 16) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица; 17) неовлашћено коришћење ствари; 18) омогућавање приступа неовлашћеном лицу у одређени простор завода; 19) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству; 20) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права. Тежи дисциплински преступи су: 1) бекство или покушај бекства из завода; 2) подстрекавање на побуну или бекство; 3) припремање побуне или бекства; 4) неовлашћено напуштање завода; 5) насиље према другом лицу; 6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари; 7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или вршење кривичног дела; 8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу, односно улази у њега; 9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима; 10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица; 11) намерно или грубом непажњом угрожавање туђег здравља; 12) производња, поседовање или коришћење опојног или психоактивног средства; 13) грубо занемаривање личне хигијене; 14) коцкање, односно бављење играма на срећу; 15) намерно угрожавање свог здравља ради онеспособљавања за извршење обавезе; 16) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе; 17) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ; 18) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу; 19) обучавање себе или другог о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства; 20) тежа злоупотреба добијених погодности из члана 141. овог правилника. 21) понављање лакших дисциплинских преступа. Дисциплинске мере Члан 119. За учињени дисциплински преступ малолетнику се може изрећи дисциплинска мера, и то: 1) опомена; 2) одузимање додељене погодности; 3) издвајање у посебну просторију. Дисциплинске мере из тач. 2) и 3) могу се изрећи кумулативно. Члан 120. Опомена се изриче када малолетника због учињеног дисциплинског преступа треба само опоменути и указати на неприхватљивост таквог понашања. Члан 121. Одузимање додељене погодности (члан 115. став 1. тач. 2. до 11. Закона о извршењу кривичних санкција) изриче се као самостална мера кад се опоменом не може постићи сврха дисциплинске мере. Члан 122. Дисциплинска мера издвајања у посебну просторију изузетно се изриче за теже дисциплинске преступе у трајању до седам дана. За стицај дисциплинских преступа из става 1. овог члана дисциплинска мера издвајања у посебну просторију може се изрећи у трајању до 15 дана. Члан 123. Дисциплинска мера издвајање у посебну просторију је мера непрекидног боравка два или више малолетника у посебној просторији. Дисциплинска мера издвајање у посебну просторију извршава се у посебним условима у оквиру одељења за појачани надзор према налогу и под надзором надлежног особља. Пре отпочињања извршења ове дисциплинске мере овлашћено лице из службе за обезбеђење извршиће претрес малолетника од кога ће одузети психоактивне супстанце и друге општеопасне материје, односно предмете којима се може угрозити извршење казне, предмете подобне за самоповређивање, напад, бекство или угрожавање безбедности у заводу, уколико је малолетник у међувремену до тих предмета дошао. За време извршења ове мере малолетник најмање два сата дневно борави изван затворене просторије, на свежем ваздуху. Током извршења мере малолетника су дужни да посете сваког дана лекар и васпитач васпитне групе, а најмање сваки трећи дан управник завода. Члан 124. Посебна просторија мора имати најмање шест квадратних метара и петнаест кубних метара по малолетнику који борави у просторији. Просторија мора бити проветрена, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветима и постељином, столом и столицама. Малолетнику се мора обезбедити неограничени приступ води за пиће и санитарним уређајима. Члан 125. Током извршења дисциплинске мере издвајања у посебну просторију малолетнику морају бити доступну уџбеници и друга литература која неће штетно утицати на његово васпитавање. Члан 126. Малолетник током извршења дисциплинске мере издвајања у посебну просторију има право на подношење поднесака ради заштите својих права у складу са овим правилником. Члан 127. Малолетник коме је изречена мера издвајања у посебну просторију не може 15 дана после извршења мере користити погодности (члан 115. став 1. тач. 2. до 11. Закона о извршењу кривичних санкција). Члан 128. Пре извршења дисциплинске мере издвајања у посебну просторију обавезан је лекарски преглед малолетника ради утврђивања његове психичке и физичке способности за извршење мере. Уколико се лекарским прегледом утврди да малолетник није способан за извршење ове дисциплинске мере, извршење ће се одложити. Извршење мере прекида се уколико лекар нађе да би даљим спровођењем ове дисциплинске мере дошло или би могло доћи до нарушавања телесног или душевног здравља малолетника. Члан 129. Уколико се дисциплинска мера издвајања у посебну просторију не може извршити због тога што не постоје услови за боравак два или више малолетника у посебној просторији, њено извршење ће се одложити док се не стекну услови за то, ако у међувремену не наступи застарелост извршења. Одлагање извршења ове дисциплинске мере одредиће се ако из безбедносних разлога малолетници не могу бити смештени заједно у посебној просторији. Члан 130. Ако се сврха дисциплинских мера издвајања у посебну просторију и одузимања погодности може постићи и без извршења мера, извршење мера може се условно одложити до три месеца. Условно одлагање из става 1. овог члана може се опозвати ако се малолетнику у року за који је одложено извршење изрекне нова мера издвајање у посебну просторију или одузимања додељених погодности. Када је за каснији дисциплински преступ изречена дисциплинска мера одузимања додељене погодности, дисциплинска мера издвајања у посебну просторију изриче се, применом одредаба о стицају, као јединствена дисциплинска мера у трајању до десет дана. Када је за каснији преступ изречена дисциплинска мера издвајања у посебну просторију, дисциплинска мера издвајања у посебну просторију изриче се, применом одредаба о стицају, као јединствена дисциплинска мера у трајању до 15 дана. Дисциплински поступак Члан 131. Сви дисциплински поступци који се воде према малолетнику морају бити праћени формалним гаранцијама и прописно евидентирани. Дисциплински поступак за учињене лакше дисциплинске преступе, на предлог руководиоца службе за преваспитавање, води и одлуку доноси управник завода или лице које он одреди. За учињене теже дисциплинске преступе, на предлог руководиоца службе за преваспитавање, поступак води и одлуку доноси дисциплинска комисија. Члан 132. Када сазна за учињени тежи дисциплински преступ, као и током дисциплинског поступка, управник завода може одлучити да се малолетник из безбедносних разлога, до 24 сата, издвоји од осталих малолетника. Време издвајања урачунава се у дисциплинску меру издвајања у посебну просторију. Члан 133. Ако подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка утврди да постоји основана сумња да је малолетник учинио лакши или тежи дисциплински преступ, али да због природе преступа, околности под којима је учињен, личности малолетника, његовог односа према оштећеном и преступу, као и његове спремности да убудуће не чини дисциплинске преступе не би било целисходно да се води дисциплински поступак, одустаће од предлога за вођење дисциплинског поступка. Одлуку о одустајању са образложењем доставиће управнику завода, подносиоцу пријаве и оштећеном. Пре одлучивања у смислу става 1. овог члана прибавиће се мишљење службе за преваспитавање, а могу се саслушати малолетник, подносилац пријаве и оштећени. Члан 134. Када је у току извршење дисциплинске мере према малолетнику, а малолетник учини нови дисциплински преступ или се сазна за раније учињени преступ за који није изречена дисциплинска мера, подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка предлог неће поднети ако оцени да не би било целисходно изрећи нову дисциплинску меру за новоучињени или раније учињени преступ. Члан 135. Малолетник, на препоруку васпитача васпитне групе, одредиће лице запослено у заводу које ће му пружати стручну правну помоћ. При предузимању радњи према малолетнику током дисциплинског поступка, а нарочито приликом његовог саслушања, лица која учествују у поступку, дужна су да поступају обазриво, водећи рачуна о зрелости, осетљивости и личним својствима малолетника. Приликом узимања прве изјаве малолетника од стране подносиоца предлога за покретање дисциплинског поступка, обавезно је присуство лица из става 1. овог члана. Члан 136. Расправи у дисциплинском поступку обавезно присуствују подносилац предлога, васпитач васпитне групе, малолетник и запослени у заводу који ће му пружати стручну правну помоћ. Расправи могу присуствовати и друга лица по одлуци председника дисциплинске комисије, односно управника завода или лица које он одреди. Током трајања расправе јавност је, по правилу, искључена, с тим што расправи по одлуци председника дисциплинске комисије, односно управника завода или лица које он одреди, могу присуствовати и друга лица осим оних наведених у ставу 1. овог члана чије је присуство обавезно. Члан 137. Против решења о изреченој дисциплинској мери малолетник има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења. О жалби одлучује директор Управе у року од три дана. Материјална одговорност малолетника Члан 138. У односу на материјалну одговорност малолетника сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција. Сходна примена одредаба о дисциплинским преступима, мерама и поступку према осуђеним лицима и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица Члан 139. На сва питања о дисциплинским преступима и поступку према малолетнику која нису уређена посебним одредбама овог правилника, а од значаја су за његову примену, сходно се примењују одредбе о дисциплинским преступима, мерама и поступку према осуђеним лицима, као и одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Средства принуде Члан 140. Према малолетнику који се налази у заводу могу се изузетно применити средства принуде и средства за привремено онеспособљавање, само када је то неопходно да се спречи физички напад на службено лице, напад на другог малолетника или самоповређивање. Ватрено оружје и хладно оруђе према малолетнику може се изузетно применити једино ако се другим средствима принуде или средствима за привремено онеспособљавање не може заштитити живот малолетника или другог лица у случају непосредног напада. О примени мера и средстава из ст. 1. и 2. овог члана саставља се посебна службена белешка. Службена белешка из става 3. овог члана доставља се министру надлежном за правосуђе, директору Управе за извршење заводских санкција и судији за малолетнике суда који је малолетнику судио у првом степену. VI. ПОГОДНОСТИ МАЛОЛЕТНИКА Погодности у заводу и изван завода Члан 141. У зависности од оствареног програма поступања, дужине казне, кривичног дела, понашања, залагања и резултата у радном и образовном процесу, активног учешћа у културно-уметничким, спортским и другим корисним активностима у заводу, управник завода може, на предлог стручних служби и у оквиру појединачног програма поступања, малолетнику одлуком доделити погодности у складу са законом, и то: Погодности у оквиру завода: 1) проширено право на пријем посета и проширивање круга лица која посећују малолетника; 2) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете; 3) проширено право на пријем посета у посебним просторијама; 4) право на погоднији смештај. Погодности изван оквира завода: 1) право на пријем посете изван завода; 2) право на слободни излазак у град; 3) право на посету породици и сродницима током викенда и празника; 4) право на наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 5) право на ванредно одсуство из завода до седам дана у току године; 6) право на коришћење годишњег одмора изван завода; 7) погодност из члана 142. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Члан 142. Поред погодности из члана 141. управник завода, на предлог стручног тима, може одобрити појединачне и групне изласке изван завода ради присуствовања спортским, културним, уметничким, верским и другим сличним садржајима. Ове посете се реализују под надзором службеног лица. Разврставање у одељења и категорије Члан 143. На основу личних својстава малолетника, владања и залагања на раду, врсте учињеног кривичног дела, утврђеног појединачног програма поступања и других елемената битних за остваривање сврхе кривичне санкције, малолетници се разврставају у једну од три категорије (А, Б, В). Свака категорија садржи две поткатегорије (1 и 2) које се разликују по интензитету остваривања појединчног програма поступања. Категорија А одговара отвореном одељењу, категорија Б одговара полуотвореном одељењу и категорија В одговара затвореном одељењу. Члан 144. У категорију А, које садржи поткатегорије А1 и А2, разврстава се малолетник који по особинама личности, врсти и тежини учињеног кривичног дела, ранијем начину живота, оствареном нивоу васпитавања и радном ангажовању у заводу представља позитиван пример и од кога се очекује успешна реинтеграција у друштвену средину. Члан 145. У категорију Б, које садржи поткатегорије Б1 и Б2, разврстава се малолетник од кога се на основу особина личности, врсте и тежине учињеног кривичног дела, ранијег начина живота, оствареног нивоа васпитавања и радног ангажовања у заводу очекује успешна адаптација на заводске услове и по реализацији васпитног третмана, успешна реинтеграција у друштвену средину. Малолетник који је програмом поступања распоређен у Б категорију може бити распоређен у вишу категорију по истеку једне петине казне. Малолетник који је због дисциплинског преступа или другог разлога рекатегоризован из А у Б категорију може бити распоређен у вишу категорију по истеку једне петине остатка казне. Члан 146. У категорију В, која садржи поткатегорије В1 и В2, разврстава се малолетник од кога се на основу особина личности, врсте и тежине учињеног кривичног дела, ранијег начина живота и оствареног нивоа васпитавања очекује отежана адаптација на заводске услове и са којим је потребан интензивнији васпитни рад. Малолетник који је програмом поступања распоређен у В категорију може бити распоређен у вишу категорију по истеку једне четвртине казне. Малолетник који је због дисциплинског преступа или других разлога рекатегоризован из А или Б у В категорију, може бити распоређен у вишу категорију по истеку једне четвртине остатка казне. Поткатегорија А1 Члан 147. Малолетник који је разврстан у поткатегорију А1 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) посету у заводу у трајању од три сата; 2) право на пријем посете изван завода у трајању од осам сати – два пута месечно; 3) право на слободан излазак у град једанпут месечно у трајању од осам сати; 4) право на посету породици и сродницима током викенда и празника у укупном трајању до 120 сати месечно, а у месецу у којем је празник – до 144 сата; 5) наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 6) ванредно одсуство из завода до седам дана у току године; 7) коришћење годишњег одмора изван завода у трајању до 30 радних дана; 8) одсуство ради посећивања лица из члана 142. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица – два пута у току године, с тим да сваки пут одсуство може трајати 14 дана. Поткатегорија А2 Члан 148. Малолетник који је разврстан у поткатегорију А2 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) посету у заводу у трајању од три сата; 2) право на пријем посете изван завода у трајању од осам сати – два пута месечно; 3) право на слободан излазак у град једанпут месечно у трајању од осам сати; 4) право на посету породици и сродницима током викенда и празника у укупном трајању од 96 сати месечно, а у месецу у којем је празник – до 120 сати; 5) наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 6) ванредно одсуство из завода до седам дана у току године; 7) коришћење годишњег одмора изван завода у трајању до 28 радних дана; 8) одсуство ради посећивања лица из члана 142. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица – два пута у току године, с тим да сваки пут одсуство може трајати 12 дана. Поткатегорија Б1 Члан 149. Малолетник који је разврстан у поткатегорију Б1 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) посету у заводу у трајању од три сата; 2) право на пријем посете изван завода у трајању од осам сати – једанпут месечно; 3) право на слободан излазак у град једном у два месеца у трајању од осам сати; 4) право на посету породици и сродницима током викенда и празника у укупном трајању од 72 сата месечно, а у месецу у којем је празник – до 96 сати; 5) наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 6) ванредно одсуство из завода до седам дана у току године; 7) коришћење годишњег одмора изван завода у трајању до 25 радних дана; 8) одсуство ради посећивања лица из члана 142. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица – два пута у току године, с тим да сваки пут одсуство може трајати десет дана. Поткатегорија Б2 Члан 150. Малолетник који је разврстан у поткатегорију Б2 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) посету у заводу у трајању од три сата; 2) право на пријем посете изван завода у трајању од осам сати – једанпут месечно; 3) право на слободан излазак у град једном у два месеца у трајању од осам сати; 4) право на посету породици и сродницима о викенду и празницима у укупном трајању од 48 сати месечно, а у месецу у којем је празник – до 72 сата; 5) наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 6) ванредно одсуство из завода до седам дана у току године; 7) коришћење годишњег одмора изван завода у трајању до 22 радна дана; 8) одсуство ради посећивања лица из члана 142. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица – два пута у току године, с тим да сваки пут одсуство може трајати осам дана. Поткатегорија В1 Члан 151. Малолетник који је разврстан у поткатегорију В1 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) посету у заводу у трајању од два сата; 2) проширено право на пријем посета и проширење круга лица која посећују малолетника; 3) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете, једном месечно; 4) проширено право на пријем посета у посебним просторијама без присуства других лица, једном месечно; 5) погоднији смештај; 6) коришћење годишњег одмора у заводу у трајању до 20 дана. Поткатегорија В2 Члан 152. Малолетник који је разврстан у поткатегорију В2 након 30 дана од разврставања у ову поткатегорију, на предлог стручних служби, одлуком управника завода може добити следеће погодности: 1) проширено право на пријем посета и проширење круга лица која посећују малолетника; 2) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете – једном у два месеца; 3) проширено право на пријем посета у посебним просторијама, без присуства других лица једном у два месеца; 4) погоднији смештај; 5) коришћење годишњег одмора у заводу у трајању од 18 дана. Трајање посете за лица из ове категорије у оквиру завода је један сат. Члан 153. Погодности малолетника које обухватају изласке и одсуства из завода не могу се спајати са погодностима које се односе на коришћење годишњег одмора изван завода или са отпуштањем из завода. Погодности малолетника које обухватају изласке и одсуства из завода у једном месецу не могу се преносити у други месец. Погодности малолетника које обухватају одсуства из завода могу се користити највише онолико пута колико има викенда и празника у току месеца и најмање у трајању од 24 сата. Излазак малолетника из завода и повратак у завод не може бити у времену од 20,00 до 8,00 сати, изузев у случају посебног одобрења управника. Члан 154. У случају коришћења погодности, изласка и одсуства из завода у месецу у којем се малолетник отпушта са издржавања казне, или му се прекида извршење казне, односно у којем користи годишњи одмор изван завода, узеће се у обзир број дана проведених на издржавању казне у том месецу и сразмерно утврдити трајање одсуства. У случају премештаја у други завод и одељење истог или отворенијег типа, када је то по Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица могуће, малолетник задржава врсту и обим додељених погодности 30 дана по извршеном премештају. Члан 155. Приликом коришћења погодности које подразумевају излазак и одсуство из завода малолетнику се издаје посебна дозвола која садржи матични број, датум издавања, презиме и име једног родитеља, име малолетника, датум и место рођења, адресу пребивалишта, дан и сат изласка и повратка у завод, потпис овлашћеног лица и печат завода. Ванредни излазак и одсуство Члан 156. Ванредни излазак или одсуство из завода у трајању до седам дана управник завода може, без обзира на категорију и искоришћене погодности, одобрити малолетнику: 1) у случају смрти члана уже породице; 2) ради обиласка теже оболелог члана уже породице; 3) у случају рођења детета и закључивања брака. Управник завода може, изузетно, одобрити ванредни излазак или одсуство и у другим ванредним случајевима, на одоварајући и ситуацији примерен начин. Правна помоћ Члан 157. Завод малолетнику пружа правну помоћ у циљу остваривања свих права која му по закону припадају у току извршења казне малолетничког затвора. Подношење молбе за условни отпуст Члан 158. Молбу за условни отпуст малолетник упућује већу за малолетнике суда који му је судио у првом степену. Молба се упућује преко завода. Превремено отпуштање Члан 159. На основу мишљења стручних служби, управник завода у смислу члана 173. Закона о извршењу кривичних санкција доставља предлог за превремено отпуштање малолетника директору Управе за извршење заводских санкција. Подношење молбе за прекид извршења казне и премештај Члан 160. Молба малолетника или предлог управника завода за прекид извршења казне малолетничког затвора подноси се већу за малолетнике суда који је судио у првом степену. Молба малолетника за премештај или предлог управника завода за премештај малолетника подносе се директору Управе за извршење заводских санкција. Молбе се упућују преко завода. Члан 161. Малолетнику се приликом отпуштања из завода: 1) предају ствари, предмети и драгоцености које су чуване у заводу, а малолетник се раздужује са стварима које је користио; 2) исплаћује уштеђевина и новац који је примао током извршења казне малолетничког затвора; 3) обезбеђују средства за превоз до места пребивалишта, односно боравишта и по потреби, на предлог васпитача васпитне групе, једнократна новчана помоћ. Ако нема своју одећу, а ни средства да је набави, завод малолетнику, без накнаде, обезбеђује рубље, одећу и обућу. После обављених радњи предвиђених овим правилником, малолетника прима управник завода, а руководилац службе за преваспитавање обавља завршни разговор и уручује му отпусни лист, сведочанство или диплому о завршеној школи, уверење о стручној оспособљености коју је стекао у заводу, као и друга документа. VII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 162. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 133. и члана 167. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о кућном реду васпитно-поправног дома "Службени гласник РС", број 71 од 25. августа 2006. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником уређују се права и обавезе, организација рада, дневне активности и начин поступања са лицима мушког и женског пола (у даљем тексту: малолетници) према којима се извршава васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: дом). У дому се спроводе и васпитни налози према малолетнику према коме се већ извршава васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом, као и поравнање између малолетника у дому. Члан 2. Приликом ступања у дом малолетник се на прикладан начин упознаје са садржином овог правилника и добија примерак на језику који разуме и којим говори. Члан 3. У дому се, сагласно потребама малолетника, предузимају следеће активности: 1) пријем малолетника у дом; 2) васпитни програм (општи програм поступања и интезивни програм поступања); 3) програм сарадње са породицом малолетника и органом старатељства; 4) образовни програм; 5) програм професионалне оријентације и стручног оспособљавања; 6) здравствени програм; 7) културно-забавни и спортско-рекреативни програм; 8) програм посредовања; 9) отпуст из дома. У дому се спроводе и други програми у складу са потребама и интересовањем малолетника и могућностима дома. Остваривање програма се вреднује описно, нумерички и категоријално и на основу тога се одређује статус малолетника. Управник дома (у даљем тексту: управник) одређује садржај, поступак и вредновање остваривања програма. Члан 4. Разврставање малолетника у смештајне просторије врши се према полу и узрасту малолетника, његовим личним карактеристикама, циљу програма и потреби његовог остваривања, према потребама и интересовању малолетника, степену потребног обезбеђења и могућностима дома. У дому постоји пет стамбених заједница – одељења у којима се смештају малолетници, и то: 1) пријемно одељење, у којем се организује пријем малолетника; 2) опште одељење, у којем се реализује општи програм поступања; 3) одељење за интезивни рад, у којем се реализује интезивни програм поступања; 4) отпусно одељење, у којем се реализује отпуст малолетника; 5) женско одељење, у којем се, по правилу, реализују сви планирани програми према малолетницама. У дому постоји посебна стамбена заједница – одељење за пунолетна лица мушког пола којима је изречена мера упућивања у васпитно-поправни дом и лица која су током извршења ове мере постала пунолетна. У дому могу постојати и друге заједнице основане према специфичним потребама и интересовањима малолетника. Члан 5. Одлуку о разврставању малолетника у поједине програме, стамбене заједнице – одељења и васпитне групе доноси управник на предлог стручног тима за разврставање и праћење остваривања програма. Стручни тим за разврставање и праћење остваривања програма малолетника образује управник и чине га по један представник: пријемног одељења, васпитне службе, службе за обуку и упошљавање, школе, службе за обезбеђење и васпитач васпитне групе – известилац. Управник, на предлог стручног тима, доноси појединачни програм поступања са малолетником. II. ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ МАЛОЛЕТНИКА Пријем малолетника Члан 6. Малолетник се прима у дом на основу правноснажног и извршног решења суда којим му је изречена васпитна мера упућивања у дом. Пре правноснажности решења малолетник се може примити у дом само када је то законом одређено. Приликом пријема утврђује се да ли су уз решење приложени и подаци о личности малолетника, као и друга документација предвиђена чланом 114. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Члан 7. У радно време пристиглог малолетника прима лице из матичне евиденције, а по протеку радног времена дежурни из службе за обезбеђење. Приликом пријема малолетника лице из службе за обезбеђење, које је истог пола као и малолетник, извршиће лични претрес малолетника и ствари које је малолетник донео, о чему се саставља записник који се одлаже у лични лист малолетника. Члан 8. Приликом пријема малолетника утврђује се његов идентитет на основу решења о изрицању васпитне мере, налога за извршење, наредбе о довођењу или потернице, личних исправа, као и других докумената ако их малолетник има. Идентификација се, изузетно, може извршити и на основу изјаве овлашћених службених лица која су малолетника довела и потврдила његов идентитет, о чему се саставља службена белешка коју та лица потписују. Поступак пријема малолетника Члан 9. Новодошли малолетник се уводи у матичну евиденцију, а пријемно одељење за њега образује лични лист. Стручно лице узима отиске папиларних линија и фотографише малолетника, водећи рачуна о заштити личности и достојанству малолетника. Малолетника по пријему прегледа лекар и налаз о здравственом стању уноси у здравствени картон. Ако је малолетник примљен после протека радног времена, као и недељом и у дане празника, смешта се у посебну просторију пријемног одељења, а радње из ст. 1. и 2. овог члана обављају се првог наредног радног дана. Дом је дужан да малолетнику омогући да се одмах по пријему, на пригодан начин, јави родитељима, усвојиоцу, стараоцу или другом лицу које се о њему стара. Малолетник се обавештава о начину комуникације, односно о дописивању, посетама, могућности телефонирања, пријема пакета, новчаних и других пошиљки. О дану и часу пријема малолетника у дом, од када се рачуна почетак извршења васпитне мере, запослени у матичној евиденцији обавештава суд који је малолетнику судио у првом степену, родитеља, усвојиоца или стараоца малолетника, надлежни центар за социјални рад, полицијску управу, односно полицијску станицу ранијег пребивалишта или боравишта малолетника. Од надлежних органа тражиће додатне податке о личности малолетника и документацију, ако нису достављени. Привремено одузимање предмета Члан 10. Приликом пријема малолетнику се привремено одузима новац, уз записничко бележење износа апоена и бројева новчаница, одузимају му се драгоцености, предмети подобни за самоповређивање, напад или бекство, мобилни телефон, као и други предмети подобни да угрозе безбедност у дому. О привремено одузетим предметима саставља се записник чији се један примерак ставља у лични лист малолетника, други примерак у депозит дома, а малолетнику се издаје потврда о привремено одузетим предметима. Члан 11. Привремено одузети предмети чувају се у дому осигурани од оштећења. О њима брине овлашћено службено лице које води депозит малолетника. Новац и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Предмети који су по мишљењу здравственог радника подложни кварењу или су сумњивог порекла одузимају се и уништавају, о чему се сачињава записник, а малолетнику се о томе издаје потврда. III. БОРАВАК МАЛОЛЕТНИКА У ПРИЈЕМНОМ ОДЕЉЕЊУ Члан 12. По пријему малолетник се смешта у пријемно одељење у којем може остати најдуже до тридесет дана. Према малолетнику се одмах по пријему предузимају хигијенске мере као што су купање и подшишивање, а затим се малолетник задужује одећом, обућом, рубљем и постељином. На предлог лекара или другог здравственог радника извршиће се дезинфекција одела и ствари које је малолетник донео. Малолетник може задржати личну гардеробу, прибор потребан за личну хигијену, прибор за дописивање, као и књиге, породичне фотографије, спортску одећу и обућу, храну која није подложна кварењу, музичке уређаје и инструменте који су по својим карактеристикама подобни за држање у дому, ручни сат и друге предмете од значаја за малолетников развој, ортопедска помагала и лекове чије држање одобри лекар. Члан 13. За време боравка малолетника у пријемном одељењу стручни тим одељења, на основу примљене и прибављене документације и непосредног рада са малолетником и његовим родитељима, усвојиоцем или стараоцем, врши вишестрану процену са психолошког, педагошког, социјалног, медицинског, криминолошког, безбедоносног и другог одговарајућег становишта. Стручни тим пријемног одељења чине: психолог, специјални педагог – педагог и социјални радник. У рад стручног тима укључује се, по потреби, и лекар, наставник практичне наставе, васпитач, представник службе за обезбеђење и други учесници у непосредној реализацији програма поступања са малолетником. На основу утврђених резултата саставља се јединствени извештај за малолетника. Овај извештај садржи објашњење малолетниковог досадашњег понашања, предлог појединачног програма поступања и прелиминарни план отпуста. Извештај пријемног одељења доставља се: управнику, стручном тиму из члана 5. овог правилника и архиви дома. Васпитач васпитне групе упознаје малолетника и његове родитеље, усвојиоца или стараоца са појединачним програмом поступања. Члан 14. Од пријема у дом малолетнику су на располагању сви потребни подаци о садржају програма, распореду, времену и месту одвијања обавезних дневних и периодичних активности, садржају постојећих образовних, васпитних, окупационих и рекреативних програма, као и садржају програма постојећих организованих слободних активности. Малолетнику морају бити доступни основни правни акти, као што су Устав Републике Србије, Конвенција о правима детета, Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту: Закон), Кривични законик, Законик о кривичном поступку, Закон о извршењу кривичних санкција и други правни акти које је донео директор Управе за извршење заводских санкција (у даљем тексту: директор Управе). IV. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ МАЛОЛЕТНИКА Члан 15. Малолетници уживају сва права гарантована Уставом, законима и ратификованим међународним документима. Посебну заштиту и помоћ уживају малолетници који су привремено или трајно лишени родитељског старања, као и малолетници са избегличким статусом и лица са сметњама у учењу. Смештај малолетника Члан 16. Малолетници имају право на смештај који одговара здравственим, хигијенским и просторним условима и месним климатским приликама. Право и дужност сваког малолетника је да одржава личну хигијену и хигијену просторија у којима борави и ради. За одржавање просторија периодично се одређује потребан број малолетника, по редоследу који сачињава васпитач васпитне групе. Малолетник има право да у току дана проведе најмање три сата на отвореном простору. Одећа и обућа Члан 17. Малолетник има право на бесплатну одећу, обућу и рубље у зависности од климатских услова, и то: 1) једно зимско и једно летње одело, са роком трајања најдуже до једне године; 1) пижаму и рубље, са роком трајања најдуже до шест месеци; 2) чарапе, према потреби; 3) један пар зимске и два пара летње одеће, са роком трајања најдуже до једне године; 4) зимску јакну, са роком трајања најдуже до две године; 5) спортску опрему, са роком трајања најдуже до једне године; 6) радно одело, са роком трајања најдуже до шест месеци; 7) транспортну торбу или ранац, по потреби. Управник може, када то захтева посао или друге потребе, да одобри набавку посебне радне и друге опреме, у складу са важећим прописима. Члан 18. Малолетник, по одобрењу управника, може носити и сопствену одећу. Малолетник је дужан да буде пристојно обучен у свим приликама и да одећу и обућу чува и одржава. Ако малолетник отуђи или намерно уништи одећу, обућу или рубље којим је задужен, васпитач узима изјаву од малолетника и о томе сачињава белешку, а штета се надокнађује према важећим прописима. Исхрана и снабдевање Члан 19. Малолетник има право на исхрану која је дијететски, хигијенски и здравствено прилагођена његовом узрасту. Малолетнику се обезбеђују три оброка дневно, чија вредност износи најмање 14.600 џула. Квалитет и енергетска вредност хране испитује се једанпут месечно од стране одговарајуће здравствене установе. Малолетници добијају храну према јеловнику који се одређује за петнаест до тридесет дана унапред и јавно се истиче. Појачану исхрану добијају малолетници који раде седам сати дневно, односно пет сати на тежим пословима. Болесни малолетници имају посебну исхрану коју одређује лекар. Члан 20. За време поделе и трајања оброка малолетници су дужни да се пристојно понашају и да одржавају чистоћу просторије. Контролу поделе и трајања оброка спроводи дежурни запослен у дому и, по потреби, одређени дежурни малолетник. Пре поделе оброка лекар или други здравствени радник проверава квалитет хране. О извршеној контроли квалитета хране води се посебна евиденција. Лекар дома или други здравствени радник врши контролу хигијене просторија и средстава којима се спрема храна и након уочених недостатака налаже потребне мере, којом приликом уноси своје примедбе у за то намењену књигу, а по потреби захтева и ангажовање специјализоване здравствене установе како би се утврђени недостаци отклонили. Лица и малолетници који раде у кухињи подлежу лекарском прегледу сагласно општим прописима. Ова лица морају бити снабдевена прописаном одећом. Члан 21. У дому постоји продавница – кантина у којој малолетници купују прехрамбене и друге производе за личну употребу. Набавку дозвољених ствари које су потребне малолетницима, а не могу се купити у кантини, врши лице задужено за малолетничка питања једном недељно. Дописивање Члан 22. Малолетнику се гарантује неограничено право на дописивање. Омот писма нико не сме отворити, осим ако постоји сумња да садржи психоактивне супстанце или друге опасне материје којима се може угрозити извршење васпитне мере или нарушити безбедност у дому. У том случају омот писма се у присуству малолетника и васпитача васпитне групе отвара, а пронађене супстанце и друге опасне материје одузимају се. Уколико постоји сумња да је претходним делатностима учињено кривично дело, о томе се без одлагања обавештава полиција. Члан 23. Пријем и отпремање писама врши се преко дома. Малолетник сноси трошкове слања писама и других пошиљки, а уколико из оправданих разлога нема новчаних средстава за плаћање поштанских услуга, може му се одобрити слање пошиљки о трошку дома. Телефонирање Члан 24. Малолетник има право на свакодневно телефонирање родитељима, усвојиоцу или стараоцу о свом трошку и у слободном времену, у зависности од објективних могућности дома. На захтев малолетника који нема довољно новчаних средстава управник може одобрити коришћење телефона о трошку дома, а у складу са материјално-техничким условима. Управник, на захтев малолетника, може одобрити да малолетник телефонира и другим лицима и прима телефонске позиве, ако је то у интересу остваривања васпитног програма. Разговори се обављају према унапред објављеном дневном распореду, по правилу, у укупном трајању до десет минута. Члан 25. Телефонски разговори се, по правилу, не контролишу. Изузетно, по одлуци управника, лице које он одреди може контролисати разговоре малолетника, ако нарочите околности указују да је такав надзор очигледно неопходан у циљу спречавања припремања или извршења кривичног дела или наступања друге опасности за безбедност људи и имовине. Посете Члан 26. Малолетник има право да га једном недељно посете родитељи, усвојилац, старалац, брачни друг, лице са којим је засновао трајну ванбрачну заједницу, деца и остали сродници у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства. Укупан број посетилаца малолетнику, из става 1. овог члана, у једној посети не може бити већи од троје. Малолетник има право да га два пута месечно посете и друга лица која не ометају извршење васпитне мере. За посету других лица може се затражити мишљење надлежног центра за социјални рад. Уколико се процени да нека од лица из става 3. овог члана штетно утичу на малолетника, управник ће, на предлог васпитача васпитне групе, забранити такве посете. Управник ће забранити такве посете и кад оцени да посета штети постизању сврхе васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом. Лица која ће малолетника посећивати док траје извршење васпитне мере уписују се у картон посета малолетника. Члан 27. Посету малолетник може да прима сваког радног дана од 13 до 14 часова, а викендом и празницима од 11 до 16 часова. Трајање посете може бити продужено по одобрењу службеног лица задуженог за организацију посета тог дана. Посета се може контролисати кад се сумња да посетилац штетно утиче на малолетника. Контролисана посета се обавља у присуству васпитача васпитне групе, лица из службе за обезбеђење или другог службеног лица из дома. Одлуку за контролисане посете доноси управник или лице које он овласти. Посете малолетницима се обављају у посебним просторијама за посете на пријавници дома. Посете малолетницима из пријемног одељења и одељења за интензивни рад могу се организовати под надзором службеног лица из дома у посебно одређеној просторији. Управник својом одлуком одређује поступак, начин реализације и контролу посета. Посете по позиву надлежног лица, у смислу рада са породицом, као и друге организоване посете дому обављају се у заказано време по посебном протоколу. Члан 28. Ако малолетник или његов посетилац злоупотребљавају посету непристојним и недоличним понашањем, недозвољеним радњама и поступцима или на други начин који штети сврси васпитне мере, дежурно службено лице прекинуће посету, о чему ће обавестити управника и доставити му писано образложење за прекид посете. Члан 29. Малолетник има право да једном месечно, а по одобрењу управника и чешће, проведе најмање три сата насамо са брачним другом или лицем са којим је засновао ванбрачну заједницу. Ова посета се обавља у посебној просторији дома. Док се извршава дисциплинска мера издвајања у посебну просторију малолетник нема право на пријем ових посета. Члан 30. Малолетника може посећивати бранилац, односно пуномоћник или друго лице које је малолетник позвао ради давања пуномоћја. Разговор са лицима из става 1. овог члана може се надзирати само посматрањем, а не и слушањем. Пријем пакета Члан 31. Малолетник има право на неограничен пријем пакета преко поште и током посете. Појединачна тежина пакета не може бити већа од десет килограма. Пакет не сме садржати: цигарете, сокове и храну у стакленој амбалажи, алкохол, психоактивне супстанце и друге по здравље шкодљиве материје. Недозвољене ствари се враћају пошиљаоцу о трошку малолетника, предају посетиоцу или стављају у депозит малолетника. Преглед пакета врши овлашћено лице из службе за обезбеђење у присуству малолетника, васпитача васпитне групе, а у случају потребе и здравственог радника. Животне намирнице које су покварене или би употребом могле да угрозе здравље малолетника, уништиће се и о томе ће се сачинити записник. Ако се приликом прегледа пакета нађу ствари које су подобне за самоповређивање, напад или бекство, привремено ће се одузети и одложити у депозит, о чему ће се сачинити посебан записник. Пријем новчаних пошиљки Члан 32. Малолетник може примати неограничене суме новца новчаном упутницом. Новац донет при доласку у дом и добијени новац ставља се у депозит малолетника, а васпитач васпитне групе се стара о правилном трошењу. Новац који малолетник донесе кад користи одсуство или добије приликом посете дужан је да преда дежурном надзорнику службе за обезбеђење, који ће без одлагања новац ставити у депозит и о томе обавестити васпитача васпитне групе. Највећи новчани износ којим малолетник може слободно да располаже у току недеље и држи код себе одређује управник. Уколико се код малолетника пронађе већи износ новца од дозвољеног, стечен на законити начин, вишак се одузима и враћа у депозит малолетника. Ако се утврди да је пронађени новац стечен на незаконит начин, трајно се одузима и користи за побољшање стандарда малолетника у дому. Управник, на предлог васпитача васпитне групе, може дозволити исплату преко износа на слободном располагању, ако за то постоје оправдани разлози. Рад малолетника и права по основу рада Члан 33. Малолетик има право и обавезу да ради у дому. Сврха рада је да малолетник стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање и да оствари зараду. Малолетник мора бити заштићен од економског искоришћавања и обављања послова који би могли да буду опасни за његово здравље, физички, душевни, морални и друштвени развој, као и послова који би ометали његово школовање. Рад малолетника се организује и обавља у дому, домским радионицама, привредној јединици и изван дома у оквиру локалне заједнице. За малолетнике који похађају наставу радно време траје до четири сата у току радног дана, а за малолетнике који нису обухваћени наставом – до седам сати. Пет дана у недељи су радни дани, а недеља је увек нерадни дан. Субота је, по правилу, нерадни дан. Изузетно, субота може бити и радни дан, али се тада малолетнику који ради суботом омогућава коришћење другог слободног дана. Малолетници се изван радног времена могу упослити највише два сата дневно на одржавању чистоће и на другим текућим пословима у дому. Члан 34. За време извођења стручног оспособљавања малолетник је обавезан да носи и употребљава заштитну одећу и обућу уз непосредну бригу и контролу инструктора. На стручном оспособљавању и производном раду малолетник је дужан да: 1) редовно долази на рад и учествује у стручној обуци и производњи; 2) прима, правилно употребљава и чува алат, прибор и материјал, према упутству инструктора; 3) извршава наставне и производне задатке како би се што боље оспособио за занимање које изучава; 4) уредно одржава алат, опрему и инсталације које му се поверавају у обуци и производњи и да се стара о уређењу радне средине; 5) поштује инструкторе и сарађује са њима. Накнада за рад и друга новчана давања Члан 35. Малолетник има право на накнаду за рад. Месечни износ накнаде за рад не може бити мањи од 20% од најниже цене рада у Републици Србији. Исплата накнаде за рад врши се једном недељно у депозит. Највиши износ накнаде за рад и награде одређује директор Управе. Члан 36. У дому постоје следећи видови новчаних давања малолетницима: 1) накнада за рад; 2) накнада за подмирење нужних трошкова; 3) награде поводом Дана дома, Празника рада 1. маја и школске славе Свети Сава; 4) новчана помоћ и обезбеђење трошкова путовања приликом одласка на одсуство, коришћења годишњег одмора изван дома или отпуштања малолетника из дома. Сваки малолетник прима накнаду за рад или накнаду за подмирење нужних трошкова. Малолетици који својом кривицом нису извршили радне задатке, као и малолетници који без своје кривице нису учествовали у производњи не добијају накнаду за рад, али могу добити накнаду за подмирење нужних трошкова. Половина средстава од накнада ставља се малолетнику на слободно располагање, а друга половина на штедњу коју малолетник подиже приликом отпуштања из дома. О начину трошења средстава која су на слободном располагању одлучује васпитач заједно са малолетником. Средства којима малолетник слободно располаже дају се, по правилу, једном недељно. Члан 37. Накнаду за подмирење нужних трошкова добијају малолетници који из оправданих разлога не раде у дому на производним и другим радним задацима у одређеном радном времену. Списак малолетника који треба да приме ову накнаду саставља васпитач васпитне групе. Обједињавање предлога, усаглашавање критеријума и прављење списка за накнаду за све малолетнике врши руководилац одсека за васпитни рад у складу са одлуком о вредновању рада и залагања малолетника у остваривању програма коју доноси управник или лице које он овласти. Висину месечне накнаде за подмирење нужних трошкова одређује управник. Члан 38. За постигнуте изузетне резултате у раду, образовању, спортским и културним активностима, владању и другом, малолетник добија посебне награде, а услови за добијање награда ближе су одређени актом из члана 37. став 3. овог правилника. Награда се малолетницима додељује у предметима или средствима која задовољавају васпитне критеријуме, као и омогућавањем наградног одсуства. Поред награде, малолетнику се уручује и признање у писаној форми. Награде се малолетницима, осим у случајевима из члана 36. овог правилника, додељују и у другим приликама када се оцени да је то потребно и оправдано. Члан 39. Малолетнику се приликом отпуштања из дома или одласка на одсуство даје новчана помоћ чија се висина одређује у зависности од потреба малолетника и могућности дома. Новчана помоћ малолетнику се даје на предлог васпитача васпитне групе, а одобрава је управник. Члан 40. Награде и накнаде малолетнику одређују се сразмерно доприносу појединца у зависности од квалитета и резултата рада, коришћења радног времена и средстава рада, као и уложеног труда и жеље за овладавањем одређеним занимањем. Из оправданих разлога управник може малолетнику одобрити коришћење целе награде или накнаде. Оцена рада малолетника Члан 41. Оцена рада малолетника одређује се у складу са актом из члана 37. став 3. овог правилника. Оцену рада даје инструктор у чијој се радној групи малолетник налази. Кад се рад обавља под надзором стручњака који није стално запослен у дому, већ на основу уговора о делу или по неком другом правном основу обучава малолетника и прати његов рад, оцену о степену обучености, квалитету и резултату рада даје ово лице. Право на одмор Члан 42. Малолетник има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно општим прописима и одредбама овог правилника. Малолетник има право на недељни одмор у трајању најмање 48 сати непрекидно, осим у случају предвиђеном у члану 33. став 5. овог правилника. Малолетник има право на годишњи одмор у трајању од 18 до 30 радних дана. О дужини, начину и месту коришћења годишњег одмора, с обзиром на залагање на раду, постигнуте резултате и понашање малолетника, одлучује управник на предлог васпитача васпитне групе, а у складу са актом из члана 37. став 3. овог правилника. Здравствена заштита Члан 43. Малолетник има право на бесплатну здравствену заштиту која се, по правилу остварује у дому или у амбуланти, осим када је потребно да се лечење обави у Специјалној затворској болници или у другој одговарајућој здравственој установи. Малолетник има право да буде упознат са налазима о свом здравственом стању, као и са садржином свог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним општим медицинским прописима. Малолетнику се мора омогућити коришћење услуга зубног лекара. О сваком озбиљнијем обољењу или тежој повреди малолетника лекар дома дужан је да обавести управника и васпитача васпитне групе. У хитним случајевима, ако је домски лекар одсутан, малолетник се без одлагања, у организацији службе за обезбеђење, упућује у амбуланту хитне помоћи медицинског центра. О озбиљној угрожености здравља и живота малолетника или о његовом упућивању у Специјалну затворску болницу или другу одговарајућу здравствену установу дом ће одмах обавестити његове родитеље, усвојиоца, стараоца, брачног друга или лице са којим је живео у ванбрачној заједници, а ако их нема – о томе се обавештавају други сродници малолетника у правој линији, а у побочној до четвртог степеном сродства. О околностима из ст. 5. и 6. овог члана дом обавештава и судију за малолетнике суда који је малолетнику судио у првом степену, као и надлежни орган старатељства. Члан 44. На захтев малолетника или лица наведених у члану 43. став 6. овог правилника, управник може одобрити специјалистички преглед малолетника којем може присуствовати и домски лекар и када такав преглед није одредио. Трошкове специјалистичког прегледа сноси малолетник, ако управник друкчије не одлучи. Члан 45. Малолетник има право на здравствену заштиту и медицински третман према општим здравственим стандардима. Малолетник има право да буде информисан о свом здравственом стању и о коришћењу основних знања о здрављу и исхрани у циљу превазилажења традиционалне праксе штетне за здравље. Малолетник има право да буде укључен у превентивне здравствене програме, као што су: планирање породице, очување репродуктивног здравља, предност дојења, хигијена, чистоћа околине, ширење заразних болести, последице ризичног понашања, спречавање несрећа, пружање прве помоћи и др. Малолетник има право на систематски лекарски преглед најмање једном годишње. Малолетник има право на бесплатна стандардна ортопедска и друга помагала која су по мишљењу лекара неопходна за његово лечење и опоравак. Члан 46. За време лечења малолетник је дужан да се у свему придржава упутстава лекара и другог здравственог особља. Ако малолетник одбијањем хране или лечења угрози своје здравље или живот других, примењују се, без његовог пристанка, неопходне медицинске мере које одреди лекар према општим законским прописима и правилима медицинске струке, уз обавештавање лица из члана 43. став 6. овог правилника. О околностима из става 2. овог члана обавештава се и надлежни судија за малолетнике. Члан 47. Кад лекар или други здравствени радник закључи да би физичко или ментално здравље малолетника било погоршано даљим лишењем слободе, одбијањем узимања хране или из неких других разлога у вези са лишењем слободе, о томе ће одмах обавестити управника који треба да предузме потребне мере и да без одлагања о томе достави обавештење судији за малолетнике суда који је малолетнику судио у првом степену. На образложени предлог, који у писаној форми управнику подноси здравствени радник одговарајуће струке (лекар опште праксе, психијатар, клинички психолог или психотерапеут), малолетник се из здравствених разлога може ослободити радних активности и других обавеза. Одлуку о томе доноси управник. Члан 48. Купање малолетника обавља се најмање два пута недељно, а по потреби и чешће, при чему се посебно води рачуна о хигијенским потребама малолетница. Малолетник је дужан да се редовно брије и подшишује, односно да своју косу уредно одржава. Бријање и подшишивање малолетника обавља се у домској фризерској радионици. Члан 49. Пушење у дому забрањено је у собама за спавање, просторијама за дневни боравак, трпезарији и радним просторијама. Простор за пушење посебно се одређује. Информисање малолетника Члан 50. Малолетник има право да користи дневну и периодичну штампу. Малолетник се обавештава и праћењем радио и телевизијског програма и преко разгласне станице дома. Малолетник може да користи књиге из библиотеке дома, чије издавање је прописано правилима домске библиотеке. Малолетник може слободно да чита књиге, часописе и друге штампане ствари које сам прибави, осим штампаних ствари које својим садржајем подстичу расну, верску, полну и националну мржњу или шире друге друштвено неприхватљиве идеје. Образовање и стручно оспособљавање Члан 51. У дому постоји школа за основно образовање одраслих. Малолетник који није завршио основну школу уписују се у одговарајући разред и обавезан је да похађа наставу по предвиђеном плану и програму за основно образовање одраслих. Малолетнику који је завршио основну школу обезбеђено је стицање средњег стручног образовања у дому. Ако у дому нема наставе одређеног смера или степена образовања, управник може одобрити малолетнику да ванредно похађа наставу изван дома, уколико то не ремети извршење васпитне мере. У циљу општег образовања и стручног оспособљавања за малолетнике се организују предавања, обука, курсеви и други облици образовања и оспособљавања, а пре свега такви курсеви који омогућавају да малолетник стекне потребно знање и вештину за професионално бављење одређеним занатом или занимањем за којим постоји потреба на тржишту рада. Члан 52. У циљу постизања стручне оспособљености малолетници се распоређују у образовне групе за стицање одређених занимања у зависности од интересовања и жеља малолетника, њихових психофизичких способности, склоности и постојећих могућности дома, као и процене о могућности запослења са одређеним занимањем после извршења васпитне мере. Малолетнику ће се омогућити да похађа и више образовних курсева уколико њихов број, тежина и потреба ангажовања малолетника на курсевима не угрожавају успешан завршетак општег образовања и стручног оспособљавања и извршење појединачног програма поступања. Члан 53. Стручно оспособљавање малолетника врши се у производним јединицама и радионицама, домској кухињи и другим погодним објектима, по прописаном наставном плану и програму. Ако малолетник испуњава услове одређене актом управника, а за то постоје услови, обука се може изводити и изван дома. За извођење стручног оспособљавања и радног ангажовања малолетници се распоређују у програмске радне групе. Малолетници који су по оцени надлежних инструктора обучени за квалитетан и самосталан рад сматрају се помоћницима инструктора и посебно им се у складу са актом из члана 37. став 3. овог правилника одређују права, обавезе, одговорности, као и висина накнаде за рад. Инструктор сачињава у писаном облику извештај о залагању малолетника, понашању и постигнутим резултатима у стручном оспособљавању и доставља га једном недељно васпитачу васпитне групе. Члан 54. После извршене васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом малолетнику се издају исправе о стеченом образовању и стручној оспособљености из којих не сме бити видљиво да је образовање, односно стручна оспособљеност стечена за време извршења васпитне мере. Образовање и стручна оспособљеност стечени током боравка у дому одговарају прописаним стандардима у оквиру националног образовног система. Друштвене, културне и спортске активности Члан 55. Друштвене и културне активности малолетника организују се посредством библиотеке са читаоницом и разгласне станице, праћењем радио и телевизијског програма, филмских и позоришних представа и учешћем у раду разноврсних програмских секција у дому и изван дома. Средства за одвијање активности из става 1. овог члана обезбеђује дом, у складу са финансијским могућностима. Ради правилног менталног и физичког развоја, а имајући посебно у виду узраст малолетника, у дому се организују спортске и рекреативне активности. Организоване и слободне друштвене, спортско-рекреативне и културне активности просторно су уређене и временски испланиране према потребама малолетника и могућностима дома. Активности из става 4. овог члана ближе су одређене актом из члана 37. став 3. овог правилника. Ванредно одсуство малолетника Члан 56. На тражење малолетника управник може одобрити ванредно одсуство до десет дана: 1) у случају смрти члана уже породице малолетника; 2) у случају венчања малолетника или рођења детета малолетника. На предлог васпитача васпитне групе или на молбу малолетника управник може одобрити ванредно одсуство малолетнику у трајању до седам дана ради: 1) обиласка тешко оболелог члана уже породице; 2) полагања испита изван дома; 3) обављања важних и неодложних послова. Основне дужности малолетника Члан 57. Малолетник је дужан да поштује законе и да се придржава одредаба овог правилника, као и других аката који се односе на права и дужности малолетника донетих од стране директора Управе и управника. Малолетник је дужан да изврши наредбу управника и наређења лица у дому, осим ако се наредба или наређење односи на извршење кривичног дела или другу очигледно противправну радњу. Члан 58. Малолетник је дужан да поштује ред и мир, да буде толерантан према другима и поштује њихова права и слободе, а посебно право на несметан рад, одмор, кретање, безбедност, лично спокојство, здравље, част и углед, као и друга основна људска права. Малолетник нема право на купопродају и размену одеће, обуће и других предмета у оквиру дома, осим изузетно уз дозволу васпитача васпитне групе. Малолетник коме је нанета увреда или проузрокована штета радњом другог малолетника дужан је да се уздржи од покушаја тражења личног задовољења. У том случају малолетник се обраћа васпитачу васпитне групе који је дужан да, када се испуне услови, упути малолетника на поступак посредовања ради закључења поравнања са учиниоцем увреде, односно лицем које му је нанело штету. Члан 59. Малолетниик је посебно дужан да се особљу у дому и другим лицима приликом сусрета јави пристојним поздравом који одговара добу дана. Малолетник се приликом обраћања представља личним именом и, по правилу, запослене у дому ословљава са: „господине управниче”, „господине васпитачу”, „господине инструкторе” и сл. Малолетник је дужан да приликом поздрава устане, осим за време обеда, или ако је у радионици, спаваоници и болесничкој соби. Члан 60. Приликом напуштања дома и код коришћења погодности малолетник мора бити пристојно одевен, мора поседовати одговарајућу возну карту или накнаду за путне трошкове, односно другу документацију којом потврђује свој идентитет и основ путовања и боравка изван дома. Приликом путовања од дома до места одредишта, као и у месту одредишта кад користи наградно или ванредно одсуство, малолетник је дужан да се придржава распореда кретања, прописаних рокова за извршење одређених обавеза и задатака, времена, места и начина јављања одређеним лицима, забране сусретања са одређеним лицима, забране посећивања одређених места или одређених лица, као и других постављених услова, а посебно времена повратка у дом. Заштита права малолетника Члан 61. Заштита малолетника који сматра да је лишен одређених права, да су му права повређена или су му учињене друге незаконитости, односно неправилности у току извршења васпитне мере, остварује се у складу са чланом 97. Закона. Погодности малолетника Члан 62. Малолетнику који се добро понаша и залаже на раду током извршења васпитне мере или се посебно истиче добровољним и хуманитарним радом, управник, на предлог васпитача васпитне групе, уз мишљење стручног тима за разврставање и праћење остваривања програма малолетника, као и на предлог других малолетника, може доделити једну или више погодности: 1) проширено право на пријем посета, што обухвата повећање броја посета, проширење круга лица која могу посетити малолетника и продужено трајање посете; 2) проширено право располагања новцем; 3) проширено право учешћа у спортским и рекреативним програмима у дому, као и у оквиру локалне заједнице; 4) организоване активности изван дома; 5) организоване посете спортским, културним и уметничким манифестацијама или другим прикладним догађајима изван дома; 6) слободне посете породици, сродницима или другим блиским лицима на одређен број сати у време викенда и празника; 7) слободан излазак у град у одређеном трајању; 8) одлазак на једнодневни излет и посету културним, историјским и верским споменицима; 9) учествовање на спортским такмичењима изван дома уз присуство особља или самостално; 10) појединачни излазак у град у пратњи особља дома; 11) пријем посета изван дома; 12) викенд одсуство; 13) организовано камповање, логоровање, зимовање и летовање; 14) наградно одсуство до десет дана; 15) посебно наградно одсуство од десет до двадесет дана. Преглед малолетника, просторија и личних ствари малолетника Члан 63. Кад постоји сумња да се код малолетника или у просторијама у којима малолетник борави, односно у његовим личним стварима налази новац у већем износу од онога који може да поседује или предмети које малолетник не сме држати, односно оружје, опасно оруђе или други предмети којима се може угрозити безбедност у дому, овлашћена службена лица из дома извршиће преглед малолетника, просторија или његових личних ствари. Малолетника може прегледати само службено лице из дома истог пола као и малолетник. Приликом прегледа просторија посебно ће се водити рачуна о очувању реда. Кад се прегледају малолетникове ствари, ово ће се обавити на начин којим се избегавају непотребна оштећења. Уколико се приликом прегледа малолетника, просторија и његових личних ствари пронађе новац, односно предмети због којих се преглед врши, новац и предмети привремено ће се одузети, о чему се саставља записник а малолетнику се издаје потврда о привременом одузимању. Привремено одузети новац и предмети које малолетник може поседовати после извршења васпитне мере, стављају се у депозит и предају се малолетнику кад је васпитна мера извршена. Предмети који су у вези са извршењем кривичног дела или могу да представљају доказ у кривичном поступку предају се полицији. То се записнички констатује. Ако новац или предмети пронађени током прегледа нису у вези са извршењем кривичног дела, а не представљају ни доказ у кривичном поступку нити су у својини малолетника, предаће се власнику, ако је познат, а ако није познато коме припадају, ставиће се у депозит дома. Уколико се власник не јави у року од три месеца од дана стављања у депозит, новац и предмети се користе за потребе свих малолетника током њиховог боравка у дому. Ако су предмети пронађени током прегледа општеопасни или нису подобни да се употребљавају у дому, а не ради се о предметима који су у вези са кривичним делом или предметима који представљају доказ у кривичном поступку, такви предмети ће се уништити и о томе ће се сачинити записник. Распоред дневних активности Члан 64. Малолетници су дужни да се придржавају распореда основних дневних активности као што су време устајања, распоред дневних оброка, време одмора, време рада, наставе, одласка на ноћни одмор, одржавање личне хигијене и хигијене просторија. V. ДИСЦИПЛИНСКА И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА Претпоставке за дисциплинско кажњавање Члан 65. Малолетнику се могу изрећи дисциплинске мере предвиђене у члану 130. Закона због лакших или тежих дисциплинских преступа предвиђених овим правилником. Ако дисциплински преступ истовремено представља и кривично дело за које се према малолетнику покреће кривични поступак, кривичним делом обухваћен је и дисциплински преступ. Уколико је малолетнику за учињени дисциплински преступ, који истовремено представља и кривично дело, већ изречена и извршена дисциплинска мера, то није сметња за вођење кривичног поступка, ако су за то испуњени општи законски услови. Дисциплински преступи Члан 66. Дисциплински преступи малолетника су повреде: 1) правила боравка малолетника у дому; 2) правила кућног реда; 3) правила којима се одређују права и обавезе у програму поступања; 4) налога овлашћених лица. Члан 67. Дисциплински преступи малолетника могу бити лакши и тежи. Лакши дисциплински преступи су: 1) угрожавање и ометање другог у обављању радних и слободних активности; 2) удаљавање, без одобрења, са одређеног простора или радионице дома где малолетник обавља одређене програмске активности; 3) изношење алата и других материјалних средстава са радног места; 4) међусобна купопродаја одеће, обуће, лекова и других ствари; 5) припремање оброка, напитака или хране изван простора предвиђеног у ту сврху; 6) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог у дому; 7) угрожавање или оштећење имовине; 8) нарушавање изгледа дома; 9) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије; 10) лакша злоупотреба добијених погодности; 11) поседовање ствари које малолетник не сме имати код себе; 12) недисциплиновано и непристојно понашање које ремети живот и рад у дому; 13) недозвољена израда предмета; 14) пушење изван простора одређеног у ту сврху; 15) занемаривање радне обавезе; 16) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица; 17) неовлашћено коришћење ствари; 18) омогућавање приступа неовлашћеном лицу у одређени простор дома; 19) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству; 20) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права. Тежи дисциплински преступи су: 1) бекство или покушај бекства из завода; 2) подстрекавање на побуну или бекство; 3) припремање побуне или бекства; 4) неовлашћено напуштање завода; 5) насиље према другом лицу; 6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари; 7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или вршење кривичног дела; 8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу, односно улази у њега; 9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима; 10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица; 11) намерно или грубом непажњом угрожавање туђег здравља; 12) производња, поседовање или коришћење опојног или психоактивног средства; 13) грубо занемаривање личне хигијене; 14) коцкање, односно бављење играма на срећу; 15) намерно угрожавање свог здравља ради онеспособљавања за извршење обавезе; 16) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе; 17) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ; 18) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу; 19) обучавање себе или другог о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства; 20) тежа злоупотреба добијених посебних погодности из члана 62. овог правилника. 21) понављање лакших дисциплинских преступа. Дисциплинске мере Члан 68. За учињени дисциплински преступ малолетнику се може изрећи дисциплинска мера, и то: 1) опомена; 2) одузимање додељене погодности; 3) издвајање у посебну просторију. Дисциплинске мере из тач. 2) и 3) могу се изрећи кумулативно. Члан 69. Опомена се изриче када малолетника, због учињеног дисциплинског преступа, треба само опоменути и указати на неприхватљивост таквог понашања. Члан 70. Одузимање додељене погодности из члана 129. Закона изриче се као самостална мера кад се опоменом не може постићи сврха дисциплинске мере. Члан 71. Издвајање у посебну просторију изузетно се изриче за теже дисциплинске преступе. Мера се изриче у трајању до седам дана. За стицај дисциплинских преступа из става 1. овог члана ова мера може се изрећи у трајању до петнаест дана. Члан 72. Издвајање у посебну просторију је мера непрекидног боравка два или више малолетника у посебној просторији. Издвајање у посебну просторију извршава се у посебним условима у оквиру одељења за интезивни рад према налогу и под надзором надлежног особља. Пре отпочињања извршења ове дисциплинске мере овлашћено лице из службе за обезбеђење извршиће претрес малолетника од кога ће одузети опасне психоактивне супстанце и друге општеопасне материје, односно предмете којима се може угрозити извршење васпитне мере, предмете подобне за самоповређивање, напад, бекство или угрожавање безбедности у дому, уколико је малолетник у међувремену до тих предмета дошао. За време извршења мере малолетник најмање два часа дневно борави изван затворене просторије, на свежем ваздуху. Током извршења мере малолетника су дужни да посете сваког дана лекар и васпитач васпитне групе, а најмање сваки трећи дан управник. Члан 73. Посебна просторија мора имати најмање шест квадратних метара и петнаест кубних метара по малолетнику који борави у просторији. Просторија мора бити проветрена, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветима и постељином, столом и столицама. Малолетнику се мора обезбедити неограничени приступ води за пиће и санитарним уређајима. Члан 74. Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетнику морају бити доступни уџбеници и друга литература која неће штетно утицати на његово васпитавање. Члан 75. Малолетник током извршења мере издвајања у посебну просторију има право на подношење поднесака ради заштите својих права у складу са овим правилником. Члан 76. Малолетник коме је изречена мера издвајања у посебну просторију не може петнаест дана после извршења мере користити погодности из члана 129. Закона. Члан 77. Пре извршења мере издвајања у посебну просторију обавезан је лекарски преглед малолетника ради утврђивања његове психичке и физичке способности за извршење мере. Уколико се лекарским прегледом утврди да малолетник није способан за извршење мере, извршење ће се одложити. Извршење мере прекида се уколико лекар нађе да би даљим спровођењем ове мере дошло или би могло доћи до нарушавања телесног или менталног здравља малолетника. Члан 78. Уколико се дисциплинска мера издвајања у посебну просторију не може извршити због тога што не постоје услови за боравак два или више малолетника у посебној просторији, њено извршење ће се одложити док се не стекну услови за то, ако у међувремену не наступи застарелост извршења. Одлагање извршења ове мере одредиће се ако из безбедносних разлога малолетници не могу бити смештени заједно у посебној просторији. Члан 79. Ако се сврха дисциплинске мере издвајања у посебну просторију и мере одузимања додељених погодности може постићи и без њеног извршења, извршење се може одложити до три месеца уколико се ради о лакшем дисциплинском преступу, а у случају тежег дисциплинског преступа само ако је малолетник признао преступ, преузео одговорност за учињени преступ и пристао на поступак посредовања. Условно одлагање из става 1. овог члана може се опозвати ако се малолетнику у року за који је одложено извршење изрекне нова мера издвајања у посебну просторију или мера одузимања додељених погодности. Када је за каснији дисциплински преступ изречена мера одузимања додељене погодности, мера издвајања у посебну просторију изриче се, применом одредаба о стицају, као јединствена мера у трајању до десет дана. Када је за каснији преступ изречена мера издвајања у посебну просторију, мера издвајања у посебну просторију изриче се, применом одредаба о стицају, као јединствена мера у трајању до петнаест дана. Дисциплински поступак Члан 80. Сви дисциплински поступци који се воде према малолетнику морају бити евидентирани. Дисциплински поступак за учињене лакше дисциплинске преступе, на предлог руководиоца службе за васпитавање, води и одлуку доноси управник или лице које он одреди. За учињене теже дисциплинске преступе, на предлог руководиоца службе за васпитавање, поступак води и одлуку доноси дисциплинска комисија. Пре вођења дисциплинских поступака из ст. 2. и 3. овог члана прибавља се и мишљење стручног тима из члана 5. овог правилника. Члан 81. Када сазна за учињени тежи дисциплински преступ, као и током дисциплинског поступка, управник може одлучити да се малолетник из безбедносних разлога, до двадесетчетири сата, издвоји од осталих малолетника. Време издвајања урачунава се у дисциплинску меру издвајања у посебну просторију. Члан 82. Ако подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка утврди да постоји основана сумња да је малолетник учинио лакши или тежи дисциплински преступ, али да због природе преступа, околности под којима је учињен, личности малолетника, његовог односа према оштећеном и преступу, као и његове спремности да убудуће не чини дисциплинске преступе не би било целисходно да се води дисциплински поступак, одустаће од предлога за вођење дисциплинског поступка. Одлука о одустајању од вођења дисциплинског поступка са образложењем доставиће се управнику, подносиоцу пријаве, оштећеном и стручном тиму из члана 5. овог правилника. Члан 83. Када је у току извршење дисциплинске мере према малолетнику, а малолетник учини нови дисциплински преступ или се сазна за раније учињени преступ за који није изречена дисциплинска мера, руководилац службе за васпитавање неће поднети предлог за покретање дисциплинског поступка, ако оцени да не би било целисходно изрећи нову дисциплинску меру за новоучињени или раније учињени преступ. Члан 84. Малолетник ће, на препоруку васпитача васпитне групе, одредити лице запослено у дому које ће му пружати стручну правну помоћ. При предузимању радњи према малолетнику током дисциплинског поступка, а нарочито приликом његовог саслушања, лица која учествују у поступку, дужна су да поступају обазриво, водећи рачуна о зрелости, осетљивости и личним својствима малолетника. Приликом узимања прве изјаве малолетника од стране подносиоца предлога за покретање дисциплинског поступка, обавезно је присуство лица из става 1. овог члана. Члан 85. Расправи у дисциплинском поступку обавезно присуствују подносилац предлога, васпитач васпитне групе, малолетник и запослени у дому који ће му пружати стручну правну помоћ. Расправи могу присуствовати и друга лица по одлуци председника дисциплинске комисије, односно управника или лица које он одреди. Током трајања расправе јавност је, по правилу, искључена, с тим што расправи по одлуци председника дисциплинске комисије, односно управника дома или лица које он одреди, могу присуствовати и друга лица осим оних наведених у ставу 1. овог члана чије је присуство обавезно. Члан 86. Против решења о изреченој дисциплинској мери малолетник има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења. О жалби одлучује директор Управе у року од три дана од пријема жалбе. Материјална одговорност малолетника Члан 87. У односу на материјалну одговорност малолетника сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција. Сходна примена одредаба о дисциплинским преступима, мерама и поступку према осуђеним лицима Члан 88. На сва питања о дисциплинским преступима и поступку према малолетнику која нису уређена овим правилником, а од значаја су за његову примену, сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција. Средства принуде Члан 89. Према малолетнику који се налази у дому могу се изузетно применити средства принуде и средства за привремено онеспособљавање, само када је то неопходно да се спречи физички напад на службено лице, напад на другог малолетника или самоповређивање, уколико малолетник при себи има хладно оруђе или ватрено оружје и када су сви други методи исцрпљени или неуспешни. Ватрено оружје и хладно оруђе може се изузетно применити једино ако се другим средствима принуде или средствима за привремено онеспособљавање не може заштитити живот малолетника или другог лица у случају напада. О примени мера и средстава из ст. 1. и 2. овог члана саставља се посебна службена белешка. Службена белешка из става 3. овог члана доставља се судији за малолетнике суда који је малолетнику судио у првом степену, министру надлежном за правосуђе и директору Управе. VI. ПРЕКИД ИЗВРШЕЊА ВАСПИТНЕ МЕРЕ, ОБУСТАВљАЊЕ И УСЛОВНИ ОТПУСТ МАЛОЛЕТНИКА Прекид извршења васпитне мере Члан 90. Осим у случајевима из чл. 48, 58, и 59. Закона у вези са чланом 118. Закона о извршењу кривичних санкција, уколико се основано може очекивати да се неће неповољно одразити на започети процес васпитања, управник може, на предлог васпитача васпитне групе, уз мишљење стручног тима из члана 5. овог правилника, предложити суду који је малолетнику судио у првом степену прекид извршења васпитне мере, ако је потребно да малолетник: 1) пружи помоћ оболелом члану породице; 2) помогне изнемогле, неспособне и материјално незбринуте родитеље, усвојиоца или стараоца, односно друга лица која су се о малолетнику старала; 3) да се подвргне дужем лечењу, односно санирању здравственог стања у посебно специјализованим установама и под посебним условима; 4) заврши започете обавезе у вези са школовањем. Време прекида не урачунава се у време трајања васпитне мере упућивања у дом. Обустављање извршења васпитне мере Члан 91. Предлог за обустављање извршења васпитне мере може се ставити суду који је малолетнику судио у првом степену кад васпитач васпитне групе, уз мишљење стручног тима из члана 5. овог правилника, а у сарадњи са малолетником, родитељима или лицима која су се о малолетнику старала и надлежним органом старатељства, процени да је у довољној мери остварен појединачни програм поступања и да је то у најбољем интересу малолетника, као и да је средина у коју се малолетник враћа спремна да га прихвати. Коначну одлуку о достављању предлога суду из става 1. овог члана доноси управник. Пре отпуштања, кад је суд прихватио предлог и донео одлуку о обустављању извршења, малолетника прегледа лекар и налаз уноси у његов здравствени картон. Ако је малолетник због болести неспособан за пут, на предлог лекара и по одобрењу управника, малолетник се смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих тридесет дана сноси дом. Условни отпуст малолетника Члан 92. За малолетника који је у дому провео најмање шест месеци на извршењу васпитне мере, од кога се на основу успеха постигнутог у васпитавању може основано очекивати да неће убудуће чинити кривична дела и да ће се у средини у којој буде живео добро владати, васпитач васпитне групе, уз прибављено мишљење стручног тима из члана 5. овог правилника, може дати иницијативу да се покрене поступак за условно отпуштање. Приликом покретања ове иницијативе васпитач васпитне групе посебно ће имати у виду успех у васпитавању, образовању и стручном оспособљавању малолетника и услове прихватања, као што су могуће запослење, наставак третмана, психосоцијални и егзистенцијални породични услови, а узеће у обзир и могуће неповољне утицаје ужег и ширег окружења, процену безбедности и друге за малолетника значајне околности и утицаје. Предлог суду који је малолетнику судио у првом степену подноси управник. VII. ОТПУСТ ИЗ ДОМА Члан 93. Малолетнику се приликом отпуштања из дома: 1) предају ствари, предмети и драгоцености које су чуване у дому, а малолетник се раздужује са стварима које је користио; 2) исплаћује уштеђевина и новац који је примао током извршења васпитне мере; 3) обезбеђују средства за превоз до места пребивалишта, односно боравишта и по потреби, на предлог васпитача васпитне групе, једнократна новчана помоћ; 4) ако нема своју одећу, а ни средства да је набави, дом малолетнику, без накнаде, обезбеђује рубље, одећу и обућу. После обављених радњи предвиђених овим правилником, малолетника прима управник, а руководилац службе за васпитавање обавља завршни разговор и уручује му отпусни лист, сведочанство или диплому о завршеној школи, уверење о стручној оспособљености коју је стекао у дому, као и друга документа. VIII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 94. На случајеве који нису уређени овим правилником сходно ће се примењивати одредбе Закона, Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, ратификованих међународних уговора, као и акти донети од стране директора Управе и управника. Члан 95. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члану 99. став 2. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник Републике Србије”, број 85/05), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вођења контролника и списа извршења васпитних мера "Службени гласник РС", број 63 од 21. јула 2006. Члан 1. Списе праћења и контроле извршења васпитних мера (у даљем тексту: списи извршења) и контролник извршења васпитних мера (у даљем тексту: контролник), сходно Судском пословнику формира и води суд који је малолетнику и пунолетном лицу према коме се извршава васпитна мера (у даљем тексту: малолетник) судио у првом степену. Члан 2. У контролник, у складу са захтевима Судског пословника, по редним бројевима уписа и ознаком списа извршења, уносе се по рубрикама следећи подаци: 1) име, име једног родитеља и презиме малолетника; 2) дан, месец, година и место рођења малолетника; 3) адреса пребивалишта или последњег боравишта малолетника и адреса надлежног центра за социјални рад; 4) ознака броја првостепеног списа – предмета (Км, К...), врста изречене васпитне мере и датум правоснажности; 5) где се, од када и ко васпитну меру извршава; 6) датум престанка, измене или обуставе васпитне мере; 7) напомене (датуми, рочишта за контролу васпитне мере, седнице већа, евиденција, рокови, одлуке о одлагању списа). Члан 3. Контролник води и уписе врши уписничар који обавља административне послове у суду који је малолетнику судио у првом степену. Члан 4. Спис извршења васпитне мере садржи: 1) посебан омот (корице) са ознаком „ИВМ”; 2) попис списа уз основне податке о изреченој васпитној мери, посебно која је васпитна мера изречена, од ког дана тече извршење, до када мера траје); 3) хронолошким редом уложено: решење о изрицању васпитне мере са клаузулом извршности; извештај или други доказ о почетку извршења; захтеве, дописе, ургенције; програм поступања са малолетником; извештаје (редовне, ванредне) о току извршења; записнике, службене белешке и сл. са рочишта за контролу васпитне мере, седнице већа, посебне изјаве учесника у извршењу; ургенције за извештаје, писане прилоге, констатације и друге активности у вези са извршењем васпитне мере. Члан 5. У фази извршења васпитне мере поступа судија за малолетнике суда који је судио у првом степену уз пуно ангажовање, организацију рада и одговарајуће поступање стручног лица (психолога, социјалног радника, педагога, специјалног педагога и др.), ако га има у суду. Стручно лице из става 1. овог члана у поступку извршења васпитне мере, као и у другим фазама поступка према малолетницима, предузима активности на основу програма рада, односно описа послова свога, самосталног, радног места. Програм рада верификује судија за малолетнике, а одобрава председник суда. Члан 6. Судија за малолетнике суда који је малолетнику судио у првом степену дужан је да уз учешће и праћење поступања учесника у извршењу васпитне мере, у сарадњи са стручним лицем из члана 5. овог правилника, а по потреби и самостално, решава сва спорна питања и проблеме настале у поступку извршења ове кривичне санкције. По потреби, судија за малолетнике затражиће помоћ од председника суда, посебно кад је потребно да се превазиђу проблеми настали у сарадњи са другим органима. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала „Службени гласник РС“, бр. 61 од 18. јула 2005, 104 од 16. децембра 2009. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређује се образовање, организација, надлежност и овлашћења посебних организационих јединица државних органа ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом. Члан 2. Високотехнолошки криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи*, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику. Под производима у електронском облику посебно се подразумевају рачунарски програми и ауторска дела која се могу употребити у електронском облику. Изрази: рачунар,* рачунарски податак, рачунарски програм, рачунарски вирус, рачунарски систем* и рачунарска мрежа користе се у овом закону и имају значење у смислу одредаба Кривичног законика*. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 3.* Овај закон примењује се ради откривања, кривичног гоњења и суђења за:* 1) кривична дела против безбедности рачунарских података одређена Кривичним закоником;* 2) кривична дела против интелектуалне својине, имовине, привреде и правног саобраћаја, код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже и рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику, ако број примерака ауторских дела прелази 2000 или настала материјална штета прелази износ од 1.000.000 динара;* 3) кривична дела против слобода и права човека и грађанина, полне слободе, јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности Републике Србије, која се због начина извршења или употребљених средстава могу сматрати кривичним делима високотехнолошког криминала, у складу са чланом 2. став 1. овог закона.* *Службени гласник РС, број 104/2009 II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА 1. Посебно тужилаштво Члан 4. За поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежно је Више* јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије. У Вишем* јавном тужилаштву у Београду образује се посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала (у даљем тексту: Посебно тужилаштво). Ако овим законом није другачије одређено, на Посебно тужилаштво примењују се одредбе закона којим се уређује јавно тужилаштво. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 5. Радом Посебног тужилаштва руководи посебни тужилац за високотехнолошки криминал (у даљем тексту: Посебни тужилац). Посебног тужиоца поставља Републички јавни тужилац из реда * заменика јавних тужилаца који испуњавају услове за избор за заменика вишег* јавног тужиоца, уз писмену сагласност лица које се поставља. Предност имају * заменици јавних тужилаца који поседују посебна знања из области информатичких технологија. Посебни тужилац поставља се на четири године и може бити поново постављен. Републички јавни тужилац пре постављења Посебног тужиоца доноси решење о упућивању тог лица у Посебно тужилаштво. Посебног тужиоца Републички јавни тужилац може разрешити и пре истека времена на које је постављен. По престанку функције Посебни тужилац враћа се на функцију коју је вршио пре постављења. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 6. Посебни тужилац има права и дужности као јавни тужилац. Кад дође до сазнања да се у једном кривичном предмету ради о случајевима предвиђеним у члану 3. овог закона, Посебни тужилац се у писменој форми обраћа Републичком јавном тужиоцу, захтевајући од њега да му повери или пренесе надлежност. Члан 7. Брисан је (види члан 5. Закона – 104/2009-6) Члан 8. Републички јавни тужилац може, на предлог Посебног тужиоца, да упути у Посебно тужилаштво * заменика јавног тужиоца, уз писмену сагласност упућеног лица. Упућивање из става 1. овог члана траје најдуже две године, а може бити продужено одлуком Републичког јавног тужиоца, на предлог Посебног тужиоца, уз писмену сагласност упућеног лица. *Службени гласник РС, број 104/2009 2. Служба за борбу против високотехничког криминала Члан 9. Ради обављања послова органа унутрашњих послова у вези са кривичним делима из члана 3. овог закона, образује се у оквиру министарства надлежног за унутрашње послове служба за борбу против високотехнолошког криминала (у даљем тексту: Служба). Служба поступа по захтевима Посебног тужиоца, у складу са законом. Министар надлежан за унутрашње послове, по прибављеном мишљењу Посебног тужиоца, поставља и разрешава старешину Службе и ближе уређује њен рад, у складу са законом. 3. Надлежност и организација судова Члан 10. За поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежан је Виши* суд у Београду, за територију Републике Србије. За одлучивање у другом степену надлежан је Апелациони суд у Београду*. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 11. У Вишем* суду у Београду за поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона образује се Одељење* за борбу против високотехнолошког криминала (у даљем тексту: Одељење*). Судије у Одељење* распоређује председник Вишег* суда у Београду из реда судија тог суда, уз њихову сагласност. Предност имају судије које поседују посебна знања из области информатичких технологија. Председник Вишег* суда у Београду може распоредити у Одељење* и судије других судова упућених на рад у тај суд, уз њихову сагласност. Распоређивање из става 2.* овог члана траје најдуже две године, а може бити продужено одлуком председника Вишег* суда у Београду, уз писмену сагласност распоређеног лица. *Службени гласник РС, број 104/2009 III. СРЕДСТВА ЗА РАД Члан 12. Министарство надлежно за послове правосуђа обезбеђује одговарајуће просторије и све друге техничке услове потребне за ефикасан рад Посебног тужилаштва и Одељења*. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 13. Средства за рад Посебног тужилаштва, Службе и Одељења* обезбеђују се у буџету Републике Србије. *Службени гласник РС, број 104/2009 IV. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 14. Кривични поступци за кривична дела из члана 3. овог закона у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона окончаће се пред судовима који су били стварно и месно надлежни пре ступања на снагу овог закона. Члан 15. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине* „Службени гласник РС“, бр. 67 од 1. јула 2003, 135 од 21. децембра 2004, 61 од 18. јула 2005, 101 од 6. новембра 2007, 104 од 16. децембра 2009, 101 од 30. децембра 2011 - др. закон, 6 од 22. јануара 2015. *Службени гласник РС, број 135/2004 I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређује се образовање, организација, надлежност и овлашћења државних органа и њихових организационих јединица ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом.* *Службени гласник РС, број 135/2004 Члан 2. Овај закон примењује се ради откривања, кривичног гоњења и суђења за:* 1) кривична дела из чл.** 370. до 384. и чл. 385. и 386.*** Кривичног законика;** 2) тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1. јануара 1991. године која су наведена у Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију* ;** 3) кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. Кривичног законика, ако је извршено у вези са кривичним делима из тач. 1) и 2) овог члана.** *Службени гласник РС, број 135/2004 **Службени гласник РС, број 101/2007 ***Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 3. Државни органи Републике Србије одређени овим законом надлежни су за вођење поступка за кривична* дела из члана 2. овог закона, која су извршена на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, без обзира на држављанство учиниоца или жртве. *Службени гласник РС, број 135/2004 II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА 1. Тужилаштво за ратне злочине Члан 4.* За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежно је Тужилаштво за ратне злочине.* Радом Тужилаштва за ратне злочине руководи Тужилац за ратне злочине.* Ако овим законом није другачије одређено, на Тужилаштво за ратне злочине примењују се одредбе закона којим се уређује јавно тужилаштво.* *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 5.* Приликом предлагања кандидата за Тужиоца за ратне злочине, односно избора заменика Тужиоца за ратне злочине, предност имају кандидати који поседују потребна стручна знања и искуство у области кривичног права, међународног хуманитарног права и људских права.* Републички јавни тужилац може, на предлог Тужиоца за ратне злочине, да упути у Тужилаштво за ратне злочине, заменика јавног тужиоца, уз његову писмену сагласност.* Упућивање из става 1. овог члана траје најдуже четири године, а може бити продужено одлуком Републичког јавног тужиоца, на предлог Тужиоца за ратне злочине, уз писмену сагласност упућеног заменика јавног тужиоца.* Тужиоцу за ратне злочине функција не престаје навршењем радног века, ако му није истекао мандат на који је изабран за Тужиоца за ратне злочине.** У случају из става 4. овог члана, Тужиоцу за ратне злочине та функција престаје истеком мандата на који је изабран.** *Службени гласник РС, број 104/2009 **Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 6. Тужилац за ратне злочине доноси акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Тужилаштву за ратне злочине, уз сагласност министра надлежног за правосуђе. Члан 7. Сви државни органи и организације дужни су да на захтев Тужиоца за ратне злочине или Службе за откривање ратних злочина*: 1) без одлагања омогуће употребу сваког техничког средства којим располажу, 2) обезбеде благовремено одазивање свог припадника, односно запосленог, укључујући и старешине органа или организација, ради давања обавештења и саслушања, односно испитивања* у својству грађанина,* осумњиченог или сведока, 3) без одлагања предају свако писмено или други доказ који поседују, или на други начин саопште информације које могу да помогну у откривању учинилаца ратних злочина. *Службени гласник РС, број 104/2009 2. Служба за откривање ратних злочина Члан 8. У министарству надлежном за унутрашње послове ради откривања кривичних дела из члана 2. овог закона образује се Служба за откривање ратних злочина (у даљем тексту: Служба). Служба поступа по захтевима Тужиоца за ратне злочине, у складу са законом. Министар надлежан за унутрашње послове поставља и разрешава старешину службе, по прибављеном мишљењу Тужиоца за ратне злочине. Рад Службе уређује се актом који доноси министар надлежан за унутрашње послове, по прибављеном мишљењу Тужиоца за ратне злочине. 3. Надлежност и организација судова Члан 9. За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежан је Виши* суд у Београду, као првостепени. За одлучивање у другом степену надлежан је Апелациони суд у Београду*. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 10.* У Вишем суду у Београду, за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона, образује се Одељење за ратне злочине (у даљем тексту: Одељење Вишег суда).* Радом Одељења Вишег суда руководи председник Одељења Вишег суда.* Председника Одељења Вишег суда поставља председник Вишег суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Одељење Вишег суда, на време од четири године. Председник Одељења Вишег суда мора имати најмање 10 година професионалног искуства у области кривичног права.* Судије у Одељење Вишег суда распоређује председник Вишег суда у Београду, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Судија Одељења Вишег суда мора имати најмање осам година професионалног искуства у области кривичног права.* Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Одељење Вишег суда, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 4. овог члана.* Приликом распоређивања, односно упућивања у Одељење Вишег суда, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области међународног хуманитарног права и људских права.* Председник Вишег суда у Београду ближе уређује рад Одељења Вишег суда.* *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 10а* У Апелационом суду у Београду, за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона, образује се Одељење за ратне злочине (у даљем тексту: Одељење Апелационог суда).* Радом Одељења Апелационог суда руководи председник Одељења Апелационог суда.* Председника Одељења Апелационог суда поставља председник Апелационог суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Одељење Апелационог суда, на време од четири године. Председник Одељења Апелационог суда мора имати најмање 12 година професионалног искуства у области кривичног права.* Судије у Одељење Апелационог суда распоређује председник Апелационог суда у Београду, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Судија Одељења Апелационог суда мора имати најмање 10 година професионалног искуства у области кривичног права.* Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Одељење Апелационог суда, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 4. овог члана.* Приликом распоређивања, односно упућивања у Одељење Апелационог суда, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области међународног хуманитарног права и људских права.* Председник Апелационог суда у Београду ближе уређује рад Одељења Апелационог суда.* *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 11.* У Вишем суду у Београду образује се Служба за помоћ и подршку оштећеним и сведоцима (у даљем тексту: Служба за помоћ и подршку), која обавља административно-техничке послове, послове везане за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима, као и послове обезбеђења услова за примену процесних одредаба овог закона. * Рад Службе за помоћ и подршку уређује се актом који доноси председник Вишег суда у Београду, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.* *Службени гласник РС, број 104/2009 4. Посебна притворска јединица Члан 12. У Окружном затвору у Београду образује се Посебна притворска јединица за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебна притворска јединица). Министар надлежан за правосуђе ближе одређује организацију, рад и поступање са притвореницима у Посебној притворској јединици, у складу са Закоником о кривичном поступку и Законом о извршењу кривичних санкција. III. ПРАВИЛА ПОСТУПКА Члан 13. Престао је да важи (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 13а Престао је да важи члан 13а који је додат у броју 101/2007 (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 13б Престао је да важи члан 13б који је додат у броју 104/2009 (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 14. Престао је да важи (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 14а* У случају када Међународни кривични суд за бившу Југославију, у складу са својим Статутом и Правилима о поступку и доказима, уступи одређени предмет Републици Србији, Тужилац за ратне злочине ће предузети кривично гоњење на основу чињеница* и доказа** на којима се заснивала оптужба пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.* Тужилац за ратне злочине може предузети кривично гоњење на основу података и доказа прикупљених од стране Тужиоца Међународног кривичног суда за бившу Југославију.* У кривичном поступку који се након уступања предмета води у Републици Србији примењиваће се домаће право.* Докази прикупљени или изведени од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију могу се, након уступања, користити као докази у кривичном поступку пред домаћим судом, под условом да су прикупљени или изведени на начин предвиђен Статутом и Правилима о поступку и доказима Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Постојање или непостојање чињеница које се доказују тим доказима суд цени у складу са* одредбама** Законика о кривичном поступку.* Мере заштите сведока или оштећеног* и степен поверљивости доказа одређени** од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију остају на снази.* О измени или укидању мера заштите или поверљивости доказа може одлучити домаћи суд, само након прибављене сагласности Међународног кривичног суда за бившу Југославију.** Лице које* има пребивалиште или боравиште** у иностранству не може бити лишено слободе, притворено или кривично гоњено за раније учињено кривично дело док се налази на територији Републике Србије ради давања исказа у својству оштећеног, сведока или вештака у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона. У позиву ће се посебно назначити да оштећени, сведок или вештак има наведена права.* Представници Међународног кривичног суда за бившу Југославију имају право да присуствују свим фазама кривичног поступка пред домаћим судом и да буду обавештени о његовом току.* *Службени гласник РС, број 135/2004 **Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 14б* Време које је лице провело у притвору у поступку пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију не урачунава се у трајање притвора који је у поступку пред домаћим судом одређен у складу са одредбама Законика о кривичном поступку.* Време које је лице провело у притвору у поступку пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију урачунава се у казну изречену од стране домаћег суда. * *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 14в* Ако окривљени, односно осумњичени, сам не узме браниоца, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности из реда адвоката који има најмање 10 година професионалног искуства из области кривичног права и поседује потребна знања и искуство из области међународног хуманитарног права и људских права.* Адвокатска комора доставља списак адвоката за које сматра да испуњавају услове из става 1. овог члана.* *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 15. Престао је да важи (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 16. Престао је да важи (види члан 4. Закона - 101/2011-272) Члан 16а* Снимање главног претреса у циљу јавног приказивања може одобрити председник суда по прибављеном мишљењу странака.* Снимање из става 1. овог члана могу обављати средства јавног информисања.* Ако је одобрено снимање главног претреса, веће може, из оправданих разлога, одлучити да се поједини делови главног претреса не снимају.* *Службени гласник РС, број 104/2009 IV. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА Члан 17.* Лица која обављају послове и задатке у државним органима и посебним организационим јединицама из овог закона имају право на плату која не може бити већа од двоструког износа плате коју би остварила лица запослена на одговарајућим пословима и задацима у Тужилаштву за ратне злочине, Вишем суду у Београду, Апелационом суду у Београду, министарству надлежном за унутрашње послове и Окружном затвору у Београду.* Плате лица из става 1. овог члана уређује Влада.* *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 18.* Судије распоређене у Одељење Вишег суда и Одељење Апелационог суда, Тужилац за ратне злочине и његови заменици, имају право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, и то тако што се 12 месеци проведених на раду у одељењима за ратне злочине, односно Тужилаштву за ратне злочине рачуна као 16 месеци стажа осигурања.* *Службени гласник РС, број 104/2009 V. СРЕДСТВА ЗА РАД Члан 19. Министарство надлежно за правосуђе обезбеђује одговарајуће просторије и све друге техничке услове потребне за ефикасан и безбедан рад Тужилаштва за ратне злочине, Одељења Вишег суда, Одељења Апелационог суда, Службе за помоћ и подршку* и Посебне притворске јединице. *Службени гласник РС, број 104/2009 Члан 20. Средства за рад Тужилаштва за ратне злочине, Одељења Вишег суда, Одељења Апелационог суда, Службе за помоћ и подршку*, Службе и Посебне притворске јединице обезбеђују се у буџету Републике Србије. *Службени гласник РС, број 104/2009 VI. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 21. Кривични поступци за кривична дела из члана 2. овог закона у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона окончаће се пред судовима који су били стварно и месно надлежни пре ступања на снагу овог закона. Члан 22. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 17. став 3. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина („Службени гласник РС”, број 67/2003), Влада Републике Србије доноси УРЕДБУ о платама лица која врше функцију и обављају послове у Тужилаштву за ратне злочине и посебним организационим јединицама државних органа у поступку за ратне злочине* „Службени гласник РС”, број 97 од 3. октобра 2003, 67 од 29. јула 2005. *Службени гласник РС, број 67/2005 Члан 1. Овом уредбом уређују се плате лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у Тужилаштву за ратне злочине, Служби за откривање ратних злочина Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Служба), Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду и непосредно вишег суда (у даљем тексту: Веће), Посебног одељења за обављање административно-техничких послова, послова везаних за заштиту сведока и оштећених и обезбеђење услова за примену процесних одредаба Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина (у даљем тексту: Посебно одељење) и Посебној притворској јединици Окружног затвора у Београду за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за ратне злочине* (у даљем тексту: Посебна притворска јединица). *Службени гласник РС, број 67/2005 Члан 2. Плата тужиоца за ратне злочине и заменика тужиоца за ратне злочине обрачунава се и исплаћује у двоструком* износу плате окружног јавног тужиоца. Плата * старешине Службе и заменика старешине Службе и овлашћеног службеног лица у Служби, руководиоца и заменика руководиоца Посебне притворске јединице и запосленог на пословима обезбеђења у Посебној притворској јединици обрачунава се и исплаћује у двоструком* износу плате коју су остваривали * на пословима са којих су ступили на рад. *Службени гласник РС, број 67/2005 Члан 3. Запослени у Тужилаштву за ратне злочине има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у окружном јавном тужилаштву. Запослени у Служби који нема својство овлашћеног службеног лица има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у седишту Министарства унутрашњих послова, а у складу са актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места Службе. Запослени у Већу, односно Посебном одељењу, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у Окружном суду у Београду, односно непосредно вишем суду. Запослени у Посебној притворској јединици, осим запосленог на пословима обезбеђења, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује на одговарајућем радном месту у окружном затвору. Приликом обрачунавања двоструког износа плата у смислу ст. 1–4. овог члана не узимају се у обзир додаци на плату утврђени законом. Додаци на плату утврђени законом запосленом коме се плата утврђује овом уредбом, обрачунавају се у складу са законом, другим прописима и колетивним уговором. Члан 4. Брисан је (види члан 4. Уредбе – 67/2005-3) Члан 5. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције "Службени гласник РС", бр. 94 од 24. новембра 2016, 87 од 13. новембра 2018 - др. закон I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређује се образовање, организација, надлежност и овлашћења државних органа и посебних организационих јединица државних органа, ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом. Кривична дела на које се закон примењује Члан 2. Овај закон се примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за: 1) кривична дела организованог криминала; 2) кривично дело убиство представника највиших државних oргана (члан 310. Кривичног законика) и кривично дело оружане побуне (члан 311. Кривичног законика); 3) кривична дела против службене дужности (чл. 359. и чл. 361. до 368. Кривичног законика) и кривично дело давање и примање мита у вези са гласањем (члан 156. Кривичног законика); 4) кривична дела против привреде (чл. 223, 223а, 224, 224а, 227, 228, 228а, 229, 230, 231, 232, 232а, 233, члана 235. став 4, чл. 236. и 245. Кривичног законика); 5) кривично дело тероризам (члан 391. Кривичног законика), кривично дело јавно подстицање на извршење терористичких дела (члан 391а Кривичног законика), кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела (члан 391б Кривичног законика), кривично дело употреба смртоносне направе (члан 391в Кривичног законика), кривично дело уништење и оштећење нуклеарног објекта (члан 391г Кривичног законика), кривично дело финансирање тероризма (члан 393. Кривичног законика) и кривично дело терористичко удруживање (члан 393а Кривичног законика); 6) кривична дела против државних органа (члан 322. ст. 3. и 4. и члан 323. ст. 3. и 4. Кривичног законика) и кривична дела против правосуђа (чл. 333. и 335, члан 336. ст. 1, 2. и 4. и чл. 336б, 337. и 339. Кривичног законика), ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 1) до 5) овог члана. II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СУЗБИЈАЊУ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА И ТЕРОРИЗМА Кривична дела за која поступају државни органи надлежни за сузбијање организованог криминала и тероризма Члан 3. Кривична дела за која поступају државни органи надлежни за сузбијање организованог криминала и тероризма су: 1) кривична дела из члана 2. тач. 1), 2) и 5) овог закона; 2) кривичних дела против службене дужности (чл. 359, 366, 367. и 368. Кривичног законика), када је окривљени, односно лице којем се даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног касационог суда, Високог савета судства или Државног већа тужилаца; 3) кривична дела из члана 2. тачка 4) овог закона ако вредност имовинске користи прелази 200.000.000 динара, односно ако вредност јавне набавке прелази 800.000.000 динара; 4) кривична дела из члана 2. тачка 6) овог закона ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 1) до 3) овог члана; 5) кривично дело прања новца (члан 245. Кривичног законика) у случају ако имовина која је предмет прања новца потиче из кривичних дела из тач. 1) до 4) овог члана. Државни органи надлежни за поступање у предметима кривичних дела организованог криминала и тероризма Члан 4. За поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежни су: 1) Тужилаштво за организовани криминал; 2) Министарство унутрашњих послова – организациона јединица надлежна за сузбијање организованог криминала; 3) Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал; 4) Посебно одељење Апелационог суда у Београду за организовани криминал; 5) Посебна притворска јединица Окружног затвора у Београду. Тужилаштво за организовани криминал Члан 5. Тужилаштво за организовани криминал надлежно је за поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона за територију Републике Србије. Радом Тужилаштва за организовани криминал руководи Тужилац за организовани криминал (у даљем тексту: Тужилац). Приликом предлагања кандидата за Тужиоца, односно избора заменика Тужиоца, предност имају кандидати који поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције. Ако овим законом није другачије одређено, на Тужилаштво за организовани криминал примењују се одредбе закона којим се уређује јавно тужилаштво. Oрганизациона јединица надлежна за сузбијање организованог криминала Члан 6. Полицијске послове у вези са кривичним делима из члана 3. овог закона обавља Министарство унутрашњих послова – организациона јединица надлежна за сузбијање организованог криминала. Oрганизациона јединица надлежна за сузбијање организованог криминала поступа по захтевима Тужиоца, у складу са законом. Министар надлежан за унутрашње послове, уз прибављено мишљење Тужиоца, поставља и разрешава старешину организационе јединице надлежне за сузбијање организованог криминала и доноси акт којим ближе уређује организацију и рад организационe јединице надлежне за сузбијање организованог криминала, у складу са законом. Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал Члан 7. За поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежан је Виши суд у Београду, као првостепени, за територију Републике Србије. Надлежност из става 1. овог члана врши Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал (у даљем тексту: Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал). Радом Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал руководи председник овог одељења. Председника Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал поставља председник Вишег суда у Београду из реда судија распоређених на рад у то одељење, на време од четири године. Председник Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал мора имати најмање десет година професионалног искуства у области кривичног права. Судије у Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал распоређује председник Вишег суда у Београду, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Судија Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал мора имати најмање осам година професионалног искуства у области кривичног права. Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 5. овог члана. Приликом распоређивања, односно упућивања у Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције. Председник Вишег суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал. Посебно одељење Апелационог суда у Београду за организовани криминал Члан 8. За одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежан је Апелациони суд у Београду, за територију Републике Србије. Надлежност из става 1. овог члана врши Посебно одељење Апелационог суда у Београду за организовани криминал (у даљем тексту: Посебно одељење Апелационог суда за организовани криминал). Радом Посебног одељења Апелационог суда за организовани криминал руководи председник тог одељења. Председника Посебног одељења Апелационог суда за организовани криминал поставља председник Апелационог суда у Београду из реда судија распоређених на рад у то одељење, на време од четири године. Председник Посебног одељења Апелационог суда за организовани криминал мора имати најмање 12 година професионалног искуства у области кривичног права. Судије у Посебно одељење Апелационог суда за организовани криминал распоређује председник Апелационог суда у Београду, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Судија Посебног одељења Апелационог суда за организовани криминал мора имати најмање десет година професионалног искуства у области кривичног права. Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Посебно одељење Апелационог суда за организовани криминал, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 5. овог члана. Приликом распоређивања, односно упућивања у Посебно одељење Апелационог суда за организовани криминал, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције. Председник Апелационог суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Апелационог суда за организовани криминал. Решавање сукоба надлежности Члан 9. Сукоб надлежности између редовних судова за поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона решава Врховни касациони суд. Одредба става 1. овог члана примењује се и у случају сукоба надлежности између Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду и других одељења и већа тога суда. Посебна притворска јединица Члан 10. Притвор одређен у кривичном поступку за кривична дела из члана 3. овог закона издржава се у Посебној притворској јединици Окружног затвора у Београду (у даљем тексту: Посебна притворска јединица). Министар надлежан за правосуђе ближе уређује организацију, рад и поступање са притвореницима у Посебној притворској јединици. Плaтe Члaн 11. Лицa кoja oбaвљajу пoслoвe и зaдaткe у држaвним oргaнимa из члана 4. oвoг зaкoнa имajу прaвo нa плaту кoja нe мoжe бити вeћa oд двoструкoг изнoсa плaтe кojу би oствaрилa лицa зaпoслeнa нa oдгoвaрajућим пoслoвимa и зaдaцимa у Tужилaштву зa oргaнизoвaни криминaл, Вишeм суду у Бeoгрaду, Aпeлaциoнoм суду у Бeoгрaду, министaрству нaдлeжнoм зa унутрaшњe пoслoвe и Oкружнoм зaтвoру у Бeoгрaду. Увећање плaтe лицa запослених у Tужилaштву зa oргaнизoвaни криминaл, Посебном одељењу Вишег суда у Београду за организовани криминал, Посебном одељења Апелационог суда у Београду за организовани криминал и Посебној притворској јединици Окружног затвора у Београду урeђуje Влaдa, на предлог министра надлежног за послове правосуђа. Престао је да важи ранији став 3. (види члан 11. Закона - 87/2018-24) Право на стаж осигурања са увећеним трајањем Члaн 12. Судиje рaспoрeђeнe у Пoсeбнo oдeљeњe Вишeг судa за организовани криминал и Пoсeбнo oдeљeњe Aпeлaциoнoг судa за организовани криминал, као и Tужилaц и њeгoви зaмeници, имajу прaвo нa стaж oсигурaњa кojи сe рaчунa сa увeћaним трajaњeм, и тo тaкo штo сe 12 мeсeци прoвeдeних нa рaду у пoсeбним oдeљeњимa тих судoвa, oднoснo Tужилaштву зa oргaнизoвaни криминaл рaчунa кao 16 мeсeци стaжa oсигурaњa. III. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СУЗБИЈАЊУ КОРУПЦИЈЕ Надлежни органи за сузбијање корупције Члан 13. За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона, изузев кривичних дела из члана 3. овог закона надлежни су: 1) посебна одељења виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције; 2) Министарство унутрашњих послова – организациона јединица надлежна за сузбијање корупције; 3) посебна одељења виших судова за сузбијање корупције. Посебна одељења виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције Члан 14. За поступање у предметима кривичних дела из члана 13. овог закона, надлежна су виша јавна тужилаштва у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду у којима се образују посебна одељења за сузбијање корупције. Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду за сузбијање корупције, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Београду. Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Краљеву за сузбијање корупције, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Крагујевцу. Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Нишу за сузбијање корупције, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Нишу. Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду за сузбијање корупције, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Новом Саду. Руковођење, упућивање и координација рада посебних одељења виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције Члан 15. Радом посебног одељења вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције из члана 13. овог закона, руководи руководилац одељења кога поставља виши јавни тужилац. Руководилац одељења и заменици јавног тужиоца постављају се, распоређују, односно упућују у посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције из реда заменика јавних тужилаца. Приликом постављења руководиоца одељења, односно распоређивања или упућивања заменика јавних тужилаца у посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције, води се рачуна о поседовању потребних стручних знања и искустава из области борбе против привредног криминала и сузбијања кривичних дела против службене дужности и корупције. За постављење руководиоца одељења, односно упућивање заменика јавних тужилаца у посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције неопходна је сагласност заменика јавног тужиоца у случају да се поставља, односно упућује из јавног тужилаштва у којем није образовано посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције. Координацију рада посебних одељења виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције врши Тужилац. У циљу координације рада, Тужилац сазива састанке, на којима учествују сви руководиоци посебних одељења, најмање једном месечно. Oрганизациона јединица надлежна за сузбијање корупције Члан 16. Полицијске послове у вези са кривичним делима из члана 13. овог закона обавља Министарство унутрашњих послова – организациона јединица надлежна за сузбијање корупције. Oрганизациона јединица надлежна за сузбијање корупције поступа по захтеву надлежног вишег јавног тужиоца, у складу са законом. У оквиру oрганизационe јединицe надлежнe за сузбијање корупције одредиће се по један полицијски службеник као координатор свих надлежних јединица полиције, ради поступања по захтевима надлежног јавног тужиоца из члана 14. овог закона. Рокови, начин поступања и начин службене комуникације посебних одељења виших јавних тужилаштава и организационe јединицe надлежнe за сузбијање корупције уређују се актом који заједно доносе министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за унутрашње послове. Министар надлежан за унутрашње послове доноси акт којим ближе уређује рад и организацију организационe јединицe надлежне за сузбијање корупције. Месна надлежност виших судова Члан 17. За поступање у предметима кривичних дела из члана 13. овог закона у првом степену, надлежни су виши судови у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду, као првостепени. Виши суд у Београду, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Београду. Виши суд у Краљеву, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Крагујевцу. Виши суд у Нишу, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Нишу. Виши суд у Новом Саду, поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Новом Саду. Посебна одељења виших судова за сузбијање корупције Члан 18. У Вишим судовима у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду образују се посебна одељења за поступање у предметима кривичних дела из члана 13. овог закона (у даљем тексту: посебно одељење вишег суда за сузбијање корупције). Радом посебног одељења вишег суда за сузбијање корупције руководи председник тог одељења. Председника посебног одељења вишег суда за сузбијање корупције поставља председник вишег суда из реда судија распоређених на рад у то одељење на време од четири године. Судије у посебно одељење вишег суда за сузбијање корупције распоређује председник вишег суда, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у посебно одељење за сузбијање корупције, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Председник вишег суда ближе уређује рад посебног одељења вишег суда за сузбијање корупције. IV. СЛУЖБА ФИНАНСИЈСКЕ ФОРЕНЗИКЕ Члан 19. У Тужилаштву за организовани криминал и посебним одељењима виших јавних тужилаштава из овог закона може се образовати служба финансијске форензике. Послове службе финансијске форензике обављају финансијски форензичари. Финансијски форензичар је лице које помаже јавном тужиоцу у анализи токова новца и финансијских трансакција у циљу кривичног гоњења. Финансијски форензичар је државни службеник који поседује посебна стручна знања из области финансија, рачуноводства, ревизије, банкарског, берзанског и привредног пословања, а који је завршио и специјализовану обуку у Правосудној академији из области кривичног права. V. САРАДЊА ДРЖАВНИХ ОРГАНА Службеници за везу Члан 20. Пореска управа – Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар депо и клиринг хартија од вредности, Државна ревизорска институција, Републички геодетски завод, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке морају да одреде најмање једног службеника за везу, ради остваривања сарадње и ефикаснијег достављања података тих органа и организација Тужилаштву за организовани криминал и посебних одељења виших јавних тужилаштва за сузбијање корупције у циљу кривичног гоњења за кривична дела прописана овим законом. Изузетно од става 1. овог члана, на захтев надлежног јавног тужиоца, службеници за везу морају бити одређени и у другим органима и организацијама. У случају потребе, службеници за везу који имају статус државног службеника могу бити привремено премештени у Тужилаштво за организовани криминал и посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције. У случају из става 3. овог члана премештај се врши на захтев надлежног јавног тужиоца. Привремени премештај траје најдуже три године. Решење о привременом премештају доноси орган из кога се запослени упућује, уз писмену сагласност запосленог и надлежног јавног тужиоца. Ударне групе Члан 21. У Тужилаштву за организовани криминал и посебним одељењима виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције могу се формирати ударне групе, са циљем да раде на откривању и гоњењу кривичних дела која су предмет рада ударне групе. Ударна група се образује одлуком Тужиоца, односно одлуком надлежног вишег јавног тужиоца, по прибављеној сагласности Републичког јавног тужиоца. Одлуком о образовању уређује се састав ударне групе, начин рада, задатак, период за који се образује и друга питања од значаја за рад ударне групе. Руковођење ударном групом Члан 22. Ударном групом која се образује у Тужилаштву за организовани криминал руководи Тужилац или његов заменик. Ударном групом која се образује у посебном одељењу вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције руководи јавни тужилац, руководилац посебног одељења или заменик јавног тужиоца распоређен у посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције. Састав ударне групе Члан 23. У састав ударне групе именују се чланови из реда запослених у државним и другим органима, зависно од предмета рада утврђеног одлуком о образовању ударне групе. Запослени из става 1. овог члана могу се именовати у састав ударне групе само уз њихову сагласност и сагласност руководиоца органа из којег се именује запослени. Запослени из става 1. овог члана може бити потпуно или делимично ослобођен обављања редовног посла у државном и другом органу у којем су запослени, на основу споразума надлежног јавног тужиоца и руководиоца у државном и другом органу. VI. ОБУКА Члан 24. Носиоци правосудних функција који врше функцију у судовима и јавним тужилаштвима, односно њиховим одељењима прописаним овим законом, дужни су да похађају програм сталне обуке коју спроводи Правосудна академија. Припадници полиције који обављају послове и задатке, у смислу овог закона, дужни су да похађају програм сталне обуке коју спроводи Правосудна академија у сарадњи са другим институцијама. VII. ПОДАЦИ О ИМОВНОМ СТАЊУ И БЕЗБЕДНОСНЕ ПРОВЕРЕ ЛИЦА Подаци о имовном стању Члан 25. Лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у државним органима и посебним организационим јединицама из чл. 4. и 13. овог закона, дужна су да пре ступања на функцију, односно рад, доставе Агенцији за борбу против корупције, у писаној форми, потпуне и тачне податке о својој имовини и имовини супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству. Евидентирање и проверу података из става 1. овог члана врши Агенција за борбу против корупције, у складу са посебним законом. Безбедноснo проверавање Члан 26. Безбедносно проверавање лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у државним органима и посебним организационим јединицама из чл. 4. и 13. овог закона спроводе министарство надлежно за унутрашње послове, у сврху утврђивања постојања сметњи са становишта заштите јавног поретка и Безбедносно-информативна агенција, у сврху утврђивања постојања сметњи са становишта безбедности Републике Србије. Безбедносно проверавање, на писмени захтев руководиоца државних органа или посебних организационих јединица из чл. 4. и 13. овог закона, може се обавити без знања лица која се проверавају, и то пре ступања на рад, односно функцију, током вршења функције, односно обављања послова, као и годину дана по престанку вршења функције, односно обављања послова. У захтеву из става 2. овог члана мора се навести правни основ, сврха и обим проверавања. У поступку безбедносног проверавања прикупљају се и проверавају подаци у погледу лица према коме се спроводи проверавање, неопходни да се оствари сврха безбедносног проверавања. Безбедносно проверавање се врши обављањем разговора са грађанима, прикупљањем података од правних лица, других органа власти или увидом у регистре, евиденције, збирке и базе података који се воде на основу закона, као и предузимањем других мера у складу са законом и прописима донетим на основу закона. О спроведеном безбедносном проверавању сачињава се извештај који се доставља државном органу или посебним организационим јединицама из чл. 4. и 13. овог закона који су упутили захтев за безбедносно проверавање. У извештају се не могу налазити подаци на основу којих би се откриле методе и поступци коришћени у прикупљању података, идентификовали извори података или припадници министарства надлежног за унутрашње послове, односно Безбедносно-информативне агенције који су учествовали у безбедносном проверавању. Подаци прикупљени безбедносним проверавањем евидентирају се, чувају и штите у складу са законом којим се уређује тајност података и законом којим се уређује заштита података о личности, а користе се само у сврху за коју су прикупљени. VIII. ЧУВАЊЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА Члан 27. Сва лица која извршавају послове и задатке у оквиру надлежности државних органа у сузбијању кривичних дела из члана 2. овог закона дужна су да податке и сазнања до којих дођу приликом обављања тих послова и задатака чувају као тајне податке, у складу са прописима којима се уређује тајност података. Без одобрења надлежног јавног тужиоца не могу се јавно износити подаци из предистражног поступка и истраге у поступцима за кривична дела из члана 2. овог закона. Подаци из чл. 25. и 26. овог закона су тајни подаци одређени у складу са законом којим се уређује тајност података. IХ. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Наставак рада постојећих органа и почетак рада нових органа Члан 28. Тужилаштво за организовани криминал, посебна одељења Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду и Посебна притворска јединица, образовани у складу са Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) настављају да раде у складу са овим законом од дана почетка примене овог закона. Од дана почетка примене овог закона Служба за сузбијање организованог криминала, образована у складу са Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), наставља да ради као организациона јединица надлежна за сузбијање организованог криминала у Министарству унутрашњих послова, у складу са овим законом. Посебна одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштава у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду, организациона јединица надлежна за сузбијање корупције у Министарству унутрашњих послова и посебна одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду почињу са радом даном почетка примене овог закона. Рад Безбедносно-информативне агенције и Војнобезбедносне агенције Члан 29. Независно од одредаба овог закона, Безбедносно-информативна агенција и Војнобезбедносна агенција настављају са радом у предметима кривичних дела организованог криминала, тероризма и корупције одређених овим законом, у складу са надлежностима и овлашћењима одређеним законима и другим прописима којима се уређује рад ових агенција, као и законом којим се уређује кривични поступак. Започети поступци Члан 30. Кривични поступци покренути због кривичних дела из члана 2. овог закона окончаће се пред јавним тужилаштвом или пред стварно и месно надлежним судом, односно одељењем суда које је било функционално надлежно пре дана почетка примене овог закона. Рок за доношење подзаконског прописа Члан 31. Подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се до дана почетка примене овог закона. Дo дoнoшeњa аката прeдвиђeних oвим зaкoнoм примeњуjу сe акти дoнeти прeмa oдрeдбaмa Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), aкo нису у супрoтнoсти сa oвим зaкoнoм. Престанак важења ранијег закона Члан 32. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13). Завршна одредба Члан 33. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. марта 2018. године. На основу члана 16. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 42/2002, 27/2003 и 39/2003), Влада Републике Србије доноси УРЕДБУ о евидентирању имовног стања лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у посебним организационим јединицама из Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала „Службени гласник РС“, бр. 72 од 18. јула 2003, 73 од 3. августа 2007. Члан 1. Имовно стање, у смислу члана 16. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала (у даљем тексту: Закона), представља: 1) право својине и право дугорочног закупа (преко годину дана) на непокретностима, у земљи и иностранству; 2) власничка и управљачка права над правним лицима, као и право учествовања у раду управног и надзорног одбора правног лица; 3) основна средства и годишњи приход по завршном рачуну за предузетнике; 4) све покретне ствари које подлежу регистрацији код надлежних државних органа (моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, оружје и сл.); 5) предмети од племенитих метала укупне тежине преко 50 грама и драгог камења већег од једног карата; 6) штедни улози и готов новац, у земљи и иностранству; 7) права на својину интелектуалне својине и хартије од вредности на име и на доносиоца. Члан 2. Подаци о имовном стању из члана 1. ове уредбе представљају службену тајну, у складу са законом и достављају се на Обрасцу ИС-Прилог 1-14 који чини саставни део ове уредбе. Члан 3. Податке о имовном стању из члана 1. по потреби проверавају министарство надлежно за унутрашње послове и министарство надлежно за послове финансија и економије, у складу са чланом 16. став 3. Закона. Министар унутрашњих послова и министар финансија и економије својим актима ближе ће уредити начин и поступак провере података из става 1. овог члана у складу са својим законским овлашћењима. Члан 4. Евидентирање и чување података о имовном стању из члана 1. ове уредбе врши министарство надлежно за послове финансија и економије, на начин који прописује министар надлежан за послове финансија и економије. Члан 5. Својим потписом на Обрасцу ИС-Прилог 1-14 лице из члана 16. став 1. Закона је пристало на проверу достављених података. Члан 5а* Безбедносне провере лица из члана 16. став 1. Закона обавља Безбедносно-информативна агенција, у складу са прописима о начину обављања послова из њене надлежности.* *Службени гласник РС“, број 73/2007 Члан 6. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 18. став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала („Службени гласник РС”, број 42/2002), Влада Републике Србије доноси УРЕДБУ о платама лица која * обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала „Службени гласник РС“, бр. 14 од 20. фебруара 2003, 67 од 29. јула 2005, 105 од 28. новембра 2005, 114 од 23. октобра 2014. *Службени гласник РС“, број 67/2005 Члан 1. Овом уредбом уређују се плате лица која * обављају послове и задатке у Посебном одељењу за сузбијање организованог криминала Окружног јавног тужилаштва у Београду (у даљем тексту: Специјално тужилаштво), Служби за сузбијање организованог криминала Министарства унурташњих послова (у даљем тексту: Служба), Посебном одељењу Окружног суда у Београду за поступање у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала (у даљем тексту: Посебно одељење Окружног суда), Посебном одељењу Апелационог суда у Београду за поступање у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала (у даљем тексту: Посебно одељење Апелационог суда) и у Посебној притворској јединици Окружног затвора у Београду за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела са елементом организованог криминала (у даљем тексту: Посебна притворска јединица). *Службени гласник РС“, број 67/2005 Члан 2. Плата * старешине Службе и заменика старешине Службе и овлашћеног службеног лица у Служби, руководиоца и заменика руководиоца Посебне притворске јединице и запосленог на пословима обезбеђења у Посебној притворској јединици обрачунава се и исплаћује у двоструком* износу плате коју су остваривали * на пословима са којих су ступили на рад у организационе јединице из члана 1. ове уредбе. Управник Окружног затвора у Београду, у коме је образована Посебна притворска јединица, има право на плату у двоструком износу своје основне плате, а заменик управника Окружног затвора у Београду, има право на плату у двоструком износу своје основне плате за време обављања послова и овлашћења управника Окружног затвора у Београду у време његовог одсуства са рада или спречености по другом основу.** *Службени гласник РС“, број 67/2005 **Службени гласник РС“, број 114/2014 Члан 3. Запослени који је распоређен, односно упућен у Специјално тужилаштво има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у Окружном јавном тужилаштву у Београду. Запослени у Служби који нема својство овлашћеног службеног лица има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у седишту Министарства унутрашњих послова. Запослени у Посебном одељењу Окружног суда, односно Посебном одељењу Апелационог суда, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у Окружном суду у Београду, односно Апелационом суду у Београду. Запослени у Посебној притворској јединици, осим запосленог на пословима обезбеђења, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у Окружном затвору у Београду. Приликом обрачунавања двоструког износа плата у смислу ст. 1–4. овог члана не узимају се у обзир додаци на плату утврђени законом. Додаци на плату утврђени законом запосленом коме се плата утврђује овом уредбом, обрачунавају се у складу са законом, другим прописима и колективним уговором. Члан 3а* Запослени у Врховном суду Србије који обавља послове и задатке у вези са предметима кривичних дела са елементом организованог криминала, до почетка рада Посебног одељења Апелационог суда у Београду, има право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у Врховном суду Србије.* Приликом обрачунавања двоструког износа плате у смислу става 1. овог члана не узимају се у обзир додаци на плату утврђени законом.* *Службени гласник РС“, број 105/2005 Члан 4. Брисан је (види члан 4. Уредбе – 67/2005-3) Члан 5. Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 15. став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 и 61/05) и члана 12. став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03,135/04 и 61/05), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о организацији, раду и поступању са притвореницима у Посебној притворској јединици „Службени гласник РС“, број 81 од 23. септембра 2005. Члан 1. Овим правилником уређује се организација и рад Посебне притворске јединице и примена мере притвора одређеног у односу на лица против којих се води кривични поступак пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду за организовани криминал и Већем за ратне злочине. Члан 2. Посебна притворска јединица организује се као посебна унутрашња организациона јединица изван састава служби у Окружном затвору у Београду. Посебна притворска јединица је затвореног типа у којој се обављају послови физичко-техничког обезбеђења простора и лица, спровођење притвореника, вођење прописаних евиденција, послови здравствене заштите и административно-правни послови. Члан 3. У Посебној притворској јединици образује се Одељење за обезбеђивање притвореника против којих се води кривични поступак за организовани криминал и Одељење за обезбеђивање притвореника за које се води кривични поступак за ратне злочине. Рад у Посебној притворској јединици, може да се организује по принципу периодичне замене непосредних извршилаца. Послове здравствене заштите обављају лица која су запослена у Служби за здравствену заштиту у Окружном затвору у Београду, које одреди директор Управе. Послове из надлежности Службе за опште послове обављају запослени у Служби за опште послове у Окружном затвору у Београду, које одреди директор Управе. Члан 4. Посебном притворском јединицом руководи начелник кога одређује министар надлежан за правосуђе на предлог директора Управе. Начелник Посебне притворске јединице одговоран је за рад Посебне притворске јединице и за свој рад управнику затвора, директору Управе и министру надлежном за правосуђе. Одељењима из члана 3. став 1. овог правилника руководе начелници одељења, које одређује министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе. Начелници Одељења, за свој рад одговорни су начелнику Посебне притворске јединице. Члан 5. Лица која обављају послове и задатке у Посебној притворској јединици дужна су да податке и сазнања до којих дођу чувају као службену тајну. Члан 6. У Посебну притворску јединицу прима се лице против кога је одређен притвор решењем надлежног суда, као и лице у односу на које је донето решење о задржавању органа унутрашњих послова, због основане сумње да је извршило кривично дело из области организованог криминала или ратних злочина. Уз решење за одређивање притвора Посебној притворској јединици се доставља писмени налог за пријем притвореника у Посебну притворску јединицу. Посебна притворска јединица издаје потврду о пријему притвореника која садржи датум, час и минут пријема. Члан 7. Непосредно после пријема у Посебну притворску јединицу притвореника прегледа лекар. Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника који се чува на посебном месту. Подаци из здравственог картона сматрају се службеном тајном. Члан 8. Притвореник се смешта одвојено од других притвореника у засебну просторију која одговара савременим здравствено-хигијенским условима. Притвореник се смешта у просторију од најмање осам кубних метара простора, која је загрејана и довољно осветљена. Просторије морају располагати санитарним уређајима и другим средствима за одржавање личне хигијене. Члан 9. Притвореник има право на посете блиских сродника, а по његовом захтеву лекара и других лица, као и браниоца или пуномоћника који га заступа или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању. Притвореник који је страни држављанин или лице без држављанства има право на посету дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе или надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација. Посету одобрава и надзире, односно поједине посете може забранити ако би услед тога могла да настане штета за вођење поступка, као и у интересу безбедности истражни судија, односно председник већа надлежног суда. Члан 10. Притвореник има право на лекарску помоћ и здравствену заштиту. О извршеном лекарском прегледу, лечењу или извршеним медицинским интервенцијама сачињава се документација која је доступна притворенику, односно његовом браниоцу. Специјалистички лекарски преглед одобрава истражни судија, односно председник већа надлежног суда на захтев лекара опште праксе из Посебне притворске јединице или на захтев самог притвореника. Специјалистички лекарски преглед може обављати лекар кога притвореник изабере. Специјалистички лекарски преглед одобрен искључиво на захтев притвореника обавља се на његов трошак. Члан 11. Права притвореника се могу органичити само ако је то потребно ради његове личне безбедности, спречавања бекства или разлога који би могао утицати на вођење поступка. Ограничење права притвореника одређује истражни судија, односно председник већа надлежног суда. Члан 12. Из разлога наведених у члану 11. став 1. овог правилника, истражни судија, односно председник већа надлежног суда може притворенику ограничити право да: 1) се о свом трошку храни, 2) носи своје одело и служи се својим постељним стварима, 3) о свом трошку набавља књиге, новине и друге ствари које одговарају његовим редовним потребама, 4) се дописује с лицима ван затвора, 5) прима писма и друге пошиљке. Члан 13. О свакој повреди кућног реда притвореника обавештава се надлежни суд. Начелник Посебне притворске јединице обавезно обавештава надлежни суд о разлозима примене мера принуде према притворенику. Члан 14. Притвореник се само по налогу надлежног суда може привремено извести из Посебне притворске јединице и спровести другим органима. Премештај притвореника из једног одељења посебне притворске јединице у другу, могућ је једино из разлога који су предвиђени у члану 11. став 1. овог правилника. Решење о премештају из става 2. овог члана доноси директор Управе уз сагласност истражног судије, односно председника већа надлежног суда. Члан 15. Пре отпуштања притвореника, у складу са законом, прегледа лекар којег је одредио директор Управе у смислу члана 3. став 3. овог правилника, а лекарски налаз се уноси у здравствени картон притвореника. Члан 16. У односу на питања која нису ближе регулисана овим правилником, примењиваће се одредбе Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и Правилника о кућном реду за примену мере притвора („Службени гласник РС”, број 35/99). Члан 17. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о правима оптуженог у притвору Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице „Службени гласник РС“, бр ој 35 од 30. марта 2004 . НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Решењем Уставног суда I У број 152/2004 ("Службени гласник РС", број 42/2004) обустављено је извршење појединачног акта или радње, који би били донети или предузети на основу одредаба Закона о правима оптуженог у притвору Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице („Службени гласник РС”, број 35/2004) (види Решење УСРС - 42/2004-3) Одлуком Уставног суда број IУ-152/2004 ("Службени гласник РС", број 47/2013) одбијени су предлози и одбачене иницијативе за утврђивање неуставности, односно несагласности са потврђеним међународним уговорима Закона о правима оптуженог у притвору Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице („Службени гласник РС”, број 35/04) и у целини је укинуто Решење Уставног суда IУ број 152/2004 од 15. априла 2004. године („Службени гласник РС”, број 42/2004) (види Одлуку УС - 47/2013-56) Члан 1. Овим законом се утврђују права и поступак остваривања права држављанина Републике Србије оптуженог пред Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљем тексту: Међународни кривични трибунал) који се налази у притвору притворске јединице Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице. Члан 2. У смислу одредаба овог закона чланови породице оптуженог (у даљем тексту: чланови породице) су: – брачни друг, односно ванбрачни друг, – брачна, ванбрачна и усвојена деца, – родитељи, односно усвојиоци са којима је живео у домаћинству, – брат и сестра са којима је живео у домаћинству. На сва питања статуса члана породице која нису уређена овим законом примењују се прописи Републике Србије о браку и породичним односима. Члан 3. Овим законом оптужени може да оствари право: – на посебну накнаду зараде; – на паушалну накнаду трошкова обезбеђења доказа одбране; – на накнаду трошкова обезбеђења стручне помоћи припремања одбране. Чланови породице могу да остваре следећа права: – на материјално обезбеђење; – на накнаду трошкова превоза и боравка у иностранству ради посете оптуженог; – на накнаду трошкова комуникације са оптуженим. Члан 4. Посебна накнада зараде оптуженог који је у радном односу одређује се у висини плате запослених у државним органима са коефицијентом 8,80. Износ посебне накнаде зараде из става 1. овог члана исплаћује се месечно оптуженом, односно члану породице кога он овласти. Даном испуњавања услова за остваривање овог права, оптужени не може користити право на накнаду зараде по основу удаљења са рада због одређивања притвора које је уређено прописима о правима, обавезама и одговорностима по основу рада. Члан 5. Право на паушалну накнаду трошкова обезбеђења доказа одбране обухвата исплату паушалног износа у висини од 50% од просечне месечне зараде остварене по запосленом у Републици у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата, према подацима организације надлежне за послове статистике, на име трошкова које оптужени, односно чланови његове породице имају приликом прикупљања додатних доказа одбране. Износ паушалне накнаде из става 1. овог члана исплаћује се месечно оптуженом, односно члану његове породице кога он овласти. Члан 6. Право на накнаду трошкова обезбеђења стручне помоћи припремања одбране обухвата право оптуженог на новчани износ у висини награде утврђене адвокатском тарифом у Републици Србији, који служи за исплату трошкова за рад лица која пружају стручну помоћ одбране оптуженом. Право из става 1. овог члана признаје се за највише два лица која пружају стручну помоћ одбране оптуженом, а које је одредио оптужени лично или преко брачног друга. Износ накнаде из става 1. овог члана исплаћује се оптуженом, односно члану породице кога он овласти. Право из става 1. овог члана не може да користи оптужени ако користи средстава Међународног кривичног трибунала намењена ангажовању браниоца оптуженог. Члан 7. Право на материјално обезбеђење има члан породице оптуженог у висини плате запослених у државним органима са коефицијентом 8,80, под условом да оптужени у моменту притвора у Међународном кривичном трибуналу није био у радном односу, нити је остваривао право на пензију или му је у току трајања притвора престао радни однос. Право из става 1. овог члана има члан породице оптуженог према коме оптужени који се налази у притвору Међународног кривичног трибунала има обавезу издржавања. Ако има више чланова породице оптуженог који уживају ово право, износ утврђен ставом 1. овог члана дели се сразмерно њиховом броју. Износ материјалног обезбеђења из става 1. овог члана исплаћује се месечно. Члан 8. Сви чланови породице оптуженог имају право на накнаду трошкова превоза и боравка у иностранству ради посете оптуженом (стварни трошкови превоза авионом, аутобусом и сл.) у висини цене превозних карата, аеродромских такси и трошкова издавања виза, као и накнаду за смештај у висини која се признаје запосленима у државним органима на службеном путу у иностранству. Право из става 1. овог члана признаје се за највише за два члана породице у оквиру једне посете оптуженом, а највише за две посете оптуженом у току једног месеца. Коришћење овог права у оквиру једне посете може да траје четири дана. Члан 9. Право на паушалну накнаду трошкова комуникације са оптуженим обухвата исплату накнаде на име трошкова телефонских разговора са оптуженим, трошкове слања пакета и на други начин доставе предмета који су неопходни оптуженом у притвору. Износ паушалне накнаде из става 1. овог члана исплаћује се члану породице кога споразумно одреде као месечни износ у висини од једне просечне месечне зараде остварене по запосленом у Републици у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата према подацима организације надлежне за послове статистике. Члан 10. Поступак за остваривање права оптуженог по овом закону покреће се на писани захтев оптуженог или члана његове породице у име оптуженог. Поступак за остваривање права чланова породице оптуженог по овом захтеву покреће се на основу писаног захтева члана породице. Када права по овом закону остварују сви или више чланова породице оптуженог, поступак се покреће на основу писаног захтева члана породице кога споразумно одреде чланови породице. Члан 11. Права оптуженог и права чланова његове породице могу да се користе за време трајања притвора у притворској јединици Међународног кривичног трибунала, а у случају из члана 7. овог закона док постоји законска обавеза оптуженог да издржава лица из члана 2. овог закона. Даном правноснажности судске одлуке којом се окончава кривични поступак пред Међународним кривичним трибуналом престају права утврђена овим законом. Члан 12. По захтевима за остваривање права оптуженог и чланова његове породице решава Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) у складу са одредбама закона којим је уређен управни поступак. Члан 13. Право на исплату новчаних накнада и других износа по основу остваривања права по одредбама овог закона не застарева. Све месечне исплате накнада и паушала оптуженом, односно члану његове породице, на основу одредаба овог закона, исплаћују се у текућем месецу за претходни месец, а доспели износи од дана испуњавања услова за остваривање права на основу овог закона до доношења решења о утврђивању права исплаћују се у року од 60 дана од дана доношења решења Влада се стара о остваривању права у складу са одредбама овог закона, а средства за остваривање ових права обезбеђују се на одговарајућој позицији Владе у буџету Републике Србије. Члан 14. Влада је дужна да у року од 15 дана од дана доношења овог закона ближе уреди начин остваривања права из овог закона. Влада је дужна да у року од 30 дана од дана доношења овог закона писаним путем обавести оптуженог и чланове породице о могућностима и начину коришћења права по одредбама овог закона. Члан 15. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник PC”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ за борбу против високотехнолошког криминала за период 2019–2023. године "Службени гласник РС", број 71 од 25. септембра 2018. 1. УВОДНИ ДЕО Република Србија је у обавези да донесе и спроводи стратегију и акциони план за ефективно решавање високотехнолошког криминала у складу са стратешким и оперативним приступом Европској унији (ЕУ) у погледу високотехнолошког криминала. Наведена обавеза превасходно произилази из Преговарачких мерила за Поглавље 24 – Правда, слобода, безбедност. Европска Унија је констатовала да је Република Србија ратификовала Конвенцију о високотехнолошком криминалу (сачињена у Будимпешти, енгл. Budapest Convention) 2009. године и позвала Републику Србију да додатно усклади своје законодавство са Директивом 2013/40/ЕУ о нападима на информационе системе. Министарство унутрашњих послова je, у складу са Законом о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 44/14, 14/15, 96/15 – др. закон и 62/17) носилац израде наведенoг стратешког документа у сарадњи са осталим државним институцијама, тј. заинтересованим странама. У плану за подршку трансформације Западног Балкана у оквиру Стратегије за веродостојну перспективу проширења и појачану сарадњу са државама са подручја Западног Балкана истакнута је потреба за повећаном подршком у изградњи капацитета у области високотехнолошког криминала, укључујући сарадњу са Европском групом за тренинг и едукацију о високотехнолошком криминалу и будуће учешће у оквиру Агенције за европску мрежу и информациону безбедност. У оквиру Акционог плана за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност, где је носилац активности Министарство унутрашњих послова, налазе се три препоруке са осам дефинисаних активности, које Република Србија треба да испуни у оквиру приступног процеса у ЕУ, са фокусом на унапређење организационих, кадровских и техничких капацитета, анализирања тренутног нормативног и организационог оквира и предузимања радњи у циљу усаглашавања са правним тековинама ЕУ у области високотехнолошког криминала и ојачавање сарадње између државних органа и институција. Имајући у виду да је једна од главних карактеристика дела високотехнолошког криминала њихова транснационална природа, од процеса европских интеграција се очекује повећање експедитивности рада у предметима високотехнолошког криминала, у смислу бржег протока информација потребних за откривање и гоњење учинилаца кривичних дела, те бржег одговарања по међусобним захтевима за пружање међународне правне помоћи, а све кроз јачање капацитета државних органа Републике Србије, а нарочито Посебног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала. Поред наведених препорука, Република Србија је након отварања Поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност добила прелазно мерило које има за циљ израду Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала и које гласи: „Србија припрема, доноси и спроводи стратегију и акциони план за ефективну борбу против високотехнолошког криминала у складу са стратешким и оперативним приступом ЕУ у погледу високотехнолошког криминала. Србија ојачава своје оперативне капацитете (у погледу особља и опреме у Јединици за високотехнолошки криминал) како би решила проблем високотехнолошког криминала и усклађује своје законодавство са релевантним правним тековинама ЕУ, укључујући у погледу сексуалног злостављања деце на интернету, обезбеђује специјализоване обуке и подиже ниво свести јавности и међу државним службеницима по питању високотехнолошког криминала”. На основу наведених међународних и националних докумената из ове области Република Србија је донела прву Стратегију за борбу против високотехнолошког криминала са пратећим Акционим планом за њено спровођење. Стратегија представља наставак и проширење активности којима је циљ јачање ефикасности свих субјеката у области сузбијања високотехнолошког криминала у Републици Србији. Посебно је усмерена на наставак усклађивања законодавства с међународним стандардима, даље унапређење капацитета носилаца борбе против високотехнолошког криминала, унапређење превентивног и проактивног приступа друштва у сузбијању свих облика криминала у тој области, унапређење интeрресорне сарадње у друштву, као и сарадње Републике Србије на регионалном и међународном нивоу у области високотехнолошког криминала. Испуњењем стратешких циљева и даљим развојем међународне и регионалне сарадње у овој области, Република Србија ће допринети не само сигурности у земљи него и у региону. Стратегија за борбу против висoкотехнолошког криминала представља документ којим Влада утврђује институционални одговор на појавне облике високотехнолошког криминала, дефинише улоге и надлежности државних органа, идентификује циљеве и утврђује основне правце деловања на сузбијању свих видова висoкотехнолошког криминала. У овој стратегији одређене именице наведене су у мушком роду, а користе се као неутралне за мушки и женски род. Стратегија се доноси на период од 2019. до 2023. године. Акциони план 2019–2020. за спровођење Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала за период 2019–2023. године чини њен саставни део. 2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Законодавни оквир Републике Србије дефинише високотехнолошки („сајбер”) криминал у члану 2. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09), наводећи да високотехнолошки криминал у смислу тог закона представља вршење кривичних дела код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику. Под производима у електронском облику посебно се подразумевају рачунарски програми и ауторска дела која се могу употребити у електронском облику. Међународни слободно доступни извори наводе да високотехнолошки, тј. „сајбер” криминал представља облик криминалног понашања код кога се коришћење рачунарске технологије и информационих система испољава као начин извршења кривичног дела, где се рачунар или рачунарска мрежа употребљавају као средство или циљ извршења. Рачунари и рачунарска технологија се могу злоупотребљавати на разне начине, а сам криминалитет који се реализује помоћу рачунара може имати облик било ког од традиционалних видова криминалитета, као што су крађе, утаје, проневере, док се подаци који се неовлашћено прибављају злоупотребом информационих система могу на разне начине користити за стицање противправне користи. Може се констатовати да је високотехнолошки криминал такав облик криминалног понашања код кога је високотехнолошко окружење у коме се рачунарске мреже појављују као средство, циљ, доказ или окружење извршења кривчног дела. При томе се под „сајбер простором” подразумева или врста „заједнице” сачињене од мреже рачунара у којој се елементи традиционалног друштва налазе у облику бајтова и битова или „простор који креирају компјутерске мреже”. Законом о потврђивању Конвенције о високотехнолошком криминалу („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/09), у члану 1. прописане су следеће дефиниције од значаја за високотехнолошки криминал: − „рачунарски систем” означава сваки уређај или групу међусобно повезаних или зависних уређаја, од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података; − „рачунарски податак” означава свако представљање чињеница, информација или концепата у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију; − „давалац услуге” означава сваки јавни или приватни субјект који корисницима своје услуге пружа могућност комуницирања преко рачунарског система и сваки други субјект који обрађује или чува рачунарске податке у име такве комуникационе услуге или корисника такве услуге; − „податак о саобраћају” означава сваки рачунарски податак који се односи на комуникацију преко рачунарског система, произведену од рачунарског система који је део ланца комуникације, а у којој су садржани подаци о пореклу, одредишту, путањи, времену, датуму, величини, трајању или врсти предметне услуге. Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16), у члану 112. прописане су следеће дефиниције од значаја за високотехнолошки криминал: − „покретном ствари” се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм; − „рачунарски податак” је свако представљање чињеница, информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију; − „рачунарском мрежом” сматра се скуп међусобно повезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке; − „рачунарским програмом” сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара; − „рачунарски вирус” је злонамерни рачунарски програм или неки други скуп наредби унет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма или података; − „исправом” се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак; − спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику; − „рачунар” је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматски обрађује и размењује податке; − „рачунарски систем” је сваки уређај или група међусобно повезаних или зависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података. Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), у члану 2. су прописане следеће дефиниције од значаја за високотехнолошки криминал: − „електронски запис” је звучни, видео или графички податак добијен у електронском (дигиталном) облику; − „електронска адреса” је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе; − „електронски документ” је скуп података који је одређен као електронски документ у складу са законом који уређује електронски документ; − „електронски потпис” је скуп података који је одређен као електронски потпис, у складу са законом који уређује електронски потпис. 3. АНАЛИЗА СТАЊА СА ПРЕПОРУКАМА 3.1. Међународно-правни и међународни стратешки оквир Уставом Републике Србије је прописано да су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују, с тим да потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом. 1. Конвенција о високотехнолошком криминалу (Будимпешта 2001) Конвенција тренутно представља једини међународно-правно признат и континентално раширени правни инструмент у области високотехнолошког криминала, који у свом тексту обједињује прецизно одређене, и што је још битније, употребљиве и савремене методе поступања надлежних државних органа, али не само њих, већ и других институција и организација у овој области, све у циљу успостављања делотворног међународног механизма, који је састављен од више органских целина на нивоу појединих земаља које су потписале или ратификовале ову Конвенцију.1 Конвенција за свој циљ има, на првом месту, хармонизацију домаћих материјално кривично правних одредби у области високотехнолошког криминала, омогућавање домаћем кривичном процесно-правном оквиру да надлежним државним органима пружи овлашћења која су неопходна за откривање и гоњење извршилаца ових кривичних дела, као и успостављање брзог и ефективног оквира међународне сарадње у овој области.2 Конвенција о високотехнолошком криминалу је осмишљена у циљу спречавања дела која су усмерена против интегритета, поверљивости и доступности компјутерских система, мрежа и података, а самим тим и спречавања злоупотребе тих система, мрежа и података тако што ће се покренути казнене мере за такво деловање као што је описано у Конвенцији и при чему ће се применити казне за ефикасну борбу против кривичних дела, и на тај начин ће се на унутрашњем и међународном нивоу олакшати откривање, истрага и гоњење за извршена кривична делa и омогућити да се обезбеде услови за брзу и поуздану међународну сарадњу. У складу са Конвенцијом, Република Србија одредила је две контакт тачке мреже 24/7 које омогућавају хитно реаговање и размену података у предметима високотехнолошког криминала међу свим државама потписницама. Једна контакт тачка је Посебни тужилац за високотехнолошки криминал, док је друга контакт тачка Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала, при Министарству унутрашњих послова. 2. Додатни протокол уз Конвенцију о високотехнолошком криминалу који се односи на инкриминацију дела расистичке и ксенофобичне природе извршених преко рачунарских система (2003) Основни циљ овог протокола јесте да допуни одредбе Конвенције о високотехнолошком криминалу у погледу дела расистичке и ксенофобичне природе извршених преко рачунарских система.3 Он дефинише појам расистичког и ксенофобичног материјала и прописује мере које државе чланице треба да предузму на националном нивоу. 3. Kонвенција Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања (тзв. Ланзарот конвенција – Савет Европе 2007. године, ступила на снагу 2010. године и ратификована исте године од стране Републике Србије) Овом конвенцијом су, између осталог, посебно дефинисана кривична дела у вези са дечијом порнографијом, као посебним обликом сексуалне експлоатације и злоупотребе деце. Поред тога, ова конвенција препоручује да свака страна потписница усваја мере које могу бити неопходне да би се осигурало да лица, јединице или службе задужене за истрагу буду специјализоване у области борбе против сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце или да та лица буду обучена у те сврхе (тзв. принцип специјалности). Она, такође, прописује да ће свака земља потписница предузети све неопходне законодавне или друге мере како би омогућила јединицама истражних служби да идентификују жртве кривичних дела, посебно помоћу анализе порнографског материјала као што су фотографије и аудио-визуелни записи емитовани или стављени на располагање помоћу информационе и комуникационе технологије. ––––––––––––––– 1 ВТК водич, стр. 21. 2 ВТК водич, стр. 23. 3 Additional Protocol to the Convention on Cybercrime, concerning the criminalisation of acts of a racist and xenophobic nature committed through computer systems, Strasbourg, 28.I.2003, Аrt.1. 4. Одлука Савета Европске уније о сузбијању дечије порнографије на интернету 2000/375/JHA Овом одлуком је препоручено да, ако је потребно, а узимајући у обзир управну структуру сваке државе чланице, мере за промовисање ефикасне истраге и кривичног прогона за кривична дела на том подручју, могу бити и установљавање посебних јединица при органима надлежним за извршавање закона која имају потребна стручна знања и средства како би ефикасно поступали на темељу информација о могућој производњи, обради, дистрибуцији и поседовању дечије порнографије. Овом одлуком је препоручено да државе чланице установе властити систем надзора сузбијања производње обраде, поседовања и дистрибуције материјала с дечијом порнографијом. 5. Директива Европског парламента о борби против сексуалне злоупотребе, сексуалне експлоатације и дечије порнографије 2011/92ЕУ Овом директивом се препоручује државама чланицама да предузму неопходне мере да омогуће истражним јединицама или службама да идентификују жртве кривичних дела (сексуална злоупотреба, сексуална експлоатација, дечија порнографија и тзв. „grooming”), посебно анализом материјала дечије порнографије, као што су фотографије и аудио-видео записи емитовани или стављени на располагање помоћу информационе и комуникационе технологије. 6. Директива 2013/40/ЕУ Европског парламента и Савета ЕУ о нападима на информационе системе и замени Оквирне одлуке Савета 2005/222/JHA Ова директива се односи на нападе усмерене против информационих система. Њен циљ је да приближи кривичним законодавствима земаља чланица ЕУ област напада на информационе системе, успостављањем минималних правила који се односе на дефиницију кривичних дела и одговарајућих кривичноправних санкција, као и унапређење сарадње између надлежних органа који укључују припаднике полиције и других специјализованих агенција за спровођење закона чланица ЕУ, као и надлежних специјализованих агенција и тела саме Европске Уније, као што су EUROJUST, EUROPOL или његов Европски центар за борбу против сајбер криминала (ЕC 3), као и укључивање у рад Европска агенција за безбедност мрежа и података (ЕNISА).4 7. Безбедносна агенда Европске уније за период од 2015. до 2020. године Безбедносна агенда препознаје тероризам, организовани криминал и борбу против високотехнолошког криминала као три најозбиљније претње по безбедност ЕУ и кључне приоритете којима се треба бавити. Она има за циљ да искористи постојеће инструменте за сарадњу националних полиција и ЕУ агенција, да те инструменте унапреди и обезбеди њихово пуно спровођење кроз систематску координацију свих релевантних актера у борби против тероризма. ЕУ је установила Иницијативу за борбу против тероризма на Западном Балкану (енг. Western Balkan Counter-Terrorism initiative), која има за циљ да помогне земљама Западног Балкана у борби против претњи џихадиста и екстремизма, да онемогући онлајн комуникацију терориста и њихово финансирање, као и да побољша безбедност на државним границама.5 8. Стратегија сајбер безбедности Европске уније из 2013. године – „Отворен, безбедан и заштићен сајбер простор” Представља први свеобухватни документ који је ЕУ израдила у овој области. Она представља свеобухватну визију ЕУ како на најбољи начин спречити и одговорити на сајбер сметње и нападе, а са друге стране омогућити развој информационих технологија. Она промовише поштовање основних ЕУ вредности, дефинише недозвољено понашање, заговара примену постојећих међународних прописа у области високотехнолошког криминала, помаже другим државама изван ЕУ у изградњи капацитета за борбу против високотехнолошког криминала и промовише сарадњу у овој области. ––––––––––––––– 4 ВТК водич, стр. 39. 5 Нова безбедносна агенда, стр. 2. 9. IOCTA (Internet organised crime threat assessment 2017) – Процена претње од Интернет организованог криминала Представља четврти по реду, годишњи извештај, Европоловог центра за високотехнолошки криминал који пружа податке о тренутном стању, трендовима и настанку нових претњи у области високотехнолошког криминала. У извештају су препознате следеће претње у области високотехнолошког криминала и дате препоруке: Криминал који зависи од напредних технологија – Органи за спровођење закона морају да наставе да се фокусирају на актере који развијају и пружају средства и услуге сајбер криминала, а у односу на кључне претње идентификоване у овом извештају: програмере ransomware-а, банкарске „тројанаце” и друге „малвере” и добављаче средстава за DDoS6 напад, услуге усмерене против антивирусна и „ботнете”. Органи за спровођење закона и приватни сектор морају наставити да раде заједно на анализи претњи и иницијативама превенције, као што je то случај са пројектом No More Ransom, како би се подигла свест, дао савет и бесплатна средства за дешифровање жртвама ransomware. Запослени у секторима критичне инфраструктуре морају бити боље образовани, припремљени и опремљени за спречавање сајбер напада, користећи ЕУ и националне напоре и ресурсе, нарочито NIS директиву и Општу уредбу о заштити података (GDPR). „Онлајн” сексуална експлоатација деце – Земље чланице ЕУ треба да обезбеде да је било које истраживачко средство или мера која се користи за борбу против озбиљног и/или организованог криминала доступно и користи се у потпуности у истраживању „онлајн” сексуалне експлоатација деце (CSE). Системи за евидентирање и анализу криминала у земљама чланицама ЕУ треба да се надограде, како би боље одражавали и бележили различите врсте „онлајн” сексуалних кривичних дела, која су пријављена од стране деце или су повезана са децом, као жртвама. Од суштинског је значаја одржавати заједничке, висококвалитетне и вишејезичне активности превенције и подизања свести на нивоу целе ЕУ, како би јаке и ефикасне поруке стигле до оних којима су потребне. Интеграција у едукацију, као и едукација родитеља такође су неопходни. Преваре везане за плаћање – Органи за спровођење закона и приватни сектор треба да наставе да развијају иницијативе засноване на међусобној сарадњи и размени информација у борби против превара везаних за плаћање, укључујући преваре у којима картице нису присутне, градећи успешне моделе као што су Global Airline Action Days и е-Commerce Action weeks. „Онлајн” криминална тржишта – Органи за спровођење закона треба да развију глобално координисан стратешки преглед претње „Даркнета”, прате и разумеју нове претње и релевантна дешавања. Таква анализа би омогућила будућу координацију глобалне акције за дестабилизацију и затварање криминалних тржишта. Преплитање сајбер криминала и тероризма – Снажан одговор на џихадистичке сајбер и „онлајн” претње захтева координирану акцију међу мноштвом заинтересованих страна, органима за спровођење закона, обавештајним агенцијама, као и приватном сектору и академској заједници, одређујући џихадистичка дела у контексту сајбер криминала. Унакрсни фактори криминала – Иновације, у смислу проактивних и адаптивних приступа, стратегије за борбу против криминала, као и сарадња у смислу учешћа свих релевантних партнера, треба да буду језгро било ког одговора на сајбер криминал. Постоји потреба да се настави развијати координисана акција на нивоу ЕУ и шире, како би се одговорило на сајбер криминал, учећи из успешних операција. „Онлајн” трговина фалсификованом робом – Повреда права интелектуалне својине је широко распрострањена и представља феномен који је у сталном порасту. Европол и Завод за интелектуалну својину Европске уније (EUIPO) су, у јулу 2016. године, заједнички основали Коалицију за координацију криминала у области интелектуалне својине (IPC3) у циљу јачања борбе против фалсификовања и пиратерије. ––––––––––––––– 6 DoS (енг. Denial of Service) напад је напад на рачунарски сервис којим се корисницима онемогући његово кориштење. 3.2. Усклађивање политике Републике Србије у области високотехнолошког криминала са политиком ЕУ Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију за високотехнолошки криминал из Будимпеште из 2001. године и Додатни протокол, која представљају основ ЕУ Acquis у области борбе против високотехнолошког криминала. Стратегијом за веродостојну перспективу проширења и појачану сарадњу са државама са подручја Западног Балкана исказана је подршка региону у изградњи и развоју институционалних и стручних капацитета у области високотехнолошког криминала. Акционим планом за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност, чији је носилац Министарство унутрашњих послова, предвиђено је усклађивање са законодавством ЕУ у области високотехнолошког криминала, а акценат је на унапређењу организационих, кадровских и техничких капацитета, анализи тренутног нормативног и организационог оквира и јачању сарадње између државних органа и институција. Посебни тужилац за високотехнолошки криминал, као представник Републике Србије, учествује у раду T-CY Комитета Конвенције о високотехнолошком криминалу који чине овлашћени представници земаља које су ратификовале наведену конвенцију Савета Европе. Поред тога, Посебни тужилац је учествовао у раду радне групе овог комитета на изради новелираних упутстава за примену Конвенције која су постала саставни део изворног текста, чиме је дат значајан допринос развоју међународног права у овој области. Такође, значајно је учествовање Посебног тужиоца у раду Групе за прекогранични криминал ове конвенције и у активностима које се тичу израде даљих Препорука и Смерница за примену конвенције, а посебно израде Другог додатног протокола уз ову конвенцију на тему међународне сарадње земаља потписница. Управа за спречавање прања новца активно учествује у следећим преговарачким поглављима о приступању ЕУ: − Поглавље 4 – Слободно кретање капитала – које се, пре свега, односи на усклађивање прописа из области кретања капитала и текућих плаћања, као и на борбу против прања новца и финансирања тероризма. У области спречавања прања новца и финансирања тероризма, захтева се од банака и других економских оператера да идентификују клијенте и пријаве одређене трансакције, за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Новац који је предмет описаних трансакција може проистећи и од кривичних дела која се доводе у везу са високотехнолошким криминалом. − Поглавље 23 – Правосуђе и основа права – Један од основних делова наведеног поглавља је и борба против корупције у којој Управа активно учествује кроз праћење и анализу трансакција лица, које могу бити повезане са вискоотехнолошким криминалом. − Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност – Један од делова овог поглавља је и борба против организованог криминала у којој Управа за спречавање прања новца активно учествује. Високотехнолошки криминал и правни прописи који се односе на ову проблематику су, такође, предмет разговора у оквиру овог поглавља. Привредна комора Србије у овом тренутку има водећу улогу у формирању федерације идентитета у оквиру нових сервиса е Управе, што је један од основа за успостављање стандардизоване размене података у оквиру европских интеграција. Министарство трговине, туризма и телекомуникација води Преговарачку групу 10 – Информационо друштво и медији. У оквиру усклађивања са правним оквиром ЕУ у овој области, Министарство је задужено за транспоновање одредби из области електронских комуникација и информационог друштва. У годишњем Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије за 2016. годину се истиче да је постигнут известан напредак нарочито са усвајањем Закона о информационој безбедности којим се успостављају надлежни органи за информациону безбедност и национални ЦЕРТ (енг. CERT – Computer Emergency Response Team, Тим за хитно реаговање на нападе на ИКТ систем). Потребно је да Република Србија изврши потпуно усклађивање Закона о информационој безбедности са Директивом број 2016/1148 о мерама за висок заједнички ниво безбедности мрежних и информационих система у Европској унији и према до сада утврђеним роковима наведено би требало да се заврши до трећег квартала 2018. године. 3.3. Законски и стратешки оквир високотехнолошког криминала у Републици Србији 3.3.1. Закони, међународни уговори и подзаконски акти Кривични законик („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16) прописује следећа кривична дела против безбедности рачунарских података: оштећење рачунарских података и програма (члан 298), рачунарска саботажа (члан 299), прављење и уношење рачунарских вируса (члан 300), рачунарска превара (члан 301), неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података (члан 302), спречавање и органичавање приступа јавној рачунарској мрежи (члан 303), неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже (члан 304), прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података (члан 304а). За наведена кривична дела кривично гоњење је у искључивој надлежности Посебног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала. Такође, у Кривичном законику се дефинише значење појединих израза од важности за област високотехнолошког криминала. Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) прописује низ посебних доказних радњи које се могу применити у кривичним поступцима против учинилаца кривичних дела из стварне надлежности Посебног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала. И у овом законику се дефинише значење израза од важности за област високотехнолошког криминала. Конвенцијом о високотехнолошком криминалу („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/09) предвиђено је увођење адекватних инструмената када је реч о процесним одредбама, како би се створила основа за истраживање и процесуирање ових кривичних дела, установљавање брзих и ефикасних институција и процедура међународне сарадње. Такође, предвиђено је оснивање контакт тачке или тачки „24/7 мреже” која би служила као подршка полицијским и другим органима земаља које су ратификовале Конвенцију, као контакт за сва обавештења и почетна тачка за све захтеве који се тичу процесуирања и истраживања кривичних дела високотехнолошког криминала. Додатни протокол уз Конвенцију о високотехнолошком криминалу који се односи на инкриминацију дела расистичке и ксенофобичне природе извршених преко рачунарских система („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/09) предвиђа инкриминисање аката расистичке и ксенофобичне природе почињених путем рачунарских система. Његова основна сврха је да се инкриминишу понашања која нису обухваћена Конвенцијом, а која се тичу ширења мржње, нетолеранције и нетрпељивости према расним, национаним, верским и другим групама и заједницама, коришћењем рачунара као средстава комуникације и ширења пропаганде. Конвенција Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10) регулише спречавање и борбу против сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце, као и заштиту права деце – жртава сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, те унапређење националне и међународне сарадње у борби против сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце. Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09) дефинише оквир за откривање, кривично гоњење и суђење за кривична дела против безбедности рачунарских података, интелектуалне својине, имовине, привреде и правног саобраћаја, код којих се као објекат или средство дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже и рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику, ако број примерака ауторских дела прелази 2.000 или настала материјална штета прелази износ од 1.000.000 динара; кривична дела против слобода и права човека и грађанина, полне слободе, јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности Републике Србије, која се због начина извршења или употребљених средстава могу подвести под високотехнолошки криминал. Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, број 94/16) уређује образовање, организацију, надлежност и овлашћења државних органа и посебних организационих јединица државних органа, ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом. Кривична дела високотехнолошког криминала могу имати елеменат организованости. Испуњавајући преузете обавезе из Конвенције о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, Република Србија је донела Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима („Службени гласник РС”, број 32/13), а којим су први пут уведене посебне мере према учиниоцима кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, између осталог, као што су обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција, односно забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и сл.), као и да је прописано посебно вођење евиденција осуђених лица. Закон о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/13 – УС и 62/14) уређује услове и начин за обављање делатности у области електронских комуникација, надлежности државних органа у области електронских комуникација, заштиту права корисника и претплатника, безбедност и интегритет електронских комуникационих мрежа и услуга, тајност електронских комуникација, законито пресретање и задржавање података, надзор над применом овог закона, мере за поступање супротно одредбама овог закона, као и друга питања од значаја за функционисање и развој електронских комуникација у Републици Србији. Законом о информационој безбедности („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 94/17) се уређују мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања и коришћења информационо-комуникационих системa и одређују се надлежни органи за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите. Законом је одређенo да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација надлежно за послове информационе безбедности. У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у функцији унапређења информационе безбедности Влада оснива Тело за координацију послова информационе безбедности, које у свом раду формира стручне радне групе Тела за координацију. Послове превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ (информационо-комуникационим технолошким) системима у Републици Србији врши Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ), за чији рад је надлежна Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.7 Посебан центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Посебан ЦЕРТ) обавља послове превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у оквиру одређеног правног лица, групе правних лица, области пословања и слично. Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (ЦЕРТ републичких органа) обавља послове који се односе на заштиту од инцидената у ИКТ системима републичких органа, изузев ИКТ система самосталних оператора. Законом о информационој безбедности дефинисани су ИКТ системи од посебног значаја, као и самостални оператори ИКТ система (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Министарство спољних послова, службе безбедности) који су у обавези да у складу са законом донесу акт о безбедности ИКТ система. Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране, као самостални оператори ИКТ система израдили су Предлоге акта о безбедности, који још увек нису донети. Актом о безбедности одређују се мере заштите, а нарочито принципи, начин и процедуре постизања и одржавања адекватног нивоа безбедности система, као и овлашћења и одговорности у вези са безбедношћу и ресурсима ИКТ система од посебног значаја. Закон о одговорности правних лица за кривична дела („Службени гласник РС”, број 97/08) уређује услове одговорности правних лица за кривична дела, кривичне санкције које се могу изрећи правним лицима и правила поступка у којем се одлучује о одговорности правних лица, изрицању кривичних санкција, доношењу одлуке о рехабилитацији, престанку мере безбедности или правне последице осуде и извршењу судских одлука. Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима („Службени гласник РС”, број 20/09) уређује поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима у случајевима када не постоји потврђен међународни уговор или када одређена питања њиме нису уређена. Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и 104/09 – др. закони) уређује посебна овлашћења органа државне управе и организација које врше јавна овлашћења ради ефикасне заштите права интелектуалне својине у складу са прописима којима се уређује право интелектуалне својине. Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, број 113/17) прописује мере и радње које Управа за спречавање прања новца предузима уколико постоји сумња да ће новац који је проистекао из неког кривичног дела из којег проистиче имовинска корист (између осталих и кривична дела која се доводе у везу са високотехнолошким криминалом) бити интегрисан у легалне новчане токове. Закон о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење („Службени гласник РС”, бр. 29/15, 113/17 и 41/18), у члану 9. прописује да Управа за спречавање прања новца може да захтева податке о означеном лицу и њиховој имовини од државних органа, организација и лица којима су поверена јавна овлашћења, који су дужни да податке доставе. Управа без одлагања о наведеном лицу сачињава извештај који доставља министру надлежном за послове финансија, који ако утврди да се ради о означеном лицу и имовини која подлеже ограничавању располагања, решењем налаже ограничавање располагања имовином тог лица. Ово се односи и на случајеве када се извршење кривичног дела означених лица доводи у везу са високотехнолошким криминалом. Закон о полицији („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 24/18) у члану 34а прописује платформу за безбедну електронску комуникацију, размену података и информација у циљу спречавања организованог криминала и других облика тешког криминала. Врши се евидентирање приступа, као и размена података о кривичним делима у складу са законом којим се уређује сузбијање организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, уз примену мера информационе безбедности. Закон о Безбедносно-информативној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 111/09, 65/14 – УС, 66/14 и 36/18) прописује послове који се односе на: заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије; истраживање, прикупљање, обраду и процену безбедносно-обавештајних података и сазнања од значаја за безбедност Републике Србије и информисање надлежних државних органа о тим подацима, као и друге послове одређене законом. Поред тога, кад посебни разлози безбедности Републике Србије то захтевају, Агенција може да преузме и непосредно обави послове који су у надлежности министарства надлежног за унутрашње послове, о чему одлуку споразумно доносе директор Агенције и министар надлежан за унутрашње послове. У случају сукоба надлежности одлучује Влада, у складу са законом и другим прописима. Преузете послове припадници Агенције обављају под условима и на начин, као и применом овлашћења, утврђених законом и другим прописима које примењују овлашћена службена лица и радници на одређеним дужностима министарства надлежног за унутрашње послове, у складу са прописима о унутрашњим пословима. Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09 и 101/10 ‒ др. закон, 10/15, 88715 – УС и 36/18) у члану 53. уређује надлежност Војне полиције за обављање послова сузбијања криминалитета у Министарству одбране и Војсци Србије, односно да овлашћена службена лица Војне полиције спроводе оперативну и криминалистичку обраду према запосленом у Министарству одбране и припадницима Војске Србије за кога постоје основи сумње да је у служби или у вези са службом извршио кривично дело за које се гони по службеној дужности, при чему у поступању имају обавезе и овлашћења у складу са законом којим се уређује кривични поступак, Законом о полицији и прописима донетим на основу тог закона. Војна полиција може применити службена овлашћења и према цивилима у случају када постоје основи сумње да су учинили кривично дело на штету Министарства одбране или Војске Србије за које се гони по службеној дужности. Полазећи од цитираних одредби, борбу против, пре свега, све већег броја напада сајбер криминалаца на информационо-комуникационе системе у Министарству одбране и Војсци Србије, односно процесуирање кривичних дела високотехнолошког криминала, у складу са Закоником о кривичном поступку, Кривичним закоником и Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, предузимају овлашћена службена лица Војне полиције. Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 88/09, 55/12 – УС и 17/13) у члану 5. уређује надлежност Војнобезбедносне агенције за обављање безбедносне и контраобавештајне заштите Министарства одбране и Војске Србије у оквиру које обавља безбедносне, контраобавештајне и остале послове и задатке од значаја за одбрану Републике Србије, у складу са законом и прописима донетим на основу закона. У одредби члана 6. став 2. тачка 4. утврђено је да је Војнобезбедносна агенција овлашћена да открива, истражује и прикупља доказе за кривична дела против безбедности рачунарских података, прописана Кривичним закоником, као и другим законима када су наведена кривична дела усмерена против Министарства одбране и Војске Србије. Закон о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09) уређује јединствен систем одређивања и заштите тајних података који су од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Републике Србије, заштите страних тајних података, приступ тајним подацима и престанак њихове тајности, надлежност органа и надзор над спровођењем овог закона, као и одговорност за неизвршавање обавеза из овог закона и друга питања од значаја за заштиту тајности података. Законом о заштити података о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12) уређују се услови за прикупљање и обраду података о личности, права лица и заштита права лица чији се подаци прикупљају и обрађују, ограничења заштите података о личности, поступак пред надлежним органом за заштиту података о личности, обезбеђење података, евиденција, изношење података из Републике Србије и надзор над извршавањем овог закона. Закони из области права интелектуалне својине уређују за сваку врсту права интелектуалне својине посебно предмет и услове за стицање заштите, поступак заштите, садржину, стицање и обим права, престанак права и грађанскоправну заштиту. Законодавни оквир у области интелектуалне својине чине следећи закони: Закон о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС), Закон о патентима („Службени гласник РС”, бр. 99/11 и 113/17), Закон о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон), Закон о правној заштити индустријског дизајна („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 45/15 и 44/18 – др. закон), Закон о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РС”, брoj 55/13), Закон о ознакама географског порекла („Службени гласник РС”, бр. 18/10 и 44/18 – др. закон), Закон о оптичким дисковима („Службени гласник РС”, број 52/11), Закон о заштити пословне тајне („Службени гласник РС”, број 72/11). У вези са Законом о информационој безбедности значајне су следеће четири уредбе: Уредба о ближем садржају акта о безбедности информационо-комуникационих система од посебног значаја, начину провере и садржају извештаја о провери безбедности информационо-комуникационих система од посебног значаја; Уредба о ближем уређењу мера заштите информационо-комуникационих система од посебног значаја; Уредба о утврђивању Листе послова у областима у којима се обављају делатности од општег интереса и у којима се користе информационо-комуникациони системи од посебног значаја; Уредба о поступку достављања података, листи, врстама и значају инцидената и поступку обавештавања о инцидентима у информационо-комуникационим системима од посебног значаја, као и Правилник о ближим условима за упис у Евиденцију посебних центара за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима. Поред наведних уредби донета је и Уредба о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија, којом су предвиђене превентивне мере за безбедност и заштиту деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија, односно безбедност и заштиту деце на интернету и поступање у случају нарушавања или угрожавања њихове безбедности на интернету. На основу Закона о електронским комуникацијама, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге је донела Правилник о општим условима за обављање делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења. Овим правилником ближе су прописани општи услови за обављање делатности и одређени услови који важе за обављање свих или појединих делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења и прописан образац обавештења о обављању делатности електронских комуникација. Такође, у члану 127. став 5. Закона о електронским комуникацијама прописано је да министарство надлежно за послове телекомуникација, по прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове правосуђа, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове одбране, Безбедносно-информативне агенције и органа надлежног за заштиту података о личности, ближе прописује захтеве за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронских комуникација. На основу наведене одредбе Министарство трговине, туризма и телекомуникација је донело Правилник о захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронских комуникација и техничким захтевима за испуњење обавезе задржавања података о електронским комуникацијама, који је у примени од 31. октобра 2015. године. Поред тога, донети су и следећи правилници: Правилник о ближим условима за упис у Евиденцију посебних центара за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, након уредби које су донете на основу Закона о информационој безбедности („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 94/17), Правилник о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Правилник о начину обавештавања физичких и правних лица о промени на листи означених лица донетој од стране Савета безбедности Уједињених нација и других међународних организација у којима је Република Србија члан. ––––––––––––––– 7 Закон о информационој безбедности, члан 14. 3.3.2. Актуелне промене у правном оквиру Ради усклађивања одређених законских прописа са правом ЕУ, израђени су нацрти закона чије се усвајање очекује у току 2018. године или у првом делу 2019. године. У току 2018. године, очекује се усвајање измена и допуна Закона о ауторском и сродним правима, Закона о патентима, Закона о жиговима, Закона о заштити топографија полупроводничких производа, затим, увајање новог Закона о ознакама географског порекла и Закона о електронским комуникацијама, а у првом кварталу 2019. године и усвајање новог Закона о заштити пословне тајне. Поред наведеног, урађен је Нацрт закона о изменама и допунама Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине. Такође, Министарство правде је основало радне групе за измене и допуне Кривичног законика и Законика о кривичном поступку ради даљег усклађивања домаћег кривичног законодавства са позитивним прописима Европске Уније. Усвајање измена и допуна Кривичног законика и Законика о кривичном поступку очекује се до 2020. године. Тренутно су у изради подзаконска акта на основу Закона о електронском документу, електронском идентитету и услугама од поверења у електронском пословању, а очекују се и измене Закона о информационој безбедности. У Нацрту о критичној инфраструктури по коме се успоставља нормативни оквир за идентификацију, означавање и заштиту критичне инфраструктуре у Републици Србији, сходно Акционом плану за Поглавље 24, где је носилац задатка Сектор за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова, у члану 2. дефинисан је појам критичне инфраструктуре. 3.4. Програми и стратегије 3.4.1. Програми и пројекти у фази програмирања 1. Програм „Изградња капацитета за представнике полиције и правосуђа укључене у борбу против сајбер криминала” Програм је намењен представницима полиције и правосуђа из региона Западног Балкана, Источне Европе и Централне Азије. Предвиђено је да пројекат траје од 1. маја 2017. године до 30. априла 2019. године, а вредност је 648.433,80 евра и да се у првој години организује пет обука за представнике полиције и правосуђа држава Западног Балкана. 2. Пројекат за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Фонда за унутрашњу безбедност – Полиција (ISPF) Пројекат има за циљ борбу против сајбер криминала и планира се учешће: форензичких експерата, истражитеља, оперативних аналитичара и тужилаца из земаља чланица EUSDR. Предложени буџет пројекта је оквирно 1,2 милиона евра. Тренутно водећи партнери пројекта чекају отварање одговарајућег позива од стране Европске комисије у оквиру ISFP фонда ради подношења предлога пројекта. Такође, водећи партнери су отворени за додатне предлоге и идеје будућих партнера. Ради једноставније комуникације замолили су да се заинтересоване државе чланице EUSDR изјасне о заинтересованости за партнерство у пројекту и определе контакт особу одговорну за предвиђено партнерство и одговарајућу комуникацију. 3. Твининг пројекат на тему борбе против сајбер криминала У оквиру програмирања ИПА 2017 у припреми је Твининг пројекат, који предвиђа следеће обуке: Истраживање „малвера” (злонамерних софтвера); Аутоматизована претрага података на Интернету за прикупљање података о извршеним кривичним делима у „Online” простору; Коришћење бесплатних алата и техника у сврхе спречавања високотехнолошког криминала (Open sorce inteligence – OSINT); Обука за прикупљање података са рачунара (енг. „first responder”) и форензика рачунара у online режиму рада (енг. „live forensic”); Обука типа „тренинг тренера” у области високотехнолошког криминала. Осим обука предвиђена је и конференција о сарадњи полиције са приватним компанијама, академским институцијама, невладиним сектором и истакнутим стручњацима у области информационих технологија. Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала има изражену потребу за сарадњом са партнерима из области државног и јавног сектора, приватног сектора и истакнутих стручњака у овој области. Потреба за оваквим видом сарадње настаје због природе високотехнолошког криминала. Знања, вешине и подаци која поседују банке, приватне компаније, па и стручњаци који се баве информационом безбедношћу понекад су далеко испред вештина и техничких могућности држава које се супротстављају високотехнолошком криминалу. То се посебно односи на мултинационалне компаније. Пројектом су предвиђене и студијске посете које би требале да омогуће увид у најбољу праксу везану за истраживање злонамерних софтвера, аутоматизовану претрагу података на интернету и за прикупљање података са рачунара (енг. „first responder”) и форензика рачунара у online режиму рада (енг. „live forensic”). У оквиру програмирања ИПА 2017 у припреми је и Уговор о набавци опреме који предвиђа набавку ИТ опреме и софтвера намењених борби против сајбер криминала. 3.4.2. Пројекти у фази спровођења 1. Пројекат „Сарадња у борби против криминала у сајбер простору: циљање имовине стечене криминалом на интернету у Југоисточној Европи и Турској”: Корисник овог пројекта је Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала (вишекорисничка ИПА 2014). Укупна вредност пројекта је 5.560.000 евра (од чега 5.000.000 евра је допринос ЕУ, а 560.000 евра је кофинансирање Савета Европе). Имплементатор пројекта је Савет Европе, Канцеларија за борбу против криминала у сајбер простору у Букурешту, Румунија. Остале земље које учествују у пројекту су: Република Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Република Србија, Република Македонија, Република Турска и Косово*. Пројекат ће трајати 42 месеца (од јануара 2016. до јуна 2019. године). Општи циљ пројекта је ојачати законодавство у погледу тражења, заплене и одузимања прихода сајбер-криминала и спречавање прања новца на интернету у складу са захтевима за заштиту података. Резултати овог пројекта су: допринос јачању владавине права кроз борбу против корупције и организованог криминала; јачање капацитета институција за истраге, заплене и одузимање имовине проистекле из криминала у сајбер простору и превенција прања новца на интернету; успостављање јавног система пријављивања превара; унапређење законског оквира; сарадња полицијских јединица; израда приручника за финансијски сектор; механизми размене информација приватног и јавног сектора; правосудни тренинг и међународна сарадња. У оквиру пројекта, у току 2016. и 2017. године реализован је велики број активности од којих су најзначајније: конференција у Охриду, регионална студија случаја о компјутерском криминалу и финансијским истрагама „Regional case simulation exercise on cybercrime and financial investigations” у Тбилисију, међународна радионица на тему сајбер криминала у Бриселу, радионице о ризицима прања новца у вези са технологијама, као и о онлајн финансијским преварама и преварама у вези са платним и кредитним картицама, семинар у Букурешту на тему „Истраге у вези са Даркнетом и виртуелним валутама”, обука о истрази „Даркнета” и виртуелних валута и курс у Загребу под називом: „Training on WMD Cyber Crimes Investigations”. ––––––––––––––– * Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова. 2. Научно-истраживачки пројекат Advanced Tools for fighting online illegal trafficking – АНИТА (787061) у склопу Horizon 2020 Криминалистичко-полицијски универзитет учествује у реализацији овог пројеката, који је усмерен на развој и усавршавање софтверских решења и обуке припадника полиције, тужилаштва и других органа и организација чија је основна делатност у сузбијању кривичних дела и превенције вискотехнолошког криминала. Пројекат је почео 15. маја 2018. године и има за циљ да, преко радних сценарија, развије и усаврши, већ постојећа, као и нова, софтверска решења којима би се пратиле незаконите активности у Darknet и Deep Web9. Предвиђено је да се пројекат реализује до 15. маја 2020. године. 3. Пројекат Европске уније и Савета Европе iPROCEEDS@IPA У пројекат су укључене земље југоисточне Европе и Република Турска. Он има за циљ оспособљавање и јачање капацитета државних органа надлежних за борбу против високотехнолошког криминала у Републици Србији и земљама у региону у поступцима одузимања имовине у предметима високотехнолошког криминала. У оквиру пројекта спроведене су две експертске мисије, када је одржан састанак о сарадњи државних органа и приватног сектора у сузбијању високотехнолошког криминала и одузимању имовине проистекле из кривичних дела из ове области, док је друга мисија, одржана у јуну 2017. године, у циљу израде водича за превенцију и откривање имовине проистекле из кривичних дела учињених путем Интернета. У оквиру пројекта одржан је низ радионица и стручних скупова у којима су учествовали представници јавног тужилаштва. Такође, представник Посебног тужилаштва наставио је учешће у изради логичке матрице за сектор унутрашњих послова ИПА 2017 пројекта, којим се планира јачање административних и техничких капацитета Посебног тужилаштва, кроз спровођење опремања тужилаштва и организовање специјализованих обука. У оквиру овог пројекта, од 12. до 13. октобра 2017. године, представници ЦЕРТ, Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге и Министарства унутрашњих послова учестововали су у студијској посети ЦЕРТ Румуније10, која је имала за циљ јачање капацитета новооснованих ЦЕРТ кроз размену знања, искуства и најбољих пракси везаних за оперативно окружење ЦЕРТ. Поред тога, 20. децембра 2017. године у Скопљу је одржана Регионална радионица о размени добрих пракси о механизмима извештавања у Југоисточној Европи и Турској11. Радионица је послужила као форум за расправу за тужиоце, истраживаче у области сајбер криминала, представнике Министарства правде, Министарства унутрашњих послова и ЦЕРТ тимове у вези са функционисањем и коришћењем механизма извештавања о сајбер криминалу. Утврђена је структура и методе за прикупљање информација за извештај и допринос извештаја кроз дељење информација, као и истраживање кривичних предмета и статистичких разлога. Договорена је и размена добрих пракси у региону на онлине платформама за пријављивање сајбер криминала. ––––––––––––––– 9 Deep weeb (срп. „Дубока мрежа”) – позната и као невидљива или скривена мрежа, означава претрагу која се односи на садржај на светској мрежи, која није индексирана од стране стандардних претраживача. 10 https://www.coe.int/en/web/cybercrime/-/iproceeds-study-visit-on-csirt-cert-regulations-and-operational-environment 11 https://www.coe.int/en/web/cybercrime/-/iproceeds-regional-workshop-on-sharing-good-practices-on-reporting-mechanisms-in-south-eastern-europe-and-turkey 3.4.3. Реализовани пројекти 1. Пројекат „Подршка владавини закона кроз јачање капацитета за информациону безбедност Министарства унутрашњих послова” Пројекат финансира Влада Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске (из Good Governance Fund-а), док је DCAF био имплементациони партнер. Корисник пројекта је Сектор за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије, Центар за реаговање на нападе на информациони систем (ЦЕРТ). Поред ЦЕРТ-а и Одељења за информациону безбедност, у одређеним фазама у пројекат су били укључени и други државни органи од значаја за информациону безбедност у Републици Србији, од којих су највише ангажовања имали Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге – РАТЕЛ (као институција која треба да формира Национални ЦЕРТ), УЗЗПРО12 (као институција која треба да формира ЦЕРТ републичких органа) и Министарство трговине, туризма и телекомуникација (Министарство надлежно за информациону безбедност). Сврха пројекта је подршка Министарству унутрашњих послова у развијању одрживе структуре отпорне на претње из сајбер простора МУП-овим системима и сервисима, која је оспособљена да сарађује са свим релевантним националним и међународним заинтересованим странама и која доприноси националној и међунарoдној сајбер безбедности, а вредност пројекта је 143.720 фунти. Пројекат је реализован у периоду од 1. марта 2017. до 31. августа 2017. године. Један од важнијих резултата прве фазе пројекта био је оквир за обуку кадрова који је планирано да се конкретизује и спроведе у другој фази пројекта током 2018. године, за чији наставак су заинтересовани и имплементатор и донатор. 2. Пројекат Савета Европе и Европске Уније Global Action on Cyber Crime + (GLACY+) Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал је укључено у овај пројекат, чији је циљ свеобухватна, планетарна примена Конвенције о високотехнолошком криминалу и пружање директне административне и техничке помоћи земљама које су обухваћене овим пројектом, у оквиру ког је Посебни тужилац ангажован на изради међународних стандарда и обука за поступање у овој области јавних тужилаштва и судова, као и израде процедура за поступање са електронским доказима припадника надлежних служби за откривање кривичних дела и анализу дигиталних доказа. Поред наведених активности, Републичко јавно тужилаштво и Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал учествују и у следећим пројектима: 3. Пројекат „Унапређење обуке за кадрове правосудних органа у области заштите деце од насиља на интернету” Овом пројекту финансијску подршку пружа међународна организација цивилног друштва Save the children. Његов циљ била је израда плана и програма обуке за судије и јавне тужиоце у области високотехнолошког криминала и заштитите малолетних лица на интернету. Посебни тужилац је био члан радне групе за израду плана и програма обуке. Такође, у оквиру пројекта израђен је приручник ‒ Водич за судије и јавне тужиоце на тему високотехнолошког криминала и заштите малолетних лица у Републици Србији. У склопу сарадње са међународном организацијом цивилног друштва Save the children, а у складу са Акционим планом за Поглавље 24 и активношћу 6.2.9.3.1. – Сачинити и потписати споразуме о сарадњи између државних органа и организација цивилног друштва у борби против високотехнолошког криминала, разматра се закључење Споразума о сарадњи. ––––––––––––––– 12 Тренутно надлежна Канцеларија за информационе технологије и електронску управу. 3.4.4. Стратешка документа 1. Стратешка процена јавне безбедности за период од 2017. до 2021. године и Стратешки план полиције 2018–2019. година У Стратешкој процени јавне безбедности одређени су приоритети у раду полиције за период 2017–2021. године, на основу анализе стања и кретања криминала. Стратешка процена је као један од осам приоритета одредило и борбу против злоупотреба информационо-комуникационих технологија на територији Републике Србије. У оквиру Стратешког плана полиције конкретизован је наведени приоритет кроз дефинисане активности, носиоце, рокове и ресурсе за период 2018–2019. године. 2. Процена претњи од тешког и организованог криминала у Србији (енг. Serious and Organised Crime Threat Assessment – SOCTA) из 2015. године Ова процена је стратешки документ који има за циљ стварање објективне основе за доношење релевантних стратешких и оперативних одлука којима ће се унапредити правни и институционални капацитети Министарства унутрашњих послова и других органа за спровођење закона и постићи већи степен заштите основних права и слобода грађана Србије.13 Процена као безбедносне претње идентификује различите облике тешког и организованог криминала, укључујући и високотехнолошки криминал, а на којима полиција заснива свој оперативни рад у складу са постојећим трендовима. 3. Регионалнa проценa претњи од тешког и организованог криминала из 2016. године У питању је документ, израђен по методологији EUROPOL, који омогућава свеобухватно сагледавање актуелног стања и кретања, као и последица које проузрокују организовани и тешки криминал укључујући и високотехнолошки криминал, као и рано упозоравање на нове трендове и претње по регион како би се олакшала превенција и супротстављање наведеним облицима криминала. Конкретни циљеви овог документа су да се изврши приказ актуелног стања на територији Републике Србије, Црне Горе и Републике Македоније, укаже на области које представљају највећу претњу у овом делу региона (међу којима су и различити видови високотехнолошког криминала), да се одреде фактори који утичу на ове појаве, идентификују заједничке карактеристике деловања криминалних група, као и да се дају претпоставке о развоју будућих претњи које могу послужити као основ за доношење одлука о заједничком супротстављању на регионалном нивоу. 4. Стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији за период од 2017. до 2020. године Министарство трговине, туризма и телекомуникација је било носилац активности у изради наведене стратегије, која је усвојена 29. маја 2017. године. У њој је као посебна целина обрађена борба против високотехнолошког криминала у Републици Србији, где су именовани најважнији субјекти у Републици Србији у овој области. Основни циљ је побољшање размене информација, праћење актуелних ризика и подизање свести у овој области. У циљу развоја и унапређења информационе безбедности у Републици Србији утврђена је, између осталог, приоритетна област борба против високотехнолошког криминала, што се односи на превенцију и санкционисање кривичних дела која се заснивају на злоупотреби информационо-комуникационих технологија; У области борбе против високотехнолошког криминала одређени су следећи стратешки циљеви: − унапређење механизама за откривање високотехнолошког криминала и кривично гоњење учинилаца; − подизање свести о опасностима од високотехнолошког криминала; − унапређење међународне сарадње у борби против високотехнолошког криминала. Влада је донела Акциони план за 2018. и 2019. годину, за споровођење Стратегије развоја информационе безбедности у Републици Србији за период од 2017. до 2020. године. ––––––––––––––– 13 SOCTA, стр. 1. 5. Стратегијa развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године Ова стратегија је акт којим се на целовит начин дефинишу основни циљеви, начела и приоритети развоја информационог друштва и утврђују активности које треба предузети у периоду који обухвата ова стратегија.14 Министарство трговине, туризма и телекомуникација је било носилац реализације у изради ове стратегије, у којој је борба против високотехнолошког криминала препозната као један од стратешких приоритета у области информационе безбедности. 6. Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма У формулисању циљева Националне стратегије у обзир је узета и хијерарија циљева делотворног система за борбу против прања новца и финансирања тероризма која је дата у методологији ФАТФ. Отуда је и општи циљ и сврха Националне стратегије да у потпуности заштити финансијски систем и привреду државе од опасности које узрокују прање новца и финансирање тероризма и ширење оружја за масовно уништење, чиме се јача интегритет финансијског сектора и доприноси безбедности и сигурности.15 Ова стратегија је од важности када је у питању прање новца стеченог извршењем кривичних дела високотехнолошког криминала. 7. Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година Ова стратегија има за сврху заштиту Републике Србије од терористичке претње по њене грађане, вредности и интересе, уз истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма. Између осталог, наведена сврха биће остварена спровођењем циљних и осмишљених мера на доктринарном плану, кроз развијање и подизање безбедносне културе друштва и промовисање одређених вредности, као и на нормативном и институционалном плану, кроз унапређење капацитета за превенцију и борбу против тероризма, посебно капацитета за супротстављање насилном екстремизму и радикализацији која води у тероризам, као све израженијем феномену.16 Препознајући доступност савремених информационих технологија, где су информациони ресурси објекат напада, Република Србија је у поступку израде Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала обухватила све области које нису предвиђене овим стратешким документом. У оквиру Стратегије је као Приоритетна област 1 одређена превенција тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, док је стратегијски циљ 1.4 – Високотехнолошки системи комуникације и дигиталних мрежа отпорни на ширење радикализације и насилног екстремизма. Развој модерних друштава, оличен у снажном високотехнолошком, убрзаном напретку информатичког друштва, учинио је неопходним пажљиво дефинисање политике супротстављања стављању ових система у службу тероризма, јер појединац може подлећи утицају пропаганде и стећи знања за извршење терористичког акта без непосредног контакта са окружењем. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се ојача свест у друштву о опасностима коришћења високотехнолошких система комуникације за ширење говора мржње и на националном нивоу изграде и имплементирају најбоље политике, законска решења и пракса супротстављању коришћења ових средстава комуницирања за ширење насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући пажљиво дефинисање и промовисање ставова који представљају противтежу.17 ––––––––––––––– 14 Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године, стр 2. 15 Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма, стр. 1. 16 Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година, стр. 1. 17 Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година 8. Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године Један део ове стратегије односи се и на развој знања у вези са информационо-комуникационим технологијама. Нова Стратегија за чију се израду формира радна група, треба да обухвати и сегменте превентивне заштите неопходне у борби против високотехнолошког криминала. 9. Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава 2017–2022. Ова стратегија предвиђа посебне активности и задатке који ће обезбедити да деца у Републици Србији, одрастају у окружењу безбедном од трговине људима, искоришћавања у порнографији и проституцији. Откривање и процесуирање случајева трговине децом и искоришћавања у порнографији и проституцији ће бити у складу са проактивним приступом, чији је циљ да се олакша положај деце као жртава и оштећених у поступку. Ово је веома значајно, с обзиром да се зна да се за овај вид искоришћавања злоупотребљавају савремене технологије, мобилни интернет и социјалне мреже. 10. Стратегија националне безбедности Републике Србије У оквиру политике унутрашње безбедности дефинише „Деловање државних и осталих органа и институција Републике Србије у области унутрашње безбедности усмерено је на заштиту уставног поретка, живота и имовине грађана, спречавање и сузбијање свих облика тероризма, организованог, финансијског, економског и високотехнолошког криминала, корупције, прања новца, трговине људима, наркоманије, пролиферације конвенционалног наоружања и оружја за масовно уништење, обавештајних и субверзивних делатности, као и других изазова, ризика и претњи безбедности”. 11. Национална стратегија за борбу против организованог криминала Ова стратегија одређује да су „појавни облици организованог криминала заступљени у Републици Србији трговина наркотицима, изнуде, отмице, уцене, трговина људима, кријумчарење људи, корупција, прање новца, злоупотреба службеног положаја, фалсификовање новца и других средстава плаћања, проституција, трговина оружјем и експлозивним материјама, међународно кријумчарење возила, кријумчарење акцизне робе и високотехнолошки криминал”. 12. Концепт сајбер одбране Војске Србије Војска Србије израдила је Нацрт концепта сајбер одбране Војске Србије, који још увек није усвојен. Документ представља поглед на питање како се процењује одбрамбени, безбедносни, технолошки и друштвени утицај који ће у наредном петогодишњем периоду развоја и употребе Војске Србије остварити развој информационо-комуникационих технологија, активности и дејстава у сајбер простору и употреба офанзивних сајбер способности могућих противника на одбрану Републике Србије. При томе се посебан значај посвећује структури и међусобним односима организационих целина и носилаца оперативних и функционалних способности Војске Србије, као и однос и утицај који се остварује у њиховој интеракцији са спољним актерима, системима, процедурама и ресурсима. Процена је заснована на резултатима предвиђања релевантних међународних субјеката о очекиваном развоју информационо-комуникационих технологија и њиховом комплексном утицају на одбрану и безбедност Републике Србије, на идентификованим претњама и ризицима на националну безбедности и одбрану, и достигнутом и очекиваном степену развоја капацитета и способности других државних и недржавних субјеката за дејства и активности у сајбер простору или из њега, која могу бити од утицаја на мисије и задатке Војске Србије. Концепт сајбер одбране Војске Србије представља основни водич који служи доносиоцима одлука на стратегијском националном нивоу за развој одговарајућих, делотворних, оптималних и одрживих војних капацитета и способности Републике Србије у саставу оружаних снага за извођење свеобухватних активности и дејстава у сајбер простору у обављању своје уставне функције одбране. 13. Стратегија развоја интелектуалне својине за период 2018–2022. године Израђен је Предлог стратегије, чије се усвајање очекује. У Предлогу ове стратегије, за реализацију одређених планираних активности као носилац реализације је одређен Завод за интелектуалну својину, а за реализацију других активности задужен је Завод у партнерству са осталим органима одговорним за спровођење заштите права интелектуалне својине, а за остале је задужено Координационо тело за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији. Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал има значајну улогу у погледу заштите права интелектуалне својине, односно надлежно је за гоњење учинилаца кривичних дела у области интелектуалне својине, код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику. Под производима у електронском облику посебно се подразумевају рачунарски програми и ауторска дела која се могу употребити у електронском облику. 4. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ЗА БОРБУ ПРОТИВ ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 4.1. Институционални оквир – тренутно стање Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала из 2005. године, основано је Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала (Посебно тужилаштво), у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду. Ово одељење надлежно је за кривично гоњење учинилаца кривичних дела високотехнолошког криминала и надлежно је да поступа на целој територији Републике Србије. Сходно одредбама наведеног закона, за поступање у предметима високотехнолошког криминала надлежан је Виши суд у Београду за територију Републике Србије, а за одлучивање у другом степену надлежан је Апелациони суд у Београду. Тренутно у Посебном тужилаштву, којим руководи Посебни тужилац, распоређена су четири заменика јавног тужиоца, два виша тужилачка сарадника, један тужилачки сарадник и два административна радника. Обученост је на завидном нивоу са тенденцијом констатног усавршавања, које се огледа у континуираним похађањима специјалистичких програма обука заменика јавног тужиоца и тужилачких помоћника. Такође, одредбом Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, у оквиру Министарства унутрашњих послова (МУП), предвиђено је формирање службе за борбу против високотехнолошког криминала која поступа по налозима Посебног тужиоца за високотехношки криминал. У Министарству унутрашњих послова је формирано Oдељење за борбу против високотехнолошког криминала која је постала једина специјализована јединица МУП задужена за кривична дела високотехнолошког криминала. Ово одељење поступа по захтевима надлежног Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду, које руководи предистражним поступком у овим предметима, али због природе посла, ово одељење поступа и по захтевима других тужилаштава у Републици Србији, посебно Тужилаштва за организовани криминал, те активно пружа оперативно-техничку подршку другим полицијским јединицама, пре свега одељењима у саставу СБПОК. Одељење се бави спречавањем свих облика кривичних дела из области безбедности рачунарских података, сексуалне експлоатације деце на интернету (дечија порнографија), кршења права интелектуалне својине на интернету (софтверска пиратерија, филмска и музичка пиратерија), трговине на интернету, интернет банкарства, превара и злоупотреба платних картица на интернету, ширења штетних и недозвољених садржаја (рaсне, верске и националне мржње, пропагирање тероризма и ксенофобије), угрожавање сигурности путем Интернета и др. Oдељење за борбу против високотехнолошког криминала, од формирања 2007. године до средине јуна 2018. године, у свом саставу имало је два одсека: Одсек за сузбијање електронског криминала и Одсек за сузбијање криминала у области интелектуалне својине. Актом о систематизацији предвиђено је формирање поред наведених још два одсека и то Одсек за сузбијање недозвољених и штетних садржаја на интернету и Одсек за сузбијање злоупотреба у области електронске трговине, електронског банкарства и платних картица на интернету. Уједно је промењен назив одељења у Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала у коме је систематизовано 22 радна места У оквиру Министарства унутрашњих послова, Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије формиран је Центар за реаговање на нападе на информациони систем (ЦЕРТ) који, између осталог, обавља следеће послове: стално прикупљање информација о новим безбедносним проблемима и мерама заштите, идентификација критичне информационе инфраструктуре у Министарству, предлагање мера за заштиту критичне информационе инфраструктуре, анализа захтева које треба да испуни информациони систем Министарства унутрашњих послова за повезивање на информационе системе ЕУ, сарадња и размена информација са националним ЦЕРТ, ЦЕРТ тимовима других државних институција и међународним ЦЕРТ тимовима, превентивно реаговање у случају потенцијалне опасности по информациони систем Министарства унутрашњих послова, помоћ у санирању последица напада на информациони систем Министарства унутрашњих послова. ЦЕРТ прeдузимa свe мeрe и пoступкe прoтив пoчиниoцa нaпaдa сa Интeрнeтa крoз сaрaдњу сa Oдeљeњeм зa сузбијање висoкoтeхнoлoшког криминaла, Упрaвe криминaлистичкe пoлициje, у циљу прикупљaњa дoкумeнтaциje и oбeзбeђeњa дoкaзa зa пoкрeтaњe пoступкa прoтив пoчиниoцa нaпaдa кojи су нeoпхoдни Пoсeбнoм jaвнoм тужилaштву зa високотехнолошки криминал, рaди пoднoшeњa кривичних приjaвa и пoкрeтaњa пoступкa прeд судoм дa би сe зaкoнски испoштoвao тзв. лaнaц нaдрeђeнoсти пoстojaњa кривичних дeлa учињeних у сajбeр прoстoру – CHAIN OF CUSTODY, тј. ланац кретања доказа, односно непрекинут ланац који омогућава праћење кретања доказног материјала од тренутка када је пронађен, и то кроз образац-формулар који садржи хронолошке податке о датуму, лицу које је руковало доказом и евентуалним променама или радњама које су наступиле у вези са истим током доказног поступка (нпр. пренос, место чувања, анализа и др.), а у сврху употребе доказа у судском поступку. У циљу иновирања система полицијског образовања, Криминалистичко-полицијски универзитет је у оквиру департмана Рачунарства и информатике, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, акредитовао студијске програме на сва три нивоа студија који стварају услове за образовање у областима супротстављања високо-технолошком криминалу и информатичке безбедности, као и за научна истраживања у тим областима. Значајну улогу у овој области имају Народна банка Србије и Министарство трговине, туризма и телекомуникација (МТТТ). Народна банка Србије надлежна је за контролу, односно надзор информационо-комуникационих система финансијских институција које су под њеним надзором. Министарство трговине, туризма и телекомуникација је надлежни орган за информациону безбедност, односно безбедност ИКТ система од посебног значаја у Републици Србији. У вршењу ове надлежности МТТТ обавља следеће послове: израда прописа и стратегија у области информационе безбедности; инспекцијски надзор над радом ИКТ система од посебног значаја; прима обавештења о инцидентима који значајно угрожавају безбедност ИКТ система од посебног значаја и предузима мере у складу са законом, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и тужилаштвом; спроводи међународну сарадњу у области информационе безбедности. Фебруара 2017. године МТТТ је, у складу са Уредбом о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија („Службени гласник РС”, број 61/16), основало Национални контакт центар за безбедност деце на интернету 1983318. Путем Националног контакт центра врши се саветовање и омогућава се пријем пријава штетног, непримереног и нелегалног садржаја и понашања на интернету, односно угрожености интереса и права деце, телефонским путем и путем електронског обрасца на веб сајту. У складу са чланом 11. став 6. Закона о информационој безбедности, у случају да је инцидент у ИКТ систему од посебног значаја повезан са извршењем кривичних дела која се гоне по службеној дужности, Министарство о томе обавештава надлежно јавно тужилаштво, односно министарство надлежно за унутрашње послове. Имајући у виду потребу за појачаном контролом робе која се наручује, односно продаје путем интернета, Управа царина, у оквиру Министарства финансија, ради на успостављању услова за формирање јединице Сајбер царина, која би се активно борила против високотехнолошког криминала, са циљем идентификације дела која су у супротности са царинским прописима на интернету. У склопу Плана развоја царинске службе, као и одговарајућег Акционог плана, наводи се обавеза формирања одговарајуће организационе јединице у оквиру Сектора за контролу примене царинских прописа која би се искључиво бавила питањем тзв. „илегалне интернет трговине”, што је и наведено у Плану развоја царинске службе за период 2017–2020. године и Акционог плана за спровођење наведеног Плана развоја. Такође, Управа за спречавање прања новца je орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија. Управа обавља финансијско-информационе послове: прикупља, обрађује, анализира и прослеђује надлежним органима информације, податке и документацију коју прибавља у складу са овим законом и врши друге послове који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма у складу са законом. Ако у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, Управа за спречавање прања новца може започети поступак прикупљања података, информација и документације у складу са овим законом, као и извршити друге радње и мере из своје надлежности и на основу писмене и образложене иницијативе надлежног суда и тужилаштва, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Пореске управе, Управе царина, Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности, надлежних инспекција и државних органа надлежних за државну ревизију и борбу против корупције. Ако у вези са одређеним трансакцијама постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, државни органи могу да траже од Управе податке и информације потребне за доказивање тих кривичних дела. У Министарству просвете, науке и технолошког развоја, последњом систематизацијом радних места формиран је Сектор за дигитализацију у просвети и науци. Овај сектор чине три ниже организационе јединице: Група за е-просвету, Група за е-науку и Група за дигитализацију у образовању (од по три државна службеника). Поред овог сектора, у Секретаријату Министарства постоји Група за одржавање квалитета у интерној мрежи рачунара (три државна службеника), као и радна места за информатичке послове у неким школским управама. Када је у питању спречавање насиља (па и злоупотреба информационо-комуникационих технологија), три особе су задужене за заштиту од насиља у образовно васпитним систему, односно у Министарству и у оквиру тога се такође баве овом облашћу. Подршку пружају и просветни саветници из школских управа. Безбедносно-информативна агенција (БИА) у складу са Законом о Безбедносно-информативној агенцији обавља послове који се односе на: заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије; истраживање, прикупљање, обраду и процену безбедносно-обавештајних података и сазнања од значаја за безбедност Републике Србије и информисање надлежних државних органа о тим подацима. Тероризам и организовани криминал представљају значајну претњу по националну безбедност, посебно ако се као објект или средство извршења јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском смислу. Осим тероризма и организованог криминала, БИА је надлежна за супротстављање и свим другим врстама високотехнолошког криминала, ако су његове последице такве природе да могу дестабилизовати националну безбедност нпр. кроз угрожавање уставног, економског или монетарног система. Супротстављање наведеним безбедносним претњама врше оперативни радници који су распоређени у организационе јединице за супротстављање свим видовима тероризма, организованог криминала и криминала који угрожава националну безбедност, тако да није могуће одредити број, структуру и обученост запослених у БИА само за ову област. Потребно је истаћи да Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала није препознао Безбедносно-информативну агенцију као једну од институција која се бави супростављањем овој врсти криминала, иако је за то надлежна по Закону о Безбедносно- информативној агенцији. Војнобезбедносна агенција у складу са законом обавља послове безбедносне и контраобавештајне заштите Министарства одбране и Војске Србије и у оквиру исте, послове откривања, спречавања и доказивања кривичних дела против безбедности рачунарских података. Војнобезбедносна агенција је овлашћена да спроводи безбедносну заштиту ИКТ система. Поред наведеног, Војнобезбедносна агенција је овлашћена за откривање, праћење и онемогућавање унутрашњег и међународног тероризма, екстремизма и других облика организованог насиља усмерених против Министарства одбране и Војске Србије; односно открива, истражује и прикупља доказе за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, кривична дела организованог криминала, кривично дело прање новца као и кривична дела корупције (злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем, примање мита и давање мита) и ако нису резултат деловања организоване криминалне групе, унутар Министарства одбране и Војске Србије. Ове послове, конкретно, врше овлашћена службена лица распоређена у организационим јединицама Војнобезбедносне агенције, према акту о формацији. Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), основана Законом о електронским комуникацијама, је регулаторно тело у области електронских комуникација и поштанских услуга, надлежна је, између осталог, за сарадњу са регулаторним и стручним телима држава чланица Европске уније и других држава ради усаглашавања праксе, примене прописа из области електронских комуникација и подстицања развоја прекограничних електронских комуникационих мрежа и услуга. Такође, учествује у раду међународних организација и институција у области електронских комуникација у својству националног регулаторног тела у области електронских комуникација. Ступањем на снагу и почетком примене Закона о информационој безбедности утврђено je да је РАТЕЛ надлежан за координацију и извршавање послова Националног центра за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ). Одредбом члана 31. Закона о министарствима прописано је да Завод за интелектуалну својину (ЗИС) обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на: патент и мали патент, жиг, дизајн, ознаку географског порекла, топографију интегрисаног кола, ауторско право и сродна права; примену међународних уговора из области заштите интелектуалне својине и представљање и заступање интереса Републике Србије у специјализованим међународним организацијама за заштиту интелектуалне својине; надзор над радом организација за колективно остваривање ауторског права и сродних права; развој у области заштите интелектуалне својине; информационо-образовне послове у области заштите интелектуалне својине, као и друге послове одређене законом. Предлагање прописа из области заштите и промета интелектуалне својине у делокругу је Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и вршење надзора над радом Завода за интелектуалну својину. Завод сарађује са различитим државним органима надлежним за ефикасно спровођење права интелектуалне својине кроз рад Координационог тела за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији, које је основано Одлуком Владе („Службени гласник РС”, број 121/14), као и кроз рад три радне групе које је оформило ово тело. Задатак Координационог тела за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији је да, на пољу оперативне заштите права интелектуалне својине, прати и усмерава поједине послове из делокруга више органа државне управе ради обезбеђивања ефикасне заштите права интелектуалне својине. Улога Привредне коморе Србије (ПКС) у борби против високотехнолошког криминала своди се на едукацију привредника, као и на повремено прикупљање информација о инцидентима, као и њихова анализа и утицај на пословање. Разматра се увођење тима који би се перманентно бавио овом проблематиком. Удружење банака Србије (УБС) окупља све банке које послују на територији Републике Србије, банке у Удружењу формирају стучне одборе преко којих се баве различитим областима из свог пословања. Одбор за безбедност који функционише при Удружењу банка Србије окупља представнике већине банка који се баве пословима безбедности (информационе, физичко техничке, превенцијом превара и др.). Међусобном сарадњом као и успостављањем сарадње са државним органима из области високотехнолошког криминала Одбор делује превентивно и реактивно у борби против високотехнолошког криминала. ––––––––––––––– 18 http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-lat/kontakt-centar 4.2. Сарадња државних органа у оквиру борбе против високотехнолошког криминала Сходно Законику о кривичном поступку, сви органи који учествују у предистражном поступку дужни су да о свакој радњи предузетој у циљу откривања кривичног дела или проналажења осумњиченог обавесте надлежног јавног тужиоца. Полиција и други државни органи надлежни за откривање кривичних дела дужни су да поступе по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца. У вези предузимања кривичног гоњења учинилаца кривичних дела високотехнолошког криминала, Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал највећи део сарадње остварује са Министарством унутрашњих послова, Службом за борбу против организованог криминала, Одељењем за сузбијање високотехнолошког криминала, са Службом за специјалне истражне методе која се огледа у проналажењу доказа везаних за извршење кривичних дeла високотехнолошког криминала, а изузетна сарадња је остварена и са Одељењем за јавни ред и мир, Полицијске управе за град Београд. Републичко јавно тужилаштво и Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал остварују сарадњу са Министарством трговине, туризма и телекомуникација у вези са применом Уредбе о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија која је донета у јуну 2016. године и Националним контакт центром за безбедност деце на интернету. Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала значајан део својих активности спроводи у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал. У периоду од 2008. године до данас, ово одељење је спровело укупно осам самосталних оперативних обрада. У оквиру једне од оперативних обрада, по први пут у Републици Србији је потписан Уговор о оснивању заједничког истражног тима између Републике Србије и Краљевине Холандије. Одељење је у истом периоду поступало по већем броју замолница за међународну правну помоћ Тужилаштва за организовани криминал и то у међународним операцијама „Rico” и „Bug Byte” са америчким ФБИ, по замолници ФБИ у вези међународног кријумчарења оружја, те у операцији „Атлантис” (нелегално „on-line” клађење) код које је предистражни поступак започело Тужилаштво за организовани криминал, али је судски поступак вођен пред Вишим судом у Београду, а оптужницу је заступало Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал. Поред ових самосталних активности, Одељење је учествовало у већем броју оперативних обрада Службе за борбу против организованог криминала, пружајући оперативну и техничку подршку другим одељењима. Спроведено је преко 25 оперативних обрада, међу којима су и неке од највећих оперативних обрада Службе. Ради ефикасне координације и сарадње државних органа у области информационе безбедности, Влада је образовала Тело за координацију послова информационе безбедности, којим председава представник Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а у његовом раду учествују представници министарстава надлежних за послове одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, представници служби безбедности, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Генералног секретаријата Владе, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и Националног ЦЕРТ. Сходно Одлуци о образовању Тела за координацију послова информационе безбедности („Службени гласник РС”, бр. 24/16, 53/17, 79/17 и 112/17) задатак Тела је да остварује сарадњу између органа и усклађује обављање послова у функцији унапређења информационе безбедности, иницира и прати превентивне и друге активности у области информационе безбедности, предлаже мере за унапређење информационе безбедности у Републици Србији, даје сугестије и предлоге који се односе на припрему стратешких докумената, подзаконских аката и политика информационе безбедности у Републици Србији и утврђује међусобну сарадњу у случају инцидената који могу да имају знатан утицај на нарушавање информационе безбедности у Републици Србији. У области безбедности деце на интернету, ово министарство сарађује са органима надлежним за борбу против високотехнолошког криминала. Наиме, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету 19833 (веб сајт: www.pametnoibezbedno.gov.rs) врши саветовање и омогућава пријем пријава штетног, непримереног и нелегалног садржаја и понашања на интернету, односно угрожености интереса и права деце, телефонским путем и путем електронског обрасца на веб сајту. У случају да наводи из пријаве указују на постојање кривичног дела, Министарство прослеђује пријаву ради даљег поступања Републичком јавном тужилаштву и, ради информисања, Министарству унутрашњих послова. На предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација Влада је донела Одлуку о образовању Координационог тела у области безбедности и заштите деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија („Службени гласник РС”, број 9/18) у чијем саставу су представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Министарства културе и информисања и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Задатак Координационог тела је да остварује сарадњу између органа и усклађује обављање послова у функцији унапређења безбедности и заштите деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија, иницира и прати превентивне и друге активности у области безбедности и заштите деце на интернету, предлаже мере за унапређење безбедности и заштити деце на интернету и утврђује међусобну сарадњу. Управа царина у овој области сарађује са Посебним тужилаштвом у погледу размене података. Такође, развијена је сарадња са царинском администрацијом Француске и Аустрије, кроз чије је обуке на тему „Cyber customs” у два наврата већ прошао део царинских службеника. Поред тога, Управа царина свакодневно размењује податке са другим царинским администрацијама, на основу потписаних међународних споразума. У оквиру потписаног Протокола између Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете, науке и технолошког развоја реализује се пројекат „Основи безбедности деце”. У оквиру овог пројекта обучени полицијски службеници реализују наставу у свим четвртим и шестим разредима основних школа, а између осталог посебно се обраћују теме Безбедност деце на интернету. Oдређенe темe из области високотехнолошког криминала прилагођене су узрасту деце, а деца се едукују у областима коришћења интернета у којима су најрањивија. Имајући у виду надлежност Безбедносно-информативна агенција у овој области, остварује сарадњу са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала, Вишег јавног тужилаштва у Београду и Службом за борбу против организованог криминала – Одељењем за сузбијање високотехнолошког криминала. Војнобезбедносна агенција у оставривању својих надлежности сарађује са свим релевантним државним органима. Ради се о законској обавези, коју установљава одредба члана 3. став 4. Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији према којој Војнобезбедносна агенција сарађује и размењује податке са надлежним органима, организацијама, службама и телима Републике Србије, у складу са Уставом, законом, другим прописима и општим актима, односно утврђеном безбедносно-обавештајном политиком Републике Србије. Одбор за безбедност који функционише при Удружењу банака Србије сарађује са Народном банком Србије као регулатором. Финансијске институције, које су ИКТ системи од посебног значаја у складу са Законом о информационој безбедности, у обавези су да о инцидентима у ИКТ системима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности обавесте Народну банку Србије. Поред редовних канала комуникације ка државним органима, Одбор је успоставио и ради на унапређењу сарадње са Одељењем за сузбијање високотехнолошког криминала и Посебним тужилаштвом за високотехнолошки криминал у циљу ефикасне и правовремене реакције на различите облике високотехнолошког криминала. 4.3. Сaрадња са субјектима цивилног друштва, стручном јавношћу, медијима и привредом Облици сарадње са субјектима цивилног друштва и привредом су на задовољавајућем нивоу и остварују се кроз потписивање одговарајућих уговора и протокола о сарадњи између заинтересованих страна, организовањем јавних расправа о нацртима прописа, као и одржавањем конференција, семинара, обука, радионица. Посебно тужилаштво приликом сузбијања кривичних дела високотехнолошког криминала има добру сарадњу са цивилним друштвом и привредом, а поготово са банкарским сектором, интернет сервис провајдерима, мобилним оператерима, Привредном комором Србије и Београда, медијским кућама, удружењима која заступају носиоце ауторских права, Националним ЦЕРТ, а која се огледа у размени информација, учествовањем у радним групама и округлим столовима и другим облицима сарадње, а све у циљу успешне борбе против високотехнолошког криминала. Потребно је истаћи и да је Републичко јавно тужилаштво закључило 2013. године Меморандум о сарадњи са Фондом Б92 у циљу реализације пројекта „Кликни безбедно” Центар за безбедни интернет Србија на сузбијању и решавању проблема незаконитог, непримереног и штетног садржаја и непримереног понашања на интернету, као и на ширењу информација о начинима безбедног коришћења интернета. У оквиру пројекта формирана је оnline платформа под називом Нет партола у циљу анонимног пријављивања незаконитог садржаја на интернету, посебно искоришћавања малолетних лица у порнографске сврхе, као и извршење других кривичних дела путем интернета (нпр. малтретирање у виртуелном свету тзв. cyberbullying). Нет патрола члан је међународне организације INHOPE – Internation Association of Internet Hotlines, која координише и помаже рад мреже оваквих сервиса за пријаву нелегалног садржаја на интернету широм света. Поред наведене сарадње, Републичко јавно тужилаштво и Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал успоставили су сарадњу са међународном организацијом цивилног друштва „Save the children”, у оквиру програма Правосудне академије за израду плана и програма обуке за судије и јавне тужиоце у области високотехнолошког криминала и заштите малолетних лица на интернету. У складу са успостављеном сарадњом, од јануара 2017. године почеле су основне и напредне обуке на тему високотехнолошког криминала и безбедности деце на Интернету. У оквиру пројекта израђен је Приручник за судије и јавне тужиоце на тему заштите деце од насиља на интернету и разматра се потписивање споразума о сарадњи са организацијом „Save the children”. Организација „Save the children” је у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација израдила Мапу пута превенције онлајн и других облика насиља над децом на интернету у Републици Србији19, која пружа приказ добрих пракси и примера других земаља. Наведени документ такође даје смернице на путу којим би Република Србија требало да се креће у односу на сопствене капацитете у овом пољу. Такође, 26. децембра 2016. године Републичко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова, Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Војводине, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија, Асоцијација медија и Асоцијација онлајн медија закључили су Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара. Овим споразумом предвиђене су обуке новинара и власника медија о основама информационе безбедности информативних интернет портала, укључујући и обуку у погледу примене основних мера заштите од напада коришћењем информационих технологија. Наступи у медијима кроз проактиван приступ су веома значајни за превентивне активности за све субјекте на пољу борбе против високотехнолошког криминала. Наступи у медијима упознају грађане и подижу свест о опасностима које доноси континуирани развој дигиталног друштва, те се на тај начин грађани едукују како би самостално могли да идентификују опасности и превентивно делују и тиме не постану жртве неког кривичног дела путем интернета, односно минимализују штетне последице. Удружење банака Србије информише грађане о безбедносним ризицима посредством јавног веб сајта Удружења и активностима које организује у самом Удружењу (Центар за банкарску обуку, рад Одбора за безбедност и др.). Банке чланице информишу банкарске клијенте различитим каналима информисања. Министарство трговине, туризма и телекомуникација спроводи информисање деце, родитеља и наставника о опасностима на интернету и мерама превенције путем веб сајта „Паметно и безбедно” (www.pametnoibezbedno.gov.rs), као и путем телевизијских видео програма. Наиме, Министарство трговине, туризма и телекомуникација у оквиру наведеног пројекта спроводи на годишњем нивоу кампању „ИТ караван”. Први „ИТ караван” спроведен је од 20. априла до 3. јуна 2016. године. Школским презентацијама присуствовало је 5.000 ученика старијих разреда основних школа у 15 школа, док је на градским трговима промоцију овог пројекта видело више хиљада грађана. У 2017. години у оквиру „ИТ каравана” презентацијама о заштити од дигиталног насиља и других облика злоупотребе деце на Интернету присуствовало је више од 5.500 ученика и око 90 наставника из 17 основних школа из Србије. И у 2018. години, трећу годину за редом, спроведена је кампања „ИТ караван” за ученике основних школа у Србији, њихове родитеље и наставнике, са циљем подстицања паметног и безбедног коришћења нових технологија. Главни програм који чине едукативна презентација о безбедности деце на интернету и радионице за ученике и родитеље, представљен је за укупно 26 школа, у регионалним центрима у Републици Србији. Програм из Ниша и Новог Пазара пратило је још око 800 школа путем директног интернет преноса, а на мапи пута ИТ каравана 03 били су и Београд, Суботица и Нови Сад. У оквиру кампање реализоване су и отворене промоције за грађане, као и додатне радионице за родитеље у још шест градова: Сечњу, Зрењанину, Лесковцу, Чачку, Краљеву и Ужицу. Стални партнери Министарства у реализацији ове кампање су и Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Компанија Мајкрософт, а у прве две године један од партнера је било и Министарство унутрашњих послова, док су се у 2018. години кампањи придружили Национална асоцијација родитеља и наставника Србије и Фондација Петља. Превентивне активности Министарства финансија, Управе за спречавање прања новца огледају се кроз континуиране обуке обвезника и упознавање истих са новим трендовима и типологијама, у вези са прањем новца и финансирањем тероризма. Успостављена је одговарајућа сарадња са релевантим државним и међународним институцијама кроз велики број стручних скупова, семинара, обука, као и трибина у смислу заједничке едукације свих заинтересованих субјеката у циљу подизања свести о значају сузбијања ове врсте криминалитета. На Криминалистичко-полицијском универзитету у Земуну, за студенте четврте године на смеру криминалистике у оквиру предмета Економски криминал, предавање на тему „Систем заштите интелектуалне својине”, већ трећу годину заредом одржавају представници Завода за интелектуалну својину. У 2017. години, за представнике Управе царина одржана је радионица о претраживању база података индустријске својине, пре свега жигова и индустријског дизајна. ––––––––––––––– 19 https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/Mapa%20puta-Srbija.pdf. 4.4. Међународна сарадња у области високотехнолошког криминала Међународна сарадња се спроводи кроз различите видове: међународне сајбер вежбе, drill, радионице са циљем повећања разумевања и изградње капацитета са тежиштем на транснационалним сајбер безбедоносним изазовима и претњама, колективном приступу њиховом решавању како би се побољшала регионална и глобална размена информација за развој сајбер стратегија и политика сајбер безбедности у циљу брзог одговора на сајбер претње. Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал од 2010. године у оквиру Европске уније, Савета Европе и ОЕБС и других међународних организација учествује у пројектима који имају за циљ олакшавање међународне сарадње, њено убрзавање и правовремено реаговање приликом извршења кривичних дела високотехнолошког криминала. Поред тога, Посебни тужилац за високотехнолошки криминал одређен је за контакт тачку мреже 24/7 прописане Будимпештанском конвенцијом. На тај начин, успостављена је директна сарадња са осталим контакт тачкама из земаља потписница Конвенције, у циљу ефикаснијег поступања у предметима са елементом иностраности. Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала је једна од најактивнијих организационих јединица Министарства унутрашњих послова у области међународне сарадње. Сарадња се остварује на дневној бази кроз све стандардне канале међународне полицијске сарадње, посредством Интерпола и Еуропола, преко официра за везу деташираних у амбасадама у Београду (пре свега САД и Велике Британије), посредством регионалних организација (нпр. SECI Center, SELEC, ), али врло често и у директној полицијској сарадњи у заједничким међународним акцијама. У Одељењу је успостављена међународна контактна тачка 24/7 за високотехнолошки криминал у оквиру Савета Европе, као и контактне тачке у оквиру Еуропол и то „Тwins” (дечија порнографија) и „Cyborg” (сајбер криминал). Такође, 2016. године полицијски службеници Службе за борбу против организованог криминала спроводећи вишегодишњу међународну полицијску акцију „BUGBYTE” на сузбијању кривичних дела против сајбер криминала, фалсификовања и злоупотреба платних картица коју спроводи Федерални истражни биро (ФБИ) из САД-а, сарађивали су са полицијским службама из: Републике Србије, Републике Српске, Канаде, Аустралије, Републике Индије, Савезне Републике Бразила, Државе Израела, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Румуније, Републике Хрватске, Републике Македоније, Краљевине Данске, Краљевине Шведске, Републике Летонске Републике, Републике Костарике, Кипарске Републике, Републике Колумбије и Савезне Републике Нигерије. Поред тога, 2016. године, одобрено је повезивање Министарства унутрашњих послова на Интерполову базу „ICSE” (база фото и видео материјала сексуалне експлоатације деце). У просторијама Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала инсталирана је комуникациона опрема која је донирана од стране Генералног Секретаријата Интерпола, те је приступ бази података „ICSE” омогућен. Када говоримо о резултатима, ово је база која служи за идентификацију жртава као и информацији са којих места се дистрибуирају илегални снимци. У нашој земљи ово још није тип криминала који је у озбиљној мери заживео по питању производње илегалних снимака и продаје те се код нас неће проналазити жртве путем ове базе у тој мери као што је то пример у неким другим државама. Допринос ће углавном бити што ће остале државе које имају приступ овој бази евентуално добити материјал са новим жртвама који је пронађен током претреса у Републици Србији. Предстоји реализација обуке намењена коришћењу ове базе података коју ће изводити инструктори из Генералног Секретаријата Интерпола. Министарство финансија, Управа за спречавање прања новца је члан Егмонт групе, групе која окупља финансијско-обавештајне службе из 156 држава. То јој даје могућност да веома брзо дође до веома битних финансијско-обавештајних података од других држава, ако у вези са одређеном трансакцијом или лицем постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Управа активно учествује у раду Комитета Манивал, стручног комитета Савета Европе који ради по систему узајамних процена држава чланица. Још један веома значајан аспект међународне сарадње Управе за спречавање прања новца је могућност за закључивање споразума о сарадњи са страним партнерима. Управа за спречавање прања новца је до сада потписала споразуме о сарадњи са 44 државе. Управа царина у складу са постојећим законским овлашћењима, Протоколом 6 Споразума о стабилизацији и придруживању, у међусобној административној сарадњи у царинским питањима између Републике Србије и ЕУ и постојећим потписаним билатералним споразумима, размењује податке са другим царинским администрацијама. Безбедносно-информативна агенција остварује регионалну и ширу међународну сарадњу, првенствено са другим сигурносним или сигурносно-обавештајним службама и агенцијама. Војнобезбедносна агенција остварује међународну сарадњу у складу са одредбом члана 36. став 1. Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији према којој, Војнобезбедносна агенција, сходно утврђеној безбедносно-обавештајној политици Републике Србије, размењује податке са органима и службама безбедности страних држава и међународних организација, у складу са Уставом, законом, другим прописима и општим актима и потврђеним међународним уговорима. Завод за интелектуалну својину има развијену сарадњу са Светском организацијом за интелектуалну својину (WIPO), Европском патентном организацијом (ЕПО) и Заводом за интелектуалну својину Европске Уније (EUIPO). Представници Завода за интелектуалну својину присуствују састанцима Саветодавног коминтета WIPO за примену права интелектуалне својине који пружа техничку помоћ и координира у области примене права интелектуалне својине. На овим састанцима се редовно разматра и „онлајн” повреда права интелектуалне својине. EUIPO организује семинаре за представнике органа надлежних за примену права интелектуалне својине (судије, тужиоце, царинске службенике и представнике националних завода за интелектуалну својину). Теме које се обрађују у оквиру ових обука обухватају понекад и питања повреде права интелектуалне својине посматране са аспекта кривичног права. Представници Завода за интелектуалну својину су до сада два пута посетили и Опсерваторију EUIPO која прати повреде права интелектуалне својине и која пружа потребно знање и информације својим члановима. Сарадња са Европском организацијом за патенте одвија се кроз активности уговорене Билатералним планом сарадње за период 2016. до 2018. године, које се односе на обуку стручњака, сарадњу у развоју усаглашених европских информационо-технолошких сервиса и алата и сарадњу у подизању свести о значају заштите интелектуалне својине. Међународни уговори из области интелектуалне својине које је ратификовала Република Србија, а који су значајни за уређење дигиталног окружење су WIPО Уговор о ауторском праву и WIPО Уговор о интерпретацијама и фонограмима, који су закључени 20. децембра 1996. године у Женеви („Службени лист СРЈ ‒ Међународни уговори”, број 13/02). Ови уговори су познати под називом „Интернет уговори” и садрже норме које имају за циљ спречавање неовлашћеног приступа креативним делима и спречавање њиховог коришћења на интернету или другој дигиталној мрежи. 5. КРАТАК ПРЕГЛЕД ТРЕНДОВА У ОБЛАСТИ ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА 5.1. Општи показатељи Посебно је потребно нагласити да је број корисника интернета како на глобалном нивоу, тако и у Републици Србији у константном порасту. Јавно доступни статистички подаци говоре о томе да је у 2007. години регистровано да је Интернет користило укупно 1.365.000.000 корисника. Дана 31. марта 2017. године укупан број корисника у целом свету износио је 3.731.973.423. У Републици Србији je у току 2007. године регистровано 1.270.000 корисника. Дана 31. марта 2017. године број интернет корисника у нашој држави износио је укупно 4.705.141. Од 2007. године до 31. марта 2017. године на глобалном нивоу број корисника се повећао за укупно 273,40%. У Републици Србији се број корисника у наведеном временском периоду повећао за 370%. Истраживање Републичког завода за статистику о употреби информационо-комуникационих технологија у домаћинствима које је спроведено на узорку од 2.800 домаћинстава у Републици Србији говори о томе да 68,1% домаћинстава у Републици Србији поседује рачунар, док је 2007. године 34% домаћинстава имало рачунар. У истом истраживању које је спроведено утврђено је да 68,0% домаћинстава поседује интернет прикључак. Број интернет прикључака у домаћинствима 2007. године износио је укупно 26,3%. У 2017. години 61,9% домаћинстава имало је широкопојасну интернет конекцију. Тај број је 2007. године износио 7,3%. У 2017. години у Републици Србији у четвртом кварталу било је 1,49 милиона активних претплатника широкопојасног приступа Интернету. Веома је интересантан податак да су мобилни телефони у Републици Србији 2017. године били као уређаји заступљени са 90,5%. Заступљеност употребе 3G мреже (интернет преко мобилне телефоније) је код 53,6% корисника. Млади узраста од 16 до 24 године старости користе мобилне телефоне за приступ Интернету у проценту који се креће и до 92,6%. Просечно коришћење паметних телефона износи пет сати дневно у Републици Србији, наспрам просечних 3,3 сата у Западној Европи. Истраживања показују и да се 62% старијих основаца и 84% средњошколаца бар једном током годину дана изложило неком ризику на Интернету. Спроведена истраживања Републичког завода за статистику указују и на то да 99,7% анкетираник предузећа (репрезентативни узорак је био 1655 предузећа) користи рачунаре, као и да 99,7% тих предузећа има интернет конекцију. Интересантно је да је од 2007. године приступ широкопојасном интернету имало 55% предузећа, док је тај број 2017. године износио чак 98,6%, дакле број се готово удвостручио. Социјалне мреже су, такође, јако заступљене. Најпопуларнији је „Facebook”. У јуну 2016. године, у Републици Србији je било укупно 4.758.861. корисника Интернета (према подацима Internet live stats; у 2017. години према подацима Hootsuite – We are social, је 5,74 милиона) од којих jе укупно 3.500.000 користило „Facebook”. И на глобалном нивоу број корисника социјалне мреже Фејсбук је у константном порасту од 2008. године. Ова друштвена мрежа је једна од најомиљенијих и за њу је дат приказ имајући у виду да крајем 2017. године има већи број корисника (преко 2,1 милијарде) него WhatsUp (900.000.000), Twitter (328.000.000) и Instagram (400.000.000) заједно. 5.2. Статистика и базе података Посебно тужилаштво води евиденцију свих предмета и поступања по истим, кроз јединствени информациони систем јавних тужилаштава, а база података се ажурира на дневном нивоу. У Министарству унутрашњих послова се подаци о кривичним делима, укључујући и кривична дела високотехнолошког криминала, евидентирају на месечном нивоу у програмском систему под називом „Кривична дела и учиниоци”. Ради се о јединственој електронској евиденцији података о кривичним делима која се гоне по службеној дужности. Ова обимна база података обухвата, поред наведеног и податке о учиниоцима кривичних дела и оштећеним лицима, као и о њиховој старосној, полној и другој структури, затим о начину извршења (време, место, средство извршења кривичних дела), расветљеним и нерасветљеним кривичним делима, предметима кривичних дела, примењеним мерама према учиниоцима итд. Подаци се у овој бази евидентирају на основу поднетих кривичних пријава од стране подносиоца, односно полицијских службеника организационих јединица надлежних за послове сузбијања криминала. Подаци се уносе на основу прописане методологије и редовно се ажурирају. Министарство финансија, Управа за спречавање прања новца располаже базама података о готовинским и сумњивим трансакцијама које пријављују обвезници по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наведене базе се ажурирају на дневном нивоу. Управа царина користи: Информациони систем царинске службе, Обавештајну база података, право приступа Пореској бази података (ЈРПО). Поред наведених, од почетка 2015. године у функционалној употреби је и Нови компјутеризовани транзинти систем (НЦТС). Такође, треба поменути и базу података Светске царинске организације (CEN) у коју се уносе искључиво подаци (неноминални) о царинским прекршајима. Подаци у свим базама ажурирају се на дневном нивоу. Одељење за обавештајне послове води статистику на: дневном, недељном, месечном, кварталном и годишњем нивоу. Подаци које Одељење за обавештајне послове редовно прикупља су: наркотици, цигарете, дуван лекови, оружје и муниција (све врсте и количине), злато, нафтни деривати (у количини од најмање 100 литара), девизни прекршаји (износи од 10.000 EUR/USD/CHF па навише), прекршаји против животне средине, културна добра, илегални мигранти, сва друга царинска роба вредности преко 3.000 евра. Министарство трговине, туризма и телекомуникација води Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења и Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата. Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге води евиденцију о посебним ЦЕРТ, која се ажурира редовно. На сајту Завода за интелектуалну својину приступачне су следеће националне базе података: База података жигова и индустријског дизајна и База података за патенте MIMOSA RS. Такође, налази се линк ка некомерцијалној светској бази података патентне документације – Espacenet, која је доступна свима преко интернета и која садржи податке од преко 70 милиона објављених патентних пријава и одобрених патената из преко 90 различитих земаља (и наших) и региона из целог света, од 1836. године до данас. Привредна комора Србије поседује Базу података о спољнотрговинској робној размени Србије и спољнотрговинској робној размени земаља (ажурирање се врши на месечнм нивоу) и Базу COMTRADE (преузимање преко веб сервиса), где се ажурирање врши на годишњем нивоу. 5.3. Статистички трендови у области високотехнолошког криминала20 Према подацима Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала у протеклих пет година на територији Републике Србије (период 2013–2017. година) стопа криминала је у порасту. Преглед броја предмета Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал закључно са 31. децембром 2017. године. Број предмета заведених у уписник познатих пунолетних учинилаца Број предмета заведених у уписник непознатих учинилаца Број предмета заведених у уписник осталих кривичних предмета Укупно заведених предмета по уписницима Проценат повећања/смањења броја предмета у односу на претходну годину 2006. 19 0 0 19 2007. 75 11 68 154 +710.53% 2008. 110 14 60 184 +19.48% 2009. 91 42 114 247 +34.24% 2010. 116 13 443 572 +131.58% 2011. 130 28 502 660 +15.38% 2012. 114 65 609 788 +19.39% 2013. 160 243 558 961 +21.95% 2014. 294 770 352 1423 +48,07% 2015. 198 570 1306 2074 +45,74% 2016. 240 580 1237 2057 -0,82% 2017. 213 945 1213 2371 +15,26% У периоду од 1. јануара 2013. године до 31. децембра 2017. године, Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал поднете су кривичне пријаве против укупно 1.318 познатих пунолетних лица, док је оптужни акт поднет против укупно 280 познатих пунолетних лица. Министарство унутрашњих послова је у периоду од 2013. до 2017. године, поднео кривичне пријаве због извршења укупно 3.824 кривичних дела високотехнолошког криминала. У питању су следећа кривична дела: − Кривична дела против безбедности рачунарских података – укупно 91 кривично дело и то: оштећење рачунарских података и програма из члана 298. Кривичног законика (5 кривичних дела или 5,5% од укупног броја), рачунарска саботажа из члана 299. Кривичног законика (7 или 7,7%), прављење и уношење рачунарских вируса из члана 300. Кривичног законика (4 или 4,4%), рачунарска превара из члана 301. Кривичног законика (40 или 43,9%), неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података из члана 302. Кривичног законика (34 или 37,4%) и спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи из члана 303. Кривичног законика (1 или 1,1%). − Кривична дела против интелектуалне својине – укупно 328 кривичних дела и то: повреда моралних права аутора и интерпретатора из члана 198. Кривичног законика (1 или 0,3%), неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права из члана 199. Кривичног законика (316 или 96,3%), повреда проналазачевог права из члана 201. Кривичног законика (1 или 0,3%) и неовлашћено коришћење туђег дизајна из члана 202. Кривичног законика (10 или 3,1%). − Остала кривична дела – укупно 3.405 кривичних дела и то: приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. Кривичног законика (128 или 3,8%), искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу из члана 185б Кривичног законика (14 или 0,4%), фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225. Кривичног законика (2.412 или 70,8%), прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање из члана 227. став 2. Кривичног законика (18 или 0,5), неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга из члана 233. Кривичног законика (827 или 24,3%), одавање пословне тајне из члана 240. Кривичног законика (6 или 0,2%). ––––––––––––––– 20 Стратешка процена јавне безбедности, МУП. Структура извршених кривичних дела у периоду од 2013. до 2017. године Тренд извршења кривичних дела у периоду од 2013. до 2017. године Укупан број извршених кривичних дела високотехнолошког криминала у периоду од 2013. до 2017. године Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала је у периоду од 2015. до 2017. године, поднело кривичне пријаве против 379 осумњичених лица за 496 кривичних дела. Лишена су слободе 164 лица, извршена су 683 претреса стамбених и других просторија и привремено је одузето 6.058 предмета. Преглед броја предмета Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала у периоду од 2008. до 2017. године Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација у оквиру којег функционише Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, од фебруара 2017. године закључно са 15. мајом 2018. године, укупна регистрована комуникација која је остварена путем телефонских позива, електронске поште, пријава путем сајта и друштвених мрежа, износи 4.750. Ради унапређења сарадње и размене идеја, оператери/едукатори Националног контакт центра одржали су презентације на тему безбедности деце на интернету и то: за 150 запослених у домовима здравља (директорима, педијатрима школских диспанзера и психолозима) и за 4.730 ученика и око 2.500 родитеља у 73 основне школе. 5.4. Појавни облици високотехнолошког криминала Министарство унутрашњих послова је 2017. године у складу са чланом 24. Закона о полицији, израдило прву Стратешку процену јавне безбедности и Стратешки план полиције. Након обимне стратешке анализе стања у области безбедности, дефинисано је осам безбедносних приоритета у раду полиције, од којих се један односи на борбу против високотехнолошког криминала „Борба против злоупотреба информационо-комуникационих технологија на територији Републике Србије”. Анализом је утврђено да се кривична дела у којима се злоупотребљавају информационо-комуникационе технологије повећавају, као последица брзог развоја ИКТ и то она која се односе на безбедност рачунарских података, сексуалну злоупотребу малолетних лица и деце у порнографске сврхе на Интернету, преваре путем Интернета, неовлашћено коришћење ауторског и сродног права, угрожавање сигурности, тероризам и насилни екстремизам који води ка тероризму. Преваре путем Интернета најчешће се дешавају на различитим аукцијским сајтовима као и сајтовима на којима се врши оглашавање. Извршиоци кривичних дела објављују лажне електронске огласе на којима оглашавају продају различите робе (аутомобили, пољопривредне машине, мобилни телефони, сатови и др.). Када жртва наручи робу и уплати одређени новчани износ на име куповине, извршилац кривичног дела који је објавио потпуно лажан оглас, задржава новац код себе и одржава жртву у заблуди да ће добити робу. Јављају се и преваре са „емотивним односима” на Интернету где се жртве од стране извршилаца кривичних дела контактирају и започиње комуникација и развијање емоционалног и партнерског односа. Након што се жртве доведу у заблуду нуди им се нпр. склапање брака. За наведено, жртве требају да уплате одређени новчани износ за административне трошкове (таксе, судски и адвокатски трошкови и слично). Слична је ситуација и у кривичним делима, где се за одређени износ новца који се креће од 10% до 20%, жртвама нуди да на име трансфера новца на свој рачун уплате одређене таксе на напред описани начин. Жртве се доводе најчешће у заблуду да су новац наследили од далеких рођака који су преминули у иностранству. Врло често долази и до комбинације прва два случаја када се прво жртва емоционално доводи у везу са лажним партнером, а затим се тражи од ње да отвори рачун и да за извршиоца који стоји иза „емотивног односа” подигне новац који наводно у држави где се партнер налази није могуће подићи из одређених разлога. Уплате се најчешће врше преко Western Union-a i MoneyGram-a. Дестинације где се новац упућује најчешће су државе са подручја Африке, али и Велике Британије, Шпаније и др. На територији наше државе све су чешћа и кривична дела на штету правних лица која се називају „Bussiness Compromised Email”, и „Ransomware”. Појавиле су се и „CEO Frauds” преваре. Наведена превара се врши путем електронских порука у којима се извршиоци представљају лажно као надређени (шефови, руководиоци или директори) и доводе у заблуду жртве (запослена лица) у привредним субјектима да изврше уплату на њихов рачун. Број оштећених привредних субјеката преваром типа „Bussiness Compromised Email” све је већи. Злоупотребом комуникације извршиоци кривичних дела лажно се представљају у име стране компаније са којом правни субјекат из наше земље већ има пословну сарадњу и након уговореног посла у преварним порукама одмах након легитимно прослеђене поруке од стране легитимне компаније у којој се налазе инструкције за уплату, шаљу нове поруке са измењеним диспозицијама за плаћање (ИБАН број). Имајући у виду да се ради о електронском трансферу новца извршиоци кривичног дела новац подижу у иностранству веома брзо, понекад и у року од 24 часа. За то време оштећено предузеће је у убеђењу да је уплатило новац страној компанији, а страна компанија чека уплату за нпр. одређену робу. Да су преварени оштећени сазнају тек након што контактирају страну компанију. Наведеним радњама извршилаца кривичног дела преваре највише су угрожена мала и средња предузећа са територије Републике Србије. Извршиоци кривичних дела на рачунаре оштећених привредних лица, али и грађана Републике Србије, шаљу злонамерне рачунарске програме – вирусе познатије као ransomware који енкриптују електронске податке на рачунарима оштећених лица, а потом служе за уцењивање оштећених лица како би им се изнудио одређени новчани износ за враћање важних података тј. њихову декрипцију. У Републици Србији врше се злоупотребе електронских података о платним картицама на Интернету (card not present). Извршиоци су електронске податке са платних картица користили за набављање скупоцене робе путем Интернет сајтова. Податке о платним картицама прибаљали су путем кардерских форума. Углавном се радило о платним картицама страних држављана које су злоупотребљаване од стране извршилаца са територије Републике Србије. У свету је било случајева злоупотреба електронских новчаника, бесконтактног начина плаћања и др. Доласком Pay-Pal-a у Републику Србију, вишеструко се повећало наручивање робе путем интернета. Испорука тако наручене робе најчешће се врши поштанским саобраћајем, често и експресним пошиљкама. Међутим, поред робе која је легално на тржишту, путем интернета се продаje и роба (лекови и разна медицинска средства, електронске цигарете, козметика, кондиторски производи итд.) која ниje испитана и за која се не поседују све прописане дозволе. Посебан проблем представља могућност да се не ради о оригиналним производима у ком случају неће бити само повређена права интелектуалне својине, већ ти производи могу озбиљно угрозити живот и здравље становништва. Преко интернета се најчешће продаје роба од стране физичких лица која немају регистровано привредно друштво и нису предузетници. При томе, ради се о роби која се нелегално налази на тржишту (не поседују се потребне дозволе и сертификати, нису плаћене дажбине – царина и ПДВ). Уколико постоји константно снабдевање тржишта овом робом, то може изазвати нелојалну конкуренцију и пораст сиве економије. Управа царина, као и царинске администрације других држава, поред фискалне улоге, има и безбедносну, односно сугурносну тј. заштитну улогу. Имајући у виду потребе за појачаном контролом робе која се наручује, односно продаје путем интернета, царинске администрације ЕУ (Француска Република, Холандија, Република Аустрија и др.) формирале су посебне организационе јединице за борбу против високотехнолошког криминала са циљем идентификације дела која су у супротности са царинским прописима, а која су учињена коришћењем компјутера и информационих система. С обзиром на напред наведено, Управа царина налази да постоји потреба појачане контроле робе која се продаје преко интернета и у вези с тим, повећање улоге коју тренутно Управа царина има. Када је реч о кривичним делима против безбедности рачунарских података, може се констатовати да се најчешће врше кривична дела Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, затим Прављење и уношење рачунарских вируса, као и рачунарске преваре и рачунарске саботаже. Ова кривична дела врше се од стране извршилаца који поседују специфична техничка знања. Појачано је и коришћење специјализованих форума на којима извршиоци кривичних дела размењују своја знања и проналазе саизвршиоце, као и алате за вршење кривичних дела. Присутна је и појава злоупотребе нових технологија за вршење кривичних дела. Један од таквих примера је и злоупотреба концепта Интернета ствари (Internet of Things-IoT) где се уређаји који су мрежно повезани, након што су заражени рачунарским вирусом, појављују као део DDoS мреже, тако да су ови видови напада јачи по свом интензитету. Нове технологије као што су IoT, Cloud рачунарство, BYOD све су присутније и извршиоци кривичних дела увиђају предност ових технологија широм света. Злоупотреба ових технологија утиче на интензитет напада и њихов обим, као и на насталу штету. Рачунарство у cloud окружењу такође представља ризик због широког спектра могућих злоупотреба уколико дође до компромитовања заштите и платформи. Концепт BYOD (Bring Your Own Device) се односи на могућност да запослени донесу своје мобилне уређаје, као што су лаптопови, таблети и мобилни телефони и користе их на свом радном месту у пословне сврхе. Ризик коришћења овог концепта је у томе што је потребна адекватна примена безбедносних мера у систему у коме запослени доносе своје уређаје и повезују их у корпоративну мрежу. Пропусти могу повећати ризик од утицаја извршилаца кривичних дела на корпоративно окружење у коме се налази уређај и самим тим постоји могућност за вршење кривичних дела на штету пословних субјеката. Напредне упорне претње (Advance Persistent Threat-APT) сваке године у све већој мери погађају привредне субјекте широм света. Oчекујe се да акценат више неће бити само на упорним претњама, већ да ће извршиоци кривичних дела из ове области креирати и отпорније претње или малвер програме без фајлова, смањујући на тај начин трагове у инфицираном систему и избегавајући детекцију. Извршиоци кривичних дела везаних за сексуалну злоупотребу малолетних лица у порнографске сврхе, на Интернету користе П2П (Peer to Peer) мреже како би прибављали и/или размењивали незаконите аудио-визуелне материјале настале сексуалном злоупотребом. Незаконити аудио-визуелни материјали прибављају се на такав начин што се користећи Peer to Peer мреже, укуцавањем траженог појма, проналази одређени садржај, а затим се преузима и складишти на меморији својих рачунара. Такви садржаји могу се делити са другим извршиоцима кривичних дела широм света који су у исто време тражили материјал који је преузимао извршилац у нашој земљи и који је допустио дељење у мрежи. У мањем броју случајева извршиоци кривичних дела користе и различите форуме како би размењивали наведене незаконите материјале и како би пронашли саизвршиоце. За прибављање и размену материјала насталог сексуалном злоупотребом малолетних лица у порнографске сврхе на Интернету, користе се и социјалне мреже. Поред преузимања, поседовања и размене тих садржаја, социјалне мреже се користе и како би се ступило у контакт са малолетним лицима. Углавном се користе лажни профили који се прилагођавају узрасту деце и њиховим интересовањима, покушавајући да задобију њихову пажњу и поверење. Након што остваре контакт и задобију поверење извршиоци кривичних дела из ове области траже од деце да изврше одређену радњу (снимање одређеног дела тела или показивање интимних делова тела online и др.) и након тога материјал који добију користе за даље уцене према жртви како би продужили вршење кривичног дела. Поред тога, у оперативној акцији на сузбијању сексуалне експлоатације малолетних лица у порнографке сврхе путем интернета „Армагедон”, од 2010. до 2018. године поднете су кривичне пријаве против 181 осумњиченог лица за 189 кривичних дела, док је 163 лица лишено слободе. Информације на којима се заснива акција „Армагедон” прикупљају се оперативним полицијским радом, пријавама грађана, као и на информацијама добијеним путем међународне оперативне полицијске сарадње (Интерпол, Европол, ФБИ, НЦА и др.). Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала и поред ових значајних резултата уопште нема систематизована радна места за истраге сексуалне експлоатације деце на Интернету. Напредак информационих технологија доводи до константног пораста броја кривичних дела у области ауторског и другог сродног права. Предмет „пиратерисања” нису само дела страних већ и домаћих аутора. Велики проблем у овом смислу представљају најновији филмови, као и серије или филмови домаће производње чија је производња често субвенционисана од стране државе. Предузете су конкретне активности у договору са појединим аукцијским сајтовима који огласе на којима се нуде различита ауторска права (филмови, музика, игре, софтвери), који немају атрибуте оригиналности не постављају на своје веб стране, већ да омогућавају продају оригиналних производа у електронској форми (на ЦД-у). У области индустријске својине на територији Републике Србије најчешће се путем Интернет сајтова продају фалсификована фармацеутска средства, као и гардероба различитих робних марки и др. Угрожавање сигурности претњом да ће се напасти на живот или тело жртве или њој блиског лица извршиоци су вршили како према грађанима тако и према носиоцима јавних функција. Кривична дела врше се свим средствима комуникације на Интернету, а најчешћи облици се односе на коришћење бесплатних сервиса за електронску пошту, социјалних мрежа, форума, коментара испод одређених текстова објављених у електронским медијима. Злоупотреба информационо-комуникационих технологија везана за тероризам и насилни екстремизам који води ка тероризму одвија се за врбовање нових следбеника, давање упутстава о начину вршења кривичних дела, а помоћу Интернет сајтова, форума, социјалних мрежа и других форми намењених размени мултимедијалних садржаја врши се и пропаганда идеологије повезане са тероризмом. Сервиси се користе и за међусобну комуникацију, прикривање идентитета и анонимност. Најчешће је коришћење VoIP сервиса и заштићених форума. Са тероризмом и насилним екстремизмом који води ка тероризму повезано је вршење кривичних дела Неовлашћен приступ заштићеним рачунарима, рачунарским мрежама и електронској обради података (пример: defacement циљаних Интернет сајтова), али и спречавања и ограничавања приступа и електронске обраде рачунарских података (пример: DDoS напади уз употребу CaaS сервиса). Присутно је и коришћење виртуелних валута као што је Bitcoin за прибављање противправне имовинске користи која се може употребити за финансирање терористичких активности. 6. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ПРОБЛЕМА, УЗРОКА И ПОСЛЕДИЦА Свеобухватна стратешка анализа базирана на примарним и секундарним изворима информација у области борбе против високотехнолошког криминала, коришћењем савремених метода и техника стратешке анализе, идентификовала је већи број проблема које је неопходно отклонити у циљу ефикаснијег супростављања овом виду криминала. Имајући у виду повећања броја кривичних дела у којима се информационо-комуникационе технологије злоупотребљавају, у контексту тенденције брзог развоја и коришћења информационо-комуникационих технологија неопходно је, у државним органима који су препознати као носиоци борбе против високотехнолошког криминала, унапредити нормативни и институционални оквир, побољшати услове за рад у погледу повећања броја запослених, техничке опремљености и оперативних капацитета и омогућити успостављања ефикасније сарадње како на националном тако и на међународном нивоу: − Анализа домаћег и међународног нормативног оквира (пре свега прелазног мерила у оквиру Поглавља 24, затим директива, конвенција и стратегија) је показала да је неопходно усаглашавање Кривичног законика и Законика о кривичном поступку са правним тековинама ЕУ. Такође је потребно допунити и изменити постојеће законе који дефинишу надлежности државних органа у делу који се односи на област високотехнолошког криминала. Поред тога, подзаконским актима је неопходно ближе уредити ову област; − У оквиру успостављања капацитета полиције и тужилаштва која су дефинисана у прелазном мерилу у оквиру Поглавља 24 неопходно је применити одредбе Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. Поред тога, потребно је извршити измену и допуну наведеног закона, у циљу повећања институционалних капацитета тужилаштва и полиције, али и других државних органа који су носиоци борбе против високотехнолошког криминала. С тим у вези неопходно је изменити акте о унутрашњем уређењу и ситематизацији радних места у органима државне управе; − У оквиру побољшања оперативних процедура за рад неопходно је обезбедити уједначено поступање носилаца борбе против високотехнолошког криминала, улагати у специјалистичке обуке кадрова, техничку опремљеност, нове софтверске алате, успоставити дефиницију критичне инфраструктуре, увести могућности спровођења једноставније дигиталне форензике итд.; − Веома је значајно унапредити сарадњу у овој области, како између органа државне управе, тако и са приватним сектором и организацијама цивилног друштва. Посебно је важно унапредити регионалну и међународну сарадњу, пре свега са Интерполом; − Од пресудног је значаја спроводити превентивне активности које се односе на јачање свести грађана и грађанки, као и органа власти о могућностима злоупотребе информационо-комуникационих технологија, мобилних телефона, Интернета и друштвених мрежа. С тим у вези, неопходно је унапредити проактивни приступ у којем ће учествовати сви актери препознати као носиоци борбе против високотехнолошког криминала, пре свега Посебно тужилаштво и Министарство унутрашњих послова, Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала; − Потрeбно је припремити се за успостављање јединственог централизованог кривичног обавештајног система и сигурне платформе за комуникацију међу органима за спровођење закона. Обезбедити бољу повезаност релевантних база података (укључујући анализу трошкова, административних ресурса, буџета и потреба за обуком) и побољшати прикупљање обједињених статистичких података о кривичним делима (Препорука 6.2.2.из АП 24). С обзиром на обим анализиране проблематике и тенденцију пораста кривичних дела у области високотехнолошког криминала, ради отклањања проблема, а у циљу јачања капацитета Министарства унутрашњих послова планирано је, доношењем новог Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, који је ступио на снагу 15. јуна 2018. године, попуњавање специјализованог Одсека за сузбијање и злоупотребу у области електронске трговине, електронског банкарства и платних картица на Интернету и Одсека за сузбијање недозвољених и штетних садржаја на Интернету. У погледу институционалног оквира за борбу против високотехнолошког криминала, када је реч о Јавном тужилаштву, потребно је истаћи да Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, према важећим нормама, функционише као део – одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду. За разлику од Вишег јавног тужилаштва, које прати стварну и месну надлежност Вишег суда у Београду, Посебно тужилаштво надлежно је за поступање на читавој територији Републике Србије. Овакво решење у пракси доводи до отежаног рада, јер је Више јавно тужилаштво Београду организационо, функционално и месно прилагођено искључиво за поступање, односно, кривично гоњење учинилаца кривичних дела и њихово процесуирање пред Вишим судом у Београду. Специфичност високотехнолошког криминала огледа се, између осталог, и у чињеници да се најчешће место извршења кривичног дела из области високотехнолошког криминала и место наступања штетне последице не поклапају, због чега је и сам законодавац дао републичку надлежност тужилаштву за високотехнолошки криминал. У погледу нормативног оквира, ради ефикасног поступања државних органа у борби против високотехнолошког криминала неопходно је допунити и изменити сет закона из ове области, у циљу усклађивања са законодавством ЕУ и то: − Кривични законик потребно је ускладити са међународним стандардима, детаљније и прецизније описати кривична дела и прописати строжије кривичне санкције. Поред тога, у појмовима дефинисати шта представљају подаци о претплатнику, подаци о саобраћају и подаци о садржини саобраћаја; − када је реч о измени Законика о кривичном поступку, потребно је прописати следеће посебне доказне радње: − хитно чување похрањених рачунарских података – односи се на омогућавање издавање наредбе од стране надлежног органа, пожељно јавног тужилаштва, којим ће већ похрањени подаци, укључујући и податке о саобраћају, бити додатно сачувани од стране држаоца у обавезном року од 90 дана који може бити продужен за још 90, − хитно чување и делимично откривање података о саобраћају – односи се на хитно чување података о сабраћају, без обзира на то да ли је у преносу тих података укључено више субјеката (ИСП) и откривање ограничене, али довољне количине података које могу да послуже надлежном органу за идентификацију субјекта преноса података, као и путање којом су подаци емитовани, − наредба о достављању података – односи се на издавање наредбе физичком или правном лицу да достави/преда надлежном органу рачунарске податке који се налазе у поседу или под контролом тог лица, а који подаци су похрањени у рачунару или на рачунарском медијуму, као и наредбу ИСП да достави/преда надлежном органу податке о претплатнику одређене услуге које поседује или се налазе под његовом контролом, − наредба о претрази и одузимању података – обухвата модификацију постојећих наредби о претресу ствари и посебне доказне радње аутоматске обраде података, − наредба о прикупљању података о саобраћају у реалном времену – односи се на доношење наредбе којом би се употребом техничких метода наведени подаци прикупљали у реалном времену, као и наредбу ИСП да у оквиру постојећих техничких могућности спроведе ову наредбу сам или да сарађује са надлежним органом, − наредба о пресретању података о садржини саобраћаја – односи се на исту материју као претходна наредба, само је предмет наредбе садржина саобраћаја, уместо података о саобраћају, − у оквиру међународне кривично-правне помоћи и сарадње потребно је омогућити размену спонтаних информација, као и примену наредби у вези хитног чувања похрањених података, хитног чувања и делимичног откривања података о саобраћају, приступ похрањеним подацима, прекогранични приступ похрањеним подацима уз сагласност или када су јавно доступни, међународну правну помоћ која се односи на прикупљање података о саобраћају у реалном времену, те пресретању података о садржини саобраћаја, као и законски конкретизовано успостављање тачака 24/7 за хитну полицијску сарадњу, као и друге тачке за 24/7 пружање међународне правне помоћи, која би у овом контексту морала бити при Републичком јавном тужилаштву, имајући у виду надлежности. Боља повезаност релевантних база података и побољшано прикупљање обједињених статистичких података о кривичним делима ће бити предвиђена ревизијом Акционог плана за Поглавље 24. 7. ВИЗИЈА Визија ове стратегије је: Створено безбедно друштвено окружење кроз адекватан одговор Републике Србије на све појавне облике високотехнолошког криминала. 8. ОПШТИ ЦИЉ СТРАТЕГИЈЕ Република Србија поседује ефикасан и одржив систем заједничког деловања свих субјеката у борби против високотехнолошког криминала. Овакав општи циљ Стратегије би требало да доведе до бољег повезивања свих субјеката Стратегије, у борби против високотехнолошког криминала, као и до боље искоришћености ресурса у решавању проблема. 9. СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ СТРАТЕГИЈЕ Специфични циљеви су усмерени у правцу решавања препознатих проблема у супротстављању високотехнолошком криминалу. Кроз Анализу су препозната четири специфичнa циља и дефинисане мере у окиру њих: 1. Унапређено и усаглашено законодавство Републике Србије са правним тековинама и стандардима Европске уније у области борбе против високотехнолошког криминала 1.1. Израдити предлоге измена и допуна правних прописа Републике Србије са правним тековинама Европске уније 2. Унапређени организациони, кадровски, технички и оперативни капацитети носилаца борбе против високотехнолошког криминала 2.1. Реорганизовати Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала 2.2. Формирати посебне организационе јединице у органима и организацијама у складу са њиховим надлежностима и потребама 2.3. Унапређење кадровских, стручних, техничких и организационих капацитета надлежних институција за размену података о инцидентима и реаговање на инциденте 2.4. Реализовати потребне обуке различитих нивоа 2.5. Набавити савремену електронску опрему и софтверске алате 2.6. Усаглашавање стандардних оперативних процедура носилаца борбе против високотехнолошког криминала 3. Унапређен превентивни и проактивни приступ друштву у борби против високотехнолошког криминала 3.1. Подизање нивоа свести јавности по питању високотехнолошког криминала 3.2. Подизање нивоа свести међу органима јавне власти по питању високотехнолошког криминала 4. Унапређена сарадња на националном, регионалном и међународном нивоу 4.1. Унапредити сарадњу између приватног, јавног сектора и цивилног друштва 4.2. Унапредити сарадњу на спречавању сексуалне експлоатације деце и малолетних лица 4.3. Унапредити међународну и регионалну полицијску сарадњу 10. СПРОВОЂЕЊЕ, ПРАЋЕЊЕ, ОЦЕЊИВАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ 10.1. Органи надлежни за спровођење Стратегије Стратегију за борбу против високотехнолошког криминала спроводе министарства и други државни органи, у оквиру својих надлежности. Активности могу бити у надлежности само једног или више министарстава, односно државних органа. Ако је за неку активност потребна сарадња више министарстава или државних органа, вођење активности преузима министарство или државни орган у чијој је претежној надлежности активност, а на нивоу Савета за борбу против високотехнолошког криминала обезбеђује се сарадња и координисано деловање са другим министарствима и државним органима. Савет за борбу против високотехнолошког криминала ће предложити формирање Стручног тима за имплементацију Стратегије за спровођење конкретних активности, који би био састављен од запослених чије су организационе јединице носиоци активности у Акционом плану. Стручни тим за имплементацију Стратегије је одговоран за праћење успешности примене ове стратегије и пратећег акционог плана. Овај стручни тим ће успоставити механизам континуираног прикупљања података за извештај од свих одговорних органа јавне власти. Институције одговорне за примену стратегије и акционог плана достављаће Стручном тиму за имплементацију извештаје о спроведеним активностима. По потреби и по захтеву Стручног тима одговорне институције ће достављати и додатне извештаје и податке. Континуирано ће се прикупљати и други релевантни подаци, као што су јавно доступне стручне анализе о овој области. Конкретне активности које ће министарства, односно други државни органи спроводити, одредиће се Акционим планом. 10.2. Савет за борбу против високотехнолошког криминала Савет за борбу против високотехнолошког криминала је радно тело које образује Влада и надлежан је за анализирање спровођења свих планираних активности и у ту сврху подноси периодичне извештаје Влади о напретку у спровођењу Стратегије и Акционог плана. Савет за борбу против високотехнолошког криминала може иницирати усклађивање, измену или допуну Стратегије и Акционог плана, усаглашавање законодавних и нормативних аката са међународним прописима и стандардима који су од значаја за Републику Србију. 10.3. Национални координатор за борбу против високотехнолошког криминала Национални координатор за борбу високотехнолошког криминала информише Савет о свим аспектима спровођења Стратегије и Акционог плана и координира радом Стручног тима за имплементацију Стратегије. Успоставља сарадњу са међународним организацијама и сектором цивилног друштва ради успешног спровођења Стратегије и Акционог плана. Националном координатору, чланови Стручног тима за имплементацију Стратегије достављају информације и податаке у вези са високотехнолошким криминалом ради ефикасније реализације циљева Стратегије. Националног координатора за борбу против високотехнолошког криминала именује Влада на предлог Савета. Национални координатор за борбу против високотехнолошког криминала и Стручни тим за имплементацију Стратегије су одговорни за праћење успешности примене ове стратегије и пратећег акционог плана. Они ће успоставити механизам континуираног прикупљања појединачних извештаја свих одговорних органа јавне власти у циљу израде заједничког извештаја. Национални координатор за борбу против високотехнолошког криминала и Стручни тим за имплементацију Стратегије ће се састајати тромесечно, а према потреби и чешће. Национални координатор ће са овим тимом припремати шестомесечне извештаје са оценом успешности примене Стратегије и достављати их Савету, а Савет Влади. Да би се оценили ефекти примене стратегије и у складу са тим кориговала њена примена, биће урађене две евалуације: једна на крају друге године спровођења и једна крајем 2023. године. Национални координатор са Стручним тимом за имплементацију стратегије припремиће коначни извештај са оценом успешности примене ове стратегије и доставити га Влади најкасније до почетка 2024. године. 11. ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКТИ СТРАТЕГИЈЕ И АКЦИОНОГ ПЛАНА Средства неопходна за спровођење активности планираних овом стратегијом, које ће се извршавати у наредном периоду, биће обухваћена финансијским плановима носилаца активности и обезбеђиваће се у буџету Републике Србије у складу са билансним могућностима, а у складу са потребама додатна средства ће се обезбедити из донација, пројеката, помоћи, као и из других извора. 12. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 23-8630/2018 У Београду, 14. септембра 2018. године Влада Председник, Ана Брнабић, с.р. АКЦИОНИ ПЛАН 2019–2020. ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА БОРБУ ПРТОИВ ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА ЗА ПЕРИОД 2019–2023. ГОДИНЕ ОПШТИ ЦИЉ Република Србија поседује ефикасан и одржив систем заједничког деловања свих субјеката за борбу против високотехнолошког криминала показатељ ефекта Проценат повећања евидентираних и процесуираних кривичних дела ВТК који се гоне по службеној дужности 1. ЦИЉ Унапређено и усаглашено законодавство Републике Србије са правним тековинама и стандардима Европске уније у области борбе против високотехнолошког криминала показатељ исхода Степен усклађености националног законодавства са правним тековинама Европске уније 1.1. Мера Израдити предлоге измена и допуна правних прописа Републике Србије са правним тековинама Европске уније показатељ резултата Израђени предлози измена и допуна полазна вредност циљна вредност 0% 100% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 1.1.1. Израдити Нацрт законика о изменама и допунама Законика о кривичном поступку и Кривичног Законика ради усаглашавања са Директивом 2013\40 Израђен Нацрт законика и достављен Влади IV квартал 2020. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство правде, Рeпубличко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова 1.1.2. Израдити Нацрт законика о изменама и допунама Законика о кривичном поступку и Кривичног Законика ради усаглашавања са Директивом 2011\93 Израђен Нацрт законика и достављен Влади IV квартал 2020. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство правде, Рeпубличко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова 2. ЦИЉ Унапређени организациони, кадровски, технички и оперативни капацитети носилаца борбе против високотехнолошког криминала показатељ исхода Повећан степен институционалних капацитета носилаца борбе против високотехнолошког криминала 2.1. Мера Реорганизовати Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала показатељ резултата Повећан број запослених у Одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала попуњавањем два нова одсека у оквиру Одељења високотехнолошког криминала полазна вредност циљна вредност 16 запослених 22 запослена Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 2.1.1. Изменити акт о унутрашњем уређењу у складу са кадровским планом Министарства унутрашњих послова и финансијским могућностима Закључак Владе I квартал 2019. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова 2.1.2. Попунити Одсек за сузбијање злоупотреба у области електронске трговине, електронског банкарства и платних картица на Интернету Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова I квартал 2019. године Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформираног Одсека спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформираног Одсека спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Министарство унутрашњих послова 2.1.3. Попунити Одсек за сузбијање недозвољених и штетних садржаја на Интернету Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова I квартал 2019. године Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформираног Одсека спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформираног Одсека спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Министарство унутрашњих послова 2.2. Мера Формирати посебне организационе јединице у органима и организацијама у складу са њиховим надлежностима и потребама показатељ резултата а) Степен оперативности нових организационих јединица за борбу против ВТК б) Повећање броја запослених у организационим јединицама носилаца борбе против ВТК полазна вредност циљна вредност а) 0% б) биће одређена на основу података за 2018. годину а) 100% б) повећање од 20% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 2.2.1. Формирати организациону јединицу за борбу против високотехнолошког криминала у Управи царина Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи царина I квартал 2020. године Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Министарство финансија-Управа царина 2.2.2. Формирати организациону јединицу за борбу против високотехнолошког криминала у Безбедносно-информативној агенцији Извештај Безбедносно-информативне агенције I квартал 2020. године Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Безбедносно-информативна агенција 2.2.3. Формирати посебну организациону јединицу у Војној полицији Војске Србије Одлука о одранизацијским променама I квартал 2020. године Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Нема додатних трошкова – распоређивање у оквиру новоформиране јединице спроводиће се кроз распоређивање постојећих запослених Министарствo одбране 2.3. Мера Унапређење кадровских, стручних, техничких и организационих капацитета надлежних институција за размену података о инцидентима и реаговање на инциденте показатељ резултата Повећање броја запослених у организационим јединицама за борбу против високотехнолошког криминала надлежних институција за размену података о инцидентима и реаговање на инциденте полазна вредност циљна вредност биће одређена на основу података за 2018. годину 20% 2.3.1. Спровођење обука за запослене у надлежним органима о поступању у случају инцидената у ИКТ системима Извештај о раду IV квартал 2019 Буџет Министарства трговине, туризма и телекомуникација 3.000.000 динара у 2019. години Буџет Републике Србије – раздео Министарства трговине, туризма и телекомуникација Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Народна банка Србије, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, Академска мрежа Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Криминалистичко-полицијски универзитет 2.3.2. Подизање дигиталних компетенција запослених у јавном сектору Извештај о раду IV квартал 2019 Буџет Министарства трговине, туризма и телекомуникација 6.000.000 динара у 2018. години 6.000.000 динара у 2019. години Буџет Републике Србије – раздео Министарства трговине, туризма и телекомуникација Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Народна банка Србије, Канцеларија за инфомационе технологије и електронску управу, Академска мрежа Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Криминалистичко-полицијски универзитет 2.4. Мера Реализовати потребне обуке различитих нивоа показатељ резултата Број запослених који су стекли неопходне компетенције полазна вредност циљна вредност 0% 10% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 2.4.1. Израда анализа образованих потреба основних обука за државне органе носиоце борбе против високотехнолошког криминала Извештај о спровођењу пројекта II квартал 2019. год. Пројекат „Јачање капацитета државних органа у борби против високотехнолошког криминала у Југоисточној Европи” уз подршку ОЕБС Донација Министарство унутрашњих послова, Криминалистичко-полицијски универзитет, Републичко јавно тужилаштво, Министарство правде, Правосудна академија, Државно веће тужилаца 2.4.2. Израдити програм и план обука у складу са закључцима анализе Израђен програм и план обука IV квартал 2019. год. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Криминалистичко-полицијски универзитет, Републичко јавно тужилаштво, Министарство правде, Правосудна академија, Државно веће тужилаца 2.4.3. Реализовати обуке основног нивоа Извештаји са обука, Евалуациони формулари учесника Континуирано у складу са програмом и планом Пројекат „Јачање капацитета државних органа у борби против високотехнолошког криминала у Југоисточној Европи” уз подршку ОЕБС Пројекат „Јачање капацитета државних органа у борби против високотехнолошког криминала у Југоисточној Европи” уз подршку ОЕБС Министарство унутрашњих послова, Криминалистичко-полицијски универзитет, Републичко јавно тужилаштво, Министарство правде, Правосудна академија 2.4.4. Реализовати специјалистичке обуке на позив међународних организација које учествују у борби против високотехнолошког криминала Извештаји са обука, Евалуациони формулари учесника Континуирано у складу са програмом и планом Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Донаторска средства организатора Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Донаторска средства организатора Министарство унутрашњих послова 2.5. Мера Набавити савремену електронску опрему и софтверске алате показатељ резултата Проценат испуњења утврђених техничких потреба по спецификацији полазна вредност циљна вредност биће одређена на основу података за 2018. годину 20% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 2.5.1. Набавка рачунарске опреме 1. ИПА 1 2017 пројекат III квартал 2019. године Пројекат ИПА 2017 – предвиђена вредност набавке 1.787.340 евра Донација – Међународни партнери за Министарство унутрашњих послова 9.055.900 динара за 2019. годину 1. ИПА 1 2017 2. Буџет Министарства унутрашњих послова 3. Међународни партнери Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво 2.5.2. Набавка специјализованог софтвера ИПА 2017 пројекат III квартал 2019. године Пројекат ИПА 2017 Буџет Министарства унутрашњих послова 11.900.000 динара, за 2019. годину, за набавку софтвера и лиценци 2.975.000 динара, за 2020. годину, одржавање софтвера Буџет Министарства унутрашњих послова Пројекат ИПА 2017 Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво 2.5.3. Обука за примену савремене електронске опреме и софтверских алата ИПА 2017 пројекат IV квартал 2019. године Веза активност 2.5.2. Веза активност 2.5.2. Министарство унутрашњих послова 2.6. Мера Усаглашавање стандардних оперативних процедура носилаца борбе против високотехнолошког криминала показатељ резултата а) Обезбеђено уједничано поступање носилаца борбе против високотехнолошког криминала б) Запослени примењују стандардне оперативне процедуре полазна вредност циљна вредност 0% 100% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 2.6.1. Усвојити оперативне процедуре за прикупљање и обезбеђење електронских доказа Обавезна инструкција о прикупљању и обезбеђењу електонских доказа I квартал 2019. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова 2.6.2. Унапредити методологију рада осталих државних органа у складу са усвојеном инструкцијом у поступку прикупљања и обезбеђивања електронских доказа Појединачне инструкције државних органа усклађене са усвојеном инструкцијом IV квартал 2020.године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија-Управа царина, Безбедносно-информативна агенција, Министарство одбране 3. ЦИЉ Унапређен превентивни и проактивни приступ у друштву у борби против високотехнолошког криминала показатељ исхода Повећан проценат грађана који препознају опасности од високотехнолошког криминала на основу података за период од 2019–2020. године 3.1. Мера Подизање нивоа свести јавности по питању високотехнолошког криминала показатељ резултата Број реализованих превентивних и проактивних активности и акција у поступању носилаца борбе против високотехнолошког криминала полазна вредност циљна вредност биће одређена на основу података за 2018. годину повећање од 30% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 3.1.1. Спроводити едукације деце и родитеља, социјалних радника и наставног особља о опасностима од високотехнолошког криминала Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Криминалистичко-полицијски универзитет, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Народна банка Србије, Удружење банака Србије 3.1.2. Подизање нивоа свести јавности кроз сарадњу са медијима Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Народна банка Србије, Удружење банака Србије 3.1.3. Информисати банкарске клијенте о опасностима од високотехнолошког криминала Меморандум о сарадњи, Записници са одржаних састанака Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, Народна банка Србије, Удружење банака Србије 3.1.4. ИТ Караван – едукативна кампања за промоцију корисне, креативне и безбедне употребе информационих технологија *веза са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године Извештај о раду Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства унутрашњих послова Континуирано Буџет Министарства трговине, туризма и телекомуникација – 3.000.000 динара у 2019. години Буџет Републике Србије – раздео Министарства трговине, туризма и телекомуникација Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова 3.1.5. Информисања и едукације деце, родитеља и наставника на тему безбедности деце на интернету кроз организовање обука у школама (веза са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године) Извештај о раду Министарства унутрашњих послова, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство просвете, науке и технолошког развоја 3.1.6. Информисања и едукације деце, родитеља и наставника на тему безбедности деце на интернету кроз рад Националног контакт центра за безбедност деце на интернету – БИТ 19833 (веза са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године) Извештај о раду Министарства унутрашњих послова, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво и Министарство просвете, науке и технолошког развоја 3.1.7. Промотивна кампања Паметно и безбедно (Дан девојка/девојчица у ИКТ, Дан безбедног интернета, Европски сат програмирања, Дан информационог друштва...) (веза са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године) Извештај о раду Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства унутрашњих послова Континуирано Буџет Министарства трговине, туризма и телекомуникација – 2.000.000 динара у 2019. години Буџет Републике Србије Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова 3.1.8. Обуке са циљем подизања капацитета запослених у институцијама система ради примене Уредбе о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија (веза са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године) Извештај о раду Министарства трговине, туризма и телекомуникација IV квартал 2019. године Буџет Министарства трговине, туризма и телекомуникација 7.200.000 динара у 2019. години Буџет Републике Србије Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова, Министарство просвете, науке и технолошког развоја 3.2. Мера Подизање нивоа свести међу органима јавне власти по питању високотехнолошког криминала показатељ резултата а) Број полазника, полицијских службеника УКП, који су приступили електронским порталима за обуку (Е-учионица), б)Број полазника у органима јавне власти којима су одржане обуке основног нивоа по питању високотехнолошког криминала полазна вредност циљна вредност 0% 5% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 3.2.1. Спроводити обуке основног нивоа органима јавне власти по питању високотехнолошког криминала Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано почев од I квартала 2019. год. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Републичко јавно тужилаштво, Министарство правде, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство одбране, Криминалистичко-полицијски универзитет, Привредна комора Србије, Удружење банака Србије, Управа царина 3.2.2. Израдити адекватан материјал за е-обуке полицијских службеника у области борбе против високотехнолошког криминала Извештај о раду Министарства унутрашњих послова III квартал 2019. год. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Криминалистичко-полицијски универзитет 3.2.3. Спроводити е-обуке за подизање нивоа свести полицијских службеника у области борбе против високотехнолошког криминала Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано почев од IV квартала 2019. год. Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Криминалистичко-полицијски универзитет 4. ЦИЉ Унапређена сарадња на националном, регионалном и међународном нивоу показатељ исхода Повећан степен сарадње на националном, регионалном и међународном нивоу 4.1. Мера Унапредити сарадњу између приватног, јавног сектора и цивилног друштва показатељ резултата Број потписаних меморандума о институционалној сарадњи, број одржаних конференција, оперативних и других састанака полазна вредност циљна вредност биће одређена на основу података за 2018. годину повећање од 20% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 4.1.1. Потписивање заједничког меморандума о сарадњи носилаца борбе против високотехнолошког криминала Меморандум о сарадњи у борби против високотехнолошког криминала I квартал 2020. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Републичко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство финансија – Управа царина, Пореска управа и Управа за спречавање прања новца, Бeзбедносно-информативна агенција, Министарство одбране (Војнобезбедносна агенција) 4.1.2. Потписивање меморандума о сарадњи са научним институцијама, Удружењем банака Србије и привредним субјектима Меморандум о сарадњи у борби против високотехнолошког криминала I квартал 2020. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво, Криминалистичко-полицијски универзитет, Удружење банака Србије, Привредна комора Србије, Безбедносно-информативна агенција, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Управа царина 4.1.3. Организовање и учествовање у заједничким конференцијама Извештај о раду Министарства унутрашњих послова и извештаји других органа и организација Континуирано од I квартала 2019. године Донаторска средства организатора конференције Донаторска средства организатора конференције Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво, Народна банка Србије, Удружење банака Србије, Привредна комора Србије и Безбедносно-информативна агенција, Криминалистичко-полицијски универзитет, Управа царина 4.2. Мера Унапредити сарадњу на спречавању сексуалне експлоатације деце и малолетних лица показатељ резултата Број спроведених заједничких акција на регионалном и међународном нивоу на спречавању сексуалне експлоатације деце и малолетних лица полазна вредност циљна вредност 0% повећање од 20% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 4.2.1. Успоставити директну комуникацију Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала са Интерполовом базом података видео и фото материјала насталих искоришћавањем малолетних лица у порнографске сврхе на Интернету Годишњи извештај о раду I квартал 2019. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова 4.2.2. Донети обавезну инструкцију / упутство о формирању и коришћењу националне базе садржаја насталих злоупотребом малолетних лица на Интернету Годишњи извештај о раду III квартал 2020. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво 4.2.3. Успоставити базу података видео и фото материјала насталих искоришћавањем малолетних лица у порнографске сврхе на Интернету Годишњи извештај о раду IV квартал 2020. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво, Министарство правде 4.3. Мера Унапредити међународну и регионалну полицијску сарадњу показатељ резултата Повећан број откривених кривичних дела на основу спроведених заједничких акција на регионалном и међународном нивоу полазна вредност циљна вредност биће одређена на основу података за 2018. годину повећање од 20% Активност извор верификације рок реализације потребна средства извор финансирања носиоци активности 4.3.1. Интензивирање размене оперативних података и информација Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво, Безбедносно-информативна агенција, Министарство финансија-Управа царина,Министарство одбране (Војнобезбедносна агенција) 4.3.2. Креирати стандардне оперативне процедуре о раду 24/7 контакт тачки Оперативне процедуре о раду 24/7 контакт тачака IV квартал 2019. године Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова, Републичко јавно тужилаштво/Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал 4.3.3. Учешће у заједничким међународним акцијама Извештај о раду Министарства унутрашњих послова Континуирано Донације – Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Донације – Нема додатних трошкова – запослени раде у оквиру редовних радних активности Министарство унутрашњих послова На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Влада доноси НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година "Службени гласник РС", број 94 од 19. октобра 2017. РЕЗИМЕ Република Србија препознаје тероризам као претњу по основне вредности на којима почива, као што су владавина права, људска права и демократија, укључујући слободу, мир и безбедност грађана, суверенитет и територијални интегритет, стабилност и безбедност државе и легитимно изабраних власти, као и међународни мир и безбедност међународне заједнице. Национална политика у овој области заснована је на осуди свих дела тероризма, независно од чињенице у каквим околностима, од стране којих снага, где, када и како су извршенa. Истовремено, Република Србија се противи повезивању тероризма са било којом верском, етничком или другом групом. Превенција и борба против тероризма представљају значајна питања остваривања спољнополитичких приоритета Републике Србије у настојању да се обезбеди трајна глобална и регионална стабилност и сузбију безбедносне претње које доноси тероризам и друге претње које су са њим повезане. Република Србија препознаје универзални карактер тероризма и екстремизма и неопходност континуиране и широке сарадње држава на глобалном и регионалном плану ради успостављања заједничког приступа, који се приоритетно реализује кроз Уједињене нације и друге међународне организације. У оквиру безбедносне политике и суочавања са актуелним безбедносним изазовима Република Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, даје пуни допринос активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, као и на билатералном плану уз поштовање опште прихваћених међународних принципа и стандарда. Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година (у даљем тексту: Стратегија), дефинише основна и трајна опредељења, вредности и циљеве политике Републике Србије у области превенције и борбе против тероризма и успоставља стратешко-доктринарни оквир свеобухватног одговора на ову претњу, са нагласком на превенцију могућих напада уз подршку и учешће шире друштвене заједнице. Стратегија даје смернице за унапређење постојећих и развој нових метода, мера и инструмената превенције и борбе против тероризма, са циљем да успостави пропорцију између обима ангажованих ресурса и степена претње. Ова стратегија има за сврху заштиту Републике Србије од терористичке претње по њене грађане, вредности и интересе, уз истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма. Између осталог, наведена сврха биће остварена спровођењем циљних и осмишљених мера на доктринарном плану, кроз развијање и подизање безбедносне културе друштва и промовисање одређених вредности, као и на нормативном и институционалном плану, кроз унапређење капацитета за превенцију и борбу против тероризма, посебно капацитета за супротстављање насилном екстремизму и радикализацији која води у тероризам, као све израженијем феномену. Стрaтeгијски циљeви нa пoдручjу прeвeнциje биће oствaрeни мeрaмa зa спрeчaвaњe узрока и ублажавање фaктoрa кojи поспешују рaдикaлизaциjу која води у тероризам, мeрaмa зa рaну идeнтификaциjу рaдикaлизaциje, као и мeрaмa прeвeнциje oд реализације тeрoристичког aкта који се планира или припрема. Meрe у области рaнe прeвeнциje бићe кoмплeмeнтaрнo дoпуњeнe мeрaмa спрeчaвaњa ширeњa рaдикaлизaциje и нaсилнoг eкстрeмизмa, нaпoримa зa дeрaдикaлизaциjу и рeинтeгрaциjу рaдикaлизованих oсoбa. Сврха Стратегије биће реализована у четири приоритетне области са јасно опредељеним стратегијским циљевима и конкретним активностима за њихово остваривање, које ће бити дефинисане у Акционом плану Националне стратегије за спречавање и борбу против тероризма (у даљем тексту: Акциони план), који је њен саставни део. Приликом израде Стратегије коришћени су општеприхваћени међународни стандарди и преузете међународно-правне обавезе, посебно они утемељени Повељом УН, Глобалном стратегијом УН у борби против тероризма и Кoнвeнциjoм Сaвeтa Eврoпe о спречавању тероризма. Такође, Стратегија подржава циљеве и вредности Противтерористичке стратегије Европске уније, као и других основних међународних инструмената за борбу против тероризма, укључујући смернице, приоритете и напоре за превенцију и сузбијање насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући и све постојеће и будуће документе релевантних европских институција. Стратегија се заснива на начелима и вредностима утемељеним Уставом и у складу је са важећим прописима Републике Србије. Сврха и циљеви Стратегије усклађени су са основним стратешким документима у Републици Србији из области безбедности и сузбијања тероризма, посебно са Стратегијом националне безбедности Републике Србије. АНАЛИЗА СТАЊА И ИЗАЗОВИ Актуелна процена претње од тероризма, укључујући процену ризика и СВОТ анализу, израђене за сврху припреме ове стратегије, указују да је претња од тероризма Републици Србији реална. Процене и анализа, између осталог, идентификовале су као предност стабилност националног система безбедности и јавно прокламовану и активну политику мира Републике Србије, посебно политику помирења у региону, а као слабост, осетљиву безбедносну ситуацију на Косову и Метохији. Као претња препознат је развој безбедносне ситуације на Блиском истоку и Африци и њен утицај на регион Западног Балкана. Насилни екстремизам и радикализација која води у тероризам, препознати су као актуелни безбедносни феномени, који ће у наредном периоду све више добијати на снази. У погледу ових угрожавајућих безбедносних појава, грађанско друштво, заштита мањинских права у Републици Србији на нивоу највиших стандарда и постојећа верска толеранција између највећих верских заједница, испољили су се у анализи као предност, а недовољна интегрисаност појединих група у друштво, слабљење улоге породице као последица глобалних тенденција и злоупотребе друштвених мрежа за ширење нетрпељивости и екстремних ставова, као слабост. Учешће одређеног броја држављана Републике Србије у оружаним сукобима у иностранству и њихов повратак у земљу, препознати су као претња. Процес глобализације у свим областима људског деловања, праћен слободним кретањем људи, информација, роба и капитала, представља погодан амбијент за екстремисте да промовишу своје идеје, придобијају нове симпатизере и шире простор сукоба. Чиниоци којима се може утицати на ове појаве и тенденције су вишеструки и разнолики: економски, финансијски, социјални, образовни, институционални, савремене информационе и комуникационе технологије, активности верских и других ауторитета и центара, међуверске, међуетничке или друге тензије, ниво осећања одбачености, фрустрираности, изолације и самовиктимизације грађана и коначно, немогућност проналажења друштвено и демократски прихватљивих механизама за решавање насталих противуречности и сукоба. Измењене глобалне и друге околности довеле су до вишеструке промене природе терористичке претње, у више темељних одлика: – раније безбедносне претње локалног карактера (унутрашњи сукоби, одсуство добре управе, незапосленост, сиромаштво, низак ниво социјалне заштите и образовања), због међузависности савремених друштава, прерасле су у глобалне изазове, погодујући јачању рaдикaлизма и насилног eкстрeмизма; – постојање терористичких структура на Блиском истоку и у северној Африци, које су успеле да у кратком временском периоду анимирају и регрутују десетине хиљада бораца и вишеструко већи број следбеника и симпатизера из готово свих држава света, рaзвиjајући oгрoмaн eкoнoмски и други пoтeнцијaл зa пoдршку тeрoристичким aктивнoстима; – развој и доступност савремених комуникационих и информационих технологија увећао је ризик њихове злоупотребе не само за комуникацију, пропаганду, врбовање или терористичку обуку, где су информациони ресурси средство напада. Препознајући доступност савремених информационих технологија, где су информациони ресурси објекат напада, Република Србија је у поступку израде Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала, обухвати ће све области које нису предвиђене овим стратешким документом; – тренд децентрализације терористичког деловања oличен у могућности да извршиоци терористичких напада буду и саморадикализовани појединци који су се на извршење напада одлучили самостално; – токови финансијских средстава који могу бити коришћени за финансирање тероризма, укључујући и прање новца и повезивање терористичких организација са организованим криминалом и вршење кривичних дела из области организованог криминала у функцији финансирања тероризма, тешко се контролишу; – масовне миграције становништва, уз порозност граница, могу бити искоришћене за несметано кретање терориста и погодовати развоју екстремизма, како у транзитним тако и у земљама коначног одредишта; – иако терористи начелно бирају мете које су значајни друштвени симболи, у последње време све су чешћи напади на све лако доступне мете, извршени приручним средствима, уз изазивање што више жртава, материјалних разарања и страха; – пролиферација оружја за масовно уништење и илегална трговина свим врстама оружја повећава опасност да оружје, укључујући и оружје за масовно уништавање дође у посед структура над којима држава нема контролу, посебно терористичких удружења и појединаца. Државе региона, укључујући и Републику Србију, суочавају се са јачањем насилног екстремизма и порастом радикализације одређених појединаца и група које могу водити у тероризам. Република Србија сусреће се и са специфичностима када је у питању претња од тероризма, чији су главни видови испољавања: – етнички мотивисани екстремизам и сепаратистичке тенденције на појединим деловима територије, са могућношћу прерастања у тероризам, посебно у вези са једнострано проглашеном независношћу Косова и Метохије; – деловање припадника и симпатизера радикалних исламистичких покрета и организација, организационо и функционално повезаних са сличним покретима у региону и шире; – континуирано пропагандно деловање радикалних верских проповедника, пojeдинaцa или групa кojи тенденциозном интeрпрeтaциjoм верског учења свесно ширe идeoлoгиjу нaсилнoг eкстрeмизмa, као и радикализацију младих и конвертита; – пoврaтaк тeрoристичких бoрaцa из кoнфликтних подручја у Србиjу или државе рeгиона, додатно радикализованих и оспособљених за извршење терористичког напада, који могу да послуже као негативан модел; – опасност од инфилтрације терориста у условима масовног прилива миграната и избеглица који превазилази капацитете Републике Србије за прихват. Сложеност настојања да се пројектују одговарајуће политике и планови, као основ за предузимање мера на нормативном, институционалном и оперативном плану, у циљу супротстављања овој претњи, појачана је чињеницом да је тероризам динамична појава са способношћу трансформације. Коришћење нових стратегија, тактика и метода, са финансијском подршком чије је порекло тешко идентификовати, отежавају откривање активности терориста и предвиђање циљева и начина напада. Процена ризика и прoцeнa претњи, заснована на бројним индикаторима и анализи кључних фактора и елемената који утичу на степен претње, указује да су терористичке претње Републици Србији реалне, што се манифестује у спознаји да унутар земље, као и у окружењу постоје лица и групе способни и вољни да припреме, организују и спроведу терористичке нападе на мете у Републици Србији. METOДOЛOГИJA Стратегија се бaзирa нa кoнцeпту свеобухватне сaрaдњe свих актера који могу да дају допринос реализацији стратегијских циљева и који су се, у том смислу, профилисали на основу наведених анализа и процена, али и достигнућа научне теорије из ове области. Овај приступ подразумева блиску сарадњу државних и недржавних актера, укључујући представнике цивилног друштва, академску и научну заједницу као партнере1 на националном нивоу, што је претпоставка aдeквaтнoг oдгoвора нa прeтњу тeрoризмa и нaсилнoг eкстрeмизмa као вишeдимeнзиoнaлних друштвeних фeнoмeна. Стратегија дефинише стратегијске циљеве којима се штите основне вредности и сврстaвa их у чeтири приоритетне oблaсти: (1) Превенција од тероризма, насилног екстремизма и радикализације која води у тероризам; (2) Заштита, уочавањем и отклањањем претњи од тероризма и слабости у систему заштите; (3) Кривично гоњење терориста, уз поштовање људских права, владавине права и демократије и (4) Одговор система на терористички напад. Приликом израде Стратегије пошло се од чињенице да се прeтњa од стрaнe тeрoристичких oргaнизaциja, тeрoристичких структурa и пojeдинцa манифестује као вeрски инспирисaни тeрoризам, eтничкo-нaциoнaлистички и сeпaрaтистички тeрoризам, лeвичaрски и aнaрхистички тeрoризaм и дeсничaрски тeрoризaм. Oснoвни eлeмeнти тероризма као друштвене појаве, кojи се мoгу препознати у свим oблицима и видовима испољавања су нaсиљe кao мeтoд; грaђaни, Влaдa и инфрaструктурa кao мeтe – нeпoсрeднa и пoсрeднa жртвa; изaзивaњe стрaхa и изнуђивaњe пoлитичких и сoциjaлних прoмeнa; oствaривaњe пoстaвљeних тeрoристичких циљeвa – принудити Влaду или друштвo нa конкретно чињење или нечињење – пoстизaњe пoлитичких, рeлигиoзних или идeoлoшких циљeвa; вeлики брoj жртaвa, штo све укaзуje нa спeктaкулaрнoст којој теже тeрoристи и његову прoтивзaкoнитoст и друштвeну нeприхвaтљивoст. Битни узрoчни фaктoри тeрoризмa кojи утичу нa oбим и димeнзиje тeрoристичких aктивнoсти тeрoристичких oргaнизaциja, тeрoристичких структурa и пojeдинцa су рaзличити, почев од рaскoрaка измeђу oчeкивaњa и мoгућнoсти испуњeњa циљeвa друштвeних групa у услoвимa пoстojeћих друштвeних, eкoнoмских и пoлитичких прoмeнa, укључујући сепаратистичке тeндeнциje, постизање етничке монолитности на одређеном простору, eкoнoмски, сoцијaлни и др. Приликом опредељивања стратегијских циљeва узети су у oбзир сви нajбитниjи eлeмeнти oвe мeтoдoлoгиje, фaктoри ризикa кojи утичу нa рaзвoj прeтњe у случају појаве рaдикaлизaциje кoja вoди у нaсилни eкстрeмизам, спeцифичнoсти сa кojимa сe Рeпубликa Србиja сусрeћe у бoрби прoтив тeрoризмa, a тaкoђe и мaндaт, мисиjа и постојећи капацитети снaгa система бeзбeднoсти у најширем смислу, укључуjући цивилнo друштвo и привaтни сeктoр. Конкретне активнoсти зa oствaривaњe циљeвa oвe стрaтeгиje биће дeфинисaне у aкциoнoм плaну за њено спровођење и прe свeгa усмерене нa смaњeњe пoвeзaних фaктoрa ризикa. ––––––––––––––– 1 Партнери у процесу развијања Стратегије набројани су у анексу број 2. СВРХА, ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ И ЦИЉЕВИ Трајно опредељење Републике Србије је заштита њеног уставног уређења и безбедности и свеобухватна заштита појединаца и заједнице од тероризма, уз афирмацију и промоцију њених основних вредности и интереса. Основне вредности које се штите Стратегијом су: – уставно уређење, суверенитет, територијални интегритет и безбедност Републике Србије; – владавина права и демократија; – људска и мањинска права и слободе; – национална, етничка и верска равноправност и толеранција; – културна, верска и материјална добра; – јавно прокламована активна политика мира Републике Србије. Досезање ове сврхе Стратегија разрађује кроз дефинисање више стратегијских циљева, у четири приоритетне области: Превенција, Заштита, Гоњење и Одговор. ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 1 – ПРЕВЕНЦИЈА ТЕРОРИЗМА, НАСИЛНОГ ЕКСТРЕМИЗМА И РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ КОЈИ ВОДЕ У ТЕРОРИЗАМ Превенција, у смислу ове стратегије подразумева рану превенцију тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, уз учешће актера из различитих сегмената друштва. Она претпоставља изграђен систем заштите који омогућава благовремену идентификацију и смањује потенцијалне узроке радикализације и насилног екстремизма који води у тероризам и истовремено демотивише појединца или групу да прибегну акту тероризма или на други начин пруже подршку терористима. Приликом одређивања стратегијских циљева у овој области узeти су у oбзир узрoци кojи се налазе у кoрeну појаве радикализације, као и посредни узрoци који убрзaвaју сам прoцeс рaдикaлизaциje. Правовремено предузете превентивне мере кључне су у борби против тероризма, с обзиром да се њима утиче на факторе који поспешују насилни екстремизам и радикализацију која води у тероризам, чиме се смањује број појединаца спремних на терористичке нападе или пружање подршке терористима. Унапређење постојећих и развијање напреднијих програма превенције подразумева стварање политичких, друштвених, економских и других околности које не погодују појави радикализације, ширењу екстремистичких идеологија и регрутовању терориста, уз јачање система вредности на коме почива Република Србија. Посебно је важно успостављање интензивне и блиске сарадње и координације између представника власти, цивилног друштва, привaтнoг сeктoрa и породице, ради пружања подршке у случају препознавања радикализације. Стратегијски циљ 1.1 – Изграђена безбедносна култура грађана Изграђена безбедносна култура грађана омогућиће боље разумевање тероризма као угрожавајуће појаве, благовремено уочавање терористичких претњи и њихово избегавање, као и правовремено алармирање надлежних органа како би се спречио терористички напад. Истовремено, постизање овог циља ће омогућити адекватну реакцију појединца, као активног и одговорног грађанина у демократском друштву, на евентуални терористички напад, укључујући мотивисаност и способност за учешће у отклањању његових последица. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напор да се, осмишљеним и планским деловањем на пољу формалног и неформалног едуковања, обуке и опште информисаности, посебно професија које су у свакодневном и непосредном контакту са становништвом, унапреди разумевање шире друштвене заједнице у погледу природе и интензитета претње од тероризма, што укључује проширивање сазнања у јавности, међу појединцима и државним актерима о подстицању и регрутовању насилних екстремиста и терориста. Стратегијски циљ 1.2 – Рана идентификација узрока и фактора који погодују ширењу насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам Рана идентификација узрока који покрећу појединце и групе на тероризам, омогућиће предузимање планских, координираних и циљних активности друштва који ће водити ка стварању политичког, друштвеног и економског амбијента које не погодује радикализацији, ширењу екстремистичких идеологија и регрутовању терориста, уз јачање основног вредносног система на коме почива ова стратегија. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се координираним ангажовањем свих чинилаца друштва који су укључени у превенцију, најпре адекватно идентификују кључни покретачи радикализације, насилног екстремизма и тероризма, а након тога плански делује на њиховом ублажавању и отклањању активностима на економском и социјалном плану, јачањем вредносног система и препознавањем посебних потреба рањивих група. Стратегијски циљ 1.3 – Окружење које демотивише регрутовање младих за учешће у терористичким активностима Предузимањем планских и координисаних мера различитих друштвених чинилаца, укључујући државне органе, локалну самоуправу и институције, на успостављању окружења које демотивише младе за прихватање тероризма као начина за решавање постојећих друштвених конфликата и противуречности, сужава се регрутна база терориста. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се ојача свест код младих о основама и предностима демократије и владавине права, побољша њихова интегрисаност, друштвени и социјални положај и обезбеди подршка цивилног сектора и породице у тим напорима, посебно у случају препознавања радикализације код појединаца. Стратегијски циљ 1.4 – Високотехнолошки системи комуникације и дигиталних мрежа отпорни на ширење радикализације и насилног екстремизма Развој модерних друштава, оличен у снажном високо-технолошком прогресу и убрзаном развоју информатичког друштва, учинио је неопходним пажљиво дефинисање политике супротстављања стављању ових система у службу тероризма, јер појединац може подлећи утицају пропаганде и стећи знања за извршење терористичког акта без непосредног контакта са окружењем. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се ојача свест у друштву о опасностима коришћења високо-технолошких система комуникације за ширење говора мржње и на националном нивоу изграде и имплементирају најбоље политике, законска решења и пракса супротстављању коришћења ових средстава комуницирања за ширење насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући пажљиво дефинисање и промовисање ставова који представљају противтежу. Стратегијски циљ 1.5 – Вештина стратешке комуникације Развијање стрaтeшкe кoмуникaциje, укључуjући супрoтстaвљaње злонамерној интeрпрeтaциjи верског учења и eкстрeмистичким пoрукaмa у јавним мeдиjимa и на интeрнeту, омогућиће кoнзистeнтну пoлитику кoмуницирaњa сa jaвнoшћу нa нaциoнaлном нивоу, осигурaти прoмoциjу aлтeрнaтивних, пoзитивних пoрукa, кao и унапредити приступ за oткривaњe нeзaкoнитих сaдржaja нa интeрнeту којима се јавно oпрaвдaвa тeрoризам. Oствaрeњe oвoг циљa бићe пoстигнутo крoз нaстojaњa дa сe препозна значај и предност вештине стратешке комуникације на плану превенције насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, и изграде потребни капацитети за њено спровођење. ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 2 – ЗАШТИТА, УОЧАВАЊЕМ И ОТКЛАЊАЊЕМ ПРЕТЊИ ОД ТЕРОРИЗМА И СЛАБОСТИ У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ Заштита од тероризма у смислу ове стратегије подразумева изграђен систем у коме су уређене процедуре и дефинисане активности и мере одговорних актера, чија ће примена смањити претњу од терористичког акта, односно спречити конкретан терористички напад кроз уочавање и отклањање слабости у систему заштите и ограничавање могућности појединца или групе да изврше терористички напад. Способност система да се заштити од тероризма подразумева унапређен механизам благовременог уочавања претње од тероризма, путем ране идентификације терористичких организација и мрежа које им пружају подршку, метода терористичког деловања, као и откривањем планирања терористичких активности, чиме се смањује ризик од терористичког напада и повећавају капацитети за рано откривање кривичних дела тероризма и других кривичних дела повезаних са терористичким организацијама и терористичким активностима, посебно у вези са страним терористичким борцима и финансирањем тероризма, укључујући она кривична дела која су учињена путем друштвених медија. Овако унапређен систем заштите захтева потребан ниво оперативних способности полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета, одговарајућу заштиту критичне инфраструктуре, ефикасно интегрисано управљање границом, унапређен систем борбе против финансирања тероризма, као и успостављање система за дерадикализацију и реинтеграцију радикализованих особа. Стратегијски циљ 2.1 – Потпуно разумевање претњи од тероризма у Републици Србији кроз рану идентификацију циљних група и радикалних метода Побољшање разумевања рањивости од тероризма, укључујући и идентификовање слабости система заштите, омогућиће надлежним органима да кроз стратешко планирање, координацију, сарадњу и размену информација, ефикасно и сразмерно расподеле ресурсе и предузму одговарајуће мере и активности које за резултат имају отклањање претњи и ризика од тероризма. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се унапреде постојеће методологије у прикупљању, обради и процени обавештајних информација и података, које ће допринети откривању припремања терористичког напада и идентификовање учиниоца у раној фази. Стратегијски циљ 2.2 – Унапређена координација и сарадња између државних органа надлежних за прикупљање обавештајних података Одговарајући ниво координације и сарадње путем размене, упоређивања и обједињавања обавештајних податка, омогућује поуздано идентификовање појединаца, екстремних група и радикалних метода које користе, укључујући благовремену идентификацију канала за промет оружја, експлозива и других опасних средстава и материјала који би могли бити искоришћени за извршење терористичког напада и допринети његовом спречавању на основу интегрисаних обавештајних података. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се прецизирају улоге, постигне координација, обезбеде одговарајућа овлашћења, изграде механизми за ефикасну размену информација и унапреди сарадња на националном нивоу, као и са другим државама и међународним организацијама у области борбе против тероризма. Стратегијски циљ 2.3 – Подигнут ниво оперативних способности полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета Одговарајући оперативни капацитети полицијских и обавештајно-безбедносних структура, у погледу кадровских и материјалних ресурса, укључујући знања и вештине засноване на искуству и научним методама, путем специјализације и других видова стручног усавршавања, допринеће бољој заштити грађана и имовине од терористичког напада. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се унапреди нормативни и институционални оквир, уз адекватан развој људских и материјалних ресурса полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета, како би били способни да ефикасно одговоре претњама од тероризма. Стратегијски циљ 2.4 – Унапређен систем за борбу против финансирања тероризма Спровођењем активности из важеће Националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма и успостављањем механизма координације њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се систем за борбу против финансирања тероризма у Републици Србији. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се ојача сарадња са финансијским и другим секторима и контрола његовог рада, као и да се унапреде контролни механизми који за циљ имају спречавање финансирања набавке средстава за извршење терористичког напада. Стратегијски циљ 2.5 – Дерадикализација и реинтеграција радикализованих особа Имплементацијом активности из важеће Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник PC”, број 114/13) и успостављањем механизма координације њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се систем дерадикализације и ресоцијализације у Републици Србији. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се у потпуности развије систем дерадикализације у установама за издржавање кривичних санкција, који има за циљ да дерадикализује радикализоване особе, укључујући и систем њихове ресоцијализације. Стратегијски циљ 2.6 – Подигнут ниво заштите критичне инфраструктуре Рањивост савремених друштава на терористичке нападе повећана је чињеницом да мета напада могу постати објекти и системи од посебног, виталног значаја за функционисање заједнице, чиме се проузрокују разорне последице по живот и здравље људи, привреду и животну средину. То је једно од препознатљивих обележја савременог тероризма – производња страха и поремећај уобичајеног ритма живљења широких слојева становништва. Стога, унапређење система заштите критичне инфраструктуре представља један од најважнијих циљева у супротстављању тероризму. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се подигне ниво свести друштва о значају критичне инфраструктуре за функционисање заједнице, уреди нормативни и институционални оквир и подигну кадровски и материјални капацитети органа надлежних за заштиту критичне инфраструктуре који гарантује обезбеђивање ефикасне приправности, чиме се обезбеђује одговарајућа заштита за лица, виталне функције, системе и инсталације. Стратегијски циљ 2.7 – Унапређена ефикасност механизама интегрисаног управљања границом Имплементацијом Стратегије интегрисаног управљања границом у Републици Србији („Службени гласник PC”, број 91/07) и координацијом њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се ефикасност контроле прелажења и обезбеђења државне границе, у складу са безбедносним стандардима, како би се спречило несметано кретање терориста, приступ камповима за обуку и средствима за извршење терористичког напада, чиме се смањује ризик од терористичког напада у Републици Србији или против интереса Републике Србије у иностранству и коришћење њене територије као базе за подршку терористима. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се имплементирају механизми координације и ојачају капацитети граничних служби, као и унапреди међународна сарадња. Стратегијски циљ 2.8 – Подигнут ниво бeзбeднoсти у области трaнспoрта, трговине, размене роба и услуга Већи ниво бeзбeднoсти у области трaнспoрта, трговине, размене роба и услуга, смањиће ризике од недозвољеног трансфера средстава и материјала који могу бити употребљени за извршење терористичког напада и истовремено поспешити укупан eкoнoмски рaзвoj и ефикасну и сигурну комуникацију, како између различитих делова земље, тако и између различитих земаља. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојање да се унапреди безбедност транспорта путника и робе. ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 3 – КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ ТЕРОРИСТА, УЗ ПОШТОВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА, ВЛАДАВИНЕ ПРАВА И ДЕМОКРАТИЈЕ Кривично гоњење терориста, у смислу ове стратегије, подразумева изграђен систем вођења истрага о актима тероризма и оптужења одговорних за извршење кривичног дела тероризам, односно кривичних дела повезаних са терористичким организацијама и терористичким активностима, који одликује правичност и ефикасност. Овај систем је компатибилан са општеприхваћеним међународним стандардима и преузетим међународним обавезама Републике Србије да ће сви одговорни за тероризам бити изведени пред национални суд и да ће им у ефикасном судском поступку бити суђено уз поштовање људских права и слобода. Стратегијски циљ 3.1 – Усклађени национални прописи са одговарајућим резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, правним тековинама Европске уније и другим међународним стандардима Национално законодавство Републике Србије, усклађено са међународним стандардима и преузетим обавезама, представља гарант заштите права и слобода грађана Републике Србије од тероризма, као и заштите виталних и трајних вредности и интереса заједнице од ове претње. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се интервенцијама у нормативном уређењу постигне усклађивање позитивног законодавства Републике Србије у овој области са општеприхваћеним правилима међународног права, релевантним резолуцијама Савета безбедности УН и ратификованим међународно-правним инструментима, чиме се, уз поштовање преузетих међународних обавеза, успоставља нормативни оквир подобан за ефикасно откривање, кривично гоњење и суђење терористима и лицима која их подржавају. Стратегијски циљ 3.2 – Унапређен систем откривања, идентификације и кривичног гоњења извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са тероризмом, уз поштовање људских права Ефикасно кривично гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са овим кривичним делом спроводиће се, уз пуно поштовање људских права гарантованих Уставом, законима Републике Србије и међународним правом. Због природе кривичног дела, кривично гоњење захтева свеобухватност и мултидисциплинарни приступ, уз учешће различитих државних органа и организација који поседују специфична знања и вештине, како би се обезбедило квалитетно вођење кривичног поступка. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се развију кадровски, материјално-технички и стручни капацитети јавног тужилаштва и полиције, ојача међусобна сарадња, оствари пуна координација, те интензивира међународна сарадња, укључујући и сарадњу са ИНТЕРПОЛ-ом, ЕВРОПОЛ-ом и др., као и међународно-правну помоћ у кривичним стварима, што представља услов успешног гоњења терориста и лица која чине мрежу подршке. Стратегијски циљ 3.3 – Ефикасно суђење за кривично дело тероризам и друга кривична дела повезана са тероризмом Ефикасно суђење лицима оптуженим за кривично дело тероризам и кривична дела повезаних са тероризмом, уз поштовање принципа правичног суђењa, омогућиће да сви одговорни за тероризам буду процесуирани пред надлежним правосудним органима и да им у ефикасном судском поступку буде суђено уз поштовање људских права. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се унапреде кадровски и стручни капацитети судова и ојача поверење јавности у њихову способност да се суоче са извршиоцима кривичног дела тероризам и других кривичних дела повезаних са тероризмом. ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 4 – ОДГОВОР СИСТЕМА У СЛУЧАЈУ ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА Одговор на терористички напад, у смислу ове стратегије, подразумева припрему институција и система који пружају виталне услуге грађанима, као и самих грађана за управљање последицама и смањење последица терористичког напада, укључујући и помоћ жртвама напада. Стратегијски циљ 4.1 – Унапређен систем управљања последицама терористичког напада Развијени национални капацитети, стандарди и процедуре у ситуацијама које су изазване терористичким нападима, засновани на претходној анализи стања, расположивих капацитета и оперативној спремности, уз обезбеђивање неопходних предуслова за хитно реаговање, ревитализацију угрожених вредности, минимизирање штете и економичност реакције, омогућиће делотворан и координиран одговор друштва на терористички напад. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се успостави систем који дефинише надлежности, снаге и средства, подигну његови капацитети на ниво који омогућава адекватну приправност и обезбеди координација и комуникација у оквиру система и са актерима изван система, укључујући грађане и јавност. Стратегијски циљ 4.2 – Смањење последица терористичког напада Успостављање система у коме су дефинисане надлежности, снаге, средства и процедуре за смањење последица терористичког напада, који ће омогућити делотворан и координиран одговор друштва, укључујући и помоћ жртвама терористичког напада у складу са релевантним документима ЕУ, омогућиће ефикасан и брз опоравак свих виталних функција друштва. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се прецизно уреде задаци и одговорност и унапреде капацитети надлежних државних органа, организација, установа и институција и мотивише учешће грађана, цивилног друштва и приватног сектора у смањењу последица терористичког напада. СПРОВОЂЕЊЕ, ПРАЋЕЊЕ И КOOРДИНAЦИJA Спровођење Стратегија ће се спроводити реализацијом Акционог плана који је саставни део ове стратегије и представља јавни документ. Акциони план ће садржати активности, индикаторе, носиоце активности, временски рок и финансијска средства. Државни органи и организације наведени у Акционом плану као носиоци активности, у обавези су да у року од шест месеци израде детаљне интерне акционе планове, који ће, у складу са Акционим планом, садржати и потребна финансијска средства за спровођење активности из своје надлежности, и који ће одредити партнере неопходне за реализацију наведених активности. Буџет за реализацију појединачних акционих планова ће бити у складу са буџетом и лимитима предвиђеним у општем Акционом плану. Интерни акциони планови могу бити у целини или делом одређени за тајне, применом критеријума прописаних законом који уређује заштиту тајних података и подзаконских аката донетих на основу овог закона, у зависности од природе података које садрже. Праћење Да би се обезбедила потпуна примена Стратегије и постигао успех у унапређењу рада успоставиће се механизми за континуирано праћење, што укључује оцењивање реализације и извештавање о спровођењу циљева и активности. Праћењем ће се детаљније анализирати проблеми и препреке које су настале у процесу спровођења Стратегије и идентификовати остварена побољшања у институцијама, али и евентуално предузимање корективних мера. Ефекти планираних и реализованих активности процениваће се једном годишње. Кoд oцeњивaњa Стрaтeгиje прaтићe сe стeпeн eфикaснoсти, узимajући у oбзир рeaлизaциjу aктивнoсти из Акциoнoг плaнa. Основ за праћење спровођења Стратегије ће бити Акциони план. У складу са међународно признатим стандардима, а уколико се укаже потреба, приступиће се ревизији Акционог плана. За потребе спровођења и праћења, као и оцењивања и извештавања Стратегије и Акционог плана, Влада ће формирати Радну групу. Координација У циљу координације активности на превенцији и борби против свих облика радикализма, насилног екстремизма и тероризма на националном нивоу, укључујући осигурање ефикасног спровођења, праћењa, оцењивања и извeштaвaњa o спровођењу Стрaтeгиje, као и успостављања јасне и конзистентне политике у овој области, успоставиће се национално координационо тело. Радна група ће припремати извештај на годишњем нивоу о спровођењу Стратегије за национално координационо тело, које ће извештај достављати Влади. Такође, извештај о спровођењу Стратегије биће јаван и део основе за сачињавање извештаја о напредовању у спровођењу Акционог плана за Поглавље 24 – „Правда, слобода и безбедност”, Потпоглавље – Борба против тероризма. ФИНАНСИРАЊЕ Акционим планом за спровођење Стратегије биће дефинисана средства и извори средстава потребни за реализацију Стратегије. Трошкови Стратегије једнаки су трошковима Акционог плана који је саставни део ове стратегије. Извори средстава потребни за спровођење Стратегије биће обезбеђени делом из буџета Републике Србије, а делом из међународних фондова, домаћих и међународних донација, као и средстава претприступне помоћи. Трошкови органа државне управе, као носиоца активности и/или учесника у истим су следећи: Трошкови носиоца активности и/или учесника у истим, у оквиру Акционог плана за имплементацију предметне Стратегије: – Министарство правде: Промовисати међукултурални и међуверски дијалог кроз подршку медијима (активност 1.2.4) 2017 2018 2019 124.400,00 динара 124.400,00 динара Посета Евроџаст – веза АП за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност (активност 3.2.4) 2017 2018 2019 375.500,00 динара – Министарство културе и информисања: Побољшати општу информисаност целокупне јавности о тероризму, кроз организовање медијских кампања, округлих столова и јавних расправа и других активности, укључујући и сарадњу са цивилним друштвом (активност 1.1.1) 2017 2018 2019 100.000,00 динара 100.000,00 динара 100.000,00 динара Промовисати међукултурални и међуверски дијалог кроз подршку медијима (активност 1.2.4) 2017 2018 2019 124.400,00 динара 124.400,00 динара 124.400,00 динара Подржати медијске садржаје који представљају алтернативу радикализацији и регрутовању на интернету (активност 1.4.4) 2017 2018 2019 200.000,00 динара Јачање вештине стратешке комуникације сa jaвнoшћу, слaњeм пoзитивних пoрукa кoje су усмeрeнe кa рaњивим групaмa у друштву, кроз регионалну координацију и сарадњу и остале механизме ЕУ и УН (активност 1.5.1) 2017 2018 2019 62.200,00 динара 248.800,00 динара 248.800,00 динара – Министарство трговине, туризма и телекомуникација: Упознавање целокупне јавности о опасностима које носи коришћење високотехнолошких система комуникације за ширење радикалних ставова (активност 1.4.1) 2017 2018 2019 248.800,00 динара 248.800,00 динара Дефинисати и рaзвити систем зa прaћeњe и ограничавање нелегалних сaдржaja објављених на интернету, а у вези са насилним екстремизмом и радикализацијом који воде у тероризам, у складу са правом на слободу изражавања и на приватност (активност 1.4.6) 2017 2018 2019 124.400,00 497.600,00 248.800,00 динара – Министарство унутрашњих послова: Округли столови, семинари и трибине активности 1.4.6 и 1.4.1 и 2.6.1 2017 2018 2019 497,600.00 497,600.00 Обуке антитерористичких јединица активност 2.5.4 2017 2018 2019 343.000,00 343.000,00 343.000,00 Обуке антитерористичких јединица активност 2.5.4 2017 2018 2019 3.997.600,00 3.997.600,00 3.997.600,00 Опрема за јавну безбедност активност 2.5.4 – први део 2017 2018 2019 53.927.400,00 динара 53.927.400,00 динара 53.927.400,00 динара Опрема за јавну безбедност активност 2.5.4 –други део 2017 2018 2019 550.000,00 динара 550.000,00 динара 550.000,00 динара Опрема за јавну безбедност активност 2.5.4 –донација 2017 2018 2019 36.703.326,00 Службена путовања активност 1.4.6 2017 2018 2019 124.400,00 497.600,00 248.800,00 Официр за везу при Европол-у у Хагу, Краљевина Холандија активност 3.2.4 2017 2018 2019 4.105.200,00 динара 8.210.400,00 динара 8.210.400,00 динара – Безбедносно-информативна агенција Успоставити националну базу података за борбу против тероризма (активност 2.2.3) 2017 2018 2019 373.300,00 динара 373.300,00 динара – Тужилаштво за организовани криминал Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) 2017 2018 2019 8.599.700,00 динара 8.599.700,00 динара Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) 2017 2018 2019 450.000,00 динара 450.000,00 динара Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) – донација, остали извори 2017 2018 2019 4.000,00 евра 4.000,00 евра Унапредити међународну билатералну и мултилатералну сарадњу, посебно са Европолом и Евроџастом, као и међународну правну помоћ у кривичним стварима, кроз одређивање контакт тачака, спровођење препорука за побољшање ефикасности сарадње и кроз размену добрих пракси гоњења терориста (активност 3.2.4) 2017 2018 2019 620.000,00 динара 620.000,00 динара Унапредити међународну билатералну и мултилатералну сарадњу, посебно са Европолом и Евроџастом, као и међународну правну помоћ у кривичним стварима, кроз одређивање контакт тачака, спровођење препорука за побољшање ефикасности сарадње и кроз размену добрих пракси гоњења терориста (активност 3.2.4) - донација, остали извори 2017 2018 2019 3.000,00 евра 3.000,00 евра – Министарство спољних послова Унапредити сарадњу са другим државама и међународним организацијама на сузбијању тероризма, укључујући закључивање нових и допуњавање већ закључених споразума о међународној сарадњи – билатерална и мултилатерална сарадња (активност 2.2.5) 2017 2018 2019 200.000,00 динара 622.000,00 динара 622.000,00 динара Органи државне управе који немају трошковe неопходне за имплементацију активности из Акционог плана за предметну Стратегију: 1. Министарство рударства и енергетике, 2. Министарство привреде, 3. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, 4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за заштиту биља, 5. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за ветерину, 6. Министарство одбране, 7. Министарство финансија – Управа царина, 8. Министарство финансија – Управа за спречавање прања новца, 9. Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, 10. Министарство здравља, 11. Министарство државне управе и локалне самоуправе, 12. Министарство омладине и спорта, 13. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 14. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, 15. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, 16. Републичко јавно тужилаштво, 17. Државно веће тужилаца, 18. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом. Јачање комуникације и сарадње државног и цивилног сектора у области спречавања ширења екстремизма и радикализације, коју ће Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом организовати кроз организовање округлих столова, консултација и других активности са организацијама цивилног друштва, из средстава донација, у износима приказаним у Акционом плану, а која ће Канцеларији бити додељена након што Влада усвоји Стратегију и пратећи Акциони план, што је договор између Канцеларије и потенцијалних донатора из земље. ЗАВРШНИ ДЕО Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 337-9655/2017 У Београду, 12. октобра 2017. године Влада Председник, Ана Брнабић, с.р. AНEКС – 1 ЛИСTA СКРAЋEНИЦA EU – European Union EUROPOL – European Union Agency for Law Enforcement Cooperation INTERPOL – International Criminal Police Organization FATF – The Financial Action Task Force MONEYVAL – The Committee of Experts on the Evaluation of Anti-Money Laundering Measures of the Council of Europe CTC – Counter-Terrorism Committee EGMONT GROUP – The international gathering of financial intelligence units NATO – The North Atlantic Treaty Organization OUN – Organization of the United Nations OSCE – Organization for Security and Co-operation in Europe OECD – Organization for Economic Co-operation and Development SC – Security Council CoE – Council of Europe CODEXTER – The Committee of Experts on Terrorism AНEКС – 2 ПAРTНEРИ ЗA СПРOВOЂEЊE СTРATEГИJE – министарства, органи управе у њиховом саставу и посебне организације у чијој надлежности је заштита безбедности Републике Србије, као што су министарства надлежна за унутрашње послове и одбрану, посебно полиција, војска и службе безбедности; – друга министарства и органи управе у њиховом саставу, посебно они који у обављању својих послова имају право да користе одређена полицијска овлашћења, као што су министарства надлежна за финансије и правду, односно органи управе као што су царина, пореска полиција, финансијско-обавештајна служба у Републици Србији (ФОС) и службе за извршење кривичних санкција; – друга министарства и органи управе у њиховом саставу у чијој надлежности су послови пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe; грaђeвинaрствa, сaoбрaћaja и инфрaструктурe; тргoвинe, туризмa и тeлeкoмуникaциja; држaвнe упрaвe и лoкaлнe сaмoупрaвe; спoљних пoслoвa; прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja; здрaвљa; рaда, зaпoшљaвaња, бoрaчких и сoциjaлних питaња; oмлaдинe и спoртa и културe и инфoрмисaњa; – тужилаштва; – органи који врше управљање, усклађивање и усмеравање, надзор и контролу над сектором безбедности – Народна скупштина, председник, Влада, правосудни органи, независни државни органи и надзорна тела и тела за усмеравање и усклађивање у области безбедности, посебно Савет за националну безбедност и Биро за координацију рада служби безбедности; – актери из приватног сектора безбедности (приватна безбедносна предузећа и приватне детективске агенције); – актери у области информисања; – служба Владе надлежна за сарадњу са организацијама цивилног друштва; – цивилни сектор и други субјекти друштва који имају утицај на креирање безбедносне политике, између осталог путем јавног надзора сектора безбедности; – академска и универзитетска заједница. Постојећи органи и координациона тела: – Стална мешовита радна група за борбу против тероризма; – Стална координациона група за надзор над спровођењем Националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма; – Национални (међуресорски) тим за хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне (ХБРН) материјале. AНEКС – 3 СТРАТЕШКИ И ПРAВНИ OКВИР Међународни инструменти – Конвенција о кривичним делима и неким другим актима извршеним у ваздухопловима (1963); – Конвенција о сузбијању незаконите отмице ваздухоплова (1970); – Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухопловства (1971); – Конвенција о спречавању и кажњавању злочина према лицима под међународном заштитом, укључујући и дипломатске агенте (1973); – Међународна конвенција против узимања талаца (1979); – Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала (1980); – Протокол о сузбијању незаконитих аката насиља на аеродромима који служе међународном цивилном ваздухопловству, којим се допуњује Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухопловства (1988); – Протокол о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности фиксних платформи које се налазе у епиконтиненталном појасу (1988); – Конвенција о сузбијању незаконитих аката против безбедности поморске пловидбе (1988); – Конвенција о обележавању пластичних експлозива ради откривања (1991); – Декларација ГС УН о мерама за спречавање међународног тероризма (1994); – Међународна конвенција о спречавању терористичких напада бомбама (1997); – Међународна конвенција УН о сузбијању финансирања тероризма (1999); – Међународна конвенција о спречавању финансирања тероризма (1999); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1267 (1999); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1333 (2000); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1373 (2001); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1377 (2001); – Резолуција Савета безбедности УН 1377 (2001); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1452 (2002); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1456 (2003); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1540 (2004); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1566 (2004); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1631 (2005); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1624 (2005); – Резолуција Савета безбедности УН 1631 (2005); – Конвенција Савета Европе о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених кривичним делом и финансирању тероризма (2005); – Стрaтeгиja Eврoпскe униje зa бoрбу прoтив тeрoризмa (2005); – Међународна конвенција о спречавању аката нуклеарног тероризма (2005); – Протокол уз Конвенцију о сузбијању незаконитих аката против безбедности поморске пловидбе (2005); – Глoбaлнa стрaтeгиja Уjeдињeних нaциja зa бoрбу прoтив тeрoризмa (2006); – Рeвидирaнa Стрaтeгиja EУ зa бoрбу прoтив рaдикaлизaциje и рeгрутoвaњa зa тeрoризaм (2008); – Кoнвeнциjа Сaвeтa Eврoпe о спречавању тероризма (2009); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1988 (2011); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 1989 (2011); – Споразум о стабилизацији и придруживању (2011); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2178 (2014); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2170 (2014); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2178 (2014); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2195 (2014); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2199 (2015); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2249 (2015); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2250 (2015); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2253 (2015); – Резолуција Сaвeтa бeзбeднoсти УН 2255 (2015); – Акциони план Савета Европе за борбу против насилног екстремизма и радикализације за период 2015/2017. година; – Повеља Уједињених нација. Национални стратешки и нормативни оквир – Стратегија за смањење сиромаштва (2003); – Национална стратегија одрживог развоја (2008); – Стратегија националне безбедности Републике Србије (2009); – Стратегија за управљање миграцијама (2009); – Стратегија одбране Републике Србије (2009); – Национална стратегија за борбу против организованог криминала (2009); – Стратегија за супротстављање илегалним миграцијама (2009); – Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (2011); – Национална стратегија запошљавања (2011); – Стратегија интегрисаног управљања границом у Републици Србији 2017–2020. година (2017); – Стратегија развоја образовања у Републици Србији (2012); – Стратегија превенције и заштите од дискриминације (2013); – Стратегија развоја система извршења кривичних санкција (2013); – Стратегија полиције у заједници (2013); – Акциони план за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност (2016); – Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма (2014); – Национална стратегија за младе (2015); – Стратегија истрага финансијског криминала (2015); – Национална стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених лица (2015); – Национална стратегија за родну равноправност (2016); – Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016–2025. година (2016); – Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом, и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године (2017); – Устав Републике Србије; – Закон о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 44/14, 14/15, 54/15 и 96/15); – Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14); – Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14); – Закон о одговорности правних лица за кривична дела („Службени гласник РС”, број 97/08); – Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14); – Закон о међународним мерама ограничавања („Службени гласник РС”, број 10/16); – Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14); – Закон о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма („Службени гласник РС”, број 29/15); – Закон о платном промету („ Службени лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Службени гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 111/09, 31/11 и 39/14); – Закон о платним услугама („Службени гласник РС”, број 139/14); – Закон о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/03, 55/04, 85/05, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15 и 40/15); – Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 и 112/15); – Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 32/13); – Закон о заштити државне границe („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 20/15); – Закон о странцима („Службени гласник РС”, број 97/08); – Закон о азилу („Службени гласник РС”, број 109/07); – Закон о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, број 107/12); – Закон о држављанству Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 90/07); – Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС”, број 20/15); – Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме („Службени лист СРЈ”, број 41/96 и „Службени гласник РС”, број 85/05); – Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме („Службени гласник РС”, број 107/14); – Закон о извозу и увозу робе двоструке намене („Службени гласник РС”, број 95/13); – Закон о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и о њиховом уништавању („Службени гласник РС”, број 87/11); – Закон о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ”, бр. 30/85, 6/89 и 53/91 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94, 28/96 и 68/02); – Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима („Службени гласник РС”, број 85/05); – Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 20/09); – Закон о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09); – Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 - др. закон и 32/13); – Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, број 94/16); – Закон о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 10/10, 31/11, 78/11, 38/12, 101/11, 101/13, 106/15 и 40/15); – Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 10/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 10/13, 111/14, 117/14 и 106/15); – Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05); – Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 11/09, 92/11 и 93/12); – Закон о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 104/09 и 10/15) – Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 10/15 и 88/15); – Закон о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16); – Закон о спољним пословима („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 126/07 и 41/09); – Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/13 и 62/14); – Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09); – Закон о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14); – Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 101/10); – Закон о основама уређење служби безбедности Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 116/07 и 72/12); – Закон о Безбедносно-информативној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 111/09, 65/14 и 66/14); – Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 88/09, 55/12 и 17/13). АНЕКС – 4 ДЕФИНИЦИЈЕ Под изразом „тероризам” у овој стратегији се подразумевају кривична дела садржана у Глави 34. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14), од члана 391. до члана 393а, као и друга кривична дела прописана законом или другим законима која су извршена у вези са кривичним делом тероризам. Други основни појмови коришћени у овом тексту у суштини одговарају знaчeњу кoja су дeфинисaна у оквиру тела УН која се баве питaњима рaдикaлизaциje, насилног eкстрeмизмa кojи вoдe тeрoризму и знaчeњa дeфинисaнa у Рeзoлуциjи УН 2178. Радикализација: процес за време чијег трајања се лице доводи у ситуацију да почиње да одобрава екстремистичка уверења, прихвата насилни екстремизам, односно тероризам као могућ и оправдан начин деловања, са могућношћу да на крају овог процеса дели вредности, подржава или учествује у активности терориста. Нaсилни eкстрeмизaм: екстремизам који подразумева упoтрeбу нaсиљa рaди рeaлизaциje пoлитичких циљeвa, укључујући али неограничавајући се искључиво на тероризам. Стрaни тeрoристички бoрци: лицa кoja врбуjу, рeгрутуjу, припрeмajу, oргaнизуjу, рукoвoдe, прeвoзe или oргaнизуjу прeвoз или oбучaвajу пojeдинцa или групу људи у нaмeри њихoвoг придруживaњa или учeствoвaњa у терористичким oружaним фoрмaциjaмa кoje дeлуjу извaн територије Републике Србије или се сама придруже таквим формацијама. Терористичко удружење: удружење две или више особа, које је основано на дужи временски период и делује организовано ради извршења кривичног дела тероризам и других кривичних дела повезаних са њим. ЗАКОН о мерама према имовини лица оптужених за ратне злочине пред Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, која се налазе у бекству „Службени лист СЦГ“, број 15 од 7. априла 2006. Члан 1. Овим законом уређују се мере према имовини лица оптужених за ратне злочине пред Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљем тексту: Међународни кривични трибунал), која се налазе у бекству. Члан 2. Мере, у смислу овог закона, увешће се на делу имовине који чине фондови и економска средства и обухватају замрзавање фондова и економских средстава. Члан 3. Под фондовима се подразумевају било која финансијска средства и приходи, укључујући готов новац, чекове, новчане обвезнице, менице, новчане налоге и друге инструменте плаћања; улози код финансијских институција и других организација, салда на рачунима, потраживања и обавезе које произилазе из потраживања; инструменти обезбеђења потраживања који се преносе јавним или нејавним путем, укључујући акције или уделе, потврде о залози, обвезнице, признанице и гаранције; камате, дивиденде и остали приходи који настају од финансијских средстава; право компензације, гаранције, потврде о обавези да се нешто учини и друге финансијске обавезе; кредитна писма, теретнице и купопродајни уговори; потврде о камати на фондовима или финансијским средствима и сва друга финансијска средства и приходи. Под економским средствима се подразумевају телесне и бестелесне ствари, покретне и непокретне ствари и друга средства било које врсте, која нису фондови, али се могу употребити за стицање фондова, добара или услуга. Члан 4. Под замрзавањем фондова се подразумева ограничавање располагања фондовима које се састоји у спречавању било каквог преноса, трансфера, употребе, приступа или коришћења фондова, на било који начин који би за последицу имао промену њиховог обима, износа, локације, власништва, државине, карактера, намене или друга промена која би омогућила да се средства употребе. Под замрзавањем економских средстава се подразумева ограничавање располагања економским средствима, које се састоји у спречавању њихове употребе да би се стекли фондови, добра или услуге на било који начин, укључујући продају, изнајмљивање или стављање под залогу. Члан 5. Сви фондови и економска средства, која су у својини или државини лица оптужених за ратне злочине пред Међународним кривичним трибуналом која се налазе у бекству, биће замрзнути. Решење о замрзавању фондова и економских средстава доноси орган одређен прописима држава чланица донесеним у складу са чланом 7. овог закона (у даљем тексту: надлежни орган). Члан 6. У односу на имовину која је замрзнута, уведене мере биће укинуте решењем надлежног органа по службеној дужности, ако оптужени против кога је замрзавање имовине одређено постане доступан државним органима Србије и Црне Горе или Међународном кривичном трибуналу. Уведене мере могу се укинути и ако надлежни орган процени да су поједини фондови или економска средства потребни за подмирење основних трошкова, укључујући трошкове исхране, станарине, лекова и лечења, пореза, премија осигурања и јавних обавеза намењених за плаћање трошкова који настану у вези са редовним чувањем или одржавањем замрзнутих фондова или економских средстава. Члан 7. Поступак спровођења мера из овог закона у државама чланицама уредиће се прописима држава чланица. ЗАКОН о сарадњи Србије и Црне Горе* са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године „Службени лист СРЈ“, број 18 од 11. априла 2002, „Службени лист СЦГ“, број 16 од 15. априла 2003. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (1) Овим законом уређује се сарадња Србије и Црна Горе* са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљем тексту: Међународни кривични трибунал) и извршење обавеза које за Србију и Црну Гору* произлазе из Резолуције Савета безбедности бр. 827 (1993) и Статута Међународног кривичног трибунала, на основу којег ће надлежни органи република чланица одлучивати о уступању кривичног поступка и предаји оптужених овом трибуналу. (2) Србија и Црна Гора* ће поштовати и спроводити судске одлуке Међународног кривичног трибунала и указивати правну помоћ његовим истражним и судским органима. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 2. (1) Међународни кривични трибунал је суд образован од стране Савета безбедности Организације уједињених нација, те се у сарадњи Савезне Републике Југославије са тим трибуналом не примењују општа правила и прописи који регулишу сарадњу са страним државама у области правосуђа. (2) Одредбе Статута Међународног кривичног трибунала су општеприхваћена правила међународног права. Члан 3. (1) Захтеви за сарадњу или извршење појединих одлука Међународног кривичног трибунала достављају се Министарству спољних послова*. (2) Након што утврди формалну ваљаност захтева, Министарство спољних послова* ће га доставити надлежном органу ради поступања предвиђеног овим законом. (3) Сарадња са Међународним кривичним трибуналом одвија се на српском језику или на једном од језика Међународног кривичног трибунала, уз превод на српски језик. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 4. (1) Захтев за сарадњу или извршење одлука Међународног кривичног трибунала усвојиће се ако је заснован на одредбама Статута и Правила о поступку и доказима Међународног кривичног суда. (2) Ако надлежни орган процени да би одређени поступак сарадње могао да угрози суверенитет или интерес безбедности државне заједнице, о томе ће обавестити Савет министара, односно владу државе чланице.* (3) Ако Савет министара или влада државе чланице оцени да би испуњење захтева угрозило суверенитет или интересе безбедности државне заједнице, наложиће Министарству спољних послова, односно министарству надлежном за послове правде државе чланице да о томе обавести Међународни кривични трибунал и уложи приговор према Правилима о поступку и доказима.* *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 5. (1) Месна надлежност судова у поступку сарадње са Међународним кривичним трибуналом је делегирана надлежност Окружног суда у Београду за територију државе чланице државе Србије*, односно Вишег суда у Подгорици за територију државе чланице државе Црне Горе* (у даљем тексту: надлежни суд). (2) Месна надлежност других државних органа који поступају по захтеву за сарадњу Међународног кривичног трибунала одређује се према правилима која важе за одређивање надлежности у поступку у којем се обавља радња којом се остварује сарадња. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 6. (1) Поступак по овом закону је хитан. (2) Судови, тужилаштва и други државни органи известиће Министарство спољних послова* о предузетим радњама или извршењу захтева Међународног кривичног трибунала, као и о сметњама насталим у току поступања, одмах, а најкасније у року од три дана. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 7. (1) Одлуком Савета министара и влада држава чланица* образоваће се Национални савет Савезне Републике Југославије за сарадњу са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљем тексту: Национални савет). (2) У одлуци о оснивању Националног савета одредиће се: састав, задаци и овлашћења, у складу са Резолуцијом 827 Савета безбедности и Статутом Међународног кривичног трибунала, а нарочито у погледу статуса окривљених, пружања помоћи њиховим породицама, положају сведока, приступа архивској грађи и другим питањима од значаја за остваривање сарадње. (3) Савет министара* може именовати посматрача Србије и Црне Горе* при Међународном кривичном трибуналу. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 8. (1) Међународни кривични трибунал може имати канцеларију на територији Србије и Црне Горе*. (2) Правни статус Канцеларије Међународног кривичног трибунала уређује се посебним споразумом. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 II. ОВЛАШЋЕЊА МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ ИСТРАЖНИХ РАДЊИ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ* *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 9. (1) Истражни органи и тужилац Међународног кривичног трибунала могу на територији Србије и Црне Горе*, ради откривања кривичног дела из своје надлежности, предузимати следеће радње: 1) прикупљање обавештења од грађана; 2) саслушање осумњичених, оптужених, оштећених, сведока и вештака, укључујући обдукције и ексхумације лешева; 3) прикупљање материјалних доказа; 4) разгледање и преписивање исправа, укључујући и оне које сачине или прикупе правосудни органи Србије и Црне Горе* и други државни органи о повредама међународног хуманитарног права. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 10. (1) У вршењу радњи из претходног члана, представници Међународног кривичног трибунала не могу примењивати принудне мере којима се ограничавају права и слободе грађана Србије и Црне Горе* и других лица на њеној територији, нити поступати супротно стандардима међународног права. (2) Ако се јави потреба за применом мера којима се ограничавају права и слободе грађана, истражни органи Међународног кривичног трибунала ће се са захтевом за њихову примену обратити надлежном органу Србије и Црне Горе*. (3) Органи Међународног кривичног трибунала у вршењу радњи из члана 9. не могу поступати супротно прописима Србије и Црне Горе*, нити на начин који би могао да штети њеном суверенитету или интересу националне безбедности. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 11. О ослобађању сведока и осумњичених дужности чувања државне, војне или службене тајне и о достављању и разгледању списа који се односе на државну, војну или службену тајну, одлучује Савет министара, односно влада држеве чланице.* *Службени лист СЦГ, број 16/2003 III. УСТУПАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА КОЈИ СЕ ВОДИ ПРЕД ДОМАЋИМ СУДОМ Члан 12. (1) Одредбама овог одељка утврђује се поступак уступања кривичног поступка Међународном кривичном трибуналу. (2) Надлежни органи република доносе одлуку о уступању кривичног поступка Међународном кривичном трибуналу. Члан 13. (1) Захтев Међународног кривичног трибунала да му се уступи кривично гоњење лица против којег се пред надлежним судом у Србији и Црној Гори* води кривични поступак мора бити образложен и уз њега достављена потврђена оптужница. (2) Решење о уступању кривичног поступка доноси веће надлежног окружног, односно вишег суда, у саставу од троје судија. Веће ће одбити захтев за уступање кривичног поступка ако се захтев не односи на исто лице и исто кривично дело, ако кривично дело није у надлежности Међународног кривичног трибунала или ако је окривљени за то кривично дело већ осуђен правноснажном пресудом надлежног суда у Србији и Црној Гори*. (3) Изузетно, кривични поступак довршен правноснажном пресудом уступиће се Међународном кривичном трибуналу ако се захтев односи на понављање поступка пред Међународним кривичним трибуналом, према одредбама члана 10. став 2. Статута Међународног кривичног трибунала. (4) На седницу већа из става 2. овог члана позивају се надлежни јавни односно државни тужилац, окривљени и његов бранилац, који могу изнети своје разлоге и предлоге поводом захтева Међународног кривичног трибунала за уступање кривичног поступка. Седница већа одржаће се и ако позване стране нису присутне, као и у случају ако је окривљени у бекству или је недоступан суду. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 14. (1) На решење о уступању кривичног поступка Међународном кривичном трибуналу надлежни јавни односно државни тужилац, окривљени и његов бранилац могу изјавити жалбу у року од осам дана. Жалба задржава извршење решења. (2) О жалби из става 1. овог члана одлучује врховни суд државе чланице*, у већу састављеном од пет судија, у року од петнаест дана од дана пријема списа. (3) Веће врховног суда може одбити жалбу као неосновану или је уважити и првостепено решење укинути или преиначити. (4) По правноснажности решења о уступању кривичног поступка, решење се, заједно са списима предмета, доставља министарству државе чланице надлежном за послове правде*. (5) Ако нема сметњи из члана 3. ст. 1. и 2. овог закона, министарство државе чланице надлежно за послове правде* ће списе предмета доставити Међународном кривичном трибуналу. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 15. (1) Кривични поступак пред домаћим судом, за који је дозвољено уступање Међународном кривичном трибуналу, обуставиће се. (2) Ако је дозвољено уступање Међународном кривичном трибуналу, а предмет поступка пред домаћим судом је кривично дело које није у надлежности Међународног кривичног трибунала, поступак пред домаћим судом ће се прекинути до окончања поступка пред Међународним кривичним трибуналом. (3) Када је пресуда суда у Србији и Црној Гори* за кривично дело за које је уступљено гоњење постала правноснажна, неће се извршити, а ако је извршење у току, биће прекинуто даном предаје окривљеног Међународном кривичном трибуналу. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 16. (1) Оптуженом о чијој је кривици одлучио Међународни кривични трибунал не може се за исто кривично дело судити у Србији и Црној Гори*. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 17. (1) Правноснажно и извршно решење којим је утврђено да су испуњене претпоставке за уступање кривичног поступка Међународном кривичном трибуналу доставља се Министарству спољних послова*. (2) Решење о уступању кривичног поступка Међународном кривичном трибуналу доноси Министарство спољних послова*. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 IV. ПОСТУПАК ЗА ПРЕДАЈУ ОКРИВЉЕНИХ Члан 18. (1) Одредбама овог одељка утврђује се поступак за предају окривљених Међународном кривичном трибуналу и односи се на сва лица оптужена пред Међународним кривичним трибуналом која се затекну на територији Србије и Црне Горе*, без обзира на права и привилегије које проистичу из њихове државне, политичке, јавне или службене дужности. (2) Надлежни органи држава чланица* доносе одлуку о предаји окривљених Међународном кривичном трибуналу. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 19. (1) Захтев за предају, заједно са потврђеном оптужницом и наредбом за лишење слободе, подноси се Министарство спољних послова*, које их доставља на поступак надлежном суду. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 20. (1) У поступку за предају, окривљени мора имати браниоца. (2) Ако окривљени сам не изабере браниоца, суд ће му поставити браниоца по службеној дужности. Члан 21. (1) Истражни судија надлежног суда одређује притвор окривљеном чија се предаја тражи, односно предузима друге мере за обезбеђење његовог присуства. (2) Наредбу истражног судије о лишењу слободе окривљеног извршавају органи унутрашњих послова. Члан 22. (1) У хитним случајевима, кад постоји опасност да ће окривљени побећи или да ће се сакрити, истражни судија надлежног суда може одредити притвор и пре достављања захтева за предају. (2) Ако захтев, заједно са потврђеном оптужницом, не буде поднет у року од 48 сати, притворени ће се пустити на слободу. Члан 23. (1) Органи унутрашњих послова лишиће слободе окривљеног и без наредбе истражног судије, ако је за окривљеним расписана потерница надлежног домаћег органа или Међународног кривичног суда. Орган унутрашњих послова је дужан да окривљеног одмах спроведе надлежном истражном судији, који ће одредити притвор или лице лишено слободе пустити на слободу. Члан 24. (1) Притвор може наредити и веће надлежног суда у току поступка који се води по захтеву Међународног кривичног трибунала за уступање кривичног гоњења (члан 12. став 2). Члан 25. (1) Пре доношења решења о притвору, суд ће саслушати окривљеног. Члан 26. (1) Притвор одређен по чл. 18. и 21. овог закона може трајати до предаје оптуженог Међународном кривичном трибуналу, односно до правноснажности одлуке којом је захтев за предају одбијен. Члан 27. (1) Против решења о одређивању притвора окривљени и његов бранилац могу уложити жалбу већу надлежног суда, у року од три дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења. Члан 28. (1) У поступку по захтеву за предају окривљеног, истражни судија надлежног суда ће окривљеног упознати са захтевом и оптужбама које му се стављају на терет и саслушати га о свим околностима важним за одлучивање о захтеву Међународног кривичног трибунала. Члан 29. (1) Ако истражни судија надлежног суда нађе да су испуњене претпоставке за предају окривљеног, утврдиће то решењем, у року од три дана од дана привођења окривљеног. (2) Претпоставке за предају су испуњене ако се утврди да се захтев односи на лице против којег се води поступак, да је против лица чија се предаја тражи потврђена оптужница у складу са чланом 19. Статута Међународног кривичног трибунала, да се ради о делу кажњивом и по домаћем закону и да се ради о кривичном делу из надлежности Међународног кривичног трибунала (чл. 2, 3, 4. и 5. Статута). (3) Против решења из става 1. овог члана окривљени, његов бранилац и надлежни јавни, односно државни тужилац имају право жалбе већу састављеном од тројице судија надлежног суда, у року од три дана од дана пријема решења. (4) Веће надлежног суда из става 3. овог члана је дужно да одлуку по жалби донесе у року од три дана од дана пријема списа. Члан 30. (1) Ако истражни судија надлежног суда решењем утврди да нису испуњене претпоставке за предају окривљеног, по службеној дужности доставиће већу тројице судија надлежног суда решење, заједно са списима предмета. (2) Веће састављено од троје судија надлежног суда разматра првостепено решење и својим решењем потврђује, укида или преиначује решење истражног судије надлежног суда у року од три дана. (3) Решење већа надлежног суда је правноснажно и извршно, те се против истог не могу улагати ванредна правна средства и не може се тражити одлагање извршења. Члан 31. (1) Правноснажно и извршно решење којим је утврђено да су испуњене претпоставке за предају окривљеног лица Међународном кривичном трибуналу, доставља се Министарству за људска и мањинска права.* (2) Решење о предаји окривљеног Међународном кривичном трибуналу доноси Министарство за људска и мањинска права, које извршава министарство унутрашњих послова државе чланице.* (3) Против решења из претходног става овог члана не може се водити управни спор. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 V. УКАЗИВАЊЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ МЕЂУНАРОДНОМ КРИВИЧНОМ ТРИБУНАЛУ Члан 32. (1) На захтев Међународног кривичног трибунала, надлежни државни органи Србије и Црне Горе* обавиће поједине истражне радње, прикупити потребне податке о кривичном делу и учиниоцу и друге чињенице важне за кривични поступак, расписати потерницу, предузети мере за заштиту сведока, доставити позив и друга писмена која лицима са боравиштем у Србији и Црној Гори* упућује Међународни кривични трибунал и обавити друге радње важне за поступак пред Међународним кривичним трибуналом. (2) Представницима Међународног кривичног трибунала омогућиће се присуство при обављању радњи из става 1. овог члана, као и да при томе постављају питања, дају предлоге и обављају друге радње везане за поступак. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 33. (1) На захтев Међународног кривичног трибунала, Министарство спољних послова* одобриће транзит окривљеног, сведока и других лица преко територије Србије и Црне Горе*. (2) Надлежни државни органи Србије и Црне Горе* предузеће радње потребне за безбедан транзит лица из става 1. овог члана, укључујући и мере ограничења слободе лица чији се транзит врши. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 VI. ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДА МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ* *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 34. (1) Правноснажна пресуда Међународног кривичног трибунала може се извршити у Србији и Црној Гори. Министарство спољних послова обавестиће Међународни кривични трибунал о спремности Србије и Црне Горе да прихвати осуђенике на издржавање затворске казне.* (2) Затворска казна извршава се према прописима Србије и Црне Горе*. (3) Међународном кривичном трибуналу омогућиће се надзор над извршењем казне. *Службени лист СЦГ, број 16/2003 Члан 35. (1) Када се према прописима Србије и Црне Горе*, стекну услови за помиловање, ублажавање казне или условни отпуст, о томе ће се обавестити Међународни кривични трибунал, ради доношења одговарајуће одлуке. ЗАКОН о прикупљању и достављању података о извршеним злочинима против човечности и међународног права „Службени лист СРЈ“, бр. 37 од 16. јула 1993, 44 од 25. јуна 1999. Члан 1. Ко прикупља податке и ствари или располаже подацима и стварима којима се могу доказивати злочини против човечности и међународног права прописани у Глави XVI Кривичног закона Савезне Републике Југославије, а који су извршени на деловима територије бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије почев од 1990. године као и на територији Савезне Републике Југославије за време агресије НАТО-а*, дужан је да те податке и ствари стави на увид, односно достави Комитету за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права (у даљем тексту: Комитет). *Службени лист СРЈ, број 44/1999 Члан 2. Лице које има сазнање о извршеним злочинима из члана 1. овог закона може дати изјаву Комитету. Члан 3. Кад податке и ствари из члана 1. овог закона прикупљају надлежни савезни орган, државни орган који сарађује с надлежним савезним органом или лице које је овластио Комитет, дужни су да податке о лицима, стварима и догађајима уносе у посебан образац. Образац из става 1. овог члана прописује Комитет. Члан 4. Правосудни органи и други државни органи дужни су да пружају правну помоћ Комитету. Члан 5. Подаци и ствари из члана 3. овог закона под једнаким условима доступни су свима, осим података за које је утврђено да представљају државну, војну, службену или пословну тајну. Члан 6. Комитет може податке и ствари које прикупи поверити научној или стручној установи ради обраде података, давања налаза и мишљења. О објављивању података, налаза и мишљења из става 1. овог члана одлучује Комитет. Члан 7. Комитет је дужан да чува тајност лица које је поступило у складу са одредбама чл. 1. и 2. овог закона, ако оно то захтева. Члан 8. Ако неко одбије да стави на увид или достави податке и ствари из члана 1. овог закона, Комитет може захтевати од надлежног суда да их привремено одузме. Лице коме су одлуком суда из става 1. овог члана подаци и ствари привремено одузети има право на накнаду штете. Члан 9. Лице које стави на увид или достави податке или да изјаву у складу са одредбама овог закона има право на накнаду штете и нужних трошкова, о чему ће на захтев тог лица одлучити Комитет. Члан 10. Ко одбија да стави на увид или да достави податке и ствари из члана 1. овог закона или ко спречи достављање, односно стављање на увид тих података и ствари, казниће се за кривично дело новчаном казном или затвором до једне године. Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице или одговорно лице, казниће се за кривично дело затвором од три месеца до три године. Члан 11. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Одлука о образовању Државне комисије за прикупљање података ради утврђивања злочина геноцида и других злочина против човечности и међународног права који су почињени над становништвом српске и друге националности у време оружаних сукоба у Хрватској и другим деловима земље („Службени лист СФРЈ”, број 18/92). Члан 12. Документација којом располаже Државна комисија из члана 11. овог закона предаће се Комитету у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона. ЗАКОН о прекршајима "Службени гласник РС", бр. 65 од 25. јула 2013, 13 од 19. фебруара 2016, 98 од 8. децембра 2016 - УС, 91 од 24. децембра 2019 - др. закон, 91 од 24. децембра 2019. Део први МАТЕРИЈАЛНО-ПРАВНЕ ОДРЕДБЕ Глава I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређују се: појам прекршаја, услови за прекршајну одговорност, услови за прописивање и примену прекршајних санкција, систем санкција, прекршајни поступак, издавање прекршајног налога, поступак извршења одлуке, регистар санкција и регистар неплаћених новчаних казни и других новчаних износа. Појам прекршаја Члан 2. Прекршај је противправно дело које је законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција. Законитост у прописивању прекршаја и прекршајних санкција Члан 3. Нико не може бити кажњен за прекршај, нити се према њему могу применити друге прекршајне санкције, ако то дело пре него што је било извршено није било законом, или на закону заснованом пропису предвиђено као прекршај и за које законом или другим на закону заснованом пропису, није прописано којом врстом и висином санкције учинилац прекршаја може бити кажњен. Прописивање прекршаја Члан 4. Прекршаји се могу прописивати законом или уредбом, односно одлуком скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града и скупштине града Београда. Органи овлашћени за доношење прописа о прекршајима могу прописивати само санкције предвиђене овим законом и у границама које одређује овај закон. Органи овлашћени за доношење прописа из става 1. овог члана могу прописивати прекршајне санкције само за повреде прописа које они доносе у оквиру своје надлежности утврђене уставом и законом, под условима одређеним овим законом. Орган који је овлашћен да прописује прекршајне санкције не може ово право пренети на друге органе. Сврха прекршајних санкција Члан 5. За прекршај могу бити изречене санкције прописане овим законом. Сврха прописивања, изрицања и примене прекршајних санкција је да грађани поштују правни систем и да се у будуће не чине прекршаји. Временско важење прописа Члан 6. На учиниоца прекршаја примењује се закон, односно пропис који је важио у време извршења прекршаја. Ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца. Просторно важење прописа Члан 7. Одредбе о прекршајима важе на територији Републике Србије кад су прописане законом или уредбом, односно на територији јединица територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, кад су прописане одлуком скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда. За прекршај предвиђен прописима Републике Србије казниће се учинилац ако је прекршај учињен на територији Републике Србије или ако је учињен на домаћем броду или ваздухоплову док се налази ван територије Републике Србије. За прекршај учињен у иностранству казниће се учинилац прекршаја само ако је то одређено законом или уредбом. У случају из става 2. овог члана може се, под условом узајамности, уступити гоњење за прекршај страној држави у којој учинилац прекршаја који је страни држављанин има пребивалиште. Забрана поновног суђења у истој ствари Члан 8. Никоме се не може поново судити нити му може поново бити изречена прекршајна санкција за прекршај о коме је правноснажно одлучено у складу са законом. Забрана из става 1. овог члана не спречава понављање прекршајног поступка у складу са овим законом. Против учиниоца прекршаја који је у кривичном поступку правноснажно оглашен кривим за кривично дело које обухвата и обележја прекршаја не може се за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току, не може се наставити и довршити. Против учиниоца прекршаја који је у поступку по привредном преступу правноснажно оглашен одговорним за привредни преступ који обухвата и обележја прекршаја не може се за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току, не може се наставити и довршити. Дипломатски имунитет Члан 9. Прекршајни поступак неће се водити нити ће се изрицати прекршајна санкција против лица која уживају дипломатски имунитет, у случају постојања реципроцитета. Глава II ИЗВРШЕЊЕ ПРЕКРШАЈА Радња извршења прекршаја Члан 10. Прекршај може бити извршен чињењем или нечињењем. Прекршај је извршен нечињењем кад је пропуштање да се предузме одређено чињење прописом предвиђено као прекршај. Време извршења прекршаја Члан 11. Прекршај је извршен у време када је учинилац радио или био дужан да ради, без обзира када је последица наступила. Место извршења прекршаја Члан 12. Прекршај је извршен како у месту где је учинилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је последица наступила. Нужна одбрана Члан 13. Нема прекршаја ако је радња прописана као прекршај учињена у нужној одбрани. Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или од добра другога одбије истовремени противправни напад. Учинилац који је прекорачио границе нужне одбране, може се блаже казнити. Ако је то прекорачење учињено под нарочито олакшавајућим околностима, учинилац се може ослободити од казне. Крајња нужда Члан 14. Нема прекршаја ако је радња прописана као прекршај учињена у крајњој нужди. Крајња нужда постоји ако је прекршај учињен да учинилац отклони од свог добра или добра другог истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, и ако при томе учињено зло није веће од зла које је претило. Учинилац који је прекорачио границе крајње нужде, може се блаже казнити. Ако је то прекорачење учињено под посебно олакшавајућим околностима, учинилац се може ослободити од казне. Сила и претња Члан 15. Нема прекршаја ако је учинилац поступао под дејством неодољиве силе. Учинилац који је извршио прекршај под дејством силе којој се могло одолети или под дејством претње може се блаже казнити, ако се сила и претња не могу сматрати нескривљеном опасношћу у смислу члана 14. овог закона. Покушај Члан 16. За покушај прекршаја учинилац ће се казнити само ако је то посебно прописано. Глава III ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕКРШАЈ Субјекти одговорности Члан 17. За прекршај могу да одговарају физичко лице, предузетник, правно лице и одговорно лице у правном лицу. Република Србија, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихови органи не могу бити одговорни за прекршај, али законом може бити прописано да за прекршај под условима из члана 18. став 1. овог закона одговара одговорно лице у државном органу, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе. Одговорност физичког лица Члан 18. Физичко лице одговара за прекршај који му се може приписати у кривицу зато што је било урачунљиво и учинило прекршај са умишљајем или из нехата, а било је свесно или је било дужно и могло бити свесно да је такав поступак забрањен. Ако овим законом није другачије одређено, одредба из става 1. овог члана примењује се и на предузетника, одговорна лица у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе или код предузетника. Неурачунљивост, скривљена неурачунљивост и битно смањена урачунљивост Члан 19. Неурачунљив учинилац није одговоран за прекршај. Неурачунљив је учинилац који није могао да схвати значај свог поступка или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености. Учиниоцу прекршаја чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из става 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна. Не сматра се неурачунљивим учинилац прекршаја који употребом алкохола или на други начин доведе себе у стање у коме није могао схватити значај свог поступка или није могао управљати својим поступцима ако је у време кад се доводио у такво стање био свестан или је био дужан и могао бити свестан да у таквом стању може учинити прекршај. Нехат и умишљај Члан 20. За постојање одговорности довољан је нехат учиниоца ако прописом о прекршају није одређено да ће се казнити само ако је прекршај учињен са умишљајем. Прекршај је учињен из нехата кад је учинилац био свестан да услед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица, али је олако држао да је може спречити или да она неће наступити, или кад није био свестан могућности наступања забрањене последице, иако је према околностима и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности. Прекршај је учињен са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је био свестан да услед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица и пристао је на њено наступање. Стварна заблуда Члан 21. Није одговоран за прекршај учинилац који је у време извршеног прекршаја био у неотклоњивој стварној заблуди. Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје прекршаја или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала, чинила поступак учиниоца дозвољеним. Правна заблуда Члан 22. Није одговоран за прекршај учинилац који је у време извршеног прекршаја био у неотклоњивој правној заблуди. Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да зна да је такав поступак забрањен. Ако је заблуда била отклоњива, учинилац се за учињени прекршај може блаже казнити. Саизвршилаштво Члан 23. Ако више лица учествовањем у радњи извршења прекршаја заједнички учине прекршај или остварујући заједничку одлуку другом радњом битно допринесу извршењу прекршаја, свако од њих казниће се казном прописаном за тај прекршај. Подстрекавање Члан 24. Ко другог са умишљајем подстрекне да учини прекршај казниће се као да га је сам учинио. Помагање Члан 25. Ко другом са умишљајем помогне да изврши прекршај казниће се као да га је сам учинио. Границе одговорности саучесника Члан 26. Подстрекач и помагач су одговорни у границама свог умишљаја, а саизвршилац је одговоран за прекршај у границама свог умишљаја или нехата. С обзиром на природу прекршаја, начин и околности под којима је помагање извршено, помагач се може блаже казнити. Одговорност правног лица Члан 27. Правно лице је одговорно за прекршај учињен радњом или пропуштањем дужног надзора органа управљања или одговорног лица или радњом другог лица које је у време извршења прекршаја било овлашћено да поступа у име правног лица. Правно лице је одговорно за прекршај и када: 1) орган управљања донесе противправну одлуку или налог којим је омогућено извршење прекршаја или одговорно лице нареди лицу да изврши прекршај; 2) физичко лице изврши прекршај услед пропуштања одговорног лица да над њим врши надзор или контролу. Под условима из става 2. овог члана правно лице може да одговара за прекршај и када: 1) је против одговорног лица прекршајни поступак обустављен или је то лице ослобођено од одговорности у складу са одредбама члана 250. овог закона; 2) постоје правне или стварне сметње за утврђивање одговорности одговорног лица у правном лицу или се не може одредити ко је одговорно лице. Одговорност физичког или одговорног лица у правном лицу за учињени прекршај, кривично дело или привредни преступ не искључује одговорност правног лица за прекршај. Члан 28. Престанком постојања правног лица у току прекршајног поступка престаје његова одговорност за прекршај, осим у случају постојања правног следбеника, када за прекршај одговара правни следбеник. Ако је правно лице престало да постоји након правноснажно окончаног прекршајног поступка, изречена санкција ће се извршити према правном следбенику. Правно лице које се налази у стечају може да одговара за прекршај учињен пре отварања или у току стечајног поступка, али му се не може изрећи казна, него само заштитна мера одузимања предмета и одузимање имовинске користи. Одговорност предузетника Члан 29. Предузетник одговара за прекршај који учини при вршењу своје делатности. Одговорност одговорног лица Члан 30. Одговорним лицем, у смислу овог закона, сматра се лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности. Није одговорно за прекршај одговорно лице које је поступало на основу наређења другог одговорног лица или органа управљања и ако је предузело све радње које је на основу закона, другог прописа или акта било дужно да предузме да би спречило извршење прекршаја. Одговорност одговорног лица не престаје зато што му је престао радни однос у правном лицу, државном органу или органу јединице локалне самоуправе нити зато што је настала немогућност да се правно лице огласи одговорним услед његовог престанка. Одговорност страних лица Члан 31. Страно физичко лице, страно правно лице и одговорно лице одговарају за прекршаје једнако као и домаће физичко, правно и одговорно лице. Страно правно лице и одговорно лице казниће се за прекршај учињен на територији Републике Србије ако страно правно лице има пословну јединицу или представништво у Републици Србији или је прекршај учињен његовим превозним средством, ако прописом којим је прекршај регулисан није нешто друго предвиђено. Глава IV ПРЕКРШАЈНЕ САНКЦИЈЕ Члан 32. Прекршајне санкције су: 1) казне; 2) казнени поени; 3) опомена; 4) заштитне мере; 5) васпитне мере. 1. Казне Члан 33. За прекршај се могу прописати казна затвора, новчана казна и рад у јавном интересу. У оквиру опште сврхе прекршајних санкција (члан 5. став 2.) сврха кажњавања је да се изрази друштвени прекор учиниоцу због извршеног прекршаја и да се утиче на њега и на сва остала лица да убудуће не чине прекршаје. Начин прописивања казни Члан 34. За један прекршај се може прописати и казна затвора и новчана казна и обе се могу изрећи заједно. За прекршај правног лица може се прописати само новчана казна. Надлежност за прописивање казни Члан 35. Казна затвора може се прописати само законом. Новчана казна и рад у јавном интересу, могу се прописати законом или уредбом, односно одлуком скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда. Изрицање казни Члан 36. Казна затвора се може изрећи само као главна казна. Новчана казна и рад у јавном интересу могу се изрећи као главна и као споредна казна. Ако су новчана казна и казна затвора прописане алтернативно, казна затвора се изриче само за прекршај којим су биле проузроковане теже последице. или за прекршаје који указују на већи степен кривице учиниоца у складу са чланом 18. став 1. овог закона. Казна затвора Члан 37. Казна затвора се не може прописати у трајању краћем од једног ни дужем од шездесет дана. Казна затвора не може се изрећи трудној жени, после навршена три месеца трудноће, ни мајци док дете не наврши једну годину живота, а ако је дете мртво рођено или ако је умрло после порођаја док не прође шест месеци од дана порођаја. Рад у јавном интересу Члан 38. Рад у јавном интересу је неплаћени рад у корист друштва који се не обавља под принудом, којим се не вређа људско достојанство и не остварује профит. Рад у јавном интересу не може трајати краће од 20 часова ни дуже од 360 часова. Приликом изрицања рада у јавном интересу, суд ће имати у виду врсту извршеног прекршаја, узраст, физичку и радну способност, психичка својства, образовање, склоности и друге посебне околности које се односе на личност учиниоца. Ако кажњено лице не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора. Новчана казна Члан 39. Законом или уредбом новчана казна може се прописати у распону: 1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице; 2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице; 3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара. Одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, за прекршаје из области јавних прихода, јавног информисања, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, животне средине, промета роба и услуга и промета хартијама од вредности законом се могу прописати казне у сразмери са висином причињене штете или неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, али не више од двадесетоструког износа тих вредности с тим да не прелази петоструки износ највећих новчаних казни које се могу изрећи по одредби става 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 13/2016 Рок плаћања новчане казне Члан 40. У пресуди и прекршајном налогу се одређује рок плаћања новчане казне, који не може бити дужи од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико је жалба изјављена, од дана достављања другостепене пресуде, односно осам дана од дана уручења прекршајног налога. Суд може решењем дозволити да се у оправданим случајевима новчана казна исплати у ратама, при чему одређује начин и рок плаћања, који не може бити дужи од шест месеци, под условом да су плаћени трошкови поступка. На решење из става 2. овог члана није дозвољена жалба. Ако кажњено лице коме је дозвољено да новчану казну исплаћује у ратама не врши уредно уплате, суд може решењем опозвати своју одлуку о плаћању у ратама. Против решења из става 4. овог члана жалба није дозвољена. *Службени гласник РС, број 13/2016 Замена неплаћене новчане казне Члан 41. Новчану казну коју кажњено физичко лице, предузетник или одговорно лице у правном лицу не плати (у целини или делимично), суд може заменити казном затвора тако што се за сваких започетих 1.000 динара одређује један дан затвора, с тим што казна затвора не може трајати краће од једног дана ни дуже од шездесет дана. Ако је поред новчане казне кажњеном лицу била изречена и казна затвора, затвор којим се замењује неплаћена новчана казна и изречена казна затвора не могу трајати дуже од деведесет дана. Ако суд оцени оправданим, с обзиром на тежину прекршаја, висину неплаћене новчане казне и имовинске могућности осуђеног суд може, уместо казне затвора, одредити да се неплаћена новчана казна замени радом у јавном интересу, с тим што осам сати рада замењује један дан затвора, односно 1.000 динара новчане казне, а рад не може да траје дуже од 360 сати. Део неплаћене новчане казне који није могао бити замењен казном затвора или радом у јавном интересу, наплаћује се принудним путем. Ако после одлуке суда о замени неплаћене новчане казне кажњено физичко лице исплати новчану казну, казна затвора или рад у јавном интересу неће се извршити. Ако је извршење казне започето, а кажњено лице исплати остатак изречене новчане казне, обуставиће се извршење казне затвора и рада у јавном интересу. Замена неплаћене новчане казне казном затвора не може се одредити за новчане казне изречене према малолетницима и правним лицима. Неплаћена новчана казна изречена према малолетнику принудно ће се наплатити на имовини малолетника, његовог родитеља или другог лица задуженог да се о њему стара. На замену неплаћене новчане казне сходно се примењују одредбе закона који прописује извршење кривичних санкција. Одмеравање казне Члан 42. Казна за прекршаје одмерава се у границама које су за тај прекршај прописане, а при томе се узимају у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања, а нарочито: тежина и последице прекршаја, околности под којима је прекршај учињен, степен одговорности учиниоца, ранија осуђиваност, личне прилике учиниоца и држање учиниоца после учињеног прекршаја. Не може се узети у обзир као отежавајућа околност раније изречена прекршајна санкција учиниоцу ако је од дана правноснажности одлуке до дана доношења нове протекло више од четири године. При одмеравању висине новчане казне узеће се у обзир и имовно стање учиниоца. Ублажавање казне Члан 43. Ако се приликом одмеравања казне утврди да прекршајем нису проузроковане теже последице, а постоје олакшавајуће околности које указују да се и блажом казном може постићи сврха кажњавања, прописана казна се може ублажити тако што се може: 1) изрећи казна испод најмање мере казне која је прописана за тај прекршај али не испод најмање законске мере те врсте казне; 2) уместо прописане казне затвора изрећи новчана казна или рад у јавном интересу, али не испод најмање законске мере те врсте казне; 3) уместо прописане казне затвора и новчане казне изрећи само једна од тих казни. Ослобађање од казне Члан 44. Суд може учиниоца прекршаја огласити одговорним и ослободити од казне под условима из чл. 13. и 14. овог закона. Суд може ослободити од казне и учиниоца прекршаја за који је прописана новчана казна ако после извршеног прекршаја, а пре него што је сазнао да је окривљен отклони последице дела или надокнади штету проузроковану прекршајем. Суд може ослободити од казне и учиниоца прекршаја учињеног из нехата када последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговаралo сврси кажњавања. Стицај прекршаја Члан 45. Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више прекршаја за које му се истовремено суди, претходно ће се утврдити казна за сваки од тих прекршаја, па ће се за све те прекршаје изрећи јединствена казна. Јединствена казна изрећи ће се по следећим правилима: 1) ако је за све прекршаје у стицају утврђена казна затвора, изрећи ће се јединствена казна затвора, која не може бити већа од деведесет дана; 2) ако је за све прекршаје у стицају утврђена новчана казна, изрећи ће се јединствена новчана казна која представља збир утврђених новчаних казни, с тим што јединствена новчана казна не може бити већа од двоструког износа највеће новчане казне предвиђене овим законом; 3) ако је за све прекршаје у стицају утврђена казна рада у јавном интересу, изрећи ће се јединствена казна рада у јавном интересу која не може трајати дуже од 360 часова; 4) ако је за прекршаје у стицају утврђена казна затвора, а за друге прекршаје новчана казна, изрећи ће се јединствена казна затвора и јединствена новчана казна на начин прописан у тач. 1) и 2) овог става. Прекршај у продуженом трајању Члан 46. Прекршај у продуженом трајању постоји ако учинилац са јединственим умишљајем учини више истих временски повезаних прекршаја, који чине једну целину због најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног, истоврсности предмета прекршаја, коришћења исте ситуације или трајног односа, јединства места или простора извршења прекршаја. Одредба став 1. овог члана може се применити само код прекршаја чија природа допушта спајање у једну целину. Прекршај којим се наноси штета нематеријалним правним добрима физичког или правног лица може бити учињен у продуженом трајању само ако је учињен против истог лица. Прекршај који није обухваћен прекршајем у продуженом трајању у правноснажној судској одлуци, представља посебан прекршај, односно улази у састав посебног прекршаја у продуженом трајању. За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи казна тежа од прописане, али она не сме прећи двоструку меру прописане казне, нити највишу меру казне предвиђене чланом 45. став 2. овог закона за одмеравање казни за прекршаје учињене у стицају. Урачунавање задржавања у казну Члан 47. Време за које је учинилац прекршаја задржан пре доношења пресуде урачунава се у изречену казну. Задржавање које је трајало дуже од 12, а краће од 24 часа рачуна се у један дан затвора, односно као 1.000 динара новчане казне, односно осам сати рада у јавном интересу. 2. Казнени поени Члан 48. За прекршаје против безбедности саобраћаја на путевима законом се могу прописати казнени поени у распону од 1 до 25. Санкција из става 1. овог члана изриче се уз казну или опомену под условима предвиђеним овим законом ако другим законом није другачије прописано. Уз санкцију из става 1. овог члана учиниоцу могу бити изречене допунске обавезе у циљу едукације возача или праћења његовог понашања у саобраћају. Врсте допунских обавеза и услови за њихово изрицање прописују се посебним законом. Казнени поени могу се изрећи возачу који у време извршења прекршаја поседује возачку дозволу издату у Републици Србији или возачу коме је правноснажном одлуком забрањено управљање моторним возилом. Стицај казнених поена Члан 49. Ако су за прекршаје у стицају утврђени казнени поени, изрећи ће се јединствени казнени поени, који одговарају збиру свих појединачно утврђених казнених поена, а који не може бити већи од 25 поена. 3. Опомена Члан 50. Уместо новчане казне за прекршај може се изрећи опомена ако постоје околности које у знатној мери умањују одговорност учиниоца, тако да се може очекивати да ће се убудуће клонити вршења прекршаја и без изрицања казне. Опомена се може изрећи и ако се прекршај огледа у неиспуњавању прописане обавезе или је прекршајем нанесена штета, а учинилац је после покретања поступка, а пре доношења пресуде испунио прописану обавезу, односно отклонио или надокнадио нанесену штету. 4. Заштитне мере Сврха и прописивање Члан 51. У оквиру опште сврхе прекршајних санкција (члан 5. став 2), сврха примене заштитне мере је да отклони услове који омогућавају или подстичу учиниоца на извршење новог прекршаја. Заштитна мера може се прописати законом и уредбом. Врсте заштитних мера Члан 52. За прекршаје се могу прописати следеће заштитне мере: 1) одузимање предмета; 2) забрана вршења одређених делатности; 3) забрана правном лицу да врши одређене делатности; 4) забрана одговорном лицу да врши одређене послове; 5) забрана управљања моторним возилом; 6) обавезно лечење зависника од алкохола и психоактивних супстанци; 7) обавезно психијатријско лечење; 8) забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја; 9) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама; 10) јавно објављивање пресуде; 11) удаљење странца са територије Републике Србије; 12) одузимање животиња и забрана држања животиња; 13) забрана учествовања у поступцима јавних набавки. Заштитне мере одузимања предмета, обавезног лечења зависника од алкохола и других психоактивних супстанци, обавезно психијатријско лечење, забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја и удаљење странаца са територије Републике Србије могу се изрећи под условима прописаним овим законом и кад нису предвиђене прописом којим је одређен прекршај. Заштитне мере забране вршења одређених делатности и јавно објављивање пресуде не могу се изрећи малолетнику. *Службени гласник РС, број 91/2019 Изрицање заштитних мера Члан 53. Кад постоје услови за изрицање заштитних мера предвиђени овим или другим законом, учиниоцу прекршаја може бити изречена једна или више заштитних мера. Заштитне мере се изричу уз изречену казну, опомену или васпитну меру. Изузетно од става 2. овог члана заштитне мере могу се изрећи самостално ако је таква могућност прописана. Одузимање предмета Члан 54. Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или који су настали извршењем прекршаја могу се одузети од учиниоца прекршаја. Суд који је донео пресуду одредиће, у складу са посебним прописима, да ли ће се одузети предмети уништити, продати или предати заинтересованом органу, односно организацији. Ако је учинилац самовољно отуђио или уништио предмете или је на други начин онемогућио њихово одузимање, у пресуди ће се одредити да плати новчани износ који одговара вредности предмета. Прописом којим се одређује прекршај може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере одузимања предмета. Предмети из става 1. овог члана могу се одузети и кад се прекршајни поступак не заврши пресудом којом се окривљени оглашава одговорним ако то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала као и у другим случајевима одређеним посебним законом. О томе се доноси посебно решење на које окривљени има право жалбе. Одузимањем предмета не дира се у право трећих лица на накнаду штете од учиниоца. Забрана вршења одређених делатности Члан 55. Забрана вршења одређених делатности састоји се у привременој забрани учиниоцу прекршаја да врши одређену привредну или другу делатност за коју се издаје дозвола надлежног органа или која се уписује у одговарајући регистар. Ако прописом којим се одређује прекршај нису посебно предвиђени услови за изрицање заштитне мере из става 1. овог члана, мера се може изрећи ако учинилац прекршаја делатност злоупотреби за извршење прекршаја или ако се оправдано може очекивати да би даље вршење те делатности било опасно по живот или здравље људи или друге законом заштићене интересе. Забрана вршења одређене делатности може се изрећи у трајању од шест месеци до три године, рачунајући од дана извршности пресуде. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у трајање изречене мере. Забрана правном лицу да врши одређене делатности Члан 56. Забрана правном лицу да врши одређене делатности састоји се у забрани производње одређених производа или вршења одређених послова у области промета робе, финансија и услуга, или у забрани вршења других одређених послова. Ако прописом којим се одређује прекршај нису посебно предвиђени услови за изрицање заштитне мере, мера се може изрећи ако би даље вршење одређене делатности било опасно по живот или здравље људи, штетно за привредно или финансијско пословање других правних лица или за привреду у целини. Забрана правном лицу да врши одређену делатност може се изрећи у трајању од шест месеци до три године, рачунајући од дана извршности пресуде. Забрана одговорном лицу да врши одређене послове Члан 57. Забрана одговорном лицу да врши одређене послове састоји се у забрани учиниоцу прекршаја да врши послове које је вршио у време извршења прекршаја или руководећу дужност у привредном или финансијском пословању или одређену врсту послова, или све или неке дужности везане за располагање, коришћење, управљање или руковање повереном имовином. Ако прописом којим се одређује прекршај није другачије одређено, забрана одговорном лицу да врши одређене послове изриче се кад одговорно лице злоупотреби дужност ради извршења прекршаја. Забрана одговорном лицу да врши одређене послове може се изрећи у трајању од шест месеци до три године, рачунајући од дана извршности пресуде. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у трајање изречене мере. Забрана управљања моторним возилом Члан 58. Забрана управљања моторним возилом састоји се у томе да се учиниоцу привремено забрани управљање моторним возилом одређене врсте или категорије. Ако прописом којим се одређује прекршај нису посебно предвиђени услови за изрицање заштитне мере, мера се може изрећи учиниоцу прекршаја који је учинио прекршај против безбедности саобраћаја кад постоји опасност да ће управљајући моторним возилом поново учинити прекршај или зато што његово раније кршење тих прописа показује да је опасно да управља моторним возилом одређене врсте или категорије. Заштитна мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању од 30 дана до једне године. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у трајање мере. Обавезно лечење зависника од алкохола и психоактивних супстанци Члан 59. Обавезно лечење зависника од алкохола и психоактивних супстанци може се изрећи лицу које је учинило прекршај услед зависности од сталне употребе алкохола или психоактивних супстанци и код кога постоји опасност да ће услед ове зависности и даље да чини прекршаје. Пре изрицања мере из става 1. овог члана суд ће прибавити мишљење вештака, односно надлежне здравствене организације. При изрицању мере из става 1. овог члана учиниоцу прекршаја наложиће се обавезно лечење у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи. Ако учинилац прекршаја без оправданих разлога одбије лечење, мера ће се извршити принудним путем. Заштитна мера из става 1. овог члана најдуже може трајати до једне године, а извршење изречене мере обуставиће се и пре истека времена одређеног у пресуди ако здравствена организација установи да је лечење завршено. Обавезно психијатријско лечење Члан 60. Учиниоцу прекршаја који је у стању неурачунљивости учинио прекршај, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац понови прекршај, а ради отклањања опасности потребно је његово психијатријско лечење. Обавезно психијатријско лечење је једина прекршајна санкција која се самостално може изрећи неурачунљивом учиниоцу прекршаја. Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психијатријско лечење учиниоцу прекршаја чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена новчана казна, рад у јавном интересу, опомена или је ослобођен од казне. Обавезно психијатријско лечење спроводи се на слободи и траје док постоји потреба лечења, али не дуже од једне године. Ради успешнијег лечења може се одредити да се повремено лечење спроведе у здравственој установи с тим да непрекидно лечење у установи не може трајати дуже од 15 дана, а може бити предузето највише два пута у току године. Ако се у случају из ст. 1. и 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти, суд може одредити да се заштитна мера спроведе у здравственој установи под условима из става 4. овог члана. Забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја Члан 61. Забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја изриче се ради спречавања учиниоца да понови прекршај или да настави да угрожава оштећеног. Мера из става 1. овог члана изриче се на писмени предлог подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка или на усмени захтев оштећеног истакнут при саслушању у прекршајном поступку. Одлука суда којом је изречена забрана приступа мора да садржи: временски период у ком се извршава, податке о лицима којима учинилац не сме приступати, назначење објеката којима не сме приступити и у које време, места или локација у оквиру којих се учиниоцу забрањује приступ. Изречена мера забране приступа оштећеном укључује и меру забране приступа заједничком стану или домаћинству у периоду за који важи забрана. Заштитна мера забране приступа може се изрећи у трајању до једне године, рачунајући од извршности пресуде. О одлуци суда којом се изриче забрана приступа обавештава се оштећени, полицијска управа надлежна за извршење мере и надлежан орган старатељства уколико се мера односи на забрану учиниоцу приступа деци, брачном другу или члановима породице. Кршење забране приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја Члан 62. Кажњеном коме је правноснажном пресудом изречена мера забране приступа, а који приступи оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја током трајања мере или оствари контакт са оштећеним на недозвољени начин или у недозвољено време изрећи ће се санкција по пропису којим је предвиђен прекршај за који је изречена ова мера. Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама Члан 63. Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама састоји се у обавези учиниоца прекршаја да се непосредно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи, односно полицијској станици на подручју на којем се учинилац прекршаја затекао и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе. Заштитна мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању од једне до осам година. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у трајање мере. Кажњени коме је правноснажном пресудом изречена мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама, а који не изврши обавезу из става 1. овог члана, казниће се затвором од тридесет до шездесет дана. О изреченој заштитној мери из става 1. овог члана, суд је дужан да обавести подручну полицијску управу према месту пребивалишта кажњеног лица. Прописом којим се одређује прекршај може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере забране присуствовања одређеним спортским приредбама. Јавно објављивање пресуде Члан 64. Заштитну меру објављивања пресуде суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, а нарочито ако би објављивање пресуде допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити сигурност промета роба и услуга или привреда. Према значају прекршаја суд одлучује да ли ће се пресуда објавити преко штампе, радија или телевизије или преко више наведених средстава информисања, као и да ли ће се образложење пресуде објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу пресуду треба објавити. Пресуда се може објавити у року од најдуже 30 дана од дана правноснажности пресуде. Прописом којим се одређује прекршај може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере јавног објављивања пресуде. Трошкови јавног објављивања пресуде падају на терет кажњеног. Удаљење странца са територије Републике Србије Члан 65. Удаљење странца са територије Републике Србије може се изрећи странцу који је учинио прекршај због кога је непожељан његов даљи боравак у земљи. Заштитна мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању од шест месеци до пет годинa. Трајање изречене мере тече од дана правноснажности пресуде, с тим што се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у трајање мере. Посебним законом могу бити прописани услови под којима се може на одређено време одложити извршење заштитне мере из става 1. овог члана. Одузимање животиња и забрана држања животиња Члан 66. Одузимање животиња од власника или држаоца који је оглашен одговорним за прекршај из области заштите добробити животиња изриче се ради спречавања учиниоца прекршаја да понови прекршај, односно на други начин да настави да угрожава добробит животиња. Суд који је донео пресуду одредиће у складу с посебним прописима да ли ће се одузета животиња предати надлежном прихватилишту за животиње или заинтересованој организацији. Прописом којим се одређује прекршај може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере одузимања животиња. Забрана држања једне, више, односно свих врста животиња лицу које је оглашено одговорним за прекршај из области заштите добробити животиња изриче се ради спречавања учиниоца да понови прекршај, односно на други начин да настави да угрожава добробит животиња. Ова мера може се изрећи у трајању од једне до три године рачунајући од извршности пресуде. Лицу коме је правноснажном пресудом изречена мера забране држања животиња, а који поступи противно забрани из става 1. овог члана изрећи ће се санкција по пропису којим је предвиђен прекршај за који је изречена ова мера. Прописом којим се одређује прекршај може се предвидети обавезно изрицање забране држања свих, односно појединих врста животиња као трајне заштитне мере. Забрана учествовања у поступцима јавних набавки *Службени гласник РС, број 91/2019 Члан 66а Забрана учествовања у поступцима јавних набавки састоји се у привременој забрани учиниоцу прекршаја да учествује у поступцима јавних набавки. Заштитна мера из става 1. овог члана може трајати до две године рачунајући од правноснажности пресуде. *Службени гласник РС, број 91/2019 Стицај заштитних мера Члан 67. Ако је једном пресудом за више прекршаја утврђено више заштитних мера исте врсте за које је прописано да ће се изрећи у одређеном трајању, изрећи ће се јединствена заштитна мера која је једнака збиру трајања појединачно утврђених заштитних мера, с тим да она не може прећи највишу законску границу трајања те врсте заштитне мере. Глава V ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ ПРЕКРШАЈЕМ Основ одузимања имовинске користи Члан 68. Нико не може задржати имовинску корист која је прибављена прекршајем. Корист из става 1. овог члана се одузима пресудом којом су утврђени прекршај и одговорност за њега, под условима који су предвиђени овим законом. Начин одузимања имовинске користи Члан 69. Од учиниоца прекршаја ће се одузети новац, хартије од вредности, предмети од вредности и свака друга имовинска корист која је прибављена извршењем прекршаја. Ако такво одузимање није могуће, учинилац ће се обавезати да плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи. Ако окривљени у одређеном року не плати новчани износ из става 1. овог члана, наплата ће се извршити принудним путем. Имовинска корист прибављена извршењем прекршаја може се одузети од лица на које је пренесена без накнаде или уз накнаду која не одговара стварној вредности. Заштита оштећеног Члан 70. Ако је оштећеном у прекршајном поступку досуђен имовинскоправни захтев, одузимање имовинске користи изрећи ће се само уколико та корист прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног. Глава VI ОДРЕДБЕ О МАЛОЛЕТНИЦИМА Одговорност малолетника за прекршај Члан 71. Према малолетнику који у време када је учинио прекршај није навршио четрнаест година (дете) не може се водити прекршајни поступак. На малолетника старости од навршених четрнаест до навршених осамнаест година који учини прекршај, примењују се одредбе ове главе, а остале одредбе овог закона само ако нису у супротности са овим одредбама. Одговорност родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља детета и малолетника Члан 72. Када је дете учинило прекршај због пропуштања дужног надзора родитеља, усвојитеља, старатеља, односно хранитеља, а ова лица су била у могућности да такав надзор врше, родитељи, усвојитељ, старатељ односно хранитељ детета казниће се за прекршај као да су га сами учинили. Законом се може прописати да ће за прекршај који је учинио малолетник одговарати и родитељи, усвојитељ, старатељ, односно хранитељ малолетника старог од навршених четрнаест до навршених осамнаест година ако је учињени прекршај последица пропуштања дужног надзора над малолетником, а били су у могућности да такав надзор врше. Осим родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља, законом се може прописати да ће за прекршај малолетника одговарати и друга лица за која је прописана обавеза вршења надзора над малолетником који је учинио прекршај. Прекршајне санкције према малолетницима Члан 73. Малолетнику који је у време извршења прекршаја навршио четрнаест, а није навршио шеснаест година (млађи малолетник) могу се изрећи само васпитне мере. Малолетнику који је у време извршења прекршаја навршио шеснаест година, а није навршио осамнаест година (старији малолетник) може се изрећи васпитна мера, казнени поени или казна. Ако је због природе прекршаја то неопходно, заштитна мера се може изрећи малолетнику уз васпитну меру или казну. Само суд може малолетнику изрећи васпитну меру, новчану казну, казнене поене, казну малолетничког затвора и заштитну меру. Врсте васпитних мера Члан 74. Малолетницима се могу изрећи следеће васпитне мере: 1) мере упозорења и усмеравања: укор и посебне обавезе; 2) мере појачаног надзора. Мере упозорења и усмеравања се изричу кад је таквим мерама потребно утицати на личност малолетника и његово понашање и када су оне довољне да се постигне сврха ових мера. Мере појачаног надзора изричу се кад за васпитавање и развој малолетника треба предузети трајније васпитне мере уз одговарајући стручни надзор и помоћ. Укор Члан 75. Укор се изриче малолетнику према којем није потребно предузети трајније васпитне мере, а нарочито кад се из његовог односа према учињеном прекршају и његове спремности да убудуће не чини прекршаје може закључити да ће изреченом васпитном мером бити постигнута сврха ове мере. При изрицању укора малолетнику ће се указати на друштвену неприхватљивост његовог поступка и уколико поново учини прекршај, могућност изрицања и друге васпитне мере. Посебне обавезе Члан 76. Уколико суд оцени да је одговарајућим захтевима и забранама потребно утицати на малолетника и његово понашање, може малолетнику одредити једну или више посебних обавеза и то: 1) да се извини оштећеном; 2) да у оквиру својих могућности, поправи или надокнади штету коју је проузроковао; 3) да не посећује одређена места и избегава друштво одређених лица која на њега негативно утичу; 4) да се подвргне одвикавању и лечењу од зависности од алкохола и других психоактивних супстанци; 5) да се ради учења или провере знања саобраћајних прописа упути у надлежну установу за оспособљавање возача; 6) да се, без накнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове еколошког, социјалног или локалног значаја; 7) да се укључи у рад спортских и других секција у школи уз педагошки надзор наставника. Обавезе из става 1. тач. 2) до 7) овог члана, не могу трајати дуже од шест месеци и не смеју ометати малолетниково школовање или запослење. У оквиру обавезе из става 1. тачка 2) овог члана суд ће одредити висину, облике и начин поправљања штете, при чему лични рад малолетника на поправљању штете може трајати највише до 20 часова у периоду од месец дана и мора бити тако распоређен да не смета редовном школовању или запослењу малолетника. Суд ће приликом изрицања посебних обавеза упозорити малолетника да се због неиспуњења одређених обавеза, оне могу заменити другом обавезом или васпитном мером. Извршење посебних обавеза спроводи се уз надзор органа надлежног за послове старатељства који о извршавању обавеза обавештава суд. Мере појачаног надзора Члан 77. Васпитне мере појачаног надзора изричу се ако је потребно да се према малолетнику изврши трајнија мера васпитања. Меру појачаног надзора од стране родитеља, усвојитеља или старатеља, суд ће изрећи ако су родитељи, усвојитељ или старатељ пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а у могућности су да овакав надзор врше и то се од њих с основом може очекивати. Ако родитељи, усвојитељ или старатељ не могу вршити појачани надзор над малолетником, малолетнику ће се изрећи појачан надзор органа старатељства. Мере појачаног надзора из ст. 2. и 3. овог члана могу трајати најмање три месеца, а најдуже једну годину. Услови за изрицање васпитних мера Члан 78. При изрицању васпитних мера узимају се у обзир старост малолетника, степен његовог душевног развоја, психичке карактеристике и мотиви због којих је учинио прекршај, досадашње васпитање, околина и услови под којима је живео, тежина прекршаја, да ли му је већ пре тога била изречена васпитна мера, као и све остале околности које утичу на избор васпитне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитања. Ради утврђивања околности из става 1. овог члана суд мора саслушати родитеље и усвојитеља малолетника, његовог старатеља и друга лица која могу пружити потребне податке. Обустава извршења и измена одлуке о васпитној мери Члан 79. Кад се после доношења одлуке којом је изречена васпитна мера појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, а оне би биле од утицаја на доношење одлуке, извршење изречене мере може се обуставити или се изречена мера може заменити другом васпитном мером. Поновно одлучивање о васпитним мерама Члан 80. Ако је од правноснажности одлуке којом је изречена нека од васпитних мера или посебних обавеза протекло више од шест месеци, а извршење није започето, суд ће поново одлучити о потреби да се изврши изречена мера или посебна обавеза или да се замени неком другом васпитном мером или посебном обавезом. Суд је дужан да води посебну евиденцију за сваког малолетника коме је изречена васпитна мера. Кажњавање старијих малолетника Члан 81. Старијем малолетнику може се изрећи казна само ако је у време када је учинио прекршај, према својој душевној развијености могао схватити значај своје радње и управљати својим поступцима и ако због тежих последица прекршаја или већег степена кривице не би било оправдано применити васпитну меру. Казна малолетничког затвора старијем малолетнику може се изрећи изузетно при чему се мора имати у виду природа прекршаја, личне особине и понашање малолетника. Казна малолетничког затвора која се изрекне старијем малолетнику не може бити дужа од 30 дана. Малолетном учиниоцу прекршаја не може се изречена новчана казна заменити казном малолетничког затвора, већ ће се наплатити принудним путем, у складу са законом. Прекршајни суд је обавезан да орган старатељства надлежан према пребивалишту малолетника обавести о изреченој васпитној мери или казни малолетном учиниоцу прекршаја. Изрицање васпитне мере или казне за прекршаје у стицају Члан 82. Ако је малолетник учинио више прекршаја у стицају суд ће при избору васпитних мера јединствено ценити све прекршаје и изрећи само једну меру. Ако суд за неки од прекршаја утврди казну, а за друге прекршаје васпитне мере, изрећи ће само казну. На начин из става 2. овог члана суд ће поступити ако се после изречене васпитне мере, односно казне утврди да је малолетник пре или после њеног изрицања учинио прекршај. Дејство пунолетности Члан 83. Ако је малолетни учинилац прекршаја пре или у току прекршајног поступка постао пунолетан, примењиваће се одредбе о малолетницима, осим одредаба о васпитним мерама. Ако је малолетник постао пунолетан после доношења одлуке којом је изречена васпитна мера, обуставља се извршење те мере. Глава VII ЗАСТАРЕЛОСТ Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка Члан 84. Прекршајни поступак не може се покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен. Застаревање покретања и вођења прекршајног поступка не тече за време за које се покретање и вођење поступка не може предузети по закону. Застаревање се прекида сваком процесном радњом надлежног суда која се предузима ради вођења прекршајног поступка. После сваког прекида застаревање почиње поново да тече. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, за прекршаје из области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, јавних набавки, промета роба и услуга, животне средине, спречавања корупције и ваздушног саобраћаја може се посебним законом прописати дужи рок застарелости. Рок из става 5. овог члана не може бити дужи од пет година. Покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост. Одредбе ст. 1. до 4. и става 7. овог члана сходно се примењују на застарелост покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога. Застарелост извршења казне и заштитне мере Члан 85. Изречена казна и заштитна мера не могу се извршити ако је од дана правноснажности пресуде протекла једна година. Застаревање извршења казне и заштитне мере почиње од дана правноснажности пресуде којом је изречена казна односно заштитна мера. Застаревање извршења казне и заштитне мере не тече за време за које се извршење не може предузети по закону. Застаревање се прекида сваком процесном радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне, односно заштитне мере. После сваког прекида застаревање почиње поново да тече. Извршење казне односно заштитне мере застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за извршење казне, односно заштитне мере. Део други ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК Глава VIII ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОСТУПКА Начело законитости Члан 86. Овај закон утврђује правила којима се осигурава да нико невин не буде кажњен, а да се одговорном учиниоцу прекршаја изрекне прекршајна санкција под условима које предвиђа овај закон и на основу законито спроведеног поступка. Законитост у изрицању прекршајних санкција Члан 87. Прекршајну санкцију може изрећи само надлежни суд који води прекршајни поступак по овом закону. Изузетно од става 1. овог члана новчану казну може изрећи: 1) престала је да важи (види члан 246. Закона - 91/2019-3) 2) овлашћени орган, односно овлашћено лице прекршајним налогом у складу са законом. Оптужно начело Члан 88. Прекршајни поступак покреће се и води на основу: 1) захтева овлашћеног органа или оштећеног; 2) прекршајног налога, у складу са овим законом. Доказивање Члан 89. Докази се прикупљају и изводе у складу са овим законом. Терет доказивања обележја прекршаја и прекршајне одговорности је на подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка. Суд изводи доказе на предлог странака. Странка је дужна да прибави доказе чије је извођење предложила. Изузетно, суд може по службеној дужности прибавити доказе ако окривљени није у стању да то сам учини или је то оправдано из разлога целисходности и ефикасности вођења поступка. Суд може извести допунске доказе ако оцени да су изведени докази противуречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио. Помоћ неукој странци Члан 90. Суд је дужан да се стара да незнање или неукост странака не буде на штету њихових права. Економичност прекршајног поступка Члан 91. Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења, али тако да то не буде на штету доношења правилне и законите одлуке. Слободна оцена доказа Члан 92. Суд оцењује доказе по свом слободном уверењу. Које ће чињенице узети као доказане, суд одлучује на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно, свих доказа заједно и на основу резултата целокупног поступка. Право на одбрану Члан 93. Пре доношења одлуке, окривљеном се мора дати могућност да се изјасни о чињеницама и доказима који га терете и да изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист, осим у случајевима предвиђеним законом. У прекршајном поступку окривљени мора већ на првом саслушању бити обавештен о прекршају за који се терети и о основама оптужбе, осим ако се поступак на основу овог закона спроводи без саслушања окривљеног. Ако уредно позвани окривљени не дође и не оправда изостанак или у одређеном року не да писану одбрану, а његово саслушање није нужно за утврђивање чињеница које су од важности за доношење законите одлуке, одлука се може донети и без саслушања окривљеног. Окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере. Суд је дужан да приликом првог саслушања окривљеног поучи о праву на браниоца. Употреба језика у прекршајном поступку Члан 94. Суд води поступак на српском језику и у том поступку користи ћириличко писмо, а латиничко писмо у складу са законом. На подручјима на којима је у складу са законом, у службеној употреби и језик одређене националне мањине поступак се на захтев странке води и на језику и уз употребу писма те националне мањине. Ако се поступак не води на језику странке, односно других учесника у поступку, који су држављани Републике Србије, обезбедиће им се преко преводиоца превођење тока поступка на њихов језик. Странке и други учесници у поступку који нису држављани Републике Србије имају право да ток поступка прате преко преводиоца и да у том поступку употребљавају свој језик. О праву на превођење и вођење поступка на свом језику или језику који разуме поучиће се лице из ст. 2. до 4. овога члана, које се може одрећи тог права ако разуме језик на коме се води прекршајни поступак. У записнику ће се забележити да је дата поука и изјава учесника. Превођење обавља преводилац кога одреди суд који води прекршајни поступак са листе судских преводилаца, а уколико то није могуће, превођење ће извршити друго лице уз пристанак странке. Двостепеност прекршајног поступка Члан 95. Против одлука прекршајног суда и одлука које у прекршајном поступку доноси комисија из члана 87. став 2. тачка 1) овог закона, може се изјавити жалба другостепеном прекршајном суду, односно уложити приговор у складу са овим законом. Одлука донета у прекршајном поступку постаје правноснажна даном доношења пресуде другостепеног прекршајног суда, ако овим законом није другачије одређено. Против одлука другостепеног прекршајног суда није дозвољена жалба. Забрана преиначења на горе Члан 96. Ако је жалба изјављена само у корист окривљеног, пресуда се у делу који се односи на изречену санкцију не може изменити на његову штету, нити се у поновљеном поступку може донети неповољнија пресуда за окривљеног. Накнада штете неоправдано кажњеном и неосновано задржаном лицу Члан 97. Лице које је неоправдано кажњено за прекршај или је неосновано задржано има право на накнаду штете која му је тиме причињена, као и друга права утврђена законом. По захтеву лица из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове правосуђа, спроводи поступак ради постизања споразума о постојању, врсти и висини накнаде, а ако споразум не буде постигнут у року од три месеца од подношења захтева, оштећени може поднети тужбу за накнаду штете надлежном суду. Правна помоћ Члан 98. Судови који воде прекршајни поступак, дужни су једни другима и другим судовима пружати правну помоћ у пословима из своје надлежности. Органи унутрашњих послова, други органи управе и други органи и организације дужни су судовима који воде прекршајни поступак, пружати правну помоћ и извршавати њихове налоге у пословима из своје надлежности. Судови су дужни да пружају правну помоћ државним и другим органима достављањем списа, исправа и других података, ако се тиме не омета ток прекршајног поступка. Сходна примена Законика о кривичном поступку Члан 99. На прекршајни поступак сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Глава IX ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА Надлежност Члан 100. Прекршајни поступак у првом степену воде прекршајни судови. Престао је да важи ранији став 2. (види члан 246. Закона - 91/2019-3) У прекршајном поступку из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона, осим ако законом којим се уређују јавне набавке није другачије прописано. Прекршајни поступак по жалбама на одлуке прекршајних судова и комисије из става 2. овог члана води другостепени прекршајни суд. Другостепени прекршајни суд одлучује и о сукобу и преношењу месне надлежности судова и врши друге послове одређене законом. Другостепени прекршајни суд прегледа и прати рад судова, прибавља од судова податке и извештаје потребне за праћење прекршајне праксе, примену закона и других прописа, праћење и проучавање друштвених односа и појава и податке о другим питањима од интереса за остваривање њихове функције. Jавност рада Члан 101. Јавност рада суда обезбеђује се: јавним одржавањем рочишта, објављивањем одлука, давањем обавештења заинтересованим лицима о току прекршајног поступка, упознавањем јавности о свом раду путем средстава јавног информисања. Ради очувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштите других посебних интереса друштвене заједнице, може се искључити јавност рада суда у свим или само у појединим фазама прекршајног поступка. Састав суда Члан 102. У првостепеном прекршајном поступку суди и одлучује судија појединац. Другостепени прекршајни суд суди и одлучује у већу састављеном од троје судија. Општа месна надлежност Члан 103. За вођење прекршајног поступка у првом степену месно је надлежан суд на чијем подручју је прекршај учињен или покушан. Суд који је месно надлежан за вођење прекршајног поступка против правног лица надлежан је и за вођење прекршајног поступка против одговорног лица у правном лицу. Ако је прекршај учињен на домаћем броду или домаћем ваздухоплову, за вођење прекршајног поступка у првом степену месно је надлежан суд на чијем се подручју налази домаћа лука или ваздухопловно пристаниште у коме се завршава путовање учиниоца прекршаја, а ако је учинилац прекршаја члан посаде, надлежан је суд на чијем се подручју налази матична лука брода, односно матично пристаниште ваздухоплова. Ако је прекршај извршен или покушан на подручју више прекршајних судова, надлежан је онај суд који је први започео поступак, а ако поступак још није започет, суд коме је пре поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Супсидијарна месна надлежност Члан 104. Ако није познато место извршења прекршаја, месно је надлежан суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица уколико се важност прописа којим је прекршај одређен простире и на подручју на коме се налази његово пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица. Ако нису познати ни место извршења прекршаја ни пребивалиште или боравиште окривљеног, надлежан је суд на чијем се подручју окривљени пронађе, односно ухвати или се сам пријави. Кумулација месне надлежности Члан 105. Ако је исто лице окривљено за више прекршаја па су за вођење прекршајног поступка надлежна два или више судова, надлежан је онај суд који је по захтеву овлашћеног органа први започео поступак, а ако поступак још није започет надлежан је суд коме је прво поднесен захтев за покретање прекршајног поступка. Спајање и раздвајање прекршајног поступка Спајање Члан 106. Суд може на предлог странака или по службеној дужности, због целисходности или других разлога, спровести јединствени прекршајни поступак у следећим случајевима: 1) ако је исто лице окривљено за више прекршаја; 2) ако је више лица окривљено за један прекршај; 3) према саучесницима; 4) ако је оштећени истовремено учинио прекршај према окривљеном; 5) ако је више лица окривљено за више прекршаја између којих постоји међусобна веза. Против решења којим је одређено спајање поступка или којим је одбијен предлог за спајање није дозвољена жалба. Раздвајање Члан 107. Суд може на предлог странака или по службеној дужности, због целисходности или других важних разлога, одлучити да се прекршајни поступак за поједине прекршаје или против појединих окривљених раздвоји и посебно доврши. Против решења којим је одређено раздвајање прекршајног поступка или је одбијен предлог за раздвајање поступка жалба није дозвољена. Поступак против правног лица и одговорног лица Члан 108. Против правног лица и одговорног лица у правном лицу води се јединствен прекршајни поступак, осим ако постоје законски разлози да се води поступак против једног од њих. Ако се против одговорног лица у правном лицу не може покренути поступак, поступак ће се покренути и спровести против правног лица. Ако је правно лице престало да постоји или постоје друге правне сметње за вођење поступка, поступак ће се покренути и спровести против одговорног лица у правном лицу. Ако је пре окончања прекршајног поступка правно лице престало да постоји, поступак ће се наставити према правном следбенику. Преношење месне надлежности Члан 109. Кад је надлежни суд из правних или стварних разлога спречен да поступа у одређеном предмету, дужан је да о томе извести другостепени прекршајни суд који ће одредити други стварно надлежан суд. Против решења из става 1. овог члана није дозвољена жалба. Поступање у случају ненадлежности Члан 110. Суд је дужан да по службеној дужности пази да ли решавање предмета спада у судску надлежност и на своју стварну и месну надлежност и чим примети да није надлежан, решењем се оглашава ненадлежним и без одлагања доставља предмет надлежном суду или другом надлежном органу. Ако суд коме је предмет достављен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет доставио, покренуће поступак за решавање сукоба надлежности. Против решења из става 1. овог члана није дозвољена жалба. Решавање сукоба надлежности Члан 111. О сукобу надлежности између судова решава другостепени прекршајни суд. Док се не реши сукоб надлежности између судова, сваки од њих дужан је да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања. Против решења из става 1. овог члана није дозвољена жалба. Глава X ИЗУЗЕЋЕ Основи за изузеће Члан 112. Судија који учествује у прекршајном поступку биће изузет: 1) ако је оштећен прекршајем; 2) ако му је окривљени, бранилац окривљеног, представник окривљеног правног лица, подносилац захтева за покретање прекршајног поступка, оштећени или његов законски заступник односно пуномоћник, брачни друг или сродник по крви у правој линији до било ког степена сродства, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбинском сродству до другог степена; 3) ако је са окривљеним, представником окривљеног правног лица, браниоцем окривљеног, службеним лицем које је у име овлашћеног органа поднело захтев за покретање прекршајног поступка или оштећеним у односу старатеља, стараника, усвојитеља, усвојеника, хранитеља или храњеника; 4) ако је у истом предмету као службено лице у име овлашћеног органа поднео захтев за покретање прекршајног поступка или је учествовао као представник окривљеног правног лица, бранилац окривљеног, законски заступник или пуномоћник оштећеног, или је саслушан као сведок или као вештак; 5) ако је у истом предмету учествовао у доношењу првостепене пресуде; 6) ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. Дужност судије кад постоје разлози за изузеће Члан 113. Судија који учествује у прекршајном поступку, чим сазна да постоји који од разлога за изузеће из члана 112. став 1. тач. 1) до 5) овог закона, дужан је да прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавести председника суда, који ће одредити другог судију. Ако се ради о изузећу председника суда, он ће одредити себи заменика између судија тог суда. Ако је председник суда истовремено и једини судија у том суду или ако из других разлога не може да себи одреди заменика из истог суда затражиће од председника другостепеног прекршајног суда да делегира другог судију. Ако судија сматра да постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност (члан 112. став 1. тачка 6), обавестиће о томе председника прекршајног суда, а ако се ради о случају из става 2. овог члана, председника другостепеног прекршајног суда, који ће одлучити о његовом изузимању. Подношење захтева за изузеће Члан 114. Изузеће судије због постојања неког од разлога за изузеће из члана 112. овог закона могу тражити окривљени и овлашћени подносилац захтева за покретање прекршајног поступка (у даљем тексту: странке). Захтев за изузеће судије странке могу поднети до доношења пресуде, односно решења. Захтев за изузеће председника и судија другостепеног прекршајног суда странка може поднети у жалби на првостепену пресуду. Странка може тражити изузеће само поименично одређеног судије који у предмету поступа. Странка је дужна да у захтеву наведе околности због којих сматра да постоји неки од законских основа за изузеће. Поступање у случају поднетог захтева за изузеће Члан 115. Кад судија који је учествовао у прекршајном поступку сазна да је поднет захтев за његово изузеће, дужан је да одмах обустави сваки рад на предмету, а ако се ради о изузећу из члана 112. став 1. тачка 6) овог закона, може до доношења решења о изузећу предузимати само оне радње за које постоји опасност од одлагања. Изузеће других учесника у поступку Члан 116. Одредбе о изузећу судија сходно се примењују и на записничаре, тумаче и вештаке. Одлучивање о захтеву за изузеће Члан 117. О захтеву за изузеће судије одлучује председник суда. Ако се тражи изузеће председника суда, решење о изузећу доноси председник другостепеног прекршајног суда. Ако се тражи изузеће судије другостепеног прекршајног суда, решење о изузећу доноси председник истог суда. Ако се тражи изузеће председника другостепеног прекршајног суда, решење о изузећу доноси председник Врховног касационог суда. О изузећу записничара, тумача и вештака одлучује судија који води прекршајни поступак. Пре доношења решења о изузећу прибавиће се изјава од лица чије се изузеће тражи, а по потреби спровешће се и друге радње. Против решења којим се захтев за изузеће усваја није дозвољена жалба, а решење којим се захтев за изузеће одбацује или одбија може се побијати само жалбом против пресуде. Глава XI ОКРИВЉЕНИ Окривљени и његова права Члан 118. Окривљени је лице против кога се води прекршајни поступак. Окривљени има право да подноси доказе, ставља предлоге и користи правна средства предвиђена овим законом. За окривљеног који није пословно способан радње у поступку предузима законски заступник. Окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца. Бранилац окривљеног Члан 119. Окривљени може узети за браниоца адвоката, а њега може, у складу са законом, заменити адвокатски приправник. Браниоца окривљеном могу узети и његов законски заступник, брачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојитељ, усвојеник, брат, сестра и хранитељ окривљеног, као и лице са којим окривљени живи у ванбрачној заједници или у другој трајној заједници живота. Бранилац је овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени. Бранилац је дужан да поднесе писано пуномоћје суду. Окривљени може браниоцу дати пуномоћје и усмено на записник код суда. Права и дужности браниоца престају када откаже пуномоћје или када окривљени опозове пуномоћје. Окривљено правно лице Члан 120. За окривљено правно лице у прекршајном поступку учествује његов представник, који је овлашћен да предузима све радње које може да предузима окривљени. Представник окривљеног правног лица Члан 121. Представник окривљеног правног лица је лице овлашћено да то правно лице представља или заступа на основу закона или другог акта. Представник окривљеног правног лица из става 1. овог члана, осим законског заступника, мора да има писано овлашћење органа који га је одредио за представника. Представник окривљеног правног лица може бити само једно лице. Представник окривљеног страног правног лица Члан 122. Представник окривљеног страног правног лица је лице које управља представништвом или другом пословном јединицом тог правног лица у Републици Србији, ако за представника правног лица не буде одређено друго лице. Лица која не могу бити представници правног лица Члан 123. Представник правног лица не може бити лице које је у истој ствари сведок. Представник правног лица не може бити одговорно лице против кога се води прекршајни поступак за исти прекршај осим ако је то лице једино овлашћено за заступање окривљеног правног лица. У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана суд је дужан да позове правно лице да у року од осам дана одреди другог представника. Кажњавање за неодређивање представника Члан 124. Ако окривљено правно лице на позив суда не одреди свог представника или у року из члана 123. став 3. овог закона не одреди другог представника може се казнити новчаном казном од 10.000 до 30.000 динара. Ако и после изрицања те казне правно лице не одреди свог представника, за свако даље неодазивање позиву казниће се новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара. Жалба против решења из става 1. овог члана не одлаже извршење решења. Право на браниоца Члан 125. Правно лице и одговорно лице у том правном лицу која имају статус окривљених у истој ствари могу имати сваки свог браниоца или заједничког браниоца. Бранилац правног лица и одговорног лица у том правном лицу не може бити лице које је у истом прекршајном поступку имало својство представника правног лица. Глава XII ОШТЕЋЕНИ Члан 126. Оштећени, у смислу овог закона, је лице чије је какво лично или имовинско право повређено или угрожено прекршајем. Оштећени који је навршио шеснаест година може сам поднети захтев за покретање прекршајног поступка. Оштећени има право да сам или преко свог законског заступника или пуномоћника: 1) подноси и заступа захтев за покретање прекршајног поступка; 2) подноси доказе, ставља предлоге и истиче имовинскоправни захтев за накнаду штете или повраћај ствари; 3) изјављује жалбу на пресуду, односно решење донето поводом његовог захтева за покретање прекршајног поступка; 4) подноси доказе на основу којих суд може одредити окривљеном да у току прекршајног поступка не сме прилазити оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја. Процесна мера забране приступа из става 3. тачка 4) овог члана може трајати док трају разлози за њено изрицање, а најдуже до правноснажног окончања поступка. Жалба на решење којим се изриче забрана приступа подноси се у року од три дана од дана достављања и не одлаже извршење решења. Глава XIII ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ И ДРУГИ ОРГАНИ ОВЛАШЋЕНИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА Јавни тужилац као странка у поступку Члан 127. Јавни тужилац је странка у прекршајном поступку. Јавни тужилац: 1) предузима мере ради откривања, проналажења и прибављања потребних доказа за гоњење учинилаца прекршаја и успешно вођење прекршајног поступка пред судом; 2) подноси захтев за покретање прекршајног поступка, жалбу или ванредна правна средства против одлука суда; 3) предузима друге радње на које је овлашћен овим законом и посебним прописима. Јавни тужилац је стварно надлежан да поступа у прекршајном поступку уколико је поднео захтев за покретање прекршајног поступка. Ако је јавни тужилац први поднео захтев за покретање прекршајног поступка, поступак ће се водити по његовом захтеву, а наставити по захтеву оштећеног или другог органа надлежног за подношење захтева за покретање поступка ако јавни тужилац одустане од захтева. Ако одустане од захтева за покретање прекршајног поступка, јавни тужилац је дужан да у року од осам дана од дана одустајања од захтева, обавести оштећеног или друго лице овлашћено за покретање поступка да би наставили поступак. Ако је оштећени или други овлашћени орган за покретање прекршајног поступка већ поднео захтев за покретање поступка, поступак ће се наставити по том захтеву. Други орган овлашћен за подношење захтева Члан 128. Када је за подношење захтева за покретање прекршајног поступка надлежан други орган, он има сва права која има и јавни тужилац као странка у поступку, осим оних која припадају јавном тужиоцу, као државном органу. Надлежни орган из става 1. овог члана ће писаним путем обавестити оштећеног да ли је поднео захтев за покретање прекршајног поступка. Ако надлежни орган из става 1. овог члана поднесе захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај за који је прописана казна затвора, дужан је о томе да обавести надлежног јавног тужиоца који ће одлучити о преузимању гоњења. Надлежни јавни тужилац ће о одлуци из става 3. овог члана писаним путем обавестити надлежни орган из става 1. овог члана. Глава XIV ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ Поднесци Члан 129. Захтев за покретање прекршајног поступка, предлози, правни лекови и друге изјаве и саопштења (у даљем тексту: поднесци) подносе се у писаном облику или се дају усмено на записник. Писани поднесци се предају непосредно или се шаљу поштом. Кратка и хитна обавештења могу се дати телефаксом, телексом, телефоном, електронском поштом или на други одговарајући начин о чему се саставља службена забелешка и прилаже у спис предмета. Поднесци из става 1. овог члана морају бити разумљиви и садржати све што је потребно да би се по њима могло поступити. Ако је поднесак неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступити, судија који води прекршајни поступак наложиће подносиоцу поднеска да у одређеном року, а најкасније у року од петнаест дана, поднесак исправи односно допуни, а ако то не учини, поднесак ће се одбацити као неуредан. Састављање записника Члан 130. О свакој радњи предузетој у току прекршајног поступка саставиће се записник истовремено кад се радња врши, а ако то није могуће, непосредно после тога. Записник води записничар. Изузетно од става 2. овог члана, кад се претресају стан или лице или се радња предузима ван службених просторија прекршајног суда, а записничар се не може обезбедити, записник може водити лице које предузима радњу. Кад записник води записничар, записник се саставља на тај начин што лице које предузима радњу гласно говори записничару шта ће унети у записник. Лицу које се саслушава, може се дозволити да само диктира одговоре у записник. У случају злоупотребе, то право му се може ускратити. Садржина записника Члан 131. У записник се уносе назив суда, место где се врши радња, дан и час кад је радња започета и завршена, лична имена присутних лица и у ком својству присуствују, као и назначење прекршајног предмета по ком се радња предузима. Записник треба да садржи битне податке о току и садржини предузете радње. У записник се уноси само битна садржина датих исказа и изјава. Питања се уносе у записник само ако је потребно да се разуме одговор. Ако је потребно, у записник ће се дословно унети питање које је постављено и одговор који је дат. Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи, то ће се назначити у записнику, а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести где се налазе. У записник ће се унети изјава окривљеног да ли има предлога за извођење других доказа. Приликом предузимања радњи као што су увиђај, претресање стана или лица, или препознавање лица или предмета, у записник ће се унети и подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање истоветности појединих предмета (опис мера и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предмете и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови, фотографије, филмски снимци и слично, то ће се навести у записнику и прикључити записнику. Уредност записника Члан 132. Записник се мора водити уредно. У њему се не сме ништа избрисати, додати или мењати. Прецртана места морају остати читка. Сва преиначења, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају их оверити лица која потписују записник. Читање записника Члан 133. Саслушано лице, лица која обавезно присуствују радњама у прекршајном поступку, као и окривљени, бранилац и оштећени ако су присутни имају право да прочитају записник или да захтевају да им се прочита. На то је дужан да их упозори судија који предузима радњу, а у записнику ће се назначити да ли је упозорење учињено и да ли је записник прочитан. Записник ће се увек прочитати ако није било записничара, и то ће се назначити у записнику. Потписивање записника Члан 134. Записник потписује саслушано лице. Ако се записник састоји од више страница, саслушано лице потписује сваку страницу. На крају записника потписаће се тумач или преводилац ако су били присутни, а при претресању и лице које се претреса или чији се стан претреса, као и сведоци који су присуствовали претресању. Ако записничар не пише записник, записник потписују лица која присуствују радњи. Ако таквих лица нема или нису у стању да схвате садржину записника, записник потписују два сведока. Неписмено лице уместо потписа ставља отисак кажипрста десне руке, а записничар ће испод отиска потписати његово име и презиме. Ако се услед немогућности да се стави отисак кажипрста десне руке ставља отисак неког другог прста или отисак прста леве руке, у записнику ће се назначити са којег је прста и са које руке узет отисак. Ако саслушано лице нема обе руке прочитаће записник, а ако је неписмено записник ће му се прочитати, и то ће се забележити у записнику. Ако саслушано лице одбије да потпише записник или да стави отисак прста, забележиће се то у записник и навешће се разлог одбијања. Ако се радња није могла обавити без прекида, у записнику ће се назначити дан и час кад је настао прекид, као и дан и час када се радња наставља. Ако је било приговора на садржину записника, навешће се у записнику и ти приговори. Записник на крају потписују судија и записничар. Записник о већању и гласању Члан 135. О већању и гласању пред другостепеним прекршајним судом саставља се посебан записник. Записник о већању и гласању садржи ток гласања и одлуку која је донета. Записник потписују сви чланови већа и записничар. Одвојена мишљења прикључиће се записнику о већању и гласању ако нису унесена у сам записник. Записник о већању и гласању затвара се у посебан омот. Овај записник може разгледати само виши суд кад решава о правном леку и у том случају дужан је да записник поново затвори у посебан омот и да на омоту назначи да је разгледао записник. Глава XV РОКОВИ И ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ Рокови Члан 136. Рокови предвиђени овим законом не могу се продужити, осим кад је то законом изричито дозвољено. Кад је изјава везана за рок, сматра се да је дата у року ако је пре него што рок истекне предата оном ко је овлашћен да је прими. Кад је изјава упућена преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се даном предаје ономе коме је упућено. Окривљени који се налази у заводу за извршење казне затвора или малолетничког затвора може изјаву која је везана за рок дати и на записник или предати управи завода. Дан кад је састављен такав записник, односно кад је изјава предата управи завода сматра се даном предаје органу који је надлежан да је прими. Ако је поднесак који је везан за рок, због незнања или очигледне омашке подносиоца, предат или упућен ненадлежном органу пре истека рока, а стигне надлежном органу после истека рока, сматра се да је поднет на време. Рачунање рокова Члан 137. Рокови се рачунају на часове, дане, месеце и године. Час или дан када је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан. У један дан рачуна се 24 часа, а месец се рачуна по календарском времену. Рокови одређени по месецима, односно годинама завршавају се протеком оног дана последњег месеца односно године који по свом броју одговара дану када је рок отпочео. Ако нема тог дана у последњем месецу, рок се завршава последњег дана тог месеца. Ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан када суд не ради, рок истиче протеком наредног радног дана. Рок за враћање у пређашње стање Члан 138. Окривљеном који из оправданих разлога пропусти рок за изјављивање жалбе на одлуку, суд, који води прекршајни поступак, решењем ће дозволити враћање у пређашње стање ради изјављивања жалбе, ако у року од осам дана од дана престанка узрока због кога је пропуштен рок поднесе молбу за враћање у пређашње стање и ако истовремено с молбом преда жалбу. После протека месец дана од дана пропуштеног рока не може се тражити враћање у пређашње стање. Молба за враћање у пређашње стање подноси се прекршајном суду који је донео првостепену одлуку. Молба за враћање у пређашње стање не задржава извршење одлуке, али суд којем је предата молба може, према околностима, одлучити да се са извршењем застане до доношења одлуке по молби. Одлучивање о враћању у пређашње стање Члан 139. О враћању у пређашње стање одлучује првостепени прекршајни суд. Кад суд дозволи враћање у пређашње стање због пропуштеног рока за жалбу, жалбу са списима предмета доставиће на решавање другостепеном прекршајном суду. Против решења којим се дозвољава враћање у пређашње стање није дозвољена жалба. Суд из става 1. овог члана жалбу против решења којим није дозвољено враћање у пређашње стање, са жалбом на одлуку и осталим списима предмета доставиће на решавање другостепеном прекршајном суду. Ако другостепени прекршајни суд дозволи враћање у пређашње стање због пропуштеног рока за жалбу, истом пресудом ће одлучити о жалби изјављеној против првостепене одлуке. Глава XVI ТРОШКОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА Шта обухватају трошкови Члан 140. Трошкови прекршајног поступка су издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка. Трошкови прекршајног поступка су: 1) трошкови за сведоке и вештаке; 2) трошкови увиђаја; 3) трошкови превоза окривљеног; 4) издаци за довођење окривљеног; 5) превозни и путни трошкови службених лица; 6) нужни издаци оштећеног као подносиоца захтева, односно његовог законског заступника и награда и нужни издаци његовог пуномоћника; 7) награда и нужни издаци браниоца; 8) трошкови превођења и тумачења; 9) паушални износ; 10) трошкови извршења. Обавеза плаћања трошкова Члан 141. Трошкови прекршајног поступка падају на терет лица које је оглашено одговорним за прекршај. Трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен или је окривљени ослобођен одговорности сноси суд. Изузетно од става 2. овог члана, ако је прекршајни поступак обустављен због одустанка оштећеног од поднетог захтева или је окривљени ослобођен одговорности услед неоснованог захтева, трошкове поступка сноси оштећени. Изузетно од става 2. овог члана суд неће сносити трошкове прекршајног поступка уколико је поступак обустављен услед вођења кривичног поступка за кривично дело које обухвата обележја прекршаја у коме је окривљени оглашен кривим. Захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси се у року од три месеца од дана када му је достављена правноснажна одлука. Ако је окривљени ослобођен у кривичном поступку поводом кога је дошло до обуставе прекршајног поступка рок из става 5. овог члана тече од правноснажности ослобађајуће пресуде у кривичном поступку. Одлука о трошковима Члан 142. У одлуци о трошковима ће се навести ко сноси трошкове прекршајног поступка, у ком износу и у ком року је дужан да их плати. Ако за утврђивање висине трошкова нема довољно података, о трошковима ће се одлучити када се ти подаци прибаве. Кад у пресуди или решењу није одлучено о трошковима поступка, одлучиће се о томе накнадно, посебним решењем на које је дозвољена жалба. Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана од дана правноснажности одлуке. Солидарни трошкови Члан 143. Лице против којег је вођен јединствени прекршајни поступак за више прекршаја неће сносити трошкове за прекршај за који је прекршајни поступак обустављен или је ослобођен одговорности, ако је могуће те трошкове издвојити из укупних трошкова. У пресуди којом је више окривљених оглашено одговорнима, суд ће одредити колики ће део трошкова сносити сваки од њих, а ако то није могуће, одлучиће да сви окривљени солидарно сносе трошкове. Плаћање паушалног износа одредиће се за сваког окривљеног посебно. Трошкови откривања учиниоца Члан 144. Кад је посебним прописом одређено да ће трошкове настале поводом откривања прекршаја сносити учинилац, на предлог подносиоца захтева обавезаће се окривљени да плати те трошкове. Разлог за ослобађање од дужности накнаде трошкова Члан 145. У одлуци којом се одлучује о трошковима суд може ослободити окривљеног од дужности да у целости или делимично накнади трошкове прекршајног поступка, ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица која је он дужан да по закону издржава. Трошкови превођења и тумачења Члан 146. Трошкови превођења и тумачења који настану применом одредаба устава и закона којим се уређује службена употреба језика и писама, односно тумачења глувима, слепима и немима, падају на терет суда који води поступак. Накнадна наплата трошкова Члан 147. Трошкови прекршајног поступка из члана 140. став 2. тач. 1) и 2) овог закона исплаћују се унапред из средстава прекршајног суда који води прекршајни поступак, а наплаћују се доцније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог закона. Сходна примена прописа о накнади трошкова у кривичном поступку Члан 148. Прописи о накнади трошкова сведоцима, вештацима и тумачима као и други трошкови у кривичном поступку сходно ће се примењивати у прекршајном поступку. Глава XVII ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЕВ Расправљање о имовинскоправном захтеву Члан 149. О имовинскоправном захтеву одлучује суд. Имовинскоправни захтев који је настао услед извршења прекршаја расправиће се на захтев оштећеног или другог овлашћеног лица, по правилу, у прекршајном поступку осим ако се тиме значајније не одуговлачи поступак. Имовинскоправни захтев може се односити на накнаду штете и повраћај ствари. Лица овлашћена на подношење захтева Члан 150. Предлог за остваривање имовинскоправног захтева у прекршајном поступку може поднети лице које је овлашћено да такав захтев остварује у парници, најкасније до доношења првостепене пресуде. Лице овлашћено на подношење имовинскоправног захтева дужно је да свој захтев определи по основу и висини као и да поднесе доказе. Одлучивање о захтеву Члан 151. Ако докази изведени у прекршајном поступку не пружају поуздан основ да се имовинскоправни захтев у целини или делимично усвоји, суд ће упутити оштећеног или друго овлашћено лице да имовинскоправни захтев, односно вишак тог захтева може да остварује у парници. Ако је захтев за покретање прекршајног поступка решењем одбачен или је прекршајни поступак обустављен, или је окривљени ослобођен одговорности, оштећени или друго овлашћено лице ће се упутити да свој имовинскоправни захтев оствари у парници. Ако је оштећена имовина у јавној својини, о одлуци из ст. 1. и 2. овог члана обавештава се надлежни јавни правобранилац. Против одлуке о имовинскоправном захтеву, оштећени или друго овлашћено лице које је поднело захтев има право жалбе. Рок за накнаду штете Члан 152. Ако суд делимично или у целини усвоји имовинскоправни захтев у пресуди ће се одредити рок у коме је окривљени дужан да накнади причињену штету, односно да врати ствар. Рок за накнаду штете и повраћај ствари не може бити дужи од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Глава XVIII ДОНОШЕЊЕ И САОПШТАВАЊЕ ОДЛУКА Врсте одлука Члан 153. У прекршајном поступку суд доноси одлуке у облику: пресуде, решења и наредбе. Саопштавање одлука Члан 154. Одлуке се саопштавају, по правилу, одмах након доношења. Одлуке се саопштавају усменим објављивањем присутним странкама, оштећеном и другим лицима која имају право жалбе на ту одлуку (у даљем тексту: заинтересована лица), а достављањем овереног преписа ако су одсутна. Кад је одлука усмено саопштена, то ће се назначити у записнику или у спису, а лице коме је одлука усмено саопштена, потврдиће то својим потписом. На захтев заинтересованог лица издаће се оверен препис одлуке која му је била усмено саопштена. Заинтересована лица која не захтевају достављање преписа одлуке поучиће се о праву на жалбу и о року за жалбу. Писмени отправак одлуке у случају из става 4. овог члана израдиће се најкасније у року од осам дана од дана усменог саопштења, а писмени отправак пресуде одмах ако се одређује извршење пресуде пре правноснажности. Одлучивање другостепеног суда *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 154а Веће другостепеног суда ће само пресудити ако је у истом предмету првостепена одлука већ једанпут укидана. Веће другостепеног суда одлучује да ли ће одржати претрес. Ако веће одлучи да одржи претрес, судија известилац је председник већа. Окривљени може, у року од осам дана од дана достављања пресуде, изјавити жалбу против пресуде другостепеног суда из става 1. овог члана, ако су по жалби подносиоца захтева ослобађајућа пресуда или решење о обустави поступка преиначени у осуђујућу пресуду. О жалби окривљеног против одлуке већа другостепеног суда одлучује друго веће тог суда. *Службени гласник РС, број 13/2016 Ток седнице већа *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 155. Одлуке другостепеног прекршајног суда доносе се већањем и гласањем након усменог излагања судије известиоца о стању ствари. Одлука је донета кад је за њу гласала већина чланова већа. Председник већа руководи већањем и гласањем и гласа последњи. Он је дужан да се стара да се сва питања свестрано и потпуно размотре. Ако се у погледу појединих питања гласови поделе на више различитих мишљења тако да ни једно од њих нема већину, раздвојиће се питање и гласање ће се понављати док се не постигне већина. Ако се на тај начин не постигне већина, одлука ће се донети тако што ће се гласови који су најнеповољнији за окривљеног прибројити гласовима који су од ових мање неповољни, све док се не постигне већина. Чланови већа не могу одбити да гласају о питањима која постави председник већа, али члан већа који је гласао да се прекршајни поступак обустави и остао у мањини није дужан да гласа о казни. Ако не гласа, сматра се да је пристао на глас који је за окривљеног најповољнији. Већање и гласање врши се у нејавној седници. У просторији у којој се већа и гласа могу бити присутни само чланови већа и записничар. Глава XIX ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА Достављање писмена Члан 156. Писмена се достављају преко поште, друге службе овлашћене за доставу, службеног лица суда или другог органа, односно непосредно у просторијама суда. Достављање може да се врши и електронском путем, у складу са посебним прописима акo за то постоје услови. Достављање се врши сваког дана на радном месту или у пословној просторији у радно време, или у стану од 7 до 22 сата или у суду када се лице коме достављање треба да се изврши тамо затекне или када га суд због достављања позове. Достављање може да се изврши и у друго време и на другом месту на основу посебне одлуке суда коју је достављач, на захтев лица коме се достављање врши, дужан да покаже. Позив за усмени претрес или друге позиве суд може и усмено саопштити лицу које се пред њим налази, уз поуку о последицама недоласка. Такав усмени позив забележиће се у записнику који ће позвано лице потписати, осим ако је позив забележен у записнику о претресу, чиме се сматра да је извршена достава. Обавезно лично достављање Члан 157. Позив ради саслушања окривљеног, односно давања писане одбране или за саслушање сведока, као и све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу достављају се лично, осим када је овим законом другачије прописано. На исти начин достављају се и одлуке оштећеном, за које од дана достављања тече рок за жалбу. Достављање на адресу стана Члан 158. Писмено за које је у овом закону одређено да се лично доставља, предаје се непосредно лицу коме је упућено на адресу на којој је пријављено или коју је саопштило надлежном органу приликом откривања прекршаја. Ако се лице коме се писмено мора лично доставити не затекне тамо где се достављање има извршити, достављач ће писмено предати некоме од његових пунолетних чланова домаћинства, који је дужан да писмено прими и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако лице коме се писмено мора лично доставити или пунолетни члан његовог домаћинства одбије да прими писмено, достављач ће забележити на доставници да је пријем одбијен, ко је одбио пријем, као и дан и сат када је пријем одбијен, а писмено ће оставити у стану или прибити на врата примаоца и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако се лице коме се писмено мора лично доставити или пунолетни члан његовог домаћинства не затекну у стану писмено ће се предати пунолетним лицима која се затекну у стану ако они на то пристану и тиме се сматра да је достављање извршено. Достављање на радном месту Члан 159. Ако се достављање врши на радном месту лица коме се писмено има лично доставити, а то лице се ту не затекне, достављање се може извршити предајом писмена лицу овлашћеном за пријем поште или било ком другом лицу које је запослено код истог послодавца на истом месту, а која су дужна да приме писмено и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако лице коме писмено треба доставити лично одбије да прими писмено или то учини лице из става 1. овог члана, достављач ће забележити на доставници дан, сат и разлог одбијања пријема, а писмено ће оставити на радном месту и тиме се сматра да је достављање извршено. Достављање одсутном лицу Члан 160. Ако се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, оставиће се у поштанском сандучету или прибити на врата обавештење да лице коме је писмено упућено треба да га преузме у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања. По протеку рока из става 1. овог члана, писмено ће се истаћи на огласној табли и интернет страници суда, ако за то постоје технички услови. Достављање се сматра извршеним по истеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли и интернет страници суда. Обавештење из става 1. овог члана садржи: име и презиме лица коме је покушано достављање, својство у поступку, датум и час када је покушано достављање, адресу на којој је покушано достављање, назнаку да писмено треба да преузме у суду и у ком року уз упозорење да ће у случају не преузимања копија писмена бити истакнута на огласној табли и на интернет страници суда, као и да ће се у том случају по протеку рока од осам дана сматрати да је достављање извршено. Ако се утврди да је лице коме се писмено има доставити одсутно или да привремено борави на другој адреси и да му се због тога не може писмено на време предати, писмено ће се вратити суду уз назначење где се одсутни налази, и када и где ће му се моћи извршити достављање писмена. Ако се при поновљеном покушају писмено не може доставити у време и у месту одређеном на начин из става 4. овог члана, писмено ће се истаћи на огласној табли и интернет страници суда ако за то постоје технички услови. Достављање се сматра извршеним по истеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли и интернет страници суда. Ако писмено не може да се достави на адресу из члана 158. став 1. овог закона, суд ће проверити адресу и ако се при поновљеном покушају писмено не може доставити на адресу на којој је лице пријављено, поступиће се на начин прописан у ставу 2. овог члана. *Службени гласник РС, број 13/2016 Достављање браниоцу, заступнику и пуномоћнику Члан 161. Ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу доставиће се само браниоцу, а ако их има више само једном од њих и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним. Ако оштећени има законског заступника или пуномоћника, одлуке из става 1. овог члана доставиће се њему, а ако их има више само једном од њих. Потврда о достављању Члан 162. Потврду о извршеном достављању (доставницу или повратницу) потписују прималац и достављач. Прималац ће на доставници или повратници сам назначити датум пријема. Дан и месец пријема исписују се словима и бројевима. Ако је прималац неписмен или није у стању да се потпише, достављач ће примаоца потписати, назначити дан пријема и ставити напомену зашто га је потписао. Ако прималац одбије да потпише доставницу или повратницу, достављач ће то забележити на доставници и назначити дан предаје и тиме је достављање извршено. Подаци у потврди о извршеном достављању морају бити читко попуњени. Достављање електронским путем се сматра извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће да се обезбеди повратни податак да је лице примило писмено. Потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено уручено примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена. Достављање писмена војним лицима, припадницима полиције и другим лицима Члан 163. Војним лицима, припадницима полиције, припадницима страже у заводима за извршење кривичних санкција и запосленима у сувоземном, речном, поморском и ваздушном саобраћају достављање позива може да се врши и преко њихове команде, односно непосредног старешине или руководиоца, а по потреби може да им се на тај начин врши и достављање осталих писмена. Лицима лишеним слободе достављање се врши преко управе установе у којој су смештена. Лицима која уживају право имунитета у Републици Србији, ако међународни уговори шта друго не одређују, достављање се врши преко органа надлежног за иностране послове. Достављање писмена државним органима, правним лицима и предузетницима Члан 164. Државном органу одлуке и друга писмена достављају се предајом у писарници. Кад се достављају одлуке код којих од дана достављања тече рок, даном достављања сматра се дан предаје писарници. Достављање правним лицима и предузетницима врши се предајом писмена лицу овлашћеном за примање писмена, а ако то није могуће, писмено ће се предати било ком запосленом који се затекне у пословној просторији примаоца и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако лице из става 2. овог члана одбије да прими писмено, достављач ће забележити на доставници да је пријем одбијен, ко је одбио пријем као и дан и сат када је пријем одбијен, а писмено ће оставити у пословној просторији примаоца и тиме се сматра да је достављање извршено. Ако достављање предузетнику није могуће извршити у смислу става 2. овог члана достављање ће се извршити на његову адресу стана ако је позната на начин прописан чланом 158. овог закона. Ако је предузетник одсутан, а достављање се не може извршити на његову адресу стана, достављање ће се извршити на начин прописан чланом 160. овог закона. Промена адресе и истицање писмена на огласној табли Члан 165. Кад окривљени или његов законски заступник и оштећени по сазнању за поступак промене своје пребивалиште или адресу стана, дужни су да о томе одмах по извршеној промени обавесте суд код кога се води поступак. Ако то не учине, суд ће одредити да се сва даља достављања у поступку за ту странку врше истицањем писмена на огласној табли и интернет страници суда, изузев ако је реч о достављању пресуде којом је изречена казна затвора. Достављање ће се извршити на начин из става 2. овог члана и у случају када суд донесе решење о обустави поступка услед застарелости, до које је дошло због немогућности достављања одлуке из члана 246. став 1. овог закона. Достављање се сматра извршеним по истеку осам дана од дана истицања писмена на огласној табли и интернет страници суда. Ако бранилац окривљеног или пуномоћник оштећеног као подносилац захтева у току поступка промене своју адресу, а не обавесте о томе суд, достављање ће да се изврши као да окривљени нема браниоца односно оштећени нема пуномоћника. *Службени гласник РС, број 13/2016 Разматрање и преписивање списа Члан 166. Подносилац захтева за покретање прекршајног поступка, окривљени, бранилац окривљеног, представник односно пуномоћник окривљеног правног лица, оштећени и његов законски заступник, односно пуномоћник имају право да разматрају и преписују списе предмета. Разматрање и преписивање списа може се дозволити и другим лицима која за то имају правни интерес у складу са законом. Кад је прекршајни поступак у току, разматрање и преписивање списа дозвољава судија који води прекршајни поступак, а кад је поступак завршен, разматрање и преписивање списа дозвољава председник суда или службено лице које он одреди. Разматрање и преписивање списа, осим окривљеном, његовом браниоцу и представнику окривљеног правног лица може се ускратити само ако би се тиме ометало правилно вођење прекршајног поступка или ако се искључи јавност у поступку. После завршеног доказног поступка односно завршеног усменог претреса лицу које има оправдани интерес не може се ускратити разматрање и преписивање списа. Против решења о ускраћивању разматрања и преписивања списа предмета дозвољена је жалба која не задржава извршење решења. Глава XX ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА Члан 167. Прекршајни поступак се покреће решењем суда на основу: 1) захтева за покретање прекршајног поступка; 2) издатог прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање. 1. Прекршајни налог Услови за издавање прекршајног налога Члан 168. Прекршајни налог се издаје када је за прекршај законом или другим прописом од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу. За прекршаје из става 1. овог члана не може се поднети захтев за покретање прекршајног поступка. За сваког учиниоца прекршаја издаје се посебан прекршајни налог. Прекршајни налог не може се издати малолетнику. Ако по овом закону нема услова за издавање прекршајног налога у односу на правно или одговорно лице, против оба лица биће поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Начин издавања прекршајног налога Члан 169. Овлашћени орган, односно овлашћено лице ће издати прекршајни налог уколико је прекршај из његове надлежности открио на један од следећих начина: 1) непосредним опажањем полицијског службеника или овлашћеног службеног лица приликом контроле, надзора и прегледа, као и увидом у службену евиденцију надлежног органа; 2) увидом у податке који су добијени уз помоћ уређаја за надзор или мерење; 3) приликом инспекцијског или другог надзора прегледом документације, просторија и робе или на други законом прописан начин. Садржина прекршајног налога Члан 170. Прекршајни налог се издаје у писаној форми и садржи: 1) назив: прекршајни налог; 2) назив овлашћеног органа који га је издао; 3) идентификациони број прекршајног налога одређен од стране овлашћеног органа; 4) лично име и својство службеног лица које га је издало; 5) датум издавања и датум уручења; 6) лично име физичког лица учиниоца прекршаја, његову адресу пребивалишта, односно боравишта, јединствени матични број, податке о запослењу, за странце број пасоша, односно личне карте, а за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у том правном лицу, а за предузетника и назив и седиште радње; 7) назив и седиште правног лица против кога је издат прекршајни налог, као и његов порески идентификациони број и матични број; 8) чињенични опис радње из које произилази правно обележје прекршаја, као и време и место извршења прекршаја; 9) правну квалификацију прекршаја; 10) изречену новчану казну; 11) упутство о начину плаћања новчане казне са одговарајућим рачуном на који треба да се уплата изврши; 12) потпис службеног лица и печат овлашћеног органа; 13) место за потпис, односно потпис и печат лица против кога је издат прекршајни налог; 14) поуке и упозорења лицу против кога је издат прекршајни налог; 15) да ли се поводом истог прекршаја издаје другом лицу прекршајни налог; 16) место за забелешке. Уколико је прекршај учињен моторним возилом у саобраћају, прекршајни налог садржи, и: 1) регистарски број возила и број саобраћајне дозволе; 2) број возачке дозволе возача, уколико је познат. Прекршајни налог се може издати и у електронској форми. Ако овим законом није другачије одређено, на израду, форму, копирање, оверу, доставу и чување прекршајног налога издатог у електронској форми примењује се закон који уређује електронски документ. *Службени гласник РС, број 13/2016 Поуке и упозорења у прекршајном налогу Члан 171. Прекршајни налог садржи следеће поуке и упозорења: 1) да се лице против кога је издат прекршајни налог ако прихвати одговорност и у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога плати половину изречене казне у складу са чланом 173. став 1. овог закона ослобађа плаћања друге половине изречене новчане казне; 2) да лице против кога је издат прекршајни налог може прихватити одговорност за прекршај и након истека рока од осам дана од пријема прекршајног налога ако пре поступка извршења добровољно плати целокупан износ изречене новчане казне у складу са чланом 173. став 4. овог закона; 3) да лице против кога је издат прекршајни налог које не прихвата одговорност за прекршај има право да у року од осам дана од пријема прекршајног налога поднесе захтев за судско одлучивање тако што ће лично или преко поште предати прекршајни налог надлежном прекршајном суду уз назначење суда коме се захтев подноси у складу са чланом 174. став 1. овог закона; 4) да ће лице против кога је издат прекршајни налог бити дужно да поред плаћања новчане казне утврђене прекршајним налогом надокнади судске трошкове у случају да затражи судско одлучивање а суд утврди да је одговоран за прекршај у складу са чланом 174. став 7. овог закона; 5) да ће прекршајни налог постати коначан и извршан по протеку рока од осам дана од дана пријема ако лице против кога је издат прекршајни налог у том року не плати новчану казну или не захтева судско одлучивање о издатом прекршајном налогу у складу са чланом 173. став 2. овог закона; 6) да ће лице против кога је издат прекршајни налог у случају принудног извршења изречене новчане казне, бити дужно да надокнади трошкове извршења одређене решењем о принудној наплати у складу са чланом 318. став 6. овог закона; 7) да ће се физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу у правном лицу против кога је издат прекршајни налог неплаћена новчана казна заменити казном затвора или радом у јавном интересу у складу са чланом 41. овог закона. Одредбе става 1. тач. 1) до 7) овог члана саставни су део прекршајног налога, као поуке и упозорења лицу против кога је издат прекршајни налог, у смислу члана 170. став 1. тачка 14) овог закона. Министар надлежан за послове правосуђа одређује посебним прописом образац прекршајног налога. Достављање прекршајног налога Члан 172. Прекршајни налог се састоји од оригинала и две копије. Оригинал се уручује лицу против кога се издаје прекршајни налог, а копије задржава орган који издаје прекршајни налог. Прекршајни налог се уручује присутном лицу за кога се сматра да је учинило прекршај у моменту откривања прекршаја. Лице против кога је издат прекршајни налог својим потписом на одговарајућем месту у налогу потврђује његов пријем. Лицу из става 2. овог члана може се уручити и одштампана копија прекршајног налога издатог у електронској форми. На захтев суда, лица коме се налог издаје или његовог заступника, издавалац налога је дужан да изда оверену копију прекршајног налога. Ако је лице за кога се сматра да је учинило прекршај одсутно и када околности откривања или природа прекршаја то захтевају, достављање прекршајног налога ће се извршити путем поште или доставне службе овлашћеног органа, у складу са одредбама о достављању из закона који уређује општи управни поступак. Ако присутно лице против кога се издаје прекршајни налог одбије да прими налог, службено лице ће га упозорити на последице одбијања пријема, унети у налог забелешку о одбијању пријема, дан и час када је пријем одбијен чиме се сматра да је прекршајни налог уручен. Ако лице против кога се издаје прекршајни налог изјави да ће захтевати судско одлучивање о налогу, орган који издаје налог може у договору са надлежним судом, приликом издавања налога одредити датум претреса. Орган је дужан да унесе у налог забелешку о заказаном претресу и одмах, а најкасније првог наредног радног дана, о томе обавести надлежан суд. Сматраће се да је окривљени одустао од захтева за судско одлучивање, у смислу члана 175. овог закона, ако се не појави на претресу, а свој изостанак не оправда. *Службени гласник РС, број 13/2016 Прихватање одговорности Члан 173. Лице против кога је издат прекршајни налог прихвата одговорност за прекршај плаћањем половине изречене казне у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога, чиме се ослобађа плаћања друге половине изречене казне. Ако лице против кога је издат прекршајни налог у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога не плати изречену казну или не поднесе захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу, сматраће се да је прихватило одговорност пропуштањем, а прекршајни налог ће постати коначан и извршан. Прекршајни налог са констатацијом коначности и забелешком да новчана казна није плаћена овлашћени орган доставља надлежном прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе поступак извршења у складу са овим законом. Лице против кога је издат прекршајни налог може прихватити одговорност за прекршај и након истека рока од осам дана од пријема прекршајног налога ако пре поступка извршења добровољно плати целокупан износ изречене новчане казне. Поступак по захтеву за одлучивање од стране суда Члан 174. Лице против кога је издат прекршајни налог уколико не прихвата своју одговорност може надлежном суду у року од осам дана од пријема прекршајног налога, лично или путем поште, да достави потписан прекршајни налог, који под овим условима представља захтев за судско одлучивање о прекршајном налогу (у даљем тексту: захтев за судско одлучивање). Лице против кога је издат прекршајни налог достављањем захтева за судско одлучивање надлежном суду стиче својство окривљеног у прекршајном поступку (у даљем тексту: окривљени). Ако окривљени суду лично поднесе захтев за судско одлучивање, суд је обавезан да одмах по пријему захтева заведе предмет, окривљеном изда потврду о пријему захтева, испита захтев и донесе решење о покретању поступка, а окривљеног саслуша или му закаже претрес. Ако окривљени суду достави захтев за судско одлучивање путем поште, уз потписан прекршајни налог може приложити и своју писану одбрану и доставити или предложити доказе. Суд је обавезан да одмах након завођења предмета испита захтев за судско одлучивање, донесе решење о покретању поступка и позове орган који је издао прекршајни налог да се у року од осам дана изјасни и достави или предложи доказе о учињеном прекршају. Кад суд донесе решење о покретању поступка, сматра се да одлука о новчаној казни из прекршајног налога није изречена, осим у случају из члана 175. овог закона. Ако суд утврди да је окривљени који је захтевао судско одлучивање одговоран за прекршај, својом одлуком ће га обавезати да новчану казну из прекршајног налога плати у пуном износу као и да надокнади судске трошкове. Одустанак окривљеног од захтева за судско одлучивање Члан 175. Окривљени који је поднео захтев за судско одлучивање може од тог захтева одустати најкасније на првом рочишту. Сматраће се да је окривљени одустао од захтева за судског одлучивања ако уредно позвани окривљени не приступи првом рочишту нити свој изостанак оправда. У случају из ст. 1. и 2. овог члана суд ће решењем утврдити да је прекршајни налог коначан и извршан и окривљеног обавезати да плати настале трошкове прекршајног поступка, а изречену новчану казну унеће у регистар новчаних казни. Против решења из става 3. овог члана окривљени има право жалбе у року од осам дана. Жалба не одлаже извршење решења. Испитивање захтева за судско одлучивање Члан 176. Суд ће решењем одбацити неблаговремен или непотписан захтев за судско одлучивање. Против решења из става 1. овог члана окривљени има право жалбе у року од осам дана. Жалба не одлаже извршење решења. Решењем којим суд одбацује захтев за судско одлучивање због разлога из става 1. овог члана, прекршајни налог постаје коначан и извршан, а изречену новчану казну суд ће унети у регистар прекршајних санкција. Ако је прекршајни налог који је окривљени поднео као захтев за судско одлучивање, нечитак или не садржи све потребне податке за поступање суда, а посебно ако није прецизиран чињенични опис радње из које произилази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја, суд ће пре доношења решења о покретању поступка затражити од органа који је издао прекршајни налог да га у року од осам дана уреди. Ако овлашћени орган у остављеном року не поступи по захтеву суда и не отклони недостатке, суд ће поступити као са неуредним захтевом за покретање прекршајног поступка из члана 182. овог закона. Покретање поступка на основу издатог прекршајног налога Члан 177. Уколико суд захтев окривљеног за судско одлучивање на основу издатог прекршајног налога не одбаци, донеће решење о покретању прекршајног поступка. Прекршајни суд је дужан да издаваоца прекршајног налога обавести да је прекршајни поступак покренут, те да од истог тражи да о учињеном прекршају пружи све доказе којима располаже. Лица која немају пребивалиште на територији Републике Србије Члан 178. Учиниоцу прекршаја који не може да докаже свој идентитет или нема пребивалиште, или не живи на адреси на којој је пријављен, или ако има пребивалиште у иностранству или ако одлази у иностранство ради боравка, а коме је издат прекршајни налог у радно време банке или поште, наложиће се да изречену казну уплати одмах преко банке или поште. Уколико је учиниоцу прекршаја издат прекршајни налог ван радног времена банке или поште или ако је прекршај учињен ван насељеног места, новчана казна ће му се наплатити на лицу места уз издавање потврде у којој је наведен и износ поштарине који је учинилац прекршаја дужан да плати на лицу места, а овлашћени службеник ће првог наредног радног дана уплатити новац преко поште. Ако учинилац прекршаја не плати новчану казну, сматраће се да је поднео захтев за судско одлучивање и одмах ће се довести пред надлежни суд. Уколико није могуће учиниоца прекршаја одмах довести пред суд, тада представник овлашћеног органа може предузети мере из члана 199. став 1. овог закона. 2. Захтев за покретање прекршајног поступка Члан 179. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси овлашћени орган или оштећени (у даљем тексту: подносилац захтева). Овлашћени органи из става 1. овог члана су органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац и други органи и организације, које врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су прекршаји предвиђени. Оштећени као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка Члан 180. Оштећени је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка увек осим ако законом није одређено да је за покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен орган из члана 179. став 2. овог закона. Оштећени који је поднео захтев за покретање прекршајног поступка има положај странке у поступку. Ако у случају из става 1. овог члана овлашћени орган не поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, оштећени може у складу са одредбама овог закона поднети такав захтев. Ако је захтев за покретање поступка поднео овлашћени орган пре него што је по захтеву оштећеног отпочео поступак, поступаће се по захтеву за покретање поступка надлежног органа. Прекршајна пријава оштећеног поднета надлежном органу под условима из овог закона сматраће се захтевом за покретање прекршајног поступка ако овлашћени орган сам не иницира покретање прекршајног поступка. У случају из претходног става, овлашћени орган је дужан да у року од осам дана од дана поднете прекршајне пријаве, писмено обавести оштећеног како је поступио са прекршајном пријавом. Оштећени може у току поступка преузети гоњење од јавног тужиоца који одустане од захтева за покретање поступка. Оштећени може остати при ранијем захтеву или га променити. Садржина захтева Члан 181. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси се писаној форми и садржи: 1) назив и седиште подносиоца захтева односно лично име и адресу лица које подноси захтев; 2) назив суда коме се подноси захтев; 3) основне податке о физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу против кога се захтев подноси: лично име, јединствени матични број грађана, занимање, место и адресу становања, место и адресу запослења и држављанство односно назив и седиште правног лица, као и пореско идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) и матични број, а за предузетника и назив и седиште радње, а за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у том правном лицу; 4) чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности потребне да се прекршај што тачније одреди; 5) пропис о прекршају који треба применити; 6) предлог о доказима које треба извести, уз означење личних имена и адреса сведока, списе које треба прочитати и предмете који служе као доказ; 7) податке о томе да ли је покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ за дело које обухвата обележја прекршаја који је предмет захтева; 8) потпис службеног лица, односно оштећеног као подносиоца захтева и печат овлашћеног органа који подноси захтев. Ако су доступни у захтеву ће се навести и следећи подаци о лицу против кога се захтев подноси: место и датум рођења, број телефона, е-маил адресу, број телефона на радном месту, бројеви пословних рачуна правног лица и предузетника. Захтев из става 1. овог члана може да садржи и предлог за изрицање процесне мере забране приступа из члана 126. став 3. тачка 4) овог закона. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси физичко лице као оштећени не мора садржати пропис о прекршају који треба применити ни јединствени матични број грађана лица против кога се захтев подноси. Захтев за покретање прекршајног поступка који подноси физичко лице као оштећени против правног лица и одговорног лица у правном лицу и предузетника, треба да садржи назив и седиште правног лица, име, презиме и функцију одговорног лица у том правном лицу односно име и презиме, назив и седиште радње предузетника. Захтев за покретање прекршајног поступка који подноси физичко лице као оштећени против одговорног лица у државном органу, органу територијалне аутономије и јединици локалне самоуправе или других ималаца јавних овлашћења треба да садржи лично име окривљеног, назив и седиште органа и функцију, односно послове које лице у органу обавља. Физичко лице у својству оштећеног може поднети захтев за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду и усмено на записник. Подносилац захтева је дужан, да одмах по сазнању, а до правноснажног окончања поступка обавести прекршајни суд да се против окривљеног поводом истог догађаја води кривични поступак или поступак за привредни преступ. Неуредан захтев Члан 182. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси се у онолико примерака колико има окривљених и један примерак за суд. Ако захтев не садржи све податке из члана 181. овог закона, затражиће се од подносиоца захтева да га у одређеном року допуни. Рок из става 1. овог члана не може бити дужи од 15 дана. У случају да подносилац захтева не отклони недостатке у одређеном року, сматраће се да је одустао од захтева и захтев ће се решењем одбацити. Испитивање услова за покретање поступка Члан 183. Кад надлежни суд прими захтев за покретање прекршајног поступка, испитаће да ли постоје услови за покретање прекршајног поступка и одлучити о даљем току поступка. Када захтев садржи податке о томе да је поводом истог догађаја покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ прекршајни суд ће списе предмета доставити надлежном суду на даље поступање и о томе обавестити подносиоца захтева. На начин из става 2. овог члана суд ће поступити и када у току поступка сазна да се поводом истог догађаја води кривични поступак или поступак за привредни преступ. Одбацивање захтева Члан 184. Кад суд утврди да не постоје услови за покретање прекршајног поступка, захтев за покретање поступка, одбациће решењем. Не постоје услови за покретање прекршајног поступка: 1) кад радња описана у захтеву није прекршај; 2) кад суд није стварно надлежан за вођење прекршајног поступка; 3) кад постоје основи који искључују одговорност за прекршај окривљеног; 4) када је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка; 5) кад је захтев поднео неовлашћени орган, односно неовлашћено лице; 6) кад постоје други законски разлози због којих се поступак не може покренути. Решење из става 1. овог члана доставиће се подносиоцу захтева, а оштећени ће се поучити да имовинскоправни захтев може остварити у парници. Против овог решења подносилац захтева за покретање поступка има право жалбе у року од осам дана, од дана достављања решења. Решење о покретању прекршајног поступка Члан 185. Ако суд не одбаци захтев за покретање прекршајног поступка, донеће решење о покретању прекршајног поступка. Решење из става 1. овог члана садржи означење лица против кога се покреће прекршајни поступак и правну квалификацију прекршаја. Ако је захтев поднесен против више лица или за више прекршаја, у решењу се морају назначити сва лица и правна квалификација за све прекршаје. Решење о покретању прекршајног поступка не доставља се подносиоцу захтева ни окривљеном. Против решења о покретању прекршајног поступка није дозвољена жалба. Поступак се води само у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на који се односи решење о покретању прекршајног поступка осим у случају из члана 247. став 4. овог закона. Суд није везан за правну квалификацију дату у захтеву за покретање прекршајног поступка односно у решењу о покретању прекршајног поступка. Глава XXI МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВА ОКРИВЉЕНОГ Врсте мера Члан 186. Мере које се могу предузети за обезбеђење присуства окривљеног и за успешно вођење прекршајног поступка су: позив, довођење, јемство и задржавање. Приликом одлучивања коју ће од наведених мера применити, суд ће се придржавати услова одређених за примену појединих мера, водећи рачуна да се не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером. Позивање окривљеног Члан 187. Присуство окривљеног при извођењу радњи у прекршајном поступку обезбеђује се његовим позивањем. Позив окривљеном упућује суд. Окривљени који треба лично да присуствује извођењу радњи у прекршајном поступку, односно лично да учествује у њиховом извођењу, позива се писаним позивом. Позивање се врши достављањем затвореног писаног позива који садржи: назив суда, лично име окривљеног, правну квалификацију прекршаја који му се ставља на терет, место где окривљени има доћи, дан и час кад се окривљени треба јавити, назначење да се позива у својству окривљеног, службени печат и потпис судије. У позиву којим се окривљени позива назначиће се да ли мора лично присуствовати ради саслушања или своју одбрану може дати и писаним путем. Кад се окривљени први пут позива, уз позив му се обавезно доставља примерак захтева за покретање прекршајног поступка. Кад се окривљени први пут позива, поучиће се у позиву о праву да може узети браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању. Кад се окривљени позива да лично приступи јер је његово саслушање неопходно, у позиву ће се упозорити да ће у случају неодазивања бити доведен. Ако за утврђивање чињеничног стања присуство окривљеног није неопходно, у позиву ће се упозорити да ће у случају неодазивања одлука бити донета без његовог саслушања. Одредбе овог члана сходно ће се примењивати и на позивање представника окривљеног правног лица. Довођење окривљеног Члан 188. Ако се уредно позвани окривљени не одазове позиву а свој изостанак не оправда или ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произлази да окривљени избегава пријем позива, изузетно суд ће наредити његово довођење ако се чињенично стање на други начин не би могло потпуно и правилно утврдити. Довођење окривљеног може се наредити само ако је у позиву било назначено да ће бити принудно доведен ако се не одазове позиву. Ако се уредно позвани представник окривљеног правног лица не одазове позиву, а свој изостанак не оправда, наредиће се његово довођење. Наредба за довођење Члан 189. Наредба за довођење издаје се писано. Наредба треба да садржи: назив организационе јединице полицијске управе којој се упућује, личне податке неопходне за идентификацију окривљеног који се има довести, разлог због чега се наређује довођење, службени печат и потпис судије који наређује довођење. Наредбу за довођење извршавају овлашћени полицијски службеници. Лице коме је поверено извршење наредбе предаје наредбу окривљеном односно представнику окривљеног правног лица и позива га да са њим пође. Ако позвани то одбије, довешће га принудно. Против припадника полиције, професионалног војног лица, или припадника страже завода за извршење кривичних санкција у којем се извршава казна неће се издавати наредба за довођење, већ ће се затражити од њихове команде, односно установе да их спроведе. Трошкове довођења сноси доведено лице. Издавање опште наредбе за довођење *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 189а Издавање опште наредбе за довођење суд може наредити ако се окривљени против кога је покренут прекршајни поступак налази у бекству или постоје друге околности које указују да очигледно избегава довођење по издатој наредби суда за довођење која није извршена због постојања ових околности. Општу наредбу за довођење суд доставља органима полиције ради расписивања потраге. Потрагу расписује орган полиције надлежан по месту суда пред којим се води прекршајни поступак. Ако се пронађено лице по издатој општој наредби за довођење не може одмах привести у суд, овлашћени полицијски службеник може сходно одредбама члана 190. став 3. овог закона, окривљеног задржати најдуже 24 часа од часа када је пронађен. Суд који је наредио издавање опште наредбе за довођење дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или кад наступи застарелост вођења прекршајног поступка или извршења прекршајних санкција или други разлози због којих потрага није више потребна. *Службени гласник РС, број 13/2016 Привођење осумњиченог за извршење прекршаја пре покретања поступка Члан 190. Овлашћени полицијски службеници могу и без наредбе суда привести лице затечено у вршењу прекршаја: 1) ако се идентитет тог лица не може утврдити или постоји потреба провере идентитета; 2) ако нема пребивалиште или боравиште; 3) ако одласком у иностранство може избећи одговорност за прекршај, а у питању су прекршаји за које се не може издати прекршајни налог; 4) ако се довођењем спречава у настављању извршења прекршаја, односно ако постоји опасност да ће непосредно наставити са чињењем прекршаја, поновити прекршај или да ће избећи прекршајни поступак. Привођење осумњиченог у случајевима из става 1. овог члана мора се извршити без одлагања. Ако је у случајевима из става 1. овог члана осумњичени затечен у вршењу прекршаја и не може се одмах привести у суд, а постоје основи сумње да ће побећи или опасност да ће непосредно наставити да врши прекршаје, овлашћени полицијски службеник може осумњиченог задржати најдуже 24 часа. У случају из става 3. овог члана, овлашћени полицијски службеник дужан је да без одлагања о задржавању обавести лице по избору задржаног лица, као и дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин задржан, односно представника одговарајуће међународне организације ако је задржано лице избеглица или лице без држављанства. Изузетно од става 1. овог члана мера задржавања се може малолетнику изрећи само наредбом суда. О привођењу осумњиченог доноси се решење о задржавању. Против решења о задржавању окривљени и његов бранилац имају право жалбе у року од четири часа од достављања решења о задржавању. О жалби одлучује судија појединац месно надлежног прекршајног суда у року од четири часа од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење решења. Одредбе ст. 6. до 9. овог члана примењују се и на задржавање лица под дејством алкохола или других психоактивних супстанци. *Службени гласник РС, број 13/2016 Задржавање окривљеног Члан 191. У прекршајном поступку окривљени може бити задржан судском наредбом у следећим случајевима: 1) ако се не могу утврдити његов идентитет или пребивалиште, односно боравиште, а постоји основана сумња да ће побећи; 2) ако одласком у иностранство може избећи одговорност за прекршај за који је предвиђена казна затвора; 3) ако је затечен у извршењу прекршаја, а задржавање је потребно да би се спречило даље вршење прекршаја. Судија ће обавестити чланове породице задржаног лица или друга лица задужена за старање о малолетнику ако је према њему одређено задржавање. Наредба о задржавању Члан 192. О задржавању окривљеног суд доноси наредбу у којој означава дан и сат кад је наређено задржавање, као и законски основ задржавања. Задржавање не може бити дуже од 24 часа. Наредба о задржавању саопштава се окривљеном уз потпис. Окривљеном који је задржан допустиће се без одлагања да о задржавању обавести лице по његовом избору, као и дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин, односно представника одговарајуће међународне организације ако је у питању избеглица или лице без држављанства или браниоца, ако бранилац није био присутан приликом његовог саслушања. Задржавање лица под дејством алкохола или других психоактивних супстанци Члан 193. Лице под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци затечено у вршењу прекршаја може се по наредби суда или на основу решења овлашћеног полицијског службеника задржати ако постоји опасност да ће и даље вршити прекршаје. Задржавање лица у случају из става 1. овог члана може трајати до отрежњења, а најдуже 12 часова. Ако је лице из става 1. овог члана, возач моторног возила и има више од 1,20 мг/мл алкохола у крви или је под утицајем других омамљујућих средстава, задржавање је обавезно. Задржавање је обавезно и када лице из става 1. овог члана одбије да се подвргне испитивању на присуство алкохола или других омамљујућих средстава. Ако је то могуће, у случају из става 1. овог члана судија ће обавестити чланове породице задржаног лица или друга лица задужена за старање о малолетнику ако је према њему одређено задржавање. Услови за јемство Члан 194. Кад је прекршајни поступак покренут против окривљеног који нема стално пребивалиште у Републици Србији или који привремено борави у иностранству, као и у другим случајевима када постоји опасност да би бекством могао избећи одговорност за прекршај, може се захтевати да он лично или ко други за њега пружи јемство да до краја прекршајног поступка неће побећи, а да сам окривљени обећа да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште. Јемство се не може одредити пре него што окривљени буде саслушан нити без његовог пристанка. Кад одреди јемство, суд који води прекршајни поступак затражиће од окривљеног да одреди свог пуномоћника или пуномоћника за пријем писмена. Садржина и висина јемства Члан 195. Јемство увек гласи на новчани износ. Јемство се састоји у полагању готовог новца, хартија од вредности, драгоцености или других покретних ствари веће вредности које се лако могу уновчити и чувати, или у личној обавези једног или више грађана да ће у случају бекства окривљеног платити утврђени износ јемства. Висина јемства се одређује до износа највише новчане казне прописане за прекршај за који се води поступак, увећан за очекиване трошкове прекршајног поступка. Ако се против истог окривљеног поступак води због више прекршаја, јемство ће се одредити у висини казне која се може изрећи за прекршај у стицају. У случајевима из ст. 3. и 4. овог члана јемство може бити увећано за износ истакнутог имовинскоправног захтева оштећеног. Висину јемства одређује судија који води прекршајни поступак и то у складу с тежином прекршаја, висином причињене штете, личним и породичним приликама и имовним стањем окривљеног. *Службени гласник РС, број 13/2016 Јемство за случај одласка у иностранство Члан 196. Ако је прекршај учинило лице које нема пребивалиште у Републици Србији и жели напустити њену територију пре правноснажности судске одлуке, на предлог окривљеног може се одредити јемство независно од услова из члана 194. став 1. овог закона при чему се висина јемства одређује у износу највише новчане казне која се може изрећи за прекршај за који се води поступак, увећана за износ истакнутог имовинскоправног захтева оштећеног и очекиване трошкове прекршајног поступка. Напуштање територије Републике Србије и јемство Члан 197. Ако окривљени побегне или напусти територију Републике Србије, решењем ће се одредити да се вредност дата као јемство унесе као приход буџета Републике Србије. Поступање са јемством Члан 198. Јемство се задржава, по правилу, до доношења правноснажне пресуде. Ако је донесена правноснажна ослобађајућа пресуда или одлука о обустави прекршајног поступка, положено јемство се враћа. Ако кажњени по правноснажности пресуде не плати штету или трошкове прекршајног поступка, утврђени износ ће се наплатити из положеног јемства, а ако положени износ није довољан, из њега ће се првенствено надокнадити износ штете. Ако кажњени не плати новчану казну, односно утврђени износ одузете имовинске користи, по наплати штете и трошкова прекршајног поступка наплатиће се новчана казна у целости, а за преостали износ утврђена имовинска корист. Ако кажњени не приступи издржавању казне затвора или извршењу заштитне мере, остатак јемства ће се у целости задржати и уплатити као приход буџета Републике Србије. Задржавање личне исправе Члан 199. Суд може задржати путну исправу или други идентификациони документ окривљеног до извршења пресуде, уколико нађе да би кажњено лице чије се место боравка налази у иностранству могло осујетити извршење пресуде одласком са територије Републике Србије. Задржавање исправе суд одређује на предлог подносиоца захтева или по службеној дужности. О задржавању исправе издаје се потврда. Глава XXII САСЛУШАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ Начин саслушања Члан 200. Окривљени се саслушава по правилу усмено. Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца ако је бранилац неоправдано одсутан иако је обавештен о саслушању или ако за прво саслушање окривљени није обезбедио браниоца и ако окривљени изјави да ће одбрану дати без браниоца. Изјаве окривљеног о разлозима одсуствовања браниоца уносе се у записник. На исказу окривљеног који није био упозорен на право да узме браниоца по свом избору или да буде саслушан у присуству браниоца не може се засновати одлука. Кад се окривљени први пут саслушава, питаће се за лично име, надимак ако га има, лично име једног од родитеља, место и датум рођења, јединствени матични број грађана, чији је држављанин, занимање, адресу становања и запослења, адресу електронске поште, породичне прилике, који степен стручне спреме има, каквог је имовног стања, број динарског и девизног рачуна, да ли је осуђиван или прекршајно кажњаван и за шта, да ли се против њега води кривични или прекршајни поступак и за које дело, а ако је малолетан, ко му је законски заступник. За давање нетачних и непотпуних података из става 5. овог члана суд може окривљеног казнити новчаном казном до 50.000 динара. Ако после одлуке о кажњавању из става 6. овог члана окривљени да тачне податке судија може опозвати одлуку о кажњавању. После узимања личних података, окривљеном ће се саопштити зашто се окривљује и позваће се да наведе све што има у своју одбрану. Приликом саслушања окривљеном ће се омогућити да се у неометаном излагању изјасни о свим околностима које га терете и да изнесе све чињенице које му служе за одбрану. Ако окривљени неће да одговара или неће да одговори на постављено питање, поучиће се да тиме може отежати прикупљање доказа за своју одбрану. Кад окривљени заврши исказ, поставиће му се питање уколико је потребно да се попуне празнине или отклоне противречности и нејасноће у његовом излагању. Одредбе о саслушању окривљеног сходно ће се примењивати при саслушању одговорног лица у правном лицу и предузетника. Саслушање представника окривљеног правног лица Члан 201. Када се представник окривљеног правног лица први пут саслушава, питаће се за назив и седиште окривљеног правног лица, лично име представника и функцију, односно послове које обавља у правном лицу, бројеве пословних рачуна правног лица, ПИБ и матични број правног лица, и да ли је правно лице осуђивано за кривично дело, привредни преступ или прекршај. Одредбе о саслушању окривљеног сходно ће се примењивати приликом саслушања представника окривљеног правног лица. Поштовање личности окривљеног Члан 202. Окривљени се саслушава уз пуно поштовање његове личности. Према окривљеном се не смеју употребити сила, претња, обмана, обећање, изнуда, изнуривање или друга слична средства да би се дошло до његове изјаве или признања или неког чињења које би се против њега могло употребити као доказ. Писана одбрана Члан 203. Ако суд нађе да непосредно усмено саслушање није потребно с обзиром на значај прекршаја и податке којима располаже, може у позиву поучити окривљеног да своју одбрану да у писаној форми. У таквом случају окривљени може своју одбрану дати у писаној форми или се лично јавити да усмено буде саслушан. Правна помоћ Члан 204. Кад окривљени има пребивалиште или боравиште ван подручја суда пред којим се води поступак, на захтев тог суда, може се саслушати и пред судом на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште. Суочење Члан 205. Окривљени може бити суочен са сведоком и са другим саокривљеним ако се њихови искази не слажу у погледу важних чињеница и ако се то неслагање не може на други начин отклонити. Суочени ће се поставити један према другом и од њих захтевати да један другом понове своје исказе о свакој спорној околности и да расправљају о истинитости онога што су исказали. Ток суочења и изјаве при којима су суочени коначно остали, суд ће унети у записник. Саслушање преко тумача и преводиоца Члан 206. Ако је окривљени глув, постављаће му се питања писаним путем, а ако је нем, позваће се да писаним путем одговори. Ако се саслушање не може обавити на такав начин, позваће се као тумач лице које се са окривљеним може споразумети. Ако окривљени не разуме језик поступка, поставиће му се питања преко преводиоца. Глава XXIII САСЛУШАЊЕ СВЕДОКА Својство сведока Члан 207. Као сведоци позивају се лица за која је вероватно да ће моћи да дају обавештења о прекршају и учиниоцу и о другим важним околностима. Оштећени се може саслушати као сведок. Дужност сведочења Члан 208. Свако лице које се као сведок позива дужно је да се одазове позиву, а ако овим законом није друкчије одређено, дужно је и да сведочи. Позивање сведока Члан 209. Сведоку се доставља писани позив, у коме се наводе лично име и занимање позваног, време и место доласка, прекршајни предмет по коме се позива, назначење да се позива као сведок и упозорење о последицама неоправданог изостанка. Сведок се позива преко странке која је предложила његово сведочење, а ако то није могуће суд ће га непосредно позвати. Кад се оштећени позива као сведок, у позиву ће се то назначити. Малолетно лице које није навршило шеснаест година позива се као сведок преко законског заступника односно старатеља, осим ако то није могуће због потребе да се хитно поступи или због других околности. Сведоци који се због старости, болести или тешких телесних мана не могу одазвати позиву могу се саслушати у свом стану. Забрана сведочења Члан 210. Не може се саслушати као сведок: 1) лице које би својим исказом повредило дужност чувања службене или војне тајне, док га надлежни орган не ослободи те дужности; 2) бранилац окривљеног о ономе што му је окривљени као свом браниоцу поверио, осим ако то сам окривљени захтева. Ослобођење од дужности сведочења Члан 211. Ослобођени су од дужности сведочења: 1) брачни друг окривљеног; 2) сродници окривљеног по крви у правој линији, сродници у побочној линији до трећег степена закључно, као и сродници по тазбини до другог степена закључно; 3) усвојеник и усвојитељ окривљеног; 4) верски исповедник о ономе што му је окривљени исповедио. Судија који води прекршајни поступак дужан је да лица из става 1. овог члана пре њиховог саслушања или чим сазна за њихов однос са окривљеним упозори да не морају сведочити. Упозорење и одговор се уносе у записник. Малолетно лице које с обзиром на узраст и душевну развијеност није способно да схвати значај права да не мора сведочити не може се саслушати као сведок, осим ако то сам окривљени захтева. Лице које има основа да ускрати сведочење према једном од окривљених ослобођено је од дужности сведочења и према осталим окривљеним ако се његов исказ према природи ствари не може ограничити само на остале окривљене. Последица повреде правила о сведочењу Члан 212. Ако је као сведок саслушано лице које се не може саслушати као сведок (члан 210) или лице које је ослобођено дужности сведочења (члан 211), а није на то упозорено или се није изричито одрекло тог права, или ако упозорење или одрицање није убележено у записник, или ако је саслушан малолетник који не може схватити значај права да не мора сведочити, или ако је исказ сведока изнуђен силом, претњом или другим забрањеним средствима, на таквом исказу сведока не може се заснивати одлука. Ускраћивање одговора на поједина питања Члан 213. Сведок није дужан да одговара на поједина питања ако је вероватно да би тиме изложио себе или свог блиског сродника тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. Начин саслушања сведока Члан 214. Сведок се саслушава пред судом који води прекршајни поступак, а ако сведок има пребивалиште односно боравиште ван његовог подручја, може се саслушати пред судом, на чијем подручју сведок има пребивалиште односно боравиште. Сведоци се саслушавају појединачно и без присуства осталих сведока. Сведок је дужан да исказ и одговоре на постављена питања даје усмено. Сведок ће се претходно опоменути да је дужан да говори истину и да не сме ништа прећутати, а затим ће се упозорити да давање лажног исказа представља кривично дело. Сведок ће се упозорити и да није дужан да сведочи ако постоје околности из члана 211. овог закона, а то упозорење ће се унети у записник. Приликом саслушања сведок ће се прво питати за лично име, лично име једног од родитеља, старост, место рођења, пребивалиште, занимање и његов однос са окривљеним и оштећеним. После општих питања сведок ће се позвати да изнесе све што му је о предмету познато, а затим ће му се постављати питања ради проверавања, допуне и разјашњења. Сведок ће се увек питати откуд му је познато оно о чему сведочи. Ако је сведок глув или нем, саслушаће се на начин предвиђен у члану 206. овог закона. Ако не разуме језик на коме се води поступак, сведок се саслушава у присуству и уз помоћ преводиоца који познаје језик који говори сведок. Суочење сведока Члан 215. Сведоци се могу суочити ако се њихови искази не слажу у погледу важних чињеница. Суочени ће се о свакој околности о којој се њихови искази међусобно не слажу појединачно саслушати и њихов одговор унети у записник. Истовремено се могу суочити само два сведока. На суочење сведока примењују се одредбе члана 205. став 2. овог закона. Малолетно лице које није навршило четрнаест година, а које се саслушава као сведок, не може се суочити са окривљеним и другим сведоком. Малолетно лице старије од четрнаест, а млађе од осамнаест година, које се саслушава као сведок, не може се суочити са окривљеним и другим сведоком уколико је услед природе прекршаја, последица и других околности ово лице посебно осетљиво или се налази у посебно тешком душевном стању. Недолазак и одбијање сведочења Члан 216. Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда, или се без одобрења или оправданог разлога удаљи са места где треба да буде саслушан, може се наредити да се принудно доведе, а може се казнити новчано од 10.000 до 50.000 динара. Ако се службено лице овлашћеног органа који је поднео захтев за покретање прекршајног поступка не одазове позиву суда да буде саслушан у својству сведока, а свој изостанак не оправда, суд може одустати од његовог саслушања. Одредбе о довођењу окривљеног (члан 188) сходно се примењују и на довођење сведока. Ако сведок после упозорења на последице одбијања давања исказа, неће без законског разлога да сведочи, може се казнити новчано до 10.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може се казнити новчано до 50.000 динара. Решење о новчаној казни сведока уноси се у записник. Жалба на решење о новчаној казни не задржава извршење решења. Ако сведок пристане да сведочи непосредно пошто му је казна изречена, ставиће се ван снаге казна ће се опозвати. Ако су из разлога из ст. 1. и 3. овог члана проузроковани трошкови поступка, сведок се може обавезати да сноси те трошкове. У случају да кажњено лице не плати новчану казну и трошкове поступка, они ће се наплатити принудним путем. Глава XXIV УВИЂАЈ И ВЕШТАЧЕЊЕ Увиђај Члан 217. Ако је за утврђивање или разјашњење какве важне чињенице потребно лично и непосредно опажање судије који води прекршајни поступак, на предлог странака извршиће се увиђај. Изузетно од става 1. овог члана суд може по службеној дужности извршити увиђај, под условом из члана 89. став 5. овог закона. Увиђај се може обавити уз присуство вештака. Судија који води прекршајни поступак одредиће која ће се лица позвати да присуствују увиђају. О увиђају се води записник. У записник се уноси назив суда, односно органа управе који спроводи увиђај, подаци о присутним лицима, резултатима увиђаја и другим важним чињеницама. Вештачење Члан 218. Вештачење се одређује на предлог странака када је за утврђивање или оцену неке важне чињенице неопходно прибавити налаз и мишљење од лица које располаже стручним знањем, којим суд не располаже. Изузетно од става 1. овог члана суд може по службеној дужности одредити вештачење, под условом из члана 89. став 5. овог закона. Вештачење одређује писаном наредбом суд, који води прекршајни поступак. У наредби ће се навести у погледу којих чињеница се обавља вештачење и коме се поверава. По правилу се одређује један вештак, а ако је вештачење сложено, два или више вештака. Вештачење се може поверити одговарајућој стручној установи, државном органу или стручњаку, првенствено са листе сталних судских вештака, а други органи или лице се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања, ако су стални вештаци спречени или ако то захтевају друге околности. Окривљеном и оштећеном саопштиће се име вештака на њихов захтев. Лица која не могу бити вештаци Члан 219. За вештака се не може узети лице које не може бити саслушано као сведок (члан 210) или лице које је ослобођено од дужности сведочења (члан 211), као ни лице које је прекршајем оштећено, а ако је такво лице узето за вештака, на његовом налазу и мишљењу не може се заснивати пресуда. Захтев за изузеће вештака Члан 220. Странке могу захтевати изузеће вештака из разлога прописаних у члану 112. овог закона. Ток вештачења Члан 221. Пре почетка вештачења позваће се вештак да предмет вештачења брижљиво размотри, да тачно наведе све што опази и нађе и да своје мишљење изнесе непристрасно и у складу с правилима науке или вештине. Он ће се посебно упозорити да давање лажног исказа представља кривично дело. Члан 222. Вештаку се могу давати допунска разјашњења, а по потреби упознаће се са стањем у списима. По основаном предлогу вештака могу се изводити нови докази да би се утврдиле околности које су важне за вештачење. Вештак прегледа предмете вештачења у присуству судије који води прекршајни поступак и записничара, осим ако су за вештачење потребна дужа испитивања или се испитивања врше у установама односно државном органу, или ако то траже обзири морала. Ако се сумња у урачунљивост окривљеног, одредиће се психијатријско вештачење прегледом или посматрањем у здравственој установи. Налаз и мишљење вештака Члан 223. Вештак даје свој налаз и мишљење, по правилу, у писаној форми у року који одреди суд. Изузетно, вештаку се може одобрити да налаз и мишљење да усмено на записник. Несагласност или нејасноће у налазу и мишљењу вештака отклониће се његовим саслушањем или понављањем вештачења преко истог или другог вештака. Странкама у поступку доставиће се писани налаз и мишљење вештака о коме се могу изјаснити у року од 15 дана. Кажњавање вештака Члан 224. Лице које се позива као вештак дужно је да се одазове и да да свој налаз и мишљење. Ако вештак који је уредно позван не дође, а свој изостанак не оправда или ако неоправдано одбије да вештачи, може му се наложити да надокнади проузроковане трошкове, а може се и казнити новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара. Решење о кажњавању уноси се у записник, а писмено израђено решење о кажњавању доставља се и министарству надлежном за послове правосуђа. Жалба против решења о кажњавању вештака не одлаже извршење решења. У случају да вештак не плати изречену новчану казну, она ће се наплатити принудним путем. Члан 225. Одредбе овог закона које се односе на вештаке примењују се сходно и на тумаче. Глава XXV ПРЕТРЕСАЊЕ ПРОСТОРИЈА И ЛИЦА Основи претресања Члан 226. Стан и друге просторије, као и лица могу се претресати ако је вероватно да ће се у стану, другим просторијама, стварима или код појединих лица наћи предмет или трагови који би могли бити значајни за прекршајни поступак, или да ће се претресом стана и других просторија ухватити окривљени. Претресање лица, просторија и ствари које припадају лицима која уживају имунитет по међународном праву није допуштено. Наредба за претресање Члан 227. Претресање се одређује писаном наредбом суда. Наредба о претресању предаје се, пре почетка претресања, лицу код кога ће се или на коме ће се претресање извршити. Пре претресања позваће се лице на које се наредба за претресање односи да добровољно преда лице односно предмете који се траже. Наредбу о претресању извршава полиција. Начин претресања Члан 228. Претресању присуствују два пунолетна грађанина. Држалац стана или просторије позваће се да присуствује претресању, а ако је одсутан, позваће се да претресању присуствује један од одраслих чланова домаћинства или сусед. Претресање у просторијама правних лица може се вршити само у присуству представника тог правног лица. Претресање лица обавља и у својству сведока му присуствују лица која су истог пола као и лице које се претреса. Закључане просторије, намештај или друге ствари отвориће се силом само ако њихов држалац или његов пуномоћник није присутан или неће добровољно да их отвори. При том ће се избегавати непотребна оштећења. Записник о претресању Члан 229. О сваком претресању стана, односно просторије или лица саставиће се записник у коме ће се навести наредба на основу које се врши претресање, опис просторија односно лица које се претреса и лица односно предмета или трагова који су нађени. Записник потписује лице код кога се или које се претреса и лица чије је присуство обавезно. Лицу код кога је, односно које је претресано издаје се препис записника. Поступање са нађеним предметима Члан 230. Ако се приликом претресања нађу предмети који су употребљени за извршење прекршаја или су прибављени прекршајем, или су настали извршењем прекршаја, или предмети који могу послужити као доказ у прекршајном поступку, ти предмети ће се привремено одузети. Привремено одузимање предмета Члан 231. Предмети који могу бити одузети по овом закону могу се привремено одузети и пре доношења пресуде. Привремено одузимање предмета одређује суд писаном наредбом. Наредба садржи изреку и кратко образложење разлога за привремено одузимање предмета. Законом се могу овластити и службена лица инспекцијских органа, службеници царинске службе и овлашћени полицијски службеници да привремено одузму предмете из става 1. овог члана кад у вршењу службене дужности сазнају за прекршај. Наведени органи дужни су да суд неодложно известе о привременом одузимању предмета и да се старају о чувању тих предмета, уколико законом није друкчије одређено. Лицу од кога се одузимају предмети уручује се наредба и издаје се потврда са тачним означењем одузетих предмета. Ако се ради о предметима који су подложни квару или ако њихово чување изискује несразмерне трошкове, суд ће одредити да се такви предмети продају, а добијени новац преда на чување банци или другој финансијској организацији. Поступање са привремено одузетим предметима Члан 232. Привремено одузети предмети, односно новац добијен продајом предмета вратиће се власнику кад се прекршајни поступак не заврши пресудом којом се окривљени оглашава одговорним, осим кад то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала, о чему суд доноси посебно решење. Ако се не зна власник, па се ни у року од једне године од дана објављивања огласа нико не јави за предмет, односно за новац добијен продајом предмета, донеће се решење да предмет постаје јавна својина, или да се новац унесе у буџет Републике Србије. Овом одлуком не дира се у право власника да у парници остварује својинска права. Глава XXVI СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ ПРЕКРШАЈА Закључивање споразума Члан 233. Када се прекршајни поступак води за један прекршај или за више прекршаја у стицају, овлашћени подносилац захтева, усмено или писано, може предложити окривљеном или његовом браниоцу закључење споразума о признању прекршаја (у даљем тексту: споразум о признању), односно окривљени или његов бранилац може овлашћеном подносиоцу захтева предложити закључење таквог споразума. Када се упути предлог из става 1. овог члана, странке или бранилац могу преговарати о условима признања прекршаја који се окривљеном стављају на терет. Споразум о признању може се закључити и доставити суду до доношења првостепене одлуке. Споразум о признању се не може закључити у вези са прекршајем за који се издаје прекршајни налог. *Службени гласник РС, број 13/2016 Садржина споразума Члан 234. Споразум о признању садржи: 1) опис прекршаја који се окривљеном ставља на терет; 2) признање окривљеног да је учинио прекршај из тачке 1. овог става; 3) споразум о о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама ; 4) изјаву овлашћеног подносиоца о одустајању од прекршајног гоњења за прекршаје који нису обухваћени споразумом о признању; 5) споразум о трошковима прекршајног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене прекршајем, о повраћају предмета прекршаја и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет; 6) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу прихватања споразума о признању; 7) потпис странака и браниоца. У споразуму о признању овлашћени подносилац захтева и окривљени се могу сагласити о изрицању окривљеном казне која не може бити испод законског минимума прописаног чланом 39. став 1. овог закона. Окривљени и подносилац захтева могу се споразумети да се заштитна мера прописана за прекршај за који се окривљени терети, изрекне у мањем обиму или да се не изрекне. *Службени гласник РС, број 13/2016 Одлучивање о споразуму Члан 235. О споразуму о признању одлучује суд, који споразум може одбацити, усвојити или одбити. Суд ће споразум о признању одбацити ако је поднет након доношења првостепене одлуке. Против решења о одбацивању споразума о признању жалба није дозвољена. Брисани су ранији ст. 3. до 5. (види члан 14. Закона - 13/2016-12) *Службени гласник РС, број 13/2016 Одлука о споразуму о признању прекршаја *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 236. Суд ће пресудом усвојити споразум о признању ако на основу споразума утврди: 1) да је окривљени свесно и добровољно признао прекршај, односно прекршаје који су предмет захтева и да је искључена могућност признања окривљеног у заблуди; 2) да је споразум закључен у складу са одредбама члана 234. овог закона; 3) да је окривљени потпуно свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да у потпуности разуме да се споразумом одриче права на суђење и улагање жалбе против пресуде суда донете на основу решења о усвајању споразума; 4) да споразумом о признању нису повређена права оштећеног . Када није испуњен један или више услова из овог члана, суд ће донети решење којим се одбија споразум о признању. Признање окривљеног дато у споразуму који од суда није прихваћен, не може бити доказ у прекршајном поступку. Када решење из претходног става овог члана постане правноснажно, споразум и сви списи који су са њим повезани издвајају се у посебне списе и уништавају се пред судом, о чему се саставља службена белешка у том посебном предмету. Одлука суда о споразуму о признању доставља се овлашћеном подносиоцу захтева и окривљеном, односно браниоцу ако га има. *Службени гласник РС, број 13/2016 Жалба против одлуке о споразуму о признању прекршаја *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 237. Против решења суда о одбијању споразума о признању, жалбу у року од осам дана од дана када им је решење достављено могу изјавити овлашћени подносилац захтева, окривљени и његов бранилац. Против пресуде суда о усвајању споразума о признању није дозвољена жалба . Брисани су ранији ст. 3. до 6. (види члан 16. Закона - 13/2016-12) *Службени гласник РС, број 13/2016 Пресуда о усвајању споразума о признању прекршаја *Службени гласник РС, број 13/2016 Члан 238. Пресудом којом усваја споразум о признању суд окривљеног оглашава одговорним и изриче му казну, односно другу прекршајну санкцију и одлучује о осталим питањима предвиђеним у споразуму о признању. Пресуда мора одговарати садржају споразума о признању и мора да садржи и податке из члана 251. овог закона. Пресуда из става 1. овог члана доставља се лицима из члана 256. овог закона. Ако је споразумом о признању предвиђено одустајање овлашћеног подносиоца захтева од прекршајног гоњења за прекршаје који нису обухваћени споразумом о признању, суд у односу на те прекршаје доноси пресуду из члана 253. овог закона. *Службени гласник РС, број 13/2016 Глава XXVII ПРЕТРЕС Одређивање претреса Члан 239. Претрес се одређује када суд оцени да је то потребно ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања. На претрес се позивају окривљени и његов бранилац, оштећени, подносилац захтева за покретање поступка и други учесници поступка. Ако је окривљени правно лице на претрес се позива представник правног лица. У позиву на претрес окривљени ће се упозорити да ће се у случају неодазивања позиву наредити његово довођење. Ако на претрес не дође уредно позвани окривљени и свој изостанак не оправда, суд ће одложити претрес и издати наредбу за довођење, ако не постоје услови да се претрес одржи и без присуства окривљеног. Недолазак окривљеног Члан 240. Суд може одлучити да се претрес одржи у одсуству окривљеног који је уредно позван ако је он саслушан, а нађе да његово присуство није неопходно за правилно утврђивање чињеничног стања. Под истим условима претрес се може одржати и у одсуству уредно позваног представника односно браниоца окривљеног правног лица. Претрес се може одржати без присуства подносиоца захтева. Претрес ће се одржати ако не дође уредно позвани бранилац окривљеног који недолазак није оправдао, а окривљени се са тим сагласио. Јавност Члан 241. Претрес је јаван. Суд може искључити јавност за цео претрес или један његов део ако то захтевају општи интереси или разлози морала. Ако се поступак води против малолетника, претрес ће се одржати без присуства јавности. У случају из ст. 2. и 3. овог члана суд ће упозорити лица која присуствују претресу на коме је јавност искључена да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им се да одавање тајне представља кривично дело. Ток претреса Члан 242. Суд прво врши проверу присуства позваних и утврђује њихов идентитет. Претрес почиње изношењем садржине захтева за покретање прекршајног поступка, након чега се приступа саслушању окривљеног. Ако су окривљени правно лице и одговорно лице у правном лицу, прво се саслушава представник правног лица, а после њега одговорно лице. Сведоци не могу присуствовати саслушању окривљеног, представника правног лица и одговорног лица. По саслушавању окривљеног прелази се на извођење доказа саслушањем сведока и вештака и извођење других доказа. Суд о извођењу доказа саслушањем сведока, вештака и других доказа одлучује решењем. Ред извођења доказа утврђује суд. Суд у току поступка може опозвати донето решење о извођењу појединог доказа. О раду на претресу води се записник у који се уноси цео ток претреса. Записник о претресу потписују присутне странке, бранилац, судија, записничар. Право странака на претресу Члан 243. Подносилац захтева, окривљени и његов бранилац, представник и бранилац правног лица и оштећени имају право да у току претреса предлажу доказе и дају друге предлоге, а по одобрењу судије који води поступак могу да постављају питања лицима која се саслушавају. Овлашћени представник подносиоца захтева има право да на претресу измени садржину захтева у погледу чињеничног описа прекршаја. У случају из става 2. овог члана суд ће решењем одложити претрес да би се окривљени упознао са изменом захтева и да би припремио одбрану. После завршеног доказног поступка странке и бранилац могу дати завршну реч са својом оценом о изведеним доказима. Последња реч увек припада окривљеном, односно представнику окривљеног правног лица. Ако суд нађе да претрес не треба одлагати ради допуне поступка или ради припреме одбране окривљеног по измењеном захтеву, закључиће претрес, а може донети пресуду и јавно објавити изреку пресуде уз кратко навођење разлога. Када у случају из става 5. овог члана, окривљени и подносилац захтева изјаве да не траже да им се достави писмено израђена пресуда и да се неће жалити, окривљеном ће се уручити, а подносиоцу захтева доставити, само препис изреке пресуде. Глава XXVIII ОДРЖАВАЊЕ РЕДА Старање о одржавању реда Члан 244. Дужност судије је да се стара о одржавању реда за време извођења радњи у прекршајном поступку. Ако странка у поступку односно друго присутно лице омета ред или се не покорава наређењима за одржавање реда, судија ће га опоменути, а ако опомена буде безуспешна, може наредити да се то лице удаљи, што ће се констатовати у записнику. Ако опомена буде безуспешна, лица из става 2. овог члана могу бити кажњена новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара. Одлука суда која се тиче одржавања реда уноси се у записник. Пуномоћнику или браниоцу који после казне продужи да нарушава ред решењем се може ускратити даље заступање односно одбрана. Ако кажњено лице не плати изречену новчану казну у одређеном року казна ће се наплатити принудним путем. Жалба против решења о кажњавању из ст. 2. до 4. овог члана не задржава извршење решења. Глава XXIX ПРЕКИД ПОСТУПКА Члан 245. Суд ће решењем прекинути поступак: 1) ако се не зна боравиште окривљеног или је он у бекству, или иначе није доступан државним органима, или се налази у иностранству на неодређено време; 2) ако је код окривљеног наступило привремено душевно обољење или привремена душевна поремећеност. Пре него што се поступак прекине, прикупиће се сви докази о прекршају и одговорности окривљеног до којих се може доћи. Прекинути поступак наставиће се кад престану сметње које су изазвале прекид. О прекиду и настављању поступка обавестиће се подносилац захтева, а у прекршајном поступку из области царинског, спољнотрговинског и девизног пословања и оштећени. Глава XXX ПРЕСУДА И ДРУГЕ ОДЛУКЕ Доношење пресуде и других одлука Члан 246. Прекршајни поступак завршава се доношењем осуђујуће или ослобађајуће пресуде, решења којим се поступак обуставља или решења којим се малолетном учиниоцу прекршаја изриче васпитна мера. Писмени отправак пресуде, односно решења израдиће се у року од осам дана од дана окончања свих радњи у прекршајном поступку које претходе доношењу пресуде, односно решења. Пресуда, односно решење заснива се на изведеним доказима и чињеницама које су утврђене у поступку. Објективни и субјективни идентитет Члан 247. Одлука у прекршајном поступку односи се само на лице које се захтевом за покретање прекршајног поступка терети и само на прекршај који је предмет поднетог захтева. Суд је дужан да у целости одлучи о поднетом захтеву. Суд није везан за предлоге и оцену у погледу правне квалификације прекршаја. Ако након покретања прекршајног поступка правно лице против кога се води поступак, престане да постоји, подносилац захтева за покретање поступка може усмерити захтев против његовог правног следбеника. Решење о обустави прекршајног поступка Члан 248. Прекршајни поступак завршава се решењем о обустави кад суд утврди: 1) да је прекршајни поступак вођен без захтева, односно да подносилац захтева за покретање прекршајног поступка није био овлашћен за његово подношење; 2) да суд није стварно надлежан за вођење прекршајног поступка; 3) да је окривљени за исту радњу већ правноснажно кажњен, ослобођен одговорности у прекршајном поступку или је прекршајни поступак правноснажно обустављен, али не због ненадлежности; 4) да је окривљени у кривичном поступку, односно у поступку по привредном преступу правноснажно ослобођен или оглашен кривим за истоветан догађај које обухвата и обележје прекршаја; 5) да окривљени има дипломатски имунитет; 6) да је наступила застарелост за вођење прекршајног поступка; 7) да је окривљени у току прекршајног поступка умро, односно да је окривљено правно лице престало да постоји а нема правног следбеника; 8) да је овлашћени подносилац одустао од захтева за покретање прекршајног поступка пре правноснажности одлуке. Прекршајни поступак ће се обуставити и у другим законом одређеним случајевима. У образложењу решења укратко се наводе разлози због којих је поступак обустављен и пропис на основу ког је то учињено. Доношење пресуде којом се окривљени оглашава одговорним Члан 249. Пресуда којом се окривљени оглашава одговорним за прекршај доноси се кад се у прекршајном поступку утврди постојање прекршаја и одговорност окривљеног за тај прекршај. Доношење пресуде којом се окривљени ослобађа одговорности Члан 250. Пресуду којом се окривљени ослобађа одговорности суд ће донети: 1) ако дело за које се терети по пропису није прекршај; 2) ако има околности које искључују прекршајну одговорност окривљеног; 3) ако није доказано да је окривљени учинио прекршај за који је против њега поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Садржај изреке пресуде којом се окривљени оглашава одговорним за прекршај Члан 251. Ако се окривљени огласи одговорним за прекршај, изрека пресуде садржи: 1) прекршај за који се окривљени оглашава одговорним уз назначење чињеница и околности које чине обележја прекршаја и од којих зависи примена одређеног прописа о прекршају; 2) прописе који су примењени; 3) одлуку о изреченим санкцијама; 4) одлуку о одузимању имовинске користи; 5) одлуку о урачунавању задржавања у изречену казну; 6) одлуку о имовинскоправном захтеву; 7) одлуку о трошковима прекршајног поступка. Ако је окривљени осуђен на новчану казну, у пресуди ће се назначити рок плаћања казне. Ако је изречена заштитна мера одузимања предмета, у изреци пресуде ће се одредити и како ће се поступити са одузетим предметима. Кад изреченом мером одузимања предмета нису обухваћени предмети привремено одузети по члану 231. овог закона, у изреци пресуде ће се одредити да се ти предмети врате власнику. Објављивање пресуде Члан 252. Пресуда се објављује усмено ако је окривљени присутан, а писано израђена пресуда са образложењем доставиће се окривљеном и подносиоцу захтева само ако то захтевају. Ако се пресуда објављује, у записник се уноси само изрека пресуде и констатује да је пресуда усмено саопштена, да је дато кратко образложење пресуде и упутство о правном леку. Ако окривљени затражи да му се достави писано израђена пресуда, суд је дужан да је достави у року од осам дана од дана објављивања. Присутном oкривљеном ће се уручити, а подносиоцу захтева доставити само препис изреке пресуде уколико: 1) окривљени изјави да не захтева да му се достави писано израђена пресуда; 2) када се окривљени одрекне права на жалбу. Изјава о одрицању од права на жалбу даје се на записник и мора садржати потписе окривљеног и судије. Суд је дужан да на захтев подносиоца захтева изради и достави писани отправак пресуде са образложењем. Рок за жалбу подносиоца захтева тече од пријема писаног отправка пресуде са образложењем. Пресуда за више прекршаја Члан 253. Ако се прекршајни поступак води због више прекршаја, у пресуди ће се навести за које се прекршаје окривљени оглашава одговорним, а за које се ослобађа одговорности или се поступак обуставља. Садржина писано израђене пресуде Члан 254. Писано израђена пресуда из члана 252. став 6. овог закона садржи: увод, изреку, образложење и упутство о праву на жалбу, као и број, датум, потпис судије и службени печат. Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда доноси у име народа, назив суда који је донео пресуду, лично име судије, лично име окривљеног, место пребивалишта окривљеног односно назив и седиште окривљеног правног лица, правну квалификацију прекршаја која је предмет поднетог захтева, дан доношења пресуде и основ по коме је пресуда донета. Изрека пресуде садржи основне податке о окривљеном из члана 181. став 1. тачка 3) одлуку којом се окривљени оглашава одговорним или ослобађа одговорности, чињенични опис и правну квалификацију прекршаја. У образложењу пресуде укратко ће се изнети садржина захтева за покретање прекршајног поступка, утврђено чињенично стање уз навођење доказа на основу којих су поједине чињенице доказане, из којих разлога их суд узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, прописи на којима се заснива пресуда и разлози за сваку тачку пресуде. У упутству о праву на жалбу даје се поука о томе коме се жалба изјављује, коме предаје, у ком року, да се жалба мора поднети у писаној форми, као и да се може предати непосредно или упутити поштом препоручено. Исправљање пресуде и других одлука Члан 255. Грешке у писању имена и бројева и друге очигледне грешке у писању, рачунању и преписивању у пресуди и другим одлукама исправљају се по службеној дужности или на предлог странака или оштећеног. Исправке ће се извршити посебним решењем, које постаје саставни део пресуде или друге одлуке која се исправља. Ако изрека судске одлуке садржи грешке из става 1. овог члана, суд је дужан да исправљени препис одлуке достави лицима која имају право жалбе. Рок за жалбу тече од дана достављања исправљеног преписа одлуке. Достављање пресуде учесницима у поступку Члан 256. Писано израђена пресуда доставља се подносиоцу захтева и окривљеном по одредбама о достављању овог закона. Пресуда се доставља оштећеном који није подносилац захтева ако је одлучено о имовинскоправном захтеву, лицу чији је предмет одузет том пресудом, као и лицу против кога је изречена мера одузимања имовинске користи. Достављање усмено саопштене пресуде окривљеном Члан 257. Ако окривљени затражи да му се достави отправак пресуде, судија је дужан да му отправак достави у року од осам дана од дана израде пресуде. Захтев окривљеног у смислу става 1. овог члана уноси се у записник уз његов потпис. Глава XXXI РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕК Изјављивање жалбе Члан 258. Против пресуде и решења прекршајног суда може се изјавити жалба другостепеном прекршајном суду. Жалба се предаје суду који је донео првостепену одлуку. Жалба се подноси у року од осам дана од дана достављања пресуде или решења. Лица овлашћена за изјављивање жалбе Члан 259. Жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева. Жалба се може изјавити увек на пресуду а на решења донета у прекршајном поступку само ако право на жалбу није законом искључено. У корист окривљеног жалбу могу изјавити његов брачни друг, сродник по крви у правој линији, брат, сестра, законски заступник, усвојитељ, усвојеник, хранитељ и лице са којим живи у ванбрачној заједници или у другој трајној заједници живота. Рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде а ако окривљени има браниоца од дана када је њему достављен препис пресуде. У корист окривљеног правног лица жалбу може изјавити законски заступник као и овлашћени представник правног лица. Ако је изречена заштитна мера одузимања предмета чији власник није окривљени, власник предмета може изјавити жалбу само у погледу одлуке о тој мери. Суспензивно дејство жалбе Члан 260. Благовремено изјављена жалба одлаже извршење одлуке, осим у случајевима кад је овим законом другачије одређено. Одрицање и одустајање од жалбе Члан 261. Окривљени и подносилац захтева могу се одрећи права на жалбу пошто је одлука саопштена, а од изјављене жалбе могу одустати до доношења другостепене пресуде. Одрицање и одустајање од права на жалбу не може се опозвати. Одрицање малолетника од права на жалбу нема правно дејство. Садржај жалбе Члан 262. Жалба треба да садржи: 1) означење одлуке против које се жалба изјављује; 2) наводе у чему је подносилац жалбе незадовољан одлуком; 3) потпис подносиоца жалбе. У жалби се могу износити нове чињенице и предлагати нови докази. Позивајући се на нове чињенице подносилац жалбе је дужан да наведе доказе којима се те чињенице доказују. Ако подносилац жалбе у жалби износи нове доказе, дужан је навести зашто те доказе није раније изнео, као и чињенице које тим доказима доказује. Основи због којих се пресуда и решење може побијати Члан 263. Пресуда и решење се могу побијати: 1) због битне повреде одредаба прекршајног поступка; 2) због повреде одредаба материјалног права; 3) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 4) због одлуке о прекршајним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима прекршајног поступка и имовинскоправном захтеву. Битне повреде одредаба прекршајног поступка Члан 264. Битна повреда одредаба прекршајног поступка увек постоји ако: 1) је прекршајни поступак водио и пресуду или решење донео судија, који је правноснажном одлуком изузет од вођења поступка и одлучивања; 2) је прекршајни поступак водио и одлуку донео судија, који се морао изузети (члан 112. став 1. тач. 1) до 5); 3) окривљени није поучен о праву на употребу језика, или је њему или његовом браниоцу противно његовом захтеву ускраћено право да на усменом претресу или у току осталих радњи у прекршајном поступку употребљава свој језик и да на свом језику прати ток усменог претреса односно поступка (члан 94); 4) је противно закону била искључена јавност на усменом претресу; 5) је суд одбацио захтев за покретање прекршајног поступка противно одредбама члана 184. овог закона; 6) је суд решењем обуставио прекршајни поступак противно одредбама члана 248. овог закона или је донео пресуду којом се окривљени ослобађа одговорности противно одредбама члана 250. овог закона; 7) је пресуду или решење донео суд који због стварне ненадлежности није могао судити у тој ствари (члан 110); 8) усмено саопштена пресуда није унета у записник (члан 252. став 2); 9) суд није у целости одлучио о захтеву за покретање прекршајног поступка (члан 247. став 2); 10) је суд одлучио мимо захтева за покретање прекршајног поступка; 11) се пресуда или решење заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донета иста одлука; 12) се пресуда или решење заснива на исказу окривљеног који није био упозорен на право да узме браниоца по свом избору или да буде саслушан у присуству браниоца; 13) је повређена одредба члана 96. овог закона; 14) је изрека пресуде или решења неразумљива. Битна повреда одредаба прекршајног поступка која је утицала или је могла да буде од утицаја на доношење законите и правилне пресуде или решења постоји и ако: 1) окривљени у прекршајном поступку није саслушан пре доношења одлуке осим у случајевима из члана 93. став 3. и члана 187. став 7. овог закона; 2) је изрека противречна разлозима пресуде или решења; 3) пресуда или решење уопште нема разлога или нису наведени разлози о одлучним чињеницама, или су ти разлози потпуно нејасни, или у знатној мери противречни, или ако о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између оног што се у разлозима одлуке наводи, о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку, и самих тих исправа или записника, осим у случају из члана 252. став 4. овог закона; 4) суд у току прекршајног поступка или приликом доношења одлуке није применио или је погрешно применио коју одредбу овог закона, или је у току прекршајног поступка повредио право одбране. Повреда материјалног права Члан 265. Повреда материјалног прекршајног права постоји ако суд није применио или је погрешно применио одредбе којима се одређује: 1) да ли је радња за коју се окривљени гони прекршај; 2) да ли има околности које искључују одговорност за прекршај; 3) да ли има околности које искључују покретање и вођење прекршајног поступка, а нарочито да ли је наступила застарелост или је ствар већ правноснажно пресуђена; 4) да ли је у погледу прекршаја који је предмет захтева за покретање прекршајног поступка примењен закон или други пропис који се не може применити; 5) да ли је одлуком о казни, заштитној мери, другој прекршајној санкцији или о одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону; 6) да ли су повређене одредбе о урачунавању задржавања и издржане казне. Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање Члан 266. Одлука се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања кад је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио. Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и кад на то указују нове чињенице или нови докази. Побијање пресуде и решења због одлуке о санкцији и других разлога Члан 267. Одлука се може побијати због одлуке о прекршајној санкцији кад том одлуком није прекорачено законско овлашћење (члан 265. став 1. тачка 5) али суд није правилно одмерио казну с обзиром на околности које утичу да казна буде већа или мања. Одлука о казни може се побијати и због тога што је суд применио или није применио одредбе о ублажавању казне, о ослобођењу од казне, или што није изрекао опомену иако су за то постојали законски услови. Одлука о заштитној мери, другој прекршајној санкцији или о одузимању имовинске користи може се побијати ако не постоји повреда из члана 265. став 1. тачка 5) овог закона, а суд је неправилно донео ову одлуку или није изрекао заштитну меру односно одузимање имовинске користи иако су за то постојали законски услови. Одлука о имовинскоправном захтеву као и одлука о трошковима прекршајног поступка може се побијати кад је суд о томе донео одлуку противно закону. Поступак по жалби Члан 268. Неблаговремену, недозвољену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу суд ће одбацити решењем. Благовремену, дозвољену и од овлашћеног лица изјављену жалбу прекршајни суд ће са списима предмета доставити другостепеном прекршајном суду у року од три дана. Одлуке другостепеног прекршајног суда Члан 269. Другостепени прекршајни суд одлуке доноси у форми пресуде или решења. Пресудом се потврђује или преиначује пресуда првостепеног прекршајног суда. Решењем се одбацује жалба изјављена на пресуду или решење, одлучује по жалби на решење или укида пресуда прекршајног суда. Решењем се преиначује пресуда или решење из разлога прописаних чланом 248. овог закона. Начин одлучивања по жалби Члан 270. Решавајући по жалби на пресуду или решење прекршајног суда другостепени прекршајни суд може: 1) жалбу одбацити; 2) жалбу одбити као неосновану и потврдити првостепену одлуку; 3) жалбу усвојити, а првостепену одлуку преиначити или укинути. Одбацивање жалбе од стране другостепеног суда Члан 271. Другостепени прекршајни суд одбациће жалбу решењем као неблаговремену, недозвољену или изјављену од стране неовлашћеног лица, ако утврди да је суд који је водио поступак пропустио да то учини. Границе испитивања првостепене одлуке Члан 272. Другостепени прекршајни суд испитује првостепену одлуку у оном делу у којем се побија жалбом, али мора увек по службеној дужности испитати: 1) да ли постоји битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 1) и тач. 6) до 14) овог закона; 2) да ли је на штету окривљеног повређено материјално право (члан 265). Ако жалба изјављена у корист окривљеног не садржи основ за побијање одлуке (члан 263), другостепени прекршајни суд ограничиће се на испитивање повреда из става 1. овог члана, као и на испитивање одлуке о прекршајној санкцији и одузимању имовинске користи (члан 267). Потврђивање првостепене одлуке Члан 273. Другостепени прекршајни суд ће пресудом одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену одлуку кад утврди да не постоје разлози због којих се одлука побија нити повреде закона из члана 272. овог закона. Преиначење првостепене одлуке Члан 274. Другостепени прекршајни суд ће усвојити жалбу и пресудом преиначити првостепену одлуку ако утврди да: 1) су одлучне чињенице у првостепеном поступку правилно утврђене и да с обзиром на утврђено чињенично стање по правилној примени закона треба донети другачију одлуку; 2) постоје такве повреде закона које се могу отклонити преиначењем првостепене одлуке; 3) приликом одмеравања казне односно изрицања заштитне мере нису узете у обзир све околности које утичу на правилно одмеравање казне односно на законито изрицање заштитне мере; 4) околности које су узете у обзир нису правилно оцењене; 5) је суд који је водио прекршајни поступак погрешно оценио исправе и доказе које није сам извео, а решење или пресуда је заснована на тим доказима. Укидање првостепене одлуке Члан 275. Другостепени прекршајни суд ће жалбу усвојити и решењем укинути првостепену одлуку и предмет вратити суду на поновни поступак: 1) ако постоји битна повреда одредаба прекршајног поступка која је утицала на законито одлучивање; 2) ако је суд противно одредбама овог закона погрешно или непотпуно утврдио чињенично стање због чега треба допунити или провести нови поступак; 3) ако је прекршајни поступак обустављен или је донета пресуда којом се окривљени ослобађа одговорности због погрешне оцене доказа или погрешне примене материјалног права. Из разлога из става 1. овог члана може се првостепена одлука и делимично укинути ако се поједини делови одлуке могу издвојити без штете за правилно пресуђивање. Образложење другостепене одлуке Члан 276. У образложењу одлуке другостепени прекршајни суд цениће жалбене наводе и указаће на повреде закона које је узео у обзир по службеној дужности. Кад се првостепена одлука укида због повреде одредаба прекршајног поступка у образложењу ће се навести које су одредбе повређене и у чему се огледа повреда. Кад се првостепена одлука укида због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања навешће се недостаци, односно зашто су нови докази и нове чињенице важне за доношење правилне одлуке. Када се првостепена одлука укида у случајевима из ст. 2. и 3. овог члана, другостепени суд ће дати налоге о поступању прекршајног суда у поновљеном поступку. Дејство жалбе у корист саокривљених Члан 277. Кад другостепени прекршајни суд поводом ма чије жалбе изјављене против одлуке утврди да су разлози због којих је донео пресуду или решење у корист окривљеног корисни и за којег од саокривљених који није изјавио жалбу или није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји. Достављање другостепене одлуке Члан 278. Другостепени прекршајни суд ће вратити све списе првостепеном суду са довољним бројем оверених преписа своје пресуде и решења ради достављања окривљеном, подносиоцу захтева и другим заинтересованим лицима. Обавезе прекршајног суда Члан 279. Прекршајни суд је дужан да спроведе све радње и расправи сва спорна питања на које је указао другостепени прекршајни суд у својој одлуци којом је укинута првостепена одлука. При доношењу нове одлуке суд је везан забраном прописаном у члану 96. овог закона. Глава XXXII ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ 1. Захтев за понављање прекршајног поступка Разлози за понављање поступка Члан 280. Прекршајни поступак завршен правноснажном одлуком може се поновити ако: 1) се докаже да је одлука заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока или вештака; 2) се докаже да је одлука донета услед кривичног дела судије или другог службеног лица које је учествовало у поступку; 3) се утврди да је лице које је кажњено за прекршај за исту радњу већ једном кажњено за прекршај, привредни преступ или кривично дело; 4) се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који би сами за себе или у вези са ранијим доказима довели до другачије одлуке да су били познати у ранијем поступку; 5) окривљени стекне могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке по окривљеног; 6) је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене уставом у прекршајном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке по окривљеног. Чињенице из става 1. тач. 1) до 3) овог члана доказују се правноснажном судском одлуком. Ако се поступак против лица из става 1. тач. 1) до 3) овог члана не може спровести зато што су умрла или постоје околности које искључују кривично гоњење, чињенице из става 1. тач. 1) и 2) овог члана могу се утврдити и другим доказима. Подношење захтева за понављање поступка Члан 281. Захтев за понављање прекршајног поступка може поднети кажњени. У корист кажњеног лица, захтев могу поднети и лица из члана 259. став 3. овог закона. Захтев за понављање поступка подноси се у року од 60 дана од дана када је странка сазнала за постојање чињеница и околности из члана 280. став 1. тачке 1) до 6) овог закона. Захтев за понављање поступка не може се поднети по протеку рока од две године од дана кад је одлука поводом које се тражи понављање поступка постала правноснажна. Поступак по захтеву Члан 282. О захтеву за понављање прекршајног поступка одлучује суд који је донео првостепену одлуку. У захтеву треба навести по којем се законском основу тражи понављање поступка и којим се доказима поткрепљују чињенице на којима се захтев заснива. Ако захтев не садржи те податке, одбациће се решењем. Захтев ће се одбацити и кад суд на основу захтева и доказа из списа предмета из ранијег поступка утврди да је захтев поднело неовлашћено лице или да је захтев неблаговремено поднесен или да нема законских услова за понављање поступка или да чињенице и докази на којима се захтев заснива очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање. Против решења којим се одбацује захтев за понављање поступка може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. Захтев за понављање прекршајног поступка у корист кажњеног може се поднети и након што је одлука извршена. Одлуке поводом захтева за понављање поступка Члан 283. Ако прекршајни суд не одбаци захтев за понављање поступка, поновиће поступак у обиму који је неопходан да се утврде чињенице због којих је захтев поднет. Зависно од резултата поновљеног поступка, захтев ће се решењем одбити или ће се новом одлуком претходна укинути у целости или делимично. Против решења којим се одбија захтев за понављање поступка може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. Ако се дозволи понављање поступка, у поновном поступку суд је везан забраном прописаном у члану 96. овог закона. Против решења којим се дозвољава понављање поступка није дозвољена жалба. Одлагање извршења одлуке Члан 284. Захтев за понављање прекршајног поступка не одлаже извршење одлуке али ако суд оцени да захтев може бити уважен, може одлучити да се одложи извршење док се не одлучи о захтеву за понављање поступка. Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење одлуке против које је понављање дозвољено. 2. Захтев за заштиту законитости Подношење захтева за заштиту законитости Члан 285. Против правноснажне пресуде може се поднети захтев за заштиту законитости ако је: 1) повређен закон или други пропис о прекршају; 2) примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде. Одлучивање по захтеву Члан 286. О захтеву за заштиту законитости одлучује Врховни касациони суд. О седници већа суд из става 1. овог члана ће обавестити Републичког јавног тужиоца. Пре него што предмет буде изнесен на решавање судија одређен за известиоца може по потреби да прибави обавештење о истакнутим повредама закона. Члан 287. При решавању о захтеву за заштиту законитости Врховни касациони суд ће се ограничити само на испитивање повреде прописа на коју се јавни тужилац позива у свом захтеву. О захтеву за заштиту законитости који је поднет због повреде закона (члан 285. став 1. тачка 1) Врховни касациони суд одлучује само ако сматра да је реч о питању од значаја за правилну или уједначену примену права. Врховни касациони суд ће пресудом одбити захтев за заштиту законитости као неоснован ако утврди да не постоји повреда прописа на коју се указује у захтеву. Кад Врховни касациони суд утврди да је захтев за заштиту законитости основан, донеће пресуду којом ће, према природи повреде, преиначити правноснажну одлуку или укинути у целости или делимично одлуке прекршајног суда и другостепеног прекршајног суда и предмет вратити на поновно одлучивање прекршајном суду или ће се ограничити само на то да утврди повреду прописа. Члан 288. Ако је захтев за заштиту законитости подигнут на штету кажњеног, а Врховни касациони суд нађе да је основан, утврдиће само да постоји повреда закона, не дирајући у правноснажну одлуку. Ако Врховни касациони суд нађе да разлози због којих је донео одлуку у корист кажњеног постоје и за неког од кажњених саокривљених за којег није подигнут захтев за заштиту законитости, поступиће по службеној дужности као да такав захтев постоји. Ако је захтев за заштиту законитости подигнут у корист кажњеног, Врховни касациони суд је при доношењу одлуке везан забраном из члана 96. овог закона. Достављање пресуде Члан 289. Одлука Врховног касационог суда у потребном броју примерака доставља се прекршајном суду преко другостепеног прекршајног суда. Члан 290. Ако је правноснажна пресуда укинута и предмет враћен на поновно вођење прекршајног поступка, за основу ће се узети ранији захтев за покретање прекршајног поступка. Суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао Врховни касациони суд. У поновном поступку могу се истицати нове чињенице и подносити нови докази. Суд је приликом доношења нове одлуке везан забраном из члана 96. овог закона. Захтев за заштиту законитости не одлаже извршење пресуде, али Врховни касациони суд при решавању о захтеву може наложити надлежном суду да одложи односно прекине извршење пресуде док не одлучи о подигнутом захтеву. Глава XXXIII ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА Примена законских одредби Члан 291. У прекршајном поступку према малолетнику примењују се одредбе ове главе, а остале одредбе прекршајног поступка предвиђене овим законом само ако нису у супротности са овим одредбама. Ако другачије није прописано овим законом, у прекршајном поступку према малолетнику сходно се примењују одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05). Хитност поступка Члан 292. Прекршајни поступак према малолетнику је хитан. Пре изрицања васпитне мере или казне малолетнику, прибавиће се мишљење надлежног органа старатељства, осим ако је у међувремену малолетник постао пунолетан. Ако надлежни орган старатељства не достави мишљење у року од шездесет дана, суд може малолетнику изрећи укор или новчану казну и без мишљења органа старатељства, водећи рачуна о душевној развијености, осетљивости и личним својствима малолетника. При предузимању радњи према малолетнику у његовом присуству, а нарочито при његовом саслушању, лица која учествују у поступку дужна су да поступају обазриво, водећи рачуна о душевној развијености, осетљивости и личним својствима малолетника. Позивање малолетника Члан 293. Малолетник се позива преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могуће због потребе да се хитно поступа или из других оправданих разлога. Ако се малолетник не позива преко родитеља, односно законског заступника, суд који води прекршајни поступак ће их обавестити о покретању поступка. Малолетнику се не могу достављати писмена истицањем на огласну таблу суда. Обавеза сведочења Члан 294. Нико не може бити ослобођен од дужности да сведочи о околностима потребним за оцењивање душевне развијености малолетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи. Раздвајање и спајање поступка Члан 295. Кад је малолетник учествовао у извршењу прекршаја заједно са пунолетним лицима, поступак према њему ће се раздвојити и спровести по одредбама овог закона. Поступак према малолетнику може се водити заједно са поступком против пунолетних лица и спровести по општим одредбама овог закона само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разрешење ствари. Решење о раздвајању, односно спајању поступка доноси поступајући судија. Против овог решења није дозвољена жалба. Права родитеља и старатеља Члан 296. У поступку према малолетницима, орган старатељства, родитељи, односно законски заступник малолетника имају право да се упознају са током поступка, да у току поступка стављају предлоге и да указују на чињенице и доказе који су важни за доношење правилне одлуке. Нецелисходност вођења поступка Члан 297. Суд може одлучити да се не води прекршајни поступак према малолетнику ако сматра да не би било целисходно да се поступак води с обзиром на природу прекршаја и околности под којима је прекршај учињен, ранији живот малолетника и његова лична својства. У случају из става 1. овог члана суд ће решењем обуставити прекршајни поступак, а о учињеном прекршају обавестиће се родитељ, усвојитељ, старатељ, односно хранитељ малолетника и орган старатељства ради предузимања мера у оквиру њихових овлашћења. О изрицању васпитне мере суд одлучује решењем. Право на подношење жалбе Члан 298. Против одлуке донете у поступку којом је малолетнику изречена санкција за прекршај жалбу могу изјавити, поред лица из члана 259. овог закона, и старатељ, брат, сестра и хранитељ малолетника. Лица из става 1. овог члана могу изјавити жалбу у корист малолетника и против његове воље. Поступање према детету Члан 299. Кад суд утврди да малолетник у време извршења прекршаја није имао навршених четрнаест година обуставиће прекршајни поступак. У случају из става 1. овог члана суд ће о прекршају који је учињен обавестити родитеља, усвојитеља и старатеља малолетника, као и орган старатељства, а по потреби може обавестити и школу односно организацију у којој је малолетник смештен. Искључење јавности Члан 300. У поступку према малолетнику увек ће се искључити јавност. Глава XXXIV НАКНАДА ШТЕТЕ И ВРАЋАЊЕ НОВЧАНОГ ИЗНОСА ЗБОГ НЕОПРАВДАНОГ КАЖЊАВАЊА Право на накнаду штете због неоправданог кажњавања Члан 301. Право на накнаду штете има неоправдано кажњено лице. Неоправдано кажњеним се сматра лице коме је правноснажном пресудом била изречена прекршајна казна, заштитна мера или васпитна мера, а поводом ванредног правног лека је нови прекршајни поступак правноснажно обустављен или је окончан ослобађајућом пресудом, осим у следећим случајевима: 1) ако је прекршајни поступак обустављен због тога што је у новом поступку поводом ванредног правног лека оштећени као подносилац захтева одустао од захтева за покретање прекршајног поступка, а на основу споразума са кажњеним; 2) ако је нови прекршајни поступак обустављен због застарелости покретања и вођења поступка до кога је дошло због недоступности кажњеног; 3) ако је кажњени својим лажним признањем или на други начин намерно проузроковао своје кажњавање, осим ако је на то био принуђен. Право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе или извршења прекршајне санкције Члан 302. Право на накнаду штете има и лице: 1) према коме је одређено извршење прекршајне санкције пре правоснажности пресуде ако у жалбеном поступку дође до обуставе прекршајног поступка или до ослобађања од одговорности; 2) које је било задржано а прекршајни поступак према њему није покренут или је покренути поступак касније обустављен, али не из разлога наведених у члану 301. став 2. тач. 2) и 3) или је ослобођено од одговорности; 3) које је издржало казну затвора па му је поводом ванредног правног лека или поводом жалбе изјављене против пресуде којом је одређено извршење пресуде пре правноснажности, изречена казна затвора краћа од казне коју је издржало, или је изречена прекршајна санкција која се не састоји у лишењу слободе; 4) које је неосновано задржано дуже него што закон дозвољава. Право на накнаду штете нема лице које је својим недозвољеним поступцима проузроковало властито лишење слободе. Сходна примена Законика о кривичном поступку Члан 303. Ако другачије није прописано овим законом, на накнаду штете због неоправданог кажњавања у прекршајном поступку сходно се примењују одредбе закона којим се уређује кривични поступак. Враћање новчаних износа Члан 304. Лице коме је у прекршајном поступку неоправдано изречена новчана казна, мера одузимања имовинске користи или заштитна мера одузимање предмета има право на враћање плаћене новчане казне, враћање одузете имовинске користи, враћање предмета или новчане вредности одузетог предмета (у даљем тексту: враћање новчаног износа). Враћање новчаног износа не може захтевати кажњено лице које је својим лажним признањем проузроковало кажњавање. Застаревање права Члан 305. Право неоправдано кажњеног лица да тражи накнаду штете, односно враћање новчаног износа, застарева за три године од извршене казне. Застарелост из става 1. овог члана се прекида подношењем захтева министарству надлежном за послове правосуђа. Ако је захтев за накнаду штете, односно враћање новчаног износа поднело неоправдано кажњено лице, после његове смрти његови наследници могу продужити поступак за остваривање захтева у року од три месеца од дана смрти неоправдано кажњеног лица, и то само у односу на накнаду материјалне штете. Ако се неоправдано кажњено лице одрекло захтева за накнаду штете, односно враћање новчаног износа, после његове смрти захтев се не може поднети. Поступак остваривања права Члан 306. Овлашћено лице дужно је да се пре подношења тужбе суду са својим захтевом за накнаду штете обрати министарству надлежном за послове правосуђа ради споразума о постојању штете и висини накнаде. Ако до споразума не дође у року од два месеца од дана пријема захтева, овлашћено лице може надлежном суду поднети тужбу за накнаду штете против Републике Србије. Захтев за враћање новчаног износа подноси се министарству надлежном за послове финансија. Ако надлежни орган одбије захтев или у року од два месеца не донесе решење по захтеву, овлашћено лице може свој захтев остварити тужбом за накнаду штете против Републике Србије. Док траје поступак код надлежног органа из ст. 1. до 3. овог члана, не тече застарелост предвиђена у члану 305. овог закона. Глава XXXV ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА Стицање својства извршности Члан 307. Пресуда, односно решење (у даљем тексту: одлука) стичу својство правноснажности када се више не могу побијати жалбом или кад жалба није дозвољена. Одлука донета у прекршајном поступку извршава се кад постане правноснажна и кад за извршење нема законских сметњи, ако овим законом није другачије одређено. Одлука којом је правноснажно изречена новчана казна или је одлучено о накнади трошкова поступка или о имовинскоправном захтеву, или је изречена мера одузимања имовинске користи, принудно се извршава кад истекне у одлуци одређен рок за плаћање казне, трошкова поступка, имовинске користи, накнаде штете или за повраћај ствари. Прекршајни налог стиче својство извршности протеком рока од осам дана од дана уручења. Ако за поједине случајеве у закону није другачије одређено, одлука се извршава када протекне 15 дана од њене правноснажности, а ако је против одлуке била изјављена жалба, тај рок се рачуна од дана достављања другостепене одлуке. Наредба се извршава одмах ако суд који је издао наредбу не одреди другачије. Ако правно лице престане да постоји након правноснажно окончаног поступка у коме је утврђена одговорност и изречена санкција за прекршај, новчана казна и одлучивање о имовинској користи извршиће се према правном лицу које је његов правни следбеник. *Службени гласник РС, број 13/2016 Извршење пре правноснажности Члан 308. Осуђујућа пресуда се може извршити и пре њене правноснажности у следећим случајевима: 1) ако окривљени не може да докаже свој идентитет или нема пребивалиште, или не живи на адреси на којој је пријављен, или ако има пребивалиште у иностранству или ако одлази у иностранство ради боравка, а суд нађе да постоји основана сумња да ће окривљени избећи извршење изречене санкције; 2) ако је окривљени кажњен за тежи прекршај из области јавног реда и мира, безбедности јавног саобраћаја или тежи прекршај којим се угрожава живот или здравље људи или ако то захтевају интереси опште безбедности или сигурности робног и финансијског промета или разлози морала или је кажњен за прекршај од којег могу настати теже последице, а постоји основана сумња да ће наставити са вршењем прекршаја, поновити прекршај или да ће избећи извршење изречене санкције. У случајевима из става 1. овог члана суд ће у пресуди одредити да окривљени и пре правноснажности пресуде приступи њеном извршењу. Ако окривљени изјави жалбу против пресуде којом је одређено извршење пресуде пре њене правноснажности, суд је дужан да жалбу са списом предмета достави другостепеном прекршајном суду у року од 24 часа, рачунајући од часа када је жалбу примио, а другостепени прекршајни суд дужан је да о жалби одлучи и своју пресуду достави суду у року од 48 часова рачунајући од часа пријема списа предмета. На пресуду из става 1. овог члана подносилац захтева може изјавити жалбу у року од 48 часова рачунајући од часа пријема пресуде. Извршење новчаних казни, такси и трошкова поступка Члан 309. Новчане казне, казне изречене због непоштовања суда, досуђене судске таксе и трошкови поступка, одлуке о имовинскоправном захтеву и о одузимању имовинске користи извршавају се у складу са овим законом. Сходна примена закона о извршењу кривичних санкција Члан 310. Казна затвора, неплаћена новчана казна замењена казном затвора, рад у јавном интересу, заштитне мере и васпитне мере извршавају се по закону којим се уређује извршење кривичних санкција, ако овим законом није другачије одређено. Извршење заштитне мере одузимања предмета Члан 311. Заштитну меру одузимања предмета извршава орган у чију надлежност спада извршење односно надзор над извршењем прописа по којима је заштитна мера изречена, ако законом није другачије одређено. Ако је пресудом одређено да ће се одузети предмет предати одређеном органу или организацији, тај орган или организација позваће се да преузме предмет. Ако је учинилац самовољно отуђио или уништио предмет прекршаја или на други начин онемогућио извршење, посебним решењем суда обавезаће се да плати новчани износ који одговара тржишној вредности тог предмета у тренутку доношења решења. Ако је пресудом одређено да ће се одузети предмет продати, орган из става 1. овог члана ће извршити продају у складу са законом који уређује порески поступак, ако посебним законом није другачије одређено. Новчани износ добијен продајом одузетог предмета, је приход буџета Републике Србије. *Службени гласник РС, број 13/2016 Обавештење о извршењу заштитне мере Члан 312. Органи који су по овом закону обавезни да извршавају заштитне мере дужни су да о извршењу заштитне мере обавесте суд који је меру изрекао. Извршење мере одузимања имовинске користи Члан 313. Меру одузимања имовинске користи извршава суд који је донео пресуду. Из непокретности принудно се може наплаћивати имовинска корист која се није могла наплатити на други начин. Принудну наплату одузимања имовинске користи из непокретности врши надлежни суд по прописима извршног поступка. Имовинска корист одузета пресудом приход је буџета Републике Србије. Извршење мере одузимања имовинске користи изречене правном лицу које је после правноснажности пресуде престало да постоји спровешће се против правног лица које је преузело његову имовину до висине преузете имовине. Трошкове извршења сноси кажњено лице. Извршење новчане казне и других новчаних износа Члан 314. Новчану казну изречену за прекршај, трошкове прекршајног поступка као и друге новчане износе који су досуђени по основу накнада штете, на основу имовинскоправног захтева или по основу одузимања имовинске користи, извршава прекршајни суд, који их је изрекао, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог. Новчана казна, трошкови прекршајног поступка и други новчани износи уплаћују се преко поште или банке на посебној уплатници коју попуњава надлежни суд, у року одређеном одлуком. Ако је новчана казна изречена прекршајним налогом уплата се врши преко броја рачуна који је наведен у налогу (члан 170. став 1. тачка 11). Ако кажњено физичко лице, предузетник или одговорно лице у одређеном року не плати новчану казну суд ће је заменити казном затвора или радом у јавном интересу, у складу са чланом 41. овог закона или наплатити принудним путем. Ако кажњено правно лице у одређеном року не плати новчану казну, суд ће је наплатити принудним путем. Неплаћене трошкове поступка и друге новчане износе досуђене по основу имовинскоправног захтева, накнаде штете или одузимања имовинске користи суд ће је наплатити принудним путем. Решење о извршењу Члан 315. По протеку рока за добровољно плаћање суд који је донео првостепену одлуку која се извршава, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог који се извршава доноси решење о извршењу. Решењем суд одређује да ли ће се неплаћена новчана казна заменити у казну затвора или у казну рада у јавном интересу или наплатити принудним путем. Одлуку на који начин ће извршити неплаћену новчану казну суд доноси ценећи разлоге целисходности и ефикасности у сваком конкретном случају. Ако после доношења решења суда о замени неплаћене новчане казне кажњено лице исплати новчану казну у целости, решење ће се ставити ван снаге, а казна затвора или рад у јавном интересу неће се извршити или ће се обуставити даље извршење, ако је извршење неке од тих казни започело. Ако кажњено лице плати део новчане казне, решење ће се преиначити тако што ће се неплаћени део новчане казне заменити казном затвора или радом у јавном интересу или наплатити принудним путем. Ако кажњено лице не обави рад у јавном интересу или ни по извршеној казни затвора од деведесет дана не плати преостали део новчане казне, новим решењем ће се одредити да се преостали део новчане казне наплати принудним путем. Садржина решења о извршењу Члан 316. Решење о извршењу садржи: 1) суд који је донео решење; 2) лице коме је изречена новчана казна која се извршава; 3) извршна одлука којом је изречена новчана казна; 4) износ изречене новчане казне; 5) средства и предмет извршења као и други подаци потребни за спровођење принудне наплате; 6) одлука о трошковима извршења; 7) поука о правном леку. Решење о принудној наплати доставља се кажњеном, његовом браниоцу као и органу надлежном за спровођење решења. Ако се решењем о извршењу одређује принудна наплата неплаћених трошкова поступка и других новчаних износа досуђених по основу имовинскоправног захтева, накнаде штете или одузимања имовинске користи у решењу се то посебно наводи. Приговор на решење o извршењу Члан 317. Против решења о извршењу кажњено лице може уложити приговор у року од три дана од дана пријема решења из следећих разлога: 1) ако је обавеза која се има принудно извршити испуњена; 2) ако је одлука на основу које је одређена замена казне или принудна наплата укинута, преиначена, стављена ван снаге, односно нема својство извршне исправе; 3) ако није протекао рок за испуњење обавезе; 4) ако суд који је донео решење о извршењу није надлежан; 5) ако нису испуњени услови за замену новчане казне из члана 41. овог закона; 6) ако је принудна наплата одређена на стварима и правима изузетим од извршења, односно на којима је могућност извршења ограничена; 7) на одлуку о трошковима извршења. Приговор на решење о принудној наплати не задржава његово извршење. Судија против чијег решења о принудној наплати је изјављен приговор може и сам ставити ван снаге своје решење ако нађе да су разлози из приговора основани, у супротном, доставиће приговор са списима предмета надлежном већу тог суда. О приговору одлучује веће у саставу од троје судија. Судија који је донео решење о принудној наплати против кога је уложен приговор не може као члан већа одлучивати о том приговору. Средства и предмети принудне наплате Члан 318. Средства којима се врши принудна наплата су: 1) извршење над средствима са рачуна кажњеног лица; 2) извршење на личним примањима кажњеног лица; 3) извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари и непокретности у својини кажњеног лица. Предмети на којима се спроводи принудна наплата су ствари и права на којима се може спровести извршење по одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење. Средства којима се врши принудна наплата новчаних казни, трошкова поступка и осталих новчаних износа као и предмете над којима се принудна наплата има спровести одређује суд решењем о извршењу из члана 315. овог закона. Ако се током спровођења решења установи да се принуднa наплатa не може спровести на средствима и предметима извршења који су одређени у решењу, суд може преиначити решење и одредити друго средство и предмет извршења. У поступку принудне наплате прво се намирују трошкови поступка и трошкови извршења. Трошкове принудне наплате и трошкове извршења сноси кажњено лице. После смрти кажњеног физичког лица, одговорног лица или предузетника принудна наплата новчане казне, трошкова прекршајног поступка и других новчаних износа неће се извршити. Спровођење принудне наплате на средствима са рачуна кажњеног лица Члан 319. По пријему решења о извршењу принудну наплату новчаних казни, трошкова поступка и осталих новчаних износа са рачуна кажњених лица који се воде код пословних банака спроводи орган за принудну наплату у складу са одредбама закона којим се уређује платни промет. Орган за принудну наплату обавезан је да у року од 30 дана од дана пријема решења о принудној наплати извести надлежни прекршајни суд о извршеној наплати или о разлозима неизвршења принудне наплате. Спровођење принудне наплате на личним примањима кажњеног лица Члан 320. Суд може решењем о извршењу одредити да се принудна наплата спроведе пленидбом на личним примањима кажњеног лица. Решењем из става 1. овог члана одређује се заплена на одређеном делу личног примања кажњеног и налаже исплатиоцу ових примања да приликом сваке исплате тих примања, почев од прве наредне исплате од пријема одлуке суда, па све до потпуне наплате, врши обуставу и уплати обустављени износ на прописани уплатни рачун. Исплатилац личног примања кажњеног је дужан да одмах поступи по налогу суда као и да надлежни суд обавести о променама од утицаја на спровођење принудне наплате најкасније у року од пет дана од дана настанка промене. Ако исплатилац личног примања кажњеног не обустави и не уплати износ личног примања на коме се спроводи принудна наплата, на прописани уплатни рачун суд може донети решење да се принудна наплата спроведе из новчаних средстава са рачуна исплатиоца. Ако овим законом није друкчије прописано на принудну наплату из личног примања кажњеног лица сходно се примењују одредбе закона којим се уређује извршење и обезбеђење. Принудна наплата на покретним и непокретним стварима кажњеног лица Члан 321. У случају да није могуће извршити принудну наплату на други начин, суд може донети решење да се принудна наплата спроведе на покретним или непокретним стварима кажњеног физичког лица, предузетника или одговорног лица. Принудну наплату на покретним и непокретним стварима кажњеног лица спровешће стварно и месно надлежан суд у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење. Дужност обавештавања о плаћању новчане казне Члан 322. О извршеној уплати новчане казне, трошкова поступка и других новчаних износа, надлежни орган за јавна плаћања обавезан је да без одлагања извести суд, односно орган управе који је донео одлуку достављањем извештаја о плаћању уз извод о дневним променама на одговарајућим рачунима. Члан 323. Извршење пресуде у погледу накнаде штете и повраћаја ствари врши се по захтеву оштећеног, односно сопственика ствари. Правноснажна пресуда је извршни наслов. ГЛАВА XXXVI ЈЕДИНСТВЕНИ РЕГИСТРИ 1. Регистар санкција Члан 324. У сврху вођења јединствене евиденције изречених прекршајних санкција води се јединствени регистар санкција. Регистар санкција је централизована електронска база података у којој се чувају и обрађују сви унети подаци. Чување и руковање подацима у регистру санкција Члан 325. Регистар се чува на централном електронском носачу података при министарству надлежном за послове правосуђа које је одговорно за његово одржавање и чување. Министарство надлежно за послове правосуђа је дужно да предузме техничке, кадровске и организационе мере заштите података, у складу са утврђеним стандардима и поступцима, које су потребне да би се подаци заштитили од губитка, уништења, недопуштеног приступа, промене, објављивања и сваке друге злоупотребе, као и да утврди обавезу лица која су запослена на обради да чувају тајност података. Руковалац података у регистру санкција Члан 326. Председник прекршајног суда именује руковаоца података у регистру који има следећа овлашћења и обавезе : 1) да се стара о законитом, систематичном и ажурном уносу, брисању и измени података у регистру; 2) обезбеђује овлашћеним лицима увид у регистар; 3) издаје оверене изводе из регистра и потврде да лице није уписано у регистар; 4) обезбеђује чување и архивирање документације која представља основ за упис, брисање или измене података у регистру; 5) предузима друге радње неопходне за несметано и правилно ажурирање података у регистру, у складу са законом. Подаци који се уписују у регистар санкција Члан 327. У регистар санкција уписују се следећи подаци: 1) име и презиме и јединствени матични број кажњеног физичког лица, предузетника, односно одговорног лица у правном лицу, односно број путне исправе страног физичког лица, за предузетника и назив и седиште радње; 2) за кажњено правно лице назив и седиште, ПИБ и матични број; 3) правноснажна, односно коначна одлука којом је изречена прекршајна санкција; 4) правна квалификација учињеног прекршаја; 5) врста и опис изречене прекршајне санкције; 6) трајање изречене заштитне мере; 7) прекршајни суд који је донео пресуду, односно орган који је издао прекршајни налог; 8) прекршајни суд који је извршио упис; 9) датум уписа. Унос података у регистар санкција Члан 328. Унос података из члана 327. овог закона врши суд који је донео правоснажну односно коначну одлуку која је основ за унос, односно првостепени суд на чијем подручју је издат прекршајни налог који је основ за унос. Унос података у регистар санкција врши се одмах по наступању правноснажности, односно коначности одлуке којом је изречена прекршајна санкција, о чему надлежан суд води рачуна по службеној дужности. Издавалац прекршајног налога, у складу са чланом 173. став 3. овог закона, обавезан је да одмах по истеку рока из члана 173. став 2. овог закона достави надлежном суду копију издатог прекршајни налога са констатацијом коначности и забелешком да ли је новчана казна плаћена. Брисање података из регистра санкција Члан 329. Изречена санкција правном, физичком и одговорном лицу као и предузетнику брише се из евиденције по службеној дужности ако кажњено лице у року од четири године од дана правоснажности одлуке којом је изречена санкција не учини нови прекршај. Изузетно од става 1. овог члана, изречена опомена брише се у року од годину дана од правоснажности одлуке којом је изречена. Малолетном лицу брисаће се изречена казна малолетничког затвора у року од две године од када је та казна извршена, застарела или опроштена, ако не изврши нови прекршај. Заштитна мера се неће брисати из прекршајне евиденције док се не изврши или док не истекне рок застарелости извршења заштитне мере. Издавање података из регистра санкција Члан 330. Подаци о кажњеним лицима из регистра санкција могу се дати само другом суду, надлежном тужилаштву, полицији и органима инспекције, у вези са кривичним поступком или поступком за прекршај који се води против лица које је раније било кажњавано за прекршај, органима надлежним за извршење санкција за прекршаје или надлежним органима који учествују у поступку брисања казне. На образложен захтев органа из претходног става овог члана могу се дати подаци из регистра санкција за кажњено лице ако још трају одређене правне последице казне или заштитне мере или ако за то постоји оправдан интерес заснован на закону. Грађанима и правним лицима се на њихов захтев морају дати подаци о њиховом кажњавању за прекршаје. Од грађана и правних лица се не може тражити да поднесу доказе да нису кажњавани за прекршаје осим ако је то изричито предвиђено законом. Уз захтев за издавање података из регистра санкција доставља се и доказ о уплати накнаде за тражену услугу. Накнаде за издавање података из регистра санкција прописује посебним актом министар за послове правосуђа. 2. Регистар неплаћених новчаних казни и других новчаних износа Члан 331. У сврху ефикасне наплате изречених новчаних казни, накнаде трошкова и наплате других новчаних износа досуђених по основу накнаде штете, имовинскоправног захтева или одузимања имовинске користи, води се јединствен регистар неплаћених новчаних казни и других новчаних износа (у даљем тексту: регистар новчаних казни). Регистар новчаних казни је централизована електронска база података у којој се чувају сви подаци унети у регистар. Све неплаћене новчане казне, трошкови поступка и други новчани износи који су изречени правноснажном и извршном одлуком суда или путем коначног и извршног прекршајног налога се уписују у регистар новчаних казни. На чување и руковање подацима у регистру новчаних казни сходно се примењују одредбе о регистру санкција из члана чл. 325. и 326. овог закона. Подаци који се уносе у регистар новчаних казни Члан 332. У регистар новчаних казни уписују се следећи подаци: 1) име и презиме и јединствени матични број кажњеног физичког лица, предузетника односно одговорног лица у правном лицу, односно број путне исправе страног физичког лица који није у прописаном року у целости платио новчану казну или друге досуђене новчане износе или није надокнадио досуђене трошкове поступка; 2) за кажњено правно лице назив и седиште, ПИБ и матични број, за предузетника назив и седиште радње; 3) правноснажна, односно коначна одлука којом је изречена новчана обавеза; 4) прекршајни суд који је донео одлуку односно орган који је издао прекршајни налог; 5) дуговани износ и основ дуговања; 6) датум доспећа обавезе плаћања; 7) прекршајни суд који је извршио упис; 8) датум уписа. Неплаћене новчане казне и други досуђени новчани износи евидентирају се и воде у регистру новчаних казни. Унос података у регистар новчаних казни Члан 333. Унос података из члана 332. овог закона врши суд који је донео одлуку која је основ за унос, односно првостепени суд на чијем подручју је издат прекршајни налог који је основ за унос. Унос података у регистар новчаних казни врши се по истеку рока за добровољно плаћање, о чему надлежан суд води рачуна по службеној дужности. На унос података у регистар новчаних казни сходно се примењују одредбе члана 328. став 3, овог закона. Брисање и промена података у регистру новчаних казни Члан 334. Ако кажњено лице делимично или потпуно плати дуговани износ или се изречена новчана казна потпуно или делимично замени извршеном казном затвора или радом у јавном интересу, надлежан суд је обавезан да одмах изврши брисање података односно упише одговарајућу промену у регистар новчаних казни. Ако кажњено лице пре поступка извршења добровољно делимично или потпуно плати новчану казну изречену прекршајним налогом, издавалац налога је обавезан да о томе одмах обавести надлежни суд. Новчана казна и трошкови поступка, подаци о кажњеном лицу као и сви остали подаци у вези са тиме бришу се из регистра новчаних казни одмах након што кажњени плати целокупан дуговани износ, односно по протеку рока од четири године од дана када су прекршајни налог или осуђујућа пресуда постали правноснажни. Приступ подацима у регистру и издавање извода и података из регистра Члан 335. Подаци из регистра новчаних казни доступни су свим прекршајним судовима као и органима надлежним за вођење поступака из члана 336. овог закона. На издавање података из регистра новчаних казни, сходно се примењују одредбе чл. 326. и 330. овог закона. Захтев за издавање података из регистра новчаних казни може се поднети било ком прекршајном суду. Приступ подацима из регистра новчаних казни одобрава и ближе уређује посебним актом министар за послове правосуђа. Последице уписа у регистар новчаних казни Члан 336. Престао је да важи (види Одлуку УС - 98/2016-98) Глава XXXVII КОЛИЗИОНЕ НОРМЕ И УСТУПАЊЕ ПРЕДМЕТА НА ИЗВРШЕЊЕ У ОДНОСИМА ИЗМЕЂУ СУДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Уступање извршења Члан 337. Суд који је изрекао казну затвора, васпитну меру или заштитну меру може захтевати да се та казна, односно мера изврши на подручју другог суда у Републици Србији, на коме је пребивалиште, односно боравиште лица према коме се извршење има спровести. Обавезе суда по уступању извршења Члан 338. Суд који је спровео извршење доноси решење о трошковима који су настали при спровођењу извршења. Ради намирења трошкова извршења, суд који је спровео извршење задржаће потребну суму од наплаћеног износа. Глава XXXVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 339. Прописи о прекршајима који нису у складу са овим законом ускладиће се до дана почетка примене овог закона. Члан 340. Прекршајни поступци започети до дана почетка примене овог закона окончаће се по одредбама Закона о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 116/08 и 111/09). Поступцима из става 1. овог члана од дана почетка примене овог закона за решавање по жалби на решење органа управе надлежан је другостепени прекршајни суд. Предмети прекршајних судова у којима до дана почетка примене овог закона није донета одлука по жалби на одлуке органа управе, уступиће се другостепеном прекршајном суду на надлежност. Члан 341. Подзаконски акти прописани овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Члан 342. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 116/08 и 111/09). Члан 343. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. марта 2014. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о прекршајима: "Службени гласник РС", број 13/2016-12 Члан 21. Прописи о прекршајима који нису у складу са овим законом ускладиће се у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. Члан 22. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Закон о допунама Закона о прекршајима: "Службени гласник РС", број 91/2019-84 Члан 3. Овај закон ступа на снагу 1. јула 2020. године. На основу члана 335. став 4. Закона о прекршајима („Службени гласник РС”, број 65/13), члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12 и 7/14 – УС), Министар правде и државне управе доноси ПРАВИЛНИК о приступу подацима из јединственог регистра неплаћених новчаних казни и других новчаних износа "Службени гласник РС", број 13 од 5. фебруара 2014. Члан 1. Овим правилником ближе се прописује приступ подацима из јединственог регистра неплаћених новчаних казни и других новчаних износа. Члан 2. Под приступом подацима из јединственог регистра неплаћених новчаних казни и других новчаних износа (у даљем тексту: регистар новчаних казни), у смислу овог правилника, подразумева се одобравање корисничког налога. Кориснички налог се одобрава руковаоцу података који има овлашћења прописана чланом 326. Закона о прекршајима у циљу приступа регистру новчаних казни. Приступ подацима из регистра новчаних казни одобрава, у складу са Законом о прекршајима, министар надлежан за послове правосуђа. Члан 3. Кориснички налог садржи корисничко име и корисничку лозинку са упутством за коришћење. Члан 4. Руковалац података користи кориснички налог у циљу приступа регистру новчаних казни и не може саопштавати другим лицима податке из корисничког налога. Руковалац података остварује приступ регистру новчаних казни на основу корисничког налога у оквиру мреже надлежних судова или путем интернет везе. Члан 5. Овлашћено лице у органу управе које непосредно обавља послове из члана 336. Закона о прекршајима остварује приступ регистру новчаних казни: 1) путем веб сервиса у заштићеном окружењу; 2) путем интернет везе. Овлашћено лице у органу управе врши увид у регистар новчаних казни на основу уноса јединственог матичног броја грађана за физичка лица, односно броја путне исправе за странце, а за правна лица на основу уноса назива и пореско идентификационог броја (у даљем тексту: ПИБ). Податке добијене увидом у регистар новчаних казни овлашћено лице у органу управе може користити само у сврху прописану Законом о прекршајима. Члан 6. Увид у регистар новчаних казни могу путем интернет везе извршити физичка лица на основу уноса свог имена и презимена и јединственог матичног броја, односно странци на основу уноса броја путне исправе, а правна лица на основу уноса назива правног лица и његовог ПИБ. Лицу из става 1. овог члана које утврди да је уписано у регистар новчаних казни доступно је и обавештење о начину плаћања новчаних казни и других досуђених новчаних износа. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. марта 2014. године. На основу члана 171. став 3. Закона о прекршајима („Службени гласник РС”, број 65/13), члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12 и 7/14 – УС), Министар правде и државне управе доноси ПРАВИЛНИК о обрасцу прекршајног налога "Службени гласник РС", број 13 од 5. фебруара 2014. Члан 1. Овим правилником одређује се образац прeкршајног налога који издаје овлашћени орган, односно овлашћено лице у складу са законом. Члан 2. Образац прекршајног налога садржи податке у складу са законом којим се уређују прекршаји. На полеђини обрасца прекршајног налога налазе се поуке и упозорења лицу против кога је издат прекршајни налог. Члан 3. Образац прекршајног налога одштампан је уз овај правилник (Прилог 1 и Прилог 2) и чини његов саставни део. Члан 4. Образац прекршајног налога се штампа на формату А4. Члан 5. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. марта 2014. године. ЗАКОН о изменама закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје "Службени гласник РС", број 101 од 21. новембра 2005. I. УВОДНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим законом се, ради одговарајућег повећања новчаних казни, врше измене закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје у републичким законима. II. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Члан 2. У Закону о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС”, бр. 47/74, 30/79, 19/82, 29/82, 53/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени гласник РС”, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97), у члану 178. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 6.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 6.000 до 50.000 динара”. У члану 179. став 1. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 80.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 90 до 900 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 40.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 90 до 900 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 40.000 динара”. У члану 180. став 1. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 600.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 181. речи: „од 300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 150.000 динара”. У члану 182. став 1. речи: „од 80 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 25.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 12.000 до 50.000 динара”. У члану 183. став 1. речи: „од 60 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 80 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 8.000 до 40.000 динара”. У члану 184. став 1. речи: „од 10 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 80 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 25.000 динара”. У члану 185. став 1. речи: „од 10 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 60 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 2.500 до 20.000 динара”. У члану 186. став 1. речи: „од 10 нових динара” замењују се речима: „од 500 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.500 до 15.000 динара”. Члан 3. У Закону о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ”, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 и 11/91, „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 13/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 41/94, 28/96 и 3/02), у члану 221. став 1. речи: „од 300.000 до 3.000.000 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 20.000 до 200.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 200.000 динара”. У члану 222. став 1. речи: „од 100.000 до 1.000.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 6.000 до 60.000 нових динара” замењују се речима: „од 6.000 до 60.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 6.000 до 60.000 нових динара” замењују се речима: „од 6.000 до 60.000 динара”. У члану 223. став 1. речи: „од 60.000 до 600.000 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 600.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 225. став 1. речи: „од 4.500 до 21.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 12.000 до 63.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 150.000 динара”. У члану 226. став 1. речи: „од 1.800 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 25.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 4.500 до 21.000 нових динара” замењују се речима: „од 12.000 до 50.000 динара”. У члану 227. став 1. речи: „од 1.200 до 7.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.500 до 19.000 нових динара” замењују се речима: „од 8.000 до 40.000 динара”. У члану 228. став 1. речи: „од 1.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.800 до 18.000 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 30.000 динара”. У члану 229. став 1. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.600 до 16.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 25.000 динара”. У члану 230. став 1. речи: „од 600 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.600 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.500 до 20.000 динара”. У члану 231. став 1. речи: „од 300 нових динара” замењују се речима: „од 500 динара”. У ставу 2. речи: „од 750 до 7.500 нових динара” замењују се речима: „од 1.500 до 15.000 динара”. Члан 4. У Закону о јавном реду и миру („Службени гласник РС”, бр. 51/92, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 6. став 1. речи: „од 500 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 25.000 динара”. У ставу 3. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У члану 7. став 1. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У члану 8. став 1. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У члану 9. став 1. речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 9.000 нових динара” замењују се речима: „до 100.000 динара”, речи: „до 4.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”, а речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У члану 10. став 1. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У ставу 3. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У члану 11. став 1. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 7.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”, речи: „до 3.000 нових динара” замењују се речима: „до 25.000 динара”, а речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У члану 12. став 1. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У члану 13. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У члану 15. став 1. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”, речи: „до 2.500 нових динара” замењују се речима: „до 25.000 динара”, а речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У члану 16. став 1. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 5.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”, речи: „до 2.500 нових динара” замењују се речима: „до 25.000 динара”, а речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 5.000 динара”. У члану 17. речи: ” до 500 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У члану 18. став 1. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 7.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”, а речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У члану 19. став 1. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 800.000 динара”, а речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У члану 20. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. Члан 5. У Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама („Службени гласник РС”, број 67/03), у члану 21. став 1. речи: „од 200.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 300.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 30.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 100.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 200.000 до 300.000 динара”. Члан 6. У Закону о окупљању грађана („Службени гласник РС”, бр. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 29/01), у члану 15. став 1. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 500.000 динара”, а речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. Члан 7. У Закону о заштити од пожара („Службени гласник СРС”, број 37/88, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 80. став 1. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 2.500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 12.500 до 25.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 81. став 1. речи: „од 2.500 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 250 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.500 до 2.500 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 250 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 82. став 1. речи: „од 1.500 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 200.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 150 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 700 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 150 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 83. став 1. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. У члану 84. став 1. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 85. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 динара”. Члан 8. У Закону о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/85 и 18/89, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 33. став 1. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 34. став 1. речи: „од 3.600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 360 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 50.000 динара”. У члану 35. речи: „од 360 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 9. У Закону о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ”, бр. 30/85, 6/89 и 53/91, „Службени лист СРЈ”, бр. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 и 68/02), у члану 35. став 1. речи: „од 63.000 до 630.000 динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”, а у ставу 2. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 36. став 1. речи: „од 4.200 до 630.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 4.200 до 42.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 37. став 1. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 10. У Закону о оружју и муницији („Службени гласник РС”, бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03), у члану 34. став 1. речи: „од 30.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 200.000 динара”. У члану 35. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 36. став 1. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. У члану 37. став 1. речи: „до 100.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 10.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 39. став 1. речи: „до 60.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 30.000 нових динара” замењују се речима: „до 500.000 динара”. Члан 11. У Закону о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник СРС”, бр. 51/71, 11/76, 1/77, 42/77 и 25/89, „Службени гласник РС”, број 48/94), у члану 23. став 1. речи: „до 3.000 нових динара” замењују се речима: „до 500.000 динара”. У ставу 2. у алинеји 1. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”, у алинеји 2. речи: „до 2.500 нових динара” замењују се речима: „до 500.000 динара”, а речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”, а у алинеји 3. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 24. речи: „до 300 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 25. речи: „до 200 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. Члан 12. У Закону о личној карти („Службени гласник СРС”, бр. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 и 40/88, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 17. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 18. речи: „до 100 нових динара” замењују се речима: „до 5.000 динара”. Члан 13. У Закону о јединственом матичном броју грађана („Службени гласник СРС”, бр. 53/78, 5/83, 24/85 и 6/89, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 14. речи: „од 50 до 200 нових динара”, замењују се речима: „од 500 до 10.000 динара”. Члан 14. У Закону о прелажењу државне границе и кретању у граничном појасу („Службени лист СФРЈ”, бр. 34/79, 56/80 и 53/85, „Службени лист СРЈ”, бр. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 и 68/02), у члану 70. став 1. речи: „до 630.000 динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 21.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 71. став 1. речи: „до 21.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 72. речи: „до 17.000 динара” замењују се речима: „до 35.000 динара”. У члану 73. став 1. речи: „од 7.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 15. У Закону о кретању и боравку странаца („Службени лист СФРЈ”, бр. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 и 53/91, „Службени лист СРЈ”, бр. 16/93, 31/93, 41/93, 53/93 24/94, 28/96 и 68/02), у члану 104. став 1. речи: „до 420.000 динара” замењују се речима: „до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 42.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 105. став 1. речи: „до 42.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 21.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 106. став 1. речи: „до 21.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 107. став 1. речи: „до 21.000 динара” замењују се речима: „до 40.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 9.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. У члану 108. речи: „до 10.000 динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. Члан 16. У Закону о путним исправама југословенских држављана („Службени лист СРЈ”, бр. 33/96, 49/96, 12/98, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02, 68/02 и 5/03), у члану 60. став 1. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 2.100 динара” замењују се речима: „до 3.000 динара”. У члану 61. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 динара”. У члану 62. речи: „од 4.200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. Члан 17. У Закону о Полицијској академији („Службени гласник РС”, број 36/98), у члану 33. став 1. речи: „од 3.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. III. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ФИНАНСИЈА Члан 18. У Закону о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 9/02 и 87/02), у члану 74. став 1. речи: „од 2.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 19. У Закону о девизном пословању („Службени лист СРЈ”, бр. 23/02 и 34/02), у члану 51. став 1. речи: „од 4.200 до 630.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У ставу 5. речи: „од 200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 52. став 1. речи: „од 200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 53. став 1. речи: „од 200 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. Члан 20. У Закону о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 53/95, 3/96, 54/96 и 32/97), у члану 45. став 1. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 нових динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 46. став 1. речи: „од 500 до 1.000 нових динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 21. У Закону о акцизама („Службени гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04 и 135/04), у члану 42. став 2. речи: „од 100 до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. Члан 22. У Закону о банкама и другим финансијским организацијама („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/93, 50/93, 24/94, 5/95, 61/95, 28/96, 16/99, 44/99, 36/02 и 37/02, „Службени гласник РС ”, број 72/03), у члану 78. став 2. речи: „од 30.000 до 300.000 динара”, замењују се речима: „од 30.000 до 200.000 динара”. У члану 79. став 2. речи: „од 30.000 до 300.000 динара”, замењују се речима: „од 30.000 до 200.000 динара”. У члану 81. став 2. речи: „од 30.000 до 300.000 динара”, замењују се речима: „од 30.000 до 200.000 динара”. У члану 81а став 2. речи: „од 30.000 до 300.000 динара”, замењују се речима: „од 30.000 до 200.000 динара”. У члану 82. став 1. речи: „од 2.100 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 83. речи: „од 2.100 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 83а речи: „од 2.100 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 23. У Закону о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени лист СРЈ”, број 65/02, „Службени гласник РС”, бр. 57/03 и 55/04), у члану 252. речи: „од 200 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 24. У Закону о јавним набавкама („Службени гласник РС”, број 39/02, 43/03 и 55/04), у члану 146. став 1. речи: „од 100.000 до 200.000 динара”, замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 7.000 до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 147. став 1. речи: „од 100.000 до 200.000 динара”, замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 7.000 до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 7.000 до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. Члан 25. У Закону о републичким административним таксама („Службени гласник РС”, бр. 43/03, 51/03 и 53/04), у члану 29. став 1. речи: „до 200.000 динара”, замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000 динара”, замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 30. речи: „до 100.000 динара”, замењују се речима: „до 500.000 динара”. Члан 26. У Закону о дувану („Службени гласник РС”, број 17/03), у члану 46. став 1. речи: „од 10.000 динара до 50.000 динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 динара до 5.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 2.000 динара до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 20.000 до 500.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 1.000 динара до 5.000 динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 47. став 1. речи: „од 10.000 динара до 50.000 динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 динара до 5.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 2.000 динара до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 48. став 1. речи: „од 20.000 динара до 100.000 динара”, замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 2.000 динара до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 5.000 динара до 20.000 динара”, замењују се речима: „од 40.000 до 500.000 динара”. У члану 49. став 1. речи: „од 200.000 динара до 400.000 динара”, замењују се речима: „од 500.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 динара до 20.000 динара”, замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50.000 динара до 200.000 динара”, замењују се речима: „од 125.000 до 500.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 10.000 динара до 20.000 динара”, замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 50. став 1. речи: „од 200.000 динара до 400.000 динара”, замењују се речима: „од 500.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 динара до 20.000 динара”, замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 51. став 1. речи: „од 200.000 динара до 400.000 динара”, замењују се речима: „од 500.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 динара до 20.000 динара”, замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50.000 динара до 200.000 динара”, замењују се речима: „од 125.000 до 500.000 динара”. У члану 52. став 1. речи: „од 100.000 динара до 400.000 динара”, замењују се речима: „од 250.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 динара до 10.000 динара”, замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50.000 динара до 200.000 динара”, замењују се речима: „од 125.000 до 500.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 10.000 динара до 50.000 динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 250.000 динара”. Члан 27. У Закону о донацијама и хуманитарној помоћи („Службени лист СРЈ”, бр. 53/01, 61/01 и 36/02), у члану 11. став 1. реч: „четвороструког”, замењује се речју: „шестоструког”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 12. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. Члан 28. У Закону о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана („Службени лист СРЈ”, број 36/02 и „Службени гласник РС”, број 80/04 ), у члану 28. став 1. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 29. речи: „од 900 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 30. речи: „од 900 до 21.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 29. У Закону о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по уговорима о девизним депозитима грађана ороченим код Дафимент банке АД, Београд, у ликвидацији и по девизним средствима грађана положеним код Банке приватне привреде Црне Горе ДД, Подгорица („Службени лист СРЈ”, број 36/02), у члану 22. став 1. речи: „од 900 до 9.000 динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 23. речи: „од 900 до 21.000 динара”, замењују се речима: од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 30. У Закону о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 16/93,31/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 28/96), у члану 21. став 1. речи: „од 90.000 до 450.000 нових динара”, замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 6.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 200.000 динара”. У члану 22. став 1. речи: „од 18.000 до 90.000 нових динара”, замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 4.500 до 22.500 нових динара”, замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 31. У Закону о слободним зонама („Службени лист СРЈ ”, бр. 81/94 и 28/96), у члану 40. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 41. став 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 42. став 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. IV. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Члан 32. У Закону о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 и 49/99), у члану 92. став 1. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 400.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 250.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 25.000 динара”. Члан 33. У Закону о политичким организацијама („Службени гласник СРС”, број 37/90 и „Службени гласник РС”, бр. 30/92, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 17. став 1. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 34. У Закону о локалним изборима („Службени гласник РС”, бр. 33/02, 37/02, 42/02, 72/03 и 100/03), у члану 64. став 1. речи: „од 100.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 500.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 5.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. Члан 35. У Закону о печату државних и других органа („Службени гласник РС”, бр. 11/91, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 16. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 200.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 17. став 1. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 12.000 до 120.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 60 до 600 нових динара” замењују се речима: „од 600 до 6.000 динара”. У члану 18. став 1. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 динара”. Члан 36. У Закону о матичним књигама („Службени гласник СРС”, број 15/90, „Службени гласник РС”, број 57/03), у члану 36. став 1. речи: „до 70 динара” замењују се речима: „до 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.400 динара” замењују се речима: „до 200.000 динара” и речи: „до 70 динара” замењују се речима: „до 20.000 динара”. Члан 37. У Закону о друштвеним организацијама и удружењима грађана („Службени гласник СРС”, бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 и 12/89, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 72. став 1. речи: „до 50.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 150.000 динара”. У члану 73. речи: „до 900.000.000 динара” замењују се речима: „до 900.000 динара”. У члану 74. став 1. речи: „до 9.000 нових динара” замењују се речима: „до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 45.000 динара”. У члану 75. став 1. речи: „до 30.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 3.000 нових динара” замењују се речима: „до 100.000 динара”. У члану 76. став 1. речи: „до 3.000 нових динара” замењују се речима: „до 300.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 25.000 динара”. У члану 77. речи: „до 3.000 нових динара” замењују се речима: „до 300.000 динара”. У члану 78. став 1. речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 45.000 динара”. V. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ПОљОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ Члан 38. У Закону о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/95, 54/96 и 14/00), у члану 67. став 1. речи: „од 5.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 68. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 69. речи: „од 100 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 70. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 39. У Закону о заштити биља од болести и штеточина („Службени гласник СРС”, бр. 28/77, 36/77, 28/78, 38/83, 14/84, 24/85, 35/86 и 6/89, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 37. став 1. речи: „од 5.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 800 до 8.000 нових динара” замењују се речима: „од 80.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 80 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 8.000 до 30.000 динара”. У члану 40. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 8.000 до 30.000 динара”. Члан 40. У Закону о семену и садном материјалу („Службени гласник РС”, бр. 54/93, 35/94, 43/94 и 135/04), у члану 43. став 1. речи: „од 10.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 250.000 до 2.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 150.000 динара”. У члану 44. став 1. речи: „од 8.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 800 до 8.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 45. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 46. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 47. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 41. У Закону о вину и ракији („Службени гласник РС”, бр. 70/94 и 13/02), у члану 37. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 80.000 до 200.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 39. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 40. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 42. У Закону о мерама за унапређење сточарства („Службени гласник РС”, бр. 61/91, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 51. став 1. речи: „од 5.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 100.000 динара”. У члану 52. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 53. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 100.000 динара”. У члану 54. речи: „до 700 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 55. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 40.000 динара”. Члан 43. У Закону о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94 и 54/96), у члану 81. став 1. речи: „од 10.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У члану 82. став 1. речи: „од 8.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 120.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 800 до 8.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 83. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 84. став 1. речи: „од 500 до 2.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 900 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 85. став 1. речи: „од 80 до 800 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 200 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 200 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 86. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 20.000 динара”. Члан 44. У Закону о ловству („Службени гласник РС”, бр. 39/93, 44/93 и 60/93), у члану 62. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „од 200.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 динара”. У члану 63. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 100.000 динара”. У члану 64. став 1. речи: „од 100 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 10 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 20.000 динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 10 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 66. став 1. речи: „од 10 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 од 50.000 динара”. Члан 45. У Закону о водама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 54/96), у члану 117. став 1. речи: „од 50.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 200.000 динара”. У члану 118. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 119. став 1. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 124. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 46. У Закону о здравственој заштити животиња („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96 и 25/00), у члану 69. став 1. речи: „од 10.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.500.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „5.000 до 150.000 динара”. У члану 70. став 1. речи: „од 5.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 300 до 7.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 71. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 72. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 73. став 1. речи: „од 200 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 500.000 динара”. У члану 74. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 76. став 1. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 47. У Закону о надзору над прехрамбеним производима биљног порекла („Службени гласник РС”, број 25/96), у члану 12. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 динара”. У члану 13. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 14. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 48. У Закону о контроли квалитета пољопривредних и прехрамбених производа у спољнотрговинском промету („Службени лист СРЈ”, бр. 12/95 и 28/96), у члану 18. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 200.000 динара”. У члану 19. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 20. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 21. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 22. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 900 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 49. У Закону о заштити биља („Службени лист СРЈ”, бр. 24/98 и 26/98), у члану 83. став 1. речи: „од 150.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „50.000 до 100.000 динара”. У члану 84. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 85. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 86. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 50. У Закону о заштити сорти пољопривредног и шумског биља („Службени лист СРЈ”, број 28/00), у члану 46. став 1. речи: „од 150.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 динара”. У члану 47. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 48. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 49. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 51. У Закону о органској пољопривреди („Службени лист СРЈ”, број 28/00), у члану 29. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 15.000 до 100.000 динара”. У члану 30. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 31. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 52. У Закону о генетички модификованим организмима („Службени лист СРЈ”, број 21/01), у члану 25. став 1. речи: „од 150.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 150.000 динара”. У члану 26. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 27. речи: „од 900 до 9.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 53. У Закону о режиму вода („Службени лист СРЈ”, број 59/98), у члану 36. став 1. речи: „од 20.000 до 200.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 2.000 до 20.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У члану 37. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 38. речи: „од 500 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 54. У Закону о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу („Службени лист СФРЈ”, бр. 43/86 и 53/91, „Службени лист СРЈ”, бр. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 28/96), у члану 58. став 1. речи: „од 3.000 до 300.000 нових динара” замењују се речима: „од 200.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 300.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 150.000 динара”. У члану 59. став 1. речи: „од 1.500 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 60. став 1. речи: „од 1.200 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 750 до 7.500 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 61. став 1. речи: „од 1.050 до 105.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 450.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 62. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. VI. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ПРИВРЕДЕ Члан 55. У Закону о приватним предузетницима („Службени гласник СРС”, бр. 54/89 и 9/90 и „Службени гласник РС”, бр. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 и 35/02), у члану 36. став 1. речи: „од 2.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 динара”. У члану 37. став 1. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 800 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 800 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 800 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 200 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 20.000 динара”. У члану 40. став 1. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 800 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 56. У Закону о задругама („Службени лист СРЈ”, бр. 41/96 и 12/98) у члану 88. став 1. речи: „од 30.000 до 300.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 200.000 динара”. У члану 89. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 90. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 57. У Закону о задругама („Службени гласник СРС”, број 57/89 и „Службени гласник РС”, бр. 67/93 и 46/95) у члану 35. став 1. речи: „од 250.000.000 до 450.000.000 динара”, замењују се речима: „од 50.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 15.000.000 до 25.000.000 динара”, замењују се речима: „од 20.000 до 2.000.000 динара”. У члану 36. став 1. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 37. став 1. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „до 50.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 37а став 1. речи: „од 1.000,00 до 5.000,00 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500,00 до 1.000,00 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. VII. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ Члан 58. У Закону о геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, број 44/95), у члану 51. став 1. речи: „од 15.000 до 80.000 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У члану 52. став 1. речи: „од 3.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 59. У Закону о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95), у члану 93. став 1. речи: „од 15.000 до 80.000 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 200.000 динара”. У члану 94. став 1. речи: „од 10.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „100.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 100.000 динара”. У члану 95. став 1. речи: „од 3.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 300 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 96. речи: „од 300 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 30.000 динара”. У члану 97. став 1. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 60. У Закону о утврђивању и разврставању резерви минералних сировина и приказивању података геолошких истраживања („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98 и 13/98), у члану 14. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 61. У Закону о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника („Службени лист СРЈ”, број 29/97), у члану 37. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 40. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. У члану 41. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. VIII. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈА, ГРАЂЕВИНАРСТВА И УРБАНИЗМА Члан 62. У Закону о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ ”, бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 и 4/00), у члану 68. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 75.000 до 750.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 4.500 до 45.000 динара”. У члану 69. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 70. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 71. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 72. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 45.000 до 450.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 2.250 до 22.500 динара”. У члану 73. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 45.000 до 450.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 2.250 до 22.500 динара”. У члану 74. став 1. речи: „од 300 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 63. У Закону о путевима („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 42/98), у члану 63. став 1. речи: „од 50.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 100.000 динара”. У члану 64. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 100.000 динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 66. речи: „од 100 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 67. став 1. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 25.000 динара”. У члану 68. речи: „од 200 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 69. став 1. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 15.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 30 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. Члан 64. У Закону о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00), у члану 1057. став 1. речи: „од 30.000 до 300.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 1058. став 1. речи: „од 27.000 до 270.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.200 до 24.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 1059. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1060. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1061. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1062. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1063. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1064. став 1. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1065. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1066. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1067. речи: „од 270 до 2.700 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 1068. тачка 1. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. Тачка 2. речи: „од 270 до 2.700 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. Члан 65. У Закону о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90, „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 64. став 1. речи: „од 1.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 66. став 1. речи: „од 300 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У члану 67. став 1. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 500.000 динара”, а речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 68. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У члану 69. речи: „од 80 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 66. У Закону о ваздушном саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 и 70/01), у члану 261. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 262. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 263. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 264. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 265. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 266. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 90.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 267. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 70.000 до 700.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 268. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 70.000 до 700.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 269. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 70.000 до 700.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 270. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 540.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 271. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 540.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 272. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 540.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 273. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 500.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 274. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 275. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 54.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 динара”. У члану 276. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 277. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 278. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 279. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.600 до 36.000 динара”. У члану 280. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од од 3.600 до 36.000 динара”. У члану 281. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.600 до 36.000 динара”. У члану 282. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 2.800 до 28.000 динара”. У члану 283. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 2.800 до 28.000 динара”. Члан 67. У Закону о безбедности у железничком саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 60/98 и 36/99), у члану 136. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 200.000 динара”. У члану 137. став 1. речи: „од 30.000 до 300.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 3.000 до 100.000 динара”. У члану 138. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 30.000 динара”. У члану 139. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 450 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 динара”. У члану 140. речи: „од 300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 динара”. У члану 141. речи: „од 150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 динара”. Члан 68. У Закону о одржавању стамбених зграда („Службени гласник РС”, бр. 44/95, 46/98 и 1/01), у члану 32. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 33. речи: „од 1.000 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 100.000 динара”. У члану 34. став 1. речи: „од 100 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 69. У Закону о становању („Службени гласник РС ”, бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 и 26/01), у члану 54. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 55. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 100.000 динара”. Члан 70. У Закону о сахрањивању и гробљима („Службени гласник СРС”, бр. 20/77, 24/85 и 6/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 23. став 1. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 24. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. IX. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И УСЛУГА Члан 71. У Закону о условима за обављање промета робе, вршења услуга у промету робе и инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 и 80/02), у члану 53. став 1. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара” У ставу 2. речи: „од 2.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 54. став 1. речи: „од 2.000 до 20.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 55. став 1. речи: „од 2.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 динара”; речи: „од 200 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”, а речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. У члану 56. став 1. речи: „од 1.000 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 57. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 2.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 1.000 до 2.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. Члан 72. У Закону о трговини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02), у члану 47. став 1. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У члану 50. став 1. речи: „од 6.000 до 60.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.800 до 18.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У члану 51. став 1. речи: „од 1.500 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 52. став 1. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. X. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ЕКОНОМСКИХ ОДНОСА СА ИНОСТРАНСТВОМ Члан 73. У Закону о спољнотрговинском пословању („Службени лист СРЈ”, бр. 46/92, 49/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97,59/98, 44/99, 53/99, 55/99, 73/00 и 23/01), у члану 93. став 1. речи: „од 60.000 до 600.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 4.000 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У ставу 5. речи: „од 4.000 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У члану 94. став 1. речи: „од 60.000 до 600.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 4.000 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 200.000 динара”. У члану 97. став 1. речи: „од 12.000 до 120.000 нових динара” замењују се речима: „од 60.000 до 600.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 98. реч: „двадесетоструког” замењује се речју: „десетоструког”. У члану 99. речи: „од 400 до 4.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 динара”. XI. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ РАДА, ЗАПОШљАВАЊА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Члан 74. У Закону о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана („Службени лист СРЈ”, бр. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 и 84/04), у члану 119. став 1. речи: „од 500 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. Члан 75. У Закону о условима за обављање психолошке делатности („Службени гласник РС”, број 25/96), у члану 17. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 300 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 300.000 динара”. У члану 18. став 1. речи: „од 500 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 до 5.000” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. Члан 76. У Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00), у члану 113. став 1. речи: „од 1.000 до 9.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 77. У Закону о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица („Службени гласник РС”, бр. 22/93 и 25/93), у члану 12. речи: „од 300.000 до 500.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. Члан 78. У Закону о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 и 84/04), у члану 212. речи: „од 1.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. У члану 213. став 1. речи: „од 5.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 400.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 1.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. У члану 214. став 1. речи: „од 5.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 400.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. У члану 215. став 1. речи: „од 5.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 50.000 динара”. Члан 79. У Закону о штрајку („Службени лист СРЈ”, број 29/96), у члану 19. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 800.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 40.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 400.000 до 500.000 динара”. У члану 20. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 40.000 до 50.000 динара”. Члан 80. У Закону о условима за заснивање радног односа са страним држављанима („Службени лист СФРЈ”, бр. 11/78 и 64/89 и „Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 28/96), у члану 12. став 1. речи: „од 3.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 600.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 7.500 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. Члан 81. У Закону о евиденцијама у области рада („Службени лист СРЈ”, број 46/96), у члану 50. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 500.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 50.000 динара”. У члану 51. речи: „од 250 до 2.500 нових динара” замењују се речима: „од 300.000 до 500.000 динара”. У члану 52. речи: „до 900 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. Члан 82. У Закону о заштити грађана Савезне Републике Југославије на раду у иностранству („Службени лист СРЈ”, број 24/98), у члану 33. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 400.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 20.000 динара”. У члану 34. речи: „од 900 до 9.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 200.000 динара”. Члан 83. У Закону о радном оспособљавању и запошљавању инвалида („Службени гласник РС”, број 25/96), у члану 21. став 1. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 84. У Закону о друштвеној бризи о деци („Службени гласник РС”, бр. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 и 64/03), у члану 78. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 79. речи: „до 500 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. XII. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ НАУКЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Члан 85. У Закону о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 27. став 1. речи: „од 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 динара”. У члану 28. став 1. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. У ставу 4. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 динара”. У члану 29. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 500 динара”, а речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 86. У Закону о поступању са отпадним материјама („Службени гласник РС”, бр. 25/96 и 26/96), у члану 28. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 3.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 50.000 динара”. У члану 29. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. У члану 30. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 300.000 динара”. У члану 31. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 динара”. Члан 87. У Закону о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 46/96), у члану 46. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 150.000 динара”. У члану 47. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 100.000 динара”. У члану 48. став 1. речи: „од 15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 30.000 динара”. У члану 49. став 1. речи: „од 9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 600.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 600 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 50. речи: „од 750 до 7.500 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 100.000 динара”. У члану 51. став 1. речи: „од 300 нових динара” замењују се речима „од 2.000 динара”. Члан 88. У Закону о рибарству („Службени гласник РС”, бр. 35/94 и 38/94) у члану 41. став 1. речи: „од 10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 динара”. У члану 42. став 1. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 300 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. У члану 43. став 1. речи: „од 1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 динара”. У члану 44. став 1. речи: „од 100 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 динара”. У члану 45. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 динара”. У члану 46. став 1. речи: „од 100 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 динара”. Члан 89. У Закону о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ”, бр. 15/95, 28/96 и 37/02) у члану 61. став 2. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. XIII. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ПРОСВЕТЕ И СПОРТА Члан 90. У Закону о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04), у члану 145. став 1. речи: „од 30.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000 до 30.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 146. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 25.000 динара”. У члану 147. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 25.000 динара”. У члану 148. став 1. речи: „од 10.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 91. У Закону о основној школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02, 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04), у члану 140. став 1. речи: „од 10.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 92. У Закону о средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04), у члану 109. став 1. речи: „од 10.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 93. У Закону о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС”, бр. 81/92, 49/93, 53/93, 67/93 и 48/94) у члану 51. речи: „од 500 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 500.000 динара”. У члану 52. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 53. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У члану 54. став 2. речи: „од 20 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 94. У Закону о спорту („Службени гласник РС”, број 52/96) у члану 79. став 1. речи: „од 3.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „од 30.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 15.000 до 500.000 динара”. У члану 80. речи: „од 500 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. XIV. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ Члан 95. У Закону о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 53/93, 67/93 и 48/94) у члану 15. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 100.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 16. став 1. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. Члан 96. У Закону о издавању публикација („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 135/04) у члану 8. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: ” до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: ” до 5.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. Члан 97. У Закону о кинематографији („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94 и 48/94) у члану 25. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: ” до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: ” до 1.000 нових динара” замењују се речима: ” до 50.000 динара”. У члану 26. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: ” до 25.000 динара”. Члан 98. У Закону о библиотечкој делатности („Службени гласник РС”, број 34/94) у члану 29. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 30. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 99. У Закону о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник РС”, бр. 49/92, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 17. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. XV. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ЗДРАВљА Члан 100. У Закону о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 и 18/02), у члану 87. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У члану 87. став 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 88. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 89. став 1. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 90. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима „до 50.000 динара”. Члан 101. У Закону о поступку прекида трудноће у здравственим установама („Службени гласник РС”, број 16/95), у члану 15. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У члану 15. став 2. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 15. став 3. речи: „од 500 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У члану 15. став 4. речи: „од 500 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 102. У Закону о евиденцијама у области здравствене заштите („Службени гласник СРС”, бр.14/81 и 24/85, „Службени гласник РС” бр. 44/91, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 20. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 103. У Закону о евиденцијама у области здравства („Службени лист СРЈ” бр. 12/98 и 37/02), у члану 27. став 2. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 28. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 29. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 30. речи: „од 700 до 7.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 динара.“ Члан 104. У Закону о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02 и 80/02), у члану 122. речи: „од 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 динара”. У члану 123. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 124. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 500.000 динара”. У члану 125. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 динара”. Члан 105. У Закону о производњи и промету опојних дрога („Службени лист СРЈ”, бр. 46/96 и 37/02), у члану 34. став 2. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 35. речи: „од 5.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У члану 36. речи: „од 3.000 до 30.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 37. речи: „од 3.000 до 30.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 38. речи: „од 3.000 до 30.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. Члан 106. У Закону о забрани пушења у затвореним просторијама („Службени гласник РС”, број 16/95), у члану 5. став 1. речи: „од 300 до 2.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 250 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 6. став 1. речи: „од 300 до 2.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 250 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. У члану 7. став 1. речи: „од 50 динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 107. У Закону о флуорисању воде за пиће („Службени гласник РС”, бр. 35/94, 38/94 и 25/96), у члану 9. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 108. У Закону о условима за узимање и пресађивање делова људског тела („Службени лист СФРЈ”, бр. 63/90 и 22/91, „Служени лист СРЈ”, број 28/96), у члану 27. став 1. речи: „од 15.000 до 75.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 28. став 1. речи: „од 15.000 до 75.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 900 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 29. став 1. речи: „од 15.000 до 75.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара.“ У ставу 3. речи: „од 900 до 4.500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 109. У Закону о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Службени гласник СРС”, бр. 47/73, 31/77, 48/77, 24/85, 29/88 и 6/89, „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 22. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 400.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 23. став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 250.000 до 500.000 динара”. У ставу 2. речи „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 24. став 1. речи „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 300.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У члану 25. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 500.000 динара”. У члану 26. речи: „до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 150.000 до 300.000 динара”, а речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У члану 27. став 1. речи: „од 500 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 нових динара” замењују се речима: „од 5.000 динара”. Члан 110. У Закону о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93 и 50/93, „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94, 28/96 и 37/02), у члану 40. став 2. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 41. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 200.000 до 500.000 динара”. У члану 42. речи: „од 2.100 до 21.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. Члан 111. У Закону о здравственој заштити странаца у Савезној Републици Југославији („Службени лист СРЈ”, бр. 59/98 и 37/02), у члану 9. став 2. речи: „од 1.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 6.300 до 63.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 50.000 динара”. XVI. ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ СТАТИСТИКЕ Члан 112. У Закону о статистичким истраживањима („Службени гласник РС” бр. 83/92, 53/93, 67/93 и 48/94) у члану 29 став 1. речи: „до 10.000 нових динара” замењују се речима: „до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 1.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У члану 30. речи: „до 1.000 нових динара замењују се речима: „до 50.000 динара”. XVII. ЗАКОНИ У ОСТАЛИМ ОБЛАСТИМА Члан 113. У Закону о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 53/93, 67/93 и 48/94), у члану 23. став 1. речи: „од 2.000 до 80.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 400 до 4.000 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 70.000 динара”. У члану 24. став 1. речи: „од 2.000 до 80.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 400 до 4.000 нових динара” замењују се речима: „од 4.000 до 70.000 динара”. У члану 25. речи: „од 800 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 250.000 динара”. У члану 26. речи: „од 160 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 25.000 динара”. Члан 114. У Закону о избору народних посланика („Службени гласник РС”, бр. 35/00, 57/03 и 18/04), у члану 108. став 1. речи: „од 5.000 до 20.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 600.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 4.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 500 до 2.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 40.000 динара”. У члану 109. речи: „од 1.500 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 25.000 до 50.000 динара”. У члану 110. став 1. речи: „од 12.000 до 60.000 нових динара” замењују се речима: „од 50.000 до 800.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У члану 111. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 20.000 до 50.000 динара”. У члану 112. речи: „од 5.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 100.000 до 400.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 25.000 динара”. У члану 113. речи: „од 1.500 до 6.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. У члану 114. речи: „од 500 до 2.500 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 30.000 динара”. Члан 115. У Закону о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима („Службени гласник РС”, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01 и 25/02) у члану 134. став 1. речи: „од 2.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 500.000 динара”. У члану 135. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 136. речи: „од 250 до 2.500 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. Члан 116. У Закону о привредним преступима („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/77, 32/77, 14/85, 74/87, 57/89 и 3/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 и 64/01), у члану 147. став 2. речи: „до 2.000 нових динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. Члан 117. У Закону о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука („Службени гласник РС”, број 32/91 и 67/93), у члану 66. став 1. речи: „од 10.000.000 до 50.000.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 900.000 динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. У ставу 3. речи: „до 10.000.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 динара”. Члан 118. У Закону о заштити од елементарних и других већих непогода („Службени гласник СРС” бр. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 и 52/89, „Службени гласник РС” бр. 53/93, 67/93 и 24/94), у члану 91а став 1. речи: „од 25.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 20.000 до 2.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „од 2.000 до 100.000 динара”. У члану 92. став 1. речи: „од 1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 93. став 1. речи: „од 500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „од 10.000 до 1.000.000 динара”. У ставу 2. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 94. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 95. речи: „од 100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 динара”. У члану 96. став 1. речи: „од 50 до 500 нових динара” замењују се речима: „од 1.000 до 30.000 динара”. Члан 119. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о изменама закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје "Службени гласник РС", број 48 од 20. јула 1994. Члан 1. Овим законом се, ради одговарајућег повећања новчаних казни и њиховог изражавања у новим динарима, врше измене закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје у републичким законима. Закони у области унутрашњих послова Члан 2. У Закону о оружју и муницији („Службени гласник РС”, бр. 9/92, 53/93 и 67/93), у члану 34. став 1. речи: „од 2.000.000 до 6.000.000 динара” замењују се речима: „од 30.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 200.000 до 600.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 10.000 нових динара”. У члану 35. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 36. став 1. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 37. став 1. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „500.000.000.000 динара” замењују се речима: „5.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 20.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 нових динара”. У члану 39. став 1. речи: „600.000.000.000 динара” замењују се речима: „6.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „300.000.000.000 динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”. Члан 3. У Закону о јавном реду и миру („Службени гласник РС”, бр. 51/92, 53/93 и 67/93), у члану 6. став 1. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 2. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У ставу 3. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 7. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 8. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 9. став 1. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У ставу 2. речи: „900.000.000.000 динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”, речи: „450.000.000.000 динара” замењују се речима: „4.000 нових динара”, а речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У члану 10. став 1. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У ставу 2. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У ставу 3. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: 1.000 нових динара”. У члану 11. став 1. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У ставу 2. речи: „700.000.000.000 динара” замењују се речима: „7.000 нових динара”, речи: „350.000.000.000 динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”, а речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У члану 12. став 1. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У ставу 2. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 13. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У члану 15. став 1. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 2. речи: „500.000.000.000 динара” замењују се речима: „5.000 нових динара”, речи: 250.000.000.000 динара” замењују се речима: „2.500 нових динара”, а речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 16. став 1. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 2. речи: „500.000.000.000 динара” замењују се речима: „5.000 нових динара”, речи: „250.000.000.000 динара” замењују се речима: „2.500 нових динара”, а речи: „50.000.000.000 динара замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 17. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 18. став 1. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У ставу 2. речи: „700.000.000.000 динара” замењују се речима: „7.000 нових динара”, а речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У члану 19. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”, а речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 20. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. Члан 4. У Закону о окупљању грађана („Службени гласник РС”, бр. 51/92, 53/93 и 67/93), у члану 15. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”, а речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. Члан 5. У Закону о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС”, бр. 53/82, 15/84 и 5/86 и „Службени гласник РС”, бр. 28/91, 53/93 и 67/93), у члану 178. став 1. речи: „од 25.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 3.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 179. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000.000.000 до 90.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 90 до 900 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 3.000.000.000 до 90.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 90 до 900 нових динара”. У члану 180. став 1. речи: „од 9.000.000.000 до 450.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 450 до 4.500 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 181. речи: „од 10.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 3.000 нових динара”. У члану 182. став 1. речи: „од 2.500.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 183. став 1. речи: „од 2.000.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 60 до 600 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У члану 184. став 1. речи: „од 500.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „10 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У члану 185. став 1. речи: „од 500.000.000 динара” замењују се речима: „10 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 60 до 600 нових динара”. У члану 186. став 1. речи: „од 500.000.000 динара” замењују се речима: „10 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Члан 6. У Закону о заштити од пожара („Службени гласник СРС”, број 37/88 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 80. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 25.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 5.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 1.000 нових динара”. У ставу 81. став 1. речи: „од 25.000.000.000 до 600.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.500 до 6.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 250 до 600 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 12.500.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.500 до 2.500 нових динара”. У ставу 4. речи: „од 2.500.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 250 до 600 нових динара”. У ставу 82. став 1. речи: „од 12.500.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.500 до 3.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 150 до 600 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 6.000.000.000 до 150.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 700 до 1.500 нових динара”. У ставу 4. речи: „од 1.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 150 до 600 нових динара”. У ставу 83. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 1.000 нових динара”. У ставу 84. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 1.000 нових динара”. У ставу 85. речи: „од 500.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Члан 7. У Закону о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/85 и 18/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 33. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 1.000 нових динара”. У члану 34. став 1. речи: „од 25.000.000.000 до 600.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 3.600 до 6.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 360 до 600 нових динара”. У члану 35. речи: „од 3.000.000.000 до 60.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 600 нових динара”. Члан 8. У Закону о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник СРС”, бр. 42/77, 24/85 и 25/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 23. став 1. речи: „300.000.000.000 динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”, речи: „150.000.000.000 динара” замењују се речима: „2.500 нових динара”, речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”, а речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 24. речи: „од 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „300 нових динара”. У члану 25. речи: „од 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „200 нових динара”. Члан 9. У Закону о личној карти („Службени гласник СРС”, бр. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 и 40/88 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 17. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 18. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Члан 10. У Закону о јединственом матичном броју грађана („Службени гласник СРС”, бр. 33/78, 5/83, 24/85, и 6/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 14. речи: „од 500.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 200 нових динара”. Закони у области заштите животне средине Члан 11. У Закону о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 и 67/93), у члану 102. став 1. речи: „45.000 динара”, замењују се речима: „15.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „2.500 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „45.000 динара” замењују се речима: „15.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „2.500 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 103. речи: „2.500 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 104. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У ставу 3. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 4. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У члану 105. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У члану 106. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У члану 107. став 1. речи: „500.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”, а речи: „1.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 108. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „50 нових динара”. Члан 12. У Закону о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 39/93, 44/93, 53/93 и 67/93) у члану 27. став 1. речи: „4.000.000 динара” замењују се речима: „15.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „200.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 3. речи: „200.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 28. став 1. речи: „750.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У ставу 3. речи: „250.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У ставу 4. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У члану 29. став 1. речи: „500.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”, а речи: „1.000.000.000 динара” замењују се речима. „1.000 нових динара”. Закони у области трговине и туризма Члан 13. У Закону о друштвеној контроли цена („Службени гласник СРС”, бр. 28/87 – пречишћен текст и 6/89, 25/89, 55/90 и „Службени гласник РС”, бр. 6/90, 53/93 и 67/93), у члану 11. став 1. речи: „од 1.000.000 до 5.000.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 50.000 до 250.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 1.500 нових динара”. У члану 12. став 1. речи: „од 80.000.000.000 динара до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 динара до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 1.000 нових динара”. Члан 14. У Закону о промету робе („Службени гласник СРС”, бр. 18/87 – пречишћен текст, 21/88, 37/88, 6/89 и 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 6/90, 73/92, 53/93 и 67/93), у члану 59. став 1. речи: „од 100.000.000 до 900.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 50.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.000.000 динара до 5.000.000 динара” замењују се речима: „од 150 до 1.500 нових динара”. У члану 59а. став 1. речи: „од 40.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У члану 60. став 1. речи: „од 50.000.000.000 динара до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000.000.000 динара до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 62. речи: „од 25.000.000.000 динара до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500.000.000 динара до 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Закони у области културе Члан 15. У Закону о издавању публикација („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 53/93 и 67/93), у члану 8. став 1. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „5.000 нових динара”. Члан 16. У Закону о кинематографији („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 и 67/93), у члану 25. став 1. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 26. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. Члан 17. У Закону о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 53/93 и 67/93), у члану 15. став 1. речи: „700.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 16. став 1. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „5.000 нових динара”. Члан 18. У Закону о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник РС”, бр. 42/92, 53/93 и 67/93), у члану 17. став 1. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. Члан 19. У Закону о културним добрима („Службени гласник СРС”, бр. 6/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 158. став 1. речи: „1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 159. став 1. речи: „800.000.000.000 динара” замењују се речима: „8.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „80.000.000.000 динара” замењују се речима: „800 нових динара”. У члану 160. став 1. речи: „900.000.000.000 динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У члану 161. став 1. речи: „900.000.000.000 динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У члану 162. став 1. речи: „700.000.000.000 динара” замењују се речима: „7.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „70.000.000.000 динара” замењују се речима: „700 нових динара”. У члану 163. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. Закони у области здравља Члан 20. У Закону о евиденцијама у области здравствене заштите („Службени гласник СРС”, бр. 14/81, 24/85 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 20. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 21. У Закону о забрани пушења у затвореним просторијама („Службени гласник СРС”, број 20/88 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 5. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 6. речи: „40.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Члан 22. У Закону о условима и поступку за прекид трудноће („Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 24/85 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 31. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 23. У Закону о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 17/92, 50/92, 53/93 и 67/93), у члану 87. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 88. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 89. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У члану 90. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 24. У Закону о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 18/92, 26/93, 53/93 и 67/93), у члану 122. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 нових динара”. У члану 123. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 124. речи: „од 50.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У члану 125. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 25. У Закону о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник СРС”, број 59/89 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 45. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 46. став 1. речи: „100.000.000.000 динара” замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 47. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 48. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 49. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 26. У Закону о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Службени гласник СРС”, бр. 48/77, 29/88 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 22. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 23. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 24. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 25. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У члану 26. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”, а речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 27. став 1. речи: „100.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 динара” замењују се речима: „50 нових динара”. Члан 27. У Закону о производњи и коришћењу отрова („Службени гласник СРС”, бр. 20/77, 37/88 и „Службени гласник РС”, бр. 44/91, 53/93 и 67/93), у члану 31. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 32. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У члану 33. речи: „од 5.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 100 до 1.000 нових динара”. Закони у области пољопривреде, шумарства и водопривреде Члан 28. У Закону о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 49/92, 53/93 и 67/93), у члану 68. став 1. речи: „од 50.000 до 1.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 10.000 нових динара”. У члану 68. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 69. став 1. речи: „од 500.000.000 до 400.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У члану 70. речи: „од 500.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 29. У Закону о заштити биља од болести и штеточина („Службени гласник СРС”, пречишћен текст, бр. 14/84 и 6/89, и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93) у члану 37. став 1. речи: „од 300.000 до 6.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 60.000 до 300.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 5.000 нових динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 800.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У члану 40. речи: „од 500.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 30. У Закону о дувану („Службени гласник СРС”, пречишћен текст, број 54/90, и „Службени гласник РС”, бр. 20/90, 22/90, 53/93 и 67/93) у члану 16. став 1. речи: „од 25.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У члану 17. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 800.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 18. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 4.000 нових динара”. Члан 31. У Закону о вину и ракији („Службени гласник СРС”, број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 20/90, 22/90, 53/93 и 67/93) у члану 21. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500 до 25.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У члану 22. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 23. речи: „од 1.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У члану 24. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 32. У Закону о мерама за унапређење сточарства („Службени гласник РС”, бр. 61/91, 53/93 и 67/93) у члану 51. став 1. речи: „од 100.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У члану 52. став 2. речи: „од 10.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 53. став 2. речи: „од 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 54. став 2. речи: „од 1.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 700 нових динара”. У члану 55. речи: „од 1.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. Члан 33. У Закону о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93 и 67/93) у члану 81. став 1. речи: „од најмање 200.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 10.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 10.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 82. став 1. речи: „од најмање 150.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 8.000 до 120.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 8.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У члану 83. став 1. речи: „у најмањем износу од 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 84. став 1. речи: „у најмањем износу од 230.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 2.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 900 нових динара”. У члану 85. став 1. речи: „у најмањем износу од 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 800 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 25.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „у најмањем износу од 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 1.000 нових динара”. У члану 86. речи: „у најмањем износу од 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Члан 34. У Закону о водама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 и 67/93) у члану 117. став 1. речи: „од најмање 4.000.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 200.000.000 динара до највише утврђеног износа Законом о привредним преступима” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 118. став 1. речи: „у најмањем износу од 700.000.000.000 динара” замењују се речима: од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „у најмањем износу од 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 119. став 1. речи: „у најмањем износу од 70.000.000.000 динара” замењују се речима: од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 124. речи: „у најмањем износу од 70.000.000.000 динара” замењују се речима: од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 35. У Закону о здравственој заштити животиња („Службени гласник РС”, бр. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93 и 67/93) у члану 69. став 1. речи: „од 150.000 динара до 1.000.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 15.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 70. став 1. речи: „од 100.000 до 700.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 75.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 7.000 нових динара”. У члану 71. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 72. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 73. речи: „од 1.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 5.000 нових динара”. У члану 74. речи: „од 100.000.000 до 25.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 76. став 1. речи: „од 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима Члан 36. У Закону о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима („Службени гласник РС”, бр. 83/92, 53/93 и 67/93) у члану 134. став 1. речи: „од 3.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 300.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 135. речи: „од 300.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 136. речи: „од 3.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”, а речи: „од 300.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Закон у области финансија и јавних прихода Члан 37. У Закону о повластицама за групна путовања деце и омладине у унутрашњем путничком саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 68/91, 53/93 и 67/93) у члану 12. став 1. речи: „до 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 1.500.000.000 динара” замењују се речима: „до 300 нових динара”. У ставу 3. речи: „до 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 5.000 нових динара”, а речи: „до 10.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „до 1.500.000.000 динара” замењују се речима: „до 300 нових динара”. Члан 38. У Закону о посебним условима промета непокретности („Службени гласник СРС”, бр. 30/89 и 42/89 и „Службени гласник РС”, бр. 22/91, 53/93 и 67/93), у члану 6. став 1. речи: „од 3.000.000.000 до 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 15.000.000.000 до 150.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 3.000.000.000 до 15.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 39. У Закону о првима и дужностима органа друштвено-политичких заједница у погледу средстава у друштвеној својини која они користе („Службени гласник СРС”, број 26/86 и „Службени гласник РС”, бр. 16/90, 53/93 и 67/93), у члану 65. став 1. речи: „од 500 до 5.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 66. речи: „од 2.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 67. речи: „од 2.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 68. речи: „од 2.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 69. речи: „од 2.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 70. речи: „од 2.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Члан 40. У Закону о промету непокретности („Службени гласник СРС”, бр. 43/81, 24/85, 28/87, 6/89, 30/89 и 40/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 30. став 1. речи: „до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 31. став 1. речи: „до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 41. У Закону о систему осигурања имовине и лица („Службени гласник СРС”, бр. 21/77, 12/84, 24/85 и 35/86), у члану 53. став 1. речи: „од 50.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „5.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 54. речи: „5.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. Члан 42. У Закону о самодоприносу („Службени гласник РС”, број 29/93), у члану 13. став 1. речи: „1.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „200.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У ставу 3. речи: „200.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Члан 43. У Закону о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС”, бр. 48/91 и 75/91), у члану 35. став 1. речи: „до 200.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 20.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. Закони у области статистике Члан 44. У Закону о статистичким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 83/92, 53/93 и 67/93), у члану 29. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 30. речи: „од 10.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима. „до 1.000 нових динара”. Члан 45. У Закону о регистру просторних јединица („Службени гласник СРС”, бр. број 19/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 9. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Закони у области рударства и енергетике Члан 46. У Закону о електропривреди („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 53/93 и 67/93), у члану 52. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 53. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 70.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 10.000 нових динара”. У члану 54. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 65.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 10.000 нових динара”. У члану 55. став 1. речи: „од 100.000 до 300.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 10.000 нових динара”. У члану 56. став 1. речи: „од 200.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 57. став 1. речи: „од 100.000 до 300.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 58. став 1. речи: „од 300.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 59. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 60. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 61. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 10.000 нових динара”. У члану 62. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 47. У Закону о транспорту, дистрибуцији и коришћењу природног гаса („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 53/93 и 67/93), у члану 37. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 200.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 12.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У члану 40. став 1. речи: „од 200.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 8.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У члану 41. став 1. речи: „од 100.000 до 300.000 динара” замењују се речима: „од 6.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 42. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 43. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 10.000 нових динара”. Члан 48. У Закону о електроенергетској и грађевинској инспекцији и инспекцији парних котлова („Службени гласник СРС”, бр. 5/83, 15/83, 24/85, 45/85 и 6/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 34а став 1. речи: „од 1.000.000 до 6.000.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 250.000 до 500.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 34б. став 1. речи: „од 1.000.000 до 5.000.000 динара” замењују се речима: „од 15.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 200.000 до 500.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У члану 35. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 36. став 1. речи: „од 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 нових динара”, а речи: „200.000.000.000 динара замењују се речима: „10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 37. речи: „од 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 нових динара”, а речи: „100.000.000.000 динара замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 37а. речи: „од 10.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Закони у области просвете Члан 49. У Закону о основној школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 и 67/93), у члану 140. став 1. речи: „у најмањем износу од 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 50.000.000 динара” замењују се речима. „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 141. речи: „у најмањем износу од 50.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. Члан 50. У Закону о средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 и 67/93), у члану 109. став 1. речи: „у најмањем износу од 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 50.000.000 динара” замењују се речима. „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 51. У Закону о вишој школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 39/93, 53/93 и 67/93), у члану 91. став 1. речи: „од 1.500.000.000 до 3.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 2.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 92. став 1. речи: „од 3.000.000.000 до 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500.000.000 до 2.500.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 52. У Закону о универзитету („Службени гласник РС”, бр. 54/92, 39/93, 53/93 и 67/93), у члану 130. став 1. речи: „од 1.500.000.000 до 3.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 2.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 131. став 1. речи: „од 3.000.000.000 до 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.500.000.000 до 2.500.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 53. У Закону о полицијској академији („Службени гласник РС”, број 48/93), у члану 26. став 1. речи: „50.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. Члан 54. У Закону о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС”, бр. 81/92, 49/93, 53/93 и 67/93), у члану 51. речи: „од 3.000.000.000 до 10.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 52. речи: „од 300.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 53. речи: „од 300.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 54. речи: „од 50.000.000 до 1.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 20 до 1.000 нових динара”. Закони у области одбране Члан 55. У Закону о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 58/91, 53/9 и 67/93), у члану 116. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 117. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 5. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 56. У Закону о заштити од елементарних и других већих непогода („Службени гласник СРС”, бр. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 и 52/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 92. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 93. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 94. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 95. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 95. став 1. речи: „од 500.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Закон о употреби грба СРС Члан 57. У Закону о употреби грба Социјалистичке Републике Србије („Службени гласник СРС”, број 6/85 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 8. став 1. речи: „у најмањем износу од 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 8.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 160 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 160 до 1.000 нових динара”. У члану 9. речи: „у најмањем износу од 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 5.000 нових динара”, а речи: „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 160 до 1.000 нових динара”. Закон о избору народних посланика Члан 58. У Закону о избору народних посланика („Службени гласник РС”, бр. 79/92, 53/93 и 67/93), у члану 117. став 1. речи: „у најмањем износу од 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 2.000 нових динара”. У ставу 2. речи. „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 160 до 800 нових динара”. У ставу 3. речи. „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 400 нових динара”. У члану 118. став 1. речи: „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 1.000 нових динара”. У члану 119. став 1. речи: „у најмањем износу од 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи. „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 1.000 нових динара”. У члану 120. став 1. речи: „у најмањем износу од 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 2.000 нових динара”. У ставу 2. речи. „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 400 нових динара”. У члану 121. речи: „7.000 до 10.000 динара” замењују се речима: „од 80 до 400 нових динара”. Закон о службеној употреби језика и писама Члан 59. У Закону о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 53/93 и 67/93), у члану 23. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 80.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 400 до 4.000 нових динара”. У члану 24. став 1. речи: „од 45.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 80.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 2.500 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 400 до 4.000 нових динара”. У члану 25. речи: „у најмањем износу од 20.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 800 до 5.000 нових динара”. У члану 26. речи: „у најмањем износу од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 160 до 1.000 нових динара”. Закони у области урбанизма, стамбено-комуналних делатности и грађевинарства Члан 60. У Закону о изградњи објеката („Службени гласник СРС”, бр. 10/84, 24/85, 35/86, 37/88 и 41/88 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 99. став 1. речи: „од 6.000.000 до 20.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 200.000 до 1.500.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 100. став 1. речи: „од 2.000.000 до 12.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 120.000 до 800.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.000 нових динара”. У члану 101. став 1. речи: „од 2.000.000 до 12.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 120.000 до 600.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 102. став 1. речи: „од 2.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 120.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.000 нових динара”. У члану 103. став 1. речи: „од 2.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 120.000 до 400.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 3.000 нових динара”. У члану 104. став 1. речи: „од 2.000.000 до 10.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 20.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 80.000 до 250.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.000 нових динара”. У члану 105. став 1. речи: „од 1.200.000 до 6.000.000 динара” замењују се речима: „од 3.000 до 30.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 80.000 до 250.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 3.000 нових динара”. У члану 106. став 1. речи: „од 800.000 до 4.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 15.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 60.000 до 300.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.000 нових динара”. У члану 107. став 1. речи: „од 400.000 до 3.000.000 динара” замењују се речима: „од 2.000 до 15.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 60.000 до 200.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.000 нових динара”. У члану 108. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 109. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. У члану 110. речи: „од 50.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 100 нових динара”. У члану 111. речи: „од 50.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 112. став 1. речи: „од 30.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 50.000.000.000 до 200.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 3.000 нових динара”. У члану 113. речи: „од 30.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 3.000 нових динара”. У члану 114. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 115. речи: „од 5.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. Члан 61. У Закону о планирању и уређењу простора и просторном плану Социјалистичке Републике Србије („Службени гласник СРС”, број 44/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 59. став 1. речи: „од 600.000 до 6.000.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 50.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 420.000 динара” замењују се речима: „до 3.000 нових динара”. У члану 60. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 200.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 61. речи: „од 30.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 62. речи: „од 10.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 62. У Закону о грађевинском земљишту („Службени гласник СРС”, број 23/90 и „Службени гласник РС”, бр. 3/90, 53/93 и 67/93), у члану 61. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. У члану 62. речи: „од 10.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 63. У Закону о сахрањивању и гробљима („Службени гласник СРС”, бр. 20/77 и 24/85 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 23. став 1. речи: „од 30.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2 . речи. „од 10.000.000.000 до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 24. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. Члан 64. У Закону о становању („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 76/92, 33/93, 53/93 и 67/93), у члану 54. речи: „од 20.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 55. став 1. речи: „од 5.000 до 20.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500 до 1.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 65. У Закону о комуналним делатностима („Службени гласник СРС”, број 44/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 28. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „од 10.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Закони у области јавног информисања Члан 66. У Закону о јавном информисању („Службени гласник РС”, бр. 19/91, 53/93 и 67/93), у члану 38. став 1. речи: „до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 39. став 1. речи: „до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 100.000.000.000 до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 67. У Закону о радио телевизији („Службени гласник РС”, бр. 48/91, 49/91, 53/93, 55/93 и 67/93), у члану 36. став 1. речи: „900.000.000 динара” замењују се речима: „15.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „50.000.000 динара” замењују се речима: „1.000 нових динара”. У члану 37. став 1. речи: „до 300.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 30.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Закони у области управе, политичког и другог организовања Члан 68. У Закону о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 20/92, 53/93 и 67/93), у члану 92. став 1. речи: „до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „100 до 5.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „50 до 1.000 нових динара”. У члану 93. речи: „до 100.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 69. У Закону о печату државних и других органа („Службени гласник РС”, бр. 11/91, 53/93 и 67/93), у члану 16. став 1. речи: „од 500.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 250.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У члану 17. став 1. речи: „од 500.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 600 до 6.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 60 до 600 нових динара”. У члану 18. речи: „до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 70. У Закону о политичким организацијама („Службени гласник СРС”, број 37/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 17. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 71. У Закону о финансирању политичких организација („Службени гласник РС”, бр. 30/92, 53/93 и 67/93), у члану 12. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 100.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. Члан 72. У Закону о друштвеним организацијама и удружењима грађана („Службени гласник СРС”, бр. 24/82, 17/84, 50/84, 45/85 и 12/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 72. став 1. речи: „до 50.000 динара” замењују се речима: „до 50.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 10.000 динара” замењују се речима: „до 5.000 нових динара”. У члану 74. став 1. речи: „900.000.000.000 динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. У члану 75. став 1. речи: „до 30.000 динара” замењују се речима: „до 30.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „до 5.000 динара” замењују се речима: „до 3.000 нових динара”. У члану 76,. став 1. речи: „300.000.000.000 динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „50.000.000.000 динара” замењују се речима: „500 нових динара”. У члану 77. речи: „300.000.000.000 динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”. У члану 78. став 1. речи: „90.000.000.000 динара” замењују се речима: „900 нових динара”. Закони у области рада борачких и социјалних питања Члан 73. У Закону о радним односима („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93 и 67/93), у члану 113. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 20 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 5.000 нових динара”. У члану 114. став 1. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 5.000 нових динара”. Члан 74. У Закону о штрајку („Службени гласник РС”, бр. 45/91, 51/92, 53/93 и 67/93), у члану 20. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 1.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 5.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 21. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 75. У Закону о друштвеној бризи о деци („Службени гласник РС”, бр. 49/92, 29/93, 53/93 и 67/93), у члану 76. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. У члану 77. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. У члану 78. став 1. речи: „од 1.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. У члану 79. речи: „од 500.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 500 нових динара”. Члан 76. У Закону о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 27/92, 82/92, 53/93 и 67/93), у члану 222. став 1. речи: „од 5.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 223. став 1. речи: „од 500.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. У члану 224. став 1. речи: „од 50.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „до 1.000 нових динара”. Члан 77. У Закону о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана („Службени гласник РС”, бр. 36/91, 33/93, 53/93 и 67/93), у члану 119. став 1. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 до 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. Члан 78. У Закону о личном раду („Службени гласник СРС”, број 54/89, и „Службени гласник РС”, бр. 9/90, 46/91, 53/93 и 67/93), у члану 35. став 1. речи: „од 20.000 до 45.000 динара” замењују се речима: „од 10.000 до 100.000 нових динара”. У члану 36. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 250.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 4.000 нових динара”. У ставу 4. речи: „1.000.000.000 динара” замењују се речима: „300 нових динара”. У члану 37. став 1. речи: „од 80.000.000.000 до 170.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 2.500 нових динара”. У ставу 4. речи: „800.000.000 динара” замењују се речима: „200 нових динара”. У члану 38. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 80.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 2.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „700.000.000 динара” замењују се речима: „100 нових динара”. У члану 39. став 1. речи: „од 20.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 40. став 1. речи: „од 40.000.000.000 до 70.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „1.000.000.000 динара” замењују се речима: „300 нових динара”. Члан 79. У Закону о заштити на раду („Службени гласник РС”, бр. 42/91, 53/93 и 67/93), у члану 61. став 1. речи: „од најмање 80.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 8.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У ставу 3. речи: „од најмање 30.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 200 до 5.000 нових динара”. У члану 62. став 1. речи: „од најмање 80.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 300 до 8.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 8.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 30 до 800 нових динара”. У ставу 3. речи: „од најмање 30.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 150 до 4.000 нових динара”. У члану 62а. став 1. речи: „од најмање 8.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од најмање 30.000.000.000 динара, а највише до износа утврђеног Законом о прекршајима” замењују се речима: „од 200 до 5.000 нових динара”. У члану 64. став 1. речи: „од 5.000.000.000 динара”, замењују се речима: „од 60 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 1.000.000.000 динара, замењују се речима: „од 600 нових динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 500.000.000 динара”, замењују се речима: „од 50 нових динара”. Закони у области саобраћаја и веза Члан 80. У Закону о системима веза („Службени гласник РС”, бр. 38/91, 3/93 и 67/93), у члану 41. став 1. речи: „од 300.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 5.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 15.000 до 25.000 динара, замењују се речима: „од 250 до 1.000 нових динара”. У члану 42. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 5.000 нових динара”, а речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 10.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. Члан 81. У Закону о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 и 67/93), у члану 64. став 1. речи: „од 20.000.000 до 450.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 100.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000 до 25.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 400.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 66. став 1. речи: „од 50.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 300 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У ставу 3. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 67. став 1. речи: „од 400.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”, а речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 1.000 нових динара”. У члану 68. речи: „од 400.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 69. речи: „1.000.000.000 динара” замењују се речима: „80 нових динара”. Члан 82. У Закону о путевима („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 и 67/93), у члану 63. став 1. речи: „од 150.000 до 500.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 12.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 64. у уводној реченици речи: „од 12.000 до 50.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 100.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. У члану 66. у уводној реченици речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 500 нових динара”. У члану 67. речи: „од 200.000.000.000 до 500.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 5.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 20.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У члану 68. речи: „од 40.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 200 до 1.000 нових динара”. У члану 69. став 1. речи: „од 20.000.000.000 до 50.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 500 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 5.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 30 нових динара”. Члан 83. У Закону о железници („Службени гласник РС”, бр. 38/91, 53/93 и 67/93), у члану 64. став 1. речи: „од 300.000 до 450.000 динара” замењују се речима: „од 50.000 до 150.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 15.000 до 25.000 динара” замењују се речима: „од 500 до 10.000 нових динара”. У члану 65. став 1. речи: „од 30.000.000.000 до 1.000.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 1.000 до 10.000 нових динара”. У ставу 2. речи: „од 3.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 100 до 1.000 нових динара”. У члану 66. у уводној реченици речи: „од 3.000.000.000 до 100.000.000.000 динара” замењују се речима: „од 50 до 800 нових динара”. Члан 84. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.” ЗАКОН о привредним преступима "Службени лист СФРЈ", бр. 4 од 14. јануара 1977, 36 од 15. јула 1977 - исправка, 14 од 22. марта 1985, 10 од 7. марта 1986 - пречишћен текст, 74 од 14. новембра 1987, 57 од 29. септембра 1989, 3 од 19. јануара 1990, "Службени лист СРЈ", бр. 27 од 14. августа 1992, 16 од 7. априла 1993 - др. закон, 31 од 18. јуна 1993 - др. закон, 41 од 23. јула 1993 - др. закон, 50 од 26. августа 1993 - др. закон, 24 од 18. марта 1994, 28 од 21. јуна 1996, 64 од 23. новембра 2001, "Службени гласник РС", број 101 од 21. новембра 2005 - др. закон Део први ОДГОВОРНОСТ И САНКЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ Глава I. ОСНОВНЕ ОДРЕБЕ Члан 1. Ради заштите законитости у области привредног и финансијског пословања, овим законом уређују се општи услови и начела за изрицање санкција за привредне преступе, систем санкција, као и поступак у коме се утврђује одговорност и изричу санкције учиниоцима привредних преступа. Члан 2.* (1) Привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном или финансијском пословању која је проузроковала или је могла проузроковати теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ.* (2) Није привредни преступ она повреда прописа о привредном или финансијском пословању која, иако садржи обележја привредног преступа одређена прописом, представља незнатну друштвену штетност због малог значаја и због незнатности или одсутности штетних последица.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 3. (1) Привредни преступи одређују се, у границама уставом утврђених овлашћења, законима федерације и законима република, односно аутономних покрајина и уредбама њихових извршних већа донесеним на основу закона (у даљем тексту: уредбе). (2) Пропис којим се одређује привредни преступ садржи обележја привредног преступа и казну која се за привредни преступ изриче. Члан 4. Одредбе овог закона о одговорности и санкцијама за привредне преступе важе за све привредне преступе одређене савезним и републичким, односно покрајинским законима и уредбама. Члан 5. Никоме не може бити изречена казна или друга санкција за дело које, пре него што је учињено, није било одређено као привредни преступ законом или уредбом донесеном на основу закона и за које тим прописом није било одређено како ће се казнити учинилац тог привредног преступа. Глава II ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ Члан 6. (1) За привредни преступ може бити одговорно правно лице и одговорно лице у правном лицу. (2) Друштвено-политичке заједнице и њихови органи, други државни органи и месне заједнице не могу бити одговорни за привредни преступ. (3) Прописом којим се одређује привредни преступ може се предвидети да за одређени привредни преступ одговара одговорно лице у органу друштвено-политичке заједнице, другом државном органу или месној заједници. (4) Ако је прописом којим се одређује привредни преступ предвиђено да за привредни преступ одговара одговорно лице у државном органу, лица на служби у оружаним снагама СФРЈ која учине такав привредни преступ у својству одговорног лица у војној јединици, односно војној установи, одговарају за дисциплинске преступе по закону којим је уређена служба у оружаним снагама СФРЈ. Члан 6а* (1) Страно правно лице и одговорно лице у страном правном лицу одговорни су за привредни преступ ако страно правно лице има представништво на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, или ако је привредни преступ учињен његовим превозним средством, ако прописом којим је одређен привредни преступ није шта друго одређено.* (2) Појам територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије одређује се у смислу члана 113. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 7. Прописом којим се одређује привредни преступ може се предвидети да сва или само нека правна лица могу бити одговорна за тај привредни преступ. Члан 8. (1) Одговорним лицем, у смислу овог закона, сматра се лице коме је поверен одређен круг послова у области привредног или финансијског пословања у правном лицу, односно у органу друштвено-политичке заједнице, другом државном органу или месној заједници. (2) Прописом којим се одређује привредни преступ може се одредити које одговорно лице одговара за тај привредни преступ. Члан 9. Правно лице је одговорно за привредни преступ ако је до извршења привредног преступа дошло радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања или одговорног лица, или радњом другог лица које је било овлашћено да поступа у име правног лица. Члан 10. Правно лице које се налази под стечајем одговорно је за привредни преступ, без обзира да ли је привредни преступ учињен пре отварања или у току стечајног поступка, али му се не може изрећи казна него само заштитна мера одузимања предмета и одузимање имовинске користи*. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 11. Одговорно лице је одговорно за привредни преступ ако је привредни преступ извршен његовом радњом или његовим пропуштањем дужног надзора и ако је оно при том поступило са умишљајем или из нехата, ако прописом којим је одређен привредни преступ није предвиђено да се привредни преступ може учинити само са умишљајем. Члан 12. Одговорност одговорног лица за привредни преступ не престаје зато што му је престао радни однос у правном лицу или у органу друштвено-политичке заједнице, другом државном органу или месној заједници, ни зато што је отворен стечај над правним лицем или што је настала немогућност кажњавања правног лица услед његовог престанка. Члан 13. Одговорност одговорног лица за привредни преступ не постоји ако је поступало по наређењу другог одговорног лица или органа управљања и ако је предузело све радње које је на основу закона, другог прописа или општег акта било дужно да предузме да би спречило извршење привредног преступа. Члан 14. Одговорно лице које је правноснажно оглашено кривим за кривично дело које има обележја привредног преступа, неће се казнити за привредни преступ. Члан 15. Одговорност за покушај привредног преступа постоји ако је прописом којим се одређује привредни преступ изричито одређено да ће се казнити за покушај. Члан 16. Одредбе Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије о крајњој нужди (члан 10), о урачунљивости (члан 12), о умишљају и нехату (чл. 13. и 14), о одговорности за тежу последицу (члан 15), о стварној и правној заблуди (чл. 16. и 17), о покушају (чл. 19. до 21),* о саучесништву (чл. 22. до 25), о начину, времену и месту извршења кривичног дела (чл. 30. до 32), сходно важе и за привредне преступе. *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 Глава III. КАЗНЕ, УСЛОВНА ОСУДА, ЗАШТИТНЕ МЕРЕ И ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 1. Казне Члан 17. За привредни преступ може се прописати само новчана казна. Члан 18. (1) Најмања мера новчане казне која се може прописати за правно лице је 10.000** динара*, а највећа 3.000.000** динара*. (2) Висина новчане казне за правно лице може се прописати и у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, у ком случају највећа мера новчане казне може бити до двадесетоструког износа учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа. (3) Најмања мера новчане казне која се може прописати за одговорно лице износи 2.000** динара*, а највећа 200.000** динара*. (4) Брисан је (види члан 5. Закона – 14/1985-601) *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 19. Ако у пропису којим је одређен привредни преступ није прописана најмања или највећа мера новчане казне, та мера одређује се према члану 18. ст. 1. и 3. овог закона. Члан 20. (1) Суд ће правном лицу* одмерити казну у границама прописаним за привредни преступ, узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања (отежавајуће и олакшавајуће околности), а нарочито тежину учињеног привредног преступа, последице које су наступиле или су могле наступити, околности под којима је привредни преступ учињен и економску снагу правног лица.* (2) При одмеравању казне одговорном лицу сходно ће се примењивати одредбе члана 41. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 21. При одмеравању казне суд ће посебно узети у обзир да ли је правно лице или одговорно лице осуђивано за привредни преступ или за кривично дело које је сродно са привредним преступом, да ли је ранији привредни преступ, односно кривично дело истоврсно са новим привредним преступом и колико је времена протекло од раније осуде. Члан 22. (1) Суд може правном лицу или одговорном лицу да пооштри казну предвиђену за учињени привредни преступ до двоструког износа највеће мере предвиђене казне, ако се учинилац налази у вишеструком поврату. (2) Вишеструки поврат за правно лице постоји ако је правно лице већ било најмање два пута осуђивано за сродне привредне преступе на казне преко 20.000** динара* и ако од последње правноснажне изречене казне није протекло више од пет година. (3) Вишеструки поврат за одговорно лице постоји ако је за сродна кривична дела или привредне преступе било најмање двапут осуђивано на казну затвора или новчану казну преко 4.000** динара*, ако од последње издржане казне затвора, односно правноснажно изречене новчане казне није прошло више од пет година и ако учинилац показује склоност за вршење таквих кривичних дела, односно привредних преступа. (4) При одлучивању да ли ће пооштрити казну, суд ће посебно имати у виду околности под којима је привредни преступ учињен и тежину последица које су наступиле. (5) Казна прописана у члану 18. став 2. овог закона не може се пооштрити. *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 23. (1) Суд може одмерити казну и испод најмање мере прописане за поједини привредни преступ (ублажавање казне), кад то предвиђа овај закон или пропис којим је одређен привредни преступ, или ако нађе да постоје нарочито олакшавајуће околности. (2) Казна се може ублажити до најмање мере прописане у члану 18. ст. 1. и 3. овог закона. (3) Ако је орган самоуправне радничке контроле или други орган у правном лицу открио и пријавио привредни преступ, или су привредни преступ открили и пријавили радници у том правном лицу, суд може правном лицу ублажити казну, а може га и ослободити од казне. Члан 23а* (1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца.* (2) У оправданим случајевима суд може дозволити осуђеном правном лицу и одговорном лицу да исплате новчану казну у отплатама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.* (3) После смрти осуђеног одговорног лица новчана казна неће се извршити.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 24. За плаћање новчане казне * изречене правном лицу које је после правноснажности пресуде, односно решења о привредном преступу донесеног у скраћеном поступку престало да постоји, одговорно је правно лице које је преузело имовину којом је располагало правно лице које је престало да постоји – до висине те имовине. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 25. (1) Новчане казне наплаћене од правног лица и одговорног лица припадају одређеној друштвено-политичкој заједници републике, односно аутономне покрајине на чијој се територији налази седиште осуђеног правног лица, односно седиште органа друштвено-политичке заједнице, другог државног органа или месне заједнице ако је осуђено за привредни преступ одговорно лице у том органу, односно заједници. (2) Новчане казне наплаћене за девизне, царинске и спољнотрговинске привредне преступе, као и за друге привредне преступе за које је то савезним законом одређено, уносе се у буџет федерације. Члан 26. (1) За више привредних преступа у стицају суд ће претходно утврдити казну за сваки привредни преступ, па ће изрећи јединствену казну која представља збир појединачно утврђених казни, а која не може прећи двоструки износ највеће законске мере казне. (2) На начин предвиђен у ставу 1. овог члана суд ће одмерити казну и кад накнадно суди за привредни преступ извршен пре раније осуде. (3) Ако је за једне привредне преступе у стицају суд одмерио казну по ставу 1. овог члана а за друге по члану 18. став 2. овог закона, јединствену казну за све те привредне преступе представља збир тако одмерених казни. (4) Заштитне мере суд ће изрећи ако их утврди ма и за један привредни преступ у стицају. Члан 26а* Новчана казна коју је осуђено правно лице или одговорно лице платило за прекршај урачунава се у казну изречену за привредни преступ чија обележја обухватају и обележја прекршаја.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 2. Условна осуда Члан 27. (1) Правном лицу и одговорном лицу за учињени привредни преступ суд може изрећи условну осуду. (2) Условном осудом суд може утврдити правном лицу казну до 20.000** динара*, а одговорном лицу до 4.000** динара*, с тим да се она неће извршити ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне ни дуже од две године (време проверавања), не учини нов привредни преступ, односно ако одговорно лице не учини кривично дело које има и обележје привредног преступа. (3) У погледу изрицања условне осуде, њеног дејства и опозивања важе сходно одредбе чл. 52. до 57. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 3. Заштитне мере Члан 28. За привредне преступе могу се изрећи следеће заштитне мере: 1) јавно објављивање пресуде; 2) одузимање предмета; Брисана је ранија тачка 3) (види члан 12. Закона – 14/1985-601) 3)* забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу; 4)* забрана одговорном лицу да врши одређене дужности. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 29. (1) Суд може учиниоцу привредног преступа изрећи једну или више заштитних мера кад постоје овим законом предвиђени услови за њихово изрицање. (2) Заштитне мере могу се изрећи само ако је учиниоцу изречена казна, ако овим законом није друкчије одређено. (3) Заштитне мере јавног објављивања пресуде и* одузимања предмета * могу се изрећи и уз условну осуду. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 30. (1) Заштитну меру јавног објављивања пресуде суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, а нарочито ако би објављивање пресуде допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити сигурност промета или други интерес привреде. (2) Суд одлучује, према значају привредног преступа и потреби обавештавања јавности, да ли ће се пресуда објавити путем штампе, радија или телевизије или путем више наведених средстава информисања, као и да ли ће се образложење пресуде објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу пресуду треба објавити. (3) Прописом којим се одређује привредни преступ може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере јавног објављивања пресуде. Члан 31. (1) Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење привредног преступа, или који су настали извршењем привредног преступа, могу се одузети од правног или од одговорног лица. (2) Предмети из става 1. овог члана могу се одузети и кад њима не располаже правно лице – учинилац привредног преступа, односно кад нису својина одговорног лица, ако то захтевају интереси чувања живота и здравља људи, сигурност промета или други интереси привреде или разлози морала, али се тиме не дира у право трећих лица на накнаду штете. (3) Прописом којим се одређује привредни преступ може се предвидети обавезно изрицање заштитне мере одузимања предмета. Члан 32. Брисан је (види члан 14. Закона – 14/1985–601) Члан 33. (1) Новац добијен продајом одузетих предмета * припада* друштвено-политичкој заједници сагласно пропису републике, односно аутономне покрајине на чијој се територији налази седиште осуђеног правног лица. (2) Износи из става 1. овог члана наплаћени за девизне, царинске и спољнотрговинске привредне преступе уносе се у буџет федерације. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 34. (1) Заштитна мера забране правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу састоји се у забрани производње одређених производа или у забрани вршења одређених послова промета робе и услуга или других привредних послова. У пресуди којом се изриче та мера наводи се привредна делатност чије се вршење забрањује правном лицу. (2) Ако прописом којим се одређује привредни преступ нису посебно прописани услови за изрицање мере из става 1. овог члана, та мера се може изрећи правном лицу ако би даље бављење одређеном привредном делатношћу било опасно по живот или здравље људи или штетно за привредно или финансијско пословање других организација удруженог рада или других правних лица или за привреду, или би штетило угледу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или организацији удруженог рада у иностранству при вршењу послова спољнотрговинског промета, или ако је правно лице за последње две године кажњено због истог или сличног привредног преступа. (3) Ова мера може се изрећи за време од шест месеци до десет година, рачунајући од дана правноснажности пресуде. Члан 35. (1) Забрана одговорном лицу да врши одређене дужности састоји се у забрани одговорном лицу да врши дужност коју је вршило у време извршења привредног преступа, одређену руководећу дужност у погледу привредног или финансијског пословања, одређену врсту послова или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање друштвеним средствима или за чување тих средстава. (2) Ако прописом којим се одређује привредни преступ није друкчије предвиђено, меру из става 1. овог члана суд ће изрећи ако је одговорно лице злоупотребило вршење дужности ради извршења привредног преступа или ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве дужности било опасно. (3) Заштитну меру из става 1. овог члана суд може изрећи и кад је одговорно лице раније више пута било осуђивано за привредне преступе или сродна кривична дела. (4) Ова мера може се изрећи за време од шест месеци до десет година, рачунајући од дана правноснажности пресуде. 4. Правне последице осуде Члан 36. (1) Законом се може прописати да осуда одговорног лица за одређени привредни преступ и на одређену казну* повлачи као правну последицу забрану одговорном лицу да врши одређене дужности у организацијама удруженог рада, другим самоуправним организацијама или заједницама, или другим правним лицима, или у органима друштвено-политичких заједница или другим државним органима. (2) Законом којим се предвиђа правна последица осуде из става 1. овог члана одређује се и њено трајање, које не може да буде дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности пресуде. (3) Условна осуда не повлачи правне последице осуде. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 36а* По истеку једне године од дана извршене или застареле казне, суд може, на молбу осуђеног одговорног лица, одредити да престане правна последица осуде ако нађе да је осуђено одговорно лице то својим владањем заслужило.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Глава IIIа* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ ИЗВРШЕЊЕМ ПРИВРЕДНОГ ПРЕСТУПА* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 36б* (1) Правно лице не може задржати имовинску корист прибављену привредним преступом.* (2) Имовинска корист одузеће се судском одлуком којом је утврђено извршење привредног преступа.* (3) Ако је правно лице коме је изречено одузимање имовинске користи после правноснажности пресуде престало да постоји, имовинска корист одузеће се од правног лица које је преузело имовину којом је оно располагало – до висине те имовине.* (4) У погледу одузимања имовинске користи и заштите оштећеног сходно ће се примењивати одредбе чл. 85. и 86. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.* (5) Ако је савезним законом којим је одређен привредни преступ то прописано, може се уместо одузимања имовинске користи одузети разлика у цени.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 36в* (1) Одузета имовинска корист прибављена извршењем привредног преступа припада друштвено-политичкој заједници сагласно пропису републике, односно аутономне покрајине на чијој се територији налази седиште осуђеног правног лица.* (2) Имовинска корист прибављена извршењем привредног преступа у области спољнотрговинског, девизног и царинског пословања уноси се у буџет федерације.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Глава IV ЗАСТАРЕЛОСТ Члан 37. (1) Застарелост гоњења за привредне преступе настаје кад протекну три године од дана извршења привредног преступа. (2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, за привредне преступе у области спољнотрговинског, девизног и царинског пословања застарелост гоњења наступа кад протекне пет година од дана извршења привредног преступа.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 38. Застарелост извршења казне за привредни преступ настаје кад протекну три године од дана правноснажности одлуке којом је та казна изречена*. *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 Члан 39. (1) Застарелост извршења заштитне мере јавног објављивања пресуде настаје кад протекне шест месеци, а* заштитне мере одузимања предмета – кад протекну три године * од дана правноснажности одлуке којом је та заштитна мера изречена. (2) Застарелост извршења заштитних мера забране правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу и забране одговорном лицу да врши одређене дужности настаје кад протекне време за које су те мере изречене. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 40. За ток и прекид застаревања гоњења, застаревања извршења казне или заштитних мера за привредне преступе, као и за апсолутну застарелост, сходно се примењују одредбе чл. 96. и 99. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије о застаревању кривичног гоњења и застаревању извршења казни и мера безбедности. Глава V БРИСАЊЕ ОСУДЕ И УСЛОВИ ЗА ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ О ОСУДАМА* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 41. (1) Првостепени судови воде евиденцију о осудама* које су правноснажним пресудама изречене правним лицима и одговорним лицима (у даљем тексту: евиденција). (2) Евиденцију води првостепени суд на чијем је подручју седиште осуђеног правног лица, седиште пословне јединице осуђеног страног правног лица или седиште органа друштвено-политичке заједнице, другог државног органа или месне заједнице у којој је запослено осуђено одговорно лице. (3) Прописе о начину вођења евиденције доноси функционер који руководи савезним органом управе надлежним за послове правосуђа.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 42. (1) Осуда правног лица и* одговорног лица на новчану казну брише се из евиденције ако осуђено правно лице и* одговорно лице у року од три године од дана правноснажности пресуде којом је изречена казна не учини нови привредни преступ, односно ако одговорно лице не учини кривично дело које садржи обележја привредног преступа.* (2) Правном лицу и одговорном лицу* које је више пута било осуђивано за привредни преступ брисаће се раније осуде ако у року од три године од дана правноснажности пресуде којом је изречена последња казна не учини нови привредни преступ, односно ако одговорно лице не учини кривично дело које садржи обележја привредног преступа.* (3) Ако је правном лицу и* одговорном лицу, поред казне, изречена и заштитна мера, осуда се не може брисати пре извршења те мере. (4) Условна осуда одговорног лица или правног лица брише се из евиденције после једне године од дана кад је протекло време проверавања, ако у том року није опозвана. (5) Осуда којом је донета одлука о ослобађању од казне брише се из евиденције ако осуђени у року од једне године од дана правноснажности судске одлуке не учини нови привредни преступ.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 43. (1) По истеку једне године од дана извршене или застареле казне, суд може, на молбу осуђеног одговорног лица, одредити престанак заштитне мере забране вршења одређене дужности, ако нађе да је осуђено одговорно лице то својим владањем заслужило. (2) Ако је заштитна мера из става 1. овог члана изречена у трајању дужем од пет година, престанак мере може се одредити по истеку две године од дана извршења или застарелости казне. (3) Брисан је (види члан 24. Закона – 14/1985-601) Члан 44. (1) Подаци из евиденције за осуђена правна лица могу се дати само ако за то постоје оправдани разлози. (2) Подаци из евиденције за осуђена одговорна лица могу се дати само суду, јавном тужилаштву, органима унутрашњих послова и органима инспекције у вези са кривичним поступком или поступком за привредни преступ који се води против лица које је раније било осуђивано за привредни преступ, органима надлежним за извршење санкција за привредне преступе или надлежним органима који учествују у поступку брисања осуде. (3) На образложен захтев државног органа, организације удруженог рада или друге самоуправне организације и заједнице могу се дати подаци из евиденције за осуђено одговорно лице ако још трају одређене правне последице осуде или заштитне мере или ако за то постоји оправдан интерес заснован на закону. (4) Ако је осуда за привредни преступ брисана, подаци о тој осуди ником се не дају, осим суду, јавном тужилаштву, органима унутрашњих послова и органима инспекције у вези са поступком за привредни преступ који се води против лица чија је осуда брисана. (5) Нико нема право да тражи од грађана да поднесе доказе о својој осуђиваности или неосуђиваности за привредне преступе. (6) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности за привредне преступе само ако су им ти подаци потребни ради остваривања њихових права у иностранству. Глава VI ВАЖЕЊЕ ПРОПИСА* О ПРИВРЕДНИМ ПРЕСТУПИМА *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 Члан 45. (1) На учиниоца привредног преступа примењују се прописи који су важили у време извршења привредног преступа. (2) Ако је после извршења привредног преступа пропис измењен једном или више пута* примениће се пропис који је блажи за учиниоца. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 46. Пропис о привредним преступима примениће се на домаћа правна лица и одговорна лица у тим правним лицима без обзира да ли је привредни преступ учињен на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или ван ње. Члан 47. Пропис о привредном преступу примениће се на страно правно лице и одговорно лице у том правном лицу ако је привредни преступ учињен на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.* (2) Брисан је (види члан 26. Закона – 14/1985-601) *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 48. (1) Пропис о привредном преступу републике, односно аутономне покрајине на чијој је територији учињен привредни преступ примењује се на учиниоца привредног преступа без обзира где му се за тај привредни преступ суди. (2) Ако је привредни преступ учињен на територији више република или аутономних покрајина, а учиниоцу привредног преступа се суди у једној од тих република или аутономних покрајина, примениће се пропис републике, односно аутономне покрајине, у којој се учиниоцу суди.* (3) Ако је привредни преступ учињен на територији више република или аутономних покрајина, а учиниоцу привредног преступа се суди ван територије тих република или аутономних покрајина, примениће се пропис оне од тих република или аутономних покрајина који је блажи за учиниоца, а ако су ти прописи једнако строги – примениће се пропис републике односно аутономне покрајине на чијој је територији започело извршење привредног преступа.* (4) Појам територије републике, односно аутономне покрајине одређује се у смислу члана 113. став 2. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Део други ПОСТУПАК Глава VII ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 49. Новчану казну, условну осуду и заштитне мере за учињени привредни преступ може изрећи само надлежни суд у поступку који је покренут и спроведен по овом закону. Члан 50. (1) Поступак за привредне преступе пред судом покреће јавни тужилац. (2) Ако јавни тужилац не покрене поступак, односно у току поступка одустане од гоњења, оштећени може покренути, односно наставити поступак за привредни преступ ако је поднео предлог за остваривање имовинско-правног захтева. Члан 51.* (1) За привредни преступ правног лица и одговорног лица покреће се и спроводи јединствени поступак.* (2) Покретање и спровођење поступка само против правног лица или само против одговорног лица могуће је ако постоје законски разлози за гоњење само једног од њих, или ако се против одговорног лица води поступак за кривично дело које има обележја привредног преступа.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 52. Брисан је (види члан 29. Закона – 14/1985–601) Члан 53. (1) За правно лице у поступку учествује његов представник. (2) Правно лице и одговорно лице могу у поступку имати сваки свог браниоца или заједничког браниоца. Члан 54. Поступак против одговорног лица обуставиће се ако у току поступка умре или оболи од каквог трајног душевног обољења. Члан 55. (1) Судија који је спроводио истражне радње није изузет да у истој ствари на главном претресу, односно у скраћеном поступку (чл. 135. и 139.) врши судијску дужност. (2) Судија-поротник не може да врши судијску дужност кад постоје разлози који су предвиђени за изузеће судија-поротника у кривичном поступку. (3) Судија-поротник не може вршити судијску дужност ни ако је стално или привремено запослен код правног лица против кога се води поступак или које је оштећено привредним преступом, односно код правног лица против чијег се одговорног лица води поступак. (4) Чим сазна да постоји разлог за изузеће из става 3. овог члана, судија-поротник је дужан да прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавести председника суда, који му одређује замену. (5) Странке могу да поднесу захтев за изузеће из разлога предвиђеног у ставу 3. овог члана до почетка главног претреса, а ако су за разлог изузећа сазнале доцније, захтев подносе одмах по сазнању. Члан 56. Ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати следеће одредбе Закона о кривичном поступку: о основним начелима (чл. 4. до 16. и члан 21), о спајању и раздвајању поступка (чл. 32. и 33), о преношењу месне надлежности (члан 35. став 1)**, о последицама ненадлежности (чл. 36. и 37), о изузећу (чл. 39. до 44*), о јавном тужиоцу (чл. 47. до 51), о оштећеном (чл. 59. до 66), о браниоцу (чл. 67. до 69, 73. и 75), о поднесцима и записницима (чл. 76. до 89), о роковима (чл. 90. до 94), о трошковима кривичног поступка (чл. 95. до 101), о имовинско-правним захтевима (чл. 103. до 114), о доношењу и саопштавању одлука (чл. 115. до 119), о достављању писмена и разматрању списа (чл. 120. до 131), о значењу законских израза и остале одредбе (чл. 143. и 146), о позиву и довођењу окривљеног (чл. 183. и 184), о претресању (чл. 206. до 210), о привременом одузимању предмета (чл. 212.** до 215), о испитивању окривљеног (чл. 218. до 224), о саслушању сведока (чл. 225. до 237), о увиђају (чл. 238. до 240), о вештачењу (чл. 241. до 251, 258. и 260), о припремама за главни претрес (чл. 279, 281** до 286), о главном претресу (чл. 287. до 296, 298, 303,** 304, 306, 308. до 337 и 339. до 344), о пресуди (чл. 345. до 350, 352. и 354. до 358*), о редовним правним лековима (чл. 361. до 371, 376. до 390. и 394. до 399), о понављању поступка (чл. 400. до 409. и 411), о захтеву за заштиту законитости (чл. 419. до 424), о поступку за примену мера безбедности (чл. 500, 501, 503. и 504), и о поступку издавања потерница и објаве (члан 550)**. *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 **Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 57. У смислу овог закона: – оштећени је лице чије је какво лично или имовинско право привредним преступом повређено; – тужилац је јавни тужилац и оштећени као тужилац; – странка је тужилац, окривљено правно лице и окривљено одговорно лице; – израз окривљени употребљава се као општи назив за окривљено правно лице и окривљено одговорно лице; – одредбе овог закона које се односе на органе инспекције важе и за службу друштвеног књиговодства. Глава VIII НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА 1. Стварна надлежност и састав суда Члан 58. Судови у републикама и аутономним покрајинама у предметима привредних преступа суде у границама своје стварне надлежности одређене републичким, односно покрајинским законом. Члан 59. (1) Судови суде у првом степену у већу састављеном од једног судије, као председника већа, и двојице судија-поротника. (2) За привредне преступе за које прописана новчана казна за правно лице не прелази износ од 100.000** динара* у првостепеном суду суди судија појединац. (3) Истражне радње врши судија првостепеног суда одређен за предузимање истражних радњи (одређени судија). (4) У већу састављеном од тројице судија првостепени судови одлучују о жалбама против решења одређеног судије и других решења кад је то одређено овим законом, доносе одлуке ван главног претреса и стављају предлоге у случајевима предвиђеним у закону. *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 60. (1) Судови у другом степену суде у већу састављеном од двојице судија, од којих је један председник већа, и једног судије-поротника. (2) Ван случајева из става 1. овог члана, другостепени судови одлучују у већу састављеном од тројице судија. Члан 61. Савезни суд је надлежан: 1) да одлучује о захтеву за заштиту законитости у случајевима одређеним овим законом; 2) да решава о сукобу надлежности између судова са територија разних република; 3) да одлучује о преношењу месне надлежности у случајевима одређеним у овом закону; 4) да врши друге послове одређене савезним законом. Члан 62. О захтеву за заштиту законитости судови одлучују у већу састављеном од пет чланова, од којих су председник и два члана судије тог суда, а два члана судије-поротници. Члан 63. У већу састављеном од три судије Савезни суд одлучује о одређивању и* преношењу месне надлежности (чл. 72. и 73*) и решава о сукобу надлежности (члан 74). *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 64. Председник суда, председник већа и судије појединци одлучују у случајевима предвиђеним у овом закону. 2. Месна надлежност Члан 65. (1) Месно надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште окривљеног правног лица. У случају сумње, као седиште сматра се место у коме се налазе органи управљања правним лицем. (2) Ако окривљено правно лице ван свог седишта има у свом саставу организацију, односно јединицу која нема својство правног лица, а привредни преступ, прописан савезним прописом, изврши одговорно лице у тој организацији, односно јединици, поред суда из става 1. овог члана, месно надлежан је и суд на чијем се подручју налази та организација, односно јединица. Члан 66. Ако окривљено одговорно лице у правном лицу, односно организацији, односно јединици из члана 65. став 2. овог закона, на територији републике, односно аутономне покрајине на којој није седиште тог правног лица, односно организације или јединице изврши привредни преступ који је предвиђен прописом те републике, односно аутономне покрајине, а није предвиђен прописом републике, односно аутономне покрајине у којој је седиште правног лица, односно организације или јединице, месно надлежан је суд на чијем је подручју извршен привредни преступ. Члан 67. По одредбама чл. 65. и 66. овог закона утврђује се месна надлежност и кад се за привредни преступ суди само окривљеном одговорном лицу у правном лицу. Члан 68. Ако се поступак води против одговорног лица у органу друштвено-политичке заједнице или у другом државном органу, или у месној заједници, месно надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште тог државног органа, односно месне заједнице (члан 65), односно суд на чијем је подручју извршен привредни преступ (члан 66). Члан 69. Ако се за привредни преступ суди страном правном лицу, односно одговорном лицу у том правном лицу, месно надлежан је суд на чијем се подручју у Југославији налази представништво * тог правног лица, односно суд на чијем је подручју превозним средством учињен привредни преступ. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 70. Ако одговорно лице у страном правном лицу на подручју на коме се не налази представништво * тог правног лица изврши привредни преступ који је предвиђен прописом републике, односно аутономне покрајине на чијој се територији налази то подручје, а није предвиђен прописом републике, односно аутономне покрајине на чијој се територији налази представништво, односно јединица, месно надлежан је суд на чијем је подручју извршен привредни преступ. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 71. (1) После заказивања главног претреса, суд се не може по службеној дужности огласити месно ненадлежним. (2) Приговор месне ненадлежности може се ставити најкасније до почетка главног претреса. Члан 72. Ако се по одредбама овог закона не може утврдити који је суд месно надлежан, Савезни суд ће одредити један од стварно надлежних судова пред којим ће се спровести поступак. Члан 73. (1) Савезни суд може за вођење поступка одредити други стварно надлежан суд на подручју друге републике, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак. (2) Решење о одређивању другог стварно надлежног суда Савезни суд може донети на предлог одређеног судије, судије појединца, председника већа, као и савезног јавног тужиоца ако се поступак води по захтеву јавног тужиоца. Члан 74. (1) О сукобу надлежности између судова решава заједнички непосредно виши суд. (2) Савези суд решава о сукобу надлежности између судова са територија разних република. (3) Пре него што донесе решење о сукобу надлежности, Савезни суд ће да затражи мишљење савезног јавног тужиоца ако се поступак води по захтеву јавног тужиоца. (4) Против решења донесеног о сукобу надлежности није дозвољена жалба. (5) Док се не реши сукоб надлежности између судова, сваки од њих је дужан да предузима радње у поступку за које постоји опасност због одлагања. Глава IX ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ Члан 75. (1) Јавни тужиоци у републикама и аутономним покрајинама поступају пред одговарајућим судовима сагласно републичком, односно покрајинском закону. (2) Савезни јавни тужилац је надлежан да поступа пред Савезним судом. Члан 76. (1) Ако је за суђење месно надлежан суд на чијем се подручју налази седиште окривљеног правног лица (члан 65), а на том подручју има више јавних тужилаштава, за предузимање свих радњи у припремном поступку надлежан је јавни тужилац на чијем се подручју налази седиште окривљеног правног лица, односно организације или јединице из члана 65. став 2. овог закона. Овај јавни тужилац може подићи и оптужни предлог и заступати оптужбу, ако јавни тужилац, чије је седиште у месту у коме је седиште суда надлежног за суђење, није преузео гоњење. (2) Ако је за суђење месно надлежан суд на чијем је подручју извршен привредни преступ (члан 66), а на том подручју има више јавних тужилаштава, за предузимање свих радњи у припремном поступку надлежан је јавни тужилац на чијем је подручју извршен привредни преступ. Овај јавни тужилац може подићи и оптужни предлог и заступати оптужбу, ако јавни тужилац, чије је седиште у месту у коме је седиште суда надлежног за суђење, није преузео гоњење. (3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана важе и кад се поступак води само против окривљеног одговорног лица (чл. 67. и 68). (4) Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно важе и кад се поступак води против страног правног лица, односно одговорног лица у том правном лицу (чл. 69. и 70). Глава X ПРЕДСТАВНИК ПРАВНОГ ЛИЦА Члан 77. У поступку за привредне преступе представник окривљеног правног лица је овлашћен да предузима све радње које може предузимати окривљени у кривичном поступку. Члан 78. (1) Представник окривљеног правног лица је лице које је овлашћено да представља то правно лице на основу закона, акта надлежног државног органа или статута, односно другог самоуправног општег акта правног лица. (2) Раднички савет, односно одговарајући орган управљања правним лицем може за представника одредити друго лице из реда својих чланова или другог радника у том правном лицу или у радној заједници која обавља заједничке послове. (3) Представник окривљеног правног лица из става 2. овог члана мора да има писмено овлашћење органа који га је одредио за представника. (4) Представник окривљеног правног лица може бити само једно лице. Члан 79. Представник окривљеног страног правног лица је лице које управља представништвом * тог правног лица у Југославији, ако за представника страног правног лица не буде одређено друго лице. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 80. (1) Представник окривљеног правног лица не може бити лице које је у истој ствари позвано као сведок. (2) Представник окривљеног правног лица не може бити ни одговорно лице против кога се води поступак за исти привредни преступ и које истиче да је поступило по наређењу другог одговорног лица или органа управљања правним лицем (члан 13). (3) Више окривљених правних лица могу имати као представника исто лице само ако то није у супротности са интересима њихове одбране.* (4)* У случајевима из ст. 1. до 3.* овог члана, суд пред којим се води поступак дужан је да обавести окривљено правно лице, односно представништво * окривљеног страног правног лица у Југославији ради одређивања другог представника. (5)* Суд пред којим се води поступак дужан је да увек упозори окривљено правно лице, односно представништво * окривљеног страног правног лица у Југославији, ако је његов представник у исто време и одговорно лице против кога се у истој ствари води поступак за привредни преступ. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 81. (1) Сви позиви, саопштења и друга писмена, па и када се упућују представнику окривљеног правног лица, достављају се правном лицу, односно представништву * окривљеног страног правног лица. (2) Ако је потребно да се позове представник окривљеног правног лица, а суду који води поступак није познато ко је представник, затражиће од окривљеног правног лица, односно од представништва * окривљеног страног правног лица у Југославији да одреди* представника. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 82. Ако окривљено правно лице, односно представништво * окривљеног страног правног лица на позив суда који води поступак (члан 80. став 3. и члан 81. став 2) не одреди представника, решењем тог суда казниће се правно лице новчаном казном до 10.000*** динара**. Ако и после те казне не буде одређен представник, за свако даље непоступање по налогу суда правно лице ће се казнити и новчаном казном до 20.000*** динара**. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 **Службени лист СРЈ, број 24/1994 ***Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 83. Ако уредно позвани представник окривљеног правног лица неоправдано изостане, суд који води поступак може наредити да се он принудно доведе. Члан 84. (1) Трошкови представника окривљеног правног лица спадају у трошкове поступка. Ови трошкови не могу унапред да се исплаћују из средстава суда. (2) Представник окривљеног правног лица сам сноси трошкове поступка које је проузроковао својом кривицом. Глава XI ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК 1. Пријава Члан 85. (1) Сви државни органи, организације удруженог рада, друге самоуправне организације и заједнице дужне су да пријаве привредне преступе о којима су обавештени или за које сазнају на који други начин. (2) Државни органи, организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице навешће у пријави све податке о привредном преступу и учиниоцу и доказе који су им познати и предузеће мере да се обезбеде исправе, пословне књиге, други списи и трагови привредног преступа, предмети на којима је или помоћу којих је учињен привредни преступ и други докази. (3) Надлежни органи су дужни да узму у разматрање и пријаве које подносе грађани. Члан 86. (1) Пријава за привредни преступ подноси се надлежном јавном тужиоцу писмено или усмено. (2) Кад се пријава подноси усмено, упозориће се пријавилац на последице лажног пријављивања. О усменој пријави саставиће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачиниће се службена белешка. (3) Ако је пријава за привредни преступ поднесена суду, органу инспекције или ненадлежном јавном тужиоцу, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном јавном тужиоцу. Члан 87. (1) Ако органи инспекције, поводом пријаве или при вршењу своје дужности, сазнају да је извршен привредни преступ, дужни су да предузму мере потребне да се открије учинилац привредног преступа, да се обезбеде трагови привредног преступа и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење поступка за привредни преступ. (2) У ту сврху органи инспекције могу тражити потребна обавештења и од државног органа, организације удруженог рада или друге самоуправне организације или заједнице у којој је откривен привредни преступ или од појединаца, али не могу никога да саслушавају у својству окривљеног, сведока или вештака. (3) Приликом прикупљања обавештења органи инспекције могу предузимати одговарајуће управне мере и вршити друга инспекцијска овлашћења која имају по важећим прописима. (4) На основу прикупљених обавештења, органи инспекције састављају пријаву за привредни преступ, а ако су пријаву раније доставили надлежном јавном тужиоцу – посебан извештај као допуну пријаве. Члан 88. (1) Ако треба да се предузме истражна радња која се доцније не би могла са успехом извршити, органи инспекције могу и сами да изврше привремено одузимање предмета, претресање пословних просторија и увиђај. (2) Кад орган инспекције предузима поједине истражне радње, те радње могу да врше само његови инспектори, односно овлашћени радници у служби друштвеног књиговодства. Истражне радње врше се по прописима који важе за истражне радње које предузима суд. Записници о извршеним истражним радњама достављају се јавном тужиоцу, са образложењем о потреби њиховог предузимања. Члан 89. (1) Јавни тужилац ће одбацити пријаву ако из саме пријаве проистиче да пријављено дело није привредни преступ, да је наступила застарелост гоњења или да постоје други законски разлози који искључују гоњење. Брисан је ранији став (2) (види члан 36. Закона – 14/1985-601) (2)* О одбацивању пријаве и о разлозима за то јавни тужилац ће обавестити подносиоца пријаве из члана 85. став 2. овог закона и оштећеног из члана 50. став 2. овог закона* – у року од осам дана од дана доношења решења. (3) Подносилац пријаве може поднети вишем јавном тужиоцу приговор против решења о одбацивању пријаве.* (4) Ако виши јавни тужилац сматра да није било основа за одбацивање пријаве, може сам покренути поступак за привредни преступ, у року од три месеца од дана одбацивања пријаве. (5) Ако виши јавни тужилац у року из става 4. овог члана не покрене поступак за привредни преступ одређен савезним законом за чије су извршавање одговорни савезни органи, по истеку тог рока поступак може покренути савезни јавни тужилац у даљем року од три месеца.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 90. (1) Ако јавни тужилац сматра да пријава не пружа довољно основа да може одлучити да ли ће покренути поступак за привредни преступ, или ако је јавни тужилац сазнао само то да је извршен привредни преступ, може од надлежног органа инспекције захтевати да прикупи потребна обавештења и да предузме друге мере ради откривања учиниоца привредног преступа и обезбеђења доказа. Јавни тужилац може увек тражити од органа инспекције да га обавести о мерама које је предузео. (2) Јавни тужилац може тражити потребне податке и обавештења од државних органа и организација удруженог рада и других организација и заједница, а може у ту сврху позвати и подносиоца пријаве за привредни преступ. (3) Јавни тужилац и други државни органи, организације и заједнице дужни су да приликом прикупљања обавештења, односно давања података поступају обазриво, водећи рачуна да се не нашкоди угледу окривљеног правног лица, односно части и угледу окривљеног одговорног лица. 2. Истражне радње Члан 91. (1) Ако јавни тужилац сматра да сама пријава или прикупљена обавештења и подаци (члан 90) не пружају довољно основа за подношење оптужног предлога, предложиће надлежном суду да предузме одређене истражне радње. Ако се одређени судија (члан 59. став 3) сложи са тим предлогом, предузеће истражне радње, а затим ће све списе доставити јавном тужиоцу. (2) Истражне радње се предузимају без одлагања и спроводе се у што краће време. (3) Одређени судија може затражити да поједине истражне радње предузме судија другог првостепеног суда, ако је то у интересу лакшег спровођења поступка. (4) Ако се одређени судија не сложи са предлогом јавног тужиоца за предузимање истражних радњи, затражиће да о томе одлучи веће истог суда у саставу од тројице судија. (5) Кад јавни тужилац прими списе, односно обавештење од првостепеног суда, поднеће оптужни предлог или ће донети решење о одбацивању пријаве за привредни преступ. Члан 92. (1) Странке могу, по правилу, присуствовати свим истражним радњама које предузима одређеним судија, односно орган инспекције (члан 88). (2) Тужилац и бранилац могу да присуствују саслушању представника окривљеног правног лица и испитивању окривљеног одговорног лица. (3) Тужилац, оштећени, представник окривљеног правног лица, окривљено одговорно лице и бранилац могу присуствовати увиђају и саслушању вештака. (4) Саслушању сведока могу присуствовати тужилац, представник окривљеног правног лица, окривљено одговорно лице и бранилац, ако је вероватно да сведок неће доћи на главни претрес или ако судија нађе да је то целисходно, или ако једна од странака захтева да присуствује саслушању. Оштећени може присуствовати саслушању сведока само ако је вероватно да сведок неће доћи на главни претрес. (5) Одређени судија, односно орган инспекције који предузима истражну радњу дужан је да на погодан начин обавести тужиоца, оштећеног, окривљеног и браниоца о времену и месту извршења истражне радње којој они могу да присуствују, осим ако постоји опасност од одлагања. Ако окривљено правно лице или окривљено одговорно лице има браниоца, судија* ће уместо окривљеног, по правилу, обавестити* само браниоца. (6) Ако лице коме је упућено обавештење о истражној радњи није присутно, радња се може извршити и у његовом одсуству. (7) Ради разјашњења појединих техничких или других стручних питања која се постављају у вези са прибављеним доказима или приликом испитивања окривљеног одговорног лица или представника окривљеног правног лица или предузимања других истражних радњи, одређени судија може позвати стручно лице које ће му о тим питањима давати потребна обавештења. Ако су странке присутне, могу тражити да стручно лице пружи ближа објашњења. У случају потребе, одређени судија може тражити објашњења и од одговарајуће стручне установе. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 93. Лица која присуствују истражним радњама могу да предложе одређеном судији да, ради разјашњења ствари, постави одређена питања представнику окривљеног правног лица и окривљеном одговорном лицу, сведоку или вештаку, а по дозволи судије, могу и непосредно да постављају питања. Та лица могу захтевати да се у записник унесу и њихове примедбе у погледу извршења појединих радњи, а могу предлагати и извођње појединих доказа. Члан 94. (1) Ако се саслушава представник окривљеног правног лица, претходно ће се утврдити његов идентитет и овлашћење да представља правно лице. (2) Окривљено одговорно лице питаће се за име и презиме, име једног од родитеља,* место рођења, године живота, школску спрему, занимање и дужност коју обавља у правном лицу у време извршења привредног преступа*, пребивалиште, да ли је, кад и зашто осуђивано, да ли се против њега води поступак за кривично дело или за који други привредни преступ и какве су му имовинске и породичне прилике. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 95. Ако је ради успешног извршења појединих истражних радњи судији потребна помоћ органа унутрашњих послова или другог државног органа, они су дужни на његов захтев, да му ту помоћ пруже. Члан 96. Ако то захтевају интереси поступка или интереси чувања тајне, одређени судија ће приликом предузимања истражне радње наредити лицима која саслушава или која присуствују другој истражној радњи да чувају као тајну одређене чињенице или податке које су том приликом сазнали и упозориће их да одавање тајне повлачи кривичну одговорност. Та наредба унеће се у записник о истражној радњи уз потпис лица које је упозорено. Члан 97. (1) Новчаном казном до 1.000** динара* може одређени судија или орган инспекције који предузима истражну радњу казнити свако лице које за време вршења истражне радње и после опомене нарушава ред. Ако учешће таквог лица није неопходно, оно може да буде удаљено са места где се предузима радња. (2) Окривљено одговорно лице не може да буде кажњено новчаном казном. (3) Ако јавни тужилац или његов заменик нарушава ред, судија ће о томе обавестити надлежног јавног тужиоца. (4) Брисан је (види члан 39. Закона – 14/1985-601) *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 98. (1) Предмети који се по овом закону или по пропису о привредном преступу имају одузети или који могу послужити као доказ у поступку за привредне преступе, привремено ће се одузети и предати на чување суду или ће се на други начин одредити њихово чување. (2) Ко држи предмете из става 1. овог члана, дужан је, на захтев одређеног судије или овлашћеног органа инспекције да их преда. Приликом одузимања предмета назначиће се где су пронађени и описаће се, а по потреби ће се и на други начин обезбедити утврђивање њихове истоветности. За одузете предмете издаће се потврда. (3) Одређени судија или орган инспекције који предузима истражну радњу може казнити новчаном казном до 2.000** динара* свако лице које одбије да преда предмет. Ако изречена казна остане без успеха, односном лицу може се за свако даље одбијање предаје предмета изрећи новчана казна до 4.000** динара*. (4) Овлашћени орган инспекције може одузети предмете наведене у ставу 1. овог члана кад поступа по чл. 87. и 88. овог закона или кад извршава налог суда. *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 98а* О жалби против решења о новчаној казни из члана 97. став 1. и члана 98. став 3. овог закона одлучује надлежни суд у већу (члан 59. став 4).* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 99. (1) Тужилац, представник окривљеног правног лица и окривљено одговорно лице могу притужбом да се обрате председнику суда у случају одуговлачења или других неправилности у вези са спровођењем истражних радњи. (2) Председник суда ће испитати наводе притужбе, а ако је подносилац притужбе то захтевао, обавестиће га шта је предузето. 3. Оптужни предлог и претходно испитивање оптужног предлога Члан 100. (1) После извршених истражних радњи, даљи поступак се може наставити само на основу оптужног предлога тужиоца. (2) Јавни тужилац може поднети оптужни предлог и на основу саме пријаве. (3) Оптужни предлог подноси се у потребном броју примерака за суд, за окривљено правно лице и за окривљено одговорно лице. Члан 101. (1) Оптужни предлог садржи: фирму, односно назив окривљеног правног лица, његово седиште и име и презиме његовог представника ако је познат. За окривљено одговорно лице навешће се у оптужном предлогу његово име и презиме, име једног од родитеља* и његови лични подаци (члан 94. став 2). (2) У оптужном предлогу наводи се и кратак опис привредног преступа, означење суда пред којим ће се одржати главни претрес, које доказе треба извести на главном претресу и предлог да се окривљено правно лице, односно окривљено одговорно лице осуди по закону. Ако је то потребно, у оптужни предлог уносе се и разлози којима се утврђује основаност оптужбе. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 102. Кад суд прими оптужни предлог, председник већа, односно судија појединац ће претходно испитати да ли је суд надлежан, да ли треба спровести поједине истражне радње или допунити спроведене истражне радње и да ли постоје услови за одбацивање оптужног предлога. Члан 103. Ако председник већа, односно судија појединац нађе да је за суђење надлежан други првостепени суд, уступиће предмет, по правноснажности решења о ненадлежности, том суду. Члан 104. (1) Ако приликом испитивања оптужног предлога председник већа, односно судија појединац нађе да је ради разјашњења ствари потребно спровести поједине истражне радње или допунити већ спроведене истражне радње, сам ће спровести те радње. (2) Одредбе чл. 92, 93, 97. и 98. овог закона сходно важе и кад поједине истражне радње предузима председник већа, односно судија појединац. (3) О предузетој истражној радњи председник већа, односно судија појединац обавестиће тужиоца, ако тој радњи није присуствовао. Члан 105. (1) Председник већа, односно судија појединац ће одбацити оптужни предлог решењем, ако нађе да дело које је предмет оптужбе није привредни преступ, да је наступила застарелост гоњења или да постоје други законски разлози који искључују гоњења. Ако су спроведене истражне радње, председник већа, односно судија појединац ће одбацити оптужни предлог иако нађе да нема довољно доказа за постојање основане сумње да је окривљени учинио привредни преступ који је предмет оптужбе. (2) Решење о одбацивању оптужног предлога са кратким образложењем доставља се тужиоцу, окривљеном правном лицу и окривљеном одговорном лицу. Члан 106. (1) Ако преседник већа после претходног испитивања оптужног предлога не нађе да треба поступити по чл. 103, 104. или 105. овог закона, заказаће одмах главни претрес. (2) У случајевима из става 1. овог члана, судија појединац ће одлучити да ли ће одмах заказати главни претрес или ће решење о привредном преступу донети у скраћеном поступку. Члан 107. (1) Председник већа, односно судија појединац ће решењем прекинути поступак против окривљеног одговорног лица: 1) ако окривљено одговорно лице није достижно државним органима; 2) ако је код окривљеног одговорног лица наступило привремено душевно обољење или привремена душевна поремећеност. (2) Пре него што се поступак прекине, прикупиће се сви докази о привредном преступу до којих се може доћи. (3) Кад престану сметње које су проузроковале прекид, наставиће се поступак против окривљеног одговорног лица. Глава XII ГЛАВНИ ПРЕТРЕС И ПРЕСУДА Члан 108. (1) Председник већа, односно судија појединац позива на главни претрес представника окривљеног правног лица, окривљено одговорно лице, њихове браниоце, тужиоца, оштећеног и његовог законског заступника или пуномоћника, сведоке, вештаке и тумача, а, по потреби, прибавља и предмете који треба да служе као доказ на главном претресу. (2) Представнику окривљеног правног лица и окривљеном одговорном лицу у позиву се назначује да на главни претрес могу доћи са доказима одбране или да доказе благовремено саопште суду како би се они могли прибавити за главни претрес. У позиву се представник окривљеног правног лица и окривљено одговорно лице упозоравају да ће се главни претрес одржати у њиховом одсуству ако за то постоје законски услови (члан 111. став 2), и поучиће се да имају право да узму браниоца, али да се због недоласка браниоца на главни претрес или због узимања браниоца тек на главном претресу претрес не мора одложити. (3) Окривљеном правном лицу и окривљеном одговорном лицу доставља се уз позив и препис оптужног предлога. (4) Позив за главни претрес мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претереса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање три дана. Члан 109. (1) Главни претрес се држи у седишту суда, у судској згради. (2) Ако су у појединим случајевима просторије у судској згради неподесне за одржавање претреса, председник суда може одредити да се главни претрес држи у другој згради. (3) По одобрењу председника суда, главни претрес се може одржати у месту ван седишта суда, ако је то у интересу лакшег спровођења доказног поступка и ако је то место на подручју суда надлежног за суђење. Члан 110. (1) Главни претрес пред судијом појединцем може се одржати у одсуству јавног тужиоца. У том случају оштећени има право да на главном претресу заступа оптужбу у границама оптужног предлога. (2) Ако на главни претрес не дође оштећени као тужилац, иако је уредно позван, ни његов пуномоћник, суд ће решењем обуставити поступак. Члан 111. (1) Ако су представник окривљеног правног лица и окривљено одговорно лице уредно позвани, а не дођу на главни претрес нити свој изостанак оправдају, суд може наредити да се принудно доведу. Ако се довођење не би могло одмах извршити, суд ће претрес одложити и наредити да се на идући претрес принудно доведу. (2) Суд може одлучити да се главни претрес одржи у одсуству окривљеног одговорног лица које је уредно позвано, ако је оно било раније испитано, а суд нађе да његово присуство није нужно. Под истим условима главни претрес може да се одржи и у одсуству уредно позваног представника окривљеног правног лица. (3) Кад према одредбама ст. 1. и 2. овог члана постоје услови за одлагање главног претреса, суд може одлучити да се главни претрес одржи ако би се према доказима који се налазе у списима имала донети пресуда којом се оптужба одбија или се окривљени ослобађа од оптужбе. (4) Ако се главни претрес држи у одсуству окривљеног одговорног лица или представника окривљеног правног лица, прочитаће се ранији записник о његовом саслушању. Члан 112. Главни претрес може се одржати иако не дође уредно позвани бранилац окривљеног правног лица, односно окривљеног одговорног лица. Члан 113. (1) Главни претрес почиње објављивањем главне садржине оптужног предлога. После тога саслушава се представник окривљеног правног лица, а затим се испитује окривљено одговорно лице. Саслушању представника окривљеног правног лица не може да присуствује окривљено одговорно лице које још није испитано. (2) Суд може наредити да се представник окривљеног правног лица и окривљено одговорно лице суоче, ако се њихови искази не слажу у важним чињеницама. (3) Суд може одлучити, иако странке нису сагласне, да се уместо непосредног саслушања сведока или вештака који није присутан прочита записник о његовом ранијем саслушању. Тако ће суд поступити и кад сведок или вештак није био позван на главни претрес. (4) Одредбе члана 98. овог закона сходно важе и за поступак на главном претресу. (5) По завршеном доказном поступку, а после речи тужиоца и оштећеног, даје се реч браниоцу окривљеног правног лица и представнику тог лица, а затим браниоцу окривљеног одговорног лица и окривљеном одговорном лицу. (6) По закључењу главног претреса, суд ће одмах изрећи пресуду и објавити је са битним разлозима. Члан 114. (1) Ако судија појединац у току главног претреса нађе да чињенице на којима се заснива оптужба указују на привредни преступ за чије је суђење надлежно веће, образоваће се веће и претрес ће почети изнова. (2) Ако је главни претрес био одложен, а одлагање је трајало дуже од месец дана, или ако се одложени главни претрес држи пред измењеним већем или пред другим судијом појединцем, веће, односно судија појединац може одлучити да претрес не почиње изнова. У таквом случају претрес се наставља, а председник већа, односно судија појединац укратко износи ток ранијег претреса. Члан 115. Кад суд нађе да треба одузети имовинску корист од окривљеног правног лица (члан 36б*) а поступак би се знатније одуговлачио због утврђивања њеног износа, у пресуди ће донети одлуку о одузимању* имовинске користи без назначења износа, с тим што ће о том износу накнадно одлучити посебним решењем. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 116. (1) У пресуди којом се окривљени оглашавају одговорним* суд ће изрећи: 1) за које се дело окривљено правно лице и окривљено одговорно лице оглашавају одговорним, уз навођење чињеница и околности које чине обележја привредног преступа; 2) који су прописи о привредном преступу примењени; 3) на коју се казну осуђује окривљено правно лице и окривљено одговорно лице; 4) одлуку о ослобођењу од казне;* 5)* одлуку о условној осуди; 6)* одлуку о заштитним мерама; 7) одлуку о одузимању имовинске користи;* 8)* одлуку о трошковима поступка и о имовинско-правном захтеву. (2) У пресуди се назначује рок у коме се новчана казна има платити. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 117. (1) Окривљено одговорно лице може се осудити да накнади само оне трошкове поступка које је проузроковало својом кривицом. (2) Ако је неки доказ изведен искључиво у корист окривљеног одговорног лица, трошкови извођења доказа падају на терет буџетских средстава суда. Глава XIII ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА 1. Жалба против пресуде и решења Члан 118. (1) Против пресуде донесене у првом степену овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде. (2) Благовремено изјављена жалба овлашћеног лица одлаже извршење пресуде. (3) Ако законом није друкчије одређено, жалба против решења изјављује се у року од три дана од дана достављања решења. Члан 119. (1) Жалба против пресуде или решења може се изјавити само писмено. (2) Жалбу могу да изјаве странке, бранилац, оштећени и носилац права располагања, односно сопственик одузетог предмета, односно корисник одузетог друштвеног средства. Члан 120. Јавни тужилац може изјавити жалбу не само на штету него и у корист окривљеног правног лица, односно окривљеног одговорног лица. Члан 121. (1) Оштећени може изјавити жалбу само у погледу одлуке суда о трошковима поступка. (2) Ако је јавни тужилац преузео гоњење од оштећеног као тужиоца, оштећени може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати. (3) Ако јавни тужилац није присуствовао главном претресу (члан 110), оштећени има право да у својству тужиоца изјави жалбу против пресуде, без обзира на то да ли је и јавни тужилац изјавио жалбу. Члан 122. Ако је изречена заштитна мера одузимања предмета којима не располаже окривљено правно лице, односно који нису својина окривљеног одговорног лица (члан 31. став 2), жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет. Члан 123. Бранилац може изјавити жалбу и без посебног овлашћења окривљеног правног лица, односно окривљеног одговорног лица, али не и против њихове воље. Члан 124. (1) Другостепени суд одлучује о жалби само на седници већа. (2) Кад другостепени суд решава о жалби против пресуде првостепеног суда, странке ће се обавестити о седници већа ако председник већа или веће нађе да би присуство странака или једне од њих било корисно за разјашњење ствари. Члан 125. Осим случаја предвиђеног у члану 387. став 1. Закона о кривичном поступку, другостепени суд може преиначити одлуку првостепеног суда и ако* нађе да је првостепени суд погрешно оценио исправе или доказе које није сам извео, а одлука првостепеног суда је заснована на тим доказима. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 126. Тужилац може на седници већа у целини или делимично одустати од оптужбе или изменити оптужни предлог у корист окривљеног. Ако је јавни тужилац одустао од оптужбе у целини, председник већа ће о томе обавестити оштећеног из члана 50. став 2. овог закона* и позвати га да се у року од осам дана изјасни да ли хоће да продужи гоњење. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 127. Против одлуке другостепеног суда није дозвољена жалба. 2. Понављање поступка Члан 128. Поступак довршен правноснажном пресудом, односно правноснажним решењем о привредном преступу донесеним у скраћеном поступку, може се поновити. Члан 129. Поред случајева предвиђених у члану 404. Закона о кривичном поступку, поступак се може поновити и ако* се утврди да је одговорно лице које је осуђено за привредни преступ за исту радњу правноснажно осуђено у кривичном поступку (члан 14). *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 3. Захтев за заштиту законитости Члан 130. Против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или пропис о привредном преступу, као и против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац, може* подићи захтев за заштиту законитости. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 131. (1) О захтеву за заштиту законитости решава суд одређен републичким, односно покрајинским законом**. (2) Савезни суд решава о захтеву за заштиту законитости због повреде овог закона или савезног прописа о привредном преступу, ако је одлуку донео суд у републици, односно аутономној покрајини, надлежан за решавање у другом степену. (3) Суд из става 1. овог члана решава о захтеву за заштиту законитости и кад је одлуком тог суда повређен и савезни и републички, односно покрајински пропис*. Против пресуде тог суда може се, због повреде овог закона** или савезног прописа о привредном преступу, подићи захтев за заштиту законитости о коме решава Савезни суд. *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 **Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 132. (1) Захтев за заштиту законитости о коме решава Савезни суд подиже савезни јавни тужилац.* (2) Захтев за заштиту законитости о коме решава суд у републици, односно аутономној покрајини подиже јавни тужилац одређен републичким, односно покрајинским законом.* (3)* Ако надлежан јавни тужилац у републици, односно аутономној покрајини није подигао захтев за заштиту законитости због повреде овог закона* или савезног прописа о привредном преступу зато што је нашао да нема основа за то, тај захтев може подићи савезни јавни тужилац пред Савезним судом. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 133. Захтев за заштиту законитости може подићи јавни тужилац у року од шест месеци* од дана кад је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева, односно у року од шест месеци* од дана кад је странци саопштена одлука републичког, односно покрајинског јавног тужиоца да није нашао основ за подизање захтева за заштиту законитости (члан 132). *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 134. Савезни суд може захтевати од суда надлежног за извршење да одложи извршење одлуке, односно да прекине већ започето извршење до доношења одлуке о подигнутом захтеву. Глава XIV СКРАЋЕНИ ПОСТУПАК Члан 135. (1) У поступку за привредне преступе за које је надлежан судија појединац, може се, на предлог тужиоца, донети решење о привредном преступу без одређивања главног претреса (скраћени поступак). (2) Скраћени поступак може се спровести само ако је представник* окривљеног правног лица већ саслушан а окривљено одговорно лице већ испитано. (3) У скраћеном поступку може се изрећи новчана казна, и то окривљеном правном лицу највише до 100.000**** динара***, а окривљеном одговорном лицу највише до 10.000**** динара***. (4) У скраћеном поступку не могу се изрећи заштитне мере, осим заштине мере одузимања предмета и ** мере одузимања имовинске користи.** *Службени лист СФРЈ, број 36/1977 **Службени лист СФРЈ, број 14/1985 ***Службени лист СРЈ, број 24/1994 ****Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 136. У скраћеном поступку може се одлучити и о имовинскоправном захтеву, ако захтев не прелази 10.000** динара*. *Службени лист СРЈ, број 24/1994 **Службени лист СРЈ, број 64/2001 Члан 137.* (1) Против решења о привредном преступу донетог у скраћеном поступку овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања преписа решења.* (2) У поступку по жалби из става 1. овог члана примењују се одредбе чл. 113. до 127. овог закона.* (3) Ако другостепени суд, одлучујући о жалби, укине решење о привредном преступу донето у скраћеном поступку, одредиће да се спроведе редован поступак.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 138. Брисан је (види члан 55. Закона – 14/1985–601) Члан 139. На решење о привредном преступу које је донесено у скраћеном поступку сходно се примењују одредбе овог закона и Закона о кривичном поступку које се односе на пресуду. Глава XV ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ 1. Поступак за одузимање имовинске користи Члан 140. (1) Ако је пре или после покретања поступка за привредни преступ окривљено правно лице престало да постоји, поступак ће се, на захтев јавног тужиоца спровести против оног правног лица на које су прешле обавезе правног лица које је престало да постоји, и то само у погледу одузимања имовинске користи која је постигнута извршењем привредног преступа. (2) Одузимање имовинске користи може се изрећи само у висини имовине која је преузета од окривљеног правног лица које је престало да постоји. (3) За вођење поступка у смислу ст. 1. и 2. овог члана надлежан је суд који би био * месно надлежан за вођење поступка због привредног преступа против правног лица које је престало да постоји. *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 2. Поступак за накнаду штете због неоправдане осуде Члан 141. Правно лице или одговорно лице које је у поступку по привредном преступу неоправдано осуђено има право на накнаду штете. Члан 142.* У поступку за накнаду штете због неоправдане осуде сходно ће се примењивати одредбе чл. 541. до 549. Закона о кривичном поступку.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 3. Поступак за брисање осуде, за престанак заштитне мере или правне последице осуде Члан 143. (1) Решење о брисању осуде или решење о брисању условне осуде (члан 42) доноси, на захтев осуђеног лица, првостепени суд који води евиденцију (члан 41). (2) Пре доношења решења о брисању осуде извршиће се потребна проверавања, а нарочито ће се прикупити подаци о томе да ли је против осуђеног одговорног лица у току поступак за нови привредни преступ учињен пре истека рока предвиђеног за брисање осуде. Члан 144. У уверењу које се издаје на основу евиденције не сме се уносити брисана осуда. Члан 145. (1) Молбу за престанак заштитне мере забране вршења одређене дужности или правне последице осуде, осуђено одговорно лице подноси првостепеном суду који је изрекао заштитну меру, односно који је изрекао осуду услед које је наступила правна последица осуде. (2) После спровођења потребних извиђаја о околностима важним за одлучивање, суд из става 1. овог члана доноси одлуку у већу састављеном од тројице судија. (3) Против одлуке првостепеног суда молилац и јавни тужилац који поступа пред тим судом могу изјавити жалбу другостепеном суду. Члан 146. Ако молба буде одбијена, нова молба не може се поднети пре истека две године од дана правноснажности решења о одбијању раније молбе. 4. Дужност обавештавања о осуђујућој одлуци Члан 147. (1) О правноснажној одлуци којом је правном лицу изречена новчана казна за привредни преступ, инокосни пословодни орган, односно председник колегијалног пословодног органа или њему одговарајуће одговорно лице осуђеног правног лица дужан је да на погодан начин обавести раднички савет или други орган управљања тог правног лица, у року од осам дана од дана кад је правном лицу достављена одлука. (2) Ако раднички савет, односно други орган управљања у року из става 1. овог члана не буде обавештен, казниће се за прекршај одговорно лице у правном лицу новчаном казном до 50.000 динара*. *Службени гласник РС, број 101/2005 Глава XVI УСЛОВИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА Члан 148. Брисан је ранији став (1) (види члан 59. Закона – 14/1985-601) (1)* Одлуке постају правноснажне кад се више не могу побијати жалбом или ако жалба није дозвољена. (2) Правноснажна одлука извршава се кад је извршено њено достављање и када за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, одлука је извршна протеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе.* *Службени лист СФРЈ, број 14/1985 Члан 149. Ако је против првостепене одлуке којом је изречена новчана казна или заштина мера изјављена жалба, не може се приступити извршењу одлуке пре него што окривљеном буде достављена другостепена одлука. Члан 150. Одлука којом је правноснажно изречена новчана казна или је одлучено о накнади трошкова поступка извршује се кад истекне у одлуци предвиђени рок за плаћање казне, односно трошкова поступка. Овај рок се рачуна од дана кад је осуђеном достављена одлука по жалби, односно од дана кад је постала правноснажна одлука првостепеног суда о којој другостепени суд није одлучивао поводом жалбе. Члан 151. Ако суд који је донео одлуку у првом степену није надлежан за њено извршење, доставиће оверен препис одлуке са потврдом о извршности органу надлежном за извршење, који ће без одлагања приступити извршењу. ДЕО ТРЕЋИ ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 152. Новчане казне и заштитне мере предвиђене у прописима донесеним до ступања на снагу овог закона не могу се изрицати преко највеће мере одређене у овом закону. Члан 153. (1) Ако је оптужни предлог поднесен пре ступања на снагу овог закона даљи поступак ће се спровести по досадашњим прописима. (2) Ако виши суд после ступања на снагу овог закона укине одлуку првостепеног суда и предмет врати на поновно суђење, нови претрес и цео даљи поступак спровешће се по овом закону. Члан 154. Одредбе чл. 121. и 122. овог закона примењиваће се кад је оптужни предлог поднесен пре ступања на снагу овог закона, ако је првостепена судска одлука донета после ступања на снагу овог закона. Члан 155. У поступку за привредне преступе примењиваће се сходно прописи о накнади трошкова у кривичном поступку. Члан 156. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о привредним преступима („Службени лист СФРЈ”, бр. 25/66, 42/69 и 6/73). Члан 157. Овај закон ступа на снагу 1. јула 1977. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНA Закон о изменама и допунама Закона о привредним преступима: „Службени лист СФРЈ”, број 14/1985-601 Члан 60. Закони и други прописи којима су предвиђени привредни преступи ускладиће се са одредбама овог закона у року од једне године од дана његовог ступања на снагу. Члан 62. Овлашћује се Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ да утврди пречишћен текст Закона о привредним преступима. Члан 63. Овај закон ступа на снагу 1. јула 1985. године. Закон о изменама и допунама Закона о привредним преступима: „Службени лист СФРЈ”, број 74/1987-1744 Члан 11. Закони и други прописи којима су предвиђени привредни преступи ускладиће се са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу. Члан 12. Овај закон ступа на снагу 1. јануара 1988. године. Закон о изменама и допунама Закона о привредним преступима: „Службени лист СФРЈ”, број 57/1989-1442 Члан 11. Закони и други прописи којима су предвиђени привредни преступи ускладиће се са одредбама овог закона до 31. децембра 1989. године. Члан 12. Овај закон ступа на снагу 15. октобра 1989. године. Закон о изменама и допунама Закона о привредним преступима: „Службени лист СФРЈ”, број 3/1990-62 Члан 11. Закони и други прописи којима су предвиђени привредни преступи ускладиће се са одредбама овог закона у року од три месеца од дана његовог ступања на снагу. Члан 12. Овај закон ступа на снагу 1. фебруара 1990. године. Закон о изменама и допунама Закона о привредним преступима: „Службени лист СРЈ”, број 27/1992-578 Члан 11. Савезни закони и други савезни прописи којима су предвиђени прекршаји ускладиће се са одредбама овог закона у року од три месеца од његовог ступања на снагу. ЗАКОН о изменама савезних закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје „Службени лист СРЈ”, бр. 28 од 21. јуна 1996, 33 од 14. јула 1996 - др. закон, 41 од 6. септембра 1996 - др. закон, 46 од 4. октобра 1996 - др. закони, 12 од 6. марта 1998 - др. закони, 24 од 15. маја 1998 - др. закони, 59 oд 4. децембра 1998 - др. закон, 60 од 4. децембра 1998 - др. закони Члан 1. Овим законом врше се измене савезних закона који садрже одредбе којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје. Члан 2. У Закону о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, број 42/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 22. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара”, замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 2) у члану 23. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”. Члан 3. У Закону о имовини Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ”, бр. 41/93 и 24/94), у члану 50. у ставу 1. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 4. У Закону о кретању и боравку странаца („Службени лист СФРЈ”, број 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 и 53/91 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 104. у ставу 1. речи: „20.000 нових динара” замењују се речима: „60.000 нових динара” а у ставу 2. речи: „2.000 нових динара” – речима: „6.000 нових динара”; 2) у члану 105. у ст. 1. и 2. речи: „2.000 нових динара” замењују се речима: „6.000 нових динара”; 3) у члану 106. у ставу 1. речи: „2.000 нових динара” замењују се речима: „6.000 нових динара”; 4) у члану 107. у ставу 1. речи: „2.000 нових динара” замењују се речима: „6.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 нових динара” – речима: „900 нових динара”; 5) у члану 108. речи: „1.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 нових динара”. Члан 5. Престао је да важи (види члан 67. Закона – 33/1996–5) Члан 6. У Закону о прелажењу државне границе и кретању у граничном појасу („Службени лист СФРЈ”, бр. 34/79, 56/80 и 53/85 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 70. у ставу 1. речи: „30.000 нових динара” замењују се речима: „90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „3.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”; 2) у члану 71. у ставу 1. речи: „3.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”; 3) у члану 72. речи: „3.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 нових динара”; 4) у члану 73. у ставу 1. речи: „500 нових динара” замењују се речима: „1.500 нових динара”. Члан 7. У Закону о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ”, бр. 30/85, 6/89 и 53/91 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 34. речи: „10.000 нових динара”, на сва три места замењују се речима: „30.000 нових динара”, речи: „100.000 нових динара” – речима: „300.000 нових динара”, речи: „100 нових динара” – речима: „300 нових динара”, а речи: „1000 нових динара” – речима: „3.000 нових динара”, 2) у члану 35. речи: „3.000 нових динара”, на оба места, замењују се речима: „9.000 нових динара”, речи: „30.000 нових динара” – речима: „90.000 нових динара”, а речи: „300 нових динара” – речима: „900 нових динара”; 3) у члану 36. речи: „200 нових динара”, на оба места, замењују се речима: „600 нових динара”, речи: „30.000 нових динара” – речима: „90.000 нових динара”, а речи: „2.000 нових динара” – речима: „6.000 нових динара”; 4) у члану 37. у ставу 1. речи: „200 нових динара” замењују се речима: „600 нових динара”, а речи: „2.000 нових динара” – речима: „6.000 нових динара”; 5) у члану 38. у ставу 1. речи: „50.000 нових динара” замењују се речима: „150.000 нових динара”. Члан 8. У Закону о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ”, бр. 27/90 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94): 1) у члану 113. у ставу 1. речи: „500 нових динара” замењују се речима: „1.500 нових динара”, речи: „50.000 нових динара” – речима: „150.000 нових динара”, у ставу 2. речи: „300 нових динара” – речима: „900 нових динара”, а речи: „3.000 нових динара” – речима: „9.000 нових динара”; 2) у члану 114. у ставу 1. речи: „400 нових динара” замењују се речима: „1.200 нових динара”, речи: „40.000 нових динара” – речима: „120.000 нових динара”, у ставу 2. речи: „300 нових динара” – речима: „900 нових динара”, а речи: „3.000 нових динара” – речима: „9.000 нових динара”; 3) у члану 115. у ставу 1. речи: „300 нових динара” замењују се речима: „900 нових динара”, речи: „30.000 нових динара” – речима: „90.000 нових динара”, у ставу 2. речи: „200 нових динара” – речима: „600 нових динара”, а речи: „2.000 нових динара” – речима: „6.000 нових динара”; 4) у члану 116. речи: „300 нових динара” замењују се речима: „900 нових динара”, а речи: „3.000 нових динара” – речима: „9.000 нових динара”; 5) у члану 117. речи: „300 нових динара” замењују се речима: „900 нових динара”, а речи: „3.000 нових динара” – речима: „9.000 нових динара”. Члан 9. У Закону о одбрани („Службени лист СРЈ”, број 43/94): 1) у члану 81. у ставу 1, члану 82. став 1. и члану 83. став 1. речи: „45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”; 2) у члану 81. став 2. члану 82. став 2. члану 83. ст. 2. и 3. и члану 84. став 1. речи: „10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 10. У Закону о Војсци Југославије („Службени лист СРЈ”, број 43/94): 1) у члану 340, члану 341. у ставу 1, члану 342. у ставу 2, члану 343, члану 344. у ставу 2. и члану 345. речи: „10.000 до 100.000 динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 2) у члану 342. у ставу 1. и члану 344, став 1. речи: „45.000 до 450.000 нових динара” замењују се речима: „10.000 до 100.000 нових динара”. Члан 11. У Закону о обалном мору и епиконтиненталном појасу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 49/87 и 57/89 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94): 1) у члану 31. у ставу 1. речи: „од 2.500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „7.500 до 15.000 нових динара”, а у ставу 3. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 2) у члану 32. у ставу 1, члану 33. у ставу 1. и члану 35. у ставу 1. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 3) у члану 32. у ст. 2. и 3. и члану 33. у ст. 2. и 3. речи: „200 до 2.000 нових динара” замењују се речима: „600 до 6.000 нових динара”; 4) у члану 34. у ставу 1. речи: „500 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 15.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 5) у члану 35. ст. 2. и 3. речи: „20.000 нових динара” замењују се речима: „60.000 нових динара”. Члан 12. У Закону о условима за заснивање радног односа са страним држављанима („Службени лист СФРЈ”, бр. 11/78 и 64/89 и „Службени лист СРЈ”, бр. 42/92 и 24/94) у члану 12. у ставу 1. речи: „1.000 до 5.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 15.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 2.500 нових динара” – речима: „1.500 до 7.500 нових динара”. Члан 13. Престао је да важи (види члан 35. Закона – 24/1998-14) Члан 14. Престао је да важи (види члан 53. Закона – 46/1996-23) Члан 15. У Закону о производњи и промету лекова („Службени лист СРЈ”, бр. 18/93 и 24/94); 1) у члану 68. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара” 2) у члану 69. у ставу 1. речи: „9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „27.000 до 270.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „900 до 9.000 нових динара” – речима: „2.700 до 27.000 нових динара”; 3) у члану 70. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300. до 3.000 динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 71. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи „200 до 2.000 нових динара” – речима: „600 до 6.000 нових динара”; 5) у члану 72. у ставу 1. речи: „4.000 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „12.000 до 120.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „250 до 2.500 нових динара” – речима: „750 до 7.500 нових динара”; 6) у члану 73. речи: „250. до 2.500 нових динара” замењују се речима: „750 до 7.500 нових динара”; 7) у члану 74. речи: „250. до 2.500 нових динара” замењују се речима: „750 до 7.500 нових динара”. Члан 16. Престао је да важи (види члан 42. Закона – 46/1996-6) Члан 17. У Закону о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ”, број 15/95): 1) у члану 60. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 61. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 62. у ставу 1. речи: „5.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 4) у члану 63. речи: „250 до 2.500 нових динара” замењују се речима: „750 до 7.500 нових динара”; 5) у члану 64. речи: „100 нових динара” замењују се речима: „300 нових динара”. Члан 18. Престао је да важи (види члан 56. Закона – 46/1996-1) Члан 19. У Закону о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ”, број 53/91 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 38. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 39. у ставу 1. речи: „10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „30.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „900 до 9.000 нових динара” – речима: „2.700 до 27.000 нових динара; 3) у члану 40. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 41. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 5) у члану 42. речи: „100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „300 до 3.000 нових динара”. Члан 20. Престао је да важи (види члан 49. Закона – 46/1996-11) Члан 21. Престао је да важи (види члан 31. Закона – 12/1998-25) Члан 22. Престао је да важи (види члан 14. Закона – 46/1996-15) Члан 23. У Закону о основама система јавног информисања („Службени лист СФРЈ”, број 84/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94); 1) у члану 20. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 2) у чл. 21, 22, 23. и 24. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 24. У Закону о основама геолошке делатности од интереса за целу земљу („Службени лист СФРЈ”, бр. 63/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94), у члану 22. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 25. У Закону о јединственом начину утврђивања, евидентирања и прикупљања података о резервама минералних сировина и подземних вода и о билансу тих резерви („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/77, 24/86 и 17/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 14. у ставу 1. речи: 5.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 15. у ставу 1. речи: „500 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 16. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 26. Престао је да важи (види члан 37. Закона – 41/1996-2) Члан 27. Престао је да важи (види члан 37. Закона – 41/1996-2) Члан 28. У Закону о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ”, бр. 50/88, 80/89, 29/90 и 11/91 и „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 24/94 и 41/94): 1) у члану 221. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 222. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 223. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 4) у члану 225. у ст. 1. и 2. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”; 5) у члану 226. у ставу 1. речи: „120 до 600 нових динара” замењују се речима: „360 до 1.800 нових динара”, а у ставу 3. речи: „300 до 1.500 нових динара” – речима: „900 до 4.500 нових динара”; 6) у члану 227. у ставу 1. речи: „80 до 400 нових динара” замењују се речима: „240 до 1.200 нових динара”, а у ставу 2. речи: „250 до 1.250 нових динара” – речима: „750 до 3.750 нових динара”; 7) у члану 228. у ставу 1. речи: „50 нових динара” замењују се речима: „150 нових динара”, а у ставу 2. речи: „120 до 1.200 нових динара” – речима: „360 до 3.600 нових динара”; 8) у члану 229. у ставу 1. речи: „50 нових динара” замењују се речима: „150 нових динара”, а у ставу 2. речи: „110 до 1.100 нових динара” – речима: „330 до 3.300 нових динара”; 9) у члану 230. у ставу 1. речи: „20 нових динара” замењују се речима: „60 нових динара”, а у ставу 2. речи: „100 до 1.000 нових динара” – речима: „300 до 3.000 нових динара; 10) у члану 231. став 1. речи: „10 нових динара” замењују се речима: „30 нових динара”, а у ставу 2. речи: „50 до 500 нових динара” – речима: „150 до 1.500 нових динара”. Члан 29. Престао је да важи (види члан 150. Закона – 60/1998-8) Члан 30. Престао је да важи (види члан 78. Закона – 60/1998-1) Члан 31. Престао је да важи (види члан 294. Закона – 12/1998-131) Члан 32. У Закону о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СФРЈ”, бр. 22/77, 13/82, 30/85, 80/89 и 29/90 и „Слуæбени лист СРЈ”, бр. 34/92 и 24/94): 1) у члану 1023. у ставу 1. речи: „10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „30.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 10.000 нових динара” – речима: „1.500 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 1024. у ставу 1. речи: „9.000 до 90.000 нових динара” замењују се речима: „27.000 до 270.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „400 до 8.000 нових динара” – речима: „1.200 до 24.000 нових динара”; 3) у члану 1025. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 1026, 1027, 1028. и 1029. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 5) у члану 1029. у ст. 1. и 2. и чл. 1031. и 1032. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 6) у члану 1033. у ставу 1. речи: „90 до 900 нових динара” замењују се речима: „270 до 2.700 нових динара”; 7) у члану 1034. у тачки 1. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”, а у тачки 2. речи: „90 до 900 нових динара” – речима: „270 до 2.700 нових динара”. Члан 33. У Закону о системима веза („Службени лист СФРЈ”, бр. 41/88, 80/89 и 29/90 и „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92 и 24/94): 1) у члану 135. у ставу 1. речи: „10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „30.000 до 300.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 10.000 нових динара” – речима: „1.500 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 136. у ставу 1. речи: „8.000 до 80.000 нових динара” замењују се речима: „24.000 до 240.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „400 до 8.000 нових динара” – речима: „1.200 до 24.000 нових динара”; 3) у члану 137. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 6.000 нових динара” – речима: „900 до 18.000 нових динара”; 4) у члану 138. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 5) у члану 139. у ставу 1. речи: „4.000 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „12.000 до 120.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „250 до 2.500 нових динара” – речима: „750 до 7.500 нових динара”; 6) у члану 140. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „200 до 2.000 нових динара” – речима: „600 до 6.000 нових динара”; 7) у члану 141. у ставу 1. речи: „2.500 до 25.000 нових динара” замењују се речима: „7.500 до 75.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „100 до 1.000 нових динара” – речима: „300 до 3.000 нових динара”; 8) у члану 142. у ставу 1. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 9) у члану 143. у ставу 1. речи: „90 до 900 нових динара” замењују се речима: „270 до 2.700 нових динара”. Члан 34. У Закону о робним резервама („Службени лист СФРЈ”, број 58/89 и „Службени лист СРЈ”, бр. 16/93 и 24/94): 1) у члану 53б. речи: „100 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „300 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 54. у ставу 2. речи: „50.000 нових динара” замењују се речима: „150.000 нових динара”; 3) у члану 55. у ставу 1. речи: „500 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „100 до 10.000 нових динара” – речима: „300 до 30.000 нових динара; 4) у члану 56. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 35. У Закону о контроли квалитета пољопривредних и прехрамбених производа у спољнотрговинском промету („Службени лист СРЈ”, број 12/95): 1) у члану 18. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”, а у ставу 3. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 19. став 1. речи: „15.000 до 150.000 ових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 3) у члану 20. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 4) у члану 21. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 5) у члану 22. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 300 нових динара” – речима: „450 до 900 нових динара”. Члан 36. Престао је да важи (види члан 15. Закона – 59/1998-42) Члан 37. У Закону о систему друштвене контроле цена („Службени лист СФРЈ”, број 84/89 и „Службени лист СРЈ”, број 32/93 и 24/94): 1) у члану 19. у ставу 2. речи: „500 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 450.000 нових динара”; 2) у члану 20. у ставу 1. речи: „од 50 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „150 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „100 до 10.000 нових динара” – речима: „300 до 30.000 нових динара”. 3) у члану 21. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „150 до 450,000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 38. У Закону о спољнотрговинском пословању („Службени лист СРЈ”, бр. 46/92, 16/93 и 24/94): 1) у члану 92д. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 92ђ. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара; 3) у члану 92е. речи: „150 до 1.500 нових динара замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 4) у члану 92ж. речи: „150 до 1.500 нових динара”, замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 5) у члану 93. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ст. 2. и 5. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 6) у члану 94. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: 3.000 до 30.000 нових динара. 7) у члану 97. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 8) у члану 99. речи: „100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: „300 до 3.000 нових динара”. Члан 39. У Закону о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу („Службени лист СФРЈ”, бр. 43/86 и 53/91 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 58. у ставу 1. речи: „1.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 100.000 нових динара” – речима: „1.500 до 300.000 нових динара”; 2) у члану 59. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 60. у ставу 1. речи: „400 до 40.000 нових динара” замењују се речима: „1.200 до 120.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „250 до 2.500 нових динара” – речима: „750 до 7.500 нових динара”; 4) у члану 61. у ставу 1. речи: „350 до 35.000 нових динара” замењују се речима: „1.050 до 105.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „200 до 2.000 нових динара” – речима: „600 до 6.000 нових динара”; 5) у члану 62. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 40. У Закону о промету средстава за заштиту биља (“Службени лист СРЈ”, бр. 57/93 и 24/94): 1) у члану 42. у ставу 1. речи: “1.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: “3.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “500 до 10.000 нових динара”– речима: “1.500 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 43. у ставу 1. речи: “500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: “1.500 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “300 до 3.000 нових динара” – речима: “900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 44. речи: “300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: “900 до 9.000 нових динара”. Члан 41. У Закону о заштити биља од болести и штеточина које угрожавају целу земљу (“Службени лист СФРЈ”, бр. 74/89 и “Службени лист СРЈ”, бр. 24/94): 1) у члану 63. у ставу 1. речи: “1.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: “3.000 до 300.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “500 до 10.000 нових динара” – речима: “1.500 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 64. у ставу 1. речи: “800 до 80.000 нових динара” замењују се речима: “2.400 до 240.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “300 до 8.000.000 нових динара” – речима: “900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 65. у ставу 1. речи: “500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: “1.500 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “300 до 3.000 нових динара” – речима: “900 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 66. у ставу 1. речи: “400 до 40.000 нових динара” замењују се речима: “1.200 до 120.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “250 до 2.500 нових динара” – речима: “750 до 7.500 нових динара”; 5) у члану 67. у ставу 1. речи: “350 до 35.000 нових динара” замењују се речима: “1.050 до 105.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “200 до 2.000 нових динара” – речима: “600 до 6.000 нових динара”; 6) у члану 68. у ставу 1. речи: “300 до 30.000 нових динара” замењују се речима: “900 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: “200 до 2.000 нових динара” – речима: “600 до 6.000 нових динара”; 7) у члану 69. речи: “300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: “900 до 9.000 нових динара”; 8) у члану 71. речи: “100 до 1.000 нових динара” замењују се речима: “300 до 3.000 нових динара”. Члан 42. У Царинском закону („Службени лист СРЈ”, бр. 45/92, 16/93, 50/93 и 24/94): 1) у члану 185. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 188. у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 189. у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”, а у ставу 3. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” – речима: „9.000 до 90.000 нових динара”; 4) у члану 190. у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”, а у ставу 3. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” – речима: „9.000 до 90.000 нових динара”; 5) у члану 191. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 6) у члану 192. у ставу 1. речи: „5.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 7) у члану 193. у ставу 1. речи: „3.000 до 18.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 54.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 8) у члану 194. у ст. 2. и 3. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 9) у члану 195. у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 10) у члану 196. у ставу 2. речи: „600 нових динара” замењују се речима: „1.800 нових динара”, а речи: „100 нових динара” – речима: „300 нових динара”; 11) у члану 197. у ставу 1. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”; 12) у члану 198. у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”, а у ставу 3. речи: „75 до 750 нових динара” – речима: „225 до 2.250 нових динара”; 13) у члану 210ђ. у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”. Члан 43. У Закону о слободним зонама („Службени лист СРЈ”, број 81/94): 1) у члану 40. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 2) у члану 41. у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 3) у члану 42. у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 44. У Закону о мерним јединицама и мерилима („Службени лист СРЈ”, број 80/94): 1) у члану 77. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 78. у ставу 1. речи: „10.000 до 100.000 нових динара” замењују се речима: „30.000 до 300.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 3) у члану 79. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 4) у члану 80. у ставу 1. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”, а у ставу 2. речи: „30 до 300 нових динара” – речима: „90 до 900 нових динара”. Члан 45. У Закону о контроли предмета од драгоцених метала („Службени лист СРЈ”, број 80/94): 1) у члану 35. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 36. у ставу 1. речи: „3.000 до 30.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „150 до 1.500 нових динара” – речима: „450 до 4.500 нових динара”; 3) у члану 37. у ставу 1. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”, речи: „100 до 1.000 нових динара” – речима: „300 до 3.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „30 до 300 нових динара” замењују се речима: „90 до 900 нових динара”. Члан 46. У Закону о статистичким истраживањима од интереса за целу земљу („Службени лист СРЈ”, број 80/94): 1) у члану 30. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 2) у члану 31. речи: „100 нових динара” замењују се речима: „300 нових динара”. Члан 47. У Закону о архивској грађи федерације („Службени лист СФРЈ”, бр. 11/86 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94): 1) у члану 43. у ставу 1. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „200 до 2.000 нових динара” – речима: „600 до 6.000 нових динара”; 2) у члану 44. у ставу 1. речи: „200 до 2.000 нових динара” замењују се речима: „600 до 6.000 нових динара”. Члан 48. Престао је да важи (види члан 76. Закона – 46/1996-27) Члан 49. У Закону о хартијама од вредности („Службени лист СРЈ”, број 26/95): 1) у члану 92. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 93. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 3) у члану 94. у ставу 1. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 4) у члану 95. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 5) у члану 96. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 6) у члану 97. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”; 7) у члану 98. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 50. У Закону о девизном пословању („Службени лист СРЈ”, број 12/95): 1) у члану 119. у ставу 1. речи: „30.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „90.000 до 450.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „2.000 до 10.000 нових динара” – речима: „6.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 120. у ставу 1. речи: „15.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „45.000 до 450.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „1.000 до 5.000 нових динара” – речима: „3.000 до 15.000 нових динара”; 3) у члану 122. у ставу 1. речи: „6.000 до 60.000 нових динара” замењују се речима: „18.000 до 90.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „1.500 до 3.000 нових динара” – речима: „4.500 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 123. у ставу 1. речи: „2.000 до 10.000 нових динара” замењују се речима: „6.000 до 30.000 нових динара”; 5) у члану 124. у ставу 1. речи: „300 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „900 до 4.500 нових динара”; 6) у члану 125. речи: „50 до 250 нових динара” замењују се речима: „250 до 750 нових динара”; 7) у члану 128. у ставу 1. речи: „250 нових динара” замењују се речима: „750 нових динара”, а речи: „2.500 нових динара” – речима: „7.500 нових динара”. Члан 51. У Закону о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СРЈ”, бр. 41/92 и 24/94): 1) у члану 21. у ставу 1. речи: „30.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „90.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „2.000 до 10.000 нових динара” – речима: „6.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 22. у ставу 1. речи: „6.000 до 30.000 нових динара”, замењују се речима: „18.000 до 90.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.500 до 7.500 нових динара” – речима: „4.500 до 22.500 нових динара”. Члан 52. У Закону о банкама и другим финансијским организацијама („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 24/94 и 61/95): 1) у члану 78. у ставу 1. речи: „3.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „9.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 79. у ставу 1. речи: „30.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „90.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 3) у члану 81. у ставу 1. речи: „30.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „90.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.000 до 10.000 нових динара” – речима: „3.000 до 30.000 нових динара”; 4) у члану 82. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара; 5) у члану 83. речи: „150 до 1.500 нових динара” замењују се речима: „450 до 4.500 нових динара”. Члан 53. У Закону о уношењу и растурању иностраних средстава масовног комуницирања и о иностраној информативној делатности у Југославији („Службени лист СФРЈ”, бр. 39/74 и 74/87 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 66. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 2) у члану 67. у ставу 1. речи: „300 до 3.000 нових динара” замењују се речима: „900 до 9.000 нових динара”. 3) у члану 68. у ставу 1. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”; 4) у члану 69. речи: „500 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „1.500 до 150.000 нових динара”, а речи: „300 до 3.000 нових динара” – речима: „900 до 9.000 нових динара”. Члан 54. У Закону о условима за узимање и пресађивање делова људског тела („Службени лист СФРЈ”, број 63/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94): 1) у члану 27. у ставу 1. речи: „5.000 до 25.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 75.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 1.500 нових динара” – речима: „900 до 4.500 нових динара”; 2) у члану 28. у ставу 1. речи: „5.000 до 25.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 75.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „300 до 1.500 нових динара” – речима: „900 до 4.500 нових динара”; 3) у члану 29. у ставу 1. речи: „5.000 до 25.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 75.000 нових динара”, а у ставу 3. речи: „300 до 1.500 нових динара” – речима: „900 до 4.500 нових динара”. Члан 55. Престао је да важи (види члан 32. Закона – 12/1998 – 164) Члан 56. У Закону о патентима („Службени лист СРЈ”, број 15/94): 1) у члану 110. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 2) у члану 111. у ставу 1. речи: „1.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 45.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 1.500 нових динара” – речима: „1.500 до 4.500 нових динара”. Члан 57. У Закону о жиговима („Службени лист СРЈ”, број 15/95): 1) у члану 57. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 2) у члану 58. у ставу 1. речи: „1.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 45.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 1.500 нових динара” – речима: „1.500 до 4.500 нових динара”. Члан 58. У Закону о моделима и узорцима („Службени лист СРЈ”, број 15/95): 1) у члану 54. уставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 2) у члану 55. у ставу 1. речи: „1.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 45.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 1.500 нових динара” – речима: „1.500 до 4.500 нових динара”. Члан 59. У Закону о географским ознакама порекла („Службени лист СРЈ”, број 15/95): 1) у члану 55. у ставу 1. речи: „5.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „15.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „500 до 5.000 нових динара” – речима: „1.500 до 15.000 нових динара”; 2) у члану 56. у ставу 1. речи: „1.000 до 15.000 нових динара” замењују се речима: „3.000 до 45.000 нових динара”, а у ст. 2. и 3. речи: „500 до 1.500 нових динара” – речима: „1.500 до 4.500 нових динара”. Члан 60. У Закону о Народној банци Југославије („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/94 и 61/95): 1) у члану 85. у ставу 1. речи: „100.000 до 150.000 нових динара” замењују се речима: „300.000 до 450.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „5.000 до 10.000 нових динара” – речима: „15.000 до 30.000 нових динара”; 2) у члану 88. у ставу 1. речи: „25.000 до 50.000 нових динара” замењују се речима: „75.000 до 150.000 нових динара”, а у ставу 2. речи: „1.500 до 3.000 нових динара” – речима: „4.500 до 9.000 нових динара”. Члан 61. Престао је да важи (види члан 44. Закона– 24/1998-48) Члан 62. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о изменама савезних закона којим су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје („Службени лист СРЈ”, бр. 24/94 и 41/94). ЗАКОН о извршењу кривичних санкција "Службени гласник РС", број 55 од 23. маја 2014, 35 од 21. маја 2019. Део први ОПШТИ ДЕО Глава прва ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Садржина закона Члан 1. Овим законом уређује се, ако посебним законом није другачије одређено, поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према којима се извршавају кривичне санкције, организација Управе за извршење кривичних санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје, одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом или привредним преступом и примена мере притвора. У поступку извршења кривичних санкција према малолетницима, као и у поступку извршења казне затвора изречене за прекршај примењују се одредбе овог закона, ако посебним законом није другачије одређено. Ако је потврђеним међународним уговором питање из става 1. овог члана другачије уређено, примењују се одредбе тог уговора. Сврха извршења кривичних санкција Члан 2. Извршењем кривичних санкција остварује се општа и индивидуална сврха њиховог изрицања у циљу успешне реинтеграције осуђених у друштво. Извршење одлука страних судова Члан 3. Одредбе овог закона примењују се и приликом извршења кривичних санкција које изрекну страни судови, кад је то одређено посебним законом и међународним уговором. Претпоставке за извршење Члан 4. Са извршењем кривичне санкције отпочиње се кад одлука којом је санкција изречена постане извршна, ако за извршење кривичне санкције нема законских сметњи. Са извршењем одлуке, пре њене правноснажности, може се отпочети када је то законом изричито прописано. Одлагање и прекид извршења кривичних санкција Члан 5. Извршење кривичних санкција може се одложити и прекинути само под условима одређеним овим законом. Основне одредбе о положају лица према коме се извршава кривична санкција Члан 6. Кривична санкција се извршава на начин којим се јемчи поштовање достојанства лица према коме се она извршава. Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршава кривична санкција подвргава било каквом облику мучења, нечовечног или понижавајућег кажњавања или поступања, злостављања или експериментисања. Кажњива је принуда према лицу према коме се извршава кривична санкција, ако је несразмерна потребама њеног извршења. Забрана дискриминације Члан 7. Лице према коме се извршава кривична санкција не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја или другог личног својства. Заштита и ограничење основних права Члан 8. Лице према коме се извршава кривична санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом. Лице према коме се извршава кривична санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење кривичне санкције и у поступку прописаном овим законом. Против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према коме се извршава кривична санкција дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење). За поднеске, службене радње и решења у вези са применом одредаба овог закона не плаћа се такса, ако законом није другачије одређено. Вођење евиденција и главна књига Члан 9. Заводи воде евиденције о лицима према којима се извршавају кривичне санкције и примењују мере из члана 12. ст. 1. и 2. овог закона, особама које посећују завод, као и поступцима и догађајима у заводу који су од значаја за извршење кривичних санкција. Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности, изреченој кривичној санкцији и мери, као и податке од значаја за њихово извршење. Управа и заводи воде и евиденције о запосленима, опреми и наоружању. Евиденције о изреченим кривичним санкцијама и мерама, као и лицима лишеним слободе воде се кроз главну књигу. Евиденције се воде ручно и електронски. Главна књига обухвата матичну књигу према врсти кривичне санкције или мере и лични лист. Лични лист садржи досије осуђеног у који се улажу сви документи, одлуке и решења од значаја за извршење казне. У главну књигу се уписују следећи подаци о личности: име, презиме и надимак лица, пол, име оца, девојачко презиме и име мајке, датум рођења, јединствени матични број грађана, место, општина и држава рођења, адреса пребивалишта, односно боравишта, држављанство, национална и верска припадност (уколико лице жели да се изјасни), брачно стање, број деце, школска спрема, занимање, завршене обуке и специјалности, посао које је лице обављало, посебне потребе и лични опис. У лични лист се, у циљу извршења кривичне санкције, уписују и следећи подаци о личности чланова породице лица лишеног слободе: име и презиме члана породице, јединствени матични број грађана, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона. Пропис о начину вођења евиденција из става 1. и става 3. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа. Помоћна књига евиденција Члан 10. Евиденције о поступцима и догађајима од значаја за извршење кривичних санкција и мера, евиденције о особама које посећују завод или лица лишена слободе воде се кроз помоћне књиге. Помоћне књиге су: евиденције дневног бројног стања, роковник истека казне, евиденција извршених бекстава, евиденција извршених удаљења, евиденција умрлих лица, евиденција прекида казне, евиденција лица условно отпуштених са издржавања казне затвора, евиденција дисциплинског кажњавања лица лишених слободе, евиденција поднесака, притужби, жалби и захтева за судску заштиту лица лишених слободе, евиденција пружања помоћи у заводу, евиденција пружања помоћи од других органа, евиденција примене средстава принуде, евиденција примене посебних мера за одржавање реда и безбедности, евиденција о употреби теста за идентификацију употребе наркотика од стране лица лишених слободе, евиденција извршених тестирања лица лишених слободе и запослених на присуство алкохола у крви, евиденција о извршеним обиласцима завода и лица смештених у посебно осигурану просторију од стране управника и начелника службе обезбеђења, евиденција обиласка лица у самици и усамљењу, евиденције пријема пакета и посета за лица лишена слободе, евиденција лекарских прегледа, евиденција контроле квалитета хране, евиденција о лицима која одбијају лечење, храну или воду, евиденције о организовању и спровођењу културних и спортских активности, евиденције о стручном усавршавању и образовању осуђених, евиденција повреда на раду, евиденција радног ангажовања осуђених у заводу и ван завода, евиденција коришћења годишњих одмора осуђених лица, евиденција посета бранилаца и евиденција особа које посећују завод или лица лишених слободе. У евиденције пријема пакета и посета лицима лишеним слободе, евиденцију бранилаца и евиденцију о особама које посећују завод и лица према којима се извршавају кривичне санкције и мере уписују се: име и презиме посетиоца, јединствени матични број грађана, број личне карте и број адвокатске легитимације. Средства за извршење кривичних санкција Члан 11. Средства за извршење кривичних санкција обезбеђују се у буџету Републике Србије. Лице према коме се извршава кривична санкција не плаћа трошкове извршења, осим ако законом није другачије одређено. Глава друга ДРЖАВНИ ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА I. УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА Делатност Управе Члан 12. Управа за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) организује, спроводи и надзире извршење казне затвора, малолетничког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара, као и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: кривичне санкције). Управа спроводи меру притвора и друге мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку у складу са законом и обавља друге послове одређене законом. Управа је укључена у поступке социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица. Управа је орган у саставу министарства надлежног за послове правосуђа. Унутрашње уређење, организацију и делокруг организационих јединица у саставу Управе, прописује Влада. Управа организује и спроводи програме сталног стручног оспособљавања и усавршавања запослених. Управа остварује сарадњу са одговарајућим установама, удружењима и организацијама које се баве проблемима извршења кривичних санкција. 1. УРЕЂЕЊЕ УПРАВЕ 1.1 Заводи Врсте завода Члан 13. У Управи постоје следеће врсте завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи): 1) казнено-поправни завод и окружни затвор – за извршење казне затвора и мере притвора; 2) казнено-поправни завод за жене – за извршење казне затвора и малолетничког затвора; 3) казнено-поправни завод за малолетнике – за извршење казне малолетничког затвора; 4) Специјална затворска болница – за лечење осуђених и притворених лица, за извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана; 5) васпитно-поправни дом – за извршење васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом. Типови завода према степену обезбеђења Члан 14. Према степену обезбеђења заводи могу бити отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем. У заводима отвореног типа не постоје физичко-техничке препреке за бекство. У заводима полуотвореног типа запослени у служби за обезбеђење представља основну препреку за бекство. У заводима затвореног типа, поред запослених у служби за обезбеђење, постоје и друге физичко-техничке препреке за спречавање бекства, а у заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем постоје физичко-техничке препреке, којима се постиже највиши степен обезбеђења. Типови појединих врста завода Члан 15. Казнено-поправни завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом су полуотвореног типа. Специјална затворска болница и казнено-поправни завод за малолетнике су затвореног типа. Одељења у заводима Члан 16. У заводима могу постојати отворена, полуотворена и затворена одељења. Центар за обуку и стручно оспособљавање Члан 17. Стручно оспособљавање и усавршавање запослених у Управи обављају се у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар за обуку). Центар за обуку, по потреби, организује и спроводи стручно оспособљавање, обуку и усавршавање запослених и у другим државним органима. Центар за обуку координира активности завода у спровођењу обуке и стручног оспособљавања осуђених лица. Пропис који уређује рад Центра за обуку, као и организовање и спровођење обуке, стручног оспособљавања и усавршавања доноси министар надлежан за послове правосуђа. *Службени гласник РС, број 35/2019 Оснивање завода и Центра за обуку Члан 18. Завод и Центар за обуку оснивају се прописом Владе. Прописом о оснивању завода одређује се врста, тип, одељења и седиште завода, односно делатност и седиште Центра за обуку. 1.2. Службе у заводима Врсте служби Члан 19. У заводима могу постојати следеће службе: 1) служба за третман; 2) служба за обезбеђење; 3) служба за обуку и упошљавање; 4) служба за здравствену заштиту; 5) служба за опште послове. За два или више завода могу се образовати заједничке службе. Служба за третман Члан 20. Служба за третман процењује индивидуалне потребе, капацитете за промену и степен ризика осуђеног за понављање кривичног дела, утврђује и спроводи индивидуализовани програм поступања и примењује методе и поступке у циљу остваривања индивидуалне превенције. Служба за третман утврђује програм поступања према осуђеном, усклађује рад осталих служби и других учесника у спровођењу програма и обавља друге послове одређене овим законом. Служба за обезбеђење Члан 21. Служба за обезбеђење, као јединствена формација Управе, стара се о безбедности људи и имовине у заводу, спроводи осуђена и притворена лица, учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном и обавља друге послове одређене законом. Служба за обезбеђење спроводи осуђена и притворена лица у службеним возилима која су опремљена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом и осветљењем. Припадници службе за обезбеђење имају статус овлашћеног службеног лица и овлашћени су да носе оружје, врше преглед просторија у заводу са претресом, преглед лица са претресом и прегледом тела, осим прегледа телесних отвора, који обавља здравствени радник, примењују мере за одржавање реда и безбедности у заводу и обављају друге послове одређене законом. Служба за обезбеђење спроводи припреме и план за деловање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања. За поступање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања могу се формирати посебне јединице састављене од припадника службе за обезбеђење и запослених у другим службама. Служба за обезбеђење може да користи службене псе за проналажење опојних дрога или психоактивних супстанци, као и експлозивних средстава или направа. Ношење оружја и униформе у Служби за обезбеђење Члан 22. Служба за обезбеђење је наоружана и униформисана. По одобрењу директора Управе припадник службе за обезбеђење може носити службено оружје за личну безбедност и ван радног времена. О издатом одобрењу из става 2. овог члана, обавештава се надлежна полицијска управа, ради вођења евиденције издатих одобрења. Припадник службе за обезбеђење коме је дато одобрење за ношење службеног оружја за личну безбедност ван радног времена дужан је да га носи на безбедан начин, као и да предузме све безбедносне мере да не би дошло до злоупотребе оружја, односно да оружје не би дошло у посед неовлашћеног лица. Изузетно, припадници службе за обезбеђење могу, по наређењу директора Управе или управника завода, вршити дужност у цивилном оделу. Директор Управе одређује у којим се случајевима носи свечана униформа. Служба за обуку и упошљавање Члан 23. Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом, сагласно програму поступања према осуђеном. Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода. Рад Службе за обуку и упошљавање се обавља у оквиру законом дозвољених делатности и у складу са прописима који уређују обављање сваке поједине делатности. На предлог управника завода, директор Управе одлучује о врсти и обиму обављања делатности. Производи и услуге из рада Службе за обуку и упошљавање могу се користити за потребе Управе, сопствене потребе завода и за потребе других завода. Завод може да продаје на тржишту производе и услуге настале у току обуке и рада осуђених. Приход од продаје производа и услуга из обуке и рада осуђених користи завод, у складу са финансијским планом завода донетим уз сагласност директора Управе. Приходи се користе за плаћање трошкова насталих радом осуђених, накнаде за рад и награде за рад осуђених, технолошко унапређење рада и побољшање услова живота, образовања и рада осуђених. Остваривање прихода од обуке и рада осуђених не сме штетно утицати на остварење сврхе обуке и упошљавања. Пропис који уређује рад Службе за обуку и упошљавање доноси министар надлежан за послове правосуђа. Служба за здравствену заштиту Члан 24. Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица, надзире хигијену и квалитет хране и воде и учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном. Завод има најмање једног лекара и два медицинска техничара, а мора омогућити услуге и једног психијатра. Кад је болничко лечење организовано у заводу, завод мора имати лекара и болничко особље са одговарајућом стручном спремом и располагати потребним болничким просторијама и медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима. Завод мора располагати посебном просторијом за издвајање оболелих осуђених, у зависности од природе обољења. Завод за жене мора располагати посебном опремом за негу трудница, породиља и лечење жена. Здравственом раднику који прегледа и лечи осуђеног гарантује се и обезбеђује пуна професионална независност, сагласно закону и етичком кодексу. Служба за опште послове Члан 25. Служба за опште послове обавља правне, административне, рачуноводствене, финансијске, евиденцијске и друге послове од општег значаја за завод и пружа правну помоћ осуђеним и притвореним лицима. 1.3. Пропис о кућном реду завода Члан 26. Начин живота и рада осуђених ближе се прописује прописом који уређује кућни ред завода. Начин живота и рада лица која се налазе у Специјалној затворској болници на извршењу мера безбедности и лица упућених на лечење из других завода ближе се уређује прописом који уређује кућни ред Специјалне затворске болнице. Прописе који уређују кућни ред завода, односно Специјалне затворске болнице доноси министар надлежан за послове правосуђа. 1.4. Руковођење у Управи Директор Управе Члан 27. Управом руководи директор Управе. Директора Управе, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, поставља Влада, на период од пет година. Директор Управе представља Управу и одговоран је за законито и правилно извршење кривичних санкција у Републици Србији. Директор има статус државног службеника на положају. За директора Управе може бити постављено лице које има завршен правни факултет, на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије), основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, најмање девет година радног искуства у струци после стеченог високог образовања од којих најмање седам година радног искуства на руководећим радним местима. *Службени гласник РС, број 35/2019 Управник завода Члан 28. Заводом руководи управник завода. Управника завода, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа. Управник завода заступа завод и одговоран је за законит и правилан рад у заводу. Управник завода може имати заменика кога, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа. За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има седам година радног искуства на пословима извршења кривичних санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године. Начелник службе Члан 29. Службом у заводу руководи начелник службе. Начелника службе, на предлог управника завода, распоређује директор Управе. За начелника службе може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и које има пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима. Службена легитимација Члан 30. Директор Управе, припадници службе за обезбеђење, запослени у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, као и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и његови заменици имају службену легитимацију и значку, чију садржину, изглед, образац и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама и значкама прописује министар надлежан за послове правосуђа. О издатим легитимацијама и значкама Управа води евиденцију, која садржи: 1) редни број под којим је заведена службена легитимација и значка; 2) име и презиме лица коме је издата службена легитимација и значка; 3) датум издавања службене легитимације и значке; 4) потпис лица коме је издата легитимација; 5) напомену. Ималац службене легитимације и значке дужан је да за време обављања послова носи службену легитимацију и значку. II. ЈАВНОСТ РАДА УПРАВЕ Члан 31. Рад Управе је јаван. Министар надлежан за послове правосуђа и директор Управе, непосредно или преко лица које овласте, обавештавају јавност о извршењу кривичних санкција, под условом да се тиме не повређују прописи који уређују тајност података, озбиљно не угрожава безбедност или одржавање реда у заводу. Посете заводу Члан 32. Појединачне и групне посете заводу одобрава директор Управе. Представницима домаћих и страних институција и удружења која се баве заштитом људских права омогућава се посета заводу. Изузетно, посета се може ускратити ако то налажу разлози безбедности и сигурности у заводу. Образложени одговор се доставља институцији или удружењу из става 2. овог члана у року од три дана од дана пријема захтева за посету. У циљу обезбеђивања јавности рада Управе водиће се рачуна да се омогући посета представника средстава јавног информисања, научних радника који се баве проучавањем криминалитета, као и студената одговарајућих факултета. Директор Управе може лицима која посећују завод одобрити разговор са осуђеним лицима, уз присуство или без присуства запосленог у заводу. III. СУДИЈА ЗА ИЗВРШЕЊЕ Појам судије за извршење кривичних санкција Члан 33. При сваком вишем суду, у складу са овим законом, одређује се судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење). Судију за извршење одређује председник вишег суда из реда судија тог суда. У предметима за које је надлежан, судија за извршење поступа као судија појединац. Судији за извршење у раду може помагати посебна стручна служба, из реда запослених у суду. Судија за извршење, у складу са Судским пословником, води посебну евиденцију о предметима у којима поступа. Стварна надлежност Члан 34. Судија за извршење штити права притвореника, осуђеника, лица којем је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу, надзире законитост у поступку извршења кривичних санкција и обезбеђује равноправност и једнакост ових лица пред законом. Судија за извршење одлучује и о: 1) заштити права по притужби притвореника и захтеву за судску заштиту осуђеника, лица којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу; 2) заштити права осуђеника одлучивањем о жалби против одлуке управника завода или директора Управе, у случајевима предвиђеним овим законом; 3) другим случајевима предвиђеним законом. Месна надлежност Члан 35. За заштиту права осуђеног током издржавања казне затвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме осуђени извршава казну затвора. За заштиту права притвореника током трајања мере притвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме се мера извршава. У случају промене места извршења казне затвора или мере притвора, за даље поступање према осуђеном, односно притвореном, надлежан је виши суд према месту седишта завода у који је осуђени, односно притворени, премештен. Судија за извршење из места седишта завода из кога је осуђени, односно притворени премештен одмах доставља списе предмета судији за извршење у месту седишта завода у кога је осуђени, односно притворени, премештен. Поступак пред судијом за извршење Члан 36. Поступак пред судијом за извршење покреће се на захтев осуђеног или по притужби притвореног, а у другом степену по жалби. Током поступка судија за извршење омогућава осуђеном, односно притвореном или заводу да се писменим путем изјасне о чињеницама на које се указује у захтеву или притужби. На поступак пред судијом за извршење сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено. Притужба притвореника и захтев за судску заштиту осуђеника Члан 37. Ако притвореник сматра да је повређено неко његово право током извршења мере притвора у заводу има право да усмено на записник или писмено поднесе притужбу судији за извршење. Осуђени има право да поднесе захтев за судску заштиту против одлуке директора Управе, у року од три дана, од дана достављања одлуке, ако сматра да је тиме незаконито ограничено или повређено неко од његових права предвиђено чл. 76. до 125. овог закона. Пре него што поднесе захтев за судску заштиту, осуђени је дужан да се за заштиту својих права обрати органима и у поступку прописаном чл. 126. и 127. овог закона. Изузетно, осуђени може поднети захтев за судску заштиту директно судији за извршење у случају када му је право на живот или телесни интегритет озбиљно угрожено. Осуђени или притворени има право да поднесе притужбу судији за извршење у року од три месеца од дана настанка повреде права, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост. Рочиште пред судијом за извршење Члан 38. Судија за извршење може одржати рочиште на коме ће се учесници у поступку усмено изјаснити о чињеницама и доказима важним за доношење судске одлуке. Судија за извршење ће одржати рочиште ако из навода притужбе, односно захтева за судску заштиту и других доказа процени да је право на живот, телесни интегритет или здравље притвореника или осуђеника угрожено. Ако притворено или осуђено лице има пуномоћника, на рочиште се позива и пуномоћник. Ако се уредно позвани пуномоћник не одазове позиву суда, рочиште ће се одржати у његовом одсуству. Рочиште се може одржати у суду или у просторијама завода. Судија за извршење током поступка може саслушати у својству сведока лица запослена у заводу, друге осуђене, прибавити или извршити увид у документацију завода и других државних органа, посетити просторије завода и утврђивати чињенице на други начин. Одлуке судије за извршење Члан 39. У поступку пред судијом за извршење одлучује се у облику решења. Судија за извршење ће одбацити притужбу притвореника, захтев за судску заштиту или жалбу осуђеника ако је неблаговремена, неуредна или недозвољена. Када одлучује о притужби притвореника, односно захтеву за судску заштиту осуђеника, судија ће одбити притужбу или захтев за судску заштиту ако утврди да је неоснован. Ако судија за извршење утврди да је притужба притвореника, односно захтев за судску заштиту основан, наложиће заводу да у одређеном року отклони утврђену незаконитост и да га обавести о мерама предузетим да се та незаконитост отклони. Ако отклањање незаконитости није могуће, судија за извршење ће утврдити незаконитост и забранити њено даље понављање. Када одлучује по жалби на одлуку управника завода или директора Управе, судија за извршење ће: 1) одбити жалбу као неосновану и потврдити одлуку првостепеног органа; 2) усвојити жалбу и укинути побијану одлуку и упутити предмет првостепеном органу на поновно одлучивање или усвојити жалбу и преиначити првостепену одлуку. Поступак по жалби против одлуке управника завода и директора Управе Члан 40. Осуђеник може да поднесе жалбу судији за извршење против одлуке управника завода или директора Управе у року од три дана од дана достављања одлуке, у случајевима предвиђеним овим законом. Жалба мора да садржи податак о одлуци против које се подноси, разлог због кога се жалба изјављује и потпис лица које изјављује жалбу. Благовремено изјављена жалба против одлуке из става 1. овог члана не задржава извршење одлуке. Осуђени жалбу подноси преко завода првостепеном органу, који је дужан да жалбу са списима предмета одмах достави судији за извршење. Подносилац жалбе може у жалби да предложи утврђивање нових чињеница и прибављање нових доказа, ако нису били познати у време доношења побијане одлуке. Поступак по жалби на одлуку судије за извршење Члан 41. Против одлуке судије за извршење о притужби притвореника (члан 37. став 1.) и захтеву за судску заштиту (члан 37. став 4.) може се изјавити жалба. Жалба се подноси ванрасправном већу истог суда, преко судије за извршење који је донео првостепену одлуку, у року од три дана од дана пријема првостепене одлуке. Веће из става 2. овог члана одлучују о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе. Поступак по молби за извршење казне затвора у просторијама у којима станује осуђено лице *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 41а Након правноснажности пресуде, до ступања на извршење казне затвора, осуђени може поднети молбу да изречену казну затвора до једне године извршава у просторијама у којима станује. О молби из става 1. овог члана одлучује судија за извршење суда који је донео првостепену пресуду, односно уколико је пресуду донео основни суд, одлуку доноси судија за извршење непосредно вишег суда. Судија за извршење пре доношења одлуке прибавиће мишљење јавног тужиоца. Приликом доношења одлуке по молби из става 1. овог члана, судија за извршење водиће рачуна да ли се променом начина извршења казне затвора може остварити сврха кажњавања. У одлуци којом се усваја молба из става 1. овог члана, судија за извршење ће одредити да се извршење казне затвора у просторијама у којима осуђени станује одређује уз примену мера електронског надзора или без његове примене. Пре доношења одлуке из става 5. овог члана, судија за извршење водиће рачуна о техничким могућностима извршења казне, као и о другим околностима од значаја за њено извршење. Против одлуке судије за извршење из става 2. овог члана, осуђени и јавни тужилац могу изјавити жалбу ванрасправном већу истог суда, преко судије за извршење који је донео првостепену одлуку, у року од три дана од дана пријема одлуке. О жалби на одлуку судије за извршење одлучује ванрасправно веће истог суда, сходном применом закона који уређује кривични поступак. На извршење казне затвора до једне године у просторијама у којима осуђени станује на начин одређен у одлуци из става 5. овог члана, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује извршење ванзаводских санкција и мера. *Службени гласник РС, број 35/2019 Обавештавање о стању права осуђеника Члан 42. Судија за извршење најмање једном у свака четири месеца у току године обилази заводе на територији своје месне надлежности, разговара са осуђенима и информише их о начинима остваривања њихових права. Део други ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА Глава трећа ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Сврха извршења казне затвора Члан 43. Сврха извршења казне затвора је да осуђени током извршења казне, применом одговарајућих програма поступања, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота после извршења казне како убудуће не би чинио кривична дела. Поступање и разврставање осуђеног Члан 44. Са осуђеним се на основу утврђених капацитета, потреба и степена ризика поступа на начин који у највећој мери одговара његовој личности, у циљу остваривања програма поступања. Ради остваривања индивидуалног програма поступања осуђени се разврстава у одељење и групу. Забрана обављања дужности која садржи дисциплинска овлашћења Члан 45. Осуђено лице не може у оквиру службе завода обављати дужност која садржи дисциплинска овлашћења. Издржавање казне осуђеног Члан 46. Осуђени издржавају казну по правилу заједно. Изузетно од става 1. овог члана, кад то захтева програм поступања, здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђених. Осуђена мушка и женска лица издржавају казну одвојено. Условни отпуст Члан 47. Осуђеног за кога се основано може очекивати да убудуће неће вршити кривична дела, суд ће условно отпустити са издржавања казне, у складу са законом. У поступку одлучивања о условном отпусту завод је дужан да суду у свом извештају да и мишљење о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста. Пружање помоћи лицу отпуштеном са издржавања казне Члан 48. Лицу отпуштеном са издржавања казне пружа се неопходна помоћ и подршка како би се умањио ризик вршења нових кривичних дела и како би му се олакшао успешан повратак у заједницу. II. УПУЋИВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ Упућивање осуђених у заводе Члан 49. Осуђени се упућује на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање осуђених у заводе. Изузетно, на молбу осуђеног из оправданих разлога, односно по захтеву полиције или служби безбедности из разлога безбедности, директор Управе може одступити од прописа из става 1. овог члана и решењем променити место извршења казне. Против решења директора Управе којим се одређује промена места извршења казне, осуђени има право жалбе судији за извршење. Распоређивање осуђених у заводе Члан 50. Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну, а изузетно две године, по правилу, распоређује се у окружни затвор. Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање прелази једну годину по правилу се распоређује у казнено-поправни завод. Осуђена жена се распоређује у казнено-поправни завод за жене. *Службени гласник РС, број 35/2019 Посебни случајеви распоређивања Члан 51. Осуђени који је учинио кривично дело из нехата и лице које је први пут осуђено на казну затвора до три године, распоређује се у завод отвореног типа. У васпитно-поправни дом распоређује се лице којем је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом. У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се лице којем је изречена казна малолетничког затвора. У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се и лице којем је изречена казна затвора до десет година, ако у време упућивања није навршило двадест три године живота, нити му је раније изрицана казна затвора. Остали осуђени распоређују се у казнено-поправне заводе затвореног типа и затвореног типа са посебним обезбеђењем. Накнадно распоређивање у заводе Члан 52. Директор Управе може накнадно распоредити осуђеног у други завод, ако се приликом испитивања личности осуђеног утврди да би се програм поступања успешније реализовао у другом заводу, односно из разлога безбедности. Против одлуке директора Управе којом се одређује накнадно распоређивање, осуђени има право жалбе судији за извршење. III. ПОСТУПАК УПУЋИВАЊА НА ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА Радње које претходе упућивању осуђеног у завод Члан 53. Ако суд који је донео првостепену одлуку није надлежан за упућивање осуђеног на извршење казне затвора, дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави надлежном суду за упућивање на извршење казне у року од три дана од дана када је одлука постала извршна. Надлежни суд је дужан да у року од 15 дана од пријема одлуке из става 1. овог члана упути осуђеног на извршење казне. У поступку упућивања осуђеног на извршење казне затвора суд сарађује са Управом. При одређивању дана јављања осуђеног ради издржавања казне затвора, суд је дужан да затражи извештај Управе о броју расположивих места у заводима и да води рачуна о приоритету извршења, с обзиром на природу кривичног дела, изречену казну и рок застарелости извршења казне. Пропис о начину упућивања лица лишених слободе у завод доноси министар надлежан за послове правосуђа. Надлежност за упућивање на извршење казне Члан 54. За упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је казна изречена постала правноснажна. Исти суд задржава надлежност и ако се пребивалиште или боравиште осуђеног касније измене. Посебни случајеви упућивања на извршење казне Члан 55. Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео виши суд, за упућивање је надлежан основни суд у месту седишта тог вишег суда. Осуђеног који је у притвору на извршење казне затвора упућује основни суд на чијем подручју је седиште завода у коме је осуђени притворен. Налог за извршење казне Члан 56. Надлежни суд писмено налаже осуђеном да се одређеног дана јави на извршење казне затвора. Уз налог се доставља и обавештење о времену када осуђени треба да се јави у завод, о дозвољеним стварима које може да унесе у завод, и другим околностима значајним за извршење казне. Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам ни дужи од 15 дана. Надлежни суд обавештава завод о датуму када осуђени треба да се јави и уз обавештење доставља извршну одлуку с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, као и одлуку којом је одложено извршење казне. Почетак извршења казне и трошкови превоза Члан 57. Завод одмах обавештава надлежни суд да се осуђени јавио на извршење казне затвора. Почетак извршења казне рачуна се од дана када се осуђени јавио у завод на извршење казне. Ако се осуђени не јави на извршење казне у року од три дана од дана када је требало да се јави на извршење, завод обавештава надлежни суд. Завод надокнађује осуђеном трошкове превоза јавним саобраћајем од пребивалишта, односно боравишта до седишта завода. Трошкове довођења у завод сноси осуђени. Почетак извршења казне у случају довођења, односно издавања потернице Члан 58. У случају из члана 57. став 3. овог закона суд наређује довођење, а ако се осуђени крије или је у бекству, наређује издавање потернице и о томе обавештава завод. У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је осуђени лишен слободе. IV. ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА 1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора Члан 59. Извршење казне затвора може се одложити: 1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници; 2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године – најдуже до навршене треће године живота детета; 3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног – најдуже три месеца од дана одлагања; 4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли – најдуже шест месеци од дана одлагања; 5) ако су заједно са осуђеним на извршење казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору – најдуже шест месеци од дана одлагања; 6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге – најдуже три месеца од дана одлагања; 7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета – најдуже три месеца од дана одлагања; 8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања – најдуже шест месеци од дана одлагања; 9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита – најдуже два месеца од дана одлагања. Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању. Поступак одлагања извршења казне затвора Члан 60. Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени. У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи. Осуђени који се налази на издржавању казне затвора не може поднети молбу за одлагање наредне казне затвора. Рок за подношење молбе за одлагање Члан 61. Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне. Ако је тешка акутна болест осуђеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када осуђени треба да се јави на извршење казне. Подношење молбе за одлагање Члан 62. Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се председнику надлежног основног суда. Кад уз молбу нису приложени докази, председник основног суда налаже осуђеном да доказе достави у року од осам дана, са упозорењем да ће се молба одбацити. Доношење одлуке по молби Члан 63. Председник основног суда је дужан да поводом молбе за одлагање извршења казне затвора донесе решење у року од три дана од пријема молбе. Неблаговремену молбу, молбу коју поднесе неовлашћено лице и молбу уз коју нису благовремено приложени докази, председник основног суда одбацује. Жалба на првостепено решење Члан 64. Осуђени може против првостепеног решења изјавити жалбу председнику надлежног вишег суда. Жалба се подноси у року од три дана од пријема решења. Председник вишег суда је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема. Решење којим се одлучује о одлагању доставља се заводу без одлагања. Одложно дејство молбе Члан 65. Молба за одлагање извршења казне затвора задржава извршење казне до правноснажности решења о молби. Председник надлежног основног суда који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне. Обавеза подношења извештаја Члан 66. Осуђени коме је извршење казне затвора одложено због тешке акутне болести дужан је да једном у три месеца, а на захтев надлежног суда и чешће, суду подноси извештај установе у којој се лечи о свом здравственом стању. Опозив и обустава одлагања извршења казне затвора Члан 67. Председник надлежног основног суда опозива одлагање извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или осуђени одлагање користи противно одобреној сврси. Ако је у случајевима из члана 59. став 1. тачка 2) овог закона дошло до смрти новорођенчета или детета, одлагање се обуставља када истекну шест месеци од тог дана. Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора Члан 68. Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора осуђени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање. Жалба одлаже извршење решења. 2. Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава Члан 69. Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може одложити извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка. 3. Одлагање извршења казне на захтев јавног тужиоца Члан 70. Надлежни суд увек дозвољава одлагање извршења казне на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству. Одлука о одлагању извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од 30 дана од дана пријема одлуке о одлагању. V. ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ЗАВОДУ Пријем осуђеног Члан 71. Приликом ступања у завод најпре се утврђује идентитет осуђеног, обавља лекарски преглед и отвара здравствени картон, после чега му се одређује матични број који се одређује према редоследу доласка осуђеног у завод у току календарске године и користи се све време издржавања казне. Осуђени се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања казне. Текст овог закона и прописа о кућном реду завода доступни су осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби у заводу, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача, односно преводиоца. Завод је дужан да омогући осуђеном да се одмах по пријему јави породици или лицу које он одреди. Ако осуђени има малолетну децу или лице о коме се искључиво стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства. Фотографисање, мерење и бележење особених знака Члан 72. Осуђени се фотографише, узимају му се отисци папиларних линија са прстију, мери се његова телесна тежина, висина, бележи лични опис, особени знаци, тетоваже, и друга обележја ако их има. Поступање са личним стварима осуђеног Члан 73. Личне ствари осуђеног, које према пропису о кућном реду завода осуђени не сме да поседује, стављају се на депозит или се предају, односно достављају о трошку осуђеног, лицу које он одреди, о чему се издаје потврда. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се саставља записник чији примерак се уручује осуђеном. Прописом који уређује кућни ред завода уређује се које ствари осуђени може задржати. Разврставање и накнадно разврставање осуђеног Члан 74. Након ступања у завод, осуђени се упућује у пријемно одељење, где се може задржати најдуже 30 дана. У пријемном одељењу се упознаје личност осуђеног, утврђује степен ризика, капацитет за промену и индивидуалне потребе у циљу одређивања индивидуализованог програма поступања и његовог разврставања у затворено, полуотворено или отворено одељење, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених. Разврставање осуђеног врши се на основу процењеног степена ризика, врсте кривичног дела, висине изречене казне, здравственог стања, односа осуђеног према кривичном делу, облика кривице, раније осуђиваности и других критеријума утврђених прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених. Током извршења казне затвора, у зависности од степена остваривања програма поступања, програм поступања може се изменити и накнадно разврставати осуђеног у групу са већим или мањим степеном посебних права и погодности. Осуђени се накнадно разврстава у групу са већим степеном посебних права и погодности када остварује програм поступања, индивидуалне циљеве или када му је накнадно утврђен мањи степен ризика. Осуђени се накнадно разврстава у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за тежи дисциплински преступ или накнадно утврђеног повећаног степена ризика. Осуђени се може накнадно разврстати у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за лакши дисциплински преступ, покретања новог кривичног поступка или изречене нове казне затвора. Одлука о програму поступања, разврставању и накнадном разврставању Члан 75. Одлуку о програму поступања и накнадном разврставању доноси управник завода на образложен предлог стручног тима, који се заснива на оцени испуњености услова прописаних прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених. Стручни тим састављен је од представника служби завода. У заводима где нема служби за третман и здравствену заштиту, чланове стручног тима чине запослени одговарајуће струке који процењују степен ризика и здравствено стање осуђеног. Одлука о програму поступања и одлука о накнадном разврставању доставља се осуђеном најкасније у року од три дана од дана доношења одлуке. Против одлуке о накнадном разврставању осуђени има право жалбе директору Управе, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке. Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о накнадном разврставању, осуђени може поднети захтев за судску заштиту судији за извршење. Министар надлежан за послове правосуђа доноси пропис који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених. VI. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ 1. Права осуђеног Право на човечно поступање Члан 76. Свако мора поштовати достојанство осуђеног. Нико не сме угрозити телесно и душевно здравље осуђеног. Смештај Члан 77. Осуђени има право на смештај који одговара савременим хигијенским условима и месним климатским приликама. Разврставање осуђеног у просторије за заједнички боравак и спаваонице спровешће се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи међусобни утицај и опасност од међусобног физичког и психичког угрожавања. Осуђени са инвалидитетом има право на смештај примерен врсти и степену његових потреба. Смештај трудница, породиља и мајки Члан 78. Труднице, породиље и мајке које негују децу смештају се одвојено од осталих осуђених жена. Просторије у којима осуђени живе и раде Члан 79. Просторије у којима осуђени живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да на сваког осуђеног дође најмање осам кубних метара и четири квадратна метра простора. Просторије морају имати примерене санитарне уређаје и средства за личну хигијену. Сваки осуђени има право на засебан лежај. Слободно време осуђеног Члан 80. Осуђени има право да изван затворених просторија на свежем ваздуху, у слободно време, проведе најмање два часа дневно. Осуђени, коме године и телесне способности то дозвољавају, има право у слободно време на организовану физичку активност, укључујући и право да заједно са другим осуђеницима користи спортске терене и опрему. Хигијена у заводу Члан 81. Осуђени морају одржавати личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима бораве. Завод је дужан да обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене. У заводима се редовно контролишу хигијена осуђених и просторија у којима бораве. Исхрана Члан 82. Осуђени има право на исхрану подобну да одржи његово добро здравље и снагу, на три оброка дневно чија укупна вредност не сме бити мања од 12.500 џула. Осуђени који ради на тежим пословима, болесник, трудница и породиља има право на исхрану коју им одреди лекар. Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода. Лекар или друго стручно лице проверава, пре деобе оброка, квалитет исхране и налаз уноси у одговарајућу књигу. Вода за пиће Члан 83. Осуђеном у свако доба мора бити доступна вода за пиће. Здравствена исправност хране и воде у заводима редовно се надзиру. Пропис који уређује исхрану осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа. Одећа, рубље и обућа Члан 84. Осуђени има право на бесплатно рубље, одећу и обућу који су прилагођени месним климатским приликама. Ако то захтева посао који обавља, осуђени има право на посебну радну одећу, обућу и опрему. Пропис који уређује одећу, обућу, рубље и постељину осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа. Изглед одеће и ношење сопствене одеће Члан 85. Одећа осуђеног не сме деловати омаловажавајуће ни понижавајуће. У заводу и одељењима отвореног и полуотвореног типа осуђени има право да носи сопствену одећу и обућу. Дописивање Члан 86. Осуђени има право да надлежним органима упућује поднеске. Страни држављанин се може поднеском обратити дипломатско-конзуларном представнику земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава може се поднеском обратити надлежним органима Републике Србије и надлежним међународним организацијама. Завод издаје осуђеном потврду о пријему писмена која садржи име пошиљаоца, датум и број под којим је заведено писмо. Осуђени поднеске прима и упућује преко завода, о свом трошку. Управник завода на молбу осуђеног који нема новчаних средстава може одобрити слање поднесака о трошку завода. Ограничење права на дописивање Члан 87. Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку. У заводу затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем или затвореном одељењу завода, на предлог управника завода или директора Управе, судија за извршење надлежан према седишту завода може донети одлуку да се текст писама надзире ако се на тај начин доприноси откривању или спречавању нових кривичних дела. Из истих разлога судија за извршење може ускратити дописивање. Одлука из става 2. овог члана преиспитује се на свака два месеца. Против одлуке суда из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе у року од три дана већу суда. Жалба не одлаже извршење одлуке. У случају сумње да се писмена кореспонденција користи за слање и примање недозвољених ствари, писмо упућено осуђеном, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети. Телефонски разговор Члан 88. Осуђени има право на телефонски разговор у складу са одредбама прописа који уређује кућни ред завода, о свом трошку. Одредбе члана 87. ст. 2. до 4. овог закона сходно се примењују и на надзирање телефонског разговора. Правна помоћ Члан 89. Осуђени има право на правну помоћ у вези са извршењем казне затвора, а завод је дужан да му такву помоћ пружа. Завод упућује осуђеног на начин остваривања других облика правне помоћи. Посете Члан 90. Осуђени има право двапут месечно на посету брачног друга, деце, родитеља, усвојеника, усвојитеља и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена крвног и тазбинског сродства, као и хранитеља, храњеника и старатеља. Управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица. Посете браниоца или пуномоћника Члан 91. Осуђени има право да га посети бранилац или пуномоћник који га заступа, или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању. Посете страном држављанину Члан 92. Страни држављанин има право на посету и дипломатско-конзуларног представника земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава има право на посету надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација. Осуђени даје писмену сагласност на посету из става 1. овог члана. Дипломатско-конзуларни представник стране државе и представник надлежне међународне организације писмено ће обавестити завод о датуму и времену посете. Трајање посете Члан 93. Посета траје најкраће један час. Време, трајање, начин посете и изглед просторије за посету уређују се прописом о кућном реду завода. Посете у посебној просторији Члан 94. Осуђени има право да једном у два месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода. Начин остварења права лица из става 1. овог члана, изглед посебне просторије и одређивање круга блиских лица уређују се прописом о кућном реду завода. Ограничење права на боравак у посебној просторији Члан 95. За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на боравак у посебној просторији. Пријем пакета Члан 96. Осуђени има право на пријем пакета двапут месечно. Пакети се пре уручења прегледају у присуству осуђеног. Тежина и допуштена садржина пакета уређују се прописом о кућном реду завода. Пријем новчаних пошиљки Члан 97. Осуђени има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки. Новац који осуђени прима депонује се на новчани депозит. Месечни износ новца којим осуђени слободно располаже је износ просечне зараде у Републици Србији за претходни месец према последњим подацима органа надлежног за послове статистике. Рад и права на основу рада Члан 98. Рад осуђеног је саставни део програма поступања. Сврха рада је да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију. У оквиру извршења програма поступања, осуђени је обавезан да извршава радне задатке и обавезе. Сврха рада Члан 99. Рад осуђених мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући. Постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада. Врста посла Члан 100. Врста посла одређује се према психичким и физичким способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода. Психичке и физичке способности осуђеног за рад процењује стручни тим завода. Упошљавање осуђених Члан 101. Осуђени се упошљава у заводу или изван завода, о чему одлучује управник завода, на предлог стручног тима. Уређење и начин рада у заводу треба да су што сличнији уређењу и начину рада изван завода. О упошљавању осуђених води се посебна евиденција. Заводу припада тржишна накнада за рад осуђених изван завода. *Службени гласник РС, број 35/2019 Рад на радном месту на коме је осуђени запослен Члан 102. На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за извршење казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим пословима. Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење. Рад на радном месту ван завода по одлуци судије за извршење *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 102а Судија за извршење може по предлогу управника завода одобрити да осуђени који је разврстан у полуотворено или отворено одељење завода обавља послове на радном месту ван завода, ако за то постоје услови, а кривично дело за које је лице осуђено није у вези са тим пословима. Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима и уз сагласност осуђеног. Уз предлог управника завода, судији за извршење доставља се и нацрт уговора између завода и послодавца којим се одређују услови под којим ће осуђени обављати послове на радном месту ван завода. Ради обављања послова на радном месту ван завода, осуђени се може обратити управнику завода. У поступку упућивања осуђеног на рад ван завода, завод сарађује са Националном службом за запошљавање и послодавцима. Осуђени који обавља послове на радном месту ван завода, на основу одлуке судије за извршење, има право на накнаду у висини од 70% од накнаде за рад коју исплаћује послодавац заводу, на основу уговора из става 3. овог члана. На накнаду за рад не плаћају се порези и доприноси. Судија за извршење може опозвати одлуку којом је одобрио да осуђени обавља послове на радном месту ван завода, ако осуђени злоупотребљава право на рад ван завода или ако послодавац раскине уговор о раду. *Службени гласник РС, број 35/2019 Радно време осуђених Члан 103. Радно време осуђеног може трајати до 40 часова недељно, а изузетно може трајати и дуже, под условима одређеним законом. Осуђени који похађа наставу општег или стручног образовања ради сразмерно краће радно време. Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу. Урачунавање у радни стаж Члан 104. Рад осуђеног не урачунава се у стаж осигурања. Кад се сходно прописима о условима за стручну квалификацију и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора. Накнада за рад Члан 105. Осуђени има право на накнаду за рад, која се исплаћује једном месечно. Накнада за рад износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, с тим да се за рад дужи од пуног радног времена увећава за 50%. На накнаду за рад не плаћају се порези и доприноси. Награда за рад Члан 106. Управник завода може осуђеног новчано наградити за успехе у раду. Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе. Располагање накнадом и наградом за рад Члан 107. Осуђени може слободно располагати са накнадом и наградом за рад. Одређени проценат накнаде и награде осуђеног може се ставити на штедњу. Заштита на раду Члан 108. Осуђени ужива заштиту на раду сходно прописима који уређују заштиту на раду. Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду сходно прописима који уређују здравствено осигурање. Завод подмирује најнужније потребе осуђеног који без своје кривице не ради, а нема сопствених средстава. Одмори Члан 109. Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно закону који уређује права из радног односа. Годишњи одмор користи се у посебним просторијама завода. За време годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради, у смислу овог закона. Одсуство са рада осуђене жене Члан 110. Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно закону који уређује права из радног односа. Интелектуална својина Члан 111. За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права сходно закону који уређује права на интелектуалну својину. Подзаконски пропис о раду осуђеног Члан 112. Пропис који уређује рад осуђеног доноси министар надлежан за послове правосуђа. Здравствена заштита Члан 113. Осуђени има право на здравствену заштиту у складу са законом који уређује здравствену заштиту и одредбама овог закона. Осуђеном ће се обезбедити лекови са позитивне листе. Осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, на предлог лекара, упућује се у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу, а трудница ради порођаја у породилиште. Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора. Лечење осуђеног Члан 114. Лечење осуђеног се спроводи уз његов пристанак. Присилно храњење осуђеног није дозвољено. Ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се друге медицинске мере које одреди лекар. Здравствени преглед осуђеног врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник другачије не затражи. Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним прописима који уређују здравствену заштиту. Осуђени има право да фотокопира своју медицинску документацију о свом трошку. Уз писмену сагласност осуђеног, завод може затражити медицинску документацију од здравствене установе у којој се осуђени лечио пре ступања на извршење казне. Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубног лекара. У заводу се може образовати посебно одељење за одвикавање од психоактивних супстанци. Пропис који уређује рад одељења за одвикавање од психоактивних супстанци и спровођење програма одвикавања од психоактивних супстанци доноси министар надлежан за послове правосуђа. Обавезе лекара Члан 115. Лекар у заводу дужан је да: 1) прегледа сваког осуђеног одмах након пријема у завод, по повратку у завод са привременог одсуства и пре отпуштања из завода; 2) приликом пријема у завод и увек када је то потребно, установи да ли је осуђени физички или душевно оболео и процени његову радну способност; 3) одмах прегледа осуђеног који се жали да је болестан или постоје знаци да је болестан; 4) свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну или воду; 5) контролише смештај, исхрану, хигијену, санитарне и друге услове од којих зависи здравље осуђених; 6) води посебну евиденцију о повредама осуђених и обавештава управника завода о било ком знаку или индикацији да је према осуђеном примењено насиље. Лекар је дужан да у извештају о утврђеним повредама унесе и наводе осуђеног лица о начину настанка повреде, као и да изнесе своје мишљење о повезаности навода осуђеног и насталих повреда; 7) надзире рад апотеке и медицинског особља које евидентира, издаје и даје прописану терапију осуђеном. Обавештавање управника завода Члан 116. Лекар у заводу дужан је да управнику завода у писменој форми: 1) подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених; 2) поднесе извештај увек када установи да је физичко или душевно стање осуђеног нарушено или угрожено због продужења или начина издржавања казне и да препоручи мере за поступање са тим лицем, укључујући и могућност прекида извршења казне; 3) даје налазе и препоруке о количини и квалитету хране за осуђене; 4) даје налазе и препоруке о побољшању хигијене у заводу и код осуђених, стању санитарних услова и уређаја, грејања, осветљења и проветравања у просторијама у којима бораве осуђени; 5) даје налазе и препоруке у вези са неопходним физичким активностима осуђених. Управник завода дужан је да без одлагања предузима мере из става 1. овог члана које му препоручи лекар. Специјалистички преглед Члан 117. На захтев осуђеног, управник завода може му одобрити специјалистички преглед, ако такав преглед није одредио лекар, уз претходно прибављено мишљење лекара о разлозима одбијања. Трошкове прегледа из става 1. овог члана сноси осуђени, ако управник завода другачије не одреди. Обавештење блиских лица Члан 118. О озбиљној угрожености здравља или живота осуђеног, или о његовом премештају у заводску болницу или другу здравствену установу, завод ће одмах обавестити његовог брачног друга, децу, усвојенике или лице са којим је до одласка на извршење казне живео у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, а ако их осуђени нема тада његове родитеље, усвојитеља, браћу, сестре или даље сроднике. Права осуђене жене која има дете Члан 119. Осуђена жена која има дете може задржати дете до истека казне, а најдуже до навршене друге године живота детета, после чега родитељи детета споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим лицима. Кад се родитељи не споразумеју или је њихов споразум на штету детета, о поверавању детета одлучује суд надлежан према пребивалишту, односно боравишту мајке у време осуде. Помоћ стручног особља Члан 120. Осуђена жена која има дете има право на помоћ стручног особља завода. У одсуству непосредне мајчине бриге, детету се омогућава одговарајући смештај у посебну просторију завода и стручна нега, која одговара стандарду дечијих установа. Порођај осуђене жене, њена нега и смештај и нега детета у заводу су бесплатни. Обавештавање Члан 121. Осуђени има право да набавља дневну и периодичну штампу о свом трошку и да користи друга средства јавног обавештавања. Осуђени може да чита књиге из библиотеке завода и књиге које сам прибави. Образовање Члан 122. Осуђени има право на основно и средње образовање, које се сходно прописима који уређују образовање организује у заводу. Завод организује и друге видове образовања осуђених. Ванредно школовање Члан 123. Управник завода може осуђеном одобрити ванредно школовање ако се програм образовања може ускладити са безбедносном проценом. Трошкове ванредног школовања сноси осуђени. Подзаконски пропис о образовању осуђених Члан 124. Из исправе о стицању образовања не сме бити видљиво да је образовање осуђеног стечено за време издржавања казне. Пропис којим се уређује образовање осуђених споразумно доносе министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове образовања. Верска права Члан 125. Осуђени има право: 1) на верски обред; 2) да држи и чита верску литературу; 3) да га посети свештено лице или други верски службеник. Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев, управник завода ће дозволити свештеном лицу или другом верском службенику те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу. Осуђени слободно одлучује да ли ће да присуствује верском обреду или посети свештеног лица, односно другог верског службеника. Верски обред обавља се у посебној, прикладној просторији завода. Време, трајање и начин коришћења верских права уређују се прописом о кућном реду завода. Поднесак, притужба и жалба Члан 126. Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода. Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног. Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су му у заводу учињене. Осуђени може поднети притужбу из става 3. овог члана у року од три месеца од дана настанка повреде права или друге неправилности, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост. Притужбу која је неразумљива управник завода ће вратити осуђеном ради појашњења навода. Рок за достављање појашњења је 48 часова. Ако осуђено лице не достави појашњење у остављеном року, притужба ће бити одбачена. Ако се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник завода ће наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај. Управник завода или лице које он овласти дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење. Ако се утврди да су наводи из притужбе основани, управник или лице које он одреди, одмах ће наложити отклањање утврђених неправилности. Ако отклањање неправилности није могуће, управник ће налогом забранити њено даље понављање. Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана од дана пријема решења поднесе жалбу директору Управе. Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе. Притужба директору Управе Члан 127. Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника, може поднети притужбу директору Управе. Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног. Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у документацију завода, разговором са управником и запосленима у заводу, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима, без присуства запослених у заводу. Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног. Ако отклањање неправилности није могуће, директор Управе ће забранити њено даље понављање. Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника обавестиће лице овлашћено за вршење надзора. Притужба овлашћеном лицу Члан 128. Осуђени има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода. 2. Проширена права и погодности осуђеног Члан 129. Осуђеном који се посебно добро влада и залаже и остварује напредак у донетом програму поступања управник завода може доделити: 1) проширено право на пријем пакета; 2) проширено право на број посета; 3) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други); 4) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете; 5) проширено право на пријем посета у посебним просторијама; 6) проширено право на пријем посета изван завода; 7) проширено право на погоднији смештај. Управник завода може под условима из става 1. овог члана одобрити осуђеном и следеће погодности: 1) слободан излазак у град; 2) посету породици и сродницима о викенду и празницима; 3) наградно одсуство из завода до седам дана у току године; 4) коришћење годишњег одмора изван завода. Из посебно оправданих разлога, управник завода може осуђеном одобрити и ванредни излазак или одсуство из завода до седам дана. Одлуку о додељивању проширених права и погодности управник завода доноси на образложен предлог стручног тима, у складу са прописом који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених. У случају да осуђени престане да испуњава услове из става 1. овог члана, стручни тим завода може управнику предложити одузимање неких од додељених проширених права и погодности. Одлуку о одузимању проширених права и погодности доноси управник завода. Против одлуке из става 6. овог члана може се изјавити жалба директору Управе у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке. Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о одузимању проширених права и погодности, осуђени може поднети захтев за заштиту судији за извршење. 3. Премештај осуђеног Члан 130. Директор Управе може, по предлогу управника завода, преместити осуђено лице из једног завода у други када је то оправдано због спровођења програма поступања или одржавања реда и безбедности у заводу. Директор Управе може, из разлога безбедности, осуђеног преместити по службеној дужности. Против одлуке директора Управе којом се одређује премештај, осуђени има право жалбе судији за извршење. Јављање породици после премештаја Члан 131. Завод у који је осуђени премештен дужан је да одмах после премештаја осуђеном омогући да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода. 4. Прекид извршења казне затвора Прекид извршења казне одлуком директора Управе Члан 132. На молбу осуђеног или предлог управника завода, директор Управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако настану разлози из члана 59. став 1. овог закона због којих би се њено извршење могло одложити. Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба судији за извршење. Прекид због основаности молбе за одлагање извршења казне Члан 133. Кад је осуђени упућен у завод и ступио је на издржавање казне затвора пре правноснажности решења којим се одлучује о молби за одлагање извршења казне, а касније се утврди да је молба била основана, одлуком директора Управе прекида се извршење казне затвора, у складу са одлуком суда о одлагању извршења казне. У случају из става 1. овог члана време издржане казне затвора не урачунава се у трајање прекида. Прекид извршења казне затвора поводом ванредног правног средства Члан 134. Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може прекинути извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка. Прекид извршења казне на захтев јавног тужиоца Члан 135. Извршење казне затвора на захтев надлежног јавног тужиоца прекида се и траје до доношења одлуке о правном леку. Одлуку о прекиду из става 1. овог члана доноси суд надлежан да одлучује о правном леку. Ако јавни тужилац не поднесе правни лек у року од 30 дана од дана пријема одлуке о прекиду извршења казне затвора, суд надлежан за извршење казне ће без одлагања осуђеног упутити на издржавање остатка казне. Јавни тужилац је дужан да обавести суд и завод о поднетом правном леку, односно да правни лек неће поднети. Опозив прекида извршења казне затвора и спровођење осуђеног на даље извршење казне Члан 136. Директор Управе опозива прекид извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или да осуђени прекид користи противно одобреној сврси. Ако се осуђени после истека или опозива прекида извршења казне не јави у завод, завод о томе одмах обавештава полицију која осуђеног спроводи на даље извршење казне. Дејства прекида извршења казне затвора Члан 137. Време прекида извршења казне затвора не урачунава се у издржану казну. За време прекида извршења казне осуђеном не припадају права предвиђена овим законом. Сходна примена одредаба о одлагању извршења казне затвора Члан 138. На прекид извршења казне затвора сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује одлагање извршења казне затвора. 5. Смрт осуђеног Члан 139. У случају смрти осуђеног одмах се обавештавају полиција и јавни тужилац, а затим његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема – његови родитељи, усвојитељ, брат, сестра, даљи сродници или лице које је он одредио. О смрти осуђеног обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку, суд надлежан за извршење и матичар. Предаја посмртних остатака Члан 140. Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици осуђеног или лицу које је он одредио. Ако осуђени нема породицу, или породица, односно лице које је он одредио, не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци осуђеног сахрањују се о трошку завода. VII. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ 1. Опште одредбе Члан 141. Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са законом и прописима донетим на основу закона, као и по налозима службених лица, осим ако би извршење налога било противправно. У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном се могу применити само оне мере за одржавање реда и безбедности које су утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и само у мери у којој је то неопходно. У примени мера за одржавање реда и безбедности не сме се применити строжа мера од неопходно потребне с обзиром на околности њене примене и садржину мере. Мере за одржавање реда и безбедности су мере принуде и посебне мере. 2. Мере принуде Услови за примену мере принуде Члан 142. Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи: 1) бекство осуђеног; 2) физички напад на друго лице; 3) наношење повреде другом лицу; 4) самоповређивање; 5) проузроковање знатне материјалне штете; 6) активан и пасиван отпор осуђеног. Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње. Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја. Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица полиције. Врсте мера принуде Члан 143. Мере принуде су: 1) употреба физичке снаге; 2) везивање; 3) издвајање; 4) употреба гумене палице; 5) употреба шмркова са водом; 6) употреба хемијских средстава; 7) употреба ватреног оружја. Приликом примене мере принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, којом се успешно савлађује отпор и која је сразмерна опасности која прети. Примена мере принуде и лекарски преглед Члан 144. О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу. Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може наредити само управник завода. Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена. Преглед се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог часа од примене мере. Писани извештај службе за обезбеђење, медицинска документација и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. Управник завода обавештава директора Управе о употреби мера принуде и прослеђује извештаје у року од 24 часа од времена примене мере принуде. Употреба ватреног оружја Члан 145. Ватрено оружје дозвољено је употребити само ако се другим мерама не може: 1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу; 2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем; 3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко десет година. Ватрено оружје се неће употребити ако би се тиме озбиљно угрозио живот другог лица. Ако се службена радња предузима под непосредним руководством управника завода или руководиоца службе за обезбеђење, ватрено оружје се може употребити само по њиховом наређењу. Дужност обавештавања о употреби ватреног оружја Члан 146. Управник завода је дужан да одмах достави обавештење о употреби ватреног оружја и записник о лекарском прегледу осуђеног лица директору Управе, надлежном јавном тужиоцу и судији за извршење. Поступање приликом бекства осуђеног Члан 147. Припадник службе за обезбеђење без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству. О сваком покушају бекства и бекству осуђеног, припадник службе за обезбеђење одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора Управе. У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на извршење казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да се осуђени у бекству лиши слободе. За време бекства осуђеном не тече извршење казне затвора. Обавештавање полиције Члан 148. У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног, припадник службе за обезбеђење је дужан да без одлагања обавести полицију и обезбеди место за које претпоставља да се осуђени крије. 3. Посебне мере Услови за примену и врсте посебних мера Члан 149. Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте, који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере. Посебне мере су: 1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено; 2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари; 3) смештај под појачан надзор; 4) усамљење; 5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце. Примену посебне мере одређује управник завода или лице које он овласти на писани и образложени предлог руководиоца организационе јединице завода. Према осуђеном могуће је применити и више посебних мера истовремено. Извршење мере из става 2. овог члана одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену. Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари Члан 150. Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари може непрекидно трајати најдуже до 48 часова. Ова мера се одређује уз претходно мишљење лекара. О смештају у посебно осигурану просторију без опасних ствари одмах се обавештава надлежни судија за извршење. Уз меру из става 1. овог члана спроводи се појачан надзор. Смештај под појачан надзор Члан 151. Смештај под појачан надзор може се применити само у заводима затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем, односно у затвореним одељењима завода. Осуђеном који ремети ред или подстиче друге на ремећење реда, па због тога представља опасност за безбедност у заводу, или на други начин угрожава безбедност, може се решењем одредити смештај под појачан надзор. Решење из става 2. овог члана доноси управник завода или лице које он овласти, на предлог службе за третман или службе за обезбеђење. На решење из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе судији за извршење, која не одлаже извршење решења. Мера из става 1. овог члана преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања ове мере осуђени има право жалбе судији за извршење. Усамљење Члан 152. Осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, озбиљно угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, управник завода може, уз претходно мишљење лекара, решењем изрећи меру усамљења, у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута. Усамљењем се осуђеном онемогућава контакт с другим осуђеним за све време трајања мере. Мера усамљења се извршава у просторији која има услове прописане у члану 164. став 1. овог закона. Осуђеном се за време извршења мере усамљења мора осигурати боравак ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно. Осуђеном се за време извршења мере усамљења омогућава рад у просторијама у којима се мера примењује, а током примене може да користи личне ствари, чита штампу и књиге, да се дописује, слуша радио и прати телевизијски програм. На решење из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење. Меру из става 1. обуставиће управник завода, на образложени предлог стручне службе да примену мере усамљења треба обуставити. Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце Члан 153. У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимања опојних дрога или психоактивних супстанци, могуће је од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста. За тестирање на вирус ХИВ-а и вирус хепатитиса Ц, потребан је пристанак осуђеног. Остале одредбе о посебним мерама Члан 154. Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачан надзор, усамљење и тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце примењује се под надзором лекара. Прописи који уређују одржавање реда и безбедности Члан 155. Пропис којим се уређују мере за одржавање реда и безбедности доноси министар надлежан за послове правосуђа. Изузетно, полиција може бити укључена у одржавање реда и безбедности у заводима, као и приликом спровођења лица лишених слободе, у складу са посебним споразумом између министра надлежног за послове правосуђа и министра надлежног за унутрашње послове. VIII. ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНОГ 1. Дисциплински преступи Претпоставке за примену дисциплинских мера Члан 156. Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених овим законом. У складу са одредбама Кривичног законика дисциплински ће се казнити осуђени који за време извршења казне затвора учини кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године. Према осуђеном се не сме више пута применити дисциплинска мера за исту радњу дисциплинског преступа. Тежи дисциплински преступи Члан 157. Тежи дисциплински преступи су: 1) бекство или покушај бекства из завода; 2) подстрекавање на побуну или бекство; 3) припремање побуне или бекства; 4) неовлашћено напуштање завода; 5) насиље према другом лицу, физичко или психичко злостављање другог лица; 6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средства за комуникацију на даљину; 7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или извршење кривичног дела; 8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу; 9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима; 10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица; 11) угрожавање туђег здравља извршено намерно или грубом непажњом; 12) производња, поседовање или коришћење опојних дрога или психоактивних супстанци; 13) грубо занемаривање личне хигијене осим ако грубо занемаривање личне хигијене није настало услед телесног или менталног обољења; 14) бављење играма на срећу; 15) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе; 16) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ; 17) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу; 18) обучавање о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства; 19) тежа злоупотреба добијених проширених права и погодности; 20) недолично, насилничко или увредљиво понашање према запосленом; 21) противправно присвајање туђих покретних ствари; 22) понављање најмање три лакша дисциплинска преступа у периоду од три месеца; 23) одбијање осуђеног да се подвргне тестирању у случају основане сумње на узимање опојних дрога или психоактивних супстанци. Лакши дисциплински преступи Члан 158. Лакши дисциплински преступи су: 1) угрожавање и ометање другог осуђеног у обављању радних и слободних активности; 2) удаљавање из круга завода или радилишта и радионице завода без одобрења; 3) изношење алата и других материјалних средстава са радног места; 4) међусобна купопродаја одеће, обуће, лекова и других ствари; 5) коцкање; 6) припремање оброка, напитака или хране ван простора предвиђеног у ту сврху; 7) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог у заводу; 8) угрожавање и оштећење имовине; 9) нарушавање изгледа завода; 10) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије; 11) лакша злоупотреба добијених посебних права; 12) поседовање ствари које осуђени не сме имати код себе; 13) недисциплиновано, непристојно и агресивно понашање кoje ремети живот и рад у заводу; 14) недозвољена израда предмета; 15) пушење ван простора одређеног у ту сврху; 16) занемаривање радне обавезе; 17) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица; 18) неовлашћено коришћење ствари; 19) омогућавање приступа неовлашћеном лицу у простор завода; 20) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству; 21) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права. 2. Дисциплинске мере Врсте дисциплинских мера Члан 159. За учињене дисциплинске преступе изричу се дисциплинске мере. Дисциплинске мере су: 1) укор; 2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца; 3) одузимање додељених проширених права и погодности из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона до три месеца; 4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца; 5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи. Укор се изриче кад због природе учињеног дисциплинског преступа осуђеног треба само упозорити. Дисциплинске мере из става 2. тач. 2) до 4) овог члана изричу се као самосталне мере кад нема основа или није оправдано изрећи меру упућивања у самицу, а укором се не може постићи сврха дисциплинске мере. Мера упућивања у самицу и ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе. Одузимање додељених проширених права и погодности права из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона и упућивање у самицу могу се изрећи кумулативно. Условно одлагање извршења дисциплинске мере Члан 160. Извршење дисциплинске мере, изузев мере укора, могуће је условно одложити до три месеца. Ако осуђени у року за који је одложено извршење дисциплинске мере учини нови лакши дисциплински преступ, дисциплинска мера се може опозвати. Одлуку о опозиву дисциплинске мере доноси орган који је донео одлуку о дисциплинској мери. Стицај дисциплинских преступа Члан 161. За стицај дисциплинских преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање мере. Извршење дисциплинске мере упућивања у самицу Члан 162. Дисциплинска мера упућивања у самицу изриче се изузетно, само за теже дисциплинске преступе и не може трајати дуже од 15 дана. Меру упућивања у самицу до 30 дана могуће је изрећи за стицај дисциплинских преступа. Садржина дисциплинске мере упућивања у самицу Члан 163. Дисциплинска мера упућивања у самицу представља искључење осуђеног из заједничких активности с другим осуђенима у слободно време или током целог дана и ноћи. Одмах након започињања извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед осуђеног, ради утврђивања његовог психичког и физичког здравственог стања. Ако се лекарским прегледом утврди да даљи боравак у самици утиче на здравствено стање осуђеника, извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ће се прекинути. Када престану здравствени разлози који су проузроковали прекид, наставиће се са извршењем дисциплинске мере упућивања у самицу. *Службени гласник РС, број 35/2019 Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу Члан 164. Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом. Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима. Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени може да чита и пише, и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно. Контрола извршења дисциплинске мере упућивања у самицу Члан 165. Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана. Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења дисциплинске мере упућивања у самицу. Ограничење у трајању дисциплинске мере упућивања у самицу Члан 166. Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године. Обустављање и прекид извршења дисциплинске мере упућивања у самицу Члан 167. Управник завода обуставља извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека. Управник завода обавезно прекида извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава здравље осуђеног. 3. Дисциплински поступак Надлежност и покретање поступка Члан 168. Поступак за теже дисциплинске преступе води и одлуку доноси дисциплинска комисија, а за лакше дисциплинске преступе управник завода или лице које он одреди, с тим да то лице, односно члан комисије не може бити подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка. Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси руководилац организационе јединице завода или лице које он одреди. За теже дисциплинске преступе предлог за покретање поступка може поднети и управник завода или лице које он одреди. Предлог за покретање дисциплинског поступка из става 2. овог члана подноси се у року од 48 часова од сазнања за учињени преступ. Ако истек рока за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка пада у суботу, недељу или дане државног празника, исти се подноси првог наредног радног дана. Дисциплинску комисију од три члана из става 1. овог члана именује директор Управе, на предлог управника завода. Председник комисије мора бити дипломирани правник. Услови за издвајање осуђеног Члан 169. Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника, до 48 часова. Време издвајања се урачунава у дисциплинску меру упућивања у самицу. Осуђено лице са третманом отвореног или полуотвореног одељења против кога је покренут дисциплински поступак за тежи дисциплински преступ може се сместити у затворени део завода до окончања дисциплинског поступка. Време проведено у затвореном делу завода не урачунава се у дисциплинску меру упућивања у самицу. Докази у дисциплинском поступку Члан 170. Осуђени против кога се води дисциплински поступак се обавезно саслушава, наводи које истакне проверавају се, а изводе се и други докази. О току дисциплинског поступка води се записник. Одмеравање дисциплинске мере Члан 171. При изрицању дисциплинске мере води се рачуна о понашању осуђеног током издржавања казне и залагању на раду, а узимају се у обзир и све друге чињенице битне за правилно одмеравање мере. Застарелост Члан 172. Дисциплинска мера не може се изрећи нити се изречена мера може извршити, ако је од учињеног дисциплинског преступа протекло више од једне године. Право осуђеног на стручну правну помоћ Члан 173. Осуђени против кога се води дисциплински поступак има право на стручну правну помоћ. О праву из става 1. овог члана осуђени мора бити писмено обавештен приликом уручивања предлога о покретању дисциплинског поступка. Решење и жалба у дисциплинском поступку Члан 174. Дисциплински поступак се окончава решењем. Против решења осуђени може изјавити жалбу судији за извршење надлежном према седишту завода у року од три дана од дана пријема решења. Одлуку о жалби судија за извршење доноси у року од три дана од дана пријема жалбе. Жалба не одлаже извршење решења. Уписивање дисциплинске мере у евиденцију Члан 175. Дисциплинска мера изречена коначним решењем уписује се у евиденцију дисциплинских мера. Дисциплинска мера брише се из евиденције дисциплинских мера ако осуђеном не буде изречена нова дисциплинска мера у року од годину дана од дана изречене дисциплинске мере за лакше преступе, а у року од три године од дана изречене дисциплинске мере за теже дисциплинске преступе. Овлашћење министра надлежног за послове правосуђа Члан 176. Пропис којим се уређује дисциплински поступак, утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање дисциплинских мера доноси министар надлежан за послове правосуђа. На сва питања која нису уређена прописом из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе Кривичног законика и Законика о кривичном поступку. О изреченим дисциплинским мерама завод води евиденцију која садржи: име и презиме осуђеног лица, податке о извршеном дисциплинском преступу, податке о изреченој дисциплинској мери и напомену. *Службени гласник РС, број 35/2019 4. Материјална одговорност Члан 177. Осуђени је дужан да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу. О накнади штете у износу до 15.000 динара одлучује првостепени дисциплински орган, а за износ штете преко 15.000 динара накнада се остварује у парничном поступку. Накнаду штете о којој је одлучио првостепени дисциплински орган завод непосредно наплаћује из средстава којим осуђени слободно располаже, а ако је то недовољно и из штедног улога осуђеног. IX. ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА Отпуштање због истека казне Члан 178. Осуђени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна. Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, осуђени се отпушта последњег радног дана који претходи тим данима. Завод је дужан да у року од осам дана након отпуштања осуђеног о томе обавести судију за извршење, суд који га је упутио на извршење казне, као и полицију, ради вођења евиденција. Опште одредбе о отпуштању осуђеног Члан 179. Пре отпуштања, лекар прегледа осуђеног и налаз уноси у здравствени картон. Тешко болесно лице, које је отпуштено са извршења казне затвора и отпуштено лице које је због болести неспособно за пут, завод смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих 30 дана сноси завод. Отпустни лист и предаја одузетих ствари и новца Члан 180. Осуђеном се приликом отпуштања из завода издаје отпустни лист. Отпустни лист, поред осталог, садржи и датум отпуштања и датум до када отпуштено лице треба да се јави полицији. Отпустни лист служи отпуштеном лицу и као доказ о идентитету до доласка у место пребивалишта, односно боравишта. Осуђеном се приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу. При отпуштању осуђеног, завод му обезбеђује рубље, одећу и обућу, ако осуђени није у могућности да их прибави. Лице се сматра отпуштеним када напусти завод. Обавештавање жртве Члан 181. У случајевима када се осуђени за кривична дела против живота и тела, против полне слободе или против брака и породице, отпушта са издржавања казне затвора, односно условно отпушта, као и у случају бекства из затвора, завод ће обавестити жртву кривичног дела. Обавештење из става 1. овог члана завод доставља жртви ако је она то тражила, и ако процена ризика завода указује на потребу превентивне заштите жртве. Трошкови превоза Члан 182. Трошкове превоза отпуштеном лицу до места пребивалишта, односно боравишта сноси завод. Отпуштеном странцу плаћају се трошкови превоза до граничног прелаза, ако посебним прописом није другачије одређено. Отпуштање због амнестије, помиловања и условног отпуста Члан 183. У случају да се осуђени отпушта из завода на основу закона о амнестији, завод је дужан да га отпусти најкасније 24 часа након пријема решења о амнестији, ако законом о амнестији није другачије одређено. У случају да се осуђени отпушта из завода на основу одлуке о помиловању, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке о помиловању, а најкасније у року од 24 часа. У случају да се осуђени отпушта из завода на основу правноснажне одлуке о условном отпусту, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке, а најкасније у року од 24 часа. Превремено отпуштање Члан 184. Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише шест месеци до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода. Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима. Превремено пуштање на основу одлуке судије за извршење *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 184а Судија за извршење може по предлогу управника завода превремено отпустити осуђеног са издржавања казне затвора највише 12 месеци до истека казне, ако је осуђени издржао једну половину казне затвора, због тешке болести, тешког инвалидитета или старости, ако би даље извршење казне представљало нехумано поступање. Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима. Уз предлог управника, судији за извршење доставља се здравствена документација осуђеног. У поступку доношења одлуке, судија за извршење може одредити вештачење ради утврђивања здравственог стања осуђеног. Осуђени који је превремено отпуштен са издржавања казне затвора због тешке болести или тешког инвалидитета, дужан је да на сваких 60 дана доставља судији за извршење извештај лекара о свом здравственом стању. Судија за извршење може опозвати одлуку којом је одобрено превремено отпуштање, ако се накнадно утврди да нису постојали или су престали да постоје разлози за превремено отпуштање. *Службени гласник РС, број 35/2019 Програм припреме за отпуст Члан 185. Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм припреме за отпуст и помоћи након отпуштања. Припрема осуђеног за отпуст започиње након доласка у завод. Осуђени се подстиче на активно учествовање у припреми за отпуст, а посебно да одржава односе са породицом, успоставља и одржава контакте са установама и особама које се баве укључивањем осуђеника за живот на слободи. Програм за отпуст је саставни део програма поступања. На основу утврђеног програма за отпуст, осуђени ће бити укључен у појединачни или групни саветодавни рад у вези са његовом припремом за отпуст најраније једну годину, а најкасније три месеца пре отпуштања, у зависности од дужине изречене казне. У поступку израде програма за отпуст служба за третман утврђује и потребе осуђеног након извршења казне и сарађује са повереничком службом, као и органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно боравишта осуђеног. Поступак пружања помоћи и прихвата Члан 186. У остваривању пружања помоћи и прихвата завод сарађује са повереничком службом, органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно последњег боравишта осуђеног пре упућивања на извршење казне затвора, полицијом и одговарајућом организацијом или удружењем. Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног о томе обавести полицију у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног, као и суд који је изрекао казну затвора. Поступак пружања помоћи и прихвата осуђеног након извршене казне затвора уређује се посебним законом. Глава четврта ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ Надлежност и поступак за извршење новчане казне Члан 187. За извршење новчане казне надлежан је суд који је донео првостепену пресуду. Рок за плаћање новчане казне Члан 188. Рок за плаћање новчане казне одређује се пресудом. Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године. Замена новчане казне казном затвора Члан 189. Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора. Замена новчане казне казном затвора врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године. Сразмерна замена новчане казне Члан 190. Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора. Ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити, на основу одлуке суда. Замена новчане казне казном рада у јавном интересу Члан 191. Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу. Замена новчане казне казном рада у јавном интересу врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова. Извршење новчане казне после смрти осуђеног Члан 192. После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити. Сходна примена Члан 193. Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако законом није другачије одређено. Глава пета ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ Члан 194. Ради извршења казне одузимања возачке дозволе, суд који је одлучивао у првом степену доставља извршну одлуку о изреченој казни одузимања возачке дозволе полицији у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног у време када је одлука којом је изречена казна постала правноснажна. Извршна одлука уписује се у казнену евиденцију. Глава шеста ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ I. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Члан 195. Упућивање лица на извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену. Мера из става 1. овог члана извршава се у Специјалној затворској болници, а изузетно у другој здравственој установи. Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, лице према којем се она примењује прво се упућује на извршење мере безбедности. На предлог Специјалне затворске болнице, односно друге здравствене установе у којој се мера из става 1. овог члана извршава, суд може у току трајања мере, по претходно прибављеном мишљењу судије за извршење, одлучити да се лице према којем се мера извршава премести из једне у другу здравствену установу. Положај лица према коме се спроводи мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Члан 196. Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може садржати само она ограничења кретања и понашања која су неопходна ради лечења и чувања лица према којем се ова мера примењује и ради одржавања реда и дисциплине. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи има иста права и обавезе као и лице које издржава казну затвора, ако потребе лечења другачије не захтевају. Довођење и спровођење у здравствену установу Члан 197. Ако се лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи налази на слободи, а не јави се установи ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Наредбу извршава полиција на чијем подручју се лице налази. Ако се такво лице налази у притвору спровођење врше овлашћена лица завода у којем се извршава мера притвора. Довођење и спровођење лица из става 1. овог члана врши се уз пратњу здравственог радника. Дужност обавештавања суда Члан 198. Здравствена установа, односно одељење у које је упућено лице ради лечења и чувања, обавезна је да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру, о стању здравља лица према којем се примењује. Обустава или замена мере Члан 199. На предлог Специјалне затворске болнице или друге здравствене установе у којој се мера извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се мера обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи обустави или изрећи меру обавезног психијатријског лечења на слободи. Кад се заврши лечење, здравствена установа из става 1. овог члана обавештава о томе суд који је меру изрекао. Ако се ради о лицу чије је лечење завршено, а коме још није истекла казна, полиција на чијем подручју се налази здравствена установа, на захтев суда из става 1. овог члана, спровешће осуђено лице на извршење казне, под условом да му суд није одредио условни отпуст. Стручни надзор над извршењем мере Члан 200. Стручност рада у извршењу мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи надзире министарство надлежно за послове здравља. Помоћ после отпуштања из здравствене установе Члан 201. После отпуштања из здравствене установе бригу о лицу према коме је извршена мера безбедности, а које је без породичног старања, преузима орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту лица у време када је одлука којом је мера безбедности изречена постала правноснажна. II. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења на слободи Члан 202. Мера обавезног психијатријског лечења на слободи извршава се у здравственој установи коју одреди суд који је изрекао ову меру. Суд који је изрекао меру из става 1. овог члана упућује лице којем је изречена мера, у здравствену установу у року од осам дана од дана правноснажности одлуке којом је мера изречена. Лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења на слободи обавезно је да се у року које одреди суд, а најкасније у року од 15 дана од достављања одлуке о упућивању на лечење, јави здравственој установи ради лечења. Суд доставља препис правноснажне судске одлуке здравственој установи у којој се мера извршава. Обавеза обавештавања здравствене установе Члан 203. Ако се упућено лице не подвргне лечењу у року који одреди суд, лечење самовољно напусти или и поред лечења постане толико опасно за околину да је потребно и његово чување у психијатријској здравственој установи, здравствена установа ће о томе обавестити суд који је изрекао меру. Обавезе здравствене установе Члан 204. Здравствена установа је обавезна да најмање сваких шест месеци обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица које је на лечењу. Здравствена установа је обавезна да суд обавести и о завршетку лечења. III. ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА И ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА Надлежност и поступак за извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара Члан 205. Упућивање лица на извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену. Лице коме је изречена мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара уз казну затвора, упућује се на извршење у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа из члана 49. став 1. овог закона. О упућивању на извршење мера из става 1. овог члана суд обавештава установу у коју се лице коме је мера изречена упућује. Ако се лице из става 1. овог члана не јави установи на лечење или самовољно напусти започето лечење, установа ће одмах о томе обавестити надлежни суд који наређује његово довођење, односно издавање потернице. Обавеза обавештавања суда Члан 206. Установа у којој се извршава мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара најмање једном у шест месеци обавештава надлежни суд о њеном извршавању. Установа из става 1. овог члана обавештава суд о завршетку лечења. Упућивање осуђеног на извршење остатка казне затвора Члан 207. После извршене мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, лице према коме је односна мера извршена, упућује се на извршење остатка казне затвора. IV. ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ Надлежност за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности Члан 208. Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности доставља правноснажну одлуку органу, предузећу или организацији у којој је лице којем је мера изречена запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређеног позива или самосталне делатности, надлежном инспекцијском органу, надлежном органу за вођење привредних регистара и пореској управи. Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица према којем се ова мера примењује ради уписа у казнену евиденцију. Поступак за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности Члан 209. Када је вршење позива, делатности и дужности везано за дозволу надлежног органа, ова мера се извршава одузимањем дозволе или забраном њеног издавања, за време на које је мера изречена. Меру из става 1. овог члана извршава надлежна инспекција предузимањем радњи којима се лице према којем се мера примењује онемогућава да се бави вршењем одређеног позива, делатности и дужности. О извршењу мере надлежна инспекција обавештава суд који је меру изрекао у првом степену. V. ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ Надлежност и поступак за извршење мере забране управљања моторним возилом Члан 210. Суд који је у првом степену изрекао меру забране управљања моторним возилом доставља правноснажну одлуку на извршење полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица којем је мера изречена, у време када је одлука којом је мера изречена постала правноснажна. Меру из става 1. овог члана према лицу које има страну возачку дозволу извршава полиција у месту извршења кривичног дела. Обавештавање организационе јединице полиције која је издала возачку дозволу Члан 211. Организациона јединица полиције која извршава меру забране управљања моторним возилом, а дозволу за управљање моторним возилом није издала, обавештава о извршењу мере организациону јединицу полиције која је возачку дозволу издала. VI. ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА Члан 212. Меру безбедности одузимања предмета извршава суд који је ту меру изрекао у првом степену. Зависно од природе одузетих предмета, суд одлучује да ли ће их продати према одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уступити државном органу, установи или добротворној организацији, уништити их или с њима поступити у складу с посебним прописима. Ако је законом одређено обавезно уништавање одузетих предмета суд доноси одлуку о начину и органу, организацији, односно установи која ће извршити уништавање предмета. Средства остварена продајом предмета приход су буџета Републике Србије. VII. ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ Члан 213. Суд који је у првом степену изрекао меру протеривања странца из земље доставља правноснажну одлуку на извршење полицији. Мера из става 1. овог члана извршава се према прописима који уређују кретање и боравак странаца у земљи. VIII. ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ Члан 214. Суд који је одлучивао у првом степену, доставља извршну одлуку о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања, ради њеног објављивања. Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђени. Део трећи ИЗВРШЕЊЕ САНКЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ Глава седма ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА 1. Опште одредбе Примена одредаба овог закона Члан 215. Казна затвора изречена за прекршај извршава се према одредбама овог закона, ако посебним законом није другачије одређено. Распоређивање осуђених Члан 216. Кажњени се распоређује на извршење казне затвора у посебном одељењу завода, одвојено од осуђених за кривична дела. Кажњена жена распоређује се на извршење казне затвора у казнено-поправном заводу за жене, одвојено од осуђених жена. 2. Поступак упућивања на извршење казне Надлежност за упућивање на извршење казне Члан 217. За упућивање кажњеног на извршење казне затвора надлежан је прекршајни суд који је донео првостепену пресуду. Кажњени се упућују на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање кажњених лица у заводе. Ако кажњени има пребивалиште или боравиште ван седишта прекршајног суда који је донео пресуду, суд доставља извршну пресуду прекршајном суду чије је седиште у месту пребивалишта, односно боравишта кажњеног ради упућивања на извршење казне. Налог за извршење казне Члан 218. Надлежни прекршајни суд писмено налаже кажњеном да се одређеног дана јави на извршење казне. Кажњени се у налогу упозорава да ће молба за одлагање извршења казне бити одбачена ако се одмах уз молбу не приложе докази о постојању разлога за одлагање. Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам нити дужи од 15 дана. Надлежни прекршајни суд обавештава завод о датуму када кажњени треба да се јави на извршење казне. Почетак извршења казне Члан 219. Завод извештава надлежни прекршајни суд да ли се кажњени јавио на извршење казне затвора. Почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када се кажњени јави у завод на извршење казне. Довођење кажњеног Члан 220. Ако се кажњени који је уредно позван не јави у завод, прекршајни суд наређује његово довођење, а ако се кажњени крије или је у бекству, прекршајни суд наређује издавање потернице. У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је кажњени лишен слободе, а трошкови довођења падају на терет кажњеног. 3. Одлагање извршења казне затвора Разлози за одлагање извршења казне Члан 221. Извршење казне затвора изречене за прекршај може се одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело. Трајање одлагања извршења казне Члан 222. Кажњеној жени у шестом месецу трудноће и кажњеној мајци која има дете млађе од једне године извршење казне се одлаже док дете не наврши једну годину, а кажњеном који је оболео од тешке акутне болести – све док болест траје. У осталим случајевима одлагање извршења казне траје најдуже 60 дана. Поступак одлагања извршења казне Члан 223. Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси кажњени. У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који разлоге потврђују и назначава време за које се одлагање тражи. Рок за подношење молбе Члан 224. Молба за одлагање подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне. Ако је тешка акутна болест кажњеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када кажњени треба да се јави на извршење казне. Поступак по молби Члан 225. Молба за одлагање подноси се прекршајном суду који је упутио кажњеног на извршење казне. Кад уз молбу нису приложени докази, прекршајни суд налаже кажњеном да их достави у року од осам дана и упозорава га да ће се у супротном молба одбацити. Прекршајни суд из става 1. овог члана је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе. Неблаговремена молба, молба коју је поднело неовлашћено лице и молба уз коју нису приложени докази, одбацује се. Жалба на првостепену одлуку Члан 226. Кажњени може против првостепеног решења изјавити жалбу Прекршајном апелационом суду. Жалба се подноси у року од три дана од дана пријема првостепеног решења. Суд је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од дана њеног пријема. Дејство молбе за одлагање Члан 227. Молба за одлагање задржава извршење казне до правноснажности решења о молби. Ако Прекршајни апелациони суд приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне. Опозив и обустава одлагања извршења казне Члан 228. Прекршајни суд опозива одлагање извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или кажњени одлагање користи противно одобреној сврси. Ако је одобрено одлагање кажњеној трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од смрти детета. Кад је одлагање одобрено кажњеној мајци детета млађег од једне године, а дете умре, одлагање се обуставља после истека два месеца од смрти детета. Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења Члан 229. Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора, кажњени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање. Жалба одлаже извршење решења. 4. Прекид извршења казне затвора изречене за прекршај Члан 230. Изузетно, на молбу кажњеног, директор Управе може из оправданих разлога одобрити прекид извршења казне затвора. Прекид извршења казне траје најдуже десет дана, а прекид одобрен због болести осуђеног траје до његовог излечења. За време прекида извршења казне затвора кажњеном не припадају права предвиђена овим законом. Сходна примена Члан 231. На прекид извршења казне затвора изречене за прекршај сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује прекид извршења казне затвора изречене за кривично дело. 5. Отпуштање кажњеног Члан 232. Кажњени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна. Глава осма ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности Члан 233. Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности изречених за кривично дело сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за прекршај, ако посебним законом није другачије одређено. Део четврти Глава девета ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности Члан 234. Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за привредни преступ, ако посебним законом није другачије одређено. Део пети ИЗВРШЕЊЕ ОСТАЛИХ МЕРА Глава десета ПРИМЕНА МЕРЕ ПРИТВОРА Пријем у притвор Члан 235. У притвор се прима лице против кога је решењем суда одређен притвор. Уз решење о одређивању притвора заводу се доставља и писмени налог за пријем притвореника. У поступку са притвореницима примењују се одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона. Потврда о пријему Члан 236. Завод издаје писмену потврду о пријему притвореника. У потврду се, поред осталог, уносе датум, час и минут пријема. Смештај притвореника Члан 237. Притвореник се смешта у посебно одељење завода, организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осуђених, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање притвореника. Приликом смештаја притвореника води се рачуна о ранијој осуђиваности, здравственом стању, личним склоностима, језику који говори и разуме и врсти кривичног дела које му се ставља на терет. Одвојено се смештају и притвореници који су заједно учествовали у извршењу кривичног дела. Преглед притвореника Члан 238. Непосредно после пријема у завод, притвореника прегледа лекар. Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника. У случају да се приликом прегледа из става 1. овог члана утврди постојање телесних повреда, лекар је дужан да о томе достави писмени извештај управнику завода. Положај притвореника Члан 239. Притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није другачије одређено. Права притвореника Члан 240. Притворенику се може омогућити подршка и помоћ службе за третман у заводу. Лекар и служба за обезбеђење дужни су да обрате посебну пажњу на притвореника који показује знаке аутодеструктивног понашања и да о томе обавести службу за третман. Притвореник који ради има право на накнаду и друга права на основу рада која остварује осуђено лице у складу са овим законом. Здравствена заштита притвореника Члан 241. Притвореник се може, само по налогу суда који је одредио притвор извести из завода и спровести другим органима или у здравствену установу. Кад је притворенику неопходно указати хитну медицинску помоћ, притвореник се може извести из завода и спровести у здравствену установу о чему се обавештава надлежни суд. Дисциплински преступ притвореника Члан 242. Кад притвореник повреди пропис о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак. Примена мера за одржавање реда и безбедности према притворенику Члан 243. Мере за одржавање реда и безбедности се према притворенику примењују сходно одредбама овог закона које уређују примену мере за одржавање реда и безбедности према осуђеним лицима. О примени мера за одржавање реда и безбедности одмах се извештава поступајући судија и директор Управе. Премештај притвореника Члан 244. Притвореник се из разлога безбедности може преместити из једног завода у други. Решење о премештају, уз претходно прибављену сагласност суда, доноси директор Управе. Против одлуке директора Управе притвореник има право жалбе министру надлежном за послове правосуђа, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења. Против коначне одлуке министра надлежног за послове правосуђа по жалби на одлуку о премештају, није дозвољена судска заштита. Надзор над применом мере притвора Члан 245. Примену мере притвора надзире судија за извршење на чијем је подручју седиште завода у коме се извршава притвор или судија кога председник суда одреди. Отпуштање притвореника Члан 246. Притвореник се отпушта из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора, донетих од суда пред којим се води поступак. Притвореник се одмах отпушта и кад истекне време за које је одређен притвор. Притвореника пре отпуштања из завода прегледа лекар. Смрт притвореника Члан 247. У случају смрти притвореника завод одмах обавештава полицију, јавног тужиоца, његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема, његове родитеље, усвојитеља, брата или сестру, односно даље сроднике. О смрти притвореника обавештава се и суд пред којим се води поступак, судија за извршење који врши надзор над притвореницима и матичар. Предаја посмртних остатака притвореника Члан 248. Посмртни остаци притвореника и његове личне ствари предају се породици притвореника. Ако притвореник нема породицу или породица не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци притвореника сахрањују се о трошку завода. Остале одредбе о примени мере притвора Члан 249. Притвореник који се на основу закона којим се уређује кривични поступак, на сопствени захтев, пре правноснажности пресуде упућује на извршење казне затвора, изједначава се у правима и дужностима са осуђеним лицем. Глава једанаеста ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ Члан 250. У поступку извршења одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење и обезбеђење. Средства остварена одузимањем имовинске користи приход су буџета Републике Србије. Део шести РАДНИ ОДНОСИ, НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА Глава дванаеста РАДНИ ОДНОСИ 1. Општа одредба Члан 251. На директора Управе и запослена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено. 2. Посебни услови Члан 252. О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених у Управи, управника и заменика управника одлучује директор Управе, осим ако овим законом није другачије одређено. О правима, обавезама и одговорностима из радног односа унутар завода одлучује управник завода. Услови и начин заснивања радног односа Члан 253. Извршилачко радно место у Управи попуњава се на начин предвиђен прописима који уређују попуњавање радних места у државним органима, ако овим законом није другачије предвиђено. Ако се радно место не попуни премештајем, преузимањем или спровођењем интерног конкурса, Управа оглашава и спроводи јавни конкурс за попуњавање радних места. Радно место се може попунити, ако је предвиђено прописом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи и ако се његово попуњавање уклапа у финансијски план. У радни однос не може се примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на безусловну казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице за које, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносних провера, постоје безбедносне сметње. Радни однос у служби за обезбеђење може преузимањем засновати лице које је стекло радно искуство на истим или сличним пословима у министарству надлежном за унутрашње послове, министарству надлежном за послове одбране, Војсци Србије или Безбедносно-информативној агенцији. Под истим или сличним пословима, у смислу овог закона, подразумевају се послови обезбеђења лица и имовине, спровођења лица лишених слободе и одржавања јавног реда и мира, које обављају наоружана и униформисана лица. Лице из става 5. овог члана, после пробног рада, обавезно је да положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење. Ако лице из става 5. овог члана не положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење престаје му радни однос, осим ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога. Пропис којим се уређује начин спровођења јавног конкурса за попуњавање радних места у Управи доноси министар надлежан за послове правосуђа. Посебни случајеви престанка радног односа Члан 254. Радни однос престаје: 1) кад се утврди да су нетачни подаци који су били услов за заснивање радног односа; 2) кад суд достави правноснажну пресуду којом је запослени осуђен на безусловну казну затвора за кривично дело које се гони по службеној дужности или правноснажну пресуду којом је изречена безусловна казна затвора од најмање шест месеци. Приправнички стаж у служби за обезбеђење Члан 255. За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених испуњава и следеће услове: да има средње образовање, да је млађе од 30 година, и да је психички и физички способно за вршење службе. Утврђивање психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе. За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице до 35 година живота, ако има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године. Кандидату који није испунио услов везан за психофизичке способности, здравствене способности или за кога постоје безбедносне сметње доставља се решење о одбијању, у коме се наводе разлози због чега се кандидату не дозвољава да даље учествује у поступку пријема. Против решења из става 4. овог члана дозвољена је жалба Жалбеној комисији Владе, у року од осам дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења. Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење Члан 256. Приправнички стаж у служби за обезбеђење се обавља у оквиру обуке за приправнике, на основу програма приправничког стажа. Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за послове правосуђа. Стручни испит у служби за обезбеђење Члан 257. Приправник стиче одговарајуће звање, ако по завршеном приправничком стажу положи стручни испит у служби за обезбеђење. Приправнику у служби за обезбеђење престаје радни однос, ако у прописаном року не положи стручни испит у служби за обезбеђење, изузев ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога. Приправнику који самовољно напусти обуку пре полагања стручног испита у служби за обезбеђење или својом кривицом буде искључен из обуке, престаје радни однос и дужан је да надокнади трошкове обуке. Звања запослених у Управи *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 258. Радна места државних службеника у Управи деле се на положаје, кривично извршна радна места, радна места за обављање послова у служби за обезбеђење и извршилачка радна места. Кривично извршна радна места и радна места за обављање послова у служби за обезбеђење су радна места на којима се обављају послови који подразумевају примену прописа који се односе на обављање послова извршења кривичних санкција и која се разврставају у посебна звања у извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: посебна звања). Кривично извршна радна места разврставају се у следећа посебна звања: 1) са средњом школом – млађи кривично извршни референт и кривично извршни референт; 2) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године – млађи кривично извршни сарадник и кривично извршни сарадник; 3) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким струковним студијама, специјалистичким академским студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету – млађи кривично извршни саветник, кривично извршни саветник, самостални кривично извршни саветник, виши кривично извршни саветник трећег ранга, виши кривично извршни саветник другог ранга и виши кривично извршни саветник првог ранга. За потребе премештаја и распоређивања државних службеника, сва радна места која су разврстана у звање вишег кривично извршног саветника сматрају се одговарајућим радним местима, без обзира на начин њиховог рангирања. Радна места за обављање послова у служби за обезбеђење разврставају се у следећа посебна звања: 1) са средњом школом – командир, старији командир и млађи надзорник; 2) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године – надзорник; 3) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким струковним студијама, специјалистичким академским студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету – млађи заповедник, заповедник и старији заповедник. Да би радно место било разврстано у посебно звање, неопходно је да је посебним прописом утврђено као радно место на којем се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању, или да испуњава најмање један од следећих услова: 1) да послове радног места обавља државни службеник који у смислу овог закона има статус овлашћеног службеног лица; 2) да се радно место састоји од послова који по својој природи, садржини, опису и значају претежно подразумевају рад са лицима лишеним слободе у непосредном контакту; 3) да се радно место састоји од послова којима се обједињују, координирају, усмеравају или надзиру поједини радни процеси у Управи као целини и свим заводима у саставу Управе. Влада ближе уређује разврставање радних места у посебна звања, послове који се раде у сваком од посебних звања, као и мерила за опис послова радних места у акту којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних места у Управи за извршење кривичних санкција која су разврстана у посебна звања. На разврставање положаја и извршилачких радних места примењују се прописи којима се уређује разврставање радних места и мерила за опис радних места државних службеника. *Службени гласник РС, број 35/2019 Посебан стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 258а За обављање послова у служби за обезбеђење на радним местима разврстаним у звања командира, надзорника и млађег заповедника, обавезна је обука и полагање посебног стручног испита (у даљем тексту: испит). Запослени у служби за обезбеђење који имају завршену средњу школу прописану законом и положен испит за обављање послова на радним местима разврстаним у звање командира, могу обављати и послове на радним местима разврстаним у звање старијег командира и млађег надзорника. Запослени у служби за обезбеђење који имају стечено високо образовање које је по закону неопходно за полагање стручног испита за рад на радним местима у звању млађег заповедника, могу са тим положеним испитом обављати и послове на радним местима разврстаним у звање заповедника и старијег заповедника. Запослени из ст. 2. и 3. овог члана могу обављати наведене послове, ако су испуњени услови утврђени прописима којима се уређује напредовање, распоређивање и премештај државних службеника, као и услови прописани актом којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних места у Управи. Испит се полаже пред испитном комисијом коју образује директор Управе. Основну, континуирану, специјалистичку, допунску и другу обуку, стручно оспособљавање и усавршавање запослених спроводе предавачи, које одређује директор Управе. Чланови испитне комисије и предавачи морају имати стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије), основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године. Члановима испитне комисије и предавачима припада накнада за рад чију висину утврђује министар надлежан за послове правосуђа. Кандидат први пут полаже испит о трошку завода, а поновљени испит о свом трошку. Пропис којим се ближе уређује обука и стручно оспособљавање и усавршавање, као и услови, начин пријављивања за обуку и полагање испита, програм испита, садржај и вођење евиденција о положеним стручним испитима и обављеној обуци, стручном оспособљавању и усавршавању и издатим уверењима и потврдама доноси министар надлежан за послове правосуђа. О положеном испиту издаје се уверење. О завршеној основној, континуираној, специјалистичкој, допунској или другој обуци, стручном оспособљавању и усавршавању, издаје се потврда. Изглед и садржину обрасца уверења и потврде прописује министар надлежан за послове правосуђа. Запослени у служби за обезбеђење изузети су од обавезе полагања државног стручног испита. *Службени гласник РС, број 35/2019 Обука, стручно оспособљавање и усавршавање *Службени гласник РС, број 35/2019 Члан 259. Центар за обуку спроводи програме обуке, стручног оспособљавања и усавршавања за: приправнике, запослене у служби за обезбеђење, остале запослене у Управи и запослене у другим државним органима. Програме обуке (основне, стручне, континуиране, специјалистичке, допунске и друге), стручног оспособљавања и усавршавања и начин полагања испита запослених у Управи израђује наставно веће Центра за обуку. Наставно веће Центра за обуку чине управник Центра за обуку, председник и заменик председника испитне комисије, представник Управе за извршење кривичних санкција, секретар испитне комисије, два предавача и три члана испитне комисије. План спровођења програма основне, континуиране, специјалистичке, допунске и осталих обука, као и стручног оспособљавања и усавршавања доноси директор Управе на предлог управника Центра за обуку. *Службени гласник РС, број 35/2019 Права и дужности запослених у Управи Члан 260. Запослена лица морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција. Поред послова и делатности које не може да обавља државни службеник, запослени у Управи не може да обавља послове приватног обезбеђења. Осигурање живота запослених у Управи Члан 261. Управа осигурава животе запослених и сноси трошкове сахране запосленог који изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе. Породици лица из става 1. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у висини 12 месечних плата, обрачунатих према месецу у коме је запослено лице изгубило живот. Плате и стаж осигурања запослених у Управи Члан 262. Висину коефицијената за обрачун и исплату плата у Управи утврђује Влада. Директору Управе и запосленима у Управи стаж осигурања може се рачунати у увећаном трајању, тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања. Брисан је ранији став 3. (види члан 13. Закона - 35/2019-19) Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем споразумно утврђују министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања. Здравствена контрола и тестирање запослених Члан 263. Запослени којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања, упућују се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, на сопствену иницијативу или на предлог управника, одлучити да се здравствена контрола обавља и раније. Управник завода може у случају сумње наредити тестирање запослених на психоактивне супстанце и алкохол. Директор управе може одлучити да се изврши провера психофизичких способности запослених у служби за обезбеђење. Проверу психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе. Престанак радног односа по потреби службе Члан 264. По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за послове правосуђа престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Лицу из става 1. овог члана припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију. Ограничење права из радног односа у Управи Члан 265. Кад потребе службе то захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена. Директор Управе и управник завода могу, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор. Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без своје сагласности бити привремено упућено на одговарајуће радно место у другу организациону јединицу Управе, најдуже једну годину. За запосленог који се упућује на рад у Посебну притворску јединицу, спроводи се интерни конкурс. Пропис којим се уређују посебни услови које треба да испуњава запослени који се упућује у Посебну притворску јединицу и начин његовог избора пре упућивања на рад, доноси министар надлежан за послове правосуђа. Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе. Против решења о привременом упућивању може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења. Запослено лице које је упућено на радно место у другу организациону јединицу има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са прописима који уређују накнаде и друга примања запослених. Повреде радних обавеза и дужности Члан 266. За лакше и теже повреде радних обавеза и дужности запослени у Управи одговарају дисциплински. Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника и Кодексом понашања државних службеника, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи. Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, тежом повредом радних обавеза и дужности запослених у Управи сматра се и: 1) пријем поклона од лица лишених слободе, њихових рођака и других лица повезаних са лицима лишеним слободе; 2) трговина и размена робе са лицима лишеним слободе; 3) уношење или изношење из завода ствари за рачун лица лишених слободе; 4) договарање са лицем лишеним слободе управљено на помагање његовог бекства или отежавање истраге; 5) непријављивање договора лица лишених слободе за организовање побуне, бекства или других облика повреде прописа о кућном реду завода; 6) непредузимање радњи према лицу лишеном слободе које покушава да побегне; 7) кршење прописа који уређују чување и заштиту тајних података; 8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу; 9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност лица лишених слободе и имовине; 10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде; 11) недолично, насилничко или увредљиво понашање према руководиоцу, сарадницима или странкама, као и према лицима лишеним слободе; 12) неовлашћено удаљење са радног места или напуштање лица приликом спровода; 13) неовлашћено давање података или обавештења у вези са вршењем службе или рада завода; 14) долазак на рад под дејством алкохола или психоактивних супстанци или конзумирање алкохола или психоактивних супстанци у току рада; 15) непоступање по наредби руководиоца; 16) понашање које штети угледу Управе. За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа. Дисциплински поступак Члан 267. Дисциплински поступак против запослених унутар завода води управник завода или лице које он овласти. Лице које овласти управник завода мора да буде дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник. О дисциплинској одговорности одлучује управник. Дисциплински поступак против управника, заменика управника и запослених у седишту Управе води дисциплинска комисија коју именује директор Управе. О дисциплинској одговорности одлучује директор Управе, на предлог дисциплинске комисије. Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од дана пријема одлуке. Награђивање запослених Члан 268. Директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених, на предлог управника или по службеној дужности, за изузетно залагање на раду у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре награђивања. Остале одредбе Члан 269. Поред аката предвиђених овим законом министар надлежан за послове правосуђа доноси прописе којима се уређују: 1) унутрашње уређење и систематизација радних места у Управи; 2) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење; 3) стручно усавршавање, обука и испити у Управи, програм и начин полагања стручног испита и стручног усавршавања, садржај и вођење евиденција о стручним испитима и стручном усавршавању, положеним стручним испитима и обављеном стручном усавршавању и издатим уверењима о положеним стручним испитима; 4) начин обављања послова у служби за обезбеђење. Глава тринаеста НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА Надзор над радом завода уопште Члан 270. Надзор рада завода обавља организациона јединица у саставу Управе надлежна за инспекцијске послове (у даљем тексту: Одељење за инспекцију) и организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи, преко овлашћених лица. Одељење за инспекцију надзире законитост и стручност у раду у заводу кроз редовни, контролни и ванредни надзор. Надзор одељења за инспекцију обухвата: 1) статус и заштиту права лица лишених слободе; 2) стручни рад у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе; 3) контролу мера које се предузимају за обезбеђење и безбедност завода; 4) материјално-финансијско пословање завода; 5) обуку и упошљавање лица лишених слободе; 6) управљање заводом и рад запослених; 7) контролу мера и законитости поступања које се предузима у циљу безбедности лица лишених слободе. За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци. Организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи обавља послове надзора везане за: 1) безбедносно-оперативни рад у циљу координисања унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода и процене ризика по безбедност у заводу и заштите безбедности лица лишених слободе; 2) рад и поступање запослених у служби за обезбеђење; 3) сарадњу са другим државним органима. Права и дужности лица овлашћеног за вршење надзора Члан 271. Овлашћено лице има право да са осуђеним разговара без присуства запослених лица у заводу. Управник завода је дужан да овлашћеном лицу омогући несметан рад и стави му на располагање све податке потребне за вршење надзора. Записник и извештај о надзору Члан 272. О извршеном надзору овлашћено лице саставља записник. О извршеном безбедносно-оперативном надзору, овлашћено лице саставља извештај. Овлашћено лице из ст. 1. и 2. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака. Ако овлашћено лице у вршењу надзора сматра да је управник завода учинио повреду радне дужности, покренуће дисциплински поступак против њега пред дисциплинском комисијом Управе. Ако сматра да је други запослени у заводу повредио радну дужност, а овлашћено лице није покренуло дисциплински поступак, покренуће дисциплински поступак. Ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ, овлашћено лице из става 1. овог члана дужно је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу. Записник садржи мере за отклањање уочених недостатака у раду завода. Записник може садржати и предлог мера за побољшање рада завода. Достављање записника и извештаја о надзору Члан 273. Записник из члана 272. став 1. овог закона доставља се управнику завода у коме је вршен надзор, директору Управе и министру надлежном за послове правосуђа. Записник може бити достављен управницима других завода и начелницима одељења у седишту Управе. Извештај из члана 272. став 2. овог закона доставља се директору Управе. Овлашћено лице из члана 272. став 2. овог закона може поднети директору Управе иницијативу за премештај осуђеног из једног завода у други или промену места извршења казне затвора из разлога безбедности. Управник завода дужан је да поступи по наложеним мерама и о томе обавести директора Управе и министра надлежног за послове правосуђа. Право управника завода на приговор Члан 274. Управник завода може министру надлежном за послове правосуђа изјавити приговор против наложених и предложених мера, у року од осам дана од пријема записника. Приговор не задржава извршење наложених мера. Министар надлежан за послове правосуђа може уважити наводе из приговора и обуставити или одредити дуже рокове за извршење наложених мера, или наложити друге мере за отклањање уочених недостатака. Остале одредбе о надзору над радом завода Члан 275. Када завод не испуњава прописане здравствене и хигијенске услове или је угрожена безбедност у заводу, министар надлежан за послове правосуђа може донети решење о премештају осуђених у други завод. Надзор над радом Специјалне затворске болнице Члан 276. Стручни рад Специјалне затворске болнице и здравствених служби у заводима надзире министарство надлежно за послове здравља. Подзаконски пропис о надзору Члан 277. Пропис који уређује надзор над радом завода доноси министар надлежан за послове правосуђа. Скупштинска контрола Члан 278. Народна скупштина образује комисију за контролу извршења кривичних санкција (у даљем тексту: Комисија). Комисија има пет чланова које, на предлог надлежног одбора, Народна скупштина бира из реда народних посланика. Комисија у вршењу контроле има право приступа заводу и свим просторијама у заводу, право приступа подацима од значаја за рад Комисије, право да несметано посећује лица према којима се извршавају кривичне санкције и притворена лица, да разговара са овим лицима, као и са запосленим лицима у заводу, без присуства других лица. Комисија има овлашћења која има овлашћено лице из чл. 270. и 271. овог закона. Комисија у свом раду може ангажовати стручњаке из одговарајуће области, који обављају задатке за које су ангажовани, уз присуство Комисије и имају права Комисије из става 3. овог члана. Управа је дужна да Комисији обезбеди несметан приступ подацима од значаја за њен рад, заводима, лицима према којима се извршавају кривичне санкције, притвореним лицима и запосленима у заводима. Управа подноси Комисији извештај о раду и стању у области извршења кривичних санкција кад то Комисија затражи, а најмање једном годишње. Комисија о свом раду и стању у области извршења кривичних санкција подноси извештај Народној скупштини најмање једном годишње. Средства за рад Комисије обезбеђују се у буџету Републике Србије. Контрола од стране Заштитника грађана Члан 279. Назор и контролу над извршењем кривичних санкција, у складу са законом, чине национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана. Национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана могу да разговарају са лицима лишеним слободе без присуства запослених у заводу, са запосленима у заводу, да обиђу све просторије у заводу и да остваре увид у документацију неопходну за обављање контроле и надзора. Део седми Глава четрнаеста КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршај физичког лица и предузетника који прекрше забрану вршења позива, делатности или дужности Члан 280. Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара. Прекршај правног лица које омогући вршење позива, делатности или дужности Члан 281. Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице које омогући вршења позива, делатности или дужности лицу којем је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности. За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000. Део осми Глава петнаеста ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег закона Члан 282. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11). Прописи предвиђени овим законом биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. До доношења прописа предвиђених овим законом примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом. Окончање започетих дисциплинских поступака Члан 283. Дисциплински поступци против запослених и осуђених који су започети, односно покренути до ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11). Ступање закона на снагу Члан 284. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција: „Службени гласник РС“, број 35/2019-19 Члан 14. Посебни стручни испити за обављање послова у служби за обезбеђење који су до ступања на снагу овог закона пријављени, окончаће се према прописима који су важили у време подношења пријаве. Члан 15. Запослени у служби за обезбеђење који су положили испит за обављање послова на радним местима разврстаним у звање заповедника по ранијим прописима нису дужни да полажу испит за обављање послова на радним местима разврстаним у звање млађег заповедника који је прописан овим законом. Члан 16. Подзаконски акт из члана 1. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. Подзаконски акт из члана 11. овог закона донеће се до почетка примене закона који уређује плате државних службеника и намештеника. Члан 17. Одредбе чл. 10, 11. и 13. овог закона, примењују се од дана почетка примене закона који уређује плате државних службеника и намештеника, а до тада остају на снази чл. 258. и 262. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14). Члан 18. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 258. став 2. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Влада доноси УРЕДБУ о звањима у Управи за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", број 119 од 31. октобра 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овом уредбом прописују се звања запослених у Управи за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). Ова уредба примењује се на државне службенике и намештенике у Управи. Члан 2. Радна места државних службеника разврставају се да би се исказао њихов значај и допринос у остваривању циљева рада Управе. Радна места државних службеника разврставају се у звања. Радна места намештеника разврставају се да би се исказао њихов допринос у обезбеђивању пратећих техничких и других послова, потребних за редован рад Управе. Радна места намештеника разврставају се према занимањима у врсте, зависно од степена образовања потребног за рад на радном месту. Члан 3. Радна места државних службеника и намештеника описују се у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи (у даљем тексту: правилник). У правилнику се за свако радно место државног службеника наводи звање у које је оно разврстано, а за свако радно место намештеника наводи се врста у коју је оно разврстано. II. РАЗВРСТАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА Члан 4. Радна места државних службеника разврставају се тако што се на опис свих послова радног места примене мерила за процену радног места и потом одреди звање које најбоље одговара радном месту. Звања државних службеника који обављају послове у седишту Управе и државних службеника који обављају послове третмана, здравствене заштите, обуке и упошљавања, правне, административне, рачуноводствене, финансијске и евиденцијске послове у заводу су: виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, референт и млађи референт. Звања државних службеника који обављају послове обезбеђења у заводу су: старији заповедник, заповедник, млађи заповедник, надзорник, млађи надзорник, старији командир и командир. Члан 5. Мерила за процену радног места (у даљем тексту: мерила) су: сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност. Члан 6. Сложеност послова је мерило којим се изражава ниво општости правила (технике, логике, права и сл.) на којима су утемељени послови, слобода стваралаштва и коришћење нових метода у раду. Самосталност у раду је мерило којим се изражава у којој мери се посао врши по општим или појединачним усмерењима и упутствима руководиоца и у којој мери се врши под његовим надзором. Одговорност је мерило којим се изражава колико послови утичу на остваривање циљева рада Управе, што подразумева одговорност за сопствене послове и одлучивање, а може да укључи и одговорност за одређивање и распоређивање радних задатака и надзор над њиховим извршавањем (у даљем тексту: одговорност за руковођење). Пословна комуникација је мерило којим се изражава врста комуникација у раду и њихов значај за остваривање циљева рада Управе. Компетентност је мерило којим се изражавају знања, радно искуство и вештине које су потребне за делотворан рад на радном месту. Послови у звању вишег саветника у седишту Управе Члан 7. Да би радно место било разврстано у звање вишег саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – веома висока сложеност послова – најсложенији послови у којима се стваралачки и применом нових метода у раду знатно утиче на одређивање политике или постизање резултата у области извршења кривичних санкција, – веома висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду и у одлучивању о најсложенијим стручним питањима ограничена једино општим усмерењима руководиоца која се тичу политике органа, – веома висок ниво одговорности – одговорност за послове и одлуке којима се знатно утиче на одређивање или спровођење политике, што укључује одговорност за руковођење, – стална пословна комуникација на веома високом нивоу – комуникација унутар и изван Управе, у којима се делотворно преносе информације које служе остваривању циљева рада Управе, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, радно искуство у струци од најмање седам година, као и вештина да се при решавању најсложенијих стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови у звању самосталног саветника у седишту Управе Члан 8. Да би радно место било разврстано у звање самосталног саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – висок ниво сложености послова – сложени послови у којима се стваралачки или применом нових метода у раду битно утиче на остваривање циљева рада одељења у седишту Управе, – висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду и у одлучивању ограничена једино општим усмерењима и општим упутствима руководиоца, – висок ниво одговорности – одговорност за послове и одлуке којима се битно утиче на остваривање циљева рада одељења у седишту Управе, – редовна пословна комуникација на високом нивоу – комуникација унутар и изван Управе, у којима је потребно да се делотворно пренесу информације које служе остваривању циљева рада одељења у седишту Управе, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и детаљно познавање принципа, метода рада и најбољих примера из праксе у некој области која се стичу радним искуством у струци од најмање пет година, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови у звању саветника у седишту Управе Члан 9. Да би радно место било разврстано у звање саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено висок ниво сложености послова – најчешће прецизно одређени, али сложени послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и помоћи руководиоца кад решавање сложених стручних проблема захтева додатно знање и искуство, – умерено висок ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, – умерено висок ниво учесталости пословне комуникације – комуникација унутар и изван Управе, чија је сврха пружање савета и прикупљање или размена битних информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и познавање метода рада, поступака и стручних техника које се стичу радним искуством у струци од најмање три године, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови млађег саветника у седишту Управе Члан 10. Да би радно место било разврстано у звање млађег саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи ниво сложености послова – прецизно одређени, али сложени послови у којима се, применом утврђених метода рада, поступака или стручних техника, пружа стручна подршка државним службеницима који раде послове у вишим звањима, – средњи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што не укључује одговорност за руковођење, – средњи ниво повремене пословне комуникације – комуникација унутар и изван Управе, чија је сврха прикупљање или размена информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, радно искуство у струци од једне године и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене, или најмање пет година радног стажа у државним органима. Послови у звању сарадника у седишту Управе Члан 11. Да би радно место било разврстано у звање сарадника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи нижи ниво сложености послова – мање сложени послови са ограниченим бројем међусобно повезаних различитих задатака у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – средњи нижи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим усмерењима и општим упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи нижи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, – средњи нижи ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар Управе, а повремено изван Управе ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада, поступака или стручних техника које се стичу радним искуством у струци од најмање три године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању млађег сарадника у седишту Управе Члан 12. Да би радно место било разврстано у звање млађег сарадника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено низак ниво сложености послова – прецизно одређени и мање сложени послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих рутинских стручних проблема, – умерено низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, – умерено низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар одељења у седишту Управе у коме је радно место, а повремено и изван седишта Управе, ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године, радно искуство у струци од девет месеци и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене или најмање пет година радног стажа у државним органима. Послови у звању референта у седишту Управе Члан 13. Да би радно место било разврстано у звање референта, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – низак ниво сложености послова – претежно рутински послови, са бројним међусобно повезаним различитим задацима, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим упутствима, – низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што може да укључи одговорност за руковођење, – низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар одељења у седишту Управе, а повремено и изван одељења, ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – образовање стечено у средњој школи и познавање једноставних метода рада и поступака стечених радним искуством у струци од најмање две године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању млађег референта у седишту Управе Члан 14. Да би радно место било разврстано у звање млађег референта, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – веома низак ниво сложености послова – технички и други рутински послови са ограниченим бројем једноставних сличних задатака, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – веома низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца, – веома низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што не укључује одговорност за руковођење, – веома низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар одељења у седишту Управе, – компетентност – образовање стечено у средњој школи, радно искуство у струци од шест месеци и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене. Послови у звању вишег саветника у заводу Члан 15. Да би радно место било разврстано у звање вишег саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – веома висока сложеност послова – најсложенији послови у којима се стваралачки и применом нових метода у раду знатно утиче на одређивање политике или постизање резултата у области извршења кривичних санкција и остваривања циљева рада Управе, – веома висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду и у одлучивању о најсложенијим стручним питањима ограничена једино општим усмерењима руководиоца која се тичу политике органа, – веома висок ниво одговорности – одговорност за послове и одлуке којима се знатно утиче на одређивање или спровођење политике, што укључује одговорност за руковођење заводом и одговорност за координацију рада других завода у складу са актом директора Управе, – стална пословна комуникација на веома високом нивоу – комуникација унутар и изван завода, у којима се делотворно преносе информације које служе остваривању циљева рада завода и Управе, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и радно искуство у струци од најмање седам година на пословима извршења санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији, као и вештина да се при решавању најсложенијих стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови у звању самосталног саветника у заводу Члан 16. Да би радно место било разврстано у звање самосталног саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – висок ниво сложености послова – сложени послови у којима се стваралачки или применом нових метода у раду битно утиче на остваривање циљева рада завода, – висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду и у одлучивању ограничена једино општим усмерењима и општим упутствима руководиоца, – висок ниво одговорности – одговорност за послове и одлуке којима се битно утиче на остваривање циљева рада завода или службе у заводу, што по правилу може да укључи и одговорност за руковођење, – редовна пословна комуникација на високом нивоу – комуникација унутар и изван завода, у којима је потребно да се делотворно пренесу информације које служе остваривању циљева рада завода или службе у заводу, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и детаљно познавање принципа, метода рада и најбољих примера из праксе у некој области која се стичу радним искуством у струци од најмање пет година на истим или одговарајућим пословима, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови у звању саветника у заводу Члан 17. Да би радно место било разврстано у звање саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено висок ниво сложености послова – најчешће прецизно одређени, али сложени послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и помоћи руководиоца кад решавање сложених стручних проблема захтева додатно знање и искуство, – умерено висок ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што може да укључи одговорност за руковођење, – умерено висок ниво пословне комуникације – комуникација унутар и изван завода, чија је сврха пружање савета и прикупљање или размена битних информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и познавање метода рада, поступака и стручних техника која се стичу радним искуством у струци од најмање три године, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања примене. Послови млађег саветника у заводу Члан 18. Да би радно место било разврстано у звање млађег саветника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи ниво сложености послова – прецизно одређени, али сложени послови у којима се, применом утврђених метода рада, поступака или стручних техника, пружа стручна подршка државним службеницима који раде послове у вишим звањима, – средњи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што не укључује одговорност за руковођење, – средњи ниво повремене пословне комуникације – комуникација унутар и изван завода, чија је сврха прикупљање или размена информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, радно искуство у струци од једне године и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене или најмање пет година радног стажа у државним органима. Послови сарадника у заводу Члан 19. Да би радно место било разврстано у звање сарадника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи нижи ниво сложености послова – мање сложени послови са ограниченим бројем међусобно повезаних различитих задатака у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – средњи нижи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим усмерењима и општим упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи нижи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, – средњи нижи ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено изван завода ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада, поступака или стручних техника које се стичу радним искуством у струци од најмање три године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању млађег сарадника у заводу Члан 20. Да би радно место било разврстано у звање млађег сарадника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено низак ниво сложености послова – прецизно одређени и мање сложени послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих рутинских стручних проблема, – умерено низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, – умерено низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено и изван завода, ако је потребно да се прикупе и размене информације, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године, радно искуство у струци од девет месеци и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене или најмање пет година радног стажа у државним органима. Послови у звању референта у заводу Члан 21. Да би радно место било разврстано у звање референта, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – низак ниво сложености послова – претежно рутински послови, са бројним међусобно повезаним различитим задацима, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим упутствима, – низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што може да укључи одговорност за руковођење, – низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено и изван завода, ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – образовање стечено у средњој школи и познавање једноставних метода рада и поступака стечених радним искуством у струци од најмање две године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању млађег референта у заводу Члан 22. Да би радно место било разврстано у звање млађег референта, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – веома низак ниво сложености послова – технички и други рутински послови са ограниченим бројем једноставних сличних задатака, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – веома низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца, – веома низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што не укључује одговорност за руковођење, – веома низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, – компетентност – образовање стечено у средњој школи, радно искуство у струци од шест месеци и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене. Послови у звању старијег заповедника Члан 23. Да би радно место било разврстано у звање старијег заповедника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – висок ниво сложености послова – сложени оперативни послови у којима се стваралачки или применом нових метода у раду битно утиче на остваривање циљева рада службе за обезбеђење, – висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду и у одлучивању ограничена једино општим усмерењима и општим упутствима руководиоца, – висок ниво одговорности – одговорност за послове и одлуке којима се битно утиче на остваривање циљева рада службе за обезбеђење, што укључује одговорност за руковођење, – редовна пословна комуникација на високом нивоу – комуникација унутар и изван завода, у којима је потребно да се делотворно пренесу информације које служе остваривању циљева рада службе за обезбеђење, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и детаљно познавање принципа, метода рада и најбољих примера из праксе у тој области која се стичу радним искуством од најмање пет година у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања стваралачки примене. Послови у звању заповедника Члан 24. Да би радно место било разврстано у звање заповедника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено висок ниво сложености послова – најчешће прецизно одређени, али сложени оперативни послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено висок ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и помоћи руководиоца кад решавање сложених стручних проблема захтева додатно знање и искуство, – умерено висок ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што може да укључи одговорност за руковођење, – умерено висок ниво пословне комуникације – комуникација унутар и изван завода, чија је сврха пружање савета и прикупљање или размена битних информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и познавање метода рада, поступака и стручних техника који се стичу радним искуством у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од најмање три године, као и вештина да се при решавању сложених стручних проблема стечена знања примене. Послови млађег заповедника Члан 25. Да би радно место било разврстано у звање млађег заповедника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи ниво сложености послова – прецизно одређени, али сложени оперативни послови у којима се, применом утврђених метода рада, поступака или стручних техника, пружа стручна подршка државним службеницима који раде послове у вишим звањима, – средњи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што не укључује одговорност за руковођење, – средњи ниво повремене пословне комуникације – комуникација унутар и изван завода, чија је сврха прикупљање или размена информација, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, радно искуство у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од једне године и током приправничког стажа стечена вештина да се знања примене или најмање пет година радног стажа у државним органима. Послови надзорника Члан 26. Да би радно место било разврстано у звање надзорника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – средњи нижи ниво сложености послова – мање сложени оперативни послови са ограниченим бројем међусобно повезаних различитих задатака у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – средњи нижи ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим усмерењима и општим упутствима за решавање сложенијих методолошких, процедуралних или техничких проблема, – средњи нижи ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што може да укључи одговорност за руковођење, – средњи нижи ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено изван завода ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада, поступака или стручних техника које се стичу радним искуством у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од најмање три године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању млађег надзорника Члан 27. Да би радно место било разврстано у звање млађег надзорника, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – умерено низак ниво сложености послова – прецизно одређени и мање сложени оперативни послови у којима се примењују утврђене методе рада, поступци или стручне технике, – умерено низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих рутинских стручних проблема, – умерено низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада, поступака и стручних техника, што може да укључи одговорност за руковођење, – умерено низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено и изван завода, ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – образовање стечено у средњој школи, радно искуство у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од најмање три године и познавање утврђених метода рада и поступака, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању старијег командира Члан 28. Да би радно место било разврстано у звање старијег командира, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – низак ниво сложености послова – претежно рутински оперативни послови, са бројним међусобно повезаним различитим задацима, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца и његовим општим упутствима, – низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што може да укључи одговорност за руковођење, – низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, а повремено и изван завода, ако је потребно да се прикупе или размене информације, – компетентност – образовање стечено у средњој школи и познавање једноставних метода рада и поступака стечених радним искуством у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од најмање две године, као и вештина да се стечена знања примене. Послови у звању командира Члан 29. Да би радно место било разврстано у звање командира, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – веома низак ниво сложености послова – безбедносни и други оперативно рутински послови са ограниченим бројем једноставних сличних задатака, у којима се примењују једноставне и прецизно утврђене методе рада и поступци, – веома низак ниво самосталности у раду – самосталност у раду ограничена повременим надзором руководиоца, – веома низак ниво одговорности – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и поступака, што не укључује одговорност за руковођење, – веома низак ниво пословне комуникације – комуникација углавном унутар завода, – компетентност – образовање стечено у средњој школи, радно искуство у Служби за обезбеђење, односно на истим или одговарајућим пословима у складу са законом, од шест месеци и током приправничког стажа, као и вештина да се стечена знања примене. III. РАЗВРСТАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА НАМЕШТЕНИКА Члан 30. Радна места намештеника, укључујући и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица – шефова одсека у заводима у којима искључиво раде намештеници, разврставају се према занимањима у пет врста, зависно од степена образовања потребног за рад на радном месту. Радна места намештеника разврставају се тако што се на опис послова радног места примене мерила за процену радног места и потом одреди врста којој радно место припада. Члан 31. Мерила за процену радних места намештеника (у даљем тексту: мерила) су: сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност. Члан 32. Сложеност послова је мерило којима се изражава ниво општости правила на којима су послови утемељени и интелектуални напор који они захтевају. Самосталност у раду је мерило којим се изражава у којој мери се посао врши по упутствима и под надзором руководиоца. Одговорност је мерило којим се изражава колико послови доприносе обезбеђивању пратећих техничких или других услова потребних за редован рад завода, што укључује одговорност за одређивање и распоређивање радних задатака другим намештеницима и надзор над њиховим извршавањем (у даљем тексту: одговорност за руковођење). Пословна комуникација је мерило којим се изражава врста комуникација у раду и њихов значај за извршавање послова. Компетентност је мерило којим се изражавају знања, радно искуство и вештине које су потребне за делотворан рад на радном месту. Прва врста радних места Члан 33. Да би радно место било разврстано у прву врсту, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – сложеност послова – пратећи послови с међусобно повезаним различитим задацима у којима се примењују утврђене методе рада или стручне технике, – самосталност у раду – самосталност у раду и одлучивању о избору најбоље методе рада ограничена је повременим надзором руководиоца и његовим општим упутствима, – одговорност – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и стручних техника, што може да укључи одговорност за руковођење, – пословна комуникација – комуникација претежно унутар завода да би се примала или давала упутства за рад, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и познавање одговарајућих метода рада, поступака и стручних техника која се стичу радним искуством у струци од најмање три године и вештина да се стечена знања примене. Друга врста радних места Члан 34. Да би радно место било разврстано у другу врсту, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – сложеност послова – прецизно одређени пратећи послови у којима се примењују утврђени методи рада или стручне технике, – самосталност у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких и техничких проблема, – одговорност – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и стручних техника, што не укључује одговорност за руковођење, – пословна комуникација – комуникација унутар завода да би се примала упутства за рад, – компетентност – стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и током приправничког стажа стечена вештина да се стечена знања примене. Трећа врста радних места Члан 35. Да би радно место било разврстано у трећу врсту, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – сложеност послова – прецизно одређени пратећи послови са ограниченим бројем међусобно повезаних задатака у којима се примењују утврђене методе рада или стручне технике, – самосталност у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим упутствима за решавање сложенијих методолошких и техничких проблема, – одговорност – одговорност за правилну примену једноставних и прецизно утврђених метода рада и стручних техника, што може да укључи и одговорност за руковођење, – пословна комуникација – комуникација претежно унутар завода да би се примала и давала упутства за рад, – компетентност – стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада и стручних техника стечених радним искуством од најмање две године. Четврта врста радних места Члан 36. Да би радно место било разврстано у четврту врсту, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – сложеност послова – рутински, занатски и други пратећи послови у којима се примењују утврђене методе рада и стручне технике и који углавном подразумевају коришћење техничких средстава, попут машина, алата и слично, – самосталност у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких и техничких проблема, – одговорност – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и стручних техника, што може да укључи и одговорност за руковођење, – пословна комуникација – комуникација претежно унутар завода да би се примала и давала упутства за рад, – компетентност – стечено или признато средње образовање у трогодишњем или четворогодишњем трајању, односно III или IV степен стручне спреме или стечено специјалистичко образовање. Пета врста радних места Члан 37. Да би радно место било разврстано у пету врсту, по правилу, треба на следећи начин да испуњава мерила: – сложеност послова – најједноставнији пратећи рутински послови који се понављају, – самосталност у раду – самосталност у раду ограничена редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима, – одговорност – одговорност за правилно извршавање послова у складу са општим и појединачним упутствима руководиоца, – пословна комуникација – комуникација искључиво унутар завода да би се примала упутства за рад, – компетентност – основно образовање. Разврставање руководећих радних места намештеника Члан 38. Намештеник може да руководи само оном ужом унутрашњом јединицом у којој искључиво раде намештеници. Радна места намештеника који руководе ужим унутрашњим јединицама могу да се разврставају у прву, трећу и четврту врсту радних места. IV. ОПИС РАДНИХ МЕСТА И ПОСТУПАК РАЗВРСТАВАЊА Претходни и коначни опис радног места Члан 39. Састављање описа радног места састоји се од две фазе: састављања претходног описа радног места и састављање коначног описа радног места. На састављање претходног и коначног описа радног места и поступак разврставања радног места примењују се одредбе Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника. Одговорност за састављање претходног описа радног места Члан 40. Претходни опис радних места која су систематизована у седишту Управе саставља државни службеник који је одговоран за руковођење ужом унутрашњом јединицом у седишту Управе, а претходни опис радних места у заводу саставља државни службеник кога одреди управник завода. Државни службеници из става 1. овог члана одговорни су за тачност података у претходном опису радног места и за правилност претходног описа радног места. Члан 41. Коначни опис радног места одобрава директор Управе или државни службеник кога одреди директор Управе. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 42. Државни службеник или намештеник који се по ступању на снагу новог правилника затекне на радном месту разврстаном у звање за које он нема прописане године радног искуства, може бити распоређен на исто радно место под условом да му недостаје највише једна година радног искуства и да послове који одговарају том радном месту ради најмање годину дана. Члан 43. Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о звањима и занимањима у Управи за извршење кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 110/06 и 102/11). Члан 44. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 17. став 4. Закона о извршењу кривичних санкција (,,Службени гласник РС”, бр. 55/14 и 35/19), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о раду Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција и организовању и спровођењу обуке и стручног оспособљавања и усавршавања "Службени гласник РС", број 82 од 22. новембра 2019. Члан 1. Овим правилником уређује се рад Центра за обуку и стручно оспособљавање Управe за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар за обуку), као и организовање и спровођење обуке, стручног оспособљавања и усавршавања. Члан 2. Центар за обуку спроводи програме обуке, стручног оспособљавања и усавршавања за: приправнике, запослене у служби за обезбеђење, остале запослене у Управи за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) и запослене у другим државним органима, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон). Центар за обуку координира активности завода у спровођењу обуке и стручног оспособљавања осуђених лица, у складу са Законом. Члан 3. У циљу унапређења рада Центра за обуку и достизања вишег нивоа квалитета обуке, као и ради праћења савремених тенденција пенолошке праксе, Центар за обуку успоставља и одржава сарадњу са домаћим, страним и међународним институцијама, организацијама и удружењима, издаје публикације и обавља другу издавачку делатност, прикупља и обрађује податке у вези са обуком и стручним оспособљавањем, води одговарајуће евиденције и обавља друге послове у складу са прописима. Члан 4. Програмске обуке (основне, стручне, континуиране, специјалистичке, допунске и друге), стручног оспособљавања и усавршавања и начин полагања испита запослених у Управи израђује наставно веће Центра за обуку, у складу са Законом. Наставно веће Центра за обуку чине управник Центра за обуку, председник и заменик председника испитне комисије, представник Управе за извршење кривичних санкција, секретар испитне комисије, два предавача и три члана испитне комисије, у складу са Законом. Предаваче у Центру за обуку, одређује директор Управе, у складу са Законом. Члан 5. Образложени предлог потреба завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи) за обуку и стручно оспособљавање и усавршавање запослених у служби за обезбеђење и у другим службама доставља се Центру за обуку до краја јуна текуће године за наредну годину. Управник Центра за обуку доставља директору Управе, на основу обједињених предлога потреба завода, предлог плана спровођења програма основне, стручне, континуиране, специјалистичке, допунске и осталих обука, као и стручног оспособљавања и усавршавања до краја јула текуће године за наредну годину. План спровођења програма основне, стручне, континуиране, специјалистичке, допунске и осталих обука, као и стручног оспособљавања и усавршавања доноси директор Управе, на предлог управника Центра за обуку, у складу са Законом. План из става 1. овог члана доноси се једном годишње. Члан 6. Обука, стручно оспособљавање и усавршавање обављају се у Центру за обуку, а по потреби могу се организовати и ван Центра. Центар за обуку обезбеђује одговарајући простор за извођење теоријске и практичне наставе, капацитете за смештај и исхрану полазника обуке, техничку опрему и наставна средства, школско и ватрено оружје, са одговарајућом муницијом и опремом, у складу са општим прописима. Дневни распоред рада, по коме се спроводе дневне активности обавља се на начин који је одређен од стране управника Центра за обуку. Члан 7. Одговарајућим простором за извођење обуке и стручног оспособљавања сматрају се: учионице за извођење теоријске наставе, спортска сала за извођење обуке из специјалног физичког образовања, терени и полигони за извођење практичне обуке у познавању и руковању ватреним оружјем. Учионица из става 1. овог члана довољно је пространа за несметано извођење наставе, опремљена је одговарајућим намештајем, наставним средствима, помагалима и осталом опремом која обезбеђује реализацију програма обуке. Спортска сала из става 1. овог члана опремљена је одговарајућом опремом и другим помагалима за извођење специјалне физичке обуке. Члан 8. Спровођење обуке у познавању и руковању ватреним оружјем, реализује се у учионицама, на теренима и полигонима Центра за обуку. Настава практичне употребе ватреног оружја (бојево гађање) изводи се на уређеним стрелиштима, која поседују одговарајућа одобрења издата од стране надлежних државних органа. Члан 9. Центар за обуку у својим смештајним капацитетима и коришћењем капацитета завода обезбеђује смештај и исхрану полазника обуке. Члан 10. Центар за обуку обавља своју делатност у складу са општим прописима из области безбедности и здравља на раду. Члан 11. У извођењу програма обуке учествују запослени у Центру за обуку, предавачи, командир курса и инструктори из Управе. Командир курса, кога је одредио директор Управе из редова запослених у Управи, учествује у обуци и стара се о спровођењу одредаба кућног реда Центра за обуку. Предавач има стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије), основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, у складу са Законом. Члан 12. Трошкове смештаја, исхране и припреме и полагање испита сносе заводи из којих су упућени полазници обуке. Члан 13. Трошкове превоза предавача, инструктора и командира курса до Центра за обуку, сносе заводи из којих су упућени, односно Управа за запослене који су упућени из организационе јединице у седишту Управе, а трошкове припреме и извођења наставе сноси Центар за обуку. Предавачу, инструктору и командиру курса, који није запослен у Центру за обуку, исплаћује се дневница од стране Центра за обуку, у складу са прописом којим се уређују накнаде трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника. Предавачу и инструктору који није запослен у Центру за обуку, за припрему и реализацију наставе, исплаћује се накнада у складу са прописом којим се уређује стручно усавршавање државних службеника. Члан 14. Члановима испитне комисије припада накнада за рад, у складу са Законом. Члан 15. О положеном испиту издаје се уверење, а о завршеној основној, континуираној, специјалистичкој, допунској или другој обуци, стручном оспособљавању и усавршавању издаје се потврда, у складу са Законом. Члан 16. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 269. тачка 2) Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о униформи, ознакама, наоружању, специјалним возилима и другој опреми у Служби за обезбеђење у Управи за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", бр. 29 од 18. марта 2016, 74 од 2. септембра 2016, 3 од 18. јануара 2017, 89 од 4. октобра 2017, 7 од 6. фебруара 2019. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређују се врсте униформи припадника Службе за обезбеђење (у даљем тексту: припадници Службe) и њени саставни делови; изглед, боје и рокови замене униформе; задужење, раздужење, замена, евиденције и рачунање рокова трајања униформе; време и начин ношења униформе; ознаке припадности и звања у Служби; врсте наоружања, опреме и планирање; задужење односно раздужење наоружањем и опремом; ношење и руковање оружјем; чување наоружања и опреме; евиденције наоружања и опреме, као и друге обавезе и одговорности припадника Службе. Значење одређених појмова у смислу овог правилника Члан 2. У смислу овог правилника, наведени појмови имају следеће значење: Униформа и ознаке звања су службена обележја припадника Службе и носе се приликом обављања послова и задатака одређених Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: закон). Наоружањем у смислу овог правилника сматра се основно и посебно наоружање са припадајућом муницијом. Опремом у смислу овог правилника сматра се основна и посебна опрема коју користе припадници Службе ради обављања службених задатака прописаних законом. Инсталирана опрема у смислу овог правилника је опрема која је инсталирана у заводу, а користи се за одржавање реда и дисциплине у циљу очувања безбедности. Специјална моторна возила у смислу овог правилника су моторна возила за превоз лица лишених слободе, која су опремљена уређајима за давање посебних звучних и светлосних сигнала, прописаном вентилацијом, осветљењем и инсталираном опремом (видео надзор). Прикладним материјалом у смислу овог правилника подразумева се материјал који функционално одговара временским условима у којима је одређени део униформе предвиђен за коришћење. *Службени гласник РС, број 7/2019 II. УНИФОРМА И ОЗНАКЕ 1. Врсте униформи и њихови саставни делови Униформа Члан 3. Униформа је једнообразна и чини саставни део опреме припадника Службе. Приликом прослава државних празника, обележавања датума и догађаја значајних за Управу, у другим свечаним и пригодним приликама од посебног значаја и радним посетама, свечану униформу може носити директор Управе и други запослени на руководећим местима у Управи и заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: завод); управници и заменици управника завода, а по одлуци директора. Поред свечане униформе, лица из става 2. овог члана, у другим ситуацијама могу носити и радну униформу, а по одлуци директора. Униформа, у смислу овог правилника, састављена je од прописаних делова. Униформа и ознаке звања су службена обележја припадника Службе и носе се приликом обављања послова и задатака одређених законом. *Службени гласник РС, број 3/2017 Члан 4. Униформа се користи као радна, интервентна и свечана униформа. Радна униформа се користи приликом обављања свакодневних послова и задатака. Интервентну униформу користе припадници Службе распоређени у групе за интервенције, док траје интервенција и у време обуке интервентне групе. Свечану униформу припадници Службе користе приликом значајних датума за Управу или завод, поводом свечаности промовисања припадника Службе у звања, одласка у пензију или сахране припадника Службе, поводом других свечаности, за време државних празника, као и у другим приликама од посебног значаја, по одлуци директора Управе. Униформа из става 1. овог члана својим деловима и саставом материјала прилагођена је летњем и зимском периоду. У случајевима прописаним овим правилником, припадник Службе носи и допунске делове униформе. Делови униформе према намени Члан 5. Радну униформу припадника и припадница Службе у зимском периоду чине: качкет, кошуља дугих рукава, мајица кратких рукава, панталоне, џемпер, чарапе, рукавице, полудубоке ципеле, опасач, каиш за панталоне и јакна са скидајућим улошком. Радну униформу припадника и припадница Службе у летњем периоду чине: качкет, кошуља кратких рукава, мајица кратких рукава, мајица кратких рукава са крагном, панталоне, чарапе , плитке ципеле, полудубоке ципеле, опасач и каиш за панталоне и јакна са скидајућим улошком. Интервентну униформу припадника и припадница Службе сачињава: качкет, комбинезон (зимско-летња варијанта), мајица кратких рукава, мајица дугих рукава, чарапе, полудубоке ципеле и опасач. Свечану униформу припадника Службе чине: шапка, кошуља, блуза, панталоне, кравата и рукавице, чарапе , плитке ципеле и мантил са улошком, Свечану униформу припадница Службе чине: шешир, кошуља, блуза, сукња, машна и рукавице, унихоп чарапе, плитке ципеле и мантил са улошком. *Службени гласник РС, број 89/2017 **Службени гласник РС, број 7/2019 2. Изглед, боје и рокови замене униформе Радна униформа припадника Службе за зимски период Члан 6. Радна униформа припадника Службе за зимски период састоји се од следећих делова: 1) качкета од прикладног материјала. Рок трајања качкета је 24 месеца; 2) кошуље дугих рукава, од прикладног материјала са кошуљарском крагном. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања кошуље је 12 месеци; 3) мајице кратких рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 4) панталона које су израђене од прикладног материјала и имају џепове који својом формом и израдом одговарају потребама Службе. Рок трајања панталона је 24 месеца; 5) џемпера који је од прикладног материјала и ојачањима на рукавима и раменима. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања џемпера је 24 месеца; 6) чарапа које су класичне, допиру до половине листа, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 6 месеци; 7) рукавица које су класичног кроја, од прикладног материјала. Рок трајања рукавица је 60 месеци; 8) полудубоких ципела са горњиштем од коже са полусјајем, са ојачањима на пети и прстима и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) опасача који је од прикладног материјала, на којем се налазе футрола за пиштољ, лисице, средство везе, резервни оквир, батеријска лампа и хемијски спреј, као и три гајке, које служе за ношење делова опреме. Рок трајања опасача је 60 месеци; 10) каиша за панталоне који је од прикладног материјала. Рок трајања каиша је 36 месеци; 11) јакне која је са скидајућим улошком и израђена је од прикладног материјала. Дужина јакне је испод струка. Јакна има крагну, копча се патент затварачем и има више функционалних џепова. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања јакне са скидајућим улошком је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 7/2019 Радна униформа припадника Службе за летњи период Члан 7. Радна униформа припадника Службе за летњи период састоји се од следећих делова: 1) качкета од прикладног материјала. Рок трајања качкета је 24 месеца; 2) кошуље кратких рукава, од прикладног материјала са кошуљарском крагном. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања кошуље кратких рукава је 12 месеци; 3) мајице кратких рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 4) мајице кратких рукава са крагном, од прикладног материјала. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања мајице је 12 месеци; 5) панталона које су израђене од прикладног материјала и имају џепове који својом формом и израдом одговарају потребама Службе. Рок трајања панталона је 24 месеца; 6) чарапа које су класичне, допиру до половине листа, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 6 месеци; 7) плитких ципела које су стандардне, са горњиштем од коже, са полусјајем, ојачањима на пети и прстима. Рок трајања ципела је 24 месеца; 8) полудубоких ципела које су са горњиштем од коже са полусјајем, са ојачањима на пети и прстима и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) опасача који је од прикладног материјала, на којем се налазе футрола за пиштољ, лисице, средство везе, резервни оквир, батеријска лампа и хемијски спреј, као и три гајке, које служе за ношење делова опреме. Рок трајања опасача је 60 месеци; 10) каиша за панталоне који је од прикладног материјала. Рок трајања каиша је 36 месеци; 11) јакне која је са скидајућим улошком и израђена је од прикладног материјала. Дужина јакне је испод струка. Јакна има крагну, копча се патент затварачем и има више функционалних џепова. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања јакне са скидајућим улошком је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 7/2019 Радна униформа припадница Службе за зимски период Члан 8. Радна униформа припадница Службе за зимски период састоји се од следећих делова: 1) качкета од прикладног материјала. Рок трајања качкета је 24 месеца; 2) кошуље дугих рукава, од прикладног материјала са кошуљарском крагном. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања кошуље је 12 месеци; 3) мајице кратких рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 4) панталона које су израђене од прикладног материјала и имају џепове који својом формом и израдом одговарају потребама Службе. Рок трајања панталона је 24 месеца; 5) џемпера који је од прикладног материјала и ојачањима на рукавима и раменима. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања џемпера је 24 месеца; 6) чарапа које су класичне, допиру до половине листа, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 6 месеци; 7) рукавица које су класичног кроја, од прикладног материјала. Рок трајања рукавица је 60 месеци; 8) полудубоких ципела са горњиштем од коже са полусјајем, са ојачањима на пети и прстима и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) опасача који је од прикладног материјала, на којем се налазе футрола за пиштољ, лисице, средство везе, резервни оквир, батеријска лампа и хемијски спреј, као и три гајке, које служе за ношење делова опреме. Рок трајања опасача је 60 месеци; 10) каиша за панталоне који је од прикладног материјала. Рок трајања каиша је 36 месеци; 11) јакне која је са скидајућим улошком и израђена је од прикладног материјала. Дужина јакне је испод струка. Јакна има крагну, копча се патент затварачем и има више функционалних џепова. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања јакне са скидајућим улошком је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 7/2019 Радна униформа припадница Службе за летњи период Члан 9. Радна униформа припадница Службе за летњи период састоји се од следећих делова: 1) качкета од прикладног материјала. Рок трајања качкета је 24 месеца; 2) кошуље кратких рукава, од прикладног материјала са кошуљарском крагном. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања кошуље кратких рукава је 12 месеци; 3) мајице кратких рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 4) мајице кратких рукава са крагном, од прикладног материјала. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања мајице је 12 месеци; 5) панталона које су израђене од прикладног материјала и имају џепове који својом формом и израдом одговарају потребама Службе. Рок трајања панталона је 24 месеца; 6) чарапа које су класичне, допиру до половине листа, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 6 месеци; 7) плитких ципела које су стандардне, са горњиштем од коже, са полусјајем, ојачањима на пети и прстима. Рок трајања ципела је 24 месеца; 8) полудубоких ципела које су са горњиштем од коже са полусјајем, са ојачањима на пети и прстима и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) опасача који је од прикладног материјала, на којем се налазе футрола за пиштољ, лисице, средство везе, резервни оквир, батеријска лампа и хемијски спреј, као и три гајке, које служе за ношење делова опреме. Рок трајања опасача је 60 месеци; 10) каиша за панталоне који је од прикладног материјала. Рок трајања каиша је 36 месеци; 11) јакне која је са скидајућим улошком и израђена је од прикладног материјала. Дужина јакне је испод струка. Јакна има крагну, копча се патент затварачем и има више функционалних џепова. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања јакне са скидајућим улошком је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 7/2019 Интервентна униформа припадника Службе Члан 10. Интервентна униформа припадника и припадница Службе се састоји од следећих делова: 1) качкета од прикладног материјала. Рок трајања качкета је 24 месеца; 2) комбинезона који је од прикладног материјала, са скидајућим улошком. На левој страни груди налази се службена значка са идентификационим бројем, а на десној страни ознака звања у Служби. Рок трајања комбинезона је 24 месеца; 3) мајице кратких рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 4) мајице дугих рукава, од прикладног материјала. Рок трајања мајице је 12 месеци; 5) чарапа које су класичне, допиру до половине листа, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 6 месеци; 6) полудубоких ципела које су са горњиштем од коже са полусјајем, са ојачањима на пети и прстима, и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 7) опасача који је од прикладног материјала, на којем се налазе футрола за пиштољ, лисице, средство везе, резервни оквир, батеријска лампа и хемијски спреј, као и три гајке, које служе за ношење делова опреме. Рок трајања опасача је 60 месеци. *Службени гласник РС, број 7/2019 Свечана униформа припадника Службе Члан 11. Свечана униформа припадника Службе састоји се из следећих делова: 1) шапке за припаднике Службе која је класичног кроја. Рок трајања је 24 месеца; 2) кошуље која је беле боје, класичног кроја, прикладног материјала. Рок трајања је 24 месеца; 3) блузе која је израђена од прикладног материјала, има ревере и струкирана је. Рукав је дугачак и закопчавање је једноредно са четири дугмета . Са леве и десне стране блузе, у висини груди, нашивени су џепови са фалтом по средини и имају патне. На доњем делу блузе, налази се по један џеп са патном који се закопчава дугмадима . Блуза има еполете. Еполете су једним крајем ушивене за орукавље, а другим крајем се закопчавају поред оковратника дугмадима . На еполете се стављају ознаке звања у Служби. Изнад горњег левог џепа налазе се ојачани отвори за значку са идентификационим бројем. Блуза има шлиц преклоп на средини леђног дела. Са унутрашње леве стране, у висини груди, налази се паспул џеп. Рок трајања је 24 месеца; 4) панталона које су класичног кроја, израђене су од истог материјала као и блуза. Ногавице са стране имају ушивен егализир светлоплаве боје. Рок трајања је 24 месеца; 5) кравате која је класична, чвор ушивен, има гумицу и регулатор подешен за закопчавање. Рок трајања кравате је 24 месеца; 6) рукавица које су од платна, класичног кроја. Рок трајања рукавица је 60 месеци; 7) чарапа које су класичне, допиру до колена, од прикладног материјала. Рок трајања чарапа је 12 месеци; 8) плитких ципела које су елегантног кроја, са горњиштем од коже са сјајем и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) мантила са улошком који је класичног кроја , уложак је подешен за скидање, а појас је урађен од истог материјала као и мантил. Закопчавање је дворедно са три реда дугмади. Ревери на мантилу су сразмерни у односу на величину мантила. Мантил, на средини задњег доњег дела, има шлиц преклоп. Испод струка на куковима, са обе стране, налазе се џеп лајсне. Мантил се опасује каишем са шналом. Мантил допире до половине листова ногу. Еполете су једним крајем ушивене за орукавље, а другим крајем су причвршћене поред оковратника, дугметом тамноплаве боје. На еполете се стављају ознаке звања. Рок трајања је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 74/2016 **Службени гласник РС, број 89/2017 Свечана униформа припадница Службе Члан 12. Свечана униформа припадница Службе састоји се из следећих делова: 1) шешира припадница службе који је класичног кроја. Рок трајања је 24 месеца; 2) кошуље која је беле боје, струкирана, од прикладног материјала. Рок трајања је 24 месеца; 3) блузе која је израђена од прикладног материјала, има ревере и струкирана је. Рукав је дугачак и закопчавање је једноредно са четири дугмета . Са леве и десне стране блузе, у висини груди нашивени су џепови са фалтом по средини и имају патне. На доњем делу блузе, налази се по један џеп са патном који се закопчава дугмадима . Блуза има еполете. Еполете су једним крајем ушивене за орукавље, а другим крајем се закопчавају поред оковратника дугмадима . На еполете се стављају ознаке звања у Служби. Изнад горњег левог џепа налазе се ојачани отвори за значку са идентификационим бројем. Блуза има два шлиц преклопа на леђном делу. Са унутрашње леве стране, у висини груди, налази се паспул џеп. Рок трајања је 24 месеца; 4) сукње која је класичног кроја, у висини колена, рађене од истог материјала као и блуза. Рок трајања је 24 месеца; 5) машне која је класична, чвор ушивен, има гумицу и регулатор подешен за закопчавање. Рок трајања је 24 месеца; 6) рукавица које су од белог прикладног материјала, класичног кроја. Рок трајања рукавица је 60 месеци; 7) унихоп чарапа које су за једнократну употребу, у боји коже; 8) плитких ципела које су елегантног кроја, са горњиштем од коже са сјајем и улошком. Рок трајања ципела је 24 месеца; 9) мантила са улошком који је класичног кроја тамноплаве боје, који има уложак подешен за скидање и појас урађен од истог материјала као и мантил. Закопчавање је дворедно са три реда дугмади. Ревери на мантилу су сразмерни у односу на величину мантила. Мантил, на средини задњег доњег дела, има шлиц преклоп. Испод струка на куковима, са обе стране, налазе се џеп лајсне. Мантил се опасује каишем са шналом. Мантил допире до половине листова ногу. Еполете су једним крајем ушивене за орукавље, а другим крајем су причвршћене поред оковратника, дугметом тамноплаве боје. На еполете се стављају ознаке звања. Рок трајања је 24 месеца. *Службени гласник РС, број 74/2016 **Службени гласник РС, број 89/2017 Допунски делови униформе Члан 13. Допунске делове униформе припадника Службе чини спортска опрема и делови униформе за посебне временске услове. Спортску опрему чине: патике, спортске беле чарапе, тренерка, мајица, шортс и кимоно. Делове униформе за посебне временске услове чине: зимска капа и кабаница. Допунски делови униформе додељују се припадницима Службе, приликом обављања практичне обуке из специјалног физичког образовања, борилачких вештина и приликом обављања радних задатака у посебним временским условима. Допунски делови униформе дају се на лично задужење и користе се само док припадник Службе обавља радне задатке и активности из става 4. овог члана. *Службени гласник РС, број 7/2019 Члан 14. Качкет, шапка, шешир (у даљем тексту: капа), кошуље радне униформе, мајица кратких рукава, мајица кратких рукава са крагном, мајица дугих рукава, панталоне, џемпер, јакна са скидајућим улошком, комбинезон, блуза, кравата, мантил са улошком, сукња и машна су тамно плаве боје. Каиш, опасач, рукавице радне униформе, чарапе и зимска капа су црне или тамно плаве боје. Ципеле су црне боје. Кошуља и рукавице свечане униформе су беле боје. Директор Управе именује стручно-техничку комисију која одабира материјале и сировински састав за израду униформе, усклађује детаље и прати израду униформе. *Службени гласник РС, број 7/2019 3. Задужење, раздужење, замена, евиденције и рачунање рокова трајања униформе Задужење униформе Члан 15. Припадник Службе, по пријему у радни однос, задужује радну униформу, а свечану униформу после положеног стручног испита за звање у Служби и распоређивања на радно место. Интервентном униформом задужују се припадници Службе који су распоређени у групу за интервенције. Припадници Службе задужују се униформом према прописаним деловима, количини и роковима одговарајуће врсте униформе из овог правилника. Раздужење униформе Члан 16. Припадник Службе, којем је по било ком основу престао радни однос, дужан је да у року од седам дана, од дана пријема решења о престанку радног односа врати заводу униформу, са свим обележјима, као и саставне делове униформе. У случају да припадник Службе из става 1. овог члана врати некомплетну или оштећену униформу, исти је у обавези да надокнади насталу штету. Висина штете утврђује се према општим правилима облигационог права. Изузетно од става 1. овог члана, породица преминулог припадника Службе може задржати униформу са обележјима. Одлуку о томе доноси директор Управе, на основу писменог захтева чланова породице преминулог припадника Службе. Замена униформе и делова униформе Члан 17. У случају оштећења или уништења униформе приликом обављања службене радње, припадник Службе може поднети захтев за замену униформе начелнику Службе. Начелник Службе захтев за замену униформе уз образложење прослеђује управнику, одлуку о замени униформе доноси управник завода. Униформа и делови униформе које припадник Службе оштети, уништи или изгуби, намерно или крајњом непажњом, замениће се уз надокнаду штете. Висина штете из става 2. овог члана утврђује се према општим правилима облигационог права. Евиденције Члан 18. Евиденције о задужењу и раздужењу униформе, роковима и стању залиха, води припадник Службе задужен за наоружање и опрему којег одреди управник завода. У Служби за опште послове воде се материјално-финансијске евиденције о набавци, задужењу и требовању нове униформе. На захтев Управе, заводи су дужни да доставе извештај о стању униформе на задужењу и залихама, као и да искажу потребе за набавком униформе и делова униформе. Рачунање рокова трајања униформе Члан 19. Рокови трајања делова униформе рачунају се од дана када их припадник Службе задужи. 4. Време и начин ношења униформе Обавеза ношења униформе Члан 20. Припадник Службе у обавези је да, приликом обављања послова и задатака из своје надлежности, носи униформу са прописаним ознакама звања. Припадница Службе са видљивом трудноћом обавља послове у цивилном оделу. У овом случају, припадница Службе на видном месту на цивилном оделу носи службену значку. Изузетно, припадници Службе могу, по наређењу директора Управе или управника завода, вршити дужност у цивилном оделу, у складу са законом. Време ношења Члан 21. Радна униформа прилагођена летњем периоду, по правилу, носи се од 1. маја до 15. октобра, а радна униформа прилагођена зимском периоду, по правилу, од 16. октобра до 30. априла. Изузетно од става 1. овог члана, на предлог руководиоца Службе управнику завода подноси захтев директору Управе, који зависно од временских прилика, може одредити другачије рокове ношења униформе. Свечана униформа се носи по одобрењу директора Управе. Интервентна униформа се носи по наређењу управника завода или руководиоца Службе, према потреби, уз прилагођавање опреме. Начин ношења униформе Члан 22. Припадник Службе у току вршења послова и задатака на отвореном простору мора на глави да носи одговарајућу капу. Припадник Службе у току вршења послова и задатака у затвореном простору не мора на глави да носи одговарајућу капу. Поједини делови униформе носе се на следећи начин: 1) капа, тако да ивица обода иде хоризонтално по линији највећег обима главе; 2) јакна се носи закопчана; 3) кошуља се носи закопчана, увучена у панталоне (сукњу); 4) сукња се носи у висини колена; 5) панталоне се носе тако да доња ивица каиша належе на кук, а руб ногавице досеже горњиште ципеле; 6) у затвореном простору, припадник Службе може обављати послове без јакне, у џемперу, који се носи преко опасача, с тим да ако их више обавља послове на истом простору, морају бити једноoбразно одевени. Одржавање Члан 23. Припадник Службе је дужан да униформу одржава, чисти и носи уредну на начин предвиђен овим правилником. Забране и контрола Члан 24. Припаднику Службе је забрањено да мења крој и боју униформе и да уз униформу носи одећу и делове одеће која није предвиђена овим правилником. Припадницима Службе забрањено је ношење униформе: ван радног времена; за долазак и одлазак са рада; у случајевима учествовања у јавним окупљањима; у случајевима посећивања других јавних манифестација; за време боловања, годишњег одмора и привременог удаљења са рада. Припадник Службе не сме позајмљивати, односно давати на коришћење униформу неовлашћеним лицима. Контролу стања униформе врши руководилац организационе јединице приликом примопредаје смене у заводу. Периодичну контролу униформе припадника Службе врши руководилац Службе, најмање два пута годишње и о стању, писменим путем, извештава управника завода. III. ОЗНАКЕ Врсте ознака Члан 25. Ознаке припадника Службе су: ознаке Службе и ознаке звања у Служби. Ознакама Службе сматрају се службена значка са идентификационим бројем, ознака за капу и ознаке за горње делове одеће које означавају припадност Служби. Ознаке звања означавају звање припадника Службе. Ознаке Службе носе се на шапки, шеширу, качкету и зимској капи; рукавима; реверима, а на горњем левом углу кошуље радне униформе, мајице кратких рукава са крагном, џемпера, јакне радне униформе, комбинезону интервентне униформе и блузи свечане униформе, налази се идентификациона значка. *Службени гласник РС, број 7/2019 Ознаке Службе Члан 26. Ознака Службе за шапку, шешир, зимску капу и качкет носи се на централном чеоном делу. Ознаку на шапци и шеширу чини метални, рељефни облик медаљона, а идентична ознака је извезена или исткана на качкету и зимској капи. Идентификациона значка за горње делове униформе може бити метална, исткана или извезена. Ознака за шапку и шешир директора Управе састоји се од кружног медаљона црвене боје, у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном и канџама и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; око двоглавог орла је прстен у тамно плавој боји; око медаљона је обавијен позлаћен храстов венац у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима. У доњем делу знака, преко храстовог венца постављене су, преко црног штита са уском позлаћеном ивицом, позлаћене теразије правде са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке и сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици ознаке. Димензија ознаке је 61 x 47 mm. (Прилог 1). Ознака за шапку и шешир запослених у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност и начелника и заменика начелника одељења у седишту Управе, управника завода и заменика управника завода састоји се од кружног медаљона црвене боје, у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном и канџама и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; око двоглавог орла је прстен у тамно плавој боји; око медаљона је обавијен хромиран храстов венац у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима. У доњем делу знака, преко храстовог венца постављене су, преко црног штита са уском хромираном ивицом, позлаћене теразије правде са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке и сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици ознаке. Димензија ознаке је 61 x 47 mm. (Прилог 1). Ознака за шапку и шешир припадника Службе за обезбеђење састоји се од кружног медаљона плаве боје, око којег је обавијен храстов венац од патинираног сребрног метала; у венцу се налази укупно 18 жирева по девет на свакој страни венца од којих је пет на спољашњим листовима и четири на унутрашњем листовима венца; простор између венца и медаљона емајлиран је црвено; у доњем делу значке преко венца постављен је црвени штит у коме је сребрни двоглави орао у полету са сребрним крстом на грудима између четири сребрна оцила. Емајлирана златна круна смештена је на горњој ивици ознаке. Медаљон је кружног облика и састоји се од кружног поља тамно плаве боје и светло плавог прстена који окружује то поље; у центру тамно плавог поља постављене су, преко црног штита са уском сребрном ивицом, златне теразије правде са балансним ослонцем у виду сребрног мача златне дршке, окренуте врхом на горе. Димензија значке je 61 x 47 mm (Прилог 1). Ознаку за леви рукав чини исткана или извезена застава Републике Србије димензија 60 x 40 mm (Прилог 2). Ознаку за десни рукав чини лучна тамно плава трака димензија 110 x 25 mm на којој је исткан или извезен натпис: „МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА” (Прилог 2). На реверима свечане униформе на ромбоидној подлози од светло плаве чоје, оивичене сребрним концем носи се ознака са розетом златно-жуте боје. Розета је квадратног, рељефног облика, димензија 12 x 12 mm и има на средини круг у коме се налази мач са тасовима (Прилог 2). Идентификациона значка и службена значка директора Управе морају бити идентичне изгледом. Идентификациона значка и службена значка запослених у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, начелника и заменика начелника одељења у седишту Управе, управника завода и заменика управника завода као и припадника Службе за обезбеђење морају бити идентичне, како изгледом тако и идентификационим бројем. Приказ изгледа и димензије ознака за шапку, шешир, зимску капу и качкет, рукаве и ревер, одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог 1 и Прилог 2). *Службени гласник РС, број 3/2017 **Службени гласник РС, број 7/2019 Ношење ознака звања Члан 27. Припадник Службе, после положеног стручног испита за звање, може носити ознаку звања, само ако је распоређен на одговарајуће радно место у складу са актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Ознаке звања Члан 28. Подлога исткане или извезене ознаке звања израђује се у боји униформе, правоугаоног облика, димензија 63 x 50 милиметара и носи се на нараменицама свечане униформе, ширитима окренута ка рукаву и у горњем десном углу горњих делова радне и интервентне униформе, ширитима окренутим ка доле. Према звањима, ознаке су: 1) за командира – на описаној подлози један ширит, ширине 7 mm, и једна розета сребрне боје; 2) за старијег командира – на описаној подлози један ширит, ширине 7 mm, и две розете сребрне боје; 3) за млађег надзорника – на описаној подлози један ширит, ширине 17 mm, и једна розета сребрне боје; 4) за надзорника – на описаној подлози један ширит златне боје, ширине 17 mm, и две розете златне боје; 5) за млађег заповедника – на описаној подлози два ширита златне боје, ширине 10 mm, и једна розета златне боје; 6) за заповедника – на описаној подлози два ширита златне боје, ширине 10 mm, и две розете златне боје; 7) за старијег заповедника – на описаној подлози два ширита златне боје, ширине 10 mm, и три розете златне боје. Приправник у Служби носи подлогу ознаке звања са једним ширитом, ширине 7 mm. Ширит је сребрно беле боје за звања командир, старији командир и млађи надзорник, а за звања надзорник, млађи заповедник, заповедник и старији заповедник, ширит је златне боје. Розета за звања командир, старији командир и млађи надзорник је сребрно беле боје, а за звања надзорник, млађи заповедник, заповедник и старији заповедник, розета је златне боје. Приказ изгледа и димензија ознака звања саставни је део овог правилника (Прилог 3). *Службени гласник РС, број 7/2019 IV. НАОРУЖАЊЕ И ОПРЕМА 1. Врсте наоружања, опрема и планирање Наоружање Члан 29. Наоружање припадника Службе састоји се од ватреног оружја са одговарајућом муницијом и хемијских средстава. У Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, могу се користити и несмртоносна средства. Врста и количина наоружања и опреме одређује се према типу завода. Ватрено оружје Члан 30. Ватрено оружје чини: кратко оружје и дуго оружје. Кратко оружје је оружје чија цев није дужа од 30 cm, а укупна дужина не прелази 60 cm. Оно подразумева: 1) полуаутоматски пиштољ капацитета оквира до 18 метака, калибра до 9 mm; 2) аутоматски пиштољ (аутомат) капацитета оквира до 30 метака, калибра до 9 mm. Дуго оружје је оружје чија је цев дужа од 30 cm, а укупна дужина није мања од 60 cm. Оно подразумева: 1) полуаутоматску пушку (ПАП); 2) аутоматску пушку, калибра до 7,9 mm; 3) пушку неолучене цеви (сачмара) намењену за испаљивање несмртоносних муницијских патрона (муниције посебне намене 12/70) и смртоносних муницијских патрона калибра 12. Хемијска средства Члан 31. Хемијским средствима сматрају се различите врсте средстава пуњених хемијским материјама, намењеним за привремено-краткотрајно онеспособљавање лица, у условима предвиђеним законом и другим прописима. Под средствима из става 1. овог члана подразумевају се: 1) спреј боце пуњене сузавцем; 2) муниција посебне намене која се користи у складу са прописима којима се уређује примена мера принуде. Несмртоносна средства Члан 32. Несмртоносним средствима сматрају се различите врсте средстава, намењене за привремено-краткотрајно онеспособљавање лица, у условима предвиђеним законом и другим прописима. Под средствима из става 1. овог члана подразумевају се: 1) електромагнетна (електронична) несмртоносна средства, и то: (1) електромагнетни пиштољ (тејзер); (2) електронске пушке; 2) акустичко-оптичка несмртоносна средства, и то: (1) шок палица; (2) шок муниција; (3) шок бомба; (4) оптичка бомба (флеш бомба); 3) кинетичка несмртоносна средства, и то: (1) различите врсте муниције посебне намене; (2) кинетички непробојни пројектили. Опрема Члан 33. Опрема Службе састоји се од: 1) личне опреме припадника Службе; 2) додатне опреме за наоружање; 3) специјалних моторних возила са додатном опремом и уређајима; 4) опреме која је инсталирана или се користи у заводу. Лична опрема Члан 34. Лична опрема састоји се из основне, додатне и посебне опреме. У основну опрему спадају: 1) униформа, у складу са одредбама овог правилника; 2) опасач са припадајућим додацима; 3) гумена палица са футролом; 4) средства за везивање (лисице металне); 5) ручна лампа са пуњивим батеријама; 6) спреј боце пуњене сузавцем. У додатну опрему спадају: 1) средства за везивање (лисице за једнократну употребу); 2) средства за везивање (лисице за ноге); 3) кожни каиш за везивање руку и ногу; 4) електро магнетни пиштољ (у Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем и Посебној притворској јединици); 5) унутрашња футрола (из члана 48. став 5) овог правилника). У посебну опрему којом се опрема група за интервенцију спадају: 1) интервентни шлем са визиром; 2) заштитни прслук са штитницима за зглобове (потколенице и подлактице); 3) интервентни штит (кратки ручни); 4) опасач са додацима за палицу и заштитну маску; 5) гумена палица (тонфа); 6) средства за везивање за једнократну употребу – пластичне и друге врсте трака за везивање; 7) заштитна маска – фонична; 8) заштитне рукавице (рукавице за заштиту од убода и посекотина); 9) заштитно одело за интервенције и нереде. *Службени гласник РС, број 74/2016 Додатна опрема за наоружање Члан 35. Додатну опрему за наоружање чине: 1) механички и оптички нишани; 2) уређаји за ноћно гађање. Специјална моторна возила Члан 36. Служба за обезбеђење користи возила специјалне намене. Возила су опремљена средствима везе и уређајима за давање посебних звучних и светлосних сигнала. Возила за транспорт лица лишених слободе имају одвојен, осигуран простор за смештај лица са уређајима за вентилацију и осветљење. У возилу може постојати систем за видео надзор ради контроле лица током транспорта и систем за даљинско праћење возила. Возила специјалне намене су плаве или плаво беле боје и имају обележја Управе на предњој маски, предњим и задњим вратима. Изузетно, кад природа задатка то захтева, могу се користити и возила без обележја и посебних уређаја, возила посебне конструкције са заштитом од лаког ватреног оружја, као и амбулантна возила. Инсталирана опрема Члан 37. Опрему која је инсталирана у заводу, а користи се за одржавање реда и дисциплине у циљу очувања безбедности чине: 1) уређаји за видео надзор и периметријску заштиту (аларми за обезбеђење објеката и простора и друге врсте заштите); 2) уређаји за одржавање везе, и то: (1) радио уређаји, (2) сателитски уређаји, (3) интерфонски уређаји; 3) уређаји за откривање и препознавање недозвољених металних предмета и осталих недозвољених супстанци, и то: (1) скенер ручног пртљага, (2) ручни детектор метала, (3) врата за пролаз лица са интегрисаним детектором метала, (4) ручни уређај за откривање и препознавање експлозива и других недозвољених супстанци; 4) уређај за откривање и блокирање сигнала уређаја за комуникацију на даљину; 5) систем хидрантске мреже (шмркови са водом); 6) систем за контролу приступа и идентификацију помоћу биометријских и других читача. У опрему из става 1. овога члана спадају и кожни каишеви, посебно намењени за везивање лица. Планирање Члан 38. Начелник Службе, у складу са врстом и типом завода, пословима и задацима Службе, доставља управнику завода образложен план потреба и предлог за набавку наоружања и опреме. Начелник Службе, претходно прибавља мишљење стручно-техничке комисије за набавку наоружања и опреме коју образује директор Управе. Управник завода, по извршеној анализи предлога, даје сагласност на план и предлог и исте, уз образложење доставља директору Управе. У складу са потребама службе и новим научно-техничким достигнућима и међународним стандардима, може се планирати и набављати и друго наоружање и опрема која је исте намене и сврхе. Одлука Члан 39. Одлуку о набавци наоружања, муниције и опреме доноси директор Управе, у складу са законом. 2. Задужење односно раздужење наоружањем и опремом Задужење опремом Члан 40. По заснивању радног односа, припадник Службе задужује се основном опремом из члана 34. став 2. тач. 1) до 5) овог правилника. Припадници Службе који су у саставу групе за интервенцију у случају тежег нарушавања реда и дисциплине у заводу, поред основне опреме, по правилу, задужују се додатном и посебном опремом из члана 34. став 4. тач. од 1) до 8) овог правилника, за време трајања интервенције. Задужење са кратким оружјем и муницијом Члан 41. Припадник Службе, након положеног стручног испита и распоређивања на одређене послове и задатке у заводу, задужује се, уз потврду, оружјем са кратком цеви и одговарајућом количином муниције. Одговарајућа количина муниције из става 1. овог члана садржи муницију за два оквира за одговарајући пиштољ. Изузетно од става 2. овог члана, за обављање одређених задатака, руководилац Службе може наредити да се припадник Службе задужи већом количином муниције. Прописане количине муниције, припадници Службе су дужни да поседују увек при обављању послова и задатака и да их на захтев руководиоца Службе покажу. Кратко оружје се чува у дежурној Служби или непосредној близини, у личним касетама за наоружање. Наведена просторија мора бити обезбеђена видео надзором. Задужење са дугим оружјем и муницијом Члан 42. У заводима отвореног и полуотвореног типа дуго оружје налази се на чувању у магацину, укључујући и дуго оружје које je на задужењу код припадника Службе. У дежурној служби завода из става 1. овог члана могу се држати у приправности, на шест припадника служби у смени, по један комад оружја са дугим цевима и одговарајућом количином муниције. У мањим заводима мора се држати најмање једно оружје са дугом цеви. За безбедно чување оружја и муниције из става 2. овог члана морају се обезбедити адекватни смештајни услови. Коришћење оружја и муниције из става 2. овог члана наређује лице које се сматра старешином, у складу са прописом којим се уређује начин вршења службе. У заводима затвореног типа и заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем, спољашње обезбеђење врши службу са дугим оружјем, које је саставни део наоружања радног места. Врсту оружја и количину муниције одређује, према процени ситуације у заводу и окружењу, управник завода на образложен предлог руководиоца Службе. Припадник Службе за време привременог упућивања на рад у други завод, носи оружје и опрему којом је задужен, при чему ће, у складу са врстом и типом завода у који је упућен бити задужен и другим потребним наоружањем и опремом. Раздужење наоружањем Члан 43. Припадник Службе раздужује се наоружањем у случају престанка радног односа. Уколико припадник Службе у обављању прописаних послова уништи, оштети, изгуби или на други начин остане без оружја, не својом кривицом, издаће му се друго одговарајуће оружје. Приликом раздужења, припадник Службе је дужан да надокнади штету заводу за изгубљене делове наоружања и опреме и оштећења изазвана намером и грубом непажњом, по општим правилима облигационог права. Привремено раздужење наоружањем Члан 44. Руководилац Службе привремено ће раздужити припадника Службе наоружањем и опремом којом је задужен, у случају: 1) ако је припаднику Службе одређен притвор – до укидања притвора и поновног распоређивања на радно место у Служби; 2) ако је припадник Службе привремено удаљен са рада – до правноснажног окончања дисциплинског поступка; 3) небезбедног руковања оружјем и опремом – док се, након додатне обуке, не провери способност руковања; 4) ако приликом доласка на рад или у току радног времена употребом алкохола и других психоактивних супстанци, доведе себе у стање привремене неспособности за расуђивање и управљање поступцима – до правноснажног окончања дисциплинског поступка; 5) ако надлежна медицинска установа процени да није способан да носи оружје – до ревизије налаза. Пензионисање Члан 45. Лицу из члана 41. став 1. овог правилника, које је провело најмање десет година у својству овлашћеног лица на пословима у Управи, а у последње три године је оцењено најмање оценом „истиче се”, може се поводом одласка у пензију, уз испуњење услова прописаних законом којим се уређује оружје и муниција, оставити као пригодан поклон кратко оружје. Одлуку о додели оружја доноси директор Управе на образложен предлог управника завода и молбе припадника Службе за обезбеђење. Оружје додељено на основу става 1. овог члана, подлеже регистрацији код надлежног државног органа, у складу са законом којим се уређује оружје и муниција. Програм и сврха обуке Члан 46. За припаднике Службе континуирано се изводи обука руковања наоружањем и опремом према Наставном плану и програму обуке, који израђује Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција у Нишу (у даљем тексту: Центар за обуку), на основу посебног прописа. Руководилац Службе у обавези је да за сваку календарску годину закључно са 31. мартом текуће године сачини план и програм обуке руковања наоружањем и опремом, план и програм гађања и да води рачуна о реализацији истог. Сврха обуке је да се припадницима Службе, кроз одговарајући програм, обезбеде знања и вештине о практичном и безбедном руковању оружјем и опремом. Обука се састоји од теоријског и практичног дела кроз извођење бојевог гађања, под надзором руковаоца гађања. Руковалац гађања је старешина у Служби који је похађао стручну обуку и оспособљен за рад у Центру за обуку. Начин извођења практичне обуке Члан 47. Обука извођењем бојевог гађања врши се најмање два пута годишње, према утврђеном плану и одлуци за извођење бојевих гађања. За увежбавање радњи са оружјем (пуњење, препуњавање и сл.) пре извођења бојевог гађања користи се школска муниција. 3. Ношење и руковање оружјем Ношење оружја Члан 48. Припадник Службе мора бити упознат са свим битним прописима и тактичко-техничким карактеристикама оружја да би безбедно руковао наоружањем и исто користио приликом обављања послова и задатака. Припадник Службе на дужности може носити и руковати само оним оружјем за које је обучен. Припадник Службе наоружање сме носити и користити искључиво за време обављање послова и задатака из своје надлежности. Припадник Службе, по завршетку радног времена, службено оружје не сме износити ван завода, већ га одлаже на место предвиђено за ту намену. Изузетак представљају припадници Службе који носе службено оружје за личну безбедност и ван радног времена, у складу са законом. Приликом обављања послова и задатака у цивилном оделу, припадник Службе носи оружје у посебним (унутрашњим) футролама. Посебни случајеви ношења оружја Члан 49. У случају када је због послова и задатака које обавља, припаднику Службе упућена озбиљна претња и постоји објективна опасност од напада на живот и тело, припадника Службе или чланова његове породице, припадник Службе дужан је да о томе писменим путем извести управника завода. Управник завода, по извршеној провери навода из изјаве или добијених сазнања – обавештења од других надлежних државних органа, доставља директору Управе образложен предлог да се припаднику Службе, из безбедносних разлога, одобри ношење кратког службеног оружја и ван радног времена. По одобрењу директора Управе припадник Службе може носити службено оружје за личну безбедност и ван радног времена. О издатом одобрењу из члана 22. став 2. Закона, обавештава се надлежна полицијска управа, ради вођења евиденције издатих одобрења. Припадник Службе коме је дато одобрење за ношење службеног оружја за личну безбедност ван радног времена дужан је да га носи на безбедан начин, као и да предузме све безбедносне мере да не би дошло до злоупотребе оружја, односно да оружје не би дошло у посед неовлашћеног лица, у складу са законом. Мере безбедности приликом ношења оружја Члан 50. Када носи оружје приликом обављања послова и задатака, припадник Службе дужан је: 1) да кратко оружје носи у формацијској футроли без метка у цеви; 2) да оружје носи са пажњом и њиме рукује као да је напуњено; 3) да активира сигурносни механизам (носи закочено оружје), у складу са техничким могућностима оружја; 4) да не усмерава оружје ни према коме и ни према чему, све док се не стекну услови за употребу; 5) да футролу за оружје носи са оне стране на којој је рука којом рукује оружјем, а футролу са резервним оквиром на супротној страни; 6) да у току вожње или спровођења лица води рачуна да оружје не буде доступно лицу које се спроводи, и да оружје буде постављено тако да не удара у тврде делове опреме или возила. Руковање оружјем Члан 51. Припадник Службе може употребити ватрено оружје само у случајевима предвиђеним законом. Припадник Службе одговоран је за своје радње приликом руковања и употребе оружја. Нестанак, уништење, техничку неисправност или оштећење основног или посебног наоружања и опреме, припадник је дужан да одмах пријави непосредном старешини. Неправилно руковање и одржавање наоружања и опреме представља повреду радних обавеза и дужности. 4. Чување наоружања и опреме Чување оружја Члан 52. Оружје и муниција која се не налази на задужењу, чува се у магацинском простору, намењеном за ту сврху. Магацински простор мора бити обезбеђен непробојним вратима, без прозора, са системом за вентилацију. Магацински простор мора имати ограничен приступ који се надгледа видео камерама. Оружје се у магацинском простору чува одвојено од муниције. Хемијска и несмртоносна средства, по правилу, чувају се одвојено од другог наоружања и опреме, у складу са техничким упутствима произвођача. Кључеви магацина морају бити заштићени, депоновани у дежурној служби и доступни дежурном у заводу. Чување остале опреме Члан 53. Остала опрема чува се у складу са својствима и упутством произвођача како би се избегло њено оштећење и пропадање. Контрола исправности наоружања и опреме Члан 54. Контрола исправности наоружања и опреме врши се редовно, периодично, годишње и по потреби. Редовна контрола наоружања и опреме врши се пре пријема дужности, приликом смотре од стране непосредног старешине. Периодичну контролу врши руководилац Службе, тромесечно и по обављеним циклусима обуке гађања. Годишњи преглед врше стручно-техничка лица овлашћеног сервиса и о стању оружја достављају извештај, који завод прослеђује Управи. Најмање једном годишње врши се технички преглед кратког оружја, а дуго оружје најмање једном у две године. Кварове и недостатке на наоружању отклањају овлашћена лица. Одржавање инсталиране опреме Члан 55. Опрему из члана 37. овог правилника одржавају овлашћени сервисери и Одељење за информатику и аналитику у Управи – подцентрима и радници на пословима одржавања. Расходовање наоружања и опреме Члан 56. На основу извештаја о извршеном прегледу наоружања који заводу достављају, стручно-техничка лица у складу са врстом и типом завода, предлажу расходовање неисправног и неупотребљивог, односно непотребног наоружања и опреме управнику завода. Хемијска средства расходују се по истеку рока употребе, по правилу шест месеци од истека рока, под надзором надлежног института или установе, у складу са прописима. Управник завода решењем одлучује о предлогу за расходовање из става 1. овог члана, одређује комисију која ће спровести поступак расходовања, под надзором надлежног института или установе. 5. Евиденције наоружања и опреме Евиденције Члан 57. Поред књиговодствених евиденција, у заводу и седишту Управе се воде евиденције о наоружању и опреми у складу са посебним прописима који регулишу област наоружања, муниције и опреме. 6. Обавезе и одговорност Обавезе припадника Службе Члан 58. Припадник Службе је у обавези да чува, чисти и одржава у исправном стању оружје и опрему којом је лично задужен, као и опрему коју тренутно користи. Задужено наоружање и опрема не сме се давати на коришћење другом лицу. Припадник Службе не сме вршити никакве преправке и дораде на оружју. Припадник Службе је у обавези да одмах обавести непосредног старешину у случају да изгуби, оштети или на други начин доведе наоружање и опрему у нефункционално стање. Ако се у случајевима из ст. 3. и 4. овог члана утврди намера или крајња непажња, против припадника Службе биће покренут поступак за утврђивање дисциплинске одговорности и надокнаду материјалне штете. Надлежности руководиоца Службе Члан 59. Руководилац Службе организује практичну и теоријску обуку у руковању наоружањем и опремом и врши проверу обучености припадника Службе. Руководилац Службе врши и ненајављене контроле ношења, коришћења и одржавања наоружања и опреме ако утврди неправилности и оштећења, подноси предлог за дисциплинску одговорност припадника Службе и надокнаду штете. Руководилац Службе врши контролу вођења евиденција о наоружању и опреми. О извршеној контроли руководилац Службе сачињава извештај и доставља га управнику завода. Извештавање Управе Члан 60. На захтев Управе и у складу са потребама, заводи достављају извештај о стању, залихама и потребама за наоружањем и опремом. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења раније важећих прописа Члан 61. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о униформи, ознакама, свечаном оделу, наоружању, специјалним возилима и другој опреми у Служби за обезбеђење („Службени гласник РС”, бр. 43/10 и 50/11). Ступање на снагу Члан 62. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 269. тачка 4) Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину обављања послова у служби за обезбеђење у заводима за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", бр. 21 од 4. марта 2016, 104 од 23. децембра 2016. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником уређује се начин обављања послова у служби за обезбеђење у заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи). Члан 2. Служба за обезбеђење организује се на начин којим се обезбеђује ефикасно обављање њених послова и задатака. Зависно од величине и типа завода служба за обезбеђење може имати: дежурну службу, спољашње обезбеђење, унутрашње обезбеђење, спроводну службу и посебну јединицу. II. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА У СЛУЖБИ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ Члан 3. Службом за обезбеђење руководи начелник службе за обезбеђење, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон). Члан 4. Припадник службе за обезбеђење обавља послове у служби за обезбеђење на основу Закона и других прописа, као и на основу писаних наредби директора Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа), наређења управника завода, начелника службе за обезбеђење и других припадника службе за обезбеђење који су му претпостављени у обављању послова у служби за обезбеђење (у даљем тексту: претпостављени). Члан 5. Контрола обављања послова у служби за обезбеђење врши се непосредно обиласцима припадника службе за обезбеђење на радном месту, увидом у евиденције, преко рапорта и извештаја које подносе припадници службе за обезбеђење, као и обављањем смотри припадника службе за обезбеђење. Посредна контрола врши се прегледом архиве и система видео надзора. Члан 6. Послови у служби за обезбеђење обављају се свакодневно и непрекидно, по сменама. Радне смене одређују се према потреби обављања послова у служби за обезбеђење и условима рада на појединим радним местима. Између две смене, припаднику службе за обезбеђење се мора обезбедити најмање 12 часова слободног времена. У ванредним приликама (у случају побуне, бекства, техничко-технолошких акцидената, елементарних непогода и сл.) припадник службе за обезбеђење и кад није на дужности, одазваће се позиву претпостављеног, односно по сазнању да је дошло до ванредне ситуације доћи ће у завод и без позива и у што краћем року. Члан 7. Начелник службе за обезбеђење: 1) планира и организује рад службе за обезбеђење и стара се о законитом обављању послова; 2) предлаже управнику завода план обезбеђења завода и стара се о благовременој реализацији плана; 3) врши процену стања безбедности у заводу, предлаже и предузима правовремене законите мере; 4) предлаже управнику завода предузимање мера у циљу унапређења рада службе за обезбеђење (организује стручна предавања, бојева гађања, обезбеђује обуку ради одржавања физичке кондиције, обуку у борилачким вештинама и др.); 5) по овлашћењу управника, сарађује са органима унутрашњих послова и другим органима и установама од значаја за безбедност завода; 6) редовно и ванредно извештава управника о стању и безбедносној ситуацији у заводу, непосредно и преко припадника службе који руководе радним сменама врши контролу законитости у обављању послова у служби за обезбеђење; 7) контролише исправност наоружања и муниције, прописност ношења униформе и психофизичког изгледа припадника службе за обезбеђење; 8) стара се о одржавању исправности наоружања и опреме службе за обезбеђење и редовном снабдевању; 9) усклађује рад службе за обезбеђење са радом осталих служби у заводу. Начелник службе за обезбеђење врши ван радног времена ненајављене контроле рада службе за обезбеђење. Члан 8. Припадник службе за обезбеђење: 1) послове у служби за обезбеђење обавља сходно процедурама за одређено радно место, наредбама и упутствима и примењује методе, мере и средства у циљу остваривања законитости; 2) на време прима дужност и обавља је непрекидно до примопредаје следеће смене; 3) пре примања дужности присуствује смотри, у прописаној униформи, са предвиђеним оружјем и специјалном опремом ради утврђивања способности за обављање послова у служби за обезбеђење; 4) примопредају дужности врши према процедурама, наредбама и упутству за то радно место; 5) на прописани, службени начин користи средства везе и одржава непрекидну комуникацију са припадницима службе за обезбеђење на дужности, руководиоцем дежурне службе и начелником службе за обезбеђење и у случају потребе помаже другом припаднику службе за обезбеђење; 6) у случају када одбије наређење претпостављеног чије би извршење представљало кривично дело, без одлагања обавештава руководиоца који им је обојици претпостављен; 7) лица лишена слободе упозорава на одговорност за покушај и нарушавање правила кућног реда и у случају потребе на основу својих овлашћења примењује одговарајуће мере принуде, у складу са Законом и другим прописима; 8) спречава нарушавање кућног реда и дисциплине, открива повреде дисциплине и друге противправне радње учињене од стране лица лишених слободе; 9) спречава бекство лица лишених слободе; 10) онемогућава самоповређивање лица лишених слободе и пружа помоћ повређеним лицима; 11) спречава крађу и уништавање имовине завода; 12) у случају нарушавања дисциплине и кућног реда од стране лица лишених слободе предузима све мере и радње обезбеђења лица и места, прикупља потребну писану и фото документацију и друге доказе за подношење пријаве (кривичне или дисциплинске); 13) благовремено обавештава претпостављеног о својим запажањима за време обављања послова у служби за обезбеђење; 14) алармира и хитно интервенише у случају побуне, бекства, пожара и других елементарних непогода, акцидената и других ванредних догађаја; 15) у међусобним службеним односима ословљава друге према звању и положају; 16) послове у служби за обезбеђење обавља у прописаној, уредној и чистој униформи, обријан и пристојно подшишан; 17) познаје одредбе Закона и других прописа којим се регулишу третман, односно програм поступања са осуђеним лицима; 18) познаје правила руковања и прописе за употребу оружја и друге опреме која му је поверена; 19) похађа наставу која се организује ради стручног образовања и усавршавања, као и практичне вежбе које се организују у циљу одржавања кондиције и спремности за обављање послова у служби за обезбеђење; 20) својим изгледом и понашањем у радно време и ван радног времена чува свој углед и углед завода; 21) ако дође до жељеног или нежељеног контакта са лицима из криминогене средине или уочи контакте других припадника службе за обезбеђење са лицима из криминогене средине, о томе без одлагања обавештава претпостављеног у писаној форми. Члан 9. Припаднице службе за обезбеђење послове у служби за обезбеђење треба да обављају у прописаној, уредној и чистој униформи и да имају уредне фризуре, које их не ометају у обављању дужности и ношењу капе. Коса треба да буде намештена тако да се не виде шишке испод капе. Од украса видљиво се могу носити прстен, неупадаљива шнала за косу и минђуше које не смеју да буду дуже од 2 cm од ресице уха. Нокти треба да буду уредно подрезани. Шминка треба да буде дискретна. Члан 10. Ако је извршено кривично дело, самоповређивање или дође до повреде на раду од стране лица лишеног слободе, припадник службе за обезбеђење извршиће обезбеђење лица места и очување материјалних трагова и предмета који су од интереса за истрагу до доласка службених лица надлежних државних органа. Припадник службе за обезбеђење без одлагања ће обавестити претпостављеног о догађају и предузетим мерама обезбеђења, а ако се лице лишено слободе налази ван завода и најближи орган унутрашњих послова. Члан 11. Припадник службе за обезбеђење за време обављања послова: 1) неће се удаљавати са радног места, са простора који му је одређен за обезбеђивање или напустити лице лишено слободе које он обезбеђује или спроводи; 2) неће давати неовлашћеним лицима податке и друга обавештења која су у вези са обављањем послова у служби за обезбеђење и радом завода, осим у случајевима када га за то овласти директор Управе или управник завода; 3) неће дозволити улазак у завод лицима која немају одобрење надлежног органа, директора Управе, управника или лица које је за то овлашћено; 4) неће непосредно пре и за време обављања послова у служби за обезбеђење узимати алкохол и друге психо-активне супстанце; 5) неће уносити у завод алкохол и друге психо-активне супстанце; 6) неће уносити лична средства за комуникацију на даљину у просторије завода где су смештена лица лишена слободе; 7) неће за време обављања послова и задатака који су му поверени вршити друге радње које могу ометати правилно вршење послова (читати штампу, пратити ТВ програм, користити лична средства за комуникацију на даљину и сл.); 8) неће предузимати све друге радње које су предвиђене законом као лакше или теже повреде радних обавеза и дужности запослених. 1. Дежурна служба Члан 12. Послови дежурства у заводу обављају се непрекидно. Руководилац дежурне службе се стара да се послови у служби за обезбеђење обављају у складу са Законом и другим прописима. Члан 13. Сменом припадника службе за обезбеђење у заводу руководи вођа смене дежурне службе и одговоран је начелнику службе за обезбеђење за прописно, благовремено, уредно и ефикасно обављање послова у току трајања смене, па у том циљу: 1) врши смотру, проверава исправност и спремност припадника службе за обезбеђење, пре преузимања смене; 2) приликом пријема дежурства проверава и утврђује бројно стање лица лишених слободе, проверава исправност стања у заводу и упознаје се са догађајима који су се десили за време претходног дежурства; 3) по наредби управника врши контроле присуства алкохола у крви – алкометром и користи и друга средства за утврђивање коришћења психо-активних супстанци; 4) стара се о благовременом смењивању дежурних припадника службе за обезбеђење; 5) врши распоређивање припадника службе за обезбеђење у смени по радним местима и врши сталну контролу рада, односно правилности обављања дужности у смени и то непосредним обиласком радних места, путем видео надзора, увидом у евиденције на радним местима, путем радио и друге везе и на други начин; 6) врши контролу исправности ношења униформе, ознака звања, наоружања и опреме; 7) у време одсутности начелника службе за обезбеђење координира рад службе за обезбеђење; 8) уредно води прописане евиденције и о свим променама благовремено и на одговарајући начин извештава претпостављене; 9) врши контролу прописаних обилазака лица лишених слободе у смештајним просторијама, на раду у заводу и ван њега, контролу обезбеђења лица лишених слободе ван завода, за време спровода, у судовима, медицинским установама и за време обезбеђења и реконструкције лица места; 10) прикупља и обрађује документацију о ванредном догађају и на основу тога поступа и обавештава начелника службе за обезбеђење, управника завода и организациону јединицу Управе надлежну за обављање безбедносно-оперативних послова; 11) извршава и посебне дужности одређене од стране претпостављеног. 2. Спољашње обезбеђење Члан 14. Спољашње обезбеђење обављају припадници службе за обезбеђење на оградном зиду завода, на улазима и излазима из завода и другим местима специфичним за завод, путем патрола и на други начин који одреди управник, начелник службе за обезбеђење или вођа смене дежурне службе. Начин обављања спољашњег обезбеђења зависи од врсте и типа завода, броја и величине објеката који се обезбеђују. Члан 15. Послови на спољашњем обезбеђењу могу се обављати на одређеном месту и у покрету, путем патрола. Начелник службе за обезбеђење планира простор и време које је одређено за кретање припадника службе за обезбеђење у патроли. Члан 16. Припадник службе за обезбеђење на спољашњем обезбеђењу: 1) на време преузима дужност и проверава исправност оружја, средстава везе и других средстава задужених за то радно место; 2) спречава противправно напуштање завода од стране лица лишених слободе; 3) спречава приступ стражарском месту, односно објекту који обезбеђује, непозваним и неовлашћеним лицима; 4) остаје на радном месту док не преда дужност другом припаднику службе за обезбеђење или док не буде повучен од стране претпостављеног; 5) одржава везу са припадником службе за обезбеђење на суседном радном месту и са претпостављеним у одређеним временским размацима на унапред уговорени начин; 6) без одлагања обавештава претпостављеног о свему што уочи у непосредној близини радног места или објекта који чува, а што би могло угрозити безбедност завода, запослених у заводу, лица лишених слободе и имовину завода. Члан 17. Припадник службе за обезбеђење који обавља патролну делатност, посебну пажњу обраћа на кретање непозваних и сумњивих лица у непосредној близини завода, зауставља таква лица, проверава њихов идентитет и разлоге кретања у патролном подручју и истовремено обавештава претпостављеног који одлучује о даљем поступку са тим лицима. Члан 18. Припадник службе за обезбеђење на спољашњем обезбеђењу спречиће непозваним лицима приступ у круг завода или поједине његове објекте. У том циљу може задржати свако лице које улази у завод, неовлашћено се приближава објектима завода или се непозвано приближава лицима лишеним слободе кад се ова лица налазе ван завода. О задржавању лица из става 1. овог члана припадник службе за обезбеђење одмах обавештава претпостављеног који о томе обавештава надлежни орган унутрашњих послова, ради утврђивања идентитета и предузимања других мера из њихове надлежности. Члан 19. Припадник службе за обезбеђење на стражарском месту неће узимати храну, читати, разговарати са пролазницима, примати било какве предмете, поседовати и користити лична средстава за комуникацију на даљину и предузимати друге радње које спречавају ефикасно обављање поверених послова и задатака. У случају хитне потребе или обољевања, припадник службе за обезбеђење обавестиће претпостављеног, не напуштајући стражарско место. Члан 20. Време трајања смене припадника службе за обезбеђење на спољашњем обезбеђењу одређује начелник службе за обезбеђење зависно од услова рада и задатка појединог радног места. Члан 21. У спољашњем обезбеђењу припадници службе за обезбеђење у обавези су да користе и посебну опрему неопходну за обављање патролне делатности, а која је прописана за одређено радно место. 3. Унутрашње обезбеђење Члан 22. Унутрашње обезбеђење обавља се у објектима за смештај и другим просторима у заводу у којима бораве и раде лица лишена слободе, као и у другим објектима у заводу. Члан 23. Припадник службе за обезбеђење у објектима за смештај: 1) одржава унутрашњи ред и дисциплину лица лишених слободе; 2) стара се о спровођењу Закона и других прописа; 3) сарађује са осталим службама у заводу; 4) учествује у спровођењу програма поступања према лицима лишеним слободе; 5) у сваком моменту зна где се налазе и бораве лица лишена слободе, односно зна где се налази поједино лице које обезбеђује; 6) води службене белешке и евиденције о запажањима у вези са понашањем, кретањем, боравком и радом лица лишених слободе; 7) врши надзор над лицима лишеним слободе за време шетње, одмора и спавања; 8) спроводи мере против-пожарне заштите. Члан 24. Припадник службе за обезбеђење у деловима завода у којима се обавља обука и радно ангажовање лица лишених слободе: 1) одржава ред и дисциплину између радно ангажованих лица лишених слободе која обезбеђује у деловима завода у којима се обавља обука и радно ангажовање или на другом радном месту које је под његовим надзором; 2) пружа потребну помоћ инструкторима у контроли извршења радних задатака лица лишених слободе; 3) у сарадњи са инструктором онемогућава лицима лишеним слободе израду предмета погодних за напад, бекство и других предмета чије држање није дозвољено; 4) спречава намерна оштећења машина и других средстава за рад као и ометање нормалног тока производног процеса од стране лица лишених слободе која обезбезбеђује; 5) спречава недозвољене контакте између радника и лица лишених слободе која обезбеђује; 6) спречава недозвољено изношење предмета из делова завода у којима се обавља обука и радно ангажовање од стране лица лишених слободе; 7) спречава недозвољење контакте лица лишених слободе која су упослена на раду ван завода са другим лицима која не учествују у процесу рада. 4. Спроводна служба Члан 25. Спровод је свако одвођење или довођење лица лишених слободе из завода, односно у завод. Спровод лица лишених слободе врши се на основу налога за спровод управника завода или начелника службе за обезбеђење у заводу. Члан 26. Служба за обезбеђење спроводи лица лишена слободе, по правилу, специјалним службеним возилима која су обележена ознакама Управе, опремљена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом, видео надзором и осветљењем смештајног простора за лица лишена слободе. Посебни звучни и светлосни знакови смеју се употребљавати само када је то неопходно за ефикасно и безбедно извршење службене радње која не трпи одлагање. Изузетно, припадници службе за обезбеђење могу, у складу са природом задатка, по наредби директора Управе или управника завода, вршити спровод у необележеним службеним возилима и цивилном оделу. Спровођење лица лишених слободе треба организовати на најбезбеднији начин тако да се не прекида пут од места пријема до места предаје лица које се спроводи. Ако се спровођење из било којих разлога мора прекинути, прекид треба вршити у местима у којима постоји завод или орган унутрашњих послова. Уколико акцидентне ситуације проузрокују прекид спровода, вођа спровода ће обезбедити лице лишено слободе и возило којим је вршен спровод и без одлагања ће обавестити претпостављеног, најближи завод и подручну полицијску станицу. Члан 27. Спровођење болесних и изнемоглих лица лишених слободе или бремените жене, врши се на основу прибављеног мишљења лекара, по потреби у пратњи медицинског радника. Ако завод располаже амбулантним возилом спровођење ће се извршити њиме. Спровођење лица лишених слободе из става 1. овог члана може се вршити и без претходно прибављеног мишљења лекара, ако је неопходно да се хитно упуте у здравствену установу ради лекарске интервенције. Члан 28. Број припадника службе за обезбеђење у спроводу, врсту и број возила и друге опреме одредиће начелник службе за обезбеђење према броју и личним својствима лица лишених слободе која се спроводе и другим безбедносним проценама. Члан 29. Управник завода, односно начелник службе за обезбеђење утврдиће пре издавања налога за спровод да ли постоје сметње за спровођење лица лишених слободе у смислу члана 27. овог правилника. Члан 30. Начелник службе за обезбеђење: 1) именује вођу спроводничке групе уколико у спровођењу учествују два или више припадника службе за обезбеђење; 2) предаје налог за спровод вођи спроводничке групе, у коме је поред осталог, назначено да ли је дозвољена употреба ватреног оружја у случају бекства лица лишеног слободе које спроводи и да ли га треба везати; 3) издаје детаљна усмена или писана упутства у погледу начина спровођења; 4) упознаје спроводнике са степеном опасности лица лишених слободе која се спроводе и њиховим склоностима за бекство; 5) предаје спроводнику одузете ствари и списак тих ствари и лица лишених слободе која спроводи, као и новац и друге драгоцености ако их има; 6) издаје налог да се обезбеди храна за лица лишена слободе која се спроводе уколико је то потребно; 7) ако то безбедносни разлози захтевају, тражи асистенцију других државних органа у спроводу лица лишених слободе. Члан 31. Вођа спроводничке групе, односно припадник службе за обезбеђење одређен да обавља спровођење лица лишених слободе: 1) врши детаљан претрес лица лишених слободе која спроводи; 2) упозорава лица лишена слободе која спроводи да су дужна да извршавају његова наређења, а да ће за сваки покушај отпора, напада или покушај бекства, бити примењене мере принуде; 3) упозорава лица лишена слободе да ће у случају бекства бити употребљено ватрено оружје у Законом предвиђеним случајевима; 4) издаје наређење припаднику спроводничке групе да лице лишено слободе веже, уколико је то предвиђено налогом за спровод. Члан 32. Припадник службе за обезбеђење одговоран је за личну безбедност лица лишених слободе која спроводи. Он треба да спречи: сваки напад или покушај напада на лице лишено слободе које спроводи, покушај његовог ослобађања од стране трећег лица и покушај његовог самоповређивања. У случају покушаја бекства лица лишеног слободе које се спроводи, припадник службе за обезбеђење који спроводи то лице предузима мере у циљу спречавања бекства, на начин и под условима прописаним Законом. Уколико лице лишено слободе побегне, припадник службе за обезбеђење предузеће мере у циљу поновног лишавања слободе, које су прописане Законом. О бекству лица лишеног слободе припадник службе за обезбеђење обавестиће претпостављеног и подручну полицијску станицу и пружиће потребне податке о одбеглом лицу. Члан 33. За време спровођења лица лишених слободе, у случајевима потребе за коришћење тоалета, лице лишено слободе које се спроводи може се везати ради контроле његовог присуства у тој просторији, или на други погодан начин обезбедити да не побегне, уз уважавање достојанства његове личности. Пре него што лицу лишеном слободе које се спроводи омогући коришћење тоалета, припадник службе за обезбеђење ће извршити преглед тоалета у циљу уклањања предмета који се могу употребити за напад или бекство, односно оних предмета чије држање није дозвољено лицима лишеним слободе. Члан 34. Лице лишено слободе које се спроводи и његове ствари предају се, уз потврду, органу, установи, односно заводу који је назначен у налогу за спровод. Приликом предаје лица лишеног слободе, вођа спроводничке групе обавештава службено лице коме је извршена предаја о свим важнијим догађајима и запажањима о лицу лишеном слободе које спроводи. Члан 35. У случају болести, повређивања или рањавања лица лишеног слободе које се спроводи, вођа спроводничке групе затражиће помоћ од најближе здравствене установе. Ако се утврди да лице лишено слободе које се спроводи није способно за даље путовање, смешта се у најближу здравствену установу, а спроводник остаје уз њега до пријема другачијег наређења од претпостављеног или док не добије смену. Ако се спроводи више лица лишених слободе, а у спроводничкој групи има довољан број спроводника, спровођење осталих лица може се наставити. Члан 36. Ако приликом спровођења лице лишено слободе које се спроводи буде убијено приликом бекства или напада, вођа спроводничке групе: 1) обезбеђује лице места; 2) обавештава надлежни орган унутрашњих послова; 3) обавештава претпостављеног. Уколико из разлога безбедности по припаднике службе за обезбеђење, односно остала лица лишена слободе која се спроводе, није могуће поступити на начин из става 1. овог члана припадници службе за обезбеђење могу напустити лице места и упутити се у најближи завод или полицијску станицу. Члан 37. Вођа спроводничке групе, по повратку у завод, подноси писани извештај о извршеном спровођењу и предаје претпостављеном потврду о извршеном спровођењу и потврду о предатим стварима, новцу и осталим вредностима. У случајевима кад се лице лишено слободе које се спроводи враћа у завод из кога је спровођење извршено, вођа спроводничке групе извештава претпостављеног о свим важнијим догађајима у току спровођења. 5. Посебнe јединицe *Службени гласник РС, број 104/2016 Члан 37а За поступање у ванредним ситуацијама (нарочито у случајевима из члана 6. став 4. овог правилника) или за време ванредног стања у Управи се могу формирати посебне јединице. Посебне јединице формирају се за подручје седишта више завода који су територијално повезани. *Службени гласник РС, број 104/2016 Члан 37б Посебне јединице састављене су од припадника службе за обезбеђење и запослених у другим службама чија су стручна знања и вештине потребни за извршење послова посебне јединице, из више завода. Ангажовани у посебним јединицама похађају обуку у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе која се односи на поступање посебних јединица у ванредним ситуацијама или за време ванредног стања. Дирeктoр Упрaвe фoрмирa пoсeбне jeдиницe, утврђује плaн њихoвoг дeлoвaњa и oдoбрaвa сaстaв пoсeбних jeдиницa. *Службени гласник РС, број 104/2016 Члан 37в Ангажовање у посебним јединицама врши се у складу са прописима који уређују радне односе у Управи. Директор управе утврђује списак запослених који могу бити ангажовани у посебним јединицама, имајући у виду врсте завода, тип завода, величину објеката у заводима за чије се подручје ангажују, као и могући обим и интензитет ванредне ситуације у складу са проценом ситуације. *Службени гласник РС, број 104/2016 Члан 37г Посебне јединице ангажују се у случају наступања ванредне ситуације или ванредног стања. Ангажовање посебних јединица врши се у складу са планом деловања у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања у заводу где се ангажовање врши, уз минимално угрожавање живота и безбедности људи и имовине у заводу. Ангажовања посебне јединице у заводу где је наступила ванредна ситуација или ванредно стање врши се у сарадњи са управником и службама тог завода, као и са другим субјектима система заштите и спасавања, односно одбране. *Службени гласник РС, број 104/2016 III. ПРЕТРЕС ЛИЦА И ПРОСТОРИЈА Члан 38. У циљу проналажења предмета и ствари чије држање није дозвољено сходно правилнику који уређује кућни ред казнено поправних завода и окружних затвора, а ради очувања реда и дисциплине у заводу, припадник службе за обезбеђење може према указаној потреби, вршити преглед просторија у заводу са претресом, преглед лица лишених слободе са претресом и прегледом тела, осим прегледа телесних отвора који обавља здравствени радник, у складу са Законом. Преглед и претрес лица лишеног слободе врши се обавезно приликом пријема у завод, отпуштања из завода, привременог напуштања завода, повратка са рада, извођења на посету, спровода, упућивања у просторије за извршење дисциплинске мере, посебних мера и мера принуде, као и у свим другим случајевима када постоје оправдани разлози безбедности. Ради проналаска предмета чије држање и употреба није дозвољена у заводу, лични претрес лица лишених слободе, претрес ствари које поседују и претрес просторија у којима бораве и раде, може се вршити у свако доба. Члан 39. Претрес лица лишеног слободе може бити делимичан и детаљан. Делимичан претрес лица лишеног слободе је преглед одеће и обуће, а обавља се на начин да припадник службе за обезбеђење препипава исто, са циљем проналаска недозвољених предмета. Детаљан претрес је преглед одеће и обуће који обављају најмање два припадника службе за обезбеђење у посебној просторији, без присуства других лица, а обавља се тако што се са лица лишеног слободе скидају одећа и обућа и детаљно се прегледа, са циљем проналаска недозвољених предмета уз уважавање достојанства његове личности. Члан 40. Припадници службе за обезбеђење извршиће и претрес свих лица која улазе или излазе из затвореног дела завода. Припадници службе за обезбеђење врше претрес свих запослених који улазе у просторије где бораве лица лишена слободе. Члан 41. Приликом прегледа и претреса лица, ствари, возила и просторија припадници службе за обезбеђење, као обавезну опрему, користе: заштитне рукавице, техничка средства за откривање метала, прашкастих материја и др. (ручне детекторе, инсталирану опрему и др.). Служба за обезбеђење може да користи службене псе за проналажење опојних дрога или психо-активних супстанци, као и експлозивних средстава и направа. Члан 42. Претрес, по правилу, врше два припадника службе за обезбеђење истог пола као и лице које се претреса, а кад не постоји опасност од отпора или напада претрес може вршити један припадник службе за обезбеђење. Члан 43. Претрес се врши по наређењу управника завода или начелника службе за обезбеђење, дежурног у заводу, а по сопственој иницијативи припадника службе за обезбеђење само кад је нужно да се претрес изврши без одлагања. О сваком извршеном претресу, који је предузео по сопственој иницијативи, припадник службе за обезбеђење мора одмах обавестити претпостављеног. Кад се претпоставља да се претресом могу пронаћи предмети који су употребљени или намењени за извршење кривичног дела или који могу послужити као доказ у поступку, претрес се врши у присуству лица лишених слободе и два сведока. Члан 44. О извршеном детаљном претресу лица, ствари и просторија саставља се записник који је саставни део извештаја о извршеном претресу. Уколико се пронађу недозвољени предмети извештај је потребно допунити фото документацијом. Члан 45. Од лица лишених слободе одузимају се предмети чије држање и употреба нису дозвољени односно чија је сврха и намена измењена, као и предмети који су употребљени или намењени за вршење кривичних дела. За одузете предмете, која су лична својина лица лишених слободе издаје се потврда, а предмети предају на чување у завод. За предмете који су својина завода, издаје се потврда, као и за предмете других лица који се враћају власнику. За одузете предмете који су употребљени или намењени за извршење кривичних дела и предмете који могу послужити као доказ у поступку, издаје се потврда, а предмети предају овлашћеном органу. Члан 46. Припадник службе за обезбеђење упозориће лице које је дошло у посету лицу лишеном слободе о стварима које није дозвољено уносити у завод, а затим ће извршити претрес лица и у случају проналаска недозвољених предмета, посета се неће одобрити. Посета се неће одобрити и у случају да лице одбије да се над њим изврши претрес. Уколико се приликом претреса лица из става 1. овог члана код истог пронађе ватрено оружје или друга средства подобна за напад, као и други предмети чије поседовање представља кривично дело, предмети се привремено одузимају, лице се задржава и о томе се одмах обавештава орган унутрашњих послова. IV. ПРИПРАВНОСТ И УЗБУНА Члан 47. У циљу спречавања угрожавања безбедности завода и извршења одређених задатака, управник може наредити приправност службе за обезбеђење, а по потреби дати узбуну. Приправност се наређује у случају сазнања да може доћи или је дошло до већих нереда, бекства, елементарних непогода и у другим сличним ситуацијама. Приправност може бити пасивна и активна. За време пасивне приправности одређени број припадника или сви припадници службе за обезбеђење који нису укључени у вршење службених задатака треба да буду спремни да у што краћем временском року дођу у завод ради извршења одређених задатака. За време активне приправности одређени број припадника или сви припадници службе за обезбеђење налазе се у заводу, на за то одређеном месту и морају бити спремни у сваком моменту за извршење одређених задатка. Члан 48. Узбуна се даје установљеним знаком, а са циљем да се у што краћем времену служба за обезбеђење доведе у спремност за извршење одређених задатака или провере њене готовости и мобилности. Ако постоји могућност, завод ће обезбедити довожење припадника службе за обезбеђење до завода. V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 49. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о начину вршења службе обезбеђења у установама за издржавање казне затвора („Службени гласник СРС”, број 30/78). Члан 50. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 277. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о надзору над радом завода за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", број 85 од 9. октобра 2015. I. УВОДНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим правилником уређује се надзор над радом завода у Управи за извршење кривичних санкција, који у складу са Законом о извршењу кривичних санкција обављају организациона јединица у саставу Управе за извршење кривичних санкција надлежна за инспекцијске послове (у даљем тексту: Одељење за инспекцију) и организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове, преко овлашћених лица. II. САДРЖИНА И ОБАВЉАЊЕ НАДЗОРА ОДЕЉЕЊА ЗА ИНСПЕКЦИЈУ Члан 2. Одељење за инспекцију, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), надзире законитост и стручност у раду у заводу кроз редовни, контролни и ванредни надзор. Надзор Oдељења за инспекцију, у складу са Законом, обухвата: 1) статус и заштиту права лица лишених слободе; 2) стручни рад у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе; 3) контролу мера које се предузимају за обезбеђење и безбедност завода; 4) материјално-финансијско пословање завода; 5) обуку и упошљавање лица лишених слободе; 6) управљање заводом и рад запослених; 7) контролу мера и законитости поступања које се предузимају у циљу безбедности лица лишених слободе. Члан 3. Редовни надзор спроводи се у складу са годишњим планом рада Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). Контролни надзор спроводи се ради утврђивања извршења мера које су наложене заводу у оквиру редовног или ванредног надзора. Ванредни надзор спроводи се на основу процене Управе да околности у функционисању завода захтевају његово обављање. Члан 4. Редовни надзор врши се најмање једном у две године у складу са утврђеним планом рада, а о почетку вршења овог надзора заводи се обавештавају благовремено. Контролни надзор врши се након пријема обавештења од стране завода о поступању по наложеним мерама или након истека рока за поступање по наложеним мерама. Ванредни надзор врши се без одлагања и може се вршити у току дана или ноћи, без претходног обавештавања управника завода. Члан 5. У оквиру редовног или ванредног надзора, проверава се и основаност притужбе осуђеног лица или информације која указује на незаконитост или неправилност у обављању службене дужности. Члан 6. Овлашћено лице о извршеном надзору саставља записник, у складу са Законом. Члан 7. За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци, у складу са Законом. Члан 8. Надзор обављају овлашћена лица која су самостална у раду у границама овлашћења утврђених Законом. Члан 9. Овлашћено лице у обављању надзора мора поштовати достојанство лица лишених слободе. Члан 10. Овлашћено лице у обављању надзора поступа одговорно, професионално и по највишим стандардима струке. О настанку разлога због којих не би могло објективно и непристрасно да обави надзор, овлашћено лице без одлагања обавештава руководиоца организационе јединице у саставу Управе надлежне за инспекцијске послове. III. ПОСТУПАК НАДЗОРА Налог за надзор Члан 11. Надзор над радом завода обавља се на основу писменог или усменог налога директора Управе, на предлог руководиоца организационе јединице у саставу Управе надлежне за инспекцијске послове. Редовни и контролни надзор врше се искључиво на основу писменог налога. Писмени налог за надзор садржи: назив завода, садржину надзора, име и презиме овлашћеног лица, име и презиме других лица укључених у надзор, датум почетка обављања надзора, време трајања надзора, рок за израду записника и материјално-техничке услове за вршење надзора (превоз, смештај, опрема и др.). Припреме за надзор Члан 12. Након пријема налога за надзор, овлашћено лице: 1) извршава увид у податке из службених евиденција завода достављених Управи; 2) извршава увид у планове и програме, годишње и периодичне извештаје завода; 3) извршава увид у документацију о контролама завода од стране других надлежних инспекција државних органа и увид у извештаје о обављеним посетама заводима од стране Заштитника грађана, Покрајинског заштитника грађана − Омбудсмана, Kомисије за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина, међународних организација за заштиту људских права и удружења; 4) извршава увид у поднеске и притужбе осуђених лица; 5) извршава увид у извештаје, податке, акте и потребну документацију која указује на незаконитост или неправилност у обављању службених дужности. Време обављања надзора Члан 13. Надзор се, по правилу, обавља преко дана у радно време. Уколико надзор није обављен до краја радног времена, може се наставити и по истеку радног времена на основу налога руководиоца. Изузетно, када се надзором проверава законитост и правилност обављања сменског рада, надзор се обавља у свако доба дана и ноћи. Током обављања надзора ноћу, кућни ред се може нарушити само у мери која је неопходна за успешно обављање надзора. Начин обављања надзора Члан 14. О вршењу редовног и контролног надзора, овлашћено лице по доласку у завод уручује писмени налог за надзор управнику завода и упознаје га са планом обављања надзора. Управник завода упознаје овлашћено лице са чињеницама и околностима битним за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања од значаја за вршење надзора. Члан 15. Управник завода овлашћеном лицу омогућава несметан рад и чини доступним све тражене податке потребне за обављање надзора. Овлашћено лице врши надзор непосредним опажањем, увидом у службену документацију и евиденције, појединачним и групним разговорима са запосленима и осуђеним лицима. Овлашћено лице може са осуђеним лицима да разговара без присуства запослених лица у заводу, у складу са Законом. Члан 16. Овлашћено лице у обављању надзора проверава законитост и правилност рада завода и сачињава записник о: статусу и заштити права лица лишених слободе; стручном раду у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе; контроли мера које се предузимају за обезбеђење и безбедност завода; материјално-финансијском пословању завода; обуци и упошљавању лица лишених слободе; управљању заводом и раду запослених; контроли мера и законитости поступања које се предузимају у циљу безбедности лица лишених слободе. 1. СТАТУС И ЗАШТИТА ПРАВА ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ Члан 17. У оквиру статуса и заштите права лица лишених слободе, проверава се примена закона и прописа који се односе на: уређење завода; услове смештаја и слободно време; услове за одржавање личне и опште хигијене и снабдевеност одећом, обућом и рубљем; пријем осуђеног у завод; права осуђеног на телефонирање, посете, дописивање, пријем новчаних пошиљки, пријем пакета, правну помоћ, притужбе и обавештавање; исхрану, кухињу и кантину; организацију здравствене заштите; законитост у спровођењу здравствене заштите; дисциплински поступак против осуђених. Уређење завода проверава се увидом у: 1) тип завода, одељења и службе у заводу; 2) капацитет завода и број лица лишених слободе (притворених, осуђених, прекршајно кажњених, новопримљених, усклађеност капацитета завода и броја лица лишених слободе); 3) издвајање по полу и узрасту или другим карактеристикама (жене, малолетници и др.); 4) број страних држављана. Услови смештаја и слободно време проверавају се увидом у: 1) спаваонице (величина, број смештених лица лишених слободе, опремљеност, осветљење, проветреност, грејање, санитарије); 2) дневни боравак (величина, број лица, опремљеност, осветљење, проветреност, грејање, санитарије); 3) хигијенске услове у просторијама у којима бораве лица; 4) доступност и техничку исправност воде за пиће; 5) слободно време које осуђени проводи на свежем ваздуху и организовање физичке активности. Услови за одржавање личне и опште хигијене и снабдевеност одећом, обућом и рубљем проверавају се увидом у: 1) средства за личну хигијену и хигијену просторија, могућност прања и сушења веша; 2) санитарне уређаје (стање и исправност санитарија, топла вода, број тоалета, доступност, уредност); 3) купатила (загрејаност просторије за купање, број тушева, учесталост купања, приватност); 4) одећу, рубље и обућу (количина, адекватност, изглед и услови одржавања); 5) опремљеност постељином и ћебадима у складу са годишњим добом (количина, квалитет, чистоћа, учесталост мењања). Пријем осуђеног у завод проверава се увидом у: 1) примену закона и других прописа у области вођења матичне евиденције лица лишених слободе (основне и помоћне евиденције, обавештавање и преписка са надлежним органима); 2) упознавање осуђених са правима и обавезама по пријему у завод; 3) упознавање осуђених странаца и особа са посебним потребама, са правима и обавезама по пријему у завод; 4) доступност Закона и акта о кућном реду (довољан број примерака на језику који је у употреби у заводу и на језицима мањина). Права осуђеног на телефонирање, посете, дописивање, пријем новчаних пошиљки, пријем пакета, правну помоћ, притужбе и обавештавање проверавају се увидом у: 1) телефонирање (учесталост, број говорница, дужина разговора, приватност, доступност телефонских картица, могућност јављања породици одмах након пријема у завод); 2) посете, посете у посебној просторији (учесталост, трајање и врсте посета, изглед просторија за посете); 3) дописивање и ограничење права на дописивање (надзирање); 4) пријем новчаних пошиљки; 5) пријем пакета, односно начин обављања прегледа садржаја; 6) пружање правне помоћи (број и врсту правне помоћи и ко је пружа); 7) поступање по притужбама осуђених (број и врсту притужби и коме су упућене, притужбе због мучења, злостављања, понижавања, број усвојених, одбијених и притужби у поступку, начин одлучивања по жалби или захтеву за судску заштиту); 8) обавештавање (штампа, праћење ТВ и радио програма, коришћење ДВД-а, читање књига из библиотеке или које сам набави). Исхрана, кухиња и кантина проверавају се увидом у: 1) јеловник (планирање, начин припреме, квалитет, количина, разноврсност, заступљеност воћа и свежег поврћа); 2) јеловник за посебан режим исхране из медицинских, културних или верских разлога; 3) чување узорка хране 24 часа; 4) бактериолошку исправност хране, воде, посуђа; 5) магацин, кухињу и трпезарију (хигијена, опремљеност); 6) рад запослених у кухињи и ангажовање осуђених на помоћним пословима у кухињи (квалификованост, санитарни прегледи); 7) услове за самосталну припрему напитака (чајна кухиња и др.); 8) рад кантине – продавнице (снабдевеност, радно време, цене). Организација здравствене заштите проверава се увидом у: 1) број запослених лекара опште праксе, специјалиста и других здравствених радника; 2) ангажовање лекара по основу уговора; 3) могућност обављања специјалистичких прегледа у заводу и изван завода (стоматолошки, психијатријски и други специјалистички прегледи); 4) друге запослене оспособљене за пружање прве помоћи; 5) додатне едукације из области затворске патологије, превенције заразних болести и превенције самоубистава; 6) остваривање контаката са надлежним здравственим установама. Законитост у спровођењу здравствене заштите проверава се увидом у: 1) документацију о извршеном лекарском прегледу по пријему лица лишеног слободе у завод (у ком року је обављен), при повратку у завод са привременог одсуства, пре отпуштања из завода, након примена мера принуде и посебних мера, о прегледу осуђеног који је болестан или одбија храну и воду и др.); 2) евиденцију о обављеним лекарским прегледима и обиласцима осуђеног за време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу у току дана и ноћи; 3) процедуре пријављивања за лекарски преглед (чекање на преглед, број и врста прегледа, приватност за време вршења прегледа, поштовање личности и достојанства, поштовање тајности података без права на увид у личну медицинску документацију и др.); 4) процедуре поступања у хитним случајевима; 5) опремљеност амбуланте и стационара (број кревета, материјални и хигијенски услови); 6) процедуре здравственог збрињавања ван завода (број, установа, недостаци и проблеми); 7) опремљеност апотеке (снабдевеност лековима, чување, процедуре за ординирање терапије, евиденције); 8) здравствену документацију и евиденције (лекарски прегледи, повреде, смртни случајеви, контрола квалитета хране, евиденције о лицима која одбијају лечење, храну и воду и др.); 9) поступке у превенцији заразних болести, хепатитиса, туберколозе, полно преносивих болести и ХИВ/АИДС; 10) поступање лекара у обезбеђивању општих здравствених и хигијенских услова у заводу (лекарска контрола смештаја, исхране, хигијене, санитарних и других услова од којих зависи здравље осуђених). Дисциплински поступак против осуђених лица проверава се увидом у: 1) евиденције; 2) врсту дисциплинских преступа; 3) материјалну одговорност; 4) дисциплинске мере; 5) пружање стручне правне помоћи; 6) одлуке по жалби; 7) застарелост. 2. СТРУЧНИ РАД У ОДРЕЂИВАЊУ И СПРОВОЂЕЊУ ПРОГРАМА ПОСТУПАЊА ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ Члан 18. Надзором над стручним радом у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе проверава се законитост и стручни рад службеника третмана који се односи на поступак пријема, одређивање програма поступања и разврставање осуђеног; спровођење програма поступања према осуђеним лицима; вођење евиденција о поступању према лицима лишених слободе; организација службеника третмана и услови рада запослених. Поступак пријема, одређивање програма поступања и разврставање осуђеног проверавају се увидом у: 1) организацију и услове смештаја осуђених и кажњених лица по пријему на издржавање казне; 2) методе, технике и инструменте за упознавање личности осуђеног и прекршајно кажњеног (поступак примене упитника за процену ризика и попуњавање и начин коришћења добијених резултата); 3) поступак утврђивања индивидуализованог програма поступања (мишљење службеника третмана, одређивање индивидуалних циљева, специјализованих програма, критеријуми за распоређивање у групе и одељења), предлог програма поступања стручног тима и одлука управника о програму поступања; 4) учешће стручног тима у давању мишљења за одређивање програма поступања и разврставање осуђеног. Спровођењe програма поступања према осуђеним лицима проверава се увидом у: 1) распоред дневних активности (време проведено у спаваоници, ван спаваонице, време изван затворених просторија − дужина шетње); 2) методе и облике рада запослених у служби за третман (поступак праћења и рокови за реализацију индивидуалних циљева, специјализованих програма, интервенције у третману, праћење понашања осуђеног, као и новонасталих околности од значаја за програм поступања); 3) начин организовања и спровођење слободних активности (физичке, културне, уметничке активности, верска права, библиотека); 4) образовање осуђених и малолетника (основно, средње, ванредно школовање, стручно оспособљавање); 5) радно ангажовање осуђених и малолетника (упошљавање осуђених, време проведено на раду, накнада и награда за рад, заштита на раду, одмори и др.); 6) поступак преиспитивања и критеријуме за измену програма поступања и накнадно разврставање (рокови, писмена мишљења чланова стручног тима за преиспитивање програма поступања и за измену програма поступања, критеријуми за додељивање проширених права и погодности и накнадно разврставање); 7) начин утврђивања програма припреме за отпуст и сарадњу са надлежним установама у циљу пружања помоћи и прихвата након отпуштања; 8) учешће запослених у служби за третман у заштити права осуђених лица; 9) доступност запослених у служби за третман осуђеним лицима (начин пријављивања осуђених за разговор) и однос запослених према осуђенима (поштовање личности и достојанства); 10) утицај неформалног система на рад и управљање у Заводу. Вођење евиденција о поступању према лицима лишених слободе проверава се увидом у: 1) досије осуђеног, прекршајно кажњеног лица и малолетног лица; 2) начин евидентирања листе праћења о спровођењу индивидуалних и групних активности одређених индивидуализованим програмом поступања; 3) начин евидентирања листе праћења понашања осуђеног, као и новонасталих околности од значаја за програм поступања; 4) извештај о мишљењу стручног тима за условни и превремени отпуст, помиловање; 5) евиденције о пруженој помоћи и подршци притвореним лицима. Организацијa службеника третмана и услови рада запослених проверавају се увидом у: 1) организацију службеника третмана (служба, одсек, самостални извршиоци), број и стручну квалификацију запослених, школовање уз рад, специјалност; 2) начин руковођења службом; 3) координирањe учесника у третману; 4) начин и квалитет сарадње са осталим службама у заводу; 5) учешћe запослених у служби за третман у едукацијама, саветовањима и семинарима (тема, стечене лиценце и сертификати); 6) годишњи план и извештаје о раду службе; 7) квалитет сарадње и однос са Управом; 8) сарадњу са другим институцијама и организацијама; 9) услове рада запослених (радни простор, опремљеност, хигијенске, техничке и заштитне мере); 10) награђивање и кажњавање запослених; 11) међусобну комуникацију запослених. 3. КОНТРОЛА МЕРА КОЈЕ СЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ ЗАВОДА Члан 19. У оквиру обезбеђења и безбедности завода проверава се примена закона и прописа који се односе на: материјално-техничко обезбеђење; спровођење безбедносних процедура; предузете мере и документацију у ванредним догађајима; мере за одржавање реда и безбедности (мере принуде); мере за одржавање реда и безбедности (посебне мере). Материјално-техничко обезбеђење проверава се увидом у: 1) униформу, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и другу опрему; 2) планску документацију и реализацију плана материјално-техничког обезбеђења; 3) обученост за прописно руковање материјално-техничким средствима; 4) сервисирање и одржавање материјално-техничких средстава; 5) опрему и средства за безбедност завода; 6) систем техничког обезбеђења; 7) обезбеђеност и функционалност магацина наоружања и опремљеност оружјем, муницијом, хемијским средствима и специјалном опремом. Спровођење безбедносних процедура проверава се увидом у: 1) распоред дневних активности осуђених лица (устајање, лична и општа хигијена, постројавање, бројање, обедовање, припрема за рад, повечерје, спавање); 2) претрес и преглед просторија (учесталост, повод, начин); 3) претрес и преглед тела (учесталост, повод, начин); 4) начин пријема и начин прегледа пакета, дозвољена тежина и садржина пакета; 5) откривање недозвољених предмета и супстанци (оружје, дрога, мобилни телефони, алкохол и др.); 6) откривање недозвољеног држања и размену предмета и супстанци унутар завода (прибор за јело, оруђе из радионица, хемикалије и др.); 7) спољашње обезбеђење завода; 8) дневне и ноћне обиласке завода и контролу рада службе за обезбеђење од стране руководилаца. Предузете мере и документација у ванредним догађајима проверавају се увидом у: 1) бекство и покушај бекства; 2) напад на лица лишена слободе и туче; 3) напад на запослене и друга лица затечена у заводу; 4) силовање и сексуално злостављање; 5) крађу и уништавање личне имовине и имовине завода; 6) паљевине; 7) самоповређивање (начин и број); 8) самоубиство (предузете мере и лекарска документација); 9) убиство; 10) друге смртне случајеве; 11) организовање побуне; 12) штрајкове; 13) комуникацију лица лишених слободе са лицима ван завода, израду или уношење средства у завод погодног за напад, бекство или извршење кривичног дела; 14) утицај неформалног система на безбедност у заводу; 15) обавештавање Управе о ванредним догађањима у заводу; 16) обилазак осуђених лица на раду ван завода, обилазак лица лишених слободе на лечењу ван завода и обилазак лица лишених слободе на спроводу на суђење. Мере за одржавање реда и безбедности (мере принуде) проверавају се увидом у: 1) употребу физичке снаге; 2) везивање; 3) издвајање; 4) употребу гумене палице; 5) употребу шмркова са водом; 6) употребу хемијских средстава; 7) употребу ватреног оружја. Мере за одржавање реда и безбедности (посебне мере) проверавају се увидом у: 1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено; 2) смештај у посебно осигурану просторију без посебно опасних ствари; 3) смештај под појачан надзор; 4) усамљење; 5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце. 4. МАТЕРИЈАЛНО-ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ ЗАВОДА Члан 20. У оквиру материјално-финансијског пословања завода проверава се примена закона и других прописа који се односе на: плате запослених; додатке на основну плату запослених; накнаду плате; накнаду трошкова и других примања; накнаде по основу уговора о делу и уговора обављању привремених и повремених послова; јавне набавке; материјално пословање завода; финансијско пословање завода; депозит осуђених лица и рад кантине; продају производа и услуга из области упошљавања осуђених лица; документоване ризике пословања од значаја за оцену материјално-финансијског пословања. Плата запослених проверава се увидом у документацију о утврђивању и обрачуну: 1) плата; 2) платних разреда; 3) коефицијената. Додатак на основну плату запослених проверава се увидом у документацију о утврђивању и обрачуну: 1) додатка за време проведено у радном односу; 2) додатка за рад ноћу; 3) додатка за рад на дан празника који није радни дан; 4) додатка за додатно оптерећење на раду; 5) додатка за прековремени рад; 6) додатка за приправност и међусобни однос додатака, додатак за остварене резултате рада. Накнада плата проверава се увидом у документацију за: 1) годишњи одмор; 2) плаћено одсуство; 3) привремену спреченост за рад због болести или повреде на раду; 4) привремено удаљење са рада, породиљско одсуство. Накнада трошкова и друга примања проверава се увидом у документацију за: 1) накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада; 2) накнаду трошкова службених путовања; 3) накнаду трошкова привременог или трајног премештаја у друго место рада. Накнада по основу уговора о делу и уговора о обављању привремених и повремених послова проверава се увидом у документацију за: 1) основ исплате; 2) порески третман; 3) начин обрачуна. Јавне набавке проверавају се увидом у: 1) акт о јавним набавкама; 2) планирање јавних набавки, циљеве, достављање, пријем и комуникацију у пословима јавних набавки; 3) овлашћења и одговорности; 4) начин обезбеђења конкуренције, начин евидентирања и чувања документације и вођење евиденције закључених уговора; 5) врсте јавних набавки; 6) потпуност документације; 7) набавке на које се закон не примењује; 8) начин праћења извршења уговора. Материјално пословање завода проверава се увидом у: 1) годишњи и ванредни попис нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме; 2) залихе материјала, недовршене производње, готових производа и робе, сталних средстава намењених продаји; 3) финансијски пласман и потраживања; 4) магацинске, материјалне и финансијске евиденције нефинансијске имовине у залихама, евиденције залиха материјала за сталне трошкове, поправке и одржавање материјала у делатностима; 5) евиденцију нефинансијске имовине у сталним средствима. Финансијско пословање завода проверава се увидом у: 1) интерни акт о организацији рачуноводства; 2) писане процедуре, одлуке и наредбе о финансијском пословању; 3) основ вођења буџетског рачуноводства; 4) годишња и периодична финансијска извештавања; 5) пословне књиге и рачуноводствене исправе; 6) закључивање пословних књига и чување рачуноводствених исправа; 7) пословање са готовином; 8) предлог финансијског плана и доказе о рационалном исказивању потреба у финансијском плану (прорачуни, планови, профактуре коришћене за процене, стручни налази и др.); 9) главну књигу и помоћне књиге и евиденције финансијског рачуноводства имовине, обавеза, прихода и расхода из свих извора (ажурност и заснованост књижења); 10) наменско трошење буџетских средстава, сопствених прихода и донација; 11) завршни рачун. Депозит осуђених лица и рад кантине проверава се увидом у документацију за: 1) благајничко пословање депозита и рачун депозита; 2) депозит страних валута, племенитих метала и други стварни депозит; 3) обрачун и исплату накнаде за рад осуђених; 4) главну књигу и картотеку депозита (ажурност и основ књижења); 5) попис депозита осуђених; 6) пословање кантине (ценовник, улаз, пазар, снабдевеност кантине). Продаја производа и услуга из области упошљавања осуђених лица проверавају се увидом у документацију за: 1) цену коштања производа и услуга (калкулације, нормативи, техничка припрема, радни налози, обрачуни); 2) рачуноводствене исправе о услужном пословању продавница, ресторана и хотела (трговачке књиге, фискалне касе, књиге шанка, ноћења и др.); 3) рачуноводствене исправе о пословању пољопривреде и других специфичних области рада; 4) доказе о постојању и примени редовне контроле производње и продаје (процедуре одобрења, проток докумената, овлашћења, одвојеност извршења и контроле, организација контролних евиденција); 5) формирање ценовника производа и услуга, политику продаје (рокови наплате, попусти и др.); 6) извештаје о сопственим приходима по делатностима, месечни, квартални и годишњи. Документовани ризици пословања од значаја за оцену материјално-финансијског пословања проверавају се увидом у документацију за: 1) мањкове, вишкове, отписе, дуговања, потраживања; 2) ванредне догађаје. 5. ОБУКА И УПОШЉАВАЊЕ ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ Члан 21. У оквиру обуке и упошљавања проверава се примена закона и других прописа у области: организације службе за обуку и упошљавање; спровођења обуке осуђених лица; процеса рада осуђених лица и права осуђених лица на основу рада. Организација службе за обуку и упошљавање проверава се увидом у документацију која се односи на: 1) руковођење службом; 2) организационе јединице; 3) број запослених и стручну квалификацију запослених; 4) едукације запослених; 5) план рада службе; 6) сарадњу са другим службама; 7) извештаје о раду; 8) начин коришћења финансијских средстава остварених радом осуђених лица на покриће трошкова насталих обављањем рада; 9) исплату накнаде и награде за рад осуђених лица; 10) побољшање услова живота и рада осуђених лица. Спровођење обуке осуђених лица проверава се увидом у: 1) програм обуке, оспособљавање и стручно усавршавање кроз теоријску припрему и практичну обуку према могућностима завода; 2) самосталност у извођењу програма обуке; 3) повезаност са другим институцијама у циљу стручног оспособљавања осуђених; 4) повезаност обуке са упослењем унутар и изван завода; 5) сертификате. Процес рада осуђених лица проверава се увидом у: 1 ) акт о раду осуђених лица; 2) број упослених лица; 3) врсту посла према способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода; 4) место рада (у заводу, изван завода, са или без обезбеђења) ; 5) листе упошљавања; 6) уговоре о упошљавању изван завода; 7) организацију радног времена (распоред, сменски рад) ; 8) услове рада; 9) одмор и исхрану у току рада; 10) рад дужи од пуног радног времена; 11) материјално техничку заштиту на раду; 12) нормативе у процесу рада. Права осуђених лица на основу рада проверавају се увидом у: 1) накнаду за рад; 2) спреченост за рад; 3) годишњи одмор у заводу и изван завода. 6. УПРАВЉАЊЕ ЗАВОДОМ И РАД ЗАПОСЛЕНИХ Члан 22. У оквиру управљања заводом и рада запослених проверава се примена закона и прописа који се односе на: унутрашњу организацију и систематизацију радних места; распоређивање државних службеника и намештеника, стручну спрему; заснивање радног односа; привремено упућивање запослених лица из једног завода у други; стручни испит; решења о коефицијентима запослених; додатак за додатно оптерећење на раду; додатак за прековремени рад; радни однос на одређено време; оцењивање државних службеника; напредовање државних службеника; награђивање запослених; плаћено и неплаћено одсуство; годишњи одмор; дисциплински поступак против запослених лица. Унутрашња организација и систематизација радних места проверава се увидом у: 1) унутрашње уређење; 2) послове који се обављају у организационим јединицама; 3) руковођење; 4) укупан број радних места; 5) потребан број извршилаца; 6) стваран број извршилаца. Распоређивање државних службеника и намештеника и стручна спрема проверавају се увидом у: 1) уредност и потпуност персоналне документације запослених; 2) испуњеност услова за распоређивање; 3) број систематизованих радних места и извршилаца и број распоређених извршилаца. Заснивање радног односа проверава се увидом у: 1) основ заснивања радног односа (јавни конкурс, интерни конкурс); 2) премештај унутар истог државног органа и премештај по основу споразума о преузимању из другог државног органа. Привремено упућивање запослених лица из једног завода у други проверава се увидом у: 1) број извршилаца; 2) послове на које се упућују; 3) време на које се упућују. Стручни испит проверава се увидом у: 1) уверење о положеном државном стручном испиту; 2) уверење о положеном стручном испиту. Решења о коефицијентима запослених проверавају се увидом у: 1) основ утврђивања висине коефицијента; 2) основ утврђивања платне групе и платног разреда. Додатак за додатно оптерећење на раду проверава се увидом у: 1) налог за додатно оптерећење; 2) основаност додатног оптерећења; 3) проценат додатног оптерећења. Додатак за прековремени рад проверава се увидом у: 1) налог за прековремени рад; 2) основ прерачунавања у слободне сате; 3) основ исплате. Радни однос на одређено време проверава се увидом у: 1) евиденцију броја запослених на одређено време; 2) основ пријема; 3) време трајања радног односа на одређено време. Оцењивање државних службеника проверава се увидом у: 1) поступак оцењивања; 2) утврђивање радних циљева; 3) утврђивање мерила за оцењивање и оцене; 4) извештај о оцењивању; 5) ванредно оцењивање. Напредовање државних службеника проверава се увидом: 1) основ напредовања; 2) оцене државних службеника; 3) период оцењивања. Награђивање запослених проверава се увидом у: 1) евиденцију награђивања; 2) основ награђивања. Плаћено и неплаћено одсуство проверава се увидом у: 1) евиденције плаћеног и неплаћеног одсуства; 2) основ утврђивања плаћеног и неплаћеног одсуства; 3) потпуност документације. Годишњи одмор проверава се увидом у: 1) основ утврђивања годишњег одмора; 2) одређивање мерила за годишњи одмор; 3) дужину годишњег одмора. Дисциплински поступак против запослених лица проверава се увидом у: 1) евиденције; 2) врсту повреде дужности из радног односа; 3) дисциплинске казне; 4) одлуке по жалби; 5) застарелост; 6) удаљење са рада. 7. КОНТРОЛА МЕРА И ЗАКОНИТОСТИ ПОСТУПАЊА КОЈЕ СЕ ПРЕДУЗИМАЈУ У ЦИЉУ БЕЗБЕДНОСТИ ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ Члан 23. У оквиру контроле мера и законитости поступања које се предузима у циљу безбедности лица лишених слободе, проверавају се услови за безбедност лица лишених слободе и организација службе за обезбеђење и услови рада запослених. Услови за безбедност лица лишених слободе проверавају се увидом у: 1) смештајне капацитете завода, однос броја припадника службе за обезбеђење и броја лица лишених слободе; 2) поштовање личности и достојанства лица лишених слободе; 3) доживљај сигурности лица лишених слободе. Организација службе за обезбеђење и услови рада запослених проверавају се увидом у: 1) начин руковођења, спољашње и унутрашње обезбеђење; 2) сарадњу са министарством надлежним за унутрашње послове и другим безбедносним службама, институцијама и организацијама; 3) информациони систем, видео-технички надзор, средства везе унутар завода, метал-детектор врата, скенер апарат за преглед пакета, ручни метал-детектор, анализатор за идентификовање сигнала мобилних апарата, алкометар и тестове на психоактивне супстанце; 4) програм рада завода и планове рада завода; 5) план мера приправности и план за поступање у ванредним ситуацијама; 6) међусобну комуникацију запослених у служби и сарадњу са осталим службама у заводу; 7) награђивање и кажњавање запослених; 8) радни простор, опремљеност, хигијенске, техничке и заштитне мере. IV. ПОСТУПАЊЕ ПО ИЗВРШЕНОМ НАДЗОРУ Записник о извршеном надзору Члан 24. Овлашћено лице саставља записник по извршеном надзору, а најдуже у року од петнаест дана од извршеног надзора. Записник о извршеном редовном, ванредном и контролном надзору садржи: назив завода, садржину надзора, име и презиме овлашћених лица која врше надзор, име и презиме других лица укључених у надзор, датум почетка надзора, време трајање надзора, налаз, наложене и предложене мере, обавезу извештавања о предузетим мерама, право управника завода на приговор, потпис овлашћених лица и других лица укључених у надзор. Члан 25. Достављање записника, поступање по наложеним мерама, односно изјављивање приговора врши се на начин прописан Законом. V. НАДЗОР ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ НАДЛЕЖНЕ ЗА БЕЗБЕДНОСНО-ОПЕРАТИВНЕ ПОСЛОВЕ У УПРАВИ Члан 26. Организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи обавља послове надзора везане за: 1) безбедносно-оперативни рад у циљу координисања унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода и процене ризика по безбедност у заводу и заштите безбедности лица лишених слободе; 2) рад и поступање запослених у служби за обезбеђење; 3) сарадњу са другим државним органима. Члан 27. Надзор се врши по писменом или усменом налогу директора Управе у случајевима: 1) ванредних догађаја; 2) пријаве запосленог; 3) пријаве лица лишеног слободе; 4) писмених представки; 5) пријаве других надлежних државних органа; 6) других ситуација по налогу директора. Члан 28. Након пријема налога за надзор, овлашћено лице: 1) извршава увид у податке из службених евиденција завода; 2) извршава увид у планове и програме, годишње и периодичне извештаје завода; 3) прикупља поднеске и притужбе осуђених лица; 4) обавља разговор са запосленима и осуђеним лицима; 5) прикупља податке који указују на незаконитост или неправилност у обављању службених дужности. Члан 29. Овлашћено лице по обављању безбедносно-оперативног надзора, о свим сазнањима и примедбама саставља извештај, који доставља директору Управе. 1. БЕЗБЕДНОСНО-ОПЕРАТИВНИ РАД У ЦИЉУ КООРДИНИСАЊА УНУТРАШЊЕГ И СПОЉЊЕГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ЗАВОДА И ПРОЦЕНА РИЗИКА ПО БЕЗБЕДНОСТ У ЗАВОДУ И ЗАШТИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ Члан 30. Безбедносно-оперативни рад у циљу координисања унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода и процене ризика по безбедност у заводу и заштите безбедности лица лишених слободе проверава се кроз: 1) контролу законитости и правилности рада свих запослених у заводима, а посебно у служби за обезбеђење; 2) заштиту безбедности лица лишених слободе, запослених и затечених лица у заводу; 3) процену ризика за бекство, побуну или планирање и организовање вршења кривичних дела од стране лица лишених слободе; 4) прикупљање информација у вези индиција извршења кривичних дела и других незаконитих радњи у заводима; 5) координисање унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода, спровода лица лишених слободе, обезбеђење лица места и реконструкција догађаја у заводима и ван њих; 6) контролисање и координисање прављења процене и израде планова за поступање у ванредним ситуацијама; 7) прикупљање чињеница у вези покушаја бекства и бекства лица лишених слободе; 8) прикупљање чињеница у вези уношења недозвољене робе и средстава у завод; 9) прикупљање безбедносно интересантних и других информација у вези са функционисањем завода; 10) спровођење процедура за давање сагласности за улаз у завод другим лицима; 11) прибављање безбедносних провера за лица која улазе у завод по разним основама (извођење радова, студијски, научни и други радови). 2. РАД И ПОСТУПАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ У СЛУЖБИ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ Члан 31. Рад и поступање запослених у служби за обезбеђење проверава се кроз: 1) контролу организације службе за обезбеђење (дежурне службе, спољашњег и унутрашњег обезбеђења, спроводне службе и интервентне јединице) начин руковођења и начин информисања Управе; 2) сарадњу са министарством надлежним за унутрашње послове и министарством надлежним за послове одбране, организацијама и другим институцијама у вези примене посебних мера безбедности; 3) развијање информационог система, видео надзора и средстава веза унутар завода; 4) проверу функционисања и унапређење процедура рада и техничких средстава на контроли протока лица и ствари у заводима; 5) увид у годишњи план и програм рада завода и планове поступања службе за обезбеђење и других служби у редовним и ванредним околностима; 6) увид у план узбуњивања и приправности; 7) увид у међусобну комуникацију запослених у служби; 8) увид у начин и квалитет сарадње са осталим службама у заводу. 3. САРАДЊА СА ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА Члан 32. Сарадња са другим државним органима проверава се увидом у: 1) обавештавање министарства надлежног за унутрашње послове о пријему, планираним погодностима и отпусту лица лишених слободе; 2) размену безбедносно интересантних податка прикупљених оперативним радом са свим надлежним државним органима из система безбедности. VI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег правилника Члан 33. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о надзору над радом завода у Управи за извршење кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 49/11). Ступање на снагу Члан 34. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 75. став 6. Законa о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица "Службени гласник РС", број 66 од 27. јула 2015. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником уређује се третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених лица. Члан 2. Третман према осуђеном лицу, у смислу овог правилника, је примена свих предвиђених активности – планираних метода, техника и поступака којима се остварује сврха кажњавања осуђеног, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон). Члан 3. Програм поступања, у смислу овог правилника, је индивидуално прилагођавање третмана према осуђеном лицу у зависности од процене ризика, капацитета осуђеног и његових потреба. Члан 4. Разврставање је део програма поступања. Разврставање, у смислу овог правилника, je упућивање осуђеног у отворено, полуотворено или затворено одељење и његов смештај. Члан 5. Накнадно разврставање, у смислу овог правилника, је измена програма поступања у зависности од промене степена ризика и остварења индивидуалних циљева осуђеног. II. ТРЕТМАН ПРЕМА ОСУЂЕНОМ И ПРОГРАМ ПОСТУПАЊА Третман према осуђеном и спровођење третмана Члан 6. Третман према осуђеном обухвата примену свих предвиђених активности – планираних метода, техника и поступака, предузетих са циљем да осуђени усвоји друштвено прихватљив систем вредности и овлада вештинама за успешно укључивање у заједницу како убудуће не би чинио кривична дела. Третман се спроводи кроз програм поступања, разврставање, накнадно разврставање и припрему за отпуст. Пријем и упознавање осуђеног Члан 7. По пријему на издржавање казне осуђени се упућује у пријемно одељење. Током боравка у пријемном одељењу упознавање осуђеног обавља стручни тим са психолошког, педагошког, криминолошког, социјалног, здравственог и безбедносног становишта. Стручни тим из става 2. овог члана: 1) утврђује здравствено стање и радну способност осуђеног; 2) упознаје осуђеног са прописима о извршењу кривичних санкција и кућним редом завода и даје му потребна објашњења и савете у циљу прилагођавања на живот и рад у заводу; 3) прибавља и допуњује постојећу документацију о осуђеном у обиму и у поступку који предвиђају прописи о извршењу казне; 4) утврђује особине личности осуђеног и друге чињенице и околности неопходне за предлагање програма поступања према осуђеном; 5) предлаже управнику завода програм поступања према осуђеном и његово разврставање. Утврђивање програма поступања Члан 8. Програм поступања утврђује се у зависности од процене ризика, капацитета и потреба осуђеног. Процена ризика из става 1. овог члана врши се на основу упитника за осуђене према којима се извршава казна затвора до три године и упитника за осуђене према којима се извршава казна затвора преко три године. Образац упитника за осуђене према којима се извршава казна затвора до три године (Прилог 1) и образац упитника за осуђене према којима се извршава казна затвора преко три године (Прилог 2) одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део. Процена ризика Члан 9. У циљу утврђивања програма поступања процењује се степен ризичног понашања осуђеног. Процена ризика се обавља на основу врсте и тежине извршеног кривичног дела, висине изречене казне, облика кривице, начина ступања на извршење казне, односа осуђеног према извршеном кривичном делу и казни, раније осуђиваности, чињенице да ли се води нов кривични поступак, понашања током ранијег издржавања казне, психолошких, социјалних и здравствених особености. Процењени ризик се степенује као низак, средњи и висок у односу на то: 1) да ли осуђени представља опасност за друге осуђене, запослене у заводу или друга лица која посећују завод; 2) да ли постоји вероватноћа да ће покушати да се самоповреди или изврши самоубиство; 3) да ли је склон бекству; 4) да ли може представљати опасност за заједницу у случају бекства или изласка из завода; 5) да ли ће вршити кривична дела након извршене казне. Процена капацитета Члан 10. У циљу утврђивања програма поступања процењује се капацитет осуђеног на интелектуалном, емоционалном и социјалном плану, способност да усвоји знања и вештине и могућност да прихвати позитивне вредности и нове обрасце понашања. Процена потреба Члан 11. У циљу утврђивања програма поступања, процењују се потребе осуђеног које обухватају: 1) социјалне вештине, побољшање способности комуникације и друштвено прихватљивог понашања у свакодневним ситуацијама; 2) стручно усавршавање и образовање, стицање, развијање и одржавање радних навика; 3) психолошку, психијатријску, медицинску и социјалну помоћ; 4) пружање правне помоћи у вези са извршењем казне; 5) лечење од болести зависности; 6) посебне мере заштите од свих видова психичког, физичког, сексуалног угрожавања или било ког другог облика дискриминације; 7) припрему за отпуст. На основу утврђених потреба осуђеног одређују се индивидуални циљеви. За лица са посебним потребама утврдиће се програм поступања у складу са врстом посебних потреба. Члан 12. Приликом утврђивања програма поступања, стручни тим из члана 7. став 2. овог правилника подстиче осуђеног на активну сарадњу. У утврђивању програма поступања стручни тим дефинисаће посебне поступке и активности водећи рачуна о могућностима завода за њихову реализацију. Осуђени се са програмом поступања упознаје у пријемном одељењу. У случају да стручни тим процени да се према осуђеном у заводу не може применити утврђени програм поступања, предложиће накнадно распоређивање осуђеног. Садржај програма поступања Члан 13. Програм поступања садржи: 1) процењене капацитете, мотивацију за промену криминалног понашања и процењени степен ризика осуђеног; 2) групу и одељење у које је осуђени разврстан и његов смештај; 3) ефикасне поступке и активности према осуђеном сагласно утврђеним потребама; 4) индивидуалне циљеве осуђеног у одређеном периоду, чијим остваривањем ће се обезбедити повећање капацитета, успешна адаптација и смањење ризика од вршења кривичних дела; 5) задатке особља у реализацији програма; 6) начин сарадње са спољним институцијама и организацијама у реализацији програма поступања; 7) начин сарадње са породицом или другим блиским лицима; 8) програм припреме за отпуст. Одлука о програму поступања Члан 14. Одлуку о програму поступања, у складу са Законом, доноси управник завода на основу предлога стручног тима. Одлука о програму поступања према осуђеном садржи податке о: групи, одељењу и смештају одређеном на основу утврђеног степена ризика, стручном усавршавању и образовању, групном и индивидуалном раду, радном ангажовању, коришћењу слободног времена, посебним поступцима (лечење од болести зависности, психолошка, психијатријска, медицинска и социјална помоћ), као и посебним мерама заштите. Одлука о програму поступања се доставља осуђеном. Припрема осуђеног за отпуст Члан 15. Припрема осуђеног за отпуст започиње након доласка у завод и саставни је део програма поступања. Осуђени се подстиче на активно учествовање у припреми за отпуст, а посебно да одржава односе са породицом, успоставља и одржава контакте са установама и особама које се баве укључивањем осуђеника за живот на слободи, у складу са Законом. Програм за отпуст се утврђује на основу процењених потреба осуђеног и спроводи се уз пристанак и активно учествовање осуђеног. Током реализације програма за отпуст осуђеном се, у складу са процењеним потребама, пружа помоћ при остваривању права на материјалну помоћ, привремени смештај, запошљавање, здравствену заштиту, као и при остваривању контакта са малолетном децом, обезбеђивању личних докумената и коришћењу саветодавних и других услуга у заједници. III. РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ Критеријуми за разврставање осуђеног Члан 16. При разврставању осуђеног води се рачуна о: дужини казне; начину доласка на издржавање казне; односу према кривичном делу и казни; врсти и тежини кривичног дела; ранијој осуђиваности; другом кривичном поступку или изреченој казни; психолошким, педагошким, социјалним особеностима, безбедносним ризицима и потребама осуђеног; понашању током ранијег издржавања кривичне санкције у одговарајућој институцији, као и другим чињеницама битним за разврставање, предвиђеним упитником из члана 8. став 2. овог правилника. Разврставање осуђеног у одељења Члан 17. Осуђени се разврстава у отворено, полуотворено или затворено одељење и одређује му се група. У отворено одељење разврстава се осуђени са очуваним капацитетима за промену и ниским степеном ризика. У полуотворено одељење разврстава се осуђени који има делимично очуване капацитете за промену и средњи степен ризика. У затворено одељење разврстава се осуђени од кога се очекује отежана адаптација на заводске услове, који представља опасност за осуђене или запослене, који има битно умањене капацитете за промену и висок степен ризика. У затворено одељење може бити разврстан и осуђени са ниским или средњим степеном ризика, ако се против њега води кривични поступак за кривично дело за које је запрећена казна затвора у трајању од три године или преко три године, ако му је изречена нова правноснажна казна затвора у трајању од три године или преко три године, ако издржава казну затвора у трајању од пет или више година или ако је на извршење казне приведен по потерници или спроведен из притвора. Одређивање осуђеног у групе Члан 18. Осуђеном разврстаном у отворено одељење одређује се група А1 или група А2. У групу А1 или групу А2 одређује се осуђени који по особинама личности, врсти и тежини учињеног кривичног дела, ранијем начину живота и утврђеном програму поступања има очуване капацитете, низак степен ризика и од кога се очекује успешна реинтеграција у друштвену средину. Члан 19. Осуђеном разврстаном у полуотворено одељење одређује се група Б1 или група Б2. У групу Б1 или групу Б2 одређује се осуђени који, на основу особина личности, врсте и тежине учињеног кривичног дела, ранијег начина живота и утврђеног програма поступања, има делимично очуване капацитете и средњи степен ризика. Члан 20. Осуђеном разврстаном у затворено одељење одређује се група В1 или група В2. У групу В1 или групу В2 одређује се осуђени који, на основу особина личности, врсте и тежине учињеног кривичног дела, ранијег начина живота и утврђеног програма поступања, има отежану адаптацију на заводске услове, а представља опасност за осуђене или запослене, има битно умањене капацитете за промену и висок степен ризика. Смештај осуђеног Члан 21. Осуђени, који је разврстан у одељење и коме је одређена група, смешта се у просторије за заједнички боравак и спаваонице, уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи позитиван међусобни утицај и одсуство опасности од међусобног физичког и психичког угрожавања. Проширена права и погодности Члан 22. Осуђеном се могу доделити проширена права у оквиру завода (проширено право на пријем пакета; проширено право на број посета; проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног; проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете; проширено право на пријем посета у посебним просторијама и проширено право на погоднији смештај), проширено право на пријем посета изван завода, као и погодности изван завода (слободан излазак у град; посета породици и сродницима о викенду и празницима; наградно одсуство из завода до седам дана у току године и коришћење годишњег одмора изван завода), у складу са Законом. Додељивање проширених права и погодности Члан 23. Осуђеном се проширена права и погодности додељују у оквиру групе, на основу посебно доброг владања и залагања у остваривању програма поступања и реализацији индивидуалних циљева. Одлуку о додељивању проширених права и погодности, у складу са Законом, доноси управник завода, на образложени предлог стручног тима. Проширена права и погодности у оквиру група Група А1 Члан 24. Осуђени коме је одређена група А1, добија сва проширена права у оквиру завода, као и проширена права и погодности које се користе изван завода, и то: 1) пријем посета изван завода у трајању од осам сати – два пута месечно; 2) слободан излазак у град једном месечно у трајању од осам сати; 3) посета породици и сродницима о викенду и празницима у укупном трајању до 120 сати месечно, а у месецу у ком је нерадни државни или верски празник до 144 сата. Група А2 Члан 25. Осуђени коме је одређена група А2, добија сва проширена права у оквиру завода, као и проширена права и погодности које се користе изван завода, и то: 1) пријем посета изван завода у трајању од осам сати – два пута месечно; 2) слободан излазак у град једном месечно у трајању од осам сати; 3) посета породици и сродницима о викенду и празницима у укупном трајању до 96 сати месечно, а у месецу у ком је нерадни државни или верски празник до 120 сати. Група Б1 Члан 26. Осуђени коме је одређена група Б1, може добити проширена права у оквиру завода, као и проширена права и погодности које се користе изван завода, и то: 1) пријем посета изван завода у трајању од осам сати – једном месечно; 2) слободан излазак у град у трајању од осам сати једном у два месеца; 3) посета породици и сродницима о викенду и празницима у укупном трајању до 72 сата месечно, а у месецу у ком је нерадни државни или верски празник до 96 сати. Група Б2 Члан 27. Осуђени коме је одређена група Б2, може добити проширена права у оквиру завода, као и проширена права и погодности које се користе изван завода, и то: 1) пријем посета изван завода у трајању од осам сати – једном месечно; 2) слободан излазак у град у трајању од осам сати једном у два месеца; 3) посета породици и сродницима о викенду и празницима у укупном трајању до 48 сати месечно, а у месецу у ком је нерадни државни и верски празник до 72 сата. Члан 28. Осуђени коме је одређена група А1, А2, Б1 и Б2, може добити проширена права у оквиру завода, као и проширена права и погодности које се користе изван завода, и то: 1) наградно одсуство из завода до седам дана у току године, сразмерно времену проведеном на издржавању казне; 2) коришћење годишњег одмора изван завода. Коришћење годишњег одмора изван завода одређује се сразмерно групи у коју је осуђени разврстан и то: Група Б2 – две петине утврђеног годишњег одмора; Група Б1 – три петине утврђеног годишњег одмора; Група А2 – четири петине утврђеног годишњег одмора; Група А1 – користи цео годишњи одмор. Група В1 Члан 29. Осуђени коме је одређена група В1, у зависности од оствареног програма поступања и реализације индивидуалних циљева, на предлог стручног тима, може добити проширена права у оквиру завода, и то: 1) проширено право на пријем пакета – једном месечно; 2) проширено право на број посета – једном месечно; 3) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други); 4) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете – једном месечно; 5) проширено право на пријем посета у посебним просторијама – једном месечно; 6) проширено право на погоднији смештај. Група В2 Члан 30. Осуђени коме је одређена група В2, у зависности од оствареног програма поступања и реализације индивидуалних циљева, може добити проширена права у оквиру завода, и то: 1) проширено право на пријем пакета – једном месечно; 2) проширено право на број посета – једном месечно; 3) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други); 4) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете – једном у два месеца; 5) проширено право на пријем посета у посебним просторијама – једном у два месеца; 6) проширено право на погоднији смештај. Одузимање проширених права и погодности Члан 31. Стручни тим може предложити управнику завода одузимање неких од додељених проширених права и погодности у оквиру групе, у складу са Законом. IV. ИЗМЕНА ПРОГРАМА ПОСТУПАЊА И НАКНАДНО РАЗВРСТАВАЊЕ Преиспитивање и измена програма поступања Члан 32. Програм поступања се мења у складу са проценом понашања осуђеног, степеном његове сарадње у реализацији програма, постигнутим резултатима и околностима које могу настати током извршења казне. Програм поступања, преиспитује се најмање једном: 1) сваких шест месеци за изречене казне затвора до три године; 2) сваких годину дана за изречене казне затвора од три до десет година; 3) сваке две године за изречене казне затвора преко десет година. Стручни тим на основу извештаја о остваривању програма поступања доставља образложен предлог управнику завода за измену програма поступања, односно разлоге за наставак реализације истог програма поступања. Управник завода, на предлог стручног тима, доноси одлуку о измени програма поступања, у складу са Законом. Осуђеног са изменама програма поступања, односно разлозима за наставак реализације истог програма поступања упознаје запослени на пословима третмана. Програм поступања, као и његове измене су саставни део досијеа осуђеног, у складу са Законом. Члан 33. Накнадно разврставање обухвата измену програма поступања у делу одређивања групе и упућивања осуђеног у отворено, полуотворено или затворено одељење. Накнадно разврставање у групу са већим степеном проширених права и погодности Члан 34. Стручни тим може предложити управнику завода да се осуђени накнадно разврста у групу са већим степеном проширених права и погодности, када осуђени остварује програм поступања, остварује индивидуалне циљеве или када му је накнадно утврђен мањи степен ризика. Накнадно разврставање у групу са већим степеном проширених права и погодности је поступно. Члан 35. Осуђени који је одређен у групу В1 може бити накнадно разврстан у групу Б2 по истеку најмање једне четвртине казне. Осуђени који се налази у групи Б1 може бити накнадно разврстан у групу А2 по истеку најмање једне петине казне. Накнадно разврставање из групе В2 у В1, Б2 у Б1 и А2 у А1, није условљено дужином издржаног дела казне. Накнадно разврставање у групу са мањим степеном проширених права и погодности Члан 36. Осуђени се накнадно разврстава у групу са мањим степеном проширених права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за тежи дисциплински преступ или накнадно утврђеног повећаног степена ризика. Осуђени се може накнадно разврстати у групу са мањим степеном проширених права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за лакши дисциплински преступ, покретања новог кривичног поступка или изречене нове казне затвора. Члан 37. Осуђени који је накнадно разврстан у групу В1 из разлога предвиђених чланом 36. овог правилника може бити накнадно разврстан у групу Б2 по истеку најмање једне четвртине преосталог дела казне. Осуђени који је накнадно разврстан у групу Б1 из разлога предвиђених чланом 36. овог правилника може бити накнадно разврстан у групу А2 по истеку најмање једне петине преосталог дела казне. Накнадно разврставање из групе В2 у В1, Б2 у Б1 и А2 у А1, није условљено дужином преосталог дела казне. Одлука о накнадном разврставању Члан 38. Одлуку о накнадном разврставању осуђеног доноси управник завода, у складу са Законом, на образложен предлог стручног тима. Одлука садржи образложене разлоге за накнадно разврставање осуђеног. V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег правилника Члан 39. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица („Службени гласник РС”, број 72/10). Ступање на снагу Члан 40. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 49. став 1, члана 217. став 2. и члана 237. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција (,,Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о упућивању осуђених, прекршајно кажњених и притворених лица у заводе за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", број 31 од 1. априла 2015. I. УВОДНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим правилником уређује се упућивање осуђених, прекршајно кажњених и притворених лица у заводе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи). II. УПУЋИВАЊЕ У ЗАВОДЕ ОТВОРЕНОГ ТИПА Члан 2. У Казнено-поправни завод у Београду − Падинској Скели упућују се лица мушког пола: 1) осуђена за кривично дело из нехата, без обзира на висину изречене казне која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Београду, Зрењанину, Крагујевцу, Панчеву, Пожаревцу и Смедереву; 2) први пут осуђена на казну затвора, против којих се не води други кривични поступак и којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази три године, а која нису осуђена за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога и имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Београду, Зрењанину, Крагујевцу, Панчеву, Пожаревцу и Смедереву; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Београду, Лазаревцу, Младеновцу и Обреновцу. Члан 3. У Казнено-поправни завод у Сомбору упућују се лица мушког пола: 1) осуђена за кривично дело из нехата, без обзира на висину изречене казне која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Новом Саду, Сомбору и Суботици; 2) први пут осуђена на казну затвора, против којих се не води други кривични поступак и којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази три године, а која нису осуђена за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога и имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Новом Саду, Сомбору и Суботици; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Сомбору. У Казнено-поправни завод у Сомбору упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Сомбору. Члан 4. У Казнено-поправни завод у Ћуприји упућују се лица мушког пола: 1) осуђена за кривично дело из нехата, без обзира на висину изречене казне која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Врању, Зајечару, Јагодини, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Нишу, Неготину, Новом Пазару, Пироту и Прокупљу; 2) први пут осуђена на казну затвора, против којих се не води други кривични поступак и којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези са кривичним делом не прелази три године, а која нису осуђена за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога и имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Врању, Зајечару, Јагодини, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Нишу, Неготину, Новом Пазару, Пироту и Прокупљу; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Јагодини и Параћину. У Казнено-поправни завод у Ћуприји упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Јагодини. Члан 5. У Казнено-поправни завод у Шапцу упућују се лица мушког пола: 1) осуђена за кривично дело из нехата, без обзира на висину изречене казне која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Ваљеву, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку и Шапцу; 2) први пут осуђена на казну затвора, против којих се не води други кривични поступак и којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази три године, а која нису осуђена за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога и имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Ваљеву, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку и Шапцу; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Лозници и Шапцу. У Казнено-поправни завод у Шапцу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Шапцу. III. УПУЋИВАЊЕ У ЗАВОДЕ ЗАТВОРЕНОГ ТИПА И ЗАТВОРЕНОГ ТИПА СА ПОСЕБНИМ ОБЕЗБЕЂЕЊЕМ Члан 6. У Казнено-поправни завод у Нишу упућују се лица мушког пола, изузев лица која су наведена у чл. 2, 4. и 5. овог правилника: 1) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази једну годину, а не прелази двадесет година, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Врању, Зајечару, Јагодини, Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Лесковцу, Неготину, Нишу, Новом Пазару, Пироту, Прокупљу и Чачку; 2) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Нишу и Пироту. У Казнено-поправни завод у Нишу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Виших судова у Нишу и Пироту. Члан 7. У Казнено-поправни завод у Сремској Митровици упућују се лица мушког пола, изузев лица која су наведена у чл. 2, 3. и 5. овог правилника: 1) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази једну годину, а не прелази петнаест година, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу; 2) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази једну годину, а не прелази десет година, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији општина града Београда и то: Врачар, Земун, Нови Београд , Савски венац , Стари град и Сурчин; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Руми и Сремској Митровици. У Казнено-поправни завод у Сремској Митровици упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Сремској Митровици. Члан 8. У Казнено-поправни завод у Пожаревцу − Забели упућују се лица мушког пола, изузев лица која су наведена у чл. 2. и 5. овог правилника: 1) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Ваљеву, Панчеву, Пожаревцу, Смедереву и Ужицу, као и на територији општина града Београда и то: Барајево, Вождовац, Гроцка, Звездара, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Палилула, Раковица, Сопот и Чукарица; 2) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази двадесет година, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Врању, Зајечару, Јагодини, Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Лесковцу, Неготину, Нишу, Новом Пазару, Пироту, Прокупљу и Чачку; 3) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Пожаревцу. У Казнено-поправни завод у Пожаревцу − Забели упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Пожаревцу. Члан 9. У Казнено-поправни завод у Београду упућују се лица мушког пола: 1) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази петнаест година која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу; 2) којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази десет година, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији општина града Београда и то: Врачар, Земун, Нови Београд, Савски венац, Стари град и Сурчин. IV. УПУЋИВАЊЕ У КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОД ЗА ЖЕНЕ Члан 10. У Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу упућују се: 1) осуђена лица женског пола (малолетна и пунолетна) без обзира на висину изречене казне малолетничког затвора, односно казне затвора, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији; 2) лица женског пола којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији прекршајних судова у Републици Србији. V. УПУЋИВАЊЕ У ЗАВОДЕ ПОЛУОТВОРЕНОГ ТИПА Члан 11. У Окружни затвор у Београду упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против њих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Београду; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Београду; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште са подручја Вишег суда у Београду. У Окружни затвор у Београду упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Београду. У Посебну притворску јединицу Окружног затвора у Београду упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора од стране Посебног одељења и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду. Члан 12. У Окружни затвор у Врању упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Врању; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Врању; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Врању; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Врању и Прешеву. У Окружни затвор у Врању упућују се лица лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Врању. Члан 13. У Окружни затвор у Зајечару упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Зајечару и Јагодини; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Зајечару и Јагодини; 3) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази шест месеци, а не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Крушевцу и Неготину; 4) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази шест месеци, а не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Крушевцу и Неготину; 5) раније осуђивана на казну затвора којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Зајечару и Јагодини; 6) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази шест месеци, а не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крушевцу; 7) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Зајечару. У Окружни затвор у Зајечару упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Зајечару. Члан 14. У Окружни затвор у Зрењанину упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Зрењанину; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Зрењанину; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Зрењанину; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку, а која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Зрењанину и Кикинди. У Окружни затвор у Зрењанину упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Зрењанину. Члан 15. У Окружни затвор у Крагујевцу упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крагујевцу; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крагујевцу; 3) раније осуђивана на казну затвора којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крагујевцу; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Аранђеловцу и Крагујевцу. У Окружни затвор у Крагујевцу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Крагујевцу. Члан 16. У Окружни затвор у Краљеву упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Краљеву; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Краљеву; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Краљеву; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Краљеву и Рашкој. У Окружни затвор у Краљеву упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Краљеву. Члан 17. У Окружни затвор у Крушевцу упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крушевцу; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крушевцу; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Крушевцу; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Крушевцу и Трстенику. У Окружни затвор у Крушевцу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Крушевцу. Члан 18. У Окружни затвор у Лесковцу упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Лесковцу, Нишу и Пироту; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Лесковцу, Нишу и Пироту; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Лесковцу, Нишу и Пироту; 4) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази шест месеци, а не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Врању; 5) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Лесковцу. У Окружни затвор у Лесковцу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Лесковцу. Члан 19. У Окружни затвор у Неготину упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Неготину; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Неготину; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Неготину; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Неготину. У Окружни затвор у Неготину упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Неготину. Члан 20. У Окружни затвор у Новом Пазару упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Новом Пазару; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Новом Пазару; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Новом Пазару; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Новом Пазару и Сјеници. У Окружни затвор у Новом Пазару упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Новом Пазару. Члан 21. У Окружни затвор у Новом Саду упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Новом Саду, Сремској Митровици и Шапцу; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Новом Саду, Сремској Митровици и Шапцу; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Новом Саду, Сремској Митровици и Шапцу; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју и Новом Саду. У Окружни затвор у Новом Саду упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Новом Саду. Члан 22. У Окружни затвор у Панчеву упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Панчеву; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Панчеву; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Oсновног суда у Панчеву; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Панчеву. У Окружни затвор у Панчеву упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Основног суда у Панчеву. У Окружни затвор у Панчеву − Одсек у Вршцу упућују се лица мушког пола: 1) раније осуђивана на казну затвора, чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Основног суда у Вршцу; 2) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Вршцу. У Окружни затвор у Панчеву − Одсек у Вршцу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Основног суда у Вршцу. Члан 23. У Окружни затвор у Прокупљу упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Прокупљу; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Прокупљу; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Прокупљу; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Прокупљу. У Окружни затвор у Прокупљу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Прокупљу. Члан 24. У Окружни затвор у Смедереву упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Пожаревцу и Смедереву; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Пожаревцу и Смедереву; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Пожаревцу и Смедереву; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Смедереву. У Окружни затвор у Смедереву упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Смедереву. Члан 25. У Окружни затвор у Суботици упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Сомбору и Суботици; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Сомбору и Суботици; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Виших судова у Сомбору и Суботици; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Сенти и Суботици. У Окружни затвор у Суботици упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Суботици. Члан 26. У Окружни затвор у Ужицу упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ужицу; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ужицу; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази шест месеци, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ужицу; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Пожеги, Пријепољу и Ужицу. У Окружни затвор у Ужицу упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Ужицу. Члан 27. У Окружни затвор у Чачку упућују се лица мушког пола: 1) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Чачку; 2) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Чачку; 3) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Чачку; 4) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајних судова у Горњем Милановцу и Чачку. У Окружни затвор у Чачку упућују се лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији Вишег суда у Чачку. VI. УПУЋИВАЊЕ У КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОД ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ Члан 28. У Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву упућују се лица мушког пола: 1) којима је изречена казна малолетничког затвора која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији; 2) која су први пут осуђена на казну затвора, а у моменту упућивања нису старија од 23 године и којима је изречена казна затвора до 10 година, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији; 3) која су први пут осуђена на казну затвора и против којих се води други кривични поступак, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ваљеву; 4) која су први пут осуђена на казну затвора за кривична дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба са дететом, трговина људима, разбојничка крађа, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога, а којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ваљеву; 5) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ваљеву; 6) раније осуђивана на казну затвора, којима је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом прелази шест месеци, а не прелази једну годину, која имају пребивалиште, односно боравиште на територији Вишег суда у Ужицу; 7) којима је изречена казна затвора у прекршајном поступку која имају пребивалиште, односно боравиште на подручју Прекршајног суда у Ваљеву. У Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву упућују се лица оба пола којима је изречена мера притвора на територији Вишег суда у Ваљеву. VII. УПУЋИВАЊЕ У СПЕЦИЈАЛНУ ЗАТВОРСКУ БОЛНИЦУ Члан 29. У Специјалну затворску болницу у Београду упућују се: 1) лица оба пола којима је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији; 2) лица оба пола којима је уз казну затвора изречена мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана, а која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији. VIII. УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМ У КРУШЕВЦУ Члан 30. У Васпитно-поправни дом у Крушевцу упућују се малолетна лица оба пола којима је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом која имају пребивалиште, односно боравиште на територији виших судова у Републици Србији. IX. СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ И ЛИЦА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА Члан 31. Страни држављани и лица без држављанства мушког пола, без обзира на дужину изречене казне затвора у кривичном поступку, упућују се у Казнено-поправни завод у Сремској Митровици. Страни држављани и лица без држављанства мушког пола, без обзира на дужину изречене казне затвора у прекршајном поступку, упућују се у завод у који се упућују и лица на издржавање казне затвора изречене у прекршајном поступку, са територије на којој се налази седиште прекршајног суда који је изрекао казну затвора, у складу са одредбама овог правилника. Страни држављани и лица без држављанства женског пола, без обзира на дужину изречене казне затвора у кривичном и прекршајном поступку, упућују се у Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу. X. УПУЋИВАЊЕ ЛИЦА НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА Члан 32. Упућивање лица на издржавање казне врши се сваког првог, десетог и двадесетог у месецу. Уколико ови датуми падају у нерадне дане, упућивање осуђених и прекршајно кажњених лица врши се наредног радног дана. XI. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Ступање на снагу Члан 33. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 26. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о кућном реду Специјалне затворске болнице "Службени гласник РС", број 145 од 29. децембра 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Правилника Члан 1. Овим правилником ближе се уређују начин живота и рада лица која су смештена у Специјалној затворској болници (у даљем тексту: болница). Доступност текста Правилника Члан 2. Текст овог правилника, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), доступан је лицима која су смештена у болници све време, на језику који је у употреби у болници, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. Лице смештено у болници (у даљем тексту: лице) које је неписмено, не може да чита или је глувонемо или не познаје језик, у складу са Законом, о правима и обавезама биће упознато усмено или уз помоћ тумача. II. ПРИЈЕМ Пријем лица Члан 3. У болницу се прима лице: 1) којем је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи; 2) којем је изречена мера безбедности обавезног лечења алкохоличара или мера безбедности обавезног лечења наркомана; 3) ради психијатријског лечења уколико му је одређен притвор или се налази на издржавању казне затвора; 4) осуђено или притворено које је упућено на болничко лечење, због соматског обољења; 5) према којем је одлуком тужилаштва или суда наређено неуропсихијатријско вештачење. Пријем и идентификација Члан 4. Приликом пријема утврђује се идентитет лица, на основу извршне судске одлуке, налога за издржавање казне или мере безбедности, одлуке о упућивању на лечење из другог завода, личних исправа (личне карте, путне исправе) или других докумената погодних за утврђивање идентитета издатих од стране надлежних органа. У случају сумње у идентитет, запослени у заводу у (у даљем тексту: службено лице) задржаће лице које се јавило или је доведено ради извршења мере безбедности или лечења и о томе ће одмах обавестити подручни орган полиције, који ће предузети мере ради утврђивања идентитета. Лични претрес и преглед тела Члан 5. Након идентификације обавља се лични претрес и преглед тела лица. Лични претрес лица обављају овлашћена службена лица. Преглед тела обављају највише два овлашћена службена лица истог пола као и лице које се прегледа, у одвојеној просторији и без присуства других лица. Уколико је потребан, преглед телесних отвора обавља здравствени радник, у складу са Законом. Лични претрес и преглед тела обавља се на начин који не сме бити понижавајући и којим се поштује психички и физички интегритет лица и чувају његове личне ствари. Поступање са личним стварима Члан 6. Приликом пријема у болницу обавља се преглед личних ствари лица које се прима. Привремено се одузимају новац, драгоцености, мобилни телефон, ствари које, у складу са овим правилником, осуђени не може поседовати и друге ствари подобне за угрожавање лица, самоповређивање, уништавање имовине и угрожавање безбедности у болници. Лице задржава ортопедска и друга медицинска помагала. Нужни лекови чувају се у амбуланти, а изузетно, према процени лекара, одређене лекове лице може имати код себе. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се сачињава записник чији се примерак уручује лицу. Потврда о привремено одузетим предметима Члан 7. О привремено одузетим стварима сачињава се потврда у три примерка у коју се уписује: број потврде, име и презиме лица, име једног родитеља, врста, количина, тежина и друга битна својства одузетих ствари, датум и час привременог одузимања и потпис службеног лица и лица чије се ствари одузимају. Примерак потврде уручује се лицу чије се ствари одузимају, други примерак се улаже у болничку архиву, а трећи на његов депозит. Ако се привремено одузимају девизне новчанице, у потврди се уписује врста валуте, апоени и серијски бројеви новчаница. Привремено одузимање ствари које су у вези са кривичним делом Члан 8. Ствари за које постоји вероватноћа да су у вези са неким кривичним делом, привремено се одузимају и о томе обавештава надлежни државни орган. О привремено одузетим стварима сачињава се записник и издаје потврда из члана 7. став 1. овог правилника. Чување привремено одузетих ствари Члан 9. Привремено одузете ствари, у складу са Законом, стављају се на депозит или се предају, односно достављају о трошку лица коме су одузете, лицу које он одреди. Одузете ствари које нису предате, достављене или уништене чувају се у посебној просторији болнице, осигуране од оштећења и нестанка. Девизне новчанице и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Враћање привремено одузетих ствари Члан 10. Приликом отпуштања лица из болнице, враћају му се привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Примерак записника уручује се лицу које се отпушта из болнице. Лице и када излази из болнице може преузети привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Записник из ст. 1. и 2. овог члана потписују службено лице и лице које преузима ствари. Јављање по пријему Члан 11. По пријему, лицу се одмах омогућава да се јави породици или лицу које оно одреди, о трошку болнице. Лекарски преглед Члан 12. Непосредно након пријема у болницу, лекар обавља здравствени преглед. Лекар је обавезан да, у складу са Законом, констатује телесне повреде и о томе одмах обавести управника завода. Хигијенске мере Члан 13. Примљено лице ће се окупати и задужити чистом одећом, обућом, рубљем и постељином. Лице које према личним документима има бркове, може бркове да задржи. Изузетно, на образложену молбу лица које према личним документима има браду, управник болнице може одлучити да може да задржи браду током извршења мере безбедности, уколико за то постоје верски или здравствени разлози. У случају постојања здравствених разлога претходно се прибавља мишљење лекара. На образложену молбу лица које према личним документима има дужу косу, управник болнице може одлучити да може да задржи дужу косу током извршења мере безбедности, уколико за то постоје оправдани разлози. У случају потребе, здравствени радник обавиће дезинфекцију и дезинсекцију примљеног лица и предузети друге неопходне хигијенске мере. Приликом прегледа и предузимања хигијенских мера поштује се личност и достојанство примљеног лица. Лични лист Члан 14. За свако примљено лице образује се лични лист у који се уносе матични број и подаци о лицу. Службена лица, у складу са Законом, примљено лице фотографишу, узимају од њега отиске папиларних линија са прстију, мере његову телесну тежину и висину, бележе лични опис, особене знаке, тетоваже и друга обележја уколико их има. III. ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ Извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Члан 15. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи подвргава се психијатријским и неуролошким прегледима, допунским клиничким испитивањима, консултативним прегледима и интервенцијама других медицинских специјалности, према њему се примењује психофармакотерапија, групна и индивидуална психотерапија, обављају се психолошка тестирања и социјалне анкете, спроводи се радна и окупациона терапија, медицинска рехабилитација и ресоцијализација, као и евалуација резултата лечења. Активности из става 1. овог члана спроводе се у циљу превенције опасног понашања, менталне и социјалне рехабилитације и повратка у друштвену заједницу. Спровођење активности Члан 16. Активности из члана 15. става 1. овог правилника може одређивати стручни тим болнице који чине психијатар, лекар, медицински техничар, психолог, социјални радник, медицински радни терапеут и запослени из службе за обезбеђење, и то према индивидуалним потребама лица према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и природи његове болести. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи активно учествује у лечењу, опоравку и ресоцијализацији. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи упознаје се, у складу са законом, са активностима из члана 15. става 1. овог правилника, као и са њиховим изменама и допунама које се уносе у историју болести, осим у случајевима предвиђеним прописима који уређују здравствену заштиту. Упознавање са разлозима смештаја Члан 17. Лице према коме се извршава мера безбедности из члана 15. овог правилника упознаје се са разлозима и циљевима његовог смештаја у болницу у границама које дозвољава његово здравствено стање, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Извршење мере безбедности обавезног лечења алкохоличара или мере безбедности обавезног лечења наркомана Члан 18. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног лечења алкохоличара или мера безбедности обавезног лечења наркомана подвргава се комплетним психијатријско-психолошким претрагама, консултативним прегледима и интервенцијама других медицинских специјалности, допунским дијагностичким испитивањима, раду у терапијским заједницама, едукује се из области болести зависности и ризичног понашања, према њему се примењује психофармакотерапија, групни и индивидулани терапијски рад и врши се процена постигнутих резултата лечења и третмана и предлагање даљег лечења и третмана. Активности из става 1. овог члана спроводе се у циљу лечења, едукације, успостављања трајне апстиненције од алкохола и психоактивних супстанци и повратка у друштвену заједницу. Пријемно одељење Члан 19. Лице према коме се извршава мера из члана 18. овог правилника најпре се упућује у пријемно одељење, у коме се може задржати најдуже 30 дана. Током боравка у пријемном одељењу упознавање лица обавља стручни тим са психолошког, педагошког, криминолошког, социјалног, здравственог и безбедносног становишта, након чега се, у складу са Законом, доноси програм поступања. IV. ЛЕЧЕЊЕ ОСУЂЕНИХ И ПРИТВОРЕНИХ ЛИЦА Лечење осуђених и притворених лица од акутних психијатријских и неуролошких болести Члан 20. Према осуђеном или притвореном лицу са акутним психијатријским и неуролошким болестима у болници се примењује интензивна психофармакотерапија, неуролошка терапија, допунске дијагностичке процедуре, консултативни прегледи других специјалности и евалуација лечења. Осуђено лице примљено на лечење у болницу од акутних психијатријских и неуролошких болести задржава групу и додељена проширена права и погодности, уколико то његово здравствено стање дозвољава. На притворена лица сходно се примењују одредбе правилника којим се уређује извршење мере притвора. Лечење осуђених и притворених лица оболелих од соматских болести Члан 21. Осуђено или притворено лице оболело од соматских болести у болници се подвргава специјалистичким прегледима и врши се евалуација њиховог лечења. Док се налази на лечењу осуђено лице задржава групу и додељена проширена права и погодности, уколико то његово здравствено стање дозвољава. На притворена лица сходно се примењују одредбе правилника којим се уређује извршење мере притвора. V. ПОЛОЖАЈ ЛИЦА ПРЕМА КОЈИМА СЕ ИЗВРШАВАЈУ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ, ОСУЂЕНИХ И ПРИТВОРЕНИХ ЛИЦА Смештај Члан 22. Смештај лица у болници одговара савременим здравственим, хигијенским и просторним условима и месним климатским приликама. Смештај лица у спаваонице спроводи се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних током пријема, лечења и извршења казне, посебно имајући у виду узраст, пол, личне особине и склоности, као и друга својства лица од којих зависи позитиван међусобни утицај и одсуство опасности од међусобног физичког и психичког угрожавања. Смештај лица са инвалидитетом примерен је врсти и степену његових потреба. Просторије у којима лица бораве Члан 23. Просторије у којима лица бораве морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане, довољно осветљене природним и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид и опремљене одговарајућим санитарним уређајима са хладном и топлом водом. Болесничка соба има одговарајући број кревета и ноћних сточића. Лицу се обезбеђује простор за дневни боравак. У простору за дневни боравак обезбеђује се довољан број столица и одговарајући број столова према броју лица која га користе. Простор за дневни боравак има техничке услове за коришћење радио и телевизијског апарата. Просторије у болници имају примерену санитарну опрему која омогућава обављање физиолошких потреба у чистим условима кад год то лице жели, уз обезбеђење приватности. Просторије у којима лица бораве и хране се загревају се у зимском периоду. Загревање просторија зависи од климатских услова, а по правилу траје од 15. октобра до 15. априла. Уколико временски услови или други објективни разлози то захтевају, управник болнице може скратити или продужити грејну сезону. Лечење зуба Члан 24. Здравствену заштиту из области стоматологије болница обезбеђује у складу са општим прописима који уређују здравствену заштиту. Болница обезбеђује услуге зубара и стоматолошку амбуланту која је опремљена одговарајућом опремом, прибором и материјалом за лечење, поправку и вађење зуба лицима смештеним у болницу. Одећа, рубље и обућа Члан 25. Лице може користити сопствену одећу, рубље и обућу. Уколико лице нема сопствену одећу, рубље и обућу, обезбедиће му их болница. Одећа, рубље и обућа морају бити чисти, удобни и примерени потребама лечења. Рубље се мења најмање три пута недељно, а одећа се мења по потреби. Постељина Члан 26. Сваком лицу обезбеђује се посебан лежај са постељином. Постељина се састоји од: душека, јастука, јастучнице, чаршава и ћебади и навлаке за ћебе. Постељина се мења два пута месечно, а по потреби и чешће. Чување ствари добијених на употребу Члан 27. Лицу се саопштава да је дужно да чува и одржава ствари добијене на употребу. Ствари за личну употребу Члан 28. Лице може имати код себе: прибор за одржавање личне хигијене; прибор за бријање који не угрожава безбедност; ортопедска помагала; прибор за писање; прибор за чишћење одеће и обуће; ручни сат; венчани или веренички прстен; ствари и литературу за верску употребу; сопствену постељину; одећу, рубље и обућу и цигарете. Лице не може имати код себе ствари којима се нарушава безбедност и ред у болници, ометају друга лица и ствари које су у супротности са лечењем. Лице може имати код себе ствари у количини којом се не нарушава безбедност и ред. Болница обезбеђује лицу посебан орман за одлагање ствари за личну употребу. Одржавање личне и опште хигијене Члан 29. Болница омогућава лицу да одржава личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима борави. Уколико лице није у стању да испуњава обавезе из става 1. овог члана, болница му пружа одговарајућу помоћ. Лицу се омогућава купање и топла вода за купање најмање три пута недељно, у условима којима се обезбеђује његова приватност. Просторија за купање мора бити одговарајуће опремљена и загрејана. Уколико лице носи бркове, односно уколико му је одобрено да носи браду или дужу косу мора уредно да их одржава. Ношење браде, бркова или дуже косе може се привремено ограничити из безбедносних или хигијенских разлога, док ти разлози постоје. Лицу се обезбеђује место за чишћење и одржавање одеће и обуће. Прање и сушење рубља и одеће обавља се у просторији за прање. Здравствени преглед и медицинска документација Члан 30. Здравствени преглед се обавља појединачно и на начин којим се поштује личност и достојанство лица. Здравствени преглед се обавља само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник друкчије не затражи. Подаци до којих се дошло на основу прегледа уносе се у историју болести. Медицинска документација коју је лице донело са собом у болницу и отпусна листа о току лечења у болници, доставља се другом заводу у случају његовог упућивања или премештаја. На захтев лица и о његовом трошку, болница ће обезбеди копију документације о његовом здравственом стању, осим у случајевима предвиђеним прописима који уређују здравствену заштиту. Чување података о здравственом стању Члан 31. Здравствени радник чува, као професионалну тајну, све податке до којих дође током прегледа и лечења болесника, осим у случају када је ослобођен обавезе чувања тајне на основу посебног прописа. Давање информација о здравственом стању Члан 32. Лице има право да буде упознато са налазима о његовом здравственом стању, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Члан породице или блиско лице које одреди лице смештено у болници може добити информацију о здравственом стању лица од лекара из стручног тима, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Придржавање мера здравствене заштите Члан 33. Лице предузима неопходне мере у циљу заштите здравља и хигијене и примењује упутства лекара о спровођењу лечења и спречавању заразних болести. Одбијање лечења или хране Члан 34. Присилно храњење лица није дозвољено, а изузетно ако лице одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот, у складу са Законом, примениће се медицинске мере које одреди лекар. Прописивање терапије Члан 35. Лекар прописује терапију и организује начин њеног издавања, давања и евидентирања. Лекар прописује лекове које лице може имати код себе. Набавка лекова и ортопедских помагала Члан 36. По одобрењу лекара болнице, лице може да набавља лекове, витамине и ортопедска помагала о свом трошку или да их прима од чланова породице или блиских лица. Исхрана Члан 37. Лицу се обезбеђују три оброка дневно (доручак, ручак и вечера) у правилним размацима са одговарајуће припремљеном, послуженом и разноврсном храном. Најмање два пута недељно лицу се обезбеђује свеже воће и поврће у складу са годишњим добом. Послужени оброци морају задовољавати хигијенске стандарде и примерени су природи болести. Лицу се, у складу са Законом, обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима болнице. Јеловник Члан 38. Садржај исхране утврђује се недељно јеловником. Јеловник саставља кувар уз прибављено мишљење лекара, а одобрава га управник болнице. Јеловник се објављује најкасније последњег дана у недељи за наредну недељу. Објављени јеловник се може из оправданих разлога изменити, с тим што се измене објављују дан раније. Кантина Члан 39. Лицу се омогућава да о свом трошку, радним даном, два пута недељно, из продавнице – кантине завода набавља прехрамбене и друге ствари за личну употребу. Радно време кантине и цене у кантини морају бити одређени и истакнути. Приликом снабдевања кантине уважавају се оправдани захтеви лица. Ако у кантини болнице није могуће обезбедити одговарајуће ствари, болница ће обезбедити набавку ствари на други одговарајући начин. Лице може месечно набављати прехрамбене и друге ствари за личну употребу у висини износа просечне зараде у Републици Србији за претходни месец. Дописивање Члан 40. Лице према коме се извршава мера безбедности и осуђено лице се могу дописивати о свом трошку. Дописивање може ограничити само суд, у складу са Законом. Писма која су задржана на основу одлуке суда о ускраћивању дописивања одлажу се у лични лист. Лице се обавештава о одлагању писма. Лице према коме се извршава мера безбедности и осуђено лице прима и шаље писмо у затвореној коверти. Пријем и отпремање поште врши се преко болнице. Уколико постоји сумња да се у коверти налази недозвољена ствар, коверта ће се отворити и прегледати у присуству лица који је шаље или прима. Недозвољене ствари ће се одузети. Лице према коме се извршава мера безбедности и осуђено лице могу без ограничења и надзора упућивати поднеске браниоцу, судовима, Заштитнику грађана или другим државним органима и међународним органима и организацијама за заштиту људских права. Страни држављанин, односно лице чије интересе не штити ниједна држава може слати поднеске, у складу са Законом. Лице према коме се извршава мера безбедности и осуђено лице поднеске примају и упућују преко болнице у затвореној коверти, о свом трошку, о чему се издаје потврда. На молбу лица које нема новчаних средстава, управник болнице, у складу са Законом, може одобрити слање поднесака о трошку завода. Телефонирање Члан 41. Болница обезбеђује потребан број телефонских говорница у зависности од броја лица. Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може телефонирати у зависности од резултата лечења. Осуђени који је разврстан у затворено одељење може да телефонира најмање четири пута недељно, а осуђени који је разврстан у полуотворено и отворено одељење може телефонирати свакодневно, у складу са могућностима болнице. Телефонирање се обавља на основу распореда који се унапред објављује. Телефонски разговори укупно трају, по правилу, најдуже петнаест минута. Телефонски разговор се обавља на језику по избору и о трошку лица. Телефонирање може ограничити само суд, у складу са Законом. Обавештавање Члан 42. Лице може набављати књиге, часописе и друга средства јавног обавештавања издата, односно произведена у земљи и иностранству. Болница има библиотеку са довољним бројем књига из различитих подручја. Библиотека обавезно има текст важећег Устава Републике Србије, Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о помиловању, Закона о Заштитнику грађана, подзаконских аката који су донети на основу Закона о извршењу кривичних санкција, као и текстове потврђених међународних аката који се односе на извршење кривичних санкција и заштиту основних људских права и слобода. Болница сарађује са библиотекама, а према потреби обезбеђује и друга аудио-визуелна средства јавног обавештавања. Лицу је дозвољено да књиге и друга средства јавног обавештавања износи из библиотеке. Начин издавања и коришћења књига и других средстава јавног обавештавања одређује управник болнице. Образовање Члан 43. Болница омогућава полагање испита у заводу и ван завода. Уколико се лице образује или школује, болница, према својим могућностима, обезбеђује одговарајуће услове и време за учење. Трошкове образовања ван болнице сноси лице. Окупациона и радна терапија Члан 44. Болница, према својим могућностима, организује програме теоријске припреме и практичне обуке лица у оквиру окупационе и радне терапије, ради стицања или проширивања практичних знања. Окупациона и радна терапија организује се и спроводи водећи рачуна о здравственом стању лица и потребама њихове рехабилитације и ресоцијализације, на основу програма окупационе и радне терапије коју саставља стручни тим, а који представља део лечења, односно програма поступања. Боравак ван затворених просторија Члан 45. Болница омогућава лицу боравак на свежем ваздуху у трајању од најмање два часа дневно, у складу са здравственим стањем. Програм активности Члан 46. У болници се организују културно-просветне, радне, забавне и спортско-рекреативне активности. Програм активности за лица који саставља стручни тим, као део лечења, односно програма поступања, болница организује и спроводи водећи рачуна о здравственом стању лица и потребама њихове рехабилитације и ресоцијализације. Лице се према својим склоностима и интересовањима може током лечења бавити израдом уметничких предмета и другим видовима стваралачког изражавања. Спортске активности Члан 47. Болница према својим могућностима омогућава лицу смештеном у болницу, у складу са његовим здравственим стањем, бављење телесним вежбањем и спортским активностима и у ту сврху обезбеђује спортске терене, просторије и спортске реквизите. Верска права Члан 48. Лице смештено у болницу може једном недељно да посети свештено лице или други верски службеник. Ако у болници постоји довољан број лица исте вероисповести, на њихов захтев, у складу са Законом, управник болнице ће дозволити свештеном лицу те вероисповести да их редовно посећује или да има редовну службу или наставу. Посете Члан 49. Посета се обавља суботом или недељом и у дане нерадног државног празника у времену од 7,30 до 15,30 часова. Управник болнице може одобрити посете и другим данима уколико за то постоје оправдани разлози. Лице према коме се извршава мера безбедности и осуђено лице смештено у болници може примити посету у трајању од најмање једног часа два пута месечно, ако потребе лечења другачије не захтевају. Трајање посете дуже од једног часа одобрава управник болнице. У картон посете лица уносе се подаци о лицима која ће га посећивати. Уколико су подаци које лице даје о лицима која ће га посећивати нетачни, лице ће бити дисциплински кажњено. Просторија за посете мора бити пространа, чиста, осветљена, загрејана према потреби, проветрена, са одговарајућим санитарним уређајима и одговарајућим бројем столица и столова. Болница је обавезна да на видном месту истакне податке о времену и условима посете. Посете браниоца Члан 50. Посете браниоца, пуномоћника или лица које је позвано ради давања пуномоћја о заступању, обављају се у радно време. Посета се обавља у просторији погодној за остваривање права лица на посету браниоца, пуномоћника или лица које је позвано ради давања пуномоћја о заступању. Посета браниоца, пуномоћника или лица које је позвано ради давања пуномоћја о заступању уноси се у одговарајућу евиденцију посета. Претрес посетиоца Члан 51. Посетиоцу се утврђује идентитет и уписује се у књигу посета. Посетилац се претреса пре уласка у просторију за посету. Лични претрес обавља службено лице истог пола као и посетилац на начин којим се поштује достојанство и чувају личне ствари посетиоца. Ако посетилац не пристане на претрес, посета се неће омогућити. Уколико посетилац или лице својом радњом или стањем угрожава ред или безбедност болнице, управник болнице или лице које он овласти, може ускратити или прекинути посету. Уколико посетилац покуша да унесе недозвољене предмете или ствари посета ће се прекинути или се неће дозволити. Ствари пронађене приликом претреса за које постоји вероватноћа да су у вези са неким кривичним делом, одузимају се од посетиоца и о томе се одмах обавештава подручни орган полиције. О привремено одузетим стварима сачињава се записник. Пријем пакета Члан 52. Лице смештено у болници може да прими пакет два пута месечно. Тежина пакета може бити до десет килограма. Пакет може садржати ствари које лице може поседовати у складу са чланом 28. овог правилника и фабрички запаковане прехрамбене производе. Управник болнице или лице које он одреди може одобрити пријем и друге хране која ће се употребити у току дана. Пакет се може доставити поштом или приликом посете. Преглед сваког пакета се обавља у присуству лица или доносиоца пакета. Уколико се установи да се у пакету налазе ствари које лице не може поседовати, оне ће се издвојити. Издвојене ствари ће се о трошку лица вратити пошиљаоцу или предати посетиоцу. Лако кварљиве ствари се уништавају у присуству лица или доносиоца пакета. Уколико тежина пакета са стварима које лице може поседовати прелази десет килограма лице ће у присуству службеног лица издвојити ствари које прелазе дозвољену тежину. Ове ствари враћају се о његовом трошку пошиљаоцу или се предају посетиоцу. Изузетно, у оправданим случајевима, управник болнице или лице које он овласти може дозволити пријем ствари преко дозвољене тежине. Пријем новчаних пошиљки Члан 53. Лице има право, у складу са Законом, на неограничени пријем и слање новчаних пошиљки, а новац који оно прима депонује се на новчани депозит. Месечни износ новца с којим лице слободно располаже је износ просечне зараде у Републици Србији за претходни месец према последњим подацима органа надлежног за послове статистике. Проширена права и погодности Члан 54. Лицу смештеном у болници могу се доделити проширена права и погодности, у складу са Законом. Проширена права и погодности лица која обухватају изласке и одсуства из болнице не могу се спајати са отпуштањем из болнице. Проширена права и погодности лица која обухватају изласке и одсуства из болнице у једном месецу, не могу се преносити у други месец. Проширена права и погодности лица која обухватају одсуства из болнице могу се користити највише онолико пута колико има викенда и празника у току месеца. Време изласка и повратка лица у болницу не може бити одређено у времену од 20,00 до 8,00 часова. У случају коришћења погодности изласка и одсуства из болнице у месецу у ком се лице отпушта или му се прекида извршење казне, узеће се у обзир број дана проведених у болници, односно заводу у том месецу и сразмерно утврдити трајање одсуства. Проширена права и погодности која подразумевају излазак и одсуство из болнице Члан 55. Приликом коришћења проширених права и погодности која подразумевају излазак и одсуство из болнице, лицу се издаје писана дозвола за излазак која садржи: име и презиме лица, име једног родитеља, матични број у болници, јединствени матични број грађана, адресу пребивалишта, дан и час изласка и повратка у болницу, датум издавања, потпис овлашћеног лица и печат болнице. Ванредни излазак и одсуство Члан 56. Из посебно оправданих разлога, у складу са Законом, управник болнице може лицу одобрити ванредни излазак или одсуство из завода до седам дана. Ванредни излазак или одсуство из болнице лицу се може одобрити без обзира на групу и искоришћена проширена права и погодности због: смрти члана уже породице, обиласка теже оболелог члана уже породице, рођења детета, закључења брака, као и из других посебно оправданих разлога. Уколико постоје безбедносни разлози болница ће дискретно и ефикасно обезбедити ванредни излазак и присуство лица у случајевима предвиђеним ст. 1. и 2. овог члана. Поднесак и притужба Члан 57. У циљу остваривања својих права лице се може поднеском писмено обратити начелнику службе или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе у болници. Лице може, у складу са Законом, поднети притужбу управнику болнице због повреде права или других неправилности које су у заводу учињене према њему. Уколико се предмет притужбе односи на један или више поднесака из става 1. овог члана лице ће у образложењу притужбе навести разлоге због којих је незадовољно одговором овлашћеног лица. Уколико се притужба односи на тежу повреду радних обавеза и дужности од стране запосленог лица, управник или лице које он одреди, одмах ће испитати основаност притужбе и предузети мере за спречавање даљег наступања штетних последица. Уколико се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник болнице ће, у складу са Законом, наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај. Жалба Члан 58. Лице које не добије одговор на притужбу или није задовољно донетим решењем има право, у складу са Законом, да у року од осам дана од дана пријема решења, поднесе жалбу директору Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). У жалби се наводи број одлуке на коју се жали и у ком погледу је незадовољан донетом одлуком. Предаја поднеска Члан 59. Поднесак, притужба и жалба подносе се у три примерка, од којих се један упућује надлежном органу, један остаје код лица, а један се улаже у лични лист лица. Поверљив разговор са управником болнице Члан 60. Лице које захтева да се непосредно обрати управнику болнице и да са њим усмено разговара, писмени захтев доставља преко посебног сандучета. Управник обавља разговор са лицем. Уколико наведени разлози немају поверљив карактер упућује га на законом и овим правилником прописан начин остваривања и заштите права. Непосредна притужба директору Управе Члан 61. Ако лице сматра да је његово право повређено поступањем управника болнице може, у складу са Законом, поднети притужбу директору Управе, у затвореној коверти. Ако директор Управе или лице које он овласти, утврди да притужба није поднета из разлога наведених у ставу 1. овог члана, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити лице. Притуживање надзору Члан 62. Лице се може без присуства запослених лица у болници притужити овлашћеном лицу које, у складу са законом, надзире рад болнице. Овлашћено лице које надзире рад болнице ће испитати наводе из притужбе и утврђено чињенично стање описати у извештају, односно записнику о надзору. Притужба на лечење Члан 63. Лице смештено у болницу може поднети притужбу на лечење, министарству надлежном за послове здравља, у складу са законом. Судска заштита Члан 64. Осуђени и лице на извршењу мере безбедности има право, у складу са Законом, да поднесе захтев за судску заштиту против одлуке директора Управе, у року од три дана од дана достављања одлуке, ако сматра да је тиме незаконито ограничено или повређено неко од његових права предвиђено Законом. Изузетно, лице може поднети захтев за судску заштиту директно судији за извршење у случају када му је право на живот или телесни интегритет озбиљно угрожено, а против одлуке судије за извршење о том захтеву лице може поднети жалбу, у складу са Законом. Подношење притужбе Заштитнику грађана Члан 65. Лице може поднети притужбу Заштитнику грађана у запечаћеној коверти, а болница обезбеђује довољан број коверата, у складу са законом. Заштита у случају подношења поднеска Члан 66. Подношење поднесака, притужби, жалби или тужби, не повлачи одговорност лица и оно због тога не може бити изложен било каквом кажњавању, малтретирању или узнемиравању. Иницијативе и мишљења Члан 67. Болница омогућава да лице, преко својих представника, подносе писмене предлоге и мишљења управнику болнице о питањима која се уређују овим правилником. На упућене предлоге и мишљења лица, управник болнице даје одговор у писменој форми. Правна помоћ Члан 68. Служба за опште послове у болници, у складу са Законом, пружа лицу правну помоћ у вези са извршењем казне затвора и мере безбедности. Обраћање и међусобно ословљавање Члан 69. Лица су обавезна да се пристојно понашају према запосленима у болници и лицима која посећују болницу. При сусрету са запосленима у болници и другим лицима лице је обавезно да отпоздрави одговарајућим поздравом према добу дана. Лице се приликом обраћања представља личним именом и запослене у установи ословљава звањем које имају у служби. Запослени у болници лице ословљавају личним именом, обавезни су да се пристојно понашају према њему и да отпоздраве на његов поздрав. Лице и запослени у болници међусобно се ословљавају са „Ви”. Распоред дневних активности Члан 70. Устајање, лична хигијена, спремање просторија и доручак обављају се као дневне активности у периоду од 7,00 до 8,00 часова. Ручак се служи у периоду од 13,00 до 15,00 часова, а вечера од 18,00 до 19,00 часова. Повечерје и спавање траје од 23,00 до 7,00 часова. На знак повечерја гаси се светло. Недељом и нерадним данима знак за устајање даје се један час касније. На дати знак за устајање нису у обавези да устају лица који се налазе на лекарској поштеди. Управник болнице или лице које он за то одреди може дозволити праћење ТВ програма и после знака повечерја. VI. ОБУСТАВА МЕРЕ И ОТПУШТАЊЕ ЛИЦА Извршење одлуке о обустави мере Члан 71. Када суд достави правноснажну одлуку о обустављању извршења мере безбедности, болница ће одмах после пријема одлуке отпустити лице коме је мера била изречена. Ако се ради о лицу коме је мера обустављена, а казна још није истекла, упућује се на извршење казне, у складу са Законом. Припрема за отпуштање Члан 72. Болница ће пре отпуштања лица са извршења мере безбедности због обустављања мере утврдити програм пружања помоћи лицу након отпуштања. Отпуштање Члан 73. Лице се отпушта из болнице оног дана када му је обустављена мера. Ако је последњи дан извршења мере субота, недеља или државни празник, лице се отпушта, у складу са Законом, последњег радног дана који претходи тим данима. Приликом отпуштања лицу се предају све његове ствари које су се налазиле на чувању, као и неутрошени новац који је чуван на депозиту. Предају и пријем ствари и новца из става 1. овог члана писмено потврђује службено лице које обавља предају и лице које прима ствари и новац. Лице предаје све ствари којима је било задужено за време боравка у болници. VII. СХОДНА ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА ПРЕМА ПРЕКРШАЈНО КАЖЊЕНИМ ЛИЦИМА Члан 74. Одредбе овог правилника сходно се примењују према прекршајно кажњеним лицима, ако посебним прописом није друкчије одређено. VIII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Ступање на снагу Члан 75. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 112. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о раду осуђеног лица "Службени гласник РС", број 145 од 29. децембра 2014. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником уређујe се рад осуђеног током извршења казне затвора. Члан 2. Сврха рада је да осуђени, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), стекне одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију. Члан 3. Рад осуђених, у складу са Законом, мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући, а постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада. Члан 4. Текст овог правилника доступан је осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. II. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И РАДНО АНГАЖОВАЊЕ ОСУЂЕНОГ Члан 5. Рад осуђеног организује служба за обуку и упошљавање. Члан 6. Осуђени се, у складу са Законом, упошљава у заводу или изван завода. Члан 7. Рад осуђеног је, у складу са Законом, саставни део програма поступања. Члан 8. Стручни тим предлаже управнику завода радно ангажовање осуђеног на основу: утврђеног степена ризика, психичких, физичких и здравствених способности, стручних квалификација, изражених жеља осуђеног и према могућностима завода. Одлуком о програму поступања одређује се и радно ангажовање осуђеног. III. ВРСТЕ ПОСЛОВА Члан 9. Осуђени се могу упошљавати у следећим областима рада: 1) производни рад − на пословима индустријске, пољопривредне и занатске производње; 2) услуге – угоститељске, трговачке, занатске, интелектуалне и техничке; 3) физички и (остали) повремени послови. Члан 10. Послови које осуђени обављају разврставају се, према сложености посла, стручним квалификацијама, условима рада и психофизичким напорима потребним за обављање посла, у три групе са коефицијентом сложености и то: 1) једноставни послови − коефицијент 1,00; 2) послови средње сложености − коефицијент 1,25; 3) тежи физички послови или најсложенији послови − коефицијент 1,50. Члан 11. Паузе за оброк и одмор у току рада осуђеног урачунавају се у радно време. Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу, у складу са Законом. IV. РАД ОСУЂЕНОГ ИЗВАН ЗАВОДА Члан 12. Осуђени може да се упошљава изван завода код трећег лица, у складу са Законом. Упошљавање осуђеног код трећег лица обавља се на основу уговора. Организацију упошљавања осуђених изван завода код трећег лица обавља служба за обуку и упошљавање. Члан 13. На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за извршење казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим послом, у складу са Законом. V. ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗА РАД И ОДМОР Члан 14. Meсечна накнада за рад обрачунава се као производ накнаде за рад по сату, броја сати проведених на раду и коефицијента сложености посла из члана 10. овог правилника. Члан 15. Накнада за рад осуђеног обрачунава се најкасније до 15. у месецу за претходни месец, односно приликом отпуста. Oсуђеном се уручује примерак обрачунског листа накнаде за рад. Обрачунати износ накнаде за рад уплаћује се на рачун завода за новчана средства осуђеног једном месечно. Члан 16. Осуђени може бити новчано награђен за успехе у раду. Одлуку о награђивању осуђеног, на предлог стручног тима, доноси управник завода. Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе, у складу са Законом. Члан 17. Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду, у складу са Законом. Члан 18. За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права, у складу са Законом. Члан 19. Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор, у складу са Законом. Годишњи одмор користи се у просторијама завода или ван завода. Члан 20. Минимално трајање годишњег одмора осуђеног увећава се по основу: 1) дужине радног ангажовања током извршења казне – један дан до пет година рада, с тим што се право по овом основу стиче после прве године радног ангажовања, а након тога за сваких пет година рада за још по један дан; 2) отежаног рада или посебних услова рада – до три дана; 3) сложености послова – до пет дана. Осуђени користи годишњи одмор у складу са одлуком о трајању годишњег одмора. Члан 21. За време коришћења годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради, у складу са Законом. VI. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ Члан 22. Рад осуђеног обавља се у складу са важећим прописима и прописаним условима за сваку делатност. Пре радног распоређивања осуђени се упознаје са општим прописима из области безбедности и здравља на раду и практично обучава за рад на безбедан начин. Осуђени ужива заштиту на раду, у складу са Законом. Члан 23. Осуђени се задужује одговарајућом радном одећом и обућом, у складу са радним местом и природом посла који обавља. Члан 24. Током рада осуђени: се придржава упутстава у вези послова које обавља и налога лица задуженог за организацију рада осуђених; поштује радно време, организацију и начин рада, прописане мере безбедности и здравља на раду; води рачуна о личним заштитним средствима, опреми и средствима за рад којима је задужен. VII. СХОДНА ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА Члан 25. Одредбе овог правилника сходно се примењују и на осуђена лица на издржавању казне малолетничког затвора, лица на извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и на лица којима је изречена казна затвора за прекршај, ако посебним правилником није другачије уређено. VIII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 26. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 84. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о одећи, обући, рубљу и постељини осуђених лица "Службени гласник РС", број 137 од 16. децембра 2014. I. УВОДНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим правилником уређују се: одећа, обућа, рубље, као и постељина осуђених у казнено-поправним заводима, окружним затворима и Специјалној затворској болници у Београду (у даљем тексту: завод). II. ОДЕЋА, ОБУЋА, РУБЉЕ И ПОСТЕЉИНА ОСУЂЕНИХ Члан 2. Осуђеном, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција, (у даљем тексту: Закон), обезбеђује се бесплатна одећа, обућа, рубље и постељина који су прилагођени месним климатским приликама, као и посебна радна одећа, обућа и опрема, када то захтева посао који обавља. У заводу и одељењима отвореног и полуотвореног типа осуђени, у складу са Законом, може да носи сопствену одећу и обућу. Члан 3. Осуђени се одговарајуће одева у свим приликама када се налази ван спаваонице. Одећа се мења, по потреби, а најмање једном у 30 дана, а рубље се мења најмање три пута недељно. Осуђени носе летњу и зимску одећу, рубље и обућу. Летњу одећу, рубље и обућу носе у периоду од 1. маја до 30. септембра, а зимску од 1. октобра до 30. априла, а управник завода у зависности од климатских услова, може одредити одступања од тих рокова. Члан 4. Летњу одећу, рубље и обућу за мушкарце чине: кошуља са кратким рукавима, блуза, панталоне, кратке гаће, мајица, мушке чарапе и плитке ципеле. Члан 5. Летња одећа за мушкарце је сиве боје, рубље је уобичајених боја, а обућа је, по правилу, црне боје, и то: 1) кошуља је уобичајеног кроја са кратким рукавима; 2) блуза се закопчава са четири дугмета, а са стране – на доњем делу има два џепа; 3) панталоне су уобичајеног кроја, без манжетни на ногавицама и са стране имају по један џеп; 4) кратке гаће су класичне или боксерице; 5) мајица са кратким рукавима; 6) мушке чарапе; 7) плитке ципеле. Члан 6. Зимску одећу, рубље и обућу за мушкарце чине: кошуља са дугим рукавима, панталоне, зимска јакна, поткошуља, гаће, чарапе и дубоке ципеле. Члан 7. Зимска одећа за мушкарце је сиве боје, рубље је уобичајених боја, а обућа је, по правилу, црне боје, и то: 1) кошуља са дугим рукавима је уобичајеног кроја; 2) панталоне су уобичајеног кроја, без манжетни на ногавицама и са стране имају по један џеп; 3) зимска јакна је затвореног кроја, закопчава се са пет дугмади, а са стране има по један џеп, који је ушивен косо унутра; 4) поткошуља је уобичајеног кроја; 5) кратке гаће су класичне или боксерице; 6) мушке чарапе; 7) дубоке ципеле. Члан 8. Летњу одећу, рубље и обућу за жене чине: мајица, блуза, сукња, панталоне, гаће, прслуче, чарапе и плитке ципеле. Члан 9. Летња одећа за жене је бордо боје, рубље је уобичајених боја, а обућа је, по правилу црне боје, и то: 1) мајица је уобичајеног кроја, светлије боје од сукње или панталона; 2) блуза се закопчава са четири дугмета, а са стране – на доњем делу има два џепа; 3) сукња је уобичајеног кроја, дужине до испод колена; 4) панталоне су без манжетни на ногавицама и са стране имају по један џеп; 5) гаће су уобичајеног кроја; 6) прслуче је уобичајеног кроја; 7) чарапе су уобичајене боје и облика; 8) плитке ципеле. Члан 10. Зимску одећу, рубље и обућу за жене чине: сукња, панталоне, кошуља са дугим рукавима, зимска јакна, џемпер, поткошуља, гаће, прслуче, чарапе и дубоке ципеле. Члан 11. Зимска одећа за жене је бордо боје, рубље је уобичајених боја, а обућа је, по правилу црне боје, и то: 1) сукња је уобичајеног кроја, дужине до испод колена; 2) панталоне су без манжетни на ногавицама и са стране имају по један џеп; 3) кошуља са дугим рукавима је уобичајеног кроја; 4) зимска јакна је затвореног кроја, закопчава се са пет дугмади, а са стране има по један џеп, који је ушивен косо унутра; 5) џемпер је плетен или ткан; 6) поткошуља је уобичајеног кроја; 7) гаће су уобичајеног кроја; 8) прслуче је уобичајеног кроја; 9) чарапе су уобичајене боје и облика; 10) дубоке ципеле. Члан 12. Болесно осуђено лице смештајем у стационар добија пиџаму, односно спаваћицу, кућни мантил, папуче и пешкир. Члан 13. Радна одећа и обућа обезбеђује се у зависности од услова рада, а заштитна радна одећа и обућа у складу са општим прописима. Члан 14. Постељина се састоји од: душека, јастука, јастучнице, чаршава, ћебади и навлаке за ћебе. Зимска постељина је иста као и летња, са најмање два ћебета. На основу члана 30. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о службеној легитимацији и службеној значки у Управи за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", бр. 122 од 7. новембра 2014, 6 од 28. јануара 2016, 74 од 2. септембра 2016, 88 од 28. октобра 2016. Члан 1. Овим правилником уређују се садржина, изглед, образац и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама и службеним значкама у Управи за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). Члан 2. Службена легитимација, коју у складу са законом имају директор Управе, припадници службе за обезбеђење, запослени у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и заменици управника завода, служи за идентификацију и доказивање својства запосленог у Управи. Члан 3. Службена лeгитимација и службена значка чине целину и носе се у троделним кожним корицама на склапање, црне боје, димензије 327 х 78 mm. Службена значка је фиксирана на унутрашњу страну кожних корица, а у другом делу корица налази се отвор од провидне фолије димензија 78 х 55 mm за образац службене легитимације. *Службени гласник РС, број 88/2016 Члан 4. Образац службене легитимације величине 60 х 90 mm, штампан је на заштићеном папиру, има тонску подлогу српске тробојке и заштићен је омотом од пластифициране провидне масе. Предња страна обрасца службене легитимације садржи: 1) на врху, на средини, текст: „Република Србија”; 2) испод тога, на средини, текст: „МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ”; 3) испод тога, на средини, текст: „Управа за извршење кривичних санкција”; 4) испод тога, на средини, црвеним словима текст: „СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА”; 5) испод тога, са леве стране, место за уписивање назива радног места, односно назива одељења, а за припадника Службе за обезбеђење, назива те службе; 6) испод тога, са леве стране, место за име и презиме имаоца службене легитимације; 7) са десне стране, место означено за фотографију у боји, димензија 25 х 30 mm, имаоца службене легитимације; 8) испод тога, место означено за идентификациони број: „ИД број”; 9) са леве стране, место за холограм, димензија 24 х 13 mm; 10) испод тога, место означено за датум издавања службене легитимације, са текстом: „Датум издавања”; 11) испод тога, на средини, место означено за потпис министра, са текстом: „Министар”; 12) са леве стране, место означено за печат Министарства правде, са текстом: „М.П.”. Друга унутрашња страна службене легитимације садржи: 1) на врху, дуж целе горње ивице, заштитну траку са микротекстом; 2) испод тога, на средини, текст: „ОВЛАШЋЕЊЕ”; 3) испод тога, на средини, текст: „Ималац ове легитимације овлашћен је да поступа у складу са Законом о извршењу кривичних санкција”; 4) испод тога, на средини, место за серијски број легитимације, који испред броја садржи и словну ознаку. Образац службене легитимације одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог 1). Члан 5. Издају се три врсте службених значака: 1) значка директора Управе; 2) значка запослених у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, значка начелника и заменика начелника одељења у седишту Управе и управника завода и заменика управника завода; 3) значка припадника службе за обезбеђење. *Службени гласник РС, број 6/2016 Члан 6. Службена значка директора Управе састоји се од кружног медаљона црвене боје, у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном и канџама и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; око двоглавог орла је прстен у тамно плавој боји; око медаљона је обавијен позлаћен храстов венац у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима. У доњем делу знака, преко храстовог венца постављене су, преко црног штита са уском позлаћеном ивицом, позлаћене теразије правде са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке и сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици значке. Димензија значке је 78 x 60 mm. Изглед службене значке из става 1. овог члана одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог 2). *Службени гласник РС, број 88/2016 Члан 6а Службена значка запослених у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност и значка начелника и заменика начелника одељења у седишту Управе, значка управника завода и заменика управника завода састоји се од кружног медаљона црвене боје, у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном и канџама и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; око двоглавог орла је прстен у тамно плавој боји; око медаљона је обавијен хромиран храстов венац у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима. У доњем делу знака, преко храстовог венца постављене су, преко црног штита са уском хромираном ивицом, позлаћене теразије правде са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке и сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици значке. Значка поседује хромирану ленту на самом дну са угравираним идентификационим бројем од три цифре испуњене црном бојом. Димензија значке је 80 x 59 mm (Прилог 2). *Службени гласник РС, број 88/2016 Члан 6б Службена значка припадника Службе за обезбеђење састоји се од кружног медаљона тегет боје и светло плавог прстена, око којег је слободни део са црвеном бојом која се простире до ивице храстовог венца и круне; око медаљона је обавијен храстов венац у сребро патини у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима; у доњем делу значке, преко храстовог венца постављен је црвени штит у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном, канџама и криновима и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици значке; у центру тегет поља постављене су преко црног штита са уском ивицом у сребро патини, позлаћене теразије правде, са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке, сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Значка поседује ленту у сребро патини на самом дну са угравираним идентификационим бројем од четири цифре испуњене црном бојом. Димензија значке је 80 x 57 mm (Прилог 2). *Службени гласник РС, број 88/2016 Члан 7. Број који се уписује у службену легитимацију и урезује на службену значку је број под којим се води лице коме се оне издају, и као идентификациони број (у даљем тексту: ИД број) служи за идентификацију лица којима је издата службена легитимација. ИД број начелника и заменика начелника одељења у седишту Управе, запослених у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, као и управника и заменика управника завода, састоји се од три цифре и одређује у распону од 001 до 100. ИД број припадника службе за обезбеђење састоји се од четири цифре и одређује се у распону од 0101 до 4999. ИД број уписује се у образац службене легитимације поред натписа: „ИД број”, а исти број се урезује на службену значку и везе на значку униформисаних припадника службе за обезбеђење. *Службени гласник РС, број 6/2016 Члан 8. Евиденција о издатим службеним легитимацијама и службеним значкама води се на следећи начин, тако што се уписују: 1) редни број под којим је заведена службена легитимација и значка; 2) име и презиме лица коме је издата службена легитимација и значка; 3) датум издавања службене легитимације и значке; 4) потпис лица коме је издата службена легитимација и значка; 5) напомена (у коју се уписују ИД број лица коме је издата службена легитимација; организациона јединица, односно завод у коме је запослено лице коме је издата службена легитимација и значка; датум њиховог враћања Управи и др.). Члан 9. Ако лице коме је издата службена легитимација оштети, изгуби или на други начин остане без службене легитимације или њеног дела, о томе одмах писмено обавештава непосредног старешину ради брисања из евиденције и издавања дупликата службене легитимације на новом обрасцу. Исти поступак је и у случају оштећења или губитка значке, односно кожних корица. Лице из става 1. овог члана коме престане радни однос или буде распоређено у другу службу, односно организациону јединицу, службену легитимацију и службену значку враћа приликом пријема решења о престанку радног односа, односно решења о распоређивању. Члан 10. Службена легитимација и службена значка издате по пропису који је важио до дана ступања на снагу овог правилника, важе до њихове замене у складу са овим правилником. Замена службене легитимације и службене значке извршиће се у року од две године од дана ступања на снагу овог правилника. Када се изда нова службена легитимација и службена значка, раније издата службена легитимација и службена значка враћају се Управи. Члан 11. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о службеној легитимацији припадника службе за обезбеђење Управе за извршење заводских санкција („Службени гласник РС”, број 70/01). Члан 12. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 26. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о кућном реду казнено-поправних завода и окружних затвора "Службени гласник РС", бр. 110 од 14. октобра 2014, 79 од 23. септембра 2016. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Правилника Члан 1. Овим правилником ближе се уређују начин живота и рада осуђених у казнено-поправним заводима, окружним затворима и казнено-поправном заводу за жене (у даљем тексту: завод), ако посебним прописом није друкчије одређено. Доступност текста Правилника Члан 2. Текст овог правилника, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), доступан је осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби у заводу, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, у складу са Законом, о правима и обавезама које има за време издржавања казне у заводу биће упознат усмено или уз помоћ тумача. II. ПРИЈЕМ ОСУЂЕНОГ Пријем и идентификација осуђеног Члан 3. Приликом пријема осуђеног утврђује се његов идентитет, на основу извршне судске пресуде, налога за издржавање казне, личних исправа (личне карте, путне исправе) или других докумената погодних за утврђивање идентитета издатих од стране надлежних органа. У случају сумње у идентитет осуђеног, запослени у заводу (у даљем тексту: службено лице) задржаће лице које се јавило или је доведено ради извршења казне и о томе одмах обавестити подручни орган полиције, који ће предузети мере ради утврђивања идентитета. Лични претрес и преглед тела осуђеног Члан 4. Приликом пријема обавља се лични претрес и преглед тела осуђеног. Лични претрес осуђеног обављају овлашћена службена лица. Преглед тела осуђеног обављају највише два овлашћена службена лица истог пола као и осуђени, у одвојеној просторији и без присуства других лица. Уколико је потребан, преглед телесних отвора осуђеног обавља здравствени радник, у складу са Законом. Лични претрес и преглед тела обавља се на начин који не сме бити понижавајући и којим се поштује психички и физички интегритет осуђеног и чувају његове личне ствари. Поступање са личним стварима осуђеног Члан 5. Приликом пријема у завод обавља се преглед личних ствари осуђеног. Осуђеном лицу се привремено одузимају новац, драгоцености, мобилни телефон, ствари које, у складу са овим правилником, осуђени не може поседовати и друге ствари, односно предмети подобни за угрожавање лица, самоповређивање, уништавање имовине и угрожавање безбедности у заводу. Осуђени задржава ортопедска и друга медицинска помагала, а по одобрењу лекара и нужне лекове. Кварљиве ствари се, у складу са Законом, уништавају, о чему се сачињава записник чији се примерак уручује осуђеном. Потврда о привремено одузетим предметима Члан 6. О привремено одузетим стварима сачињава се потврда која садржи следеће податке: број потврде; име и презиме осуђеног; име једног од родитеља; врсту, количину, тежину и друга битна својства одузетих ствари; датум и час привременог одузимања, потпис службеног лица и потпис осуђеног. Потврда се сачињава у три примерка. Примерак потврде уручује се осуђеном, други примерак се улаже у заводску архиву, а трећи на депозит осуђеног. Ако се привремено одузимају девизне новчанице, уписује се врста валуте, апоени и серијски бројеви новчаница. Привремено одузимање ствари које су у вези са кривичним делом Члан 7. Ствари за које постоји вероватноћа да су у вези са другим кривичним делом, привремено се одузимају од осуђеног и о томе се обавештава надлежни државни орган. О привремено одузетим стварима сачињава се записник и издаје потврда из члана 6. став 1. овог правилника. Чување привремено одузетих ствари Члан 8. Привремено одузете ствари од осуђеног, у складу са Законом, стављају се на депозит или се предају, односно достављају о трошку осуђеног лицу које он одреди. Одузете ствари које нису предате, достављене или уништене чувају се у посебној просторији завода, осигуране од оштећења и нестанка. Девизне новчанице и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Враћање привремено одузетих ствари Члан 9. Приликом отпуштања са извршења казне, осуђеном се враћају привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Примерак записника уручује се осуђеном. Осуђени може и приликом изласка из завода преузети привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Записник из ст. 1. и 2. овог члана потписују службено лице и осуђени. Јављање осуђеног по пријему Члан 10. Осуђеном се, одмах по пријему, омогућава да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода. Хигијенске мере Члан 11. Непосредно после пријема у завод осуђени ће се окупати и задужити са чистом одећом, обућом, рубљем и постељином. Осуђени који према личним документима има бркове, може бркове да задржи током издржавања казне. Изузетно, на образложену молбу осуђеног који према личним документима има браду, управник завода може одлучити да осуђени може да задржи браду током издржавања казне, уколико за то постоје верски или здравствени разлози. У случају постојања здравствених разлога претходно се прибавља мишљење лекара завода. На образложену молбу осуђеног који према личним документима има дужу косу, управник завода може одлучити да осуђени може да задржи дужу косу током издржавања казне, уколико за то постоје оправдани разлози. У случају потребе, здравствени радник обавиће дезинфекцију и дезинсекцију осуђеног и предузети друге неопходне хигијенске мере. Приликом прегледа и предузимања хигијенских мера поштује се личност и достојанство осуђеног. Лекарски преглед Члан 12. Непосредно после пријема у завод, а најкасније у року од 24 часа, лекар обавља здравствени преглед осуђеног. На захтев осуђеног или због уочених здравствених сметњи током пријема, преглед се обавља без одлагања. Први здравствени преглед се састоји од визуелног прегледа тела осуђеника, узимања анамнестичких података, података о акутним и хроничним обољењима, провере и мерења основних телесних функција (дисање, притисак, моторика и сл.). Приликом првог прегледа отвара се здравствени картон осуђеника, и уносе се подаци до којих се дошло приликом првог прегледа. Пријемно одељење Члан 13. Након ступања у завод, у складу са Законом, осуђени се упућује у пријемно одељење, где се може задржати најдуже 30 дана. За сваког осуђеног образује се лични лист у који се уносе матични број у заводу и подаци о осуђеном. Службена лица, у складу са Законом, осуђеног фотографишу, узимају од њега отиске папиларних линија са прстију, мере његову телесну тежину и висину, бележе лични опис, особене знаке, тетоваже и друга обележја уколико их има. У пријемном одељењу личност осуђеног се упознаје са психолошког, педагошког, криминолошког, социјалног, здравственог и безбедносног становишта. III. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ Права осуђеног Члан 14. Осуђени који је упућен у завод остварује, у складу са Законом, права на: човечно поступање; смештај; слободно време; хигијену; исхрану; одећу, рубље и обућу; упућивање поднесака; дописивање; телефонски разговор; правну помоћ; посете; боравак у посебној просторији; пријем пакета; пријем новчаних пошиљки; рад и права на основу рада; здравствену заштиту; обавештавање; образовање; остваривање верских права; поднесак, притужбу и жалбу и судску заштиту. Поред права из става 1. овог члана, осуђена жена која има дете има и друга права, у складу са Законом. Смештај осуђеног Члан 15. Смештај осуђеног одговара савременим здравственим, хигијенским и просторним условима и месним климатским приликама. Смештај осуђеног са инвалидитетом је примерен врсти и степену његових потреба. Просторије у којима осуђени бораве Члан 16. Просторије у којима осуђени у заводу живе и раде су чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница је толико пространа да сваком осуђеном припада најмање осам метара кубних простора и четири квадратна метра. Осуђенима се обезбеђује простор за дневни боравак. У простору за дневни боравак обезбеђује се довољан број столица и одговарајући број столова према броју осуђеника који га користе. Простор за дневни боравак има техничке услове за коришћење радио и телевизијског апарата. Просторије у заводу имају примерену санитарну опрему која омогућава обављање физиолошких потреба у чистим условима кад год то осуђени жели, уз обезбеђење приватности. Просторије у којима осуђени бораве, раде и хране се, загревају се у зимском периоду. Загревање просторија зависи од климатских услова, а по правилу траје од 15. октобра до 15. априла. Уколико временски услови или други објективни разлози то захтевају, управник завода може скратити или продужити грејну сезону. Одећа, рубље и обућа Члан 17. Осуђеном се обезбеђује одећа, обућа, рубље и постељина. За време рада осуђеном се обезбеђује радна одећа и обућа. Постељина Члан 18. Сваком осуђеном се обезбеђује посебан лежај са постељином. Постељина се састоји од: душека, јастука, јастучнице, чаршава, ћебади и навлаке за ћебе. Постељина осуђених мења се два пута месечно, а по потреби и чешће. Чување ствари добијених на употребу Члан 19. Осуђеном се саопштава да је дужан да чува и одржава ствари добијене на употребу и том приликом потписује листу задужења. Ствари за личну употребу Члан 20. За време извршења казне осуђени може поседовати: прибор за одржавање личне хигијене; прибор за бријање који не угрожава безбедност; ортопедска помагала; прибор за писање; прибор за чишћење одеће и обуће; ручни сат; венчани или веренички прстен; ствари и литературу за верску употребу; сопствену постељину, рубље и обућу; лулу; дуван и цигарете, као и одећу и обућу за физичку активност. Осуђени може имати код себе ствари у количини којом се не нарушава безбедност и ред. Завод осуђеном обезбеђује посебан орман за одлагање ствари које може користити у заводу. *Службени гласник РС, број 79/2016 Одржавање личне и опште хигијене Члан 21. Осуђени, у складу са Законом, мора да одржава личну хигијену, хигијену одеће, и просторија у којима борави, а завод мора да му обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене. Уколико осуђени није у стању да испуњава обавезе из става 1. овог члана, завод му пружа одговарајућу помоћ. Осуђеном се омогућава купање и топла вода за купање најмање три пута недељно, а радно ангажованом осуђеном свакодневно, у условима којима се обезбеђује његова приватност. Просторија за купање мора бити одговарајуће опремљена и загрејана. Осуђени мора да буде уредно подшишан и обријан и да косу уредно одржава. Уколико осуђени носи бркове, односно уколико му је одобрено да носи браду или дужу косу мора уредно да их одржава. Ношење браде, бркова или дуже косе може се привремено ограничити из безбедносних или хигијенских разлога, док ти разлози постоје. Осуђеном се за време издржавања казне обезбеђује место за чишћење и одржавање одеће и обуће. Прање, сушење и пеглање рубља и одеће, као и постељине обавља се у заједничкој перионици завода. Забрана пушења у соби за спавање Члан 22. Забрањено је пушење у соби за спавање, трпезарији и у радним просторима где постоји могућност избијања пожара. У заводу постоји простор који је одређен за пушење. Здравствена заштита Члан 23. Завод обезбеђује осуђеном све потребне услове за остваривање здравствене заштите која је утврђена Законом. Завод обезбеђује лекове са позитивне листе. Завод има посебну просторију за обављање здравствених прегледа и посебну болесничку собу. Просторија и соба морају бити довољно простране, осветљене природним и вештачким светлом, проветрене, чисте, загрејане и опремљене одговарајућим санитарним уређајима са хладном и топлом водом. Посебна просторија за обављање здравствених прегледа мора имати: одговарајући број столова и столица; сто за преглед; параван за обезбеђење приватности осуђеног; орман за смештај лекова који се закључава; орман за одлагање здравствене документације; стетоскоп; апарат за мерење крвног притиска; неуролошки чекић и лампу; подну лампу за преглед; дигитални глукометар; једнократне тестове за дијабетес; спатуле; стерилизатор; термометар; апарат за давање кисеоника са боцом; АМБУ сет за реанимацију; негатоскоп за преглед рендген филмова; прибор за прву помоћ; хируршки сет инструмената за мале хируршке интервенције у касети; завојни и други потрошни медицински материјал, као и другу неопходну опрему за здравствени преглед и обављање амбулантних интервенција. Орман за смештај лекова у сваком тренутку мора садржати довољну количину одговарајућих и употребљивих лекова. Болесничка соба мора имати одговарајући број кревета и ноћних сточића. Када је болничко лечење организовано у заводу, о појединим питањима која се односе на начин живота и рада осуђених одлучује управник завода, по предлогу лекара. Лечење осуђеног уз његов пристанак Члан 24. Лечење осуђеног, у складу са Законом, спроводи се уз његов пристанак. Присилно храњење осуђеног, у складу са Законом, није дозвољено. Изузетно, ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се медицинске мере које одреди лекар, у складу са Законом. Здравствени преглед и медицинска документација Члан 25. Здравствени преглед се обавља појединачно и на начин којим се поштује личност и достојанство осуђеног. Здравствени преглед осуђеног, у складу са Законом, врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник друкчије затражи. Подаци до којих се дошло на основу прегледа уносе се у протокол и здравствени картон осуђеног. Медицинска документација коју је осуђени донео са собом у завод, као и документација о здравственом стању која се формира у заводу, доставља се другом заводу у случају премештаја. Осуђени може, у складу са Законом, да фотокопира своју медицинску документацију о свом трошку. Давање информација о здравственом стању Члан 26. Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Члан породице или друго лице које осуђени одреди може добити информацију о здравственом стању осуђеног од лекара, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту. Придржавање мера здравствене заштите Члан 27. Осуђени предузима неопходне мере у циљу заштите здравља и хигијене и примењује упутстава лекара о спровођењу лечења и спречавању заразних болести. Прописивање терапије Члан 28. Лекар прописује терапију и организује начин њеног издавања, давања и евидентирања. Лекар прописује које лекове осуђени може имати код себе. Набавка лекова и ортопедских помагала Члан 29. По одобрењу лекара завода, осуђени може да набавља лекове, витамине и ортопедска помагала о свом трошку или да их прима од чланова породице или блиских лица. Чување података о здравственом стању Члан 30. Здравствени радник чува, као професионалну тајну, све податке до којих дође током прегледа и лечења болесника, осим у случају када је ослобођен обавезе чувања тајне на основу посебног прописа. Јављање на лекарски преглед Члан 31. Осуђени се за лекарски преглед може јавити сваког дана надлежном запосленом из службе за обезбеђење, који га у његовом присуству уписује у књигу лекарских прегледа и спроводи до лекара, у складу са радним временом службе за здравствену заштиту, а најкасније првог наредног радног дана. Приликом пријављивања, осуђени није дужан да наводи разлоге за лекарски преглед. У хитним случајевима, свако службено лице завода је обавезно да затражи правовремено пружање стручне лекарске помоћи осуђеном. Редовно радно време службе за здравствену заштиту завода одређује се у складу са условима живота и рада осуђених у заводу. Осуђени мора бити обавештен о редовном радном времену службе за здравствену заштиту. Здравствена заштита из области стоматологије Члан 32. Осуђеном се мора омогућити здравствена заштита из области стоматологије. Стоматолошке услуге може пружати само доктор стоматологије. Здравствену заштиту из области стоматологије завод обезбеђује у складу са општим прописима који уређују здравствену заштиту. Завод који има стоматолошку амбуланту обезбеђује одговарајућу опрему, прибор и материјал за лечење, поправку и вађење зуба. Исхрана Члан 33. Осуђеном се обезбеђују три оброка дневно (доручак, ручак и вечера) који се дају у правилним размацима са одговарајуће припремљеном, послуженом и разноврсном храном. Најмање два пута недељно осуђеном се обезбеђује свеже воће и поврће у складу са годишњим добом. Послужени оброци морају задовољавати хигијенске стандарде. Осуђеном се, у складу са Законом, обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода. Јеловник Члан 34. Садржај исхране осуђеног утврђује се недељно јеловником. Јеловник саставља кувар, уз прибављено мишљење лекара, а одобрава га управник завода. Јеловник се објављује најкасније последњег дана у недељи за наредну недељу. Објављени јеловник се може из оправданих разлога изменити, с тим што се измене објављују дан раније. Кантина Члан 35. Осуђеном се омогућава да о свом трошку, радним даном, два пута недељно, из продавнице – кантине завода набавља прехрамбене и друге ствари за личну употребу. Радно време кантине и цене у кантини морају бити одређени и истакнути. Приликом снабдевања кантине уважавају се оправдани захтеви осуђених. Ако у кантини завода није могуће обезбедити одговарајуће ствари, завод обезбеђује набавку ствари на други одговарајући начин. Осуђени може месечно набављати прехрамбене и друге ствари за личну употребу у висини износа просечне зараде у Републици Србији за претходни месец. Дописивање Члан 36. Осуђени се може дописивати о свом трошку. Дописивање може ограничити само суд, у складу са Законом. Писма која су задржана на основу одлуке суда о ускраћивању дописивања одлажу се у лични лист. Осуђени се обавештава о одлагању писма. Осуђени прима и шаље писмо у затвореној коверти. Пријем и отпремање поште врши се преко завода. Уколико постоји сумња да се у коверти налази недозвољена ствар, коверта ће се отворити и прегледати у присуству осуђеног који је шаље или прима, а недозвољене ствари ће се одузети. Поднесци Члан 37. Осуђени може без ограничења и надзора упућивати поднеске браниоцу, судовима, Заштитнику грађана или другим државним органима и међународним органима и организацијама за заштиту људских права. Страни држављанин, односно осуђени чије интересе не штити ниједна држава може слати поднеске, у складу са Законом. Осуђени поднеске прима и упућује преко завода у затвореној коверти, о свом трошку, о чему се издаје потврда. На молбу осуђеног који нема новчаних средстава, управник завода, у складу са Законом, може одобрити слање поднесака о трошку завода. Телефонирање Члан 38. Осуђени који је разврстан у затворено одељење може да телефонира најмање четири пута недељно, а осуђени који је разврстан у полуотворено и отворено одељење може телефонирати свакодневно, у складу са могућностима завода. Завод обезбеђује потребан број телефонских говорница, у зависности од броја осуђених. Телефонирање се обавља на основу распореда који се унапред објављује. Телефонски разговори укупно трају, по правилу, најдуже петнаест минута. Телефонски разговор се обавља на језику по избору и о трошку осуђеног. Телефонирање може ограничити само суд, у складу са Законом. Обавештавање Члан 39. Осуђени може набављати књиге, часописе и друга средства јавног обавештавања издата, односно произведена у земљи и иностранству. Завод има библиотеку са довољним бројем књига из различитих подручја. Библиотека обавезно има текст важећег Устава Републике Србије, Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о помиловању, Закона о Заштитнику грађана, подзаконских аката који су донети на основу Закона о извршењу кривичних санкција, као и текстове потврђених међународних аката који се односе на извршење кривичних санкција и заштиту основних људских права и слобода. Завод сарађује са библиотекама, а према потреби обезбеђује и друга аудио-визуелна средства јавног обавештавања. Осуђеном је дозвољено да књиге и друга средства јавног обавештавања износи из библиотеке ради коришћења у слободно време. Начин издавања и коришћења књига и других средстава јавног обавештавања одређује управник завода. Образовање Члан 40. Завод организује описмењавање, основно и стручно образовање, према програму поступања. Завод омогућава полагање испита у заводу и ван завода. Уколико се осуђени образује или школује, завод, према својим могућностима и у оквиру програма поступања, обезбеђује одговарајуће услове и време за учење. Трошкове образовања које не организује завод сноси осуђени. Рад, оспособљавање за рад и стручно усавршавање осуђених Члан 41. Рад осуђеног, у складу са Законом, саставни је део програма поступања. Сврха рада је, у складу са Законом, да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију. Оспособљавање за рад и стручно усавршавање осуђених обавља се кроз теоријску припрему и практичну обуку, према могућностима завода. Слободно време Члан 42. Осуђени има право, у складу са Законом, да изван затворених просторија на свежем ваздуху, у слободно време, проведе најмање два часа дневно. Завод организује различите облике активности за задовољење физичких, уметничких, културних и радних потреба осуђених. Завод, у складу са својим могућностима, обезбеђује простор и опрему за коришћење слободног времена осуђених. У заводу се организују културне, радне, забавне и спортско-рекреативне активности. У слободно време осуђени се према својим склоностима и интересовањима могу бавити израдом уметничких предмета и другим видовима стваралачког изражавања. Спортске активности Члан 43. Завод, у складу са својим могућностима, омогућује бављење телесним вежбањем и спортским активностима и у ту сврху обезбеђује спортске терене, просторије, спортске реквизите и теретану са припадајућом опремом. Активности из става 1. овог члана организују се током целог дана, у складу са донетим програмом. Верска права осуђених Члан 44. Осуђеног може једном недељно да посети свештено лице или други верски службеник. Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев, у складу са Законом, управник завода ће дозволити свештеном лицу или другом верском службенику те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу. Посете Члан 45. Посета осуђеном се обавља суботом или недељом и у дане нерадног државног празника у времену од 9,00 до 17,00 часова. Посета траје најкраће један час. Трајање посете дуже од једног часа одобрава управник завода. Управник завода може одобрити посете и другим данима уколико за то постоје оправдани разлози. Просторија за посете мора бити пространа, чиста, осветљена, загрејана према потреби, проветрена, са одговарајућим санитарним уређајима и одговарајућим бројем столица и столова. Посета се може обавити и на погодним отвореним просторима у заводу. Завод је обавезан да на видном месту истакне податке о времену и условима посете. Све посете се евидентирају у књигу посета. У картон посете осуђеног уносе се подаци о лицима која ће га посећивати. Уколико су подаци које осуђени даје о лицима која ће га посећивати нетачни, осуђени ће бити дисциплински кажњен. Посете браниоца Члан 46. Бранилац, пуномоћник или лице које је он позвао ради давања пуномоћја о заступању посећује осуђеног у радно време. Посета се обавља у просторији погодној за остваривање права осуђеног на посету браниоца или пуномоћника или лица које је он позвао ради давања пуномоћја о заступању. Посета браниоца, пуномоћника или лица које је осуђени позвао ради давања пуномоћја о заступању уноси се у одговарајућу евиденцију посета. Претрес посетиоца Члан 47. Посетиоцу се утврђује идентитет и уписује се у књигу посета. Посетилац се претреса пре уласка у просторију за посету. Лични претрес врши службено лице истог пола као и посетилац, на начин којим се поштује достојанство и чувају личне ствари посетиоца. Ако посетилац не пристане на претрес, посета се неће омогућити. Уколико посетилац или осуђени својом радњом или стањем угрожава ред или безбедност, управник завода или лице које он овласти, може ускратити или прекинути посету. Уколико посетилац покуша да унесе недозвољене предмете или ствари посета ће се прекинути или се неће дозволити. Ствари пронађене приликом претреса за које постоји вероватноћа да су у вези са неким кривичним делом, одузимају се од посетиоца и о томе се одмах обавештава подручни орган полиције. О привремено одузетим стварима сачињава се записник. Боравак у посебној просторији Члан 48. Осуђени има право, у складу са Законом, да једном у два месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода. Посебна просторија завода мора бити довољно пространа, загрејана, осветљена, са потребним намештајем, купатилом и прилагођена за боравак деце. Под блиским лицима подразумевају се лица која су уписана у картон посета осуђеног. Пријем пакета Члан 49. Тежина пакета може бити до десет килограма. Пакет садржи ствари које осуђени може поседовати, у складу са чланом 20. овог правилника (осим дувана) и фабрички запаковане прехрамбене производе. Управник завода или лице које он одреди може одобрити пријем и друге хране која ће се употребити у току дана. Пакет се осуђеном може доставити поштом или приликом посете. Преглед сваког пакета се обавља у присуству осуђеног. Уколико се установи да се у пакету налазе ствари које осуђени не може поседовати, оне ће се издвојити. Издвојене ствари ће се о трошку осуђеног вратити пошиљаоцу или предати посетиоцу. Лако кварљиве ствари се уништавају у присуству осуђеног. Уколико тежина пакета прелази десет килограма, осуђени ће у присуству службеног лица издвојити ствари које прелазе дозвољену тежину. Ове ствари враћају се пошиљаоцу или се предају посетиоцу, о трошку осуђеног. Изузетно, у оправданим случајевима управник завода или лице које он овласти може дозволити пријем ствари осуђеном преко дозвољене тежине. Пријем новчаних пошиљки Члан 50. Осуђени има право, у складу са Законом, на неограничени пријем и слање новчаних пошиљки. Новац који осуђени прима, у складу са Законом, депонује се на новчани депозит. Месечни износ новца којим осуђени слободно располаже, у складу са Законом, је износ просечне зараде у Републици Србији за претходни месец према последњим подацима органа надлежног за послове статистике. Проширена права и погодности осуђених Члан 51. Осуђеном се могу доделити проширена права и погодности, у складу са Законом. Проширена права и погодности осуђеног која обухватају изласке и одсуства из завода не могу се спајати са коришћењем годишњег одмора изван завода или отпуштањем из завода. Проширена права и погодности осуђеног која обухватају изласке и одсуства из завода у једном месецу, не могу се преносити у други месец. Проширена права и погодности осуђеног која обухватају одсуства из завода могу се користити највише онолико пута колико има викенда и празника у току месеца и најмање у трајању од 24 сата. Време изласка и повратка осуђеног у завод не може бити одређено у времену од 20,00 до 8,00 часова. У случају коришћења погодности изласка и одсуства из завода у месецу у ком се осуђени отпушта са издржавања казне, или му се прекида извршење казне, односно у ком користи годишњи одмор изван завода, узеће се у обзир број дана проведених на издржавању казне у том месецу и сразмерно утврдити трајање одсуства. У случају премештаја у завод и одељење истог или отворенијег типа, осуђени користи врсту и обим додељених проширених права и погодности која није искористио у месецу у ком је извршен премештај. Права и погодности која подразумевају излазак и одсуство из завода Члан 52. Приликом коришћења проширених права и погодности која подразумевају излазак и одсуство из завода, осуђеном се издаје писана дозвола за излазак која садржи: име и презиме осуђеног, име једног родитеља, матични број у заводу, јединствени матични број грађана, адресу пребивалишта, дан и час изласка и повратка у завод, датум издавања, потпис овлашћеног лица и печат завода. Ванредни излазак и одсуство Члан 53. Из посебно оправданих разлога, у складу са Законом, управник завода може осуђеном одобрити ванредни излазак или одсуство из завода до седам дана. Ванредни излазак или одсуство из завода осуђеном се може одобрити без обзира на групу и искоришћена проширена права и погодности због: смрти члана уже породице, обиласка теже оболелог члана уже породице, рођења детета, закључења брака, као и из других посебно оправданих разлога. Уколико постоје безбедносни разлози завод ће дискретно и ефикасно обезбедити ванредни излазак и присуство осуђеног у случајевима предвиђеним ст. 1. и 2. овог члана. Поднесак и притужба Члан 54. У циљу остваривања својих права осуђени се, у складу са Законом, може поднеском писмено обратити начелнику службе или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода. Осуђени може, у складу са Законом, поднети притужбу управнику завода због повреде права или других неправилности које су у заводу учињене према њему. Уколико се предмет притужбе односи на један или више поднесака из става 1. овог члана осуђени ће у образложењу притужбе навести разлоге због којих је незадовољан одговором овлашћеног лица. Уколико се притужба односи на тежу повреду радних обавеза и дужности од стране запосленог лица, управник или лице које он одреди, одмах ће испитати основаност притужбе и предузети мере за спречавање даљег наступања штетних последица. Уколико се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник завода ће, у складу са Законом, наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај. Поверљив разговор са управником завода Члан 55. Осуђени који захтева да се непосредно обрати управнику завода и да са њим усмено разговара, писмени захтев доставиће преко посебног сандучета. Управник завода ће обавити разговор са осуђеним. Уколико наведени разлози немају поверљив карактер упутиће га на Законом и овим правилником прописан начин остваривања и заштите права. Жалба Члан 56. Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право, у складу са Законом, да у року од осам дана од дана пријема решења, поднесе жалбу директору Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). У жалби осуђеног наводи се број одлуке на коју се жали и у ком погледу је незадовољан донетом одлуком. Предаја поднеска Члан 57. Поднесак, притужбу и жалбу осуђени подноси у три примерка, од којих се један упућује надлежном органу, један остаје код осуђеног, а један се улаже у лични лист осуђеног. Непосредна притужба директору Управе Члан 58. Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника завода може, у складу са Законом, поднети притужбу директору Управе, у затвореној коверти. Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1. овог члана, притужбу ће, у складу са Законом, доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног. Притуживање надзору Члан 59. Осуђени се може без присуства службених лица у заводу притужити овлашћеном лицу које, у складу са Законом, надзире рад завода. Овлашћено лице које надзире рад завода ће испитати наводе из притужбе и утврђено чињенично стање описати у извештају, односно записнику о надзору. Судска заштита Члан 60. Осуђени има право, у складу са Законом, да поднесе захтев за судску заштиту против одлуке директора Управе, у року од три дана од дана достављања одлуке, ако сматра да је тиме незаконито ограничено или повређено неко од његових права предвиђено Законом. Изузетно, осуђени може, у складу са Законом, поднети захтев за судску заштиту директно судији за извршење у случају када му је право на живот или телесни интегритет озбиљно угрожено. Против одлуке судије за извршење о захтеву из става 2. овог члана осуђени може изјавити жалбу, у складу са Законом. Подношење притужбе Заштитнику грађана Члан 61. Осуђени може поднети притужбу Заштитнику грађана, у складу са законом. Осуђени подноси притужбу у запечаћеној коверти. Завод обезбеђује довољан број коверата за осуђене, у складу са законом. Заштита у случају подношења поднеска Члан 62. Подношење поднесака, притужби, жалби или тужби, не повлачи одговорност осуђеног и он због тога не може бити изложен било каквом кажњавању, малтретирању или узнемиравању. Иницијативе и мишљења осуђених Члан 63. Завод омогућава да осуђени, преко својих представника, подносе писмене предлоге и мишљења управнику завода о питањима која су од значаја за живот и рад осуђених у заводу. На упућене предлоге и мишљења осуђених, управник завода ће писмено одговорити. Правна помоћ Члан 64. Служба за опште послове у заводу, у складу са Законом, пружа осуђеном правну помоћ у вези са извршењем казне затвора. Понашање осуђених за време издржавања казне Члан 65. Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са Законом и прописима донетим на основу Закона, као и по налозима службених лица, осим ако би извршење налога било противправно. Осуђени су обавезни да се пристојно понашају према запосленима у заводу и лицима која посећују завод. При сусрету са запосленима у заводу и другим лицима осуђени је обавезан да у стојећем ставу отпоздрави одговарајућим поздравом према добу дана. Када лежи болестан, као и за време оброка, осуђени није дужан да отпоздрави у стојећем ставу. Осуђени се приликом обраћања представља личним именом и запослене у заводу ословљава звањем које имају у служби. Запослени у заводу осуђеног ословљавају личним именом, обавезни су да се пристојно понашају према осуђеном и да отпоздраве на његов поздрав. Осуђени и запослени у заводу међусобно се ословљавају са: „Ви”. Распоред дневних активности Члан 66. Устајање, лична хигијена, спремање просторија, доручак и припрема за рад у оквиру програма поступања обављају се као дневне активности у периоду од 7,00 до 8,00 часова. Осуђени ручак обављају у периоду од 13,00 до 15,00 часова, а вечеру од 18,00 до 19,00 часова. Повечерје и спавање траје од 23,00 до 7,00 часова. На знак повечерја гаси се светло. Управник завода може, према потреби радног ангажовања осуђених, утврдити другачији распоред дневних активности. Праћење ТВ програма и устајање Члан 67. Управник завода или лице које он за то одреди може дозволити праћење ТВ програма и после знака повечерја. Недељом и нерадним данима знак за устајање даје се један час касније. На дати знак за устајање нису у обавези да устају осуђени који се налазе на лекарској поштеди. IV. ПРЕМЕШТАЈ, ПРЕКИД ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ И ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ Подношење молбе за условни отпуст Члан 68. Молбу за условни отпуст, после издржане две трећине казне затвора, осуђени може упутити суду који је донео пресуду у првом степену. Молба се упућује преко завода. Превремено отпуштање Члан 69. Директор Управе може, у складу са Законом, превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише шест месеци до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода. Предлог из става 1. овог члана, у складу са Законом, подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима. Премештај и прекид извршења казне Члан 70. На иницијативу осуђеног или по службеној дужности, управник завода може директору Управе поднети предлог за премештај осуђеног у други завод. Молбу за прекид извршења казне осуђени подноси директору Управе, преко завода. Припрема за отпуштање осуђеног Члан 71. Завод је дужан, у складу са Законом, да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм припреме за отпуст и помоћи након отпуштања. Отпуштање Члан 72. Осуђени се отпушта из завода, у складу са Законом, оног дана када му је истекла казна. Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државног празника, осуђени се отпушта, у складу са Законом, последњег радног дана који претходи тим данима. Осуђеном се, у складу са Законом, приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу. Предају и пријем ствари и новца из става 3. овог члана писмено потврђују службено лице које обавља предају и осуђени који прима ствари и новац. Осуђени предаје све ствари којима је био задужен за време боравка у заводу. V. СХОДНА ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА ПРЕМА ПРЕКРШАЈНО КАЖЊЕНИМ ЛИЦИМА Члан 73. Одредбе овог правилника сходно се примењују према прекршајно кажњеним лицима, ако посебним прописом није друкчије одређено. VI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег Правилника Члан 74. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о кућном реду у казнено-поправним заводима и окружним затворима („Службени гласник РС”, бр. 72/10 и 6/12). Ступање на снагу Члан 75. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 155. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о мерама за одржавање реда и безбедности у заводима за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", број 105 од 3. октобра 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Правилника Члан 1. Овим правилником уређују се мере за одржавање реда и безбедности према осуђеним лицима у заводима за извршење кривичних санкција. Значење израза у Правилнику Члан 2. Бекством се сматра свако савладавање препрека у циљу противправног напуштања простора завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: завод) или другог простора у коме се осуђени налази. Физички напад на друго лице је свака радња којом се угрожава живот или телесни интегритет другог лица. Наношење повреде другом лицу је лишавање живота или телесна повреда. Самоповређивање је самоубиство и наношење телесне повреде себи. Под активним отпором, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон), подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима овлашћеног службеног лица или запосленог које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње. Под пасивним отпором, у складу са Законом, подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима овлашћеног службеног лица или запосленог које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја. Овлашћено службено лице је лице са положеним стручним испитом за рад у служби за обезбеђење завода. Доступност текста Правилника Члан 3. Текст овог правилника доступан је осуђеном све време боравка у заводу. II. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ Одржавање реда и безбедности Члан 4. У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном, у складу са Законом, могу се применити мере за одржавање реда и безбедности. Приликом примене мера за одржавање реда и безбедности поштује се људско достојанство осуђеног и води се рачуна о његовом здравственом стању. Лекарски налази битни за примену мера доступни су овлашћеном лицу, у складу са законом. Мере принуде и посебне мере Члан 5. Мере за одржавање реда и безбедности, прописане Законом, су мере принуде и посебне мере. 1. Мере принуде су: 1) употреба физичке снаге; 2) везивање; 3) издвајање; 4) употреба гумене палице; 5) употреба шмркова са водом; 6) употреба хемијских средстава; 7) употреба ватреног оружја. 2. Посебне мере су: 1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено; 2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари; 3) смештај под појачан надзор; 4) усамљење; 5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце. 1. Мере принуде Примена мера принуде Члан 6. Мере принуде, у складу са Законом, према осуђеном могу се применити само када је неопходно да се спречи: бекство осуђеног, физички напад на друго лице, наношење повреде другом лицу, самоповређивање, проузроковање знатне материјалне штете, активан и пасиван отпор осуђеног. Мера принуде, у складу са Законом, може се применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Лице овлашћено за примену мере принуде Члан 7. Меру принуде може применити само овлашћено службено лице. Упозорење за примену мере принуде Члан 8. О намери примене мере принуде, у складу са Законом, усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу. Лекарски преглед Члан 9. Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, у складу са Законом, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је принуда примењена, а који се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог часа од примене мере. Број запослених приликом примене мере принуде Члан 10. Приликом примене мера принуде обезбеђује се довољан број запослених у служби за обезбеђење како би се избегла примена тежих мера принуде. Забрана употребе мера принуде Члан 11. Мере принуде, осим физичке снаге, неће се применити према осуђенима који су видљиво стари, болесни, тешки инвалиди, као ни према осуђеницама чија је трудноћа видљива. Мере принуде примениће се и према лицима из става 1. овог члана ако ватреним оружјем или другим опасним средством непосредно угрожавају живот других лица. 1) Употреба физичке снаге Члан 12. Под употребом физичке снаге сматра се примена различитих прописаних и увежбаних техника и захвата борилачких вештина на телу осуђеног, којима је циљ одбијање напада или савлађивање отпора осуђеног. Физичка снага се употребљава ради савлађивања активног или пасивног отпора осуђеног, спречавања бекства осуђеног, физичког напада на друго лице, наношења повреде другом лицу, самоповређивања или проузроковања знатне материјалне штете од стране осуђеног и напада на објекат који чува овлашћено лице. Овлашћено службено лице престаће са употребом физичке снаге чим престане напад или отпор лица према коме је употребљена. 2) Везивање Члан 13. Средства за везивање су: лисице, пластичне лисице за једнократну употребу и кожни каишеви посебно намењени за везивање. Остала средства за везивање и спутавање су забрањена. Осуђени који издржава казну у затвореном одељењу, приликом извођења из завода, по било ком основу, мора бити везан. Овлашћено службено лице везује осуђеног приликом спровођења ако добије писмени налог руководиоца службе за обезбеђење. Овлашћено службено лице може, и ако није добило писмени налог, везати осуђеног ако приликом његовог спровођења осуђени покуша бекство или напад на друго лице, односно пружа отпор или покуша да се самоповреди. Начин везивања Члан 14. О начину на који ће осуђени бити везан (са рукама напред или назад), одлучује овлашћено службено лице на основу података о склоностима осуђеног, који се уписују у налог за спровођење осуђеног, на основу физичке конституције осуђеног и других сазнања до којих овлашћено службено лице дође. Везивање осуђених лица се може вршити појединачно или групно. Везивање руку и ногу врши се средствима за везивање на начин којим се не наносе телесне повреде лицу које се везује. Везивање ногу врши се само изузетно када је то изричито наведено у налогу за спровођење. Приликом спровођења, осуђени се може везати за супротну руку овлашћеног службеног лица у односу на страну на којој носи оружје, а у превозном средству за погодан део возила, тако да му положај руке или тела не наноси телесни бол. Везивање осуђеног у заводу Члан 15. Овлашћено службено лице може везати осуђеног у заводу када пружа отпор који се на други начин не може савладати, о чему одмах обавештава руководиоца службе за обезбеђење. Везивање из става 1. овог члана траје до престанка отпора или издвајања. Везивање осуђеног кожним каишевима Члан 16. Осуђени може бити везан кожним каишевима само када је то једино преостало средство да се спречи самоповређивање осуђеног или напад на друга лица. Мера из става 1. овог члана може се применити само уколико завод поседује посебну просторију за примену ове мере и само на основу мишљења лекара психијатра или неуропсихијатра. У изузетним случајевима, мера из става 1. овог члана може се применити и без претходног мишљења лекара психијатра или неуропсихијатра, с тим да се у року од два сата од момента везивања обезбеди преглед од стране лекара психијатра или неуропсихијатра. Пре него што се примени мера из става 1. овог члана, осуђени ће бити јасно упозорен да ће се наведена мера применити. Прекид мере везивања кожним каишевима Члан 17. Извршење мере везивања кожним каишевима надзире лекар психијатар или неуропсихијатар. Мера из става 1. овог члана укинуће се чим престану разлози за њену примену, а може трајати најдуже до 24 часа. Током трајања мере из става 1. овог члана стално се прати телесно и душевно стања те особе од стране медицинског особља. Овлашћено службено лице ће најмање једном на сваких сат времена проверити осуђеника према коме се примењује мера везивања каишевима. Осуђени везан кожним каишевима одвезаће се током оброка и ради обављања физиолошких потреба. Разлози, датум и час почетка и завршетка примене мере као и име лекара психијатра или неуропсихијатра који је предложио њену примену, уписују се у књигу евиденције ове мере. Везивање осуђеног у просторијама суда Члан 18. Везивање осуђеног за предмете у просторијама суда и другим просторијама није дозвољено. Суд одлучује о томе да ли ће спроведени осуђени, док је у судници, бити везан или не. Овлашћено службено лице које спроводи осуђеног може предложити суду да осуђени буде везан. Престанак примене везивања Члан 19. Овлашћено службено лице престаје са применом мере везивања чим престане разлог за везивање. 3) Издвајање Члан 20. Овлашћено службено лице може, у циљу одржавања реда и безбедности у заводу, издвојити осуђеног до 24 часа. Издвајање из става 1. овог члана може да се изврши у посебној просторији или у другој просторији у којој бораве осуђени са одговарајућим третманом. 4) Употреба гумене палице Члан 21. Прописана гумена палица може се употребити ако је употреба физичке снаге остала безуспешна или не јамчи успех да се одбије напад или савлада отпор. Под применом гумене палице сматра се ударац гуменом палицом по телу осуђеног. Ударци гуменом палицом не наносе се у пределу главе, врата, кичменог стуба, гениталија, бубрега и зглобова, осим као крајња мера. Овлашћено службено лице престаје са употребом гумене палице чим престане напад или отпор лица према коме је употребљена. Прописана специјална палица може се употребити по наређењу непосредног руководиоца, у случају тежег угрожавања реда и безбедности у заводу од стране више осуђених истовремено и на истом месту. 5) Употреба шмркова са водом Члан 22. Под шмрковима са водом подразумевају се уређаји за избацивање воде под притиском. Шмркови са водом могу се употребити у случају тежег нарушавања реда и безбедности у заводу од стране више осуђеника истовремено и на истом месту. Шмркови са водом могу се употребити, у складу са Законом, само по наредби управника завода. Употребом шмркова са водом непосредно руководи управник завода или лице које он овласти. 6) Употреба хемијских средстава Члан 23. Хемијска средства могу се употребити у случају тежег нарушавања реда и безбедности у заводу од стране више осуђеника истовремено и на истом месту, у случајевима решавања талачких ситуација, као и у ситуацијама када се осуђени затворио (забарикадирао) у просторију или је на други начин запречио улаз или излаз из просторије. Хемијска средства могу се употребити, у складу са Законом, само по наредби управника завода. Употребом хемијских средстава непосредно руководи управник завода или лице које он овласти. Приликом употребе хемијских средстава потребно је обезбедити три групе за реализацију плана употребе хемијских средстава и то: групу која обезбеђује акцију, групу која употребљава хемијска средства и групу за пружање прве помоћи. Хемијска средства се не могу употребити према осуђенима који се налазе у близини експлозивних или лако запаљивих материја, на великој висини и на сличним местима где би могао бити угрожен живот људи. При употреби хемијских средстава води се рачуна о метеоролошким приликама. Овлашћено службено лице може употребити спреј без претходне одлуке управника под условима за употребу гумене палице из члана 21. овог правилника. Хемијска средстава Члан 24. Под хемијским средствима подразумевају се сузавци за краткотрајну примену, који по престанку дејства не остављају било какве последице за психофизичко и опште здравствено стање, као и хемијске и органске материје блажег дејства од сузавца (спреј). 7) Употреба ватреног оружја Члан 25. Ватрено оружје, у складу са Законом, употребљава се само ако се другим мерама не може: 1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу; 2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног типа или затвореног типа са посебним обезбеђењем; 3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко десет година. Сврха употребе ватреног оружја је онеспособљавање нападача. При употреби ватреног оружја овлашћено лице настојаће да не озледи виталне органе осуђеног. Ватрено оружје Члан 26. Ватреним оружјем, у смислу овог правилника, сматра се ватрено оружје којим су наоружани припадници у служби за обезбеђење завода, у складу са прописима којим се уређује наоружање и опрема запослених у служби за обезбеђење у заводима. Употребом ватреног оружја сматра се пуцање према лицу. Употребом ватреног оружја сматра се и: потезање, пуњење, стављање у положај за непосредну употребу, као и пуцање у безбедном правцу у циљу упозорења или сигнализације. Употреба ватреног оружја у циљу одбијања напада Члан 27. Употреба ватреног оружја у циљу одбијања истовременог или непосредно предстојећег противправног напада којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу дозвољена је кад га је један или више осуђених физички напало оружјем, опасним оруђем или другим средством којим се може угрозити живот, односно ако је број нападача такав да се нападнути не може другачије одбранити или ако се напад десио на месту, у време и под другим околностима у којима се не може очекивати помоћ. Нападом ватреним оружјем у смислу става 1. овог члана сматра се и потезање ватреног оружја. Потезањем ватреног оружја сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог стављања у положај за употребу. Употреба ватреног оружја у случају бекства Члан 28. У налогу за спровођење осуђеног или притвореног из члана 25. став 1. тачка 3) овог правилника, изричито се наводи да овлашћено службено лице може употребити ватрено оружје у случају његовог бекства. Осуђени, односно притворени ће се, пре спровођења, упозорити на ту могућност. Ако осуђени односно притворени, који се спроводи бежи, овлашћено службено лице покушава да га ухвати, уколико за то постоји могућност, уз истовремени позив: „Стој, пуцаћу”. Ако осуђени односно притворени у бекству не стане, овлашћено службено лице ће поновити позив, а ако ни на поновљени позив не стане и не постоји друга могућност да се спречи бекство, овлашћено службено лице пуцаће у безбедном правцу ради упозорења. После другог позива осуђеном односно притвореном да стане и пуцња у безбедном правцу ради упозорења, ако не постоји друга могућност да се спречи бекство, овлашћено службено лице ће употребити ватрено оружје пуцањем у правцу осуђеног односно притвореног. Ноћу или у густој магли, односно на непрегледном терену или у шуми, као и кад осуђени односно притворени бежи према шуми или у правцу објекта где може да се сакрије, ватрено оружје овлашћено службено лице може употребити пуцајући у осуђеног односно притвореног после првог позива да осуђени односно притворени стане и након упозоравајућег хица. Ако осуђени, односно притворени, бежи према групи људи или се скрива у групи, па услед тога постоји опасност да би неко у групи могао да буде погођен, овлашћено службено лице не сме употребити ватрено оружје. Употреба ватреног оружја у случају бекства из завода Члан 29. Овлашћено лице, након претходног упозорења и упозоравајућег хица, употребиће ватрено оружје пуцањем ако се осуђени пење уз оградни зид завода, односно ако су му обе ноге одвојене од тла или се налази на оградном зиду. Ако осуђени, из става 1. овог члана уђе у забрањени простор непосредно испред оградног зида завода, овлашћено лице ће га упозорити да се удаљи. Забрањени простор из става 2. овог члана мора бити јасно обележен, уз видљив знак упозорења да је у означеном простору забрањен улаз и кретање. 2. Посебне мере Примена посебних мера Члан 30. Посебне мере могу се, у складу са Законом, применити према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте. Мере из става 1. овог члана су превентивне и могу се применити само изузетно, уколико се опасност не може отклонити на други начин. 1) Одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено Члан 31. Ствар чије је држање иначе дозвољено може се решењем одузети од осуђеног ако се процени да је опасно да осуђени ту ствар држи. Одузета ствар вратиће се осуђеном након престанка опасности. 2) Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари Члан 32. Осуђеном који показује знаке аутодеструктивног или деструктивног понашања може се решењем, на основу претходног мишљења лекара, одредити смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари. Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, у складу са Законом, може трајати најдуже до 48 часова непрекидно. Уз смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, у складу са Законом, одређује се појачан надзор. Смештај у посебно осигурану просторију може се одредити само уколико завод поседује посебну просторију за примену ове мере. Пре него што се одреди мера смештаја у посебно осигурану просторију, осуђени ће бити јасно упозорен да ће се мера применити. Посебно осигурана просторија Члан 33. Посебно осигурана просторија мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, опремљена посебним санитарним уређајима, загрејана у складу са климатским условима и опремљена креветом, столом и столицом од меког материјала који не може да изазове повреде код осуђеног. Зидови, под и врата посебно осигуране просторије морају бити обложени меким материјалом који се лако одржава, а прозор и вештачко светло обезбеђено заштитном мрежом. Посебно осигурана просторија мора имати призматично стакло које обезбеђује визуелни надзор над целом просторијом. Извршење мере Члан 34. Овлашћено службено лице ће најмање једном на сваких сат времена проверити осуђеног који је смештен у посебно осигурану просторију. Лекар посећује и прегледа осуђеног који је смештен у посебно осигурану просторију најмање на сваких 12 часова о чему води евиденцију. 3) Смештај под појачан надзор Члан 35. Циљ смештаја под појачан надзор је спречавање осуђеног да ремети ред или подстиче друге на ремећење реда, како би се тиме отклонила опасност за безбедност у заводу. О смештају под појачан надзор, у складу са Законом, одлучује управник завода или лице које он овласти, на предлог службе за третман или службе за обезбеђење. У предлогу за смештај под појачан надзор, продужавање или укидање смештаја, наводе се чињенице и околности које су битне за оцену оправданости доношења одговарајућег решења, а нарочито подаци о његовом дисциплинском кажњавању, врсти дисциплинског преступа, околностима под којима је преступ учињен, побудама из којих је преступ учињен, његовом понашању током издржавања казне, исказаној агресивности, налозима психолога, односу према другим осуђенима и другим битним околностима. На решење о смештају под појачан надзор осуђени има право жалбе судији за извршење, у складу са Законом. Преиспитивање смештаја под појачан надзор Члан 36. Смештај под појачан надзор, у складу са Законом, преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања смештаја под појачан надзор осуђени има право жалбе судији за извршење, у складу са Законом. Извршење мере смештај под појачан надзор Члан 37. Смештај под појачан надзор извршава се у посебном објекту са сопственим простором за боравак осуђених изван затворених просторија. Објекат из става 1. овог члана мора гарантовати висок степен безбедности. У просторији за смештај може боравити два до шест осуђеника. За време боравка осуђеног у просторији, просторија је закључана. Просторија за смештај мора одговарати општим стандардима просторија у које се смештају осуђени, с тим да је снабдевена самосталним санитарним уређајима. Током смештаја под појачан надзор осуђени учествује у свим активностима утврђеним програмом поступања организованим у оквиру објекта у коме се извршава смештај под појачан надзор. Осуђени који је смештен под појачан надзор ужива сва права и има све обавезе које су утврђене Законом. 4) Усамљење Члан 38. Управник завода може, у складу са Законом, осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, озбиљно угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, уз претходно мишљење лекара, решењем изрећи меру усамљења. На решење о одређивању мере усамљења осуђени има право жалбе судији за извршење, у складу са Законом. Осуђеног коме је изречена мера усамљења, посећују најмање: лекар једном дневно, запослени у служби за третман два пута недељно, а управник завода или лице које га замењује једанпут у 15 дана. 5) Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце Члан 39. У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимање опојних дрога или психоактивних супстанци, могуће је, у складу са Законом, од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста. Узимање узорка крви и мокраће Члан 40. Узимање узорака крви и мокраће у циљу утврђивања постојања заразних болести дозвољено је само у изузетним случајевима у циљу спречавања опасности од заразе. Резултати анализе узорака крви и мокраће су поверљиве природе. Лекар, сходно општим прописима о здравственој заштити и лекарској етици, одлучује у којој мери ће резултати анализе бити доступни другим запосленим лицима. Услови у којима се узима узорак Члан 41. Осуђени од кога се тражи свеж узорак мокраће у циљу утврђивања присуства опојних дрога или психоактивних супстанци обавезно се претреса, а може бити одвојен од осталих осуђених најдуже сат времена пре тестирања. Осуђени који не може да да узорак мокраће када се то од њега тражи, може бити издвојен од осталих осуђених најдуже пет сати у ком периоду ће дати узорак мокраће. Осуђеном од кога се тражи узорак мокраће мора бити обезбеђена приватност приликом давања узорка, с тим да овлашћено лице истог пола може бити присутно у тој просторији у циљу спречавања фалсификовања, замене или загађења узорка. Записник Члан 42. О сваком узимању крви, мокраће или другом тестирању сачиниће се записник. У записнику се наводе лични подаци осуђеног, датум и час узимања узорака односно коришћења теста. Записник потписује лекар, овлашћено лице које је присуствовало узимању узорака или тестирању и осуђени. Уколико осуђени одбије да потпише записник, то ће се забележити у записнику. Чување узорка Члан 43. Узорак крви, мокраће или другог теста даје се и чува у медицинским правилима прописаној амбалажи, на коју се у присуству осуђеног лепи налепница са његовим именом и презименом. О резултатима тестирања води се посебна евиденција, у складу са Законом. Подношење предлога за покретање дисциплинског поступка Члан 44. Позитиван резултат теста на опојна средства или психоактивне супстанце представља основ за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка. Пре подношења предлога провериће се да ли је позитиван резултат теста последица прописане фармаколошке терапије коју је осуђени примао пре тестирања, неког његовог другог акутног или хроничног физиолошког стања или болести или последица рада са хемијским супстанцама које могу изазвати позитиван резултат теста. III. СХОДНА ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА ПРЕМА ПРИТВОРЕНИМ И ПРЕКРШАЈНО КАЖЊЕНИМ ЛИЦИМА Члан 45. Одредбе овог правилника сходно се примењују према притвореним и прекршајно кажњеним лицима, ако посебним правилником није друкчије одређено. IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег Правилника Члан 46. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о мерама за одржавање реда и безбедности у заводима за извршење заводских санкција („Службени гласник РС”, број 105/06). Ступање на снагу Члан 47. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 265. став 4. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14) , Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о посебним условима које треба да испуњава запослени који се упућује на рад у Посебну притворску јединицу и начину његовог избора пре упућивања на рад "Службени гласник РС", број 103 од 25. септембра 2014. Члан 1. Овим правилником уређују се посебни услови које треба да испуњава запослени који се упућује на рад у Посебну притворску јединицу и начин његовог избора пре упућивања на рад. Члан 2. Запослене из члана 1. овог правилника, на рад у Посебну притворску јединицу упућује директор Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: директор Управе), у складу са Законом о извршењу кривичних санкција и овим правилником. Члан 3. Запослени из члана 1. овог правилника може се упутити на рад у Посебну притворску јединицу, ако испуњава следеће посебне услове: 1) да није осуђиван, односно прекршајно кажњаван на безусловну казну затвора за кривично дело, односно прекршај и да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности; 2) да има најмање три године радног искуства на раду у заводу, односно на истим или сличним пословима у Министарству унутрашњих послова или Војсци Србије; 3) да не постоје безбедносне сметње за упућивање запосленог на рад у Посебну притворску јединицу; 4) да је у години која претходи години упућивања у Посебну притворску јединицу, оцењиван оценом „добар”, „истиче се” или „нарочито се истиче”; 5) да је психофизички способан за рад у Посебној притворској јединици; 6) да је прошао одговарајућу обуку у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе. Члан 4. Директор Управе расписује интерни конкурс за упућивање на рад у Посебну притворску јединицу. Интерни конкурс се доставља заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи). Управник завода текст интерног конкурса чини доступним запосленима у заводу, тако што интерни конкурс оглашава на огласној табли. Члан 5. У пријави на интерни конкурс кандидати наводе потпуне и тачне податке, који се односе на: 1) име и презиме кандидата (укључујући и ранија презимена); 2) име и презима оба родитеља и девојачко презиме мајке; 3) датум и место рођења; 4) дотадашње радно искуство, са навођењем конкретних послова радног места; 5) стручну спрему; 6) служење војног рока; 7) чланове породичног домаћинства, као и податке о томе да ли су чланови породичног домаћинства осуђивани, односно да ли се налазе на издржавању казне затвора. Уз пријаву из става 1. овог члана, кандидати достављају доказе о испуњености услова из члана 3. тач. 1) и 2) овог правилника. Потврду из члана 3. тачка 4) овог правилника, на захтев кандидата, издаје управник завода. Безбедносну проверу из члана 3. тачка 3) овог правилника, Управа прибавља по службеној дужности, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносне провере. Пријава са доказима подноси се Управи, преко завода, у року од осам дана од дана расписивања конкурса. Члан 6. За спровођење интерног конкурса, директор Управе именује Конкурсну комисију (у даљем тексту: Комисија). Комисија има председника и четири члана. За чланове Комисије обавезно се именују управник Окружног затвора у Београду и начелник Посебне притворске јединице. Остали чланови Комисије именују се из реда запослених у Управи. Чланови Комисије морају имати високу стручну спрему у складу са законом и најмање пет година радног искуства. Члан 7. Комисија прикупља и обрађује поднете пријаве кандидата. Неблаговремене, непотпуне и пријаве кандидата који не испуњавају услове из члана 3. овог правилника, Комисија одбацује закључком. Против закључка Комисије може се изјавити жалба у року од три дана од дана пријема закључка. О поднетој жалби одлучује директор Управе. Члан 8. Комисија проверава податке наведене у благовременим и потпуним пријавама кандидата који су посебно обучени и испуњавају услове из члана 3. овог правилника, као и доказима достављеним уз пријаву. Комисија упућује кандидате на проверу психофизичких способности. Проверу психофизичких способности кандидата обавља посебна комисија, коју у складу са законом именује директор Управе. Провера кандидата обавља се путем стандардизованих тестова, у складу са прописом којим се уређује спровођење јавног конкурса за попуњавање радних места у Управи за извршење кривичних санкција. Са кандидатима који су успешно прошли проверу психофизичких способности, Комисија обавља усмени разговор, о чему се води записник. Комисија доставља листу кандидата из става 5. овог члана, директору Управе. Члан 9. Са листе кандидата из члана 8. став 6. овог правилника, управник Окружног затвора у Београду предлаже директору Управе редослед кандидата за упућивање на рад у Посебну притворску јединицу. Члан 10. О предлогу управника из члана 9. овог правилника одлучује директор Управе и решењем упућује изабране запослене на рад у Посебну притворску јединицу. Решење о упућивању на рад запосленог из става 1. овог члана садржи: 1) име и презиме запосленог; 2) звање; 3) радно место и завод из којег се упућује; 4) назив радног места у Посебној притворској јединици; 5) рок на који се запослени упућује; 6) податке о накнади трошкова које запослени остварује у складу са прописима о накнади трошкова државних службеника за време упућивања на рад у Посебну притворску јединицу. Члан 11. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2015. године. На основу члана 176. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о дисциплинском поступку према осуђеним лицима "Службени гласник РС", број 79 од 29. јула 2014. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником ближе се уређује дисциплински поступак, дисциплинска одговорност и изрицање дисциплинских мера према лицу осуђеном на казну затвора (у даљем тексту: осуђени). Доступност текста правилника Члан 2. Текст овог правилника доступан је осуђеном све време током извршења казне затвора. Дисциплински преступ Члан 3. Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреда других правила понашања осуђеног утврђенa законом. Овлашћење за изрицање дисциплинске мере Члан 4. Дисциплинску меру може изрећи само надлежан орган. Покретање дисциплинског поступка Члан 5. Дисциплински поступак се покреће и води на основу предлога за покретање дисциплинског поступка. Слободна оцена доказа Члан 6. Орган који води дисциплински поступак, на основу слободне оцене доказа, утврђује чињенице које су важне за доношење законите одлуке, како чињенице које терете осуђеног тако и оне које му иду у корист. Пружање помоћи Члан 7. Орган који води дисциплински поступак стара се да незнање или неукост осуђеног према коме се води поступак не буду на штету његових права. Хитност Члан 8. Дисциплински поступак је хитан. Хитност поступка не сме бити на штету доношења правилне и законите одлуке. Језик и писмо Члан 9. Дисциплински поступак се води у складу са одредбама закона којима се уређује службена употреба језика и писма, као и коришћење тумача у кривичном поступку. II. ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ И ПОСТУПАК ПРЕМА ОСУЂЕНОМ 1. Дисциплинске мере Члан 10. За дисциплински преступ осуђеном се изриче дисциплинска мера. Дисциплинске мере су: 1) укор; 2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца; 3) одузимање додељених проширених права и погодности из члана 129. ст. 1. и 2. Закона о извршењу кривичних санкција до три месеца; 4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца; 5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи. Дисциплинске мере из става 2. тач. 4) и 5) овог члана могу се изрећи само за теже дисциплинске преступе. Дисциплинске мере из става 2. тач. 3) и 5) могу се изрећи кумулативно. Укор Члан 11. Укор се изриче када осуђеног због учињеног дисциплинског преступа треба само укорити. Ограничење или забрана примања пакета Члан 12. Ограничење или забрана примања пакета изриче се као самостална мера, када се укором не може постићи сврха дисциплинске мере. Ограничење или забрана не може се односити на хигијенски пакет. Дисциплинска мера из става 1. овог члана изриче се у трајању до три месеца. Одузимање додељених проширених права и погодности Члан 13. Одузимање додељених проширених права права и погодности из члана 129. ст. 1. и 2. Закона о извршењу кривичних санкција изриче се као самостална мера у трајању до три месеца, када се укором или ограничењем или забраном примања пакета не може постићи сврха дисциплинске мере. Одузимање додељених посебних права може се изрећи кумулативно са дисциплинском мером упућивања у самицу. Ограничење или забрана располагања новцем Члан 14. Ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе, у трајању до три месеца. Ограничење или забрана располагања новцем не може се односити на располагање новцем за набавку лекова, ортопедских помагала, пружање неопходних медицинских услуга, средстава за личну хигијену, остваривање права на дописивање и телефонирање и правну помоћ. Упућивање у самицу Члан 15. Мера упућивања у самицу подразумева издвајање осуђеног из заједничких активности са другим осуђеницима, у слободно време или током целог дана и ноћи. Упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи изузетно се изриче за теже дисциплинске преступе, у трајању до 15 дана. Мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању до 30 дана за стицај тежих дисциплинских преступа. Време издвајања осуђеног се урачунава у трајање дисциплинске мере упућивања у самицу. Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године. Лекарски преглед Члан 16. Пре извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед осуђеног ради утврђивања психичке и физичке способности за извршење ове мере. Ако се лекарским прегледом утврди да осуђени није способан за извршење дисциплинске мере упућивања у самицу, извршење дисциплинске мере ће се одложити. Извршење мере упућивања у самицу Члан 17. Просторија у којој се извршава мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом. Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима. Током извршења мере упућивања у самицу осуђени може читати и писати и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један сат дневно. Лекарска контрола и обилазак осуђеног током извршења мере упућивања у самицу Члан 18. Током извршења мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана. Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења мере упућивања у самицу. Обустава и прекид мере упућивања у самицу Члан 19. Управник завода обуставиће извршење мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека. Управник завода обавезно прекида извршење мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава психичко и физичко здравље осуђеног. Управник завода може прекинути извршење мере упућивања у самицу и на основу молбе осуђеног којом се позива на здравствено стање и прибављеног мишљења лекара. Условно одлагање извршења дисциплинске мере Члан 20. Извршење дисциплинске мере, осим укора, могуће је одложити до три месеца под условом да осуђени у том року не учини нови дисциплински преступ. Извршење мере ће се одложити ако се, на основу владања осуђеног и природе дисциплинског преступа који је учинио, може очекивати да ће се и одлагањем постићи сврха дисциплинске мере. Опозив условно одложене дисциплинске мере Члан 21. Условно одложена мера ће се опозвати ако осуђени за време одлагања учини тежи дисциплински преступ, а може се опозвати ако учини лакши дисциплински преступ. Условно одложена мера може бити опозвана и ако се накнадно утврди да је осуђени пре изрицања условно одложене дисциплинске мере учинио лакши дисциплински преступ, а биће опозвана ако је учинио тежи дисциплински преступ. Ако је условно одложена мера опозвана осуђеном ће се, применом одредаба овог правилника о стицају, изрећи јединствена мера. Опште правило о изрицању дисциплинске мере Члан 22. При изрицању дисциплинске мере узимају се у обзир све чињенице и околности које могу бити од значаја при избору дисциплинске мере, а нарочито: тежина преступа, околности под којима је учињен, раније изрицање дисциплинских мера, понашање осуђеног током извршења казне затвора, његов однос према раду и радним обавезама и оцена остварења сврхе изрицања дисциплинске мере. Одмеравање дисциплинске мере за стицај дисциплинских преступа Члан 23. За стицај дисциплинског преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу слободне оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање јединствене мере. Код изрицања мере упућивања у самицу за стицај дисциплинских преступа, укупно трајање јединствене мере не може бити дуже од 30 дана. 2. Дисциплински поступак Вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке Члан 24. Дисциплински поступак води и одлуку доноси дисциплинска комисија, односно управник завода или лице које он одреди у складу са законом. Изузеће Члан 25. Члан комисије не може учествовати у раду комисије: ако је подносилац пријаве, предлагач за покретање дисциплинског поступка или ако је у било ком другом својству учесник у дисциплинском поступку (сведок, вештак, оштећени). Ако постоје околности које изазивају оправдану сумњу у непристрасност и објективност члана комисије, управника или лица које он одреди донеће се одлука о изузећу. Осуђени или његов бранилац могу тражити изузеће. Члан комисије, управник или лице које он одреди, кад оцени да постоје разлози за његово изузеће, предложиће да буде изузет. Одлука о изузећу Члан 26. Одлуку о изузећу чланова комисије доноси председник комисије. Одлуку о изузећу председника комисије или лица које одреди управник, доноси управник завода. Одлуку о изузећу управника доноси директор Управе. На одлуку о изузећу не може се изјавити жалба. Дисциплинска пријава Члан 27. Сваки запослени у заводу је обавезан да одмах по сазнању пријави дисциплински преступ који је учинило осуђено лице. Осуђени који је оштећен дисциплинским преступом може поднети пријаву писмено и усмено у записник подносиоцу предлога за покретање дисциплинског поступка. У случају хитности поступања у вези са преступом, због прикупљања и обезбеђења доказа, као и у циљу спречавања настајања даљих штетних последица, подносилац пријаве ће одмах обавестити дежурну службу завода. Ако је дошло до телесне повреде неког лица о томе ће се одмах обавестити лекар, који ће сачинити извештај о повреди и предати га подносиоцу пријаве. Садржај дисциплинске пријаве Члан 28. Пријава се подноси у писменој форми и садржи: 1) име и презиме осуђеног лица; 2) опис, време и место извршења дисциплинског преступа; 3) изјаву осуђеног у вези са догађајем; 4) изјаве сведока и службене белешке у вези са догађајем; 5) податке о сведоцима, извештај лекара о телесним повредама и другим доказима у вези са учињеним преступом; 6) време и потпис подносиоца пријаве. Предлог за покретање дисциплинског поступка Члан 29. Дисциплински поступак се покреће на основу предлога за покретање дисциплинског поступка. Једним предлогом за покретање дисциплинског поступка може да буде обухваћено више осуђених за исти дисциплински преступ, односно више преступа истог осуђеног. Предлог подноси руководилац организационе јединице завода у чијем делокругу је преступ учињен или лице које он одреди. За тежи дисциплински преступ предлог може поднети и управник завода или лице које он одреди. Рок за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка Члан 30. Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси се на основу личног сазнања подносиоца предлога или дисциплинске пријаве. Предлог се подноси у року од четрдесет и осам часова од сазнања за учињени преступ. Предлог се подноси првостепеном дисциплинском органу који води дисциплински поступак. Предлог се доставља осуђеном лицу против кога је поднет. Одустанак од подношења предлога за покретање дисциплинског поступка Члан 31. Ако руководилац организационе јединице или лице које он одреди утврди да постоји основана сумња да је осуђени учинио лакши дисциплински преступ, али да због природе преступа, околности под којима је учињен, личности осуђеног, његовог односа према оштећеном и преступу, као и његове спремности да убудуће не чини дисциплинске преступе, не би било целисходно да се води дисциплински поступак према осуђеном, одустаће од подношења предлога за покретање дисциплинског поступка. Закључак о одустајању са образложењем доставиће управнику завода, подносиоцу пријаве и оштећеном. При одлучивању у случају из става 1. овог члана могу се саслушати и суочити осуђени, подносилац пријаве и оштећени. Подношење предлога за покретање дисциплинског поступка Члан 32. Ако лице овлашћено за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка, утврди да постоји основана сумња да је осуђени учинио дисциплински преступ, а не одустане од подношења предлога, поднеће предлог за покретање дисциплинског поступка. Садржај предлога за покретање дисциплинског поступка Члан 33. Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси се писмено и садржи: 1) податак о подносиоцу предлога; 2) назив надлежног органа коме се подноси предлог; 3) основне податке о осуђеном; 4) чињенични опис радње из које произилази правно обележје дисциплинског преступа, време и место преступа и друге чињенице потребне да се преступ што тачније одреди; 5) правну квалификацију преступа; 6) имовинскоправни захтев; 7) предлог о доказима које треба извести (сведоци, налази лекара, списи, средства извршења преступа и друго); 8) потпис подносиоца предлога. Ако је услед дисциплинског преступа дошло до повреде неког лица, налаз лекара је обавезан. Поступање по предлогу за вођење дисциплинског поступка Члан 34. Након пријема предлога за покретање дисциплинског поступка, дисциплинска комисија, односно управник завода или лице које он одреди, најпре ће испитати да ли је надлежна (надлежан) за поступање по предлогу, да ли је предлог поднет од овлашћеног лица и да ли је благовремен и потпун. Непотпун предлог се враћа на хитну допуну, а у случају утврђене ненадлежности одмах се доставља надлежном органу. Одбацивање предлога за вођење дисциплинског поступка Члан 35. Предлог за покретање дисциплинског поступка закључком се одбацује ако се утврди: 1) да радња описана у предлогу није дисциплински преступ; 2) да постоје околности које искључују дисциплинску одговорност; 3) да је предлог поднесен од неовлашћеног лица; 4) да је предлог непотпун, а да га подносилац није допунио у остављеном року; 5) да је предлог неблаговремен. Покретање дисциплинског поступка Члан 36. Ако се предлог за покретање дисциплинског поступка не одбаци, закључком ће се покренути поступак и заказати расправа. Против закључка не може се поднети приговор. Јавност поступка Члан 37. Дисциплински поступак током расправе је јаван. Јавност може бити искључена из разлога безбедности, морала, заштите осуђеног или разлога чувања службене тајне. Положај осуђеног у дисциплинском поступку Члан 38. У дисциплинском поступку поштује се личност осуђеног и његово достојанство. Осуђени присуствује расправи у дисциплинском поступку и треба да буде саслушан. Стручна правна помоћ Члан 39. Стручну правну помоћ осуђеном у дисциплинском поступку може да пружи дипломирани правник. Ако осуђени у дисциплинском поступку нема свог пуномоћника, завод му доставља списак дипломираних правника из завода. Уз позив за расправу осуђеном се доставља предлог за покретање дисциплинског поступка, уз обавештење о праву на стручну правну помоћ. Од пријема позива и достављања предлога из става 3. овог члана до расправе мора да протекне најмање три дана. Издвајање осуђеног Члан 40. Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ до започињања и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника до четрдест осам часова. Подносилац предлога Члан 41. Подносилац предлога може до краја расправе повући предлог, допунити га или изменити. Подносилац предлога може бити саслушан, а мора бити саслушан ако то затражи. Вођење дисциплинског поступка без подносиоца предлога Члан 42. Дисциплински поступак се може водити и без подносиоца предлога, ако је уредно позван. Бранилац осуђеног Члан 43. Дисциплински поступак се може водити и без присуства браниоца осуђеног ако је уредно позван, а не оправда свој изостанак. Ако бранилац оправда изостанак, поступак се одлаже најдуже до три дана. Ако се ни на новој заказаној расправи не појави, поступак се може водити и без његовог присуства. Дисциплински поступак није могуће водити без присуства осуђеног. Отварање расправе Члан 44. Расправом руководи председник дисциплинске комисије, односно управник завода или лице које он одреди. Расправа почиње отварањем и објављивањем предмета расправе, а након тога се утврђује да ли су сва позвана лица присутна. Ако нису, утврђује се да ли су им позиви уредно уручени и да ли су оправдали свој изостанак. Ток расправе Члан 45. Након утврђивања услова за вођење расправе, чита се предлог за покретање дисциплинског поступка и даје се реч осуђеном да се изјасни о наводима из предлога. Саслушавају се сведоци или читају њихове изјаве ако нису присутни. Осуђени и његов бранилац имају право да, преко лица које води поступак, постављају питања сведоку и вештаку. Даје се реч подносиоцу предлога, а ако је наложено вештачење чита се или усмено саопштава налаз и мишљење вештака. Могуће је суочавање осуђеног и сведока, а могу се изводити и други докази. Током расправе утврдиће се све одлучне чињенице, како оне које осуђеног терете тако и оне које му иду у прилог. Након изведеног доказног поступка даје се завршна реч најпре подносиоцу предлога, ако је присутан, браниоцу осуђеног ако га има и на крају осуђеном. Признање осуђеног да је учинио дисциплински преступ не ослобађа орган који води дисциплински поступак од дужности да изводи и друге доказе. Прекид поступка Члан 46. Дисциплински поступак се решењем прекида: 1) ако је осуђени у бекству; 2) ако је код осуђеног наступило привремено душевно обољење или привремена душевна поремећеност; 3) ако из здравствених разлога није у могућности да присуствује расправи. Поступак ће се наставити решењем кад престану разлози за његов прекид. Ако током прекида дође до застарелости, поступак ће се обуставити решењем. На решења из ст. 1. и 2. овог члана не може се поднети приговор. Записник о расправи Члан 47. О расправи се води записник. Записник садржи податке о саставу дисциплинске комисије, односно име управника или лица које он одреди, датуму и месту расправе, податке о осуђеном и његовом браниоцу, подносиоцу захтева за покретање дисциплинског поступка, правној квалификацији преступа за који се осуђени терети, податак о јавности расправе и податке о записничару. Искази дати током расправе уносе се у записник тако да се верно прикаже њихова садржина. Записник се завршава закључењем расправе, а потписују га чланови дисциплинске комисије, односно управник или лице које он одреди, осуђени и записничар. Осуђеном се мора омогућити да, пре потписивања, прочита записник односно да буде непосредно и истинито обавештен о његовој садржини. Осуђеном се мора омогућити да изнесе примедбе на садржину записника. Примедбе на садржину записника су саставни део записника. Решење о дисциплинском преступу Члан 48. Дисциплински поступак завршава се доношењем решења о изрицању дисциплинске мере, решења о ослобађању од дисциплинске одговорности или решења о обустављању дисциплинског поступка према осуђеном. Решење се објављује усмено одмах након већања и гласања и уз кратко образложење разлога за његово доношење. Израда и достављање решења о дисциплинском преступу Члан 49. Решење о дисциплинском преступу се заснива на изведеним доказима и чињеницама које су утврђене у расправи. Решење се израђује у писменој форми и доставља у року од три дана од дана закључења расправе. Решење о изрицању дисциплинске мере упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи, изузетно се из разлога безбедности, може извршити одмах по објављивању, а у писменој форми се доставља најкасније у року од 24 сата од изрицања мере. Решење се доставља осуђеном, његовом браниоцу и подносиоцу предлога. Примерак решења улаже се у лични лист осуђеног. Одлучивање једним решењем у дисциплинском поступку Члан 50. Решење о дисциплинском преступу односи се само на лице које се предлогом за покретање дисциплинског поступка терети и само на преступ који је предмет поднетог предлога. Једним решењем обухватају се сви преступи истог лица, као и сви саучесници у истом преступу или у више преступа. Правна квалификација дисциплинског преступа Члан 51. Орган који води дисциплински поступак није везан за предлоге и оцену у погледу правне квалификације дисциплинског преступа. Ако је дисциплинска комисија током расправе или у фази одлучивања оценила да се ради о лакшем дисциплинском преступу, донеће решење о том преступу. Решење о обустављању дисциплинског поступка Члан 52. Решење о обустављању дисциплинског поступка према осуђеном донеће се кад се утврди: 1) да је поступак вођен без предлога за покретање дисциплинског поступка; 2) да не постоји стварна надлежност, осим у случају из члана 51. став 2. овог правилника; 3) да је осуђеном за исту радњу већ изречена дисциплинска мера или је дисциплински поступак обустављен, али не због ненадлежности; 4) да је наступила застарелост у току поступка; 5) да је наступила смрт осуђеног; 6) да је подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка повукао предлог. Решење о ослобађању од дисциплинске одговорности Члан 53. Решење о ослобађању од дисциплинске одговорности осуђеног донеће се кад се утврди да: 1) радња за коју се терети осуђени није дисциплински преступ; 2) постоје околности које искључују дисциплинску одговорност; 3) није доказано да је осуђени учинио преступ за који је поднет предлог за покретање дисциплинског поступка. Решење о изрицању дисциплинске мере Члан 54. Решење којим се осуђеном изриче дисциплинска мера доноси се кад се током расправе утврди да постоји дисциплински преступ и одговорност осуђеног за преступ. Садржај решења о изрицању дисциплинске мере Члан 55. Решење о изрицању дисциплинске мере садржи: 1) податке о дисциплинском преступу за који се осуђеном изриче дисциплинска мера и околностима које чине обележја преступа од којих зависи примена одређеног прописа о преступу; 2) позивање на пропис који је примењен; 3) одлуку о дисциплинској одговорности и изреченој мери; 4) одлуку о одузимању имовинске користи; 5) одлуку о урачунавању издвајања осуђеног у трајање дисциплинске мере; 6) одлуку о трошковима дисциплинског поступка; 7) одлуку о имовинскоправном захтеву. Решење којим се одлучује о више дисциплинских преступа Члан 56. Ако се дисциплински поступак води због више дисциплинских преступа, у решењу ће се навести за које дисциплинске преступе се осуђеном изриче дисциплинска мера, за које дисциплинске преступе се ослобађа од дисциплинске одговорности и за које дисциплинске преступе се обуставља дисциплински поступак. Саставни делови решења Члан 57. Писмено израђено решење о дисциплинском преступу садржи: 1) увод; 2) изреку; 3) образложење; 4) упутство о праву на жалбу; 5) број, датум, потпис лица које је водило дисциплински поступак и службени печат. Одузимање имовинске користи Члан 58. Од осуђеног који је учинио дисциплински преступ у дисциплинском поступку, одузеће се сва имовинска корист коју је прибавио вршењем дисциплинског преступа. Из одузете користи надокнадиће се штета која је настала вршењем дисциплинског преступа. Одузета корист или преостали део користи, након накнаде штете, припада заводу. Имовинскоправни захтев Члан 59. Имовинскоправни захтев за накнаду штете, коју је осуђени намерно или грубом непажњом проузроковао заводу вршењем дисциплинског преступа, подноси подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка. О захтеву из става 1. овог члана одлучује дисциплинска комисија, односно управник завода или лице које одреди, у поступку у којем се одлучује о дисциплинском преступу којим је осуђени нанео штету заводу. Жалба на решење о дисциплинском преступу Члан 60. У складу са законом осуђени може изјавити жалбу судији за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење). Садржај жалбе Члан 61. Жалба мора садржати податак о решењу против којег се жалба изјављује, разлоге из којих је подносилац жалбе незадовољан одлуком и потпис подносиоца жалбе. Подносилац жалбе може у жалби да предлаже утврђивање нових чињеница и прибављање нових доказа, ако нису били познати у време доношења побијане одлуке. Основи због којих се решење може побијати Члан 62. Решење о дисциплинском преступу може се побијати због: 1) битне повреде дисциплинског поступка; 2) повреде материјалноправних одредаба; 3) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 4) одлуке о дисциплинској мери; 5) одлуке о одузимању имовинске користи, трошковима дисциплинског поступка и имовинскоправном захтеву. Битне повреде дисциплинског поступка Члан 63. Битна повреда дисциплинског поступка постоји: 1) ако је дисциплински поступак водило или у одлучивању учествовало лице које је изузето или морало бити изузето; 2) ако осуђени у дисциплинском поступку није био присутан или му није омогућено да се брани; 3) ако осуђени није био поучен о праву на употребу језика и писма или му је то право било ускраћено; 4) ако је била искључена јавност расправе без правног основа; 5) ако је решење донето од ненадлежног органа; 6) ако усмено саопштена одлука није унета у записник; 7) ако је решењем предлог прекорачен; 8) ако се одлука заснивала на незаконито прибављеном доказу; 9) ако је изрека одлуке неразумљива; 10) ако је изрека противречна сама себи или су разлози одлуке противречни изреци, или ако одлука уопште нема разлоге, или нису наведени разлози о одлучним чињеницама, или ако су ти разлози потпуно нејасни, или постоји противречност између разлога наведених у одлуци и садржине докумената или записника; 11) ако је наступила застарелост или је ствар већ коначно решена. Битна повреда дисциплинског поступка постоји и ако приликом доношења одлуке није примењена или је погрешно примењена нека одредба овог правилника или је у току поступка повређено право одбране, а то је утицало или је могло утицати на правилно доношење одлуке. Повреда материјалног права Члан 64. Повреда материјалног права постоји: 1) ако радња којом је осуђени оглашен одговорним не представља дисциплински преступ; 2) ако постоје околности које искључују дисциплинску одговорност; 3) ако су повређене одредбе о урачунавању времена издвајања до четрдесет осам часова у дисциплинску меру упућивања у самицу; 4) ако је одлуком о дисциплинској мери прекорачено овлашћење предвиђено Законом о извршењу кривичних санкција и овим правилником. Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање Члан 65. Решење о дисциплинској одговорности може се побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, кад је нека одлучна чињеница погрешно утврђена или није утврђена. Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и кад на то указују нове чињенице или нови докази. Границе испитивања решења о дисциплинском преступу Члан 66. Судија за извршење испитује решење о дисциплинском преступу у делу које се побија жалбом, али мора увек по службеној дужности испитати: 1) да ли постоји битна повреда одредаба дисциплинског поступка, осим у случајевима из члана 63. став 2. овог правилника; 2) да ли је повређено материјално право. Потврђивање решења о дисциплинском преступу Члан 67. Судија за извршење ће решењем одбити жалбу као неосновану и потврдити решење о дисциплинском преступу, кад утврди да не постоје разлози због којих се решење побија, нити повреде из члана 66. овог правилника. Преиначење решења о дисциплинском преступу Члан 68. Судија за извршење ће усвојити жалбу и решењем преиначити решење о дисциплинском преступу, кад утврди да су одлучне чињенице утврђене и да, с обзиром на утврђено чињенично стање, треба донети другачије решење или ако сматра да постоје такве повреде правилника које се могу отклонити без укидања решења о дисциплинском преступу, или ако нађе да приликом изрицања дисциплинске мере нису узете у обзир све околности које утичу на њено правилно одмеравање или кад околности које су узете у обзир нису правилно оцењене. Укидање решења о дисциплинском преступу Члан 69. Судија за извршење ће жалбу усвојити и решењем укинути решење о дисциплинском преступу и предмет вратити на поновно одлучивање, ако утврди да је погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање или утврди да постоји битна повреда одредаба дисциплинског поступка, која је била или је могла бити од утицаја на законито решавање. Поводом жалбе на решење о дисциплинском преступу у поновљеном поступку у случају из става 1. овог члана судија за извршење донеће коначну одлуку о дисциплинском преступу. Образложење решења о жалби Члан 70. У образложењу решења о жалби судија за извршење цениће жалбене наводе и указаће на повреде правилника које је узео у обзир по службеној дужности. Кад се решење о дисциплинском преступу укида због повреде дисциплинског поступка, у образложењу ће се навести које су одредбе повређене и у чему се огледа повреда. Кад се решење о дисциплинском преступу укида због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, навешће се недостаци односно разлози зашто су нови докази и нове чињенице важни за доношење правилне одлуке. Дејство жалбе у корист саучесника Члан 71. Кад судија за извршење поводом жалбе изјављене против решења о дисциплинском преступу утврди да су разлози због којих је донео решење у корист подносиоца жалбе корисни и за неког од саучесника који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, по службеној дужности ће поступити као да таква жалба постоји. Сходна примена правилника у дисциплинском поступку према лицу којем је изречена казна затвора за прекршај Члан 72. Одредбе овог правилника сходно се примењују и на лице којем је изречена казна затвора за прекршај, ако посебним правилником није другачије одређено. III. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег правилника Члан 73. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о дисциплинским преступима, мерама и поступку према осуђеним лицима („Службени гласник РС”, број 59/06). На основу члана 262. став 2. и члана 269. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 85/05), члана 17. став 1. и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05 и 71/05 – исправка), Влада доноси УРЕДБУ о коефицијентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење кривичних* санкција „Службени гласник РС“, бр. 16 од 9. фебруара 2007, 21 од 27. марта 2009, 1 од 14. јануара 2011 - УС, 83 од 9. новембра 2011, 102 од 31. децембра 2011. *Службени гласник РС, број 83/2011 Члан 1. Овом уредбом утврђују се коефицијенти за обрачун и исплату плата државних службеника на извршилачким радним местима и намештеника у Управи за извршење кривичних* санкција (у даљем тексту: Управа). Државном службенику који руководи унутрашњом јединицом коефицијент се увећава за два платна разреда. Државном службенику који престане да руководи унутрашњом јединицом коефицијент се смањује за два платна разреда. Члан 5. Намештенику који ступа на радно место руководиоца унутрашње јединице увећава се коефицијент за 10%. Намештенику који престане да руководи унутрашњом јединицом одређује се коефицијент платне групе у којој се налази његово радно место. Члан 6. Брисан је (види члан 5. Уредбе - 83/2011-5) Члан 7. Државним службеницима и намештеницима којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, а који имају степен увећања стажа 12/16 – коефицијент се увећава за 30%. Државним службеницима и намештеницима којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, а који имају степен увећања стажа 12/14 – коефицијент се увећава за 10%. Престао је да важи став 3. (види Oдлуку УС - 1/2011-21). Члан 7а.* Државним службеницима здравствене струке којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем чије радно место је разврстано у звање вишег саветника, самосталног саветника и саветника, коефицијент за обрачун и исплату плата увећава се за 30%.* Државним службеницима здравствене струке ** чије радно место је разврстано у звање млађи сарадник и сарадник коефицијент за обрачун и исплату плате уподобљава се коефицијенту који је утврђен за радно место разврстано у звање надзорника и старијег надзорника.* Државним службеницима здравствене струке ** чије радно место је разврстано у звање млађи референт и референт коефицијент за обрачун и исплату плате уподобљава се коефицијенту који је утврђен за радно место разврстано у звање командира и старијег командира.* Увећање коефицијента за обрачун и исплату плате, односно уподобљавање коефицијента, у складу са ст. 1–3. овог члана, не односи се на државне службенике здравствене струке у Посебној притворској јединици у Окружном затвору у Београду* и Посебном одељењу за извршење казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем**. *Службени гласник РС, број 21/2009 **Службени гласник РС, број 83/2011 Члан 8. Коефицијент се одређује решењем. Решењем о коефицијенту одређује се платна група у којој се налази радно место, број платног разреда и висина коефицијента. Члан 9. Коефицијенте за државне службенике и намештенике у седишту Управе одређује директор Управе, а коефицијенте за државне службенике и намештенике у заводима одређује управник завода. Члан 10. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се почев од исплате плата за месец јануар 2007. године. На основу члана 17. ст. 1. и 2. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 85/05), Влада доноси УРЕДБУ о оснивању завода за извршење кривичних санкција у Републици Србији „Службени гласник РС“, бр. 20 од 10. марта 2006, 89 од 2. новембра 2009, 32 од 14. маја 2010, 53 од 20. јула 2011, 11 од 17. фебруара 2017, 13 од 4. фебруара 2022. *Службени гласник РС, број 89/2009 I. ЗАВОДИ 1. Казнено-поправни заводи Казнено-поправни заводи отвореног типа Члан 1. Оснивају се следећи казнено-поправни заводи отвореног типа: 1. Казнено-поправни завод у Београду – Падинској Скели; 2. Казнено-поправни завод у Косовској Митровици; 3. Казнено-поправни завод у Сомбору; 4. Казнено-поправни завод у Ћуприји; 5. Казнено-поправни завод у Шапцу. Казнено-поправни заводи затвореног типа Члан 2. Оснивају се следећи казнено-поправни заводи затвореног типа: 1. Казнено-поправни завод у Нишу; 2. Казнено-поправни завод у Сремској Митровици, 3. Казнено-поправни завод у Панчеву; 4. Казнено-поправни завод у Kрагујевцу. *Службени гласник РС, број 11/2017 **Службени гласник РС, број 13/2022 Казнено-поправни заводи затвореног типа са посебним обезбеђењем Члан 3. Оснивају се следећи казнено-поправни заводи затвореног типа са посебним обезбеђењем: 1. Казнено-поправни завод у Истоку; 2. Казнено-поправни завод у Пожаревцу – Забели; 3. Казнено-поправни завод у Београду. *Службени гласник РС, број 32/2010 2. Казнено-поправни заводи за жене Члан 4. Оснива се Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу, који је полуотвореног типа. 3. Окружни затвори Члан 5. Оснивају се следећи окружни затвори, који су полуотвореног типа: 1. Окружни затвор у Београду; 2. Окружни затвор у Врању; 3. Окружни затвор у Гњилану; 4. Окружни затвор у Зајечару; 5. Окружни затвор у Зрењанину; 6. Брисана је (види члан 2. Уредбе - 13/2022-5) 7. Окружни затвор у Краљеву; 8. Окружни затвор у Крушевцу; 9. Окружни затвор у Лесковцу; 10. Окружни затвор у Неготину; 11. Окружни затвор у Новом Пазару; 12. Окружни затвор у Новом Саду; 13. Брисана је (види члан 2. Уредбе - 11/2017-9) 14. Окружни затвор у Пећи; 15. Окружни затвор у Призрену; 16. Окружни затвор у Приштини; 17. Окружни затвор у Прокупљу; 18. Окружни затвор у Смедереву; 19. Окружни затвор у Суботици; 20. Окружни затвор у Ужицу; 21. Окружни затвор у Чачку. 4. Казнено-поправни заводи за малолетнике Члан 6. Оснива се Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву, који је затвореног типа. 5. Специјалне затворске болнице Члан 7. Оснива се Специјална затворска болница у Београду, која је затвореног типа. 6. Васпитно-поправни домови Члан 8. Оснива се Васпитно-поправни дом у Крушевцу, који је полуотвореног типа. Iа ЦЕНТАР ЗА ОБУКУ И СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ УПРАВЕ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА *Службени гласник РС, број 89/2009 Члан 9. Оснива се Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција у Нишу. *Службени гласник РС, број 89/2009 Члан 9а Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција у Нишу организује и спроводи обуку за приправнике у Управи за извршење кривичних санкција; организује и спроводи испите за звања запослених у заводима за извршење кривичних санкција из служби за обезбеђење; организује и спроводи сталну обуку и стручно оспособљавање запослених у Управи за извршење кривичних санкција; успоставља и одржава сарадњу са домаћим, страним и међународним институцијама, организацијама и удружењима, у вези са пословима које обавља; издаје публикације и обавља другу издавачку делатност; прикупља и обрађује податке у вези са обуком и стручним оспособљавањем и води одговарајуће евиденције; учествује у обуци правосудне страже; обавља и друге послове у складу са законом. *Службени гласник РС, број 89/2009 II. ОДЕЉЕЊА У ЗАВОДИМА Члан 10. У заводима отвореног типа постоје полуотворена и отворена одељења, а могу да постоје и затворена одељења. У заводима затвореног типа постоје затворено, полуотворено и отворено одељење. У окружним затворима постоје затворена, полуотворена и отворена одељења. *Службени гласник РС, број 53/2011 Члан 11. Брисан је (види члан 4. Уредбе – 89/2009-8) Члан 12. У Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу постоје затворено, полуотворено, отворено одељење и посебно одељење за издржавање казне малолетничког затвора . *Службени гласник РС, број 89/2009 Члан 13. У заводима у којима се извршава мера притвора, постоје затворена одељења за извршење мере притвора. У заводима у којима се извршава казна изречена за прекршај, постоји одељење за извршење казне за прекршај. Члан 14. У Казнено-поправном заводу за малолетнике, постоји посебно одељење за пунолетна лица којима је изречена казна малолетничког затвора и лица која током извршења казне малолетничког затвора постану пунолетна. Члан 15. У Васпитно-поправном дому постоји посебно одељење за лица женског пола и посебно одељење за пунолетна лица мушког пола којима је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом и лица мушког пола која током извршења мере постану пунолетна. III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 1. Прелазне одредбе Члан 16. Центар за обуку запослених у Управи за извршење заводских санкција у Нишу, почиње да ради најкасније до 1. маја 2006. године. Члан 17. Даном ступања на снагу ове уредбе под истим називом настављају да раде: 1. Казнено-поправни завод у Београду – Падинској Скели; 2. Казнено-поправни завод у Косовској Митровици; 3. Казнено-поправни завод у Сомбору; 4. Казнено-поправни завод у Ћуприји; 5. Казнено-поправни завод у Шапцу; 6. Казнено-поправни завод у Нишу; 7. Казнено-поправни завод у Сремској Митровици; 8. Казнено-поправни завод у Истоку; 9. Казнено-поправни завод у Пожаревцу – Забели; 10. Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу; 11. Окружни затвор у Београду; 12. Окружни затвор у Врању; 13. Окружни затвор у Гњилану; 14. Окружни затвор у Зајечару; 15. Окружни затвор у Зрењанину; 16. Окружни затвор у Крагујевцу; 17. Окружни затвор у Краљеву; 18. Окружни затвор у Крушевцу; 19. Окружни затвор у Лесковцу; 20. Окружни затвор у Неготину; 21. Окружни затвор у Новом Пазару; 22. Окружни затвор у Новом Саду; 23. Окружни затвор у Панчеву; 24. Окружни затвор у Пећи; 25. Окружни затвор у Призрену; 26. Окружни затвор у Приштини; 27. Окружни затвор у Прокупљу; 28. Окружни затвор у Смедереву; 29. Окружни затвор у Суботици; 30. Окружни затвор у Ужицу; 31. Окружни затвор у Чачку; 32. Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву; 33. Васпитно-поправни дом у Крушевцу. Члан 18. Даном ступања на снагу ове уредбе почиње са радом: – Специјална затворска болница у Београду. Члан 19. Даном ступања на снагу ове уредбе, престаје да ради Казнено-поправни дом-болница у Београду, а послове, предмете, архиву, имовину и запослена лица Казнено-поправног дома-болнице у Београду, преузима Специјална затворска болница у Београду. Члан 20. Министарство правде расподелиће имовину, предмете и архиву Казнено-поправног завода у Нишу и Центра за обуку запослених у Управи за извршење заводских санкција у Нишу. Члан 21. Даном ступања на снагу ове уредбе, престаје да важи Уредба о оснивању завода за извршење заводских санкција у Републици Србији („Службени гласник РС”, бр. 17/98 и 18/98 – исправка). 2. Завршне одредбе Члан 22. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 110-1033/2006 У Београду, 9. марта 2006. године Влада Председник, Војислав Коштуница, с.р. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ УРЕДБЕ Уредба о изменама и допунама Уредбе о оснивању завода за извршење заводских санкција у Републици Србији: „Службени гласник РС”, број 89/2009-8 Члан 6. Даном ступања на снагу ове уредбе Центар за обуку запослених у Управи за извршење заводских санкција у Нишу наставља са радом под називом Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција у Нишу. Члан 7. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уредба о допуни Уредбе о оснивању завода за извршење кривичних санкција у Републици Србији: „Службени гласник РС”, број 32/2010-8 Члан 2. Казнено-поправни завод у Београду почиње са радом 1. септембра 2010. године. Члан 3. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уредба о измени и допуни Уредбе о оснивању завода за извршење кривичних санкција у Републици Србији: „Службени гласник РС”, број 11/2017-9 Члан 3. Казнено-поправни завод у Панчеву почиње са радом 1. јануара 2018. године. Члан 4. Даном почетка рада Казнено-поправног завода у Панчеву, престаје да ради Окружни затвор у Панчеву, а послове, предмете, архиву, имовину и запослена лица Окружног затвора у Панчеву преузима Казнено-поправни завод у Панчеву. Члан 5. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Уредба о измени и допуни Уредбе о оснивању завода за извршење кривичних санкција у Републици Србији: „Службени гласник РС”, број 13/2022-5 Члан 3. Казнено-поправни завод у Крагујевцу почиње са радом 1. априла 2022. године. Члан 4. Даном почетка рада Казнено-поправног завода у Крагујевцу, престаје да ради Окружни затвор у Крагујевцу, а послове, предмете, архиву, имовину и запослена лица Окружног затвора у Крагујевцу преузима Казнено-поправни завод у Крагујевцу. Члан 5. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 254. став 4. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05 и 72/09), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о спровођењу јавног конкурса за попуњавање радних места у Управи за извршење кривичних санкција “Службени гласник РС”, бр. 40 од 11. јуна 2010, 137 од 16 децембра 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Садржај Правилника Члан 1. Овим правилником ближе се уређује спровођење јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места у Управи за извршење кривичних санкција, начин образовања конкурсне комисије, стручне оспособљености, знања и вештине које се вреднују у изборном поступку, начин њихове провере, као и мерила за избор. II. ПОПУЊАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА У УПРАВИ 1. Попуњавање положаја у Управи за извршење кривичних санкција* *Службени гласник РС, број 137/2014 Члан 2. Радно место државног службеника на положају у Управи за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа)* попуњава се у складу са прописима о попуњавању положаја у државним органима. *Службени гласник РС, број 137/2014 Јавни конкурс Члан 3. У случају када нема могућности да се упражњено радно место у Управи попуни премештајем, преузимањем или* спровођењем интерног конкурса, спровешће се јавни конкурс. *Службени гласник РС, број 137/2014 Оглашавање јавног конкурса за попуњавање извршилачког радног места и рок за подношење пријава Члан 4.* Јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места (у даљем тексту: јавни конкурс) оглашава се на интернет презентацији Управе, на интернет презентацији Службе за управљање кадровима, на порталу е-управе, на огласној табли Управе, интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.* Рок у коме се могу поднети пријаве на јавни конкурс, не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.* *Службени гласник РС, број 137/2014 Садржај огласа о јавном конкурсу Члан 5. У огласу о јавном конкурсу наводе се: подаци о унутрашњој организационој јединици у Управи у којој се попуњава радно место; назив радног места; место рада; услови за рад на радном месту; стручна оспособљеност; знања и вештине које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере; рок у коме се подносе пријаве за јавни конкурс; име и презиме лица задуженог за давање обавештења о јавном конкурсу; адреса Управе; докази који се прилажу уз пријаву. Поред података из става 1. овог члана, у огласу о јавном конкурсу наводи се да је пробни рад обавезан за оне који први пут заснивају радни однос у државном органу, а у огласу о јавном конкурсу за пријем приправника наводи се да се радни однос заснива на одређено време и колико он траје. Поред података из ст. 1. и 2. овог члана, у огласу о јавном конкурсу наводе се и услови за пријем у радни однос утврђени у члану 253. став 4. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14) и да се у радни однос у Управи не може примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на безусловну казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице за које, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносних провера, постоје безбедносне сметње.* *Службени гласник РС, број 137/2014 Докази који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс Члан 6. Уз пријаву на јавни конкурс учесник јавног конкурса који није државни службеник прилаже оригинале или оверене фотокопије: уверења о држављанству; извода из матичне књиге рођених; доказа о одговарајућој стручној спреми; доказа о радном искуству у струци; других у огласу о јавном конкурсу наведених доказа о испуњавању услова за рад на радном месту које се попуњава. Државни службеник који се пријављује на јавни конкурс, уместо уверења о држављанству и извода из матичне књиге рођених, подноси решење о распоређивању или премештају на радно место у органу у коме ради или решење да је нераспоређен. Члан 7. Пријава за јавни конкурс и докази уз пријаву подносе се конкурсној комисији Управе. III. КОНКУРСНА КОМИСИЈА Образовање и састав конкурсне комисије Члан 8. Ради спровођења јавног конкурса, у Управи се, пре оглашавања, образује конкурсна комисија. Конкурсна комисија има три члана, осим кад се врши попуњавање радних места у служби за обезбеђење, када конкурсна комисија има пет чланова. Чланове конкурсне комисије именује директор Управе из реда државних службеника распоређених у седишту Управе, односно распоређених у заводу за извршење кривичних санкција у коме је систематизовано радно место које се попуњава. Члан 9. Директор Управе именује чланове конкурсне комисије у зависности од услова за рад на радном месту које се попуњава, прописаних Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи, при чему је један члан комисије, по правилу, непосредни руководилац унутрашње организационе јединице у којој се врши попуњавање радног места, док остали чланови комисије треба да имају најмање исти степен образовања, стручних способности, знања и вештина као и кандидат у изборном поступку. Члан 10. Чланови конкурсне комисије ће, након увида у поднете пријаве учесника конкурса, дати писмену изјаву директору Управе о томе да ли они или са њима повезана лица, имају интерес за спровођење конкурса, односно да код њих не постоји сукоб интереса. Кругом повезаних лица из става 1. овог члана сматрају се: брачни или ванбрачни друг, сродници по крви у правој линији без обзира на степен, у побочној линији и тазбини закључно са другим степеном сродства, ако су у односу старатеља, штићеника, усвојиоца, усвојеника, хранитеља или храњеника. Задатак конкурсне комисије Члан 11. Задатак конкурсне комисије је да: 1) утврди који од пријављених кандидата испуњава прописане услове да учествује у изборном поступку и сачини листу тих кандидата; 2) организује и прати комплетан поступак избора кандидата; 3) утврди листу кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор (у даљем тексту: листа кандидата) и достави је директору Управе или министру правде. Рад и одлучивање конкурсне комисије Члан 12. Конкурсна комисија одлуке доноси већином гласова чланова конкурсне комисије. Конкурсна комисија при прегледу пријава саставља списак неблаговремених, непотпуних и пријава кандидата који не испуњавају услове јавног конкурса. Списак из става 2. овог члана и листа кандидата оверава се потписом свих чланова комисије. Конкурсна комисија саставља записник о свом раду са листом кандидата, које доставља директору Управе, односно министру правде на одлучивање. Одбацивање пријаве Члан 13. Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба Жалбеној комисији Владе у року од осам дана од дана пријема закључка. Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење закључка. IV. СТРУЧНЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ, ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ Условљеност изборног поступка садржајем огласа Члан 14. У изборном поступку конкурсна комисија може да оцењује само оне стручне оспособљености, знања и вештине које су наведене у огласу о јавном конкурсу, на начин који је наведен у огласу. Вредновање стручних оспособљености, знања и вештина Члан 15. Стручне оспособљености кандидата конкурсна комисија вреднује у изборном поступку, оцењујући његову способност да успешно обавља послове радног места чије се попуњавање врши, полазећи од услова из огласа, односно систематизације радног места и радног искуства кандидата на истоврсним пословима. Знање кандидата се вреднује тако што се проверава познавање области организације и рада државних органа, делокруга Управе, као и знање кандидата из области рада за радно место које се јавним конкурсом попуњава. Комисија не може проверавати знање кандидата стечено током образовања. Конкурсна комисија вреднује вештине кандидата ценећи вештину комуникације, логичног и аналитичког резоновања, организаторске способности, вештину руковођења, вештину рада на рачунару, као и друге вештине претходно утврђене од стране конкурсне комисије, у зависности од вештина потребних за обављање послова тог радног места. Начин провере стручних оспособљености, знања и вештина Члан 16. Стручне оспособљености, знања и вештине могу се проверавати писмено и усмено. Конкурсна комисија може да спроведе више начина провере, али је разговор увек обавезан. Конкурсна комисија, у сарадњи са државним службеником који је задужен за кадровске послове у организационој јединици у седишту Управе надлежној за правне и опште послове, одређује које се стручне оспособљености, знања и вештине вреднују, као и начин на који се проверавају и исто наводи у огласу о јавном конкурсу. Члан 17. Стручне оспособљености, знања и вештине комуникације кандидата, конкурсна комисија проверава првенствено кроз разговор са кандидатима. Конкурсна комисија, пре почетка разговора са кандидатима, одређује који су јој подаци о кандидатима потребни и питања која се кандидатима постављају. Свим кандидатима постављају се иста питања и по истом редоследу, с тим што конкурсна комисија може у току разговора поставити и додатна питања и тражити додатна обавештења која су јој неопходна. Разговор може да садржи симулацију типичног проблема који се јавља на радном месту, а који кандидат треба да реши. Свим кандидатима се задаје исти задатак. Ако конкурсна комисија одлучи да се у изборном поступку писмено проверавају стручне оспособљености, знања и вештина, разговор са кандидатима обавља се после писмене провере. Члан 18. Конкурсна комисија може одлучити да је за попуњавање слободног радног места целисходна писмена провера стручних оспособљености, знања и вештина, о чему ће обавестити директора Управе. Овакав начин провере наводи се у огласу о јавном конкурсу. Писмена провера из става 1. овог члана врши се у облику теста или писменог рада. Ако тест служи вредновању стручних оспособљености и знања, кандидати одговарају на питања тако што бирају један од више понуђених одговора у тесту, који је претходно саставила конкурсна комисија. Начин провере вештина врши се првенствено путем тестова који се користе у органима државне управе, изузев вештине рада на рачунару и вештине комуникације, које се проверавају непосредно. Провера путем писменог рада спроводи се само изузетно, када конкурсна комисија процени да је за радно место које се попуњава изузетно потребна вештина логичког и аналитичког закључивања, о чему ће кандидати бити обавештени у огласу. Писмени рад захтева кратку анализу и извођење закључка на задату тему од стране конкурсне комисије. Ако Управа нема одговарајуће стручњаке из области из које се писмено проверавају оспособљеност, знања и вештине, састављање задатака може да се повери стручњацима изван Управе. Мерила за избор кандидата Члан 19. Ако се у изборном поступку знање проверава тестом, резултат кандидата вреднује се тако што се одређује проценат тачних одговора и вреднује оценом „задовољава”. Само кандидати са више од 50% тачних одговора могу да учествују у наредном делу изборног поступка. Ако се као начин провере користи писмени рад, рад кандидата вреднује се оценом од 1 до 3, према критеријумима које конкурсна комисија унапред одређује. Оценом 3 вреднује се кандидат који у потпуности испуњава захтеве за избор на радно место, оценом 2 вреднује се кандидат који делимично испуњава захтеве, а оценом 1 вреднује се кандидат који не испуњава захтеве за избор на радно место. У наредном делу изборног поступка могу да учествују само кандидати које су сви чланови конкурсне комисије вредновали оценом 2 или 3. Резултат вредновања кандидата утврђује се просечном вредношћу позитивних оцена. Члан 20. После бодовања свих кандидата, конкурсна комисија сачињава листу кандидата и доставља је директору Управе, односно министру правде. Ако више кандидата има једнак резултат, предност на листи кандидата имају они са бољим резултатима на писменој провери знања и стручних оспособљености (прво допунско мерило) и бољим резултатом на тесту вештина (друго допунско мерило). V. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПРИЈЕМ ПРИПРАВНИКА У СЛУЖБИ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ 1. Расписивање конкурса, начин конкурисања и услови конкурса Члан 21. Право учешћа на конкурсу за пријем приправника у служби за обезбеђење има лице које испуњава услове предвиђене Законом о извршењу кривичних санкција. Поред података из члана 5*. овог правилника, оглас за пријем приправника у служби за обезбеђење садржи услове из Закона о извршењу кривичних санкција* који се односе на приправнике и напомену да ће кандидат, након извршене безбедносне провере и психофизичког тестирања, бити позван на проверу здравствене способности за рад у служби за обезбеђење, са ношењем оружја. *Службени гласник РС, број 137/2014 2. Поступак са пријављеним кандидатима Члан 22. Лекарски преглед за утврђивање здравственог стања кандидата, састоји се из општег лекарског прегледа, специјалистичких прегледа и теста на дрогу, које обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у складу са утврђеним критеријумима тог Завода. Кандидат који на лекарском прегледу добије негативан лекарски налаз, елиминише се из даљег поступка пријема кандидата. Члан 23. Провера психолошког статуса кандидата подразумева тестирање путем станардизованих струковних тестова. Оцену „не задовољава” добија кандидат који постигне резултате испод утврђеног минимума, односно изнад утврђеног максимума у тесту. Оцену „задовољава” добија кандидат који постигне резултате изнад утврђеног минимума, односно испод утврђеног максимума у тесту. Члан 24. Пре провере базично-моторичног статуса врши се антропометријско мерење кандидата (висина, тежина и БМИ). Провером базично-моторичког статуса процењује се: 1) снага руку (максималан број склекова – време неограничено, без паузе приликом понављања радње која се тестира); 2) издржљивост прегибача трупа (подизање трупа за неограничено време, без паузе приликом понављања радње која се тестира); 3) снага ногу (максималан број чучњева – време неограничено, без паузе приликом понављања радње која се тестира); 4) анаеробни потенцијал организма – (трчање на 100 метара); 5) аеробни потенцијал организма – (трчање на 1000 / 500 метара); Сваки тест процене базично-моторичког статуса вреднује се од 0 до 5 поена, при чему укупни максимални број поена износи 25. Оцену не задовољава добија кандидат који освоји укупно 7 или мање поена, односно на два теста освоји 0 поена. Број поена за утврђивање базично-моторичког статуса утврђује се на основу следеће табеле: Све фазе тестирања су елиминаторне. Кандидат који је испунио формални услов и прошао безбедносну проверу, психофизичко тестирање и здравствени преглед позива се на разговор. Кандидати са најбољим резултатом увршћују се на листу кандидата. Члан 25. По окончању поступка са пријављеним кандидатима, Комисија утврђује листу кандидата. На основу листе кандидата, решење о пријему кандидата у радни однос на одређено време у својству приправника – командира доноси директор Управе. У решењу из става 1. овог члана наводи се назив завода у који се кандидат прима. VI. ОДЛУЧИВАЊЕ И ПОСТУПАК ПО ЖАЛБИ Члан 26. На основу листе кандидата, одлуку о пријему кандидата доноси директор Управе, односно министар правде када је оглашен јавни конкурс за попуну радног места управника завода, односно заменика управника. На решење о избору, односно пријему кандидата у радни однос, кандидат може изјавити жалбу Жалбеној комисији Владе, преко Управе, у року од осам дана од дана пријема решења. VII. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 27. Одлука о избору кандидата на јавним конкурсима који су започети, а по њима до дана ступања на снагу овог правилника није донета коначна одлука о попуни радног места, донеће се по одредбама прописа по којима су јавни конкурси започети. Члан 28. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 335. став 2. Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 16/97 и 34/2001), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о одређивању послова чије је обављање неспојиво са радом у Управи за извршење заводских санкција „Службени гласник РС“, број 9 од 12. фебруара 2003. Члан 1. Овим правилником одређују се послови чије је обављање неспојиво са радом постављених и запослених лица у Управи за извршење заводских санкција (у даљем тексту: Управа). Члан 2. Постављена и запослена лица у Управи не могу: 1) бити оснивачи, акционари или чланови једночланог друштва или оснивачи друштва лица; 2) обављати делатност слободне професије уређене посебним прописима или самостално обављати делатност у смислу закона којим се уређују услови и начин обављања делатности приватних предузетника; 3) обављати послове физичко-техничког обезбеђивања лица, имовине, објеката, ствари у транспорту и јавних скупова; 4) обављати послове по основу уговора о привременим и повременим пословима и уговора о делу. Члан 3. Изузетно од одредбе члана 2. тачка 4) овог правилника, поједине послове постављена лица могу обављати по одобрењу министра правде, запослени у седишту Управе по одобрењу директора Управе, а запослени у заводима по одобрењу управника завода уз претходну сагласност директора Управе. Постављена и запослена лица податке прикупљене на раду у Управи могу објављивати само уз сагласност директора Управе. Члан 4. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о извршењу ванзаводских санкција и мера "Службени гласник РС", бр. 55 од 23. маја 2014, 87 од 13. новембра 2018. Глава прва ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Садржина закона Члан 1. Овим законом уређује се поступак извршења ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, које се извршавају у заједници (у даљем тексту: извршење), прописује се сврха, садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор над извршењем. На извршење из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није другачије прописано. Сврха и садржај извршења Члан 2. Извршења ванзаводских санкција и мера спроводе се ради заштите друштва од криминалитета извршењем ванзаводских санкција и мера у заједници са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица. Послови извршења спроводе се приликом одлучивања о кривичном гоњењу, одређивању и извршењу мера обезбеђења присуства окривљеног, извршењу санкције изречене учиниоцу кажњивог дела, извршењу условног отпуста и пружању подршке и помоћи после извршене казне затвора. Послови извршења обављају се на основу одлуке јавног тужиоца, суда или на захтев завода за извршење кривичних санкција. Повереничка служба Члан 3. Послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције (у даљем тексту: Повереничка служба), у оквиру Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). У оквиру Повереничке службе образују се повереничке канцеларије за подручје територијалне надлежности једног или више виших судова. Месна надлежност повереничке канцеларије из става 2. овог члана одређује се према месту пребивалишта, односно боравишта лица укљученог у извршење. У вршењу послова из своје надлежности повереничка канцеларија сарађује и размењује податке са државним органима, научним установама, органима локалне заједнице, удружењима и другим институцијама које су од значаја за обављање њихових послова. Повереничка канцеларија може ради обављања послова из своје надлежности ангажовати стручњаке, као и друга лица, у складу са законом. Глава друга ПОЛОЖАЈ ЛИЦА УКЉУЧЕНОГ У ИЗВРШЕЊЕ И ОВЛАШЋЕЊА ПОВЕРЕНИКА Положај лица укљученог у извршење Члан 4. У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере. Лице према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства. Послови извршења Члан 5. Послови извршења су: 1) праћење извршења обавеза према одлуци јавног тужиоца, када се у односу на осумњиченог одлаже кривично гоњење, као и спровођење обавеза по пресуди донетој на основу закљученог споразума о признању кривичног дела; 2) праћење извршења мере забране напуштања стана (у даљем тексту: кућни притвор) и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем; 3) организација, спровођење и праћење извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује (у даљем тексту: кућни затвор); 4) организација, спровођење и праћење извршења казне рада у јавном интересу и заштитног надзора код условне осуде; 5) надзор над условно отпуштеним лицем и подршка да лице поштује ограничења која је изрекао суд; 6) саветовање и пружање подршке и помоћи лицу после извршене казне затвора да избегну поновно чињење кривичних дела; 7) други послови који су од значаја за обављање послова извршења. Овлашћења Повереника Члан 6. Послове извршења обавља државни службеник из повереничке канцеларије (у даљем тексту: Повереник). Повереник је овлашћен да прикупља податке о лицима према којима се спроводи извршење, да успостави контакт са породицом, да изврши увид у службену документацију надлежних органа и правних лица и да од њих затражи да му се доставе потребни подаци. Повереник има својство службеног лица и сва права и дужности која произилазе из тог својства. Повереник има службену легитимацију и службену значку чију садржину и изглед прописује министар надлежан за послове правосуђа. *Службени гласник РС, број 87/2018 Први разговор *Службени гласник РС, број 87/2018 Члан 6а Након достављања правноснажне и извршне одлуке суда, Повереник позива на први разговор лице према којем се спроводи извршење кућног затвора. Повереник писмено налаже лицу из става 1. овог члана да се одређеног дана јави у повереничку канцеларију на први разговор, како би одредио датум започињања извршења кривичне санкције. Ако се лице из става 1. овог члана не јави на први разговор у повереничку канцеларију у року од три дана од дана када је требало да се јави, Повереник обавештава надлежни суд. У случају из става 3. овог члана суд наређује довођење, а ако се лице крије или је у бекству, наређује издавање потернице и о томе обавештава Повереника. *Службени гласник РС, број 87/2018 Права, обавезе и заштита лица према којем се спроводи извршење Члан 7. Лице према којем се спроводи извршење оствариваће своју здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити. Лице према којем се спроводи извршење може променити место пребивалишта или боравишта само уз сагласност органа чијом је одлуком одређено спровођење извршења. Молба за сагласност за промену пребивалишта или боравишта подноси се преко повереничке канцеларије. Лице према којем се спроводи извршење дужно је да надокнади штету Управи, за оштећење или уништење уређаја за лоцирање, коју проузрокује намерно или крајњом непажњом. Лице према којем се спроводи извршење има право приговора директору Управе на рад Повереника, ако сматра да су поступањем Повереника повређена његова права. Повереник је дужан да писмено одговори на наводе из приговора у року од три дана од дана пријема приговора. Директор Управе одлуку о приговору донеће у року од осам дана од дана пријема приговора. Против појединачних аката директора Управе којима се решава о правима и обавезама лица према којем се спроводи извршење дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење). *Службени гласник РС, број 87/2018 Заштита података о личности лица према којем се спроводи извршење Члан 8. Подаци о лицу према којем се спроводи извршење представљају нарочито осетљиве податке о личности и њихова заштита се врши у складу са законом који уређује заштиту података о личности. Сви подаци о лицу укљученом у извршење евидентирају се и чувају у досијеу поступања. Лице укључено у извршење има право увида у свој досије поступања, осим у запажања и стручна мишљења Повереника и других стручних лица, као и података који се односе на трећа лица. Евиденције Члан 9. Евиденције послова извршења води Повереничка служба. Евиденције се могу водити ручно и електронски. У оквиру евиденција воде се матичне књиге и досијеи поступања за лица према којима се спроводи извршење. Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности и изреченој санкцији, мери или обавези, као и податке од значаја за њихово извршење. У матичне књиге уписују се следећи подаци о личности: име и презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана и адреса пребивалишта, односно боравишта. У досије поступања уписују се следећи подаци о личности: школска спрема, занимање, посебне потребе, брачно стање и подаци о личности чланова породице лица према коме се спроводи извршење (име и презиме чланова породице, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона). Упутство о начину вођења евиденција из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђa. Појединачни програм поступања Члан 10. Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење. Појединачни програм поступања израђује се на основу процене личности, личних прилика, здравственог стања, стручних квалификација, процене ризика и потреба лица према којем се спроводи извршење. Програм се израђује у сарадњи са осуђеним лицем. Појединачни програм поступања садржи методе, поступке и рокове за његово спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за испуњавање сврхе извршења. Појединачни програм поступања обавезно садржи преузете обавезе или мере које је одредио надлежни орган. Лице према којем се спроводи извршење упознаће се са садржином појединачног програма поступања, као и са последицама неизвршења обавеза, прихвати га својим потписом, после чега је обавезно извршавати утврђене поступке и мере. Глава трећа НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ОБАВЕЗА ПРЕМА ОДЛУЦИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Надзор над извршењем обавеза према одлуци јавног тужиоца о одлагању кривичног гоњења Члан 11. Када јавни тужилац донесе одлуку о одлагању кривичног гоњења, надзор над извршењем обавеза које су одређене осумњиченом обавља Повереник. Достављање одлуке јавног тужилаштва Члан 12. Јавни тужилац доставља одлуку о одлагању кривичног гоњења са подацима о личности осумњиченог надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана доношења одлуке. Поступање Повереника Члан 13. Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке предузме потребне радње за њено извршење. Када је то потребно, и према врсти обавезе, Повереник прибавља потребне податке од породице осумњиченог, полиције, установа здравствене и социјалне заштите, послодавца и других установа, организација и удружења. Повереник има право непосредног проверавања извршења обавеза. Извршавање обавеза Члан 14. Осумњичени према којем се спроводи извршење, дужан је да испуни обавезе у року и на начин одређеним одлуком јавног тужиоца. Ако је осумњичени оправдано спречен да испуни обавезе из става 1. овог члана, дужан је да о томе обавести Повереника без одлагања. Надзор над спровођењем обавеза Члан 15. Повереник надзире извршење обавеза и обавештава надлежног јавног тужиоца о спроведеном надзору. Ако осумњичени не испуњава обавезе које су му одређене, као и у случају из члана 14. става 2. овог закона, Повереник ће о томе обавестити јавног тужиоца и Повереничку службу, уз навођење разлога. Извештавање Члан 16. Повереник, према потреби, доставиће извештај о околностима које битно утичу на извршење обавеза. Када осумњичени испуни обавезе Повереник о томе, без одлагања, обавештава надлежног јавног тужиоца и Повереничку службу. Глава четврта ИЗВРШЕЊЕ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА КОЈЕ ЈЕ ОДРЕДИО СУД Надзор над извршењем мере кућног притвора Члан 17. Када суд према окривљеном одреди примену мере кућног притвора контролу поштовања ограничења која су окривљеном одређена одлуком суда обавља Повереничка служба преко Повереника. Суд ће у својој одлуци назначити да ли се мера кућног притвора извршава са или без примене електронског надзора. Суд одмах доставља одлуку о примени мере кућног притвора Повереничкој служби. Ако суд донесе одлуку да се мера кућног притвора извршава уз примену електронског надзора, опрема за електронски надзор активира се одмах после достављања одлуке из става 3. овог члана. Уређај за лоцирање окривљеног (одашиљач са пратећом опремом), који је нешкодљив по здравље, поставља стручно лице, које при томе даје потребно упутство окривљеном о начину рада уређаја. Повереничка служба управља и уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и његов положај у простору. Приликом контроле спровођења мере из става 1. овог члана Повереник сарађује са полицијом или другим надлежним државним органом. Право на боравак ван просторија *Службени гласник РС, број 87/2018 Члан 17а Окривљени према коме се примењује мера кућног притвора има право на боравак ван просторија у којима се примењује мера у трајању од највише један час дневно у периоду од 7 до 17 часова. Ако се утврди злоупотреба права из става 1. овог члана суд ће, на образложени предлог Повереника, донети одлуку о одузимању тог права. Против одлуке из става 2. овог члана окривљени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања ванрасправном већу истог суда. Жалба из става 3. овог члана не задржава извршење одлуке. *Службени гласник РС, број 87/2018 Обавезе Повереника Члан 18. О кршењу ограничења које је суд окривљеном одредио Повереник без одлагања обавештава суд, полицију и Повереничку службу. Повереник обавештава суд и о другим околностима од значаја за примену електронског надзора. Надзор над извршењем мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда Члан 19. Када суд донесе одлуку којом је окривљеном изречена забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда, са обавезом јављања окривљеног Поверенику, одлуку доставља Повереничкој служби. Повереник је дужан да у року од три дана од дана пријема одлуке изради програм поступања са којим упознаје окривљеног. Повереник одмах обавештава суд, полицију и Повереничку службу о кршењу обавезе јављања. Извршење казне кућног затвора Члан 20. Пре доношења одлуке о извршењу казне кућног затвора са применом електронског надзора, суд ће утврдити да ли постоје техничке и друге могућности за извршење ове казне. Ако није у могућности да утврди услове из става 1. овог члана, суд ће од Повереничке службе затражити извештај о постојању техничких и других могућности од значаја за извршење ове казне. После добијања извештаја суд ће у својој одлуци назначити да ли ће се казна кућног затвора извршавати са или без примене електронског надзора. Ако суд није назначио у пресуди да ли ће се казна извршавати са или без примене електронског надзора, суд је дужан да се без одлагања изјасни о начину извршења казне. Праћење извршења казне кућног затвора Члан 21. Правноснажну и извршну одлуку о кућном затвору суд доставља Повереничкој служби. Повереник утврђује програм поступања и прати извршење казне из става 1. овог члана. Извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора Члан 22. Када суд одреди да се извршење казне кућног затвора спроводи са применом мере електронског надзора, примену спроводи Повереничка служба, у сарадњи са полицијом. Постављање уређаја за лоцирање осуђеног (одашиљач са пратећом опремом) обавља се на начин предвиђен одредбама члана 17. ст. 4. до 6. овог закона. Права и обавезе осуђеног Члан 23. Осуђени коме је одређен кућни затвор не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима предвиђеним овим законом. Осуђени из става 1. овог члана има право на боравак ван просторија у којима станује у трајању од највише два часа дневно у периоду од 7 до 17 часова. Директор Управе, на образложени предлог Повереника, донеће одлуку о одузимању права из става 2. овог члана ако се утврди да је дошло до злоупотребе тог права. Против одлуке директора Управе из става 3. овог члана осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања судији за извршење. Жалба из става 4. овог члана не задржава извршење одлуке. Осуђени може напустити просторије у којима станује на позив суда или другог државног органа. Повереник позив доставља Повереничкој служби, а време које је осуђени провео ван просторија у којима станује евидентира се у листи праћења и у досијеу који се води у Повереничкој служби у електронској форми. *Службени гласник РС, број 87/2018 Посебни разлози за напуштање просторије Члан 24. Одлуком директора Управе осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима: 1) због пружања нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, ако је за пружање медицинске помоћи неопходно напуштање просторија; 2) ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом; 3) ради похађања наставе током редовног школовања; 4) брисана је (види члан 6. Закона - 87/2018-77) 5) због одласка на полагање испита; 6) због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења; 7) због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства; 8) због смрти блиског сродника; 9) због обавезе старања према члановима уже породице предвиђене законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице; 10) због сезонских пољопривредних радова, ако се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу; 11) због других нарочито оправданих разлога за које осуђени може поднети образложену молбу. Одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 1. овог члана, доноси директор Управе, на молбу осуђеног. Осуђени подноси молбу преко Повереника који је са мишљењем о основаности доставља Повереничкој служби. Са одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује упознаје се суд и месно надлежна полицијска управа. Прекид извршења казне кућног затвора Члан 25. Ако је осуђеном дозвољен боравак ван просторија у којима станује из разлога прописаним у члану 24. став 1. тачкa 6) овог закона, а на стационарном или бањском лечењу се налази дуже од 15 дана прекида му се извршење казне, док траје лечење. Одлуку о прекиду казне доноси директор Управе. Директор Управе опозива одлуку о прекиду извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси. Против одлуке којом се опозива прекид извршења казне, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење одлуке. Поступак у случају хитне медицинске интервенције Члан 26. У случају да осуђени није у могућности да унапред поднесе молбу, због потребе пружања хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, осуђени може напустити просторије у којима станује. О напуштању просторија из става 1. овог члана осуђени или члан његовог породичног домаћинства у најкраћем могућем року телефоном или на други начин обавештава Повереника и доставља му извештај здравствене установе о здравственом стању осуђеног, односно члана његовог породичног домаћинства. У случају из става 1. овог члана, Повереник одмах обавештава руководиоца Повереничке службе. По прибављеном извештају здравствене установе, ако је осуђени задржан на даљем лечењу, а на предлог руководиоца Повереничке службе, директор Управе у најкраћем року доноси одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује. Опозив одлуке о дозволи напуштања просторије Члан 27. Директор Управе опозива одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, ако: 1) више не постоје околности из члана 24. став 1. овог закона; 2) се накнадно утврди да су подаци наведени у молби осуђеног, на основу којих је донета одлука о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, неистинити; 3) осуђени злоупотребљава дозволу напуштања просторије. Против одлуке којом се опозива дозвола за напуштање просторија у којима осуђени станује, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење одлуке. Обавештавање о кршењу обавеза осуђеног Члан 28. Повереник преко Повереничке службе обавештава суд о кршењу обавеза осуђеног, односно о околностима које онемогућавају извршење казне. Самовољно напуштање просторија Члан 29. У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова Повереничка служба о томе, без одлагања, обавештава суд који је донео првостепену пресуду. По пријему обавештења из става 1. овог члана судија појединац суда који је донео првостепену пресуду без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, донеће решење да осуђени остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора и наређује издавање потернице. Наредба за издавање потернице доставља се органима полиције ради извршења. Време проведено у бекству не урачунава се у време извршења казне. Поступање Повереника Члан 30. У поступку извршења казне кућног затвора Повереник може без претходне најаве да проверава да ли се осуђени налази у просторијама у којима станује или другом месту које је предвиђено програмом поступања. Провере из става 1. овог члана обављају се посетом осуђеном у просторијaма у којима станује, односно месту где ради и разговорима са члановима његовог породичног домаћинства и послодавцем. Провера путем телефонског разговора обавља се на тај начин што Повереник позива фиксни телефонски број власника просторија у којима осуђени станује и разговара са осуђеним, као и са члановима његовог породичног домаћинства. Обавештавање Члан 31. По извршеној казни кућног затвора Повереник обавештава суд и полицију преко Повереничке службе. Извршење казне кућног затвора без мера електронског надзора Члан 32. На начин извршења казне кућног затвора без примене мера електронског надзора, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора. Превремено отпуштање Члан 33. Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише три месецa до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог руководиоца Повереничке службе. Предлог из става 1. овог члана подноси се на основу мишљења Повереника. Извршење условне осуде са заштитним надзором Члан 34. Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна. Дужности и права Повереника и осуђеног лица Члан 35. Повереник је дужан да одмах, по пријему одлуке, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима. Повереник је дужан да у року од 15 дана од дана пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора. Повереник упознаје осуђеног са програмом и са последицама неизвршења обавеза. Програм из става 2. овог члана Повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана. На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом. Праћење извршења и обавештавање Члан 36. Повереник ће одмах обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку заштитног надзора у вези са извршењем условне осуде. У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, Повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор. Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, Повереник ће о томе обавестити суд и Повереничку службу, уз навођење разлога. Повереник ће доставити суду и Повереничкој служби извештај о околностима које битно утичу на спровођење програма. Предлог за измену обавеза или укидање заштитног надзора Члан 37. На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора Повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног. Ако на основу остварених позитивних резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, Повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања. Извршење казне рада у јавном интересу Члан 38. Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави Повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна. Закључење уговора о извршењу казне рада у јавном интересу Члан 39. Рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима. Управа закључује уговор о сарадњи са правним лицем из става 1. овог члана о обављању рада у јавном интересу којим се одређују међусобни односи Управе, послодавца и осуђених у вези са обављањем рада у јавном интересу. Повереничка служба води евиденцију о закљученим уговорима из става 2. овог члана. Руководилац Повереничке службе или лице које он овласти, доноси одлуку о упућивању осуђеног на рад у јавном интересу код одређеног послодавца, коју доставља осуђеном и послодавцу. Избор послодавца, врсту посла и програм рада одређује Повереник. Управа осигурава осуђене за случај повреде на раду. Праћење извршења и обавештавање Члан 40. Повереник ће обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку извршења казне рада у јавном интересу. Повереник ће суду и Повереничкој служби доставити извештај о околностима које битно утичу на реализацију програма. Обавезе и права осуђеног Члан 41. Осуђени је дужан да обави рад у предвиђеном року и на начин одређен програмом. Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом предвиђене обавезе, дужан је да о томе обавести Повереника и послодавца најкасније у року од 24 часа од настанка разлога спречености. Осуђени има право да контактира Повереника на договорен начин. Предлог за умањење трајања казне рада у јавном интересу Члан 42. Ако Повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, благовремено ће писмено предложити суду да трајање казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину, у складу са одредбама Кривичног законика. Поступање Повереника у случају занемаривања радне обавезе Члан 43. Ако Повереник на основу обавештења представника послодавца установи да осуђени током спровођења програма грубо занемарује своје радне обавезе, обавиће разговор са осуђеним, дати му потребне савете и упозорити га на последице таквог његовог поступања. Ако осуђени и после упозорења настави да грубо занемарује своје радне обавезе, Повереник ће о томе известити суд и Повереничку службу, уз навођење чињеница, околности и разлога. Глава пета НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ МЕРА ОДРЕЂЕНИХ УЗ УСЛОВНИ ОТПУСТ Извршење условног отпуста Члан 44. Надзор над условно отпуштеним лицем обавља Повереничка служба ако је у одлуци о условном отпусту суд одредио да је осуђени дужан да испуни једну од следећих обавеза: 1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора; 2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање; 3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца; 4) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела; 5) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места; 6) уздржавање од употребе дрога или алкохолних пића; 7) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа, и поступање по њиховим упутствима; 8) испуњење других обавеза које су предвиђене кривичноправним одредбама. Суд који је донео одлуку о условном отпусту којом одређује испуњење једне или више обавеза из става 1. овог члана, дужан је да извршну одлуку без одлагања достави Повереничкој служби. Надзор над спровођењем обавеза Члан 45. Надзор над условно отпуштеним лицем спроводи Повереник, који утврђује и прати програм извршења условног отпуста. Примена електронског надзора Члан 46. У случају да је суд донео одлуку о условном отпусту којом је одредио да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама уз примену електронског надзора, електронски надзор не може трајати дуже од једне године, нити дуже од трајања условног отпуста. На примену електронског надзора из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује са електронским надзором. Дужности и права Повереника и осуђеног лица Члан 47. Осуђени је дужан да се одмах по пуштању на условни отпуст јави надлежној Повереничкој канцеларији. Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке успостави контакт са службом третмана у заводу, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима. Повереник је дужан да у року од осам дана од дана пријема одлуке донесе програм, узимајући у обзир утврђени програм припреме за отпуст завода у коме је осуђени издржавао казну затвора. Повереник упознаје осуђеног са програмом из става 3. овог члана, као и са последицама неизвршења обавеза. Програм из става 3. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку о условном отпусту и одговарајућем органу, установи, организацији. Јављање надлежном органу Члан 48. У циљу успешног спровођења програма извршења обавеза осуђени мора да се јавља Поверенику у време, на начин и на месту које Повереник одреди. Оспособљавање осуђеног за занимање Члан 49. Осуђени је дужан да испуњава обавезе редовног или ванредног школовања или друге утврђене облике стручног оспособљавања или стицања вештина. Прихватање одговарајућег запослења Члан 50. Осуђени у сарадњи са Повереником и Националном службом за запошљавање активно учествује у проналажењу одговарајућег запослења према понуђеним пословима на тржишту рада. Уздржавање од посећивања одређених места Члан 51. Осуђени је дужан да се придржава забране посећивања одређених места која могу бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела. Обавештавање о промени места боравка и радног места Члан 52. Осуђени је дужан да у року од три дана обавести Повереника о промени места боравка, адреси или промени радног места, ако то не учини сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту. Уздржавање од употребе дрога и алкохола Члан 53. Осуђени је дужан да се уздржава од употребе дроге, алкохола и других психоактивних супстанци. Ако Повереник основано сумња да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, а на основу непосредног увида или информација добијених од породице или других лица блиских осуђеном, овлашћен је да обави одговарајуће тестирање на присуство психоактивних супстанци. Ако Повереник на основу резултата теста утврди да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, или ако осуђени одбије тестирање сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту. Посећивање саветовалишта Члан 54. Осуђени је дужан да се укључи у третман у одговарајућем саветовалишту или установи, у складу са програмом извршења обавеза. Дужност обавештавања суда Члан 55. Повереник је дужан да након истека условног отпуста обавести надлежни суд о испуњености обавеза. Ако кривицом осуђеног извршење обавеза не отпочне у року од 15 дана од дана израде програма или осуђени не испуњава обавезе које су му одређене, односно испуњава их делимично, Повереник је дужан да одмах о томе обавести надлежни суд. У случају из става 2. овог члана надлежни суд ће у року од осам дана донети одлуку о опозиву условног отпуста или обавестити Повереника и осуђеног о наставку извршења условног отпуста. Глава шеста ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ЛИЦУ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА Услови за израду програма помоћи Члан 56. Ако служба за третман процени да постоји потреба за пружањем помоћи осуђеном након извршене казне затвора, или осуђени сам затражи помоћ, Повереник ће најкасније у року од месец дана пре отпуста започети израду програма помоћи. Приликом израде програма помоћи Повереник сарађује са службом за третман и осуђеним. Програм помоћи Члан 57. Програм помоћи је скуп мера и поступака које лице после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Програм помоћи се састоји од: 1) пружања помоћи приликом проналажења смештаја и исхране; 2) пружање помоћи у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту; 3) давања савета у циљу усклађивања породичних односа; 4) пружања подршке и помоћи приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања или стручног оспособљавања; 5) успостављања сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане подршке за подмиривање најнужнијих потреба; 6) пружање подршке и помоћи у уздржавању од употребе опојних дрога и алкохола; 7) пружање других облика помоћи и подршке. На израду програма помоћи сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона. Програм се обуставља, ако лице према којем се програм помоћи спроводи не сарађује. Глава седма ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ МЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА Обавезно јављање повереничкој канцеларији Члан 58. Учинилац кривичног дела из члана 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима („Службени гласник РС”, број 32/13, (у даљем тексту: учинилац)) дужан је да се лично јави надлежном Поверенику у року од три дана од дана извршења кривичне санкције која му је изречена. Поступање Повереника Члан 59. Повереник је дужан да у року од три дана од дана јављања учиниоца отпочне припреме за извршење мера из члана 7. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и да успостави сарадњу са полицијом, професионалним саветовалиштима и установама, битним за спровођење програма извршења посебних мера. Повереник је дужан да у року од осам дана од дана јављања учиниоца изради програм извршења посебних мера и да упозна учиниоца са програмом и са последицама неизвршења обавеза. Програм из става 2. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку, као и полицији, саветовалишту и установи из става 1. овог члана. Обавештавање суда Члан 60. На захтев надлежног суда, Повереник у року од три дана доставља извештај о спровођењу програма извршења посебних мера. У случају неизвршења посебних мера од стране учиниоца, Повереник је дужан да о томе обавести суд. Пропис о извршењу ванзаводских санкција и мера Члан 61. Организацију и рад Повереника, извршење ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном поступку или другом судском поступку које се извршавају у заједници уређује министар надлежан за послове правосуђа. Глава осма НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА Стручни надзор Члан 62. Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера обављају овлашћена лица у саставу Управе. Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака. О обављеном надзору саставља се записник који може садржати и предлог мера за побољшање рада. Записник о извршеном надзору доставља се руководиоцу Повереничке службе и директору Управе. *Службени гласник РС, број 87/2018 Пропис о вршењу надзора Члан 63. Пропис о начину вршења надзорa над извршењем ванзаводских санкција и мера доноси министар надлежан за правосуђе. Глава девета ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Рок за доношење прописа за спровођење закона Члан 64. Прописи из чл. 61. и 63. овог закона, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. До доношења прописа из става 1. овог закона примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом. Ступање закона на снагу Члан 65. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу. На основу члана 6. став 4. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера („Службени гласник РС”, брoj 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о садржини и изгледу службене легитимације Повереника у Управи за извршење кривичних санкција "Службени гласник РС", број 61 од 8. августа 2018. Члан 1. Овим правилником уређује се садржина и изглед службене легитимације Повереника у Управи за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). Члан 2. Службена легитимација Повереника служи за идентификацију и доказивање својства запосленог у Управи. Члан 3. Службену легитимацију чине образац службене легитимације и службена значка, која се носи у троделним кожним корицама на склапање, црне боје, димензија 327 х 78 mm. Службена значка је фиксирана на унутрашњу страну кожних корица, а у другом делу корица налази се отвор од провидне фолије димензија 78 х 55 mm за образац службене легитимације. Члан 4. Образац службене легитимације је величине 60 х 90 mm, штампан је на заштићеном папиру, има тонску подлогу српске тробојке и заштићен је омотом од пластифициране провидне масе. Предња страна обрасца службене легитимације садржи: 1) на врху, на средини, текст „Република Србија”; 2) испод тога, на средини, текст: „МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ”; 3) испод тога, на средини, текст: „Управа за извршење кривичних санкција”; 4) испод тога, на средини, црвеним словима текст: „СЛУЖБЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА”; 5) испод тога, са леве стране, место за уписивање назива радног места; 6) испод тога, са леве стране, место за име и презиме имаоца службене легитимације; 7) са десне стране, место означено за фотографију у боји, димензија 25 х 30 mm, имаоца службене легитимације; 8) испод тога, место означено за идентификациони број: „ИД број”; 9) са леве стране, место за холограм димензија 24 х 13 mm; 10) испод тога, место означено за датум издавања службене легитимације, са текстом: „Датум издавања”; 11) испод тога, на средини, место означено за потпис министра, са текстом: „Министар”; 12) са леве стране, место означено за печат Министарства правде, са текстом: „М.П.”. Друга унутрашња страна обрасца службене легитимације садржи: 1) на врху, дуж целе горње ивице, заштитну траку са микротекстом; 2) испод тога, на средини, текст: „ОВЛАШЋЕЊЕ”; 3) испод тога, на средини, текст: „Ималац ове легитимације овлашћен је да поступа у складу са Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера”; 4) испод тога, на средини, место за серијски број легитимације. Службена значка састоји се од кружног медаљона црвене боје, у коме је двоглави орао у полету, у мат посребрењу са позлаћеним кљуном и канџама и црвеним штитом на грудима на којима су крст и четири оцила у мат посребрењу; око двоглавог орла је прстен у тамно плавој боји; око медаљона је обавијен хромиран храстов венац у коме се налази укупно 18 жирева, по девет на свакој страни, од којих је пет на спољашњим и четири на унутрашњим листовима. У доњем делу знака, преко храстовог венца постављене су, преко црног штита са уском хромираном ивицом, позлаћене теразије правде са балансним ослонцем у виду мача, позлаћене дршке и сечива метал беле боје окренутог врхом на горе. Позлаћена круна са бисерима, смештена је на горњој ивици значке. Значка поседује хромирану ленту на самом дну са угравираним идентификационим бројем од три цифре, почев од броја 101, испуњене црном бојом. Димензија значке је 80 х 59 mm. Образац службене легитимације и изглед службене значке одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део (Прилог 1). Члан 5. Број који се уписује у службену легитимацију и урезује на службену значку је број под којим се води лице коме се оне издају, и као идентификациони број (у даљем тексту: ИД број) служи за идентификацију Повереника. ИД број Повереника састоји се од три цифре почев од броја 101. Члан 6. Ако Повереник коме је издата службена легитимација оштети, изгуби или на други начин остане без службене легитимације или службене значке, о томе ће одмах писмено обавестити начелника Одељења ради издавања дупликата службене легитимације. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 63. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вршења надзора над извршењем ванзаводских санкција и мера "Службени гласник РС", број 16 од 26. фебруара 2016. Члан 1. Овим правилником уређује се начин вршења надзора над извршењем ванзаводских санкција и мера. Члан 2. Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера (у даљем тексту: надзор) обављају овлашћена лица у саставу Повереничке службе, у складу са Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера (у даљем тексту: Закон). Члан 3. Надзором се проверава законитост и стручност у раду у извршењу ванзаводских санкција и мера, кроз редовни, контролни и ванредни надзор, у складу са законом. Члан 4. Редовни надзор спроводи се у складу са годишњим планом рада Повереничке службе. Контролни надзор спроводи се ради утврђивања извршења мера које су наложене у оквиру редовног или ванредног надзора. Ванредни надзор спроводи се на основу процене руководиоца Повереничке службе да околности у функционисању повереничке канцеларије захтевају његово обављање. Члан 5. Надзор над радом повереничке канцеларије обавља се на основу писменог налога директора Управе, на предлог руководиоца Повереничке службе. Члан 6. Овлашћена лица у обављању надзора проверавају законитост и стручност у раду. Овлашћена лица врше надзор непосредним опажањем, увидом у службену документацију и евиденције, појединачним и групним разговорима са запосленима и лицима према којима се примењују ванзаводске санкције и мере. Члан 7. Повереник овлашћеним лицима омогућава несметан рад и доставља све тражене податке за обављање надзора. Члан 8. У вршењу надзора из члана 6. овог правилника проверавају се: облици и методе рада повереника који се примењују у реализацији појединачних програма поступања; рад повереника у области статуса и заштите права лица према којима се извршавају ванзаводске санкције и мере; испуњење рокова и усклађеност појединачног програма поступања са обавезама или мерама које је одредио надлежни орган и сарадња повереника са службом за третман у заводу и другим субјектима укљученим у реализацију појединачног програма поступања, у складу са законом. Члан 9. О обављеном надзору овлашћена лица састављају записник, у коме евидентирају уочене недостатке и наводе мере и рокове за њихово отклањање, као и предлог мера за побољшање рада. Члан 10. Записник о извршеном надзору доставља се руководиоцу Повереничке службе и директору Управе, у складу са Законом. Члан 11. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 61. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера („Службени гласник РС”, брoj 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду Повереника "Службени гласник РС", број 30 од 27. марта 2015. I. УВОДНА ОДРЕДБА Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређује се начин извршења ванзаводских санкција и мера које се извршавају у заједници и организација и рад Повереника. II. НАЧИН ИЗВРШЕЊА ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА Члан 2. Ванзаводске санкције и мере, прописане Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера су: 1) одлагање кривичног гоњења према одлуци јавног тужиоца; 2) забрана напуштања стана; 3) забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем; 4) казна затвора у просторијама у којима осуђени станује; 5) казна рада у јавном интересу; 6) условна осуда са заштитним надзором; 7) условни отпуст уз надзор; 8) пружање помоћи лицу после извршене казне затвора; 9) спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима. Начин извршења обавеза одређених уз меру одлагања кривичног гоњења према одлуци јавног тужиоца Члан 3. Повереник контролише извршење обавеза одређених уз меру одлагања кривичног гоњења према одлуци јавног тужиоца – непосредним контактом са осумњиченим, његовом породицом, послодавцем или прибављањем потребне документације којом се доказује извршење обавеза које су му одређене. О извршењу обавеза осумњиченог Повереник обавештава јавног тужиоца и Повереничку службу, у складу са законом. Начин извршење мере забране напуштања стана Члан 4. По пријему одлуке о примени мере забране напуштања стана (у даљем тексту: кућни притвор), са или без примене електронског надзора, Повереничка служба без одлагања поступа по тој одлуци. Повереник или стручно лице које поставља уређај за лоцирање упознају окривљеног и чланове домаћинства са судском одлуком, његовим правима и обавезама, последицама у случају да самовољно напусти просторије у којима се мера извршава и начину комуникације са Повереником. Окривљени, у складу са законом, може напустити просторије у којима се извршава мера кућног притвора само уз сагласност суда. О извршавању мере кућног притвора Повереник обавештава месно надлежну полицијску управу ради суделовања у њеном извршењу. О свим околностима од значаја за извршење мере кућног притвора Повереник обавештава суд, полицију и Повереничку службу, у складу са законом. Причвршћени одашиљач и пријемник уклања стручно лице даном доношења одлуке суда о укидању електронског надзора. Члан 5. Мера кућног притвора извршава се у просторијама у којима окривљени станује. Под просторијама у којима окривљени станује сматра се кућа или стан у којима окривљени има пребивалиште, односно боравиште, без обзира да ли је власник те куће или стана. Ако окривљени није власник куће или стана у којима се извршава мера, окривљени ће прибавити писмену сагласност власника куће или стана за извршење мере која мора бити оверена код надлежног органа. Ако не постоје техничке могућности за извршење мере кућног притвора или не постоји писмена сагласност власника стана, повереничка служба о томе одмах обавештава суд. Начин извршења мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем Члан 6. У извршењу мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем Повереник сарађује са месно надлежном полицијском управом. Одређене мере се извршавају кроз појединачни програм поступања који садржи личне податке окривљеног, мере забране или друге мере одређене судском одлуком и начин остваривања контакта са Повереником. Начин извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује Члан 7. По пријему судске одлуке о изрицању казне затвора у просторијама у којима осуђени станује (у даљем тексту: кућни затвор), са или без примене електронског надзора, Повереник позива осуђеног ради процене његове личности и обавештава га о дану инсталирања опреме за електронски надзор, односно дану почетка казне. Повереник или стручно лице које поставља уређај за лоцирање упознају осуђеног и чланове домаћинства са судском одлуком, његовим правима и обавезама, последицама у случају да самовољно напусти просторије у којима се казна извршава и начину комуникације са Повереником. У извршењу казне кућног затвора Повереник сарађује са месно надлежном полицијском управом. Повереник сачињава појединачни програм поступања у који уноси све промене од значаја за извршење казне кућног затвора о којима редовно обавештава суд, полицију и Повереничку службу, у складу са законом. Одашиљач и пријемник уклања стручно лице даном истека казне кућног затвора. Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, одашиљач и пријемник уклањају се последњег радног дана који претходи тим данима. Члан 8. Казна кућног затвора извршава се у просторијама у којима осуђени станује, у складу са чланом 5. овог правилника. Члан 9. Одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује доноси директор Управе, у складу са законом. Осуђени преко Повереника подноси молбу за дозволу напуштања просторија у којима станује. Уз молбу осуђени прилаже: 1) одговарајућу медицинску документацију за пружање нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, односно због одласка на редовне здравствене прегледе или стационарно лечење у случају тешке и акутне болести (члан 24. став 1. тач. 1) и 6) Закона); 2) сагласност послодавца, потврду о редовном радном времену осуђеног, фотокопију радне књижице, односно уговора о радном ангажовању, због одласка осуђеног на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом (члан 24. став 1. тачка 2) Закона); 3) потврду надлежне образовне установе о редовном школовању, распореду предавања, те дану и часу испита (члан 24. став 1. тач. 3) и 5) Закона); 4) позив државног органа (члан 24. став 1. тачка 4) Закона); 5) потврду надлежног органа о дану и часу када је заказано венчање (члан 24. став 1. тачка 7) Закона); 6) извод из матичне књиге умрлих (члан 24. став 1. тачка 8) Закона); 7) потврду надлежног органа да се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу (члан 24. став 1. тачка 10) Закона). Члан 10. Повереник обавештава руководиоца Повереничке службе одмах по сазнању о насталим разлозима за покретање поступка опозива дозволе о напуштању просторија. О одлуци којом се опозива одлука о дозволи напуштања просторија Повереник одмах обавештава осуђеног. Члан 11. За осуђеног који је постигао нарочито позитивне резултате у извршавању програма поступања, Повереник доставља мишљење руководиоцу Повереничке службе у складу са законом. Руководилац Повереничке службе подноси предлог за превремено отпуштање директору Управе. Начин извршења казне рада у јавном интересу Члан 12. По пријему судске одлуке о изреченој казни рада у јавном интересу, Повереник писменим путем позива осуђеног на разговор у циљу процене одговарајућег радног ангажовања у односу на његове личне карактеристике, социјалне и породичне прилике, здравствено стање, способност, степен образовања, стручност и запосленост. Ако се осуђени не одазове на два позивна писма, Повереник о томе обавештава надлежни суд. Члан 13. Избор послодавца, врсту посла и програм рада одређује Повереник, у складу са законом. Програм рада садржи: личне податке осуђеног, податке о кривичном делу и изреченој казни рада у јавном интересу, податке о учесталости контакта Повереника и осуђеног, податке о радном ангажовању осуђеног (почетак рада, место рада, врста и обим рада), име и презиме представника послодавца који непосредно прати рад осуђеног и рок завршетка казне рада у јавном интересу. Повереник на једноставан и разумљив начин упознаје осуђеног са сврхом обављања рада у јавном интересу и његовим обавезама, програмом и последицама неиспуњења обавеза, што осуђени потврђује потписивањем изјаве да је упознат са правима и обавезама. Повереник лично упознаје осуђеног са представником послодавца и упознаје представника послодавца са оним подацима о осуђеном који су значајни за обављање рада. Повереник упознаје послодавца са обавезом вођења евиденције одрађених сати коју ће доставити надлежном поверенику по завршетку рада. Ако током извршења рада у јавном интересу наступе околности које захтевају измену начина обављања рада у јавном интересу, Повереник о томе обавештава суд и Повереничку службу. Начин извршења условне осуде са заштитним надзором Члан 14. Повереник прати и извршење мера заштитног надзора које могу бити изречене уз условну осуду у складу са Кривичним закоником. Члан 15. По пријему судске одлуке, Повереник писменим путем позива осуђеног на разговор. Повереник на једноставан и разумљив начин упознаје осуђеног са сврхом заштитног надзора, његовим обавезама и последицама неиспуњавања обавеза. Ако се осуђени не одазове на два позивна писма, повереник о томе обавештава надлежни суд. Члан 16. Према обавезама и роковима наложеним у судској одлуци, личним карактеристикама осуђеног, његовим социјалним приликама, здравственом стању, способностима, степену образовања и стручности, запослености и другим околностима, Повереник утврђује програм заштитног надзора. Током утврђивања програма Повереник сарађује са осуђеним. Програм заштитног надзора садржи: личне податке осуђеног, податке о кривичном делу и изреченој условној осуди са заштитним надзором, план активности које ће предузимати повереник током извршења заштитног надзора и учесталост контакта са осуђеним, врсту, начин и рокове реализације предвиђених активности осуђеног, план сарадње са породицом осуђеног, план сарадње са установама и организацијама као и појединцима који су укључени у реализацију програма, план сарадње са жртвом кривичног дела и начин њеног укључења у програм у циљу отклањања или ублажавања штете причињене кривичним делом или измирења са осуђеним. Члан 17. У циљу спровођења извршења мера заштитног надзора Повереник сарађује са органом унутрашњих послова, образовним установама, установама здравствене и социјалне заштите и другим установама, организацијама и удружењима. Повереник доставља програм заштитног надзора субјектима са којима сарађује током извршења заштитног надзора. Члан 18. Осуђени испуњава пресудом наложене обавезе на начин утврђен програмом извршења заштитног надзора. Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом утврђене обавезе у најкраћем року, од настанка разлога спречености, о томе обавештава Повереника, у складу са законом. Члан 19. У циљу успешног спровођења програма осуђени се јавља Поверенику у време, на начин и на месту које Повереник одреди, у складу са законом. Члан 20. Повереник прати и проверава у којој мери осуђени испуњава обавезе редовног или ванредног школовања или друге утврђене облике стручног оспособљавања или стицања вештина. Члан 21. Повереник, у сарадњи са службом за запошљавање или према понуђеним пословима на тржишту рада, помаже осуђеном у проналажењу одговарајућег занимања и прати спремност осуђеног да га прихвати. Члан 22. Повереник, у сарадњи са установама социјалне заштите и кроз контакте са члановима породице, проверава испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитавања деце и других породичних обавеза. Члан 23. Повереник саветодавним радом утиче на осуђеног да не посећује одређена места, локале или приредбе које могу бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела. Члан 24. Повереник води евиденцију о свим обавештењима од стране осуђеног о промени места боравка, адресе или радног места. Члан 25. Повереник саветодавним и едукативним радом са осуђеним и његовом породицом или блиским лицима, помаже осуђеном да се уздржава од злоупотребе психоактивних супстанци и да схвати њихову штетност. Члан 26. Повереник у непосредном контакту пружа подршку осуђеном на лечењу и прати ток његовог лечења кроз редовну сарадњу са одговарајућом здравственом установом. Члан 27. Повереник пружа подршку и подстиче осуђеног да се укључи у третман у одговарајућем саветовалишту или установи и прати ток третмана кроз редовни контакт са стручним радницима. Члан 28. Повереник посредује у односима између осуђеног и жртве ради измирења или поводом постизања споразума о отклањању или ублажавању штете. Начин извршења условног отпуста уз надзор Члан 29. На начин извршења условног отпуста уз надзор примењују се одредбе овог правилника којима се уређује начин извршења условне осуде са заштитним надзором. Члан 30. На вршење електронског надзора код условног отпуста примењују се одредбе овог правилника којима се уређује начин извршења казне кућног затвора са електронским надзором. Члан 31. Повереник надлежан према месту пребивалишта или боравишта осуђеног, на захтев суда у поступку одлучивања о условном отпусту, даје податке о околностима везаним за прихват осуђеног током трајања условног отпуста, у складу са законом. Служба за третман приликом састављања мишљења за суд о условном отпусту сарађује са Повереничком службом, у складу са законом. Начин извршења мере пружања помоћи лицу после извршене казне затвора Члан 32. Повереник, према месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног, сарађује у изради програма за отпуст са службом за третман завода у ком осуђени извршава казну затвора. Програм за отпуст је саставни део програма поступања у заводу и он се реализује најраније једну годину, а најкасније три месеца пре отпуштања, у зависности од дужине изречене казне. Члан 33. Повереник на основу објективног увида у животне околности осуђеног, узимајући у обзир програм припреме за отпуст, започиње израду програма помоћи, најкасније у року од месец дана пре отпуста осуђеног. Приликом израде програма помоћи Повереник сарађује са службом за третман завода и осуђеним. Члан 34. Лице укључено у извршење програма помоћи јавља се Поверенику у року од пет дана након отпуштања са извршења казне затвора. Програм помоћи садржи поступке, рокове за спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за његово извршење, у складу са утврђеним потребама лица укљученог у извршење. Повереник, у року од петнаест дана од дана јављања лица укљученог у извршење, израђује програм помоћи и доставља га субјектима укљученим у његово извршење. Повереник прати извршење мера предвиђених програмом. Ако током извршења програма настану околности које захтевају измену мера или поступака, те промене се уносе у програм помоћи. Ако лице према коме се програм помоћи спроводи не испуњава одређене мере у предвиђеним роковима, извршење програма се обуставља. Кад Повереник утврди да су мере предвиђене програмом помоћи успешно реализоване, о томе ће обавестити лице укључено у извршење програма и организациону јединицу Управе. Начин извршења посебних мера за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима Члан 35. Повереник израђује програм извршења посебних мера у року од осам дана од дана јављања учиниоца кривичног дела против полне слободе према малолетним лицима. Програм из става 1. овог члана садржи начин извршавања следећих посебних мера, у складу са законом: 1) обавеза јављања Поверенику сваког месеца најкасније до 15. дана у месецу; 2) поштовање забране посећивања места на којима се окупљају малолетна лица; 3) одређивање професионалног саветовалишта или установе; 4) обавештавање Повереника о промени пребивалишта, боравишта или радног места; 5) начин сарадње са полицијом и другим установама битним за спровођење програма. Програм из става 1. овог члана Повереник доставља суду који је донео првостепену пресуду и саветовалишту или установи која је одређена тим програмом. Члан 36. Повереник прати извршење програма посебних мера, кроз саветодавни и едукативни рад помаже учиниоцу да прихвати тежину последица извршеног кривичног дела и упознаје га са последицама неизвршавања обавеза. Током извршења програма Повереник редовно сарађује са одређеним саветовалиштем, проверава степен сарадње учиниоца, динамику реализације и успешност остваривања утврђеног програма, сарађује са полицијом и по потреби са породицом учиниоца кривичног дела. Ако током спровођења програма настану околности које онемогућавају његово спровођење (болест учиниоца која захтева дуже лечење или друге посебне околности), Повереник одмах обавештава суд који је донео првостепену пресуду. У случају неизвршавања посебних мера од стране учиниоца, Повереник о томе обавештава суд који је донео првостепену пресуду. На захтев суда који је донео првостепену пресуду, Повереник доставља извештај о спровођењу програма извршења посебних мера. III. ОРГАНИЗАЦИЈА И РАД ПОВЕРЕНИКА Члан 37. Извршење ванзаводских санкција и мера спроводи Повереничка служба преко Повереника. Члан 38. Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење, у складу са законом. Активности утврђене програмом Повереник реализује у непосредном контакту са осуђеним најмање једном месечно, а по потреби и чешће, као и сталном провером испуњавања обавеза. Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом утврђене обавезе, о томе ће обавести Повереника најкасније у року од 24 сати од настанка разлога спречености. Члан 39. Повереник утврђује идентитет лица укљученог у извршење ванзаводских санкција и мера, на основу извршне одлуке јавног тужиоца или суда, у складу са законом, личних исправа (лична карта, путна исправа) или других докумената погодних за утврђивање идентитета издатих од стране надлежних органа. Повереник води досије поступања, у складу са посебним прописом. Након спроведеног извршења, Повереник досије поступања доставља Управи. IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења Члан 40. Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе Правилник о извршењу условне осуде са заштитним надзором („Службени гласник РС”, број 20/08), Правилник о извршењу казне рада у јавном интересу („Службени гласник РС”, бр. 20/08 и 20/14) и Правилник о начину извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује („Службени гласник РС”, број 64/10). Ступање на снагу Члан 41. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала “Службени гласник РС”, бр. 72 од 3. септембра 2009, 101 од 29. децембра 2010. I. ОСНОВНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим законом уређује се поступак извршења казне затвора за кривична дела која се, у смислу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, сматрају кривичним делима организованог криминала, организација и надлежност државних органа у поступку извршења казне, положај осуђених и надзор над извршењем казне затвора. Под условима предвиђеним овим законом, одредбе овог закона се примењују и на извршење казне затвора за: 1) кривично дело тероризма из члана 312. Кривичног законика и кривично дело међународног тероризма из члана 391. Кривичног законика; 2) кривична дела из чл. 370. до 384. и чл. 385. и 386. Кривичног законика; 3) тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1. јануара 1991. године која су наведена у Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију; 4) кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. Кривичног законика, ако је извршено у вези са кривичним делима из тач. 2) и 3) овог става. Ако одредбама овог закона није друкчије прописано, на издржавање казне затвора лица из ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција. II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ 1. Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала Члан 2. За извршење изречене казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона образује се Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем (у даљем тексту: Посебно одељење). За пунолетна лица, којима је уз казну затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана, као и лечења у току извршења казне затвора, у Специјалној затворској болници обезбеђују се посебне просторије под надзором. Обављање послова одржавања реда и безбедности у Посебном одељењу Члан 3. Послове одржавања реда и безбедности у Посебном одељењу обављају запослени у заводима из служби за обезбеђење, који су посебно обучени и упућени на рад у Посебно одељење. Обављање осталих послова у Посебном одељењу Члан 4. Послове здравствене заштите, третмана, обуке и упошљавања и опште послове у Посебном одељењу, обављају запослени у седишту Управе за извршење кривичних* санкција (у даљем тексту: Управа) и заводима који су упућени на рад у Посебно одељење. Изузетно од става 1. овог члана, у случају недостатка запослених на пословима здравствене заштите у заводима, ради остваривања здравствене заштите осуђених, послове здравствене заштите могу да обављају здравствени радници који нису запослени у заводима. *Службени гласник РС, број 101/2010 Прописи о организацији и раду Посебног одељења Члан 5. Ближе прописе о организацији и раду Посебног одељења, посебним условима које треба да испуњавају запослени из члана 3. овог закона и начину њиховог избора пре упућивања на рад у Посебно одељење доноси министар надлежан за правосуђе. Упућивање на рад у Посебно одељење Члан 6. Запослене из члана 3. и члана 4. став 1. овог закона, уз њихову сагласност или због потреба службе без њихове сагласности, на рад у Посебно одељење упућује директор Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: директор Управе), на предлог управника завода у коме се налази Посебно одељење (у даљем тексту: управник завода), на време до шест месеци.* Против решења о упућивању на рад у Посебно одељење, може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе, у року од осам дана од дана пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.* Запослени који је упућен на рад има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са општим прописима.* *Службени гласник РС, број 101/2010 Престанак рада лица упућеног у Посебно одељење Члан 7. На образложен предлог управника завода или на молбу лица упућеног на рад у Посебно одељење, решењем директора Управе, рад у Посебном одељењу може престати и пре истека рока од шест месеци. Решење из става 1. овог члана директор Управе доноси у року од три дана од дана пријема предлога, односно молбе. Против решења директора Управе дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење решења. Руковођење Посебним одељењем Члан 8. Посебним одељењем руководи начелник Посебног одељења, који за свој рад и рад Посебног одељења одговара управнику завода. Начелника из става 1. овог члана распоређује директор Управе, на образложени предлог управника завода. За начелника из става 1. овог члана може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и најмање пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима. 2. Надлежни суд и јавни тужилац Члан 9. У поступку извршења казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона надлежан је председник Вишег суда у Београду (у даљем тексту: председник суда). У поступку из става 1. овог члана, председник суда може овластити судију Вишег суда у Београду или судију Посебног одељења за поступање у предметима кривичних дела организованог криминала, односно судију Већа за ратне злочине упућеног на рад у Виши суд у Београду (у даљем тексту: овлашћени судија). У поступку из става 1. овог члана, приликом одлучивања о жалби, надлежан је председник Апелационог суда у Београду (у даљем тексту: председник Апелационог суда). За одлучивање из става 3. овог члана, председник Апелационог суда може овластити судију тог суда или судију Посебног одељења за поступање у предметима кривичних дела организованог криминала или судију Већа за ратне злочине, упућеног на рад у Апелациони суд у Београду (у даљем тексту: овлашћени апелациони судија). У поступку из става 1. овог члана поступа Тужилац за организовани криминал, односно Тужилац за ратне злочине (у даљем тексту: јавни тужилац). Плате и друга права по основу рада Члан 10. Управник завода, начелник Посебног одељења и запослени који су упућени на рад у Посебно одељење, имају плату која не може бити већа од двоструког износа плате коју би остварили на пословима са којих су ступили на рад у Посебно одељење. Лицима из става 1. овог члана не припадају други додаци на плату, осим додатка за време проведено у радном односу и додатка за приправност. Плате лица из става 1. овог члана уређује Влада. Лица из става 1. овог члана имају право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, тако што се 12 месеци проведених на раду у Посебном одељењу рачуна као 16 месеци стажа осигурања. Председник суда, овлашћени судија, председник Апелационог суда и овлашћени апелациони судија, имају права из ст. 1. и 4. овог члана, под условом да не остварују увећање основне плате по основу поступања у предметима организованог криминала, које је прописано Законом о судијама, односно право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, које је прописано Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, односно Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине. Посебне обавезе Члан 11. Лица из члана 10. ст. 1. и 5. овог закона, као и јавни тужилац, дужни су да поштују правила о безбедности и приправности и да податке и сазнања до којих дођу у вези са обављањем послова и задатака прописаних овим законом чувају као службену тајну. Подаци о имовном стању и безбедносној провери Члан 12. Лица из члана 10. став 1. овог закона дужна су да пре ступања на рад, у писаној форми доставе потпуне и тачне податке о свом имовном стању и о имовном стању свог брачног друга, крвних сродника у правој линији, а у побочној линији до трећег степена крвног сродства и тазбинског сродства до другог степена, у складу са актом Владе. Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 5. овог закона, као и на јавног тужиоца. Евидентирање података из става 1. овог члана за лица из члана 10. став 1. овог закона врши надлежна организациона јединица у седишту Управе.* Податке о имовном стању за лица из члана 10. став 1. овог закона, по потреби, на захтев Управе, проверавају министарство надлежно за унутрашње послове и министарство надлежно за послове финансија.* Лица из члана 10. став 5. овог закона, као и јавни тужилац, податке из става 1. овог члана достављају Агенцији за борбу против корупције, која врши њихово евидентирање и проверу, у складу са посебним законом.* Безбедносне провере лица из члана 10. ст. 1. и 5. овог закона, као и јавног тужиоца, врши министарство надлежно за унутрашње послове и Безбедносно-информативна агенција. Безбедносне провере и провере имовног стања лица из члана 10. ст. 1. и 5. овог закона, као и јавног тужиоца, могу се обавити без знања тих лица пре ступања на рад, односно пре почетка вршења функције, током рада, односно за време вршења функције и годину дана по престанку рада, односно престанка вршења функције.* Начин вршења безбедносних провера, провера имовног стања, као и начин евидентирања прикупљених података уређује Влада.* Подаци из ст. 1. и 6. овог члана су службена тајна.* *Службени гласник РС, број 101/2010 Средства за рад Члан 13. Министарство надлежно за правосуђе обезбеђује просторије, опрему, оружје и све друге техничке услове потребне за ефикасан и безбедан рад Посебног одељења. Средства за рад Посебног одељења обезбеђују се у буџету Републике Србије. III. ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА Упућивање на извршење казне Члан 14. На издржавање казне затвора у Посебно одељење упућује се пунолетно лице мушког пола које је правноснажно осуђено, а налазило се у притвору до правноснажности те пресуде, односно правноснажно осуђено у одсуству за кривична дела из члана 1. став 1. овог закона, уколико се утврди да постоје околности које указују на опасност да ће осуђени: 1) преко осуђеног или другог лица наставити да усмерава криминалну делатност организоване криминалне групе; 2) преко осуђеног или другог лица успоставити сарадњу са другом организованом криминалном групом ради наставка криминалне делатности; 3) преко осуђеног или другог лица организовати сукобе са другом организованом криминалном групом; 4) преко другог лица угрозити сигурност судије, јавног тужиоца, или другог учесника у кривичном поступку који је у току или је правноснажно окончан, или другог службеног лица које је поступало у преткривичном поступку или у поступку извршења казне; 5) наводити друго лице на извршење кривичних дела. На издржавање казне затвора у Посебно одељење може се упутити и пунолетно лице мушког пола које је правноснажно осуђено, а налазило се у притвору до правноснажности те пресуде, односно правноснажно осуђено у одсуству за кривична дела из члана 1. став 2. тачка 1) овог закона, за која постоје околности из става 1. тач. 4) и 5) овог члана. На издржавање казне затвора у Посебно одељење може се упутити и пунолетно лице мушког пола које је правноснажно осуђено, а налазило се у притвору до правноснажности пресуде, односно правноснажно осуђено у одсуству за кривична дела из члана 1. став 2. тач. 2) до 4) овог закона, на казну затвора од најмање десет година, за која постоје околности из става 1. тач. 4) и 5) овог члана. Решење којим се осуђени упућује на издржавање казне затвора у Посебно одељење Члан 15. Решење којим се осуђени упућује на издржавање казне затвора у Посебно одељење доноси председник суда, односно овлашћени судија ако утврди да постоји најмање једна од околности из члана 14. овог закона. Постојање околности наведених у члану 14. овог закона утврђује се на основу чињеница и доказа прикупљених у току кривичног поступка, из извештаја полиције и служби безбедности, као и мишљења јавног тужиоца. Полиција, службе безбедности и јавни тужилац дужни су да на захтев суда доставе одговарајућу документацију, извештаје и мишљење на основу којих се може утврдити постојање разлога да се осуђени упути на издржавање казне затвора у Посебно одељење. Решење из става 1. овог члана доноси се у року од три дана од дана када је пресуда којом је осуђеном изречена казна затвора постала извршна. Против решења из става 1. овог члана осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања решења. Жалба не одлаже извршење решења. Жалба се подноси председнику Апелационог суда, преко првостепеног суда. Поступање и одлучивање по жалби Члан 16. Жалба са решењем и осталим списима предмета доставља се председнику Апелационог суда у року од три дана од дана достављања жалбе. Ради одлучивања о жалби, председник Апелационог суда може тражити допунска објашњења од председника суда, полиције, служби безбедности и јавног тужиоца. Одлучујући по жалби, председник Апелационог суда може решењем одбацити жалбу као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану, или уважити жалбу и укинути првостепено решење. Одлука се доноси у року од 15 дана од дана достављања жалбе. Председник Апелационог суда ће решењем уважити жалбу и укинути одлуку о упућивању осуђеног на издржавање казне затвора у Посебно одељење, уколико утврди да не постоје околности из члана 14. овог закона. Достављање документације и спровођење осуђеног на издржавање казне Члан 17. По доношењу коначне одлуке о упућивању осуђеног на издржавање казне затвора, Посебном одељењу се доставља налог за пријем, извршна пресуда, коначна одлука и друга документација прикупљена током кривичног поступка и поступка упућивања на издржавање казне. Налог за спровођење осуђеног на издржавање казне затвора у Посебно одељење доставља се заводу у коме се осуђени налази. Почетак извршења казне и обавештавање суда Члан 18. Посебно одељење обавештава председника суда, односно овлашћеног судију, јавног тужиоца и полицију о дану и часу када је осуђени ступио на издржавање казне. Почетак издржавања казне рачуна се од дана када је осуђени ступио на издржавање казне у Посебно одељење. IV. ПРОДУЖЕЊЕ И ПРЕСТАНАК ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ У ПОСЕБНОМ ОДЕЉЕЊУ Преиспитивање разлога за извршење казне у Посебном одељењу Члан 19. Председник суда, односно овлашћени судија испитује по службеној дужности да ли и даље постоје разлози за издржавање казне затвора у Посебном одељењу на сваке две године од почетка издржавања казне, односно од последњег решења којим се продужава издржавање казне у Посебном одељењу. Председник суда, односно овлашћени судија донеће решење да се осуђеном продужава издржавање казне у Посебном одељењу, уколико утврди да и даље постоје околности из члана 14. овог закона. Утврђивање разлога за преиспитивање одлуке Члан 20. Постојање околности из члана 14. овог закона председник суда, односно овлашћени судија, утврђује на основу чињеница и доказа из извештаја Посебног одељења, полиције и служби безбедности, као и мишљења јавног тужиоца. Извештај о понашању осуђеног за време издржавања казне затвора Посебно одељење доставља најкасније 30 дана пре истека рока на који је осуђени упућен у Посебно одељење, односно истека рока за који му је продужено издржавање казне у Посебном одељењу. Полиција, службе безбедности и јавни тужилац дужни су да, на захтев председника суда, односно овлашћеног судије, доставе одговарајућу документацију, извештаје и мишљење на основу којих се може утврдити постојање разлога да се осуђеном продужи издржавање казне затвора у Посебном одељењу. Решење којим се осуђеном обуставља издржавање казне затвора у Посебном одељењу Члан 21. Ако утврди да више не постоје околности из члана 14. овог закона председник суда, односно овлашћени судија доноси решење којим се осуђеном обуставља издржавање казне у Посебном одељењу. Решење из става 1. овог члана је коначно. Право на жалбу Члан 22. Против решења председника суда, односно овлашћеног судије којим се осуђеном продужава издржавање казне у Посебном одељењу осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања решења. Жалба се подноси председнику Апелационог суда, преко председника суда. Жалба не одлаже извршење решења. Поступање и одлучивање по жалби Члан 23. Председник суда, односно овлашћени судија је дужан да жалбу, заједно са решењем и осталим списима предмета достави председнику Апелационог суда у року од три дана од дана достављања жалбе. О изјављеној жалби одлучује председник Апелационог суда, односно овлашћени апелациони судија. У поступку одлучивања по жалби, председник Апелационог суда, односно овлашћени апелациони судија може тражити допунске податке од председника суда, односно овлашћеног судије, Посебног одељења, полиције, служби безбедности и јавног тужиоца. Председник Апелационог суда, односно овлашћени апелациони судија може одбацити жалбу као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану, или уважити жалбу и укинути решење. Председник Апелационог суда, односно овлашћени апелациони судија ће уважавајући жалбу решењем укинути решење о продужењу издржавања казне и обуставити издржавање казне затвора у Посебном одељењу, уколико утврди да више не постоје околности из члана 14. овог закона. Одлуку по жалби председник Апелационог суда, односно овлашћени апелациони судија доноси у року од 15 од дана достављања жалбе. Престанак издржавања казне у Посебном одељењу и упућивање на даље издржавање казне Члан 24. Када решење којим се обуставља издржавање казне затвора у Посебном одељењу постане коначно, председник суда, односно овлашћени судија доставља решење осуђеном, суду који је надлежан за извршење казне затвора по одредбама Закона о извршењу кривичних санкција и заводу. Управник завода распоређује осуђеног коме је обустављено издржавање казне затвора у Посебном одељењу на даље издржавање казне у том заводу. Накнадно распоређивање осуђеног у Посебно одељење Члан 25. Осуђени из члана 24. став 2. овог закона, накнадно се распоређује у Посебно одељење, уколико се утврди да поново постоји најмање једна од околности из члана 14. овог закона. Решење о накнадном распоређивању у Посебно одељење доноси председник суда, односно овлашћени судија, на предлог управника завода. Осуђени за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона који није био упућен на издржавање казне у Посебно одељење, може се накнадно распоредити у Посебно одељење, уколико се утврди да постоји најмање једна од околности из члана 14. овог закона. Решење о накнадном распоређивању осуђеног из става 3. овог члана у Посебно одељење доноси председник суда, односно овлашћени судија, на предлог управника завода у коме се осуђени налази на издржавању казне. Предлог се доставља председнику суда, односно овлашћеном судији преко директора Управе. На накнадно распоређивање осуђеног, сходно се примењују одредбе овог закона о упућивању и продужењу издржавања казне у Посебном одељењу. V. РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ПОСЕБНОМ ОДЕЉЕЊУ Разврставање осуђеног Члан 26. После ступања у Посебно одељење осуђени се упућује у пријемно одељење. У пријемном одељењу осуђени се може задржати најдуже седам дана. У пријемном одељењу упознаје се личност осуђеног са психолошког, криминолошког и безбедносног становишта. Управник завода доноси програм поступања према осуђеном, на основу података прикупљених током боравка у пријемном одељењу и података прикупљених током кривичног поступка и поступка упућивања на издржавање казне. На основу програма поступања осуђени се смешта у одређене просторије и групе у оквиру Посебног одељења. Акт о кућном реду Посебног одељења Члан 27. Акт о кућном реду Посебног одељења доноси министар надлежан за правосуђе. VI. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ Права осуђеног Члан 28. Осуђени који је распоређен у Посебно одељење остварује следећа права: 1) право на смештај; 2) право на исхрану; 3) право на одећу, рубље и обућу; 4) право на лечење и здравствену заштиту; 5) право на рад; 6) право на слободно време; 7) право на обавештавање и дописивање; 8) право на остваривање верских права; 9) право на телефонски разговор; 10) право на посете блиских сродника и других лица; 11) право на пријем пакета и новчаних пошиљки; 12) право на правну помоћ; 13) право на притужбу и жалбу и судску заштиту. Право на смештај Члан 29. Осуђени се, по правилу, смешта одвојено од других осуђених. Осуђени се смешта у просторију од најмање четири квадратна метра, која је загрејана, довољно осветљена природним и вештачким светлом, које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Просторија из става 2. овог члана мора да располаже санитарним уређајима и другим средствима за одржавање личне хигијене. Право на лечење и здравствену заштиту Члан 30. Осуђени има право на здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити и одредбама овог закона. Специјалистички лекарски преглед може обављати лекар кога осуђени изабере са листе коју утврђује директор Управе. Брисан је ранији став 3. (види члан 4. Закона – 101/2010-3). Осуђеног коме се у Посебном одељењу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, управник завода, на предлог лекара, упућује у Специјалну затворску болницу, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. О спровођењу осуђеног из става 3*. овог члана управник завода одмах обавештава директора Управе, а по потреби и друге државне органе. Уколико се ни у Специјалној затворској болници осуђеном не може пружити одговарајућа здравствена заштита, осуђени се упућује на лечење у другу одговарајућу здравствену установу, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. *Службени гласник РС, број 101/2010 Право на рад Члан 31. Рад осуђених је добровољан и саставни је део програма поступања. Осуђени ради у просторијама Посебног одељења, са средствима и предметима који нису подобни за наношење повреда, нарушавање здравља или припремање бекства. Право на слободно време Члан 32. Осуђеном се обезбеђује боравак на свежем ваздуху у трајању од најмање два часа дневно. Боравак на свежем ваздуху осуђених организује се у групама од највише пет осуђених. Физичка активност осуђених организује се у одговарајућем простору Посебног одељења. Право на обавештавање Члан 33. Осуђени има право да из заводске библиотеке или о свом трошку набавља књиге и новине. Осуђени може пратити телевизијски и радио програм, у условима одвојеног смештаја. Одлуком управника завода, из разлога одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања извршења кривичних дела или заштите оштећених, права из ст. 1. и 2. овог члана, могу се ограничити или ускратити. Против одлуке управника завода из става 3. овог члана, осуђени има право жалбе директору Управе у року од три дана од дана достављања одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке. Право на дописивање Члан 34. Осуђени има неограничено право на дописивање са брачним другом, децом, родитељима, усвојеником, усвојитељем, братом и сестром (у даљем тексту: блиски сродници). Осуђени се може дописивати и са другим лицима, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. На предлог управника завода или директора Управе, ако то налажу разлози одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања извршења кривичних дела или заштите оштећених, председник суда, односно овлашћени судија, може донети одлуку да се право на дописивање ограничи или ускрати на одређено време. Против одлуке председника суда, односно овлашћеног судије из става 3. овог члана, осуђени има право жалбе председнику Апелационог суда у року од три дана од дана достављања одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке. Ограничење права на дописивање Члан 35. Садржај писама се надзире. Изузетно од става 1. овог члана, садржај писама се не надзире у случајевима дописивања са браниоцем, надлежним судом, министарством надлежним за правосуђе, међународним организацијама које се баве заштитом људских права и Заштитником грађана. О свим отпремљеним или примљеним писмима води се посебна евиденција. Право на телефонски разговор Члан 36. Осуђени има право на телефонски разговор са блиским сродницима, највише два пута месечно. Изузетно, управник завода, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити телефонски разговор и са другим лицима. На предлог управника завода или директора Управе, ако то налажу разлози одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања извршења кривичних дела или заштите оштећених, председник суда, односно овлашћени судија право на телефонски разговор може ограничити или ускратити на одређено време. Против одлуке из става 3. овог члана, осуђени има право жалбе председнику Апелационог суда у року од три дана од дана достављања одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке. Телефонски разговор, изузев разговора са браниоцем, се надзире и снима, о чему се води посебна евиденција. Право на посете блиских сродника и других лица Члан 37. Осуђени има право на посете блиских сродника једном месечно. Изузетно, управник завода, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити појединачну посету других лица. Директор Управе, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити појединачну посету дипломатско-конзуларном представнику државе чији је осуђени држављанин или представнику међународних организација које се баве заштитом људских права. Ток посете се аудио-визуелно надзире и снима, осим у случају посете браниоца, Заштитника грађана и представника међународних организација које се баве заштитом људских права, у складу са међународним уговором. О посетама се води посебна евиденција. Право на пријем пакета и новчаних пошиљки Члан 38. Осуђени може од блиских сродника примити један пакет месечно и месечну новчану пошиљку до висине просечне зараде у Републици Србији за претходни месец. Право на правну помоћ Члан 39. Осуђени има право на правну помоћ у вези са издржавањем казне затвора. Посебно одељење упућује осуђеног на начин остваривања права у вези са издржавањем казне, као и других облика правне помоћи. Право на притужбу и жалбу Члан 40. Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику Посебног одељења или другом овлашћеном лицу упућеном на рад у Посебно одељење. Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног. Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су у Посебном одељењу учињене према њему. Управник завода дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење. Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана од дана пријема решења, поднесе жалбу директору Управе. Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе. Право на непосредну притужбу директору Управе Члан 41. Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника завода, може поднети притужбу директору Управе. Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1. овог члана, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног. Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у сву релевантну документацију завода и Посебног одељења, разговором са управником завода, начелником Посебног одељења и запосленима који су упућени на рад у Посебно одељење, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима који су упућени на издржавање казне у Посебно одељење, без присуства запослених у Посебном одељењу. Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног. Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог који је упућен на рад у Посебно одељење, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника завода обавестиће лице овлашћено за вршење надзора. Осуђени има право да се без присуства запослених лица која су упућена на рад у Посебно одељење притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода. Садржина притужбе представља службену тајну. Посебна права осуђеног Члан 42. Осуђеном који се посебно добро влада, управник завода, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити: 1) проширено право на број телефонских разговора из члана 36. став 1. овог закона; 2) проширено право на број посета из члана 37. став 1. овог закона; 3) пријем новчане пошиљке у двострукој вредности од вредности из члана 38. овог закона. Спровођење осуђеног Члан 43. Осуђени се може привремено спроводити изван завода у коме се налази Посебно одељење само уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. О спровођењу осуђеног из става 1. овог члана Посебно одељење обавештава директора Управе, полицију, Безбедносно-информативну агенцију и јавног тужиоца.* *Службени гласник РС, број 101/2010 Премештај осуђеног Члан 44. Директор Управе може из разлога безбедности преместити осуђеног у Посебно одељење другог завода, уз претходну сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. Против одлуке директора Управе није дозвољена жалба. VII. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ 1. Мере принуде Услови за примену мера принуде Члан 45. Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи: 1) бекство осуђеног; 2) физички напад, односно наношење повреда другом лицу; 3) самоповређивање или самоубиство осуђеног; 4) проузроковање материјалне штете; 5) активан и пасиван отпор осуђеног. Под активним отпором, подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног лица које се врши заклањањем или држањем за друго лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се друго лице напасти или предузимањем сличне радње. Под пасивним отпором, подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног лица које се врши оглушивањем о наредбу и налог службеног лица или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја. Врсте мера принуде Члан 46. Мере принуде су: 1) употреба физичке снаге; 2) везивање; 3) издвајање; 4) употреба гумене палице; 5) употреба шмркова са водом; 6) употреба хемијских средстава; 7) употреба електромагнетних (електроничних) несмртоносних средстава; 8) употреба акустичко-оптичких несмртоносних средстава; 9) употреба кинетичких несмртоносних средстава; 10) употреба ватреног оружја. Приликом примене мера принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, којом се успешно савлађује отпор, а сразмерна је опасности која прети. Примена мере принуде Члан 47. О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу. Употребу шмркова са водом, хемијских средстава, електромагнетних (електроничних) несмртоносних средстава, акустичко-оптичких несмртоносних средстава и кинетичких несмртоносних средстава, може наредити само управник завода. Мере принуде из става 2. овог члана могу се употребити само у случају тежег нарушавања реда и безбедности у Посебном одељењу од стране више осуђених истовремено и на истом месту, као и под условима под којима се може употребити ватрено оружје. Лекарски преглед и извештавање после примене мере принуде Члан 48. Непосредно после примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена, а који се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог часа од примене мере. Писани извештај начелника Посебног одељења и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику завода, председнику суда, односно овлашћеном судији и директору Управе без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда, као и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. 2. Посебне мере Услови за примену и врсте посебних мера Члан 49. Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или другог угрожавања реда и безбедности, а који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере. Посебне мере су: 1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање дозвољено; 2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари; 3) усамљење; 4) тестирање на заразне болести или психоактивна средства. Примена посебне мере одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену. VIII. СУДСКА ЗАШТИТА Право осуђеног на судску заштиту Члан 50. Против одлуке директора Управе којом је одлучено о праву осуђеног предвиђеног овим законом, а која је донета по жалби на одлуку управника завода, осуђени има право на судску заштиту. Судска заштита из става 1. овог члана остварује се у управном спору. Тужба за судску заштиту Члан 51. Тужба за судску заштиту подноси се у року од три дана од дана достављања одлуке из члана 50. став 1. овог закона. О тужби из става 1. овог члана надлежни суд одлучује у року од 30 дана од дана достављања тужбе. IX. ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ Отпуштање због истека казне Члан 52. Осуђени се отпушта из Посебног одељења оног дана када му је истекла казна. Ако је последњи дан извршења казне субота, недеља или државни празник, осуђени се отпушта претходног радног дана. Посебно одељење је дужно да у року од 24 часа након отпуштања осуђеног о томе обавести председника суда, односно овлашћеног судију и полицијску управу према пребивалишту, односно боравишту осуђеног. Ако се отпушта осуђени који је страни држављанин, поред лица и органа из става 3. овог члана, Посебно одељење је дужно да обавести и организациону јединицу за послове странаца министарства надлежног за унутрашње послове. Припрема за отпуштање осуђеног и помоћ након отпуштања Члан 53. Посебно одељење је дужно да пре отпуштања осуђеног са издржавања казне затвора утврди програм пружања помоћи осуђеном након отпуштања. У остваривању пружања помоћи из става 1. овог члана завод сарађује са организационом јединицом Управе надлежном за третман и алтернативне санкције, органом старатељства надлежним према пребивалишту, односно боравишту осуђеног, полицијом и одговарајућом организацијом или удружењем. X. НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ КАЗНЕ ЗАТВОРА Надзор над радом Посебног одељења Члан 54. Надзор над радом Посебног одељења врше овлашћена лица Управе и комисија Народне скупштине, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција, као и Заштитник грађана, у складу са Законом о заштитнику грађана. Надзор над извршењем казне затвора у Посебном одељењу, поред лица и органа из става 1. овог члана, врши и председник суда, односно овлашћени судија. Председник суда, односно овлашћени судија могу да обилазе осуђене у Посебном одељењу, да са њима разговарају без присуства запослених који су упућени на рад у Посебно одељење и да од њих примају притужбе. XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 55. Подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. До доношења акта о кућном реду из члана 27. овог закона, на извршење казне за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона примењиваће се акт којим се уређује кућни ред у казнено-поправном заводу са посебним обезбеђењем, уколико није у супротности са одредбама овог закона. Подзаконски акти који се примењују на дисциплинске преступе, мере и поступак према осуђенима, мере за одржавање реда и безбедности у заводима Управе, на наоружање и опрему припадника служби за обезбеђење у Управи, као и на акт о евиденцијама које се воде у Управи, ускладиће се са одредбама овог закона најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи за извршење кривичних санкција, у делу који се односи на унутрашње уређење и систематизацију радних места казнено-поправног завода у коме је образовано Посебно одељење, донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 56. До почетка рада Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду, послове предвиђене овим законом обављаће Окружни суд у Београду и Врховни суд Србије, односно председници тих судова. До почетка рада Тужилаштва за организовани криминал, послове предвиђене овим законом обављаће Специјални тужилац за сузбијање организованог криминала. Члан 57. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 10. став 3. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, број 72/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08), Влада доноси УРЕДБУ о платама лица која врше функцију, односно обављају послове у вези са извршењем казне затвора за кривична дела организованог криминала „Службени гласник РС“, бр. 106 од 17. децембра 2009, 114 од 23. октобра 2014. Члан 1. Овом уредбом уређују се плате лица која врше функцију, односно обављају послове у вези са извршењем казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење за издржавању казне затвора за кривична дела организованог криминала, Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала (у даљем тексту: Посебно одељење), Вишем суду у Београду, Посебном одељењу Вишег суда у Београду за поступање у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала (у даљем тексту: Посебно одељење Вишег суда), односно Већу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Апелационом суд у Београду, Посебном одељењу Апелационог суда у Београду за поступање у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала (у даљем тексту: Посебно одељење Апелационог суда), односно Већу за ратне злочине Апелационог суда у Београду, Тужилаштву за ратне злочине и Тужилаштву за организовани криминал. Члан 2. Плата управника завода казнено-поправног завода са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење обрачунава се и исплаћује у двоструком износу плате коју остварује управник завода са посебим обезбеђењем у коме није образовано Посебно одељење. Плата заменика управника завода са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење, за време док обавља послове и овлашћења управника завода за време његовог одсуства са рада или спречености по другом основу, обрачунава се и исплаћује у двоструком износу плате коју остварује заменик управника завода са посебним обезбеђењем у коме није образовано Посебно одељење.* Начелник Посебног одељења и запослени који су упућени на рад у Посебно одељење, имају право на плату у двоструком износу плате коју су остваривали на пословима са којих су ступили на рад у Посебно одељење. *Службени гласник РС, број 114/2014 Члан 3. Председник Вишег суда у Београду, судија упућен на рад у Посебно одељење Вишег суда у Београду, односно Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду и судија Вишег суда у Београду који је овлашћен од стране председника Вишег суда у Београду да поступа у предметима извршења казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала имају право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује председнику, односно судији вишег суда, под условом да не остварују увећање основне плате по основу поступања у предметима организованог криминала и ратних злочина, које је прописано Законом о судијама. Председник Апелационог суда у Београду, судија упућен на рад у Посебно одељење Апелационог суда у Београду, односно Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду, као и судија Апелационог суда у Београду који је овлашћен од стране председника Апелационог суда у Београду да поступа у предметима извршења казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала имају право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује председнику, односно судији апелационог суда, под условом да не остварују увећање основне плате по основу поступања у предметима организованог криминала и ратних злочина, које је прописано Законом о судијама. Члан 4. До почетка рада Вишег суда у Београду председник и судија Окружног суда у Београду, односно судија упућен на рад у Посебно одељење, односно Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду, који поступају у предметима извршења казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала имају право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује председнику, односно судији окружног суда, под условом да не остварују увећање основне плате по основу поступања у предметима организованог криминала и ратних злочина, које је прописано Законом о судијама. До почетка рада Апелационог суда у Београду председник и судија Врховног суда Србије који поступају у предметима извршења казне затвора за кривична дела из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала имају право на плату у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује председнику, односно судији Врховног суда Србије, под условом да не остварују увећање основне плате по основу поступања у предметима организованог криминала и ратних злочина, које је прописано Законом о судијама. Члан 5. Лицима из чл. 2. до 4. ове уредбе не припадају други додаци на плату, осим додатака за време проведено у радном односу и додатка на приправност. Члан 6. Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 5. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, број 72/09), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о организацији и раду Посебног одељења за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала "Службени гласник РС“, број 37 од 1. јуна 2010. Члан 1. Овим правилником ближе се уређује организација и рад Посебног одељењa за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем. Члан 2. Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем (у даљем тексту: Посебно одељење) организује се као посебна унутрашња организациона јединица изван састава служби у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем. У Посебном одељењу обављају се послови одржавања реда и безбедности, третмана, обуке и упошљавања, здравствене заштите, као и општи послови од значаја за рад Посебног одељења. Члан 3. Рад у Посебном одељењу организује се по принципу периодичне замене непосредних извршилаца. Члан 4. Посебним одељењем, у складу са законом, руководи начелник Посебног одељења. У Посебном одељењу организује се рад запослених на пословима одржавања реда и безбедности и пословима здравствене заштите у сменама. Сменом запослених на пословима одржавања реда и безбедности руководи вођа смене. Остали послови у Посебном одељењу могу се организовати у сменама. Члан 5. У Посебном одељењу воде се евиденције, у складу са законом. Посебно одељење има писарницу, у којој се заводи и отпрема службена пошта. Члан 6. У оквиру послова одржавања реда и безбедности обављају се послови који подразумевају активности физичко-техничког обезбеђења простора и осуђених, спољашњег обезбеђења и унутрашњег обезбеђења. Послови одржавања реда и безбедности обављају се свакодневно и непрекидно. Смене се одређују према потреби и условима рада на појединим радним местима. У ванредним приликама (у случају побуне, бекства, пожара, поплаве и сл.), запослени на пословима одржавања реда и безбедности, одазваће се и кад није на дужности позиву начелника Посебног одељења, односно управника казнено-поправног завода затвореног типа са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење. Члан 7. Послови дежурства и видео надзора објеката Посебног одељења врше се непрекидно. Члан 8. Приликом смењивања дежурних запослених, вођа смене прима обавештење о стању и догађајима у Посебном одељењу, утврђује да ли је дежурни запослени обавио све дужности одређене описом послова тог радног места и даје задатке и упутства новом дежурном. О утврђеном стању и датим задацима, вођа смене уноси забелешку у књигу дежурства. Члан 9. Спољашње обезбеђење обављају запослени на пословима одржавања реда и безбедности на оградном зиду, на улазима и излазима, путем патрола и на други начин који се одреди. Члан 10. Време трајања појединачних смена на спољашњем обезбеђењу одређује се зависно од услова рада и задатака појединог радног места. Члан 11. Унутрашње обезбеђење обавља се у објектима и на простору Посебног одељења. Члан 12. Претрес се врши по наређењу. Лични претрес осуђених и претрес просторија у којима осуђени бораве, врше најмање два запослена на пословима одржавања реда и безбедности. Члан 13. У случају спровођења осуђених из Посебног одељења, одређује се потребан број запослених на пословима одржавања реда и безбедности, вођа спровођења и превозно средство. Број запослених из става 1. овог члана одређује се према начину спровођења, броју и личним својствима осуђеног који се спроводи, дужини трајања спровођења, добу дана, природи терена и слично. Члан 14. У случају покушаја бекства осуђеног који се спроводи, запослени из члана 13. став 1. овог правилника предузима радње у циљу онемогућавања бекства, на начин и под условима прописаним законом. Уколико осуђени побегне, запослени из члана 13. став 1. овог правилника о бекству осуђеног обавештава начелника Посебног одељења, као и најближи подручни орган полиције и пружа потребне податке о одбеглом лицу. Члан 15. У циљу провере стања безбедности у Посебном одељењу и извршења послова одржавања реда и безбедности, може се наредити приправност запослених на пословима одржавања реда и безбедности, а по потреби и узбуна. За време приправности сви запослени или одређени број запослених на пословима одржавања реда и безбедности који тренутно не обављају те послове и који се налазе у просторијима Посебног одељења, односно у просторијама намењеним за смештај запослених на пословима одржавања реда и безбедности, треба да буду спремни за извршење задатака. Приправност се наређује у случају сазнања да може доћи или је дошло до већих нереда, бекства, елементарних непогода и у другим сличним случајевима. Члан 16. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 27. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, број 72/09), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о кућном реду Посебног одељења за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала „Службени гласник РС“, бр. 18 од 26. марта 2010, 43 од 17. маја 2013, 76 од 8. августа 2017, 8 од 31. јануара 2020. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником ближе се уређују начин живота и рада осуђених у Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем. Члан 2. Текст овог правилника доступан је осуђеном све време извршења казне, на језику који је у употреби у Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала у казнено-поправном заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем (у даљем тексту: Посебно одељење), у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма. Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама за време издржавања казне у Посебном одељењу биће упознат усмено или уз помоћ тумача. II. ПРИЈЕМ ОСУЂЕНОГ Идентификација осуђеног Члан 3. Приликом пријема осуђеног утврђује се његов идентитет, на основу извршне пресуде, коначне одлуке којом се осуђени упућује на извршење казне затвора у Посебно одељење, налога за пријем у Посебно одељење, личних исправа (личне карте, путне исправе) или других докумената погодних за утврђивање идентитета издатих од стране надлежних органа. У случају сумње у идентитет осуђеног, запослени који обавља послове у Посебном одељењу (у даљем тексту: службено лице) задржаће лице које је упућено на извршење казне и о томе одмах обавестити подручни орган полиције, који ће предузети мере ради утврђивања идентитета. Лични претрес и преглед тела осуђеног Члан 4. Приликом пријема обавља се лични претрес и преглед тела осуђеног. Лични претрес осуђеног обављају службена лица. Преглед тела осуђеног обављају, по правилу, највише два службена лица истог пола као и осуђени, у одвојеној просторији и без присуства других лица. Уколико је потребан, преглед телесних отвора осуђеног обавља здравствени радник. Лични претрес и преглед тела обавља се на начин којим се поштује личност и достојанство осуђеног и чувају његове личне ствари. Поступање са личним стварима осуђеног Члан 5. Приликом пријема у Посебно одељење обавља се преглед личних ствари осуђеног. Осуђеном лицу се привремено одузимају новац, драгоцености, мобилни телефон, ствари које, у складу са овим правилником, осуђени не може поседовати и друге ствари подобне за угрожавање лица, уништавање имовине и угрожавање безбедности у Посебном одељењу. Осуђени задржава ортопедска и друга медицинска помагала, а по одобрењу лекара и нужне лекове. Кварљиве личне ствари се уништавају у присуству осуђеног, о чему се сачињава записник чији се примерак уручује осуђеном. Члан 6. О привремено одузетим стварима сачињава се потврда која садржи следеће податке: број потврде; име и презиме осуђеног; име једног од родитеља; врсту, количину, тежину и друга битна својства одузетих ствари; датум и час привременог одузимања и потпис службеног лица. Потврда се сачињава у три примерка. Примерак потврде уручује се осуђеном, други примерак се улаже у архиву Посебног одељења, а трећи на депозит осуђеног. Ако се привремено одузимају девизне новчанице, уписује се врста валуте, апоени и серијски бројеви новчаница. Члан 7. Ствари за које постоји вероватноћа да су у вези са другим кривичним делом, привремено се одузимају од осуђеног и о томе се обавештава надлежни државни орган. О привремено одузетим стварима сачињава се записник и издаје потврда из члана 6. став 1. овог правилника. Чување привремено одузетих ствари Члан 8. Привремено одузете ствари од осуђеног се пописују у евиденцију која се води у Посебном одељењу и стављају на полог или се предају, односно достављају о трошку осуђеног лицу које он одреди. Одузете ствари које нису предате, достављене или уништене чувају се у посебној просторији Посебног одељења, осигуране од оштећења и нестанка. Девизне новчанице и драгоцености чувају се у каси или на другом сигурном месту. Враћање привремено одузетих ствари Члан 9. Приликом отпуштања са извршења казне осуђеном се враћају привремено одузете ствари, о чему се сачињава записник. Примерак записника уручује се осуђеном. У случају обустављања упућивања осуђеног у Посебно одељење, привремено одузете ствари које су одузете од осуђеног приликом пријема и за време издржавања казне, а које нису предмет извршења другог кривичног дела или дисциплинског преступа, достављају се казнено-поправном заводу у коме осуђени наставља издржавање казне. Телефонски позив осуђеног по пријему Члан 10. Одмах по пријему, осуђеном се омогућава да се једним телефонским позивом јави брачном другу, детету, родитељу, усвојенику, усвојитељу, брату или сестри (у даљем тексту: блиски сродници) о трошку Посебног одељења. Лекарски преглед и хигијенске мере Члан 11. После пријема у Посебно одељење, лекар одмах обавља здравствени преглед осуђеног. После здравственог прегледа, осуђени ће се окупати и задужити са чистом одећом, обућом, рубљем и постељином. У случају потребе здравствени радник ће обавити дезинфекцију и дезинсекцију осуђеног и предузети друге неопходне хигијенске мере. Приликом прегледа и предузимања хигијенских мера поштује се личност и достојанство осуђеног. Пријемно одељење Члан 12. После пријема осуђеног образује се лични лист у који се уносе матични број и подаци о осуђеном, прикупљени током кривичног поступка и поступка упућивања осуђеног на издржавање казне затвора у Посебно одељење. Службена лица осуђеног фотографишу, узимају отиске папиларних линија са прстију, мере његову телесну тежину и висину, бележе лични опис, особене знаке, тетоваже и друга обележја уколико их има. Разврставање осуђеног Члан 13. После пријема у Посебно одељење, у року од седам дана, упознаје се личност осуђеног са психолошког, криминолошког и безбедносног становишта. На основу података о упознавању осуђеног, података прикупљених током кривичног поступка и поступка упућивања на издржавање казне, управник казнено-поправног завода затвореног типа са посебним обезбеђењем у коме се налази Посебно одељење (у даљем тексту: управник завода) доноси програм поступања, који садржи: процењене капацитете, мотивацију за промену криминалног понашања и квантификовану процену ризика осуђеног, његов смештај у одређену просторију, задатке службених лица у реализацији програма и групу у којој ће осуђени остваривати режим активности, у складу са утврђеним степеном ризика и потребама. Програм поступања преиспитује се једном годишње. III. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ 1. Права осуђеног Члан 14. Осуђени који је распоређен у Посебно одељење остварује, у складу са Законом о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала (у даљем тексту: Закон), права на: смештај; исхрану; одећу, рубље и обућу; лечење и здравствену заштиту; рад; слободно време; обавештавање и дописивање; остваривање верских права; телефонски разговор; посете блиских сродника и других лица; пријем пакета и новчаних пошиљки; правну помоћ; притужбу и жалбу и судску заштиту. Смештај осуђеног Члан 15. Осуђени се, по правилу, смешта одвојено од осталих осуђених. Осуђени се смешта у просторију од најмање четири квадратна метра, која је загрејана, довољно осветљена природним и вештачким светлом, које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Члан 16. У просторији у којој је осуђени смештен обезбеђује се лежај, сто, столица и орман за одлагање ствари. Просторије у којима осуђени бораве, загревају се у зимском периоду. Загревање просторија зависи од климатских услова, а по правилу траје од 15. октобра до 15. априла. Уколико временски услови или други објективни разлози то захтевају, управник завода може скратити или продужити грејну сезону. Одећа, рубље, обућа и постељина Члан 17. Осуђени има право на одећу, обућу и рубље. Приликом боравка ван просторије у којој је смештен, осуђени мора носити одећу коју му обезбеђује Посебно одељење, осим за време физичке активности. Рубље се мења најмање два пута недељно. Одећа се мења по потреби, а најмање једном у 30 дана. У периоду од 1. маја до 30. септембра осуђени носи летњу, а од 1. октобра до 30. априла зимску одећу и обућу. У зависности од климатских услова управник завода може да одреди одступање од рокова из става 4. овог члана. Одећа и обућа морају бити погодне, удобне и одговарајуће. Члан 18. Осуђеном се обезбеђује посебан лежај са постељином. Постељина се састоји од: душека, јастука, два чаршава и одговарајућег броја ћебади, у складу са климатским приликама. Постељина осуђеном мења се два пута месечно, а по потреби и чешће. Чување ствари добијених на употребу Члан 19. Осуђеном се саопштава да је дужан да чува и одржава ствари добијене на употребу и том приликом потписује листу задужења. Ствари за личну употребу Члан 20. За време издржавања казне у Посебном одељењу осуђени може поседовати: прибор за одржавање личне хигијене; прибор за бријање који не угрожава безбедност; ортопедска помагала; прибор за писање; прибор за чишћење одеће и обуће; ствари и литературу за верску употребу; рубље, обућу и цигарете, као и одећу и обућу за физичку активност. Осуђени може имати код себе ствари у количини којом се не нарушава безбедност и ред. Одржавање личне и опште хигијене Члан 21. Осуђени је дужан да одржава личну хигијену и хигијену простора у коме је смештен. Уколико осуђени није у стању да испуњава обавезе из става 1. овог члана, Посебно одељење му пружа одговарајућу помоћ. Прање, сушење и пеглање постељине, рубља и одеће обавља се у перионици Посебног одељења. Осуђени је дужан да буде уредно подшишан и обријан и да косу уредно одржава. Изузетно, ношење браде и бркова управник завода може одобрити из здравствених разлога, на предлог лекара, док ти разлози постоје. Лечење и здравствена заштита Члан 22. Посебно одељење обезбеђује осуђеном све потребне услове за остваривање здравствене заштите која је утврђена законом. Члан 23. Посебно одељење има издвојену просторију за здравствени преглед осуђених и амбулантне интервенције и издвојену болесничку собу. Просторија и соба морају бити довољно простране, осветљене природним и вештачким светлом, проветрене, чисте, загрејане и опремљене одговарајућим санитарним уређајима са хладном и топлом водом. Посебна просторија за обављање здравствених прегледа мора имати: одговарајући број столова и столица; сто за преглед; параван за обезбеђење приватности осуђеног; орман за смештај лекова који се закључава; орман за одлагање здравствене документације; стетоскоп; апарат за мерење крвног притиска; неуролошки чекић и лампу; подну лампу за преглед; дигитални глукометар; једнократне тестове за дијабетес; спатуле; стерилизатор; термометар; апарат за давање кисеоника са боцом; АМБУ сет за реанимацију; негатоскоп за преглед рендген филмова; прибор за прву помоћ; хируршки сет инструмената за мале хируршке интервенције у касети; завојни и други потрошни медицински материјал, као и другу неопходну опрему за здравствени преглед и обављање амбулантних интервенција. Орман за смештај лекова у сваком тренутку садржи довољну количину одговарајућих и употребљивих лекова. Болесничка соба има одговарајући број кревета и ноћних сточића. Члан 24. Здравствени преглед се обавља појединачно и на начин којим се поштује личност и достојанство осуђеног. Подаци до којих се дошло на основу прегледа уносе се у протокол и здравствени картон осуђеног. Медицинска документација коју осуђени поседује и документација о здравственом стању која се формира у Посебном одељењу, доставља се другом заводу у случају из члана 44. став 1. Закона. На захтев осуђеног обезбеђује му се копија документације о његовом здравственом стању. Члан 25. Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, у складу са прописима о здравственој заштити. Блиски сродник и друго лице може од лекара добити информацију о здравственом стању осуђеног, у складу са прописима о здравственој заштити. Члан 26. Осуђени је дужан да предузима неопходне мере у циљу заштите здравља и хигијене, као и да се придржава упутстава лекара о спровођењу лечења и спречавању заразних болести. Члан 27. Лекар прописује терапију и организује начин њеног издавања, давања и евидентирања. Лекар прописује које лекове осуђени може имати код себе. Члан 28. На предлог лекара, а по одобрењу управника завода, осуђени може да набавља лекове и ортопедска помагала о свом трошку или да их прима од породице и других лица. Члан 29. Здравствени радник је дужан да као професионалну тајну чува све податке до којих дође током прегледа и лечења болесника, осим у случају када је ослобођен чувања тајне на основу посебног прописа. Члан 30. Осуђени се за лекарски преглед може пријавити сваког дана запосленом који обавља послове одржавања реда и безбедности у Посебном одељењу, који га у његовом присуству уписује у књигу лекарских прегледа и спроводи до лекара, у складу са радним временом лекара, а најкасније првог наредног радног дана. Приликом пријављивања, осуђени није дужан да наводи разлоге за лекарски преглед. Редовно радно време лекара одређује се у складу са условима боравка осуђених у Посебном одељењу. Осуђени мора бити обавештен о редовном радном времену лекара. Члан 31. Осуђени има право на лечење зуба. Посебно одељење има стоматолошку ординацију и обезбеђује одговарајућу опрему, прибор и материјал за лечење, поправку и вађење зуба. Исхрана Члан 32. Осуђеном се обезбеђују три оброка дневно (доручак, ручак и вечера) који се дају у правилним размацима са одговарајуће припремљеном, послуженом и разноврсном храном. Најмање два пута недељно осуђеном се обезбеђује свеже воће и поврће у складу са годишњим добом. Послужени оброци морају задовољавати хигијенске стандарде. Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовом здравственом стању и верским уверењима, а према могућностима Посебног одељења. Члан 33. Садржај исхране осуђених утврђује се недељно јеловником. Јеловник саставља кувар уз прибављено мишљење лекара, а одобрава га управник завода. Јеловник се објављује најкасније последњег дана у недељи за наредну недељу. Објављени јеловник се може из оправданих разлога изменити, с тим што се измене објављују дан раније. Члан 34. Осуђеном се омогућава да о свом трошку, два пута недељно, радним даном, може из продавнице – кантине завода наручити прехрамбене артикле и друге ствари за личну употребу. Осуђени морају бити обавештени о радном времену и ценама у кантини. Приликом снабдевања кантине уважавају се оправдани захтеви осуђених. Ако у кантини није могуће обезбедити одговарајуће ствари, Посебно одељење обезбеђује набавку ствари на други одговарајући начин. Осуђени има право да месечно набавља прехрамбене и друге ствари за личну употребу у висини износа просечне зараде у Републици Србији за претходни месец. Дописивање и ограничење права на дописивање Члан 35. Осуђени има неограничено право на дописивање са блиским сродницима. Осуђени се може дописивати и са другим лицима, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије. Садржај писама се надзире. Садржај писама се не надзире у случајевима дописивања са браниоцем, надлежним судом, министарством надлежним за правосуђе, међународним организацијама које се баве заштитом људских права и Заштитником грађана. Писма која су задржана на основу одлуке суда којом је право на дописивање ограничено или ускраћено на одређено време, одлажу се у лични лист. Осуђени се обавештава о одлагању писма. Пријем и отпремање поште обавља се преко Посебног одељења. О свим отпремљеним или примљеним писмима води се посебна евиденција. Члан 36. Уколико се у писму нађу ствари које осуђени не може поседовати, са њима ће се поступити у складу са чланом 5. став 2. овог правилника. Телефонски разговор Члан 37. Осуђени има право на телефонски разговор са блиским сродницима, највише два пута месечно. Изузетно, управник завода, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити телефонски разговор и са другим лицима. Телефонски разговор, изузев разговора са браниоцем, се надзире и снима, о чему се води посебна евиденција. Члан 38. Посебно одељење обезбеђује потребан број телефонских говорница у зависности од броја осуђених. Телефонирање се обавља на основу распореда који се унапред објављује. Телефонски разговори укупно трају најдуже 15 минута. Телефонски разговор се обавља на језику по избору и о трошку осуђеног. *Службени гласник РС, број 8/2020 Обавештавање Члан 39. Осуђени има право да из библиотеке Посебног одељења или о свом трошку набавља књиге и новине. Осуђени може пратити телевизијски и радио програм, у условима одвојеног смештаја Библиотека Посебног одељења располаже са довољним бројем књига из различитих области. У Посебном одељењу осуђеном је доступан текст важећег Устава Републике Србије, Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, Закона о помиловању, Закона о Заштитнику грађана, подзаконских прописа који су донети на основу Закона о извршењу кривичних санкција и текстови потврђених међународних аката који се односе на извршење кривичних санкција и заштиту основних људских права и слобода. Посебно одељење сарађује са библиотекама, а према потреби, обезбеђује и друга аудио-визуелна средства јавног обавештавања. Осуђеном мора бити доступан списак књига које се налазе у библиотеци. Издавање и коришћење књига и других средстава јавног обавештавања одређује управник завода. Верска права осуђених Члан 40. Осуђени има право да га једном месечно посети свештено лице. Посета свештеног лица обавља се у просторији за посете и може трајати најдуже један час. Посете блиских сродника и других лица Члан 41. Осуђени има право на посете блиских сродника једном месечно. Изузетно, управник завода, уз сагласност председника суда, односно овлашћеног судије, може одобрити појединачну посету других лица. Ток посете се аудио-визуелно надзире и снима, осим у случају посете браниоца, Заштитника грађана и представника међународних организација које се баве заштитом људских права. Осуђени има право на посету у трајању од најдуже једног часа. Трајање посете дуже од једног часа одређује управник завода. Посета се обавља суботом или недељом и у дане државног празника у времену од 9,00 до 17,00 часова. Подаци о времену и условима посете истичу се на видном месту. Члан 42. Посета осуђеном обавља се у просторији која мора бити чиста, осветљена, загрејана према потреби, проветрена, преграђена сигурносним стаклом, опремљена средствима са комуникацију и столицама. Када у посету осуђеном долазе блиски сродници, посета се обавља у просторији која није преграђена сигурносним стаклом. *Службени гласник РС, број 8/2020 Члан 42а Брисан је (види члан 3. Правилника - 8/2020-30) Члан 43. Бранилац или пуномоћник посећује осуђеног у радно време. Посета се обавља у просторији из члана 42. став 1. овог правилника. Ако се против осуђеног води други кривични поступак, бранилац који заступа осуђеног у том поступку обавља посету у просторији која није преграђена сигурносним стаклом. Посета браниоца или пуномоћника уноси се у одговарајућу евиденцију посета. *Службени гласник РС, број 43/2013 **Службени гласник РС, број 8/2020 Члан 44. Посетиоцу се утврђује идентитет и уписује се у књигу посета. Посетилац се претреса пре уласка у просторију за посету. Лични претрес обавља службено лице истог пола као и посетилац, на начин којим се поштује достојанство и чувају личне ствари посетиоца. Ако посетилац не пристане на претрес, посета се неће омогућити. Уколико посетилац или осуђени својом радњом или својим стањем угрожава ред или безбедност, управник завода или лице које он овласти, може ускратити или прекинути посету. Ствари пронађене приликом претреса за које постоји вероватноћа да су у вези са неким кривичним делом, одузимају се од посетиоца и о томе се одмах обавештава подручна полицијска управа. О привремено одузетим стварима сачињава се записник. У картон посете осуђеног уносе се подаци о лицима која ће га посећивати. Пријем пакета и новчаних пошиљки Члан 45. Осуђени може од блиских сродника примити један пакет месечно. Тежина пакета може бити до десет килограма. Пакет може садржати ствари из члана 20. овог правилника и фабрички запаковане прехрамбене производе. Управник завода или лице које он одреди може одобрити пријем и остале хране која ће се употребити у току дана. Пакет се осуђеном може доставити поштом или приликом посете. Преглед пакета, по правилу, обавља се у присуству осуђеног. Уколико се установи да се у пакету налазе ствари које осуђени не може поседовати, оне ће се издвојити. У том случају, ствари ће се о трошку осуђеног вратити пошиљаоцу или предати посетиоцу. Лако кварљиве ствари се уништавају. Уколико тежина пакета прелази десет килограма, службена лица ће издвојити ствари које прелазе дозвољену тежину. Ове ствари враћају се о трошку осуђеног пошиљаоцу или се предају посетиоцу. О издвојеним стварима сачињава се записник. Члан 46. Осуђени може од блиских сродника примити месечну новчану пошиљку до висине просечне зараде у Републици Србији за претходни месец. Новац који осуђени прима депонује се на новчани депозит. Притужба Члан 47. Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су у Посебном одељењу учињене према њему. Уколико се предмет притужбе осуђеног односи на један или више захтева на које је начелник Посебног одељења или друго овлашћено лице писано одговорило, осуђени ће у образложењу притужбе навести разлоге због којих је незадовољан одговором овлашћеног лица. Уколико се притужба односи на тежу повреду радних обавеза и дужности од стране службеног лица, управник завода или лице које он одреди, одмах ће испитати основаност притужбе и предузети мере за спречавање даљег наступања штетних последица. Уколико се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник завода ће наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај. Поверљив разговор са управником завода Члан 48. Осуђени може писмено захтевати да се непосредно обрати управнику завода и да са њим усмено разговара. Захтев се доставља преко посебног сандучета. Управник завода ће обавити разговор са осуђеним. Уколико наведени разлози немају поверљив карактер упутиће га на законом и овим правилником прописан начин остваривања и заштите права. Жалба Члан 49. Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана од дана пријема решења, поднесе жалбу директору Управе. У жалби осуђеног наводи се број одлуке на коју се жали и у ком погледу је незадовољан донетом одлуком. Члан 50. Поднесак, притужбу и жалбу осуђени подноси у три примерка, од којих се један упућује надлежном органу, један остаје код осуђеног, а један се улаже у лични лист осуђеног. Непосредна притужба директору Управе Члан 51. Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника завода, може поднети притужбу директору Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа). Осуђени подноси притужбу директору Управе у затвореној коверти. Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1. овог члана, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног. Притуживање надзору Члан 52. Осуђени има право да се без присуства службених лица у Посебном одељењу притужи овлашћеном лицу које, у складу са законом, надзире рад завода. Садржина притужбе представља службену тајну. Осуђени може да се писано притужи одељењу надлежном за послове надзора у седишту Управе. Писана притужба упућује се у затвореној коверти. Подношење притужбе Заштитнику грађана Члан 53. Осуђени има право подношења притужбе Заштитнику грађана. Пре подношења притужбе осуђени је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку. Изузетно, Заштитник грађана може покренути поступак и пре него што су исцрпљена сва правна средства у поступку из става 2. овог члана, ако би подносиоцу притужбе била нанета ненадокнадива штета или ако се притужба односи на повреду принципа добре управе, посебно некоректан однос органа управе према подносиоцу притужбе, неблаговремен рад или друга кршења правила етичког понашања запослених у органима управе. Осуђени подноси притужбу у запечаћеној коверти. Посебно одељење обезбеђује довољан број коверата за осуђене. Члан 54. Подношење поднесака, притужби, жалби или тужби, не повлачи одговорност осуђеног и он због тога не може бити изложен било каквом кажњавању, малтретирању или узнемиравању. 2. Понашање осуђеног за време издржавања казне Члан 55. Осуђени је обавезан да се за време издржавања казне у Посебном одељењу понаша у складу са законом, овим правилником, као и наредбама и налозима управника завода и начелника Посебног одељења. Обраћање и међусобно ословљавање Члан 56. Осуђени је обавезан да се пристојно понаша према службеним лицима у Посебном одељењу и лицима која посећују Посебно одељење. При сусрету са службеним лицима у Посебном одељењу и другим лицима осуђени је дужан да отпоздрави у стојећем ставу одговарајућим поздравом према добу дана. Када лежи болестан, као и за време оброка, осуђени није дужан да отпоздрави у стојећем ставу. Осуђени се приликом обраћања представља личним именом, а службена лица у Посебном одељењу ословљава звањем које имају у служби. Службена лица у Посебном одељењу осуђеног ословљавају личним именом, обавезна су да се пристојно понашају према осуђеном и да отпоздраве на његов поздрав. Осуђени и запослени у Посебном одељењу међусобно се ословљавају са: „Ви”. Распоред дневних активности Члан 57. Устајање, лична хигијена, спремање просторија и доручак обављају се као дневне активности у периоду од 7,00 до 8,00 часова. Осуђени ручак обављају у периоду од 13,00 до 15,00 часова, а вечеру од 18,00 до 19,00 часова. Повечерје и спавање траје од 23,00 до 7,00 часова. Недељом и нерадним данима знак за устајање даје се један час касније. На дати знак за устајање нису у обавези да устају осуђени који се налазе на лекарској поштеди. Управник завода може, према потреби осуђених, утврдити другачији распоред дневних активности. Члан 58. На знак повечерја гаси се светло. Управник завода или лице које он за то одреди може дозволити осуђеном осветљење у соби и праћење ТВ програма и после знака повечерја. 3. Дисциплински преступи Члан 59. Дисциплински преступи су теже и лакше повреде реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених законом и овим правилником. Тежи дисциплински преступи су: 1) бекство или покушај бекства из Посебног одељења; 2) подстрекавање на побуну или бекство; 3) припремање побуне или бекства; 4) неовлашћено напуштање Посебног одељења; 5) насиље према другом лицу; 6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средства за комуникацију на даљину; 7) израда или уношење у Посебно одељење средства подобног за напад, бекство или вршење кривичног дела; 8) спречавање приступа у било који део Посебног одељења службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у Посебном одељењу, односно улази у њега; 9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима; 10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица; 11) намерно или грубом непажњом угрожавање туђег здравља; 12) производња, поседовање или коришћење опојних дрога или психоактивних супстанци; 13) грубо занемаривање личне хигијене; 14) бављење играма на срећу; 15) намерно угрожавање свог здравља ради онеспособљавања за извршење обавезе; 16) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе; 17) подстрекавање другог осуђеног на тежи дисциплински преступ; 18) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу; 19) обучавање себе или другог о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства; 20) тежа злоупотреба добијених посебних права из члана 42. став 1. Закона; 21) понављање лакших дисциплинских преступа. Лакши дисциплински преступи су: 1) угрожавање и ометање другог осуђеног током боравка у Посебном одељењу; 2) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог; 3) угрожавање и оштећење имовине; 4) нарушавање изгледа Посебног одељења; 5) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије; 6) лакша злоупотреба добијених посебних права; 7) поседовање ствари које осуђено лице не сме имати код себе (члан 5. став 2. овог правилника); 8) непристојно и агресивно понашање; 9) недозвољена израда предмета; 10) пушење ван простора одређеног у ту сврху; 11) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица; 12) неовлашћено коришћење ствари; 13) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству; 14) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права. Члан 60. За учињене дисциплинске преступе, води се дисциплински поступак и изричу се дисциплинске мере. Дисциплинске мере су: 1) укор; 2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца; 3) одузимање додељених посебних права; 4) ограничење или забрана располагања новцем у Посебном одељењу до три месеца; 5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи. 4. Одржавање реда и безбедности Члан 61. У циљу одржавања реда и безбедности у Посебном одељењу према осуђеном се могу применити мере за одржавање реда и безбедности. Мере из става 1. овог члана су мере принуде и посебне мере. 5. Престанак издржавања казне у Посебном одељењу Члан 62. Осуђеног коме је обустављено издржавање казне у Посебном одељењу, управник завода распоређује на даље издржавање казне у том заводу. 6. Отпуштање осуђеног због истека казне Члан 63. Приликом отпуштања осуђеном се предају све његове ствари које су се налазиле на чувању, као и неутрошени новац који је чуван на депозиту, о чему се издаје потврда. Осуђени предаје све ствари којима је био задужен за време издржавања казне у Посебном одељењу. IV. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 64. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 5. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, број 72/09), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о посебним условима које треба да испуњавају запослени у заводима за извршење кривичних санкција који се упућују на рад у Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала и начину њиховог избора пре упућивања "Службени гласник РС", бр. 13 од 12. марта 2010, 111 од 14. децембра 2013. Члан 1. Овим правилником ближе се уређују посебни услови које треба да испуњавају запослени у заводима за извршење кривичних санкција који се упућују на рад у Посебно одељење за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала казнено-поправног завода затвореног типа са посебним обезбеђењем (у даљем тексту: Посебно одељење) и начин њиховог избора пре упућивања на рад у Посебно одељење. Члан 2. Послове одржавања реда и безбедности у Посебном одељењу обављају запослени у заводима за извршење кривичних санкција из служби за обезбеђење, који су посебно обучени, испуњавају посебне услове и упућени су на рад у Посебно одељење. Члан 3. Запослене из члана 2. овог правилника на рад у Посебно одељење упућује директор Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: директор Управе), у складу са Законом о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала (у даљем тексту: Закон). Члан 4. Запослени из члана 2. овог правилника може се упутити на рад у Посебно одељење ако је прошао одговарајућу обуку у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција, односно ако испуњава следеће посебне услове: 1) да није осуђиван, односно прекршајно кажњаван на безусловну казну затвора за кривично дело, односно прекршај и да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности; 2) да има најмање три године радног искуства на раду у служби за обезбеђење, односно на истим или сличним пословима у Министарству унутрашњих послова или Војсци Србије; 3) да не постоје безбедносне сметње за упућивање запосленог на рад у Посебно одељење; 4) да је у години која претходи години упућивања у Посебно одељење, оцењиван оценом „добар”, „врло добар” или „одличан”, односно оценом „добар”, „истиче се” или „нарочито се истиче”;* 5) да је психофизички способан за рад у Посебном одељењу. *Службени гласник РС, број 111/2013 Члан 5. Директор Управе расписује интерни конкурс за упућивање на рад у Посебно одељење. Интерни конкурс се доставља заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи). Управник завода дужан је да текст интерног конкурса учини доступним запосленима у служби за обезбеђење. Члан 6. У пријави на интерни конкурс кандидати су дужни да наведу потпуне и тачне податке који се односе на: име и презиме кандидата (укључујући и ранија презимена); име и презиме оба родитеља и девојачко презиме мајке; датум и место рођења; јединствени матични број грађана; досадашње радно искуство – са навођењем конкретних послова радног места; стручну спрему; путовања у иностранство у последње три године; служење војног рока; имовно стање – из члана 12. став 1. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала; чланове породичног домаћинства, као и податке о томе да ли су чланови породичног домаћинства осуђивани, односно да ли се налазе на издржавању казне затвора. Уз пријаву из става 1. овог члана, кандидати достављају доказе о испуњености услова из члана 4. тач. 1) и 2) овог правилника. Потврду из члана 4. тачка 4) овог правилника, на захтев кандидата, издаје управник завода. Безбедносну проверу из члана 4. тачка 3) овог правилника Управа за извршење кривичних санкција (у даљем месту: Управа) прибавља по службеној дужности, у складу са Законом и актом Владе о вршењу провера за лица која обављају послове у Посебном одељењу. Пријава са доказима подноси се Управи, преко завода, у року од осам дана од дана расписивања конкурса. Поднета пријава сматра се изјавом о сагласношћу кандидата за упућивање на рад у Посебно одељење. Члан 7. Подаци о броју кандидата који су конкурисали на интерни конкурс, личним подацима кандидата, као и резултатима конкурса представљају тајни податак*, у складу са прописима који уређују тајност података*. *Службени гласник РС, број 111/2013 Члан 8. За спровођење интерног конкурса директор Управе именује конкурсну комисију (у даљем тексту: Комисија). Комисија има председника и четири члана. За чланове Комисије обавезно се именује управник казнено-поправног завода са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење и начелник Посебног одељења. Остали чланови Комисије именују се из реда запослених у Управи. Чланови Комисије морају имати високу школску спрему и најмање пет година радног искуства. Члан 9. Комисија прикупља и обрађује поднете пријаве кандидата. Неблаговремене, непотпуне и пријаве кандидата који не испуњавају услове из члана 4. овог правилника Комисија одбацује закључком. Против закључка Комисије може се изјавити жалба у року од три дана од дана пријема закључка*. О поднетој жалби одлучује директор Управе. *Службени гласник РС, број 111/2013 Члан 10. Комисија проверава податке наведене у благовременим и потпуним пријавама кандидата који су посебно обучени и испуњавају услове из члана 4. овог правилника, као и доказима достављеним уз пријаву. Комисија упућује кандидате из става 1. овог члана на психофизички преглед. Психофизички преглед кандидата врши посебна комисија коју, у складу са законом, именује директор Управе, путем стандардизованих тестова. Са кандидатима из става 1. овог члана, који су успешно прошли психофизички преглед, Комисија обавља усмени разговор, о чему се води записник. Комисија доставља директору Управе листу кандидата из става 4. овог члана, а управнику казнено-поправног завода затвореног типа са посебним обезбеђењем у коме је образовано Посебно одељење (у даљем тексту: управник завода) доставља листу кандидата са пријавама кандидата.* *Службени гласник РС, број 111/2013 Члан 11. Са листе кандидата из члана 10. став 5. овог правилника, управник завода предлаже директору Управе кандидате за упућивање на рад у Посебно одељење. Члан 12. О предлогу управника завода одлучује директор Управе. Брисан је ранији став 2. (види члан 5. Правилника - 111/2013-28) Члан 13. Директор Управе упућује изабране запослене на рад у Посебно одељење. Решење о упућивању на рад запосленог садржи: име и презиме запосленог; звање; радно место и завод из кога се упућује; назив радног места у Посебном одељењу на које се упућује на рад; рок на који се запослени упућује, као и податке о накнади трошкова које запослени остварује у складу са прописима о накнадама трошкова државних службеника за време упућивања на рад у Посебно одељење. Члан 14. Упућивање запосленог траје најдуже шест месеци у току једне календарске године. У случају поновног упућивања на рад у Посебно одељење кандидата са листе из члана 10. став 5. овог правилника, поновно упућивање се спроводи и без интерног конкурса, при чему се, у складу са одлуком директора Управе, претходно, може извршити поновна провера испуњености услова из члана 4. тач. 1), 3) и 5) овог правилника. Члан 15. Управа води евиденцију о запосленима који се упућују на рад у Посебно одељење. Подаци из евиденције о упућивању представљају тајни податак*, у складу са прописима који уређују тајност података*. *Службени гласник РС, број 111/2013 Члан 16. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о престанку важења Закона о организацији и пословању привредних јединица установа за извршење кривичних санкција „Службени гласник РС“, број 111 од 29. децембра 2009. Члан 1. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о организацији и пословању привредних јединица установа за извршење кривичних санкција („Службени гласник СРС”, број 27/77). Члан 2. Права, обавезе, средства, имовину, документацију и архиву привредних јединица основаних по Закону о организацији и пословању привредних јединица установа за извршење кривичних санкција преузимају заводи за извршење кривичних санкција у којима су привредне јединице основане, са стањем на дан 31. децембра 2009. године. Члан 3. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 − УС, 72/12, 7/14 − УС и 44/14), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године "Службени гласник РС", број 43 од 5. маја 2017. I. УВОД 1. Разлози за доношење Стратегије Број лица лишених слободе (задржаних у преткривичном поступку, притворених током кривичног поступка, осуђених на казну затвора због извршења кривичног дела или прекршаја и лица према којима су изречене мере безбедности повезане са лишењем слободе) повећава се из годинe у годину у целом свету. Према подацима са Светске листе затворске популације за 2013. годину, број лица лишених слободе је износио 10,2 милиона, а стопа затварања 144. Повећање стопе затварања прати раст светске популације (стопа затварања је порасла за 25–30%, али је и раст светске популације износио више од 20%). Ситуација у Републици Србији је 1. јануара 2015. године сасвим одговарала светском просеку: број лица лишених слободе је износио 10.288, а стопа затварања је 144,6, што је значајно побољшање у односу на раније стање. Према извештају Савета Европе за 2012. годину, 1. септембра 2010. године, Република Србија се нашла међу државама у којима постоји бројна затворска популација (стопа затварања је била 153,2), а поред тога је заузела прво место међу чланицама Савета Европе са великом густином насељености у затворима од 172,3. Каснији статистички показатељи, према стању на дан 1. септембра 2012. године показали су незнатне промене у стопи затварања (153,4) и недовољно, опадање густине насељености (159,3). Број лица лишених слободе је 1. јануара 2015. године износио 10.288, а укупни смештајни капацитети су 9.340 места, па је густина насељености била 110,1 што представља значајно побољшање у односу на раније стање. Пренасељеност се своди у прихватљиве оквире, највише захваљујући смањењу броја притворених лица и примени алтернативних санкција и мера, али се и даље уочава проблем великог броја осуђених лица на казну затвора и пренасељеност у затвореним одељењима завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: завод). Смањење преоптерећености које се бележи према статистичким показатељима свакако је резултат спроведених мера и задатака предвиђених Стратегијом за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године („Службени гласник РС”, бр. 53/10 и 65/11) и Акционим планом за спровођење те стратегије. Стратегијом за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године (у даљем тексту: Стратегија за период од 2010. до 2015. године) и Акционим планом за њено спровођење били су постављени краткорочни, средњерочни и дугорочни циљеви, разрађени на конкретне задатке, чијим је остварењем требало постићи смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима. Стратегија за период од 2010. до 2015. године остваривала се са циљевима развоја система извршења кривичних санкција, који су постављени у Стратегији развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године. Како су показала искуства из ранијих година, праћење кретања броја лица лишених слободе, промена у структури тих лица и правовремено реаговање на спречавање пренасељености у заводима мора бити сталан задатак Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа), што је и у складу са обавезама које је Република Србија прихватила као чланица Савета Европе и услов за делотворно функционисање система извршења кривичних санкција, а тиме и за остварење заштитне функције кривичног законодавства уз поштовање људских права лица лишених слободе. 2. Основни циљ Стратегије Циљ Стратегије за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године (у даљем тексту: Стратегија) јесте да се смањи густина насељености у заводима и број лица лишених слободе одржи на нивоу који омогућава извршење кривичних санкција у условима који одговарају међународним стандардима, остваривање права лица лишених слободе у складу са законом и спровођење индивидуализованих програма третмана, како би се остварила сврха кажњавања и постигла успешна реинтеграцијa осуђених лица. 3. Стратешке области Основни принцип у изради Стратегије јесте да се идентификују области у којима је неопходно спровести активности. На основу резултата испуњености циљева Стратегије за период од 2010. до 2015. године, идентификоване су следеће области у којима је неопходно интервенисати, како би се реализовао циљ ове стратегије: 1) спровођење мере за обезбеђење присуства окривљеног; 2) ефикасније спровођење програма поступања у циљу напредовања у третману; 3) даљи развој система алтернативних санкција и мера и повереничке службе; 4) условни отпуст; 5) повећање смештајних капацитета и побољшање услова у заводима. 4. Повезаност са Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године Израдом Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 114/13), Управа се опредељује за даљи развој система у циљу заштите друштва од криминалитета континуираним побољшањем услова у којима се санкције извршавају уз примену савремених достигнућа у третману осуђених у сврху њихове успешне реинтеграције у друштвену заједницу и смањења стопе поврата. Овом стратегијом дефинисани су главни изазови у раду Управе до 2020. године и одређене су приоритетне активности у 12 области развоја система извршења кривичних санкција. Значајан сегмент Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, односи се на анализу тренутног стања у заводима у погледу услова извршења казне затвора и пренасељености, као и на предлагање краткорочних, средњерочних и дугорочних активности у циљу решавања овог проблема. На основу резултата ове анализе и анализе кретања броја лица лишених слободе до половине 2015. године, у новој стратегији детаљно су разрађене активности, чије спровођење ће допринети да Управа достигне европске стандарде у погледу услова смештаја у заводима и остваривањe циља ове стратегије. II. РЕЗУЛТАТИ СПРОВОЂЕЊА СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПЕРИОД ОД 2010. ДО 2015. ГОДИНЕ И АНАЛИЗА ТРЕНУТНЕ СИТУАЦИЈЕ 1. Преглед измена нормативног оквира Током реализације Стратегије за период од 2010. до 2015. године, усвојене су измене кривичног законодавства како би се подстакле промене казнене политике, смањење броја осуђених лица на казне затвора као и притворених лица и ефикасност извршења кривичних санкција. Реформе кривичног законодавства обухватиле су како материјално кривично право, тако и процесно и извршно право. У периоду од 2010. до 2015. године Кривични законик („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) мењан је три пута. Изменама и допунама Кривичног законика из 2013. и 2014. године, поред осталог, мењани су и законски описи постојећих кривичних дела и уведена су нека нова. Изменама и допунама из 2012. године су, између осталог, у складу са смерницама Стратегије за период од 2010. до 2015. године унапређена законска решења у погледу начина извршења казне затвора до једне године у просторијама у којима осуђени станује и условног отпуста. Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), заснованом на концепту тужилачке истраге, делимично су постигнути циљеви у складу са Стратегијом за период од 2010. до 2015. године. Повећан је број мера које представљају алтернативу притвору и проширена је могућност закључења споразума јавног тужиоца са окривљеним о признању кривичног дела – тај институт којим се постиже изрицање блаже казне сада се може применити на сва кривична дела за која се суди с обзиром на висину прописане казне. Најважније реформе које су омогућиле остварење циљева Стратегије за период од 2010. до 2015. године предузете су у области извршења кривичних санкција. Нормативни оквир за извршење кривичних санкција сада чине три закона: Закон о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14), Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера („Службени гласник РС”, број 55/14) који су донети 2014. године и раније усвојени Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 101/10). Према Закону о извршењу кривичних санкција у систем извршења, поред Управе и стварно и месно надлежног суда, укључује се и судија за извршење кривичних санкција који је задужен да штити права притвореника, осуђеника, лица којем је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу, као и да надзире законитост у поступку извршења кривичних санкција и да се стара о равноправности и једнакости тих лица пред законом. Извршење тзв. алтернативних кривичних санкција и мера регулисано је Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера. Тим законом је уређен статус и надлежност повереника задужених за извршење ванзаводских санкција и мера. С обзиром да је проблем пренасељености највећи у заводима за извршење кривичних санкција затвореног типа, у складу са Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, донет је Правилник о упућивању осуђених, прекршајно кажњених и притворених лица у заводе за извршење кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 31/15), како би се боље територијално прерасподелио упућивање на извршење казне затвора. Такође, донет је и нови Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица („Службени гласник РС”, број 66/15), како би се омогућило ефикасније разврставање осуђеника из затвореног одељења у полуотворено, односно касније у отворено одељење завода. Доношењем новог Закона о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 65/13 и 13/16), уведен је прекршајни налог и повећана ефикасност наплате новчаних казни и смањена потреба да се ненаплаћене новчане казне замењују казном затвора. Извршеним изменама и допунама кривичног законодавства у протеклом периоду створени су услови за ефикасније извршење кривичних санкција и развоја система алтернативних санкција. У наредном периоду биће неопходно наставити са изменама кривичног законодавства како би се обезбедио правни оквир за спровођење ове стратегије. 2. Анализа стања у заводима у периоду од 2010. до 2015. године Током спровођења Стратегије за период од 2010. до 2015. године, број лица лишених слободе у заводима је постепено смањиван и последњих година задржава се на сличном нивоу, што је приказано у Табели 1: Лишени слободе 31.12.2010. 31.12.2011. 31.12.2012. 31.12.2013. 31.12.2014. 31.12.2015. Осуђени 7.167 7.322 6.952 7.330 7.737 7.670 Мере безбедности 242 208 232 213 387* 425 Притворени 3.332 3.109 2.532 1.894 1.593 1.539 Малолетнички затвор 36 29 22 24 14 17 Васпитна мера 213 218 210 215 228 194 Прекршајно кажњени 221 208 278 355 329 219 УКУПНО 11.211 11.094 10.226 10.031 10.288 10.064 Табела 1. Број лица лишених слободе и структура затворске популације по врстама санкције (*Напомена: број лица на извршењу мера безбедности, на дан 31. децембра 2014. године, је повећан у односу на претходне године због промене статистичке методологије која се користила у претходном периоду. До тада се одређени број лица на извршавању мере безбедности којима је изречена и казна затвора сврставао у категорију „осуђени”). Одржавању броја лица лишених слободе на нивоу од око 10.200 годишње током 2013, 2014. и 2015. године, значајно је допринело учесталије изрицање алтернативних санкција и мера, као и доношење Закона о амнестији из 2012. године („Службени гласник РС”, број 107/12). Број извршених алтернативних санкција и мера постепено расте што је приказано у Табели 2: Врста алтернативне санкције и мере 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Рад у јавном интересу 18 99 209 253 351 368 Условна осуда са заштитним надзором 3 4 12 14 7 7 Кућни затвор са или без електронског надзора 0 88 678 725 1.069 1.214 Кућни притвор са или без електронског надзора 0 4 20 44 139 178 Укупно 21 195 919 1.036 1.568 1.767 Табела 2. Број извршених алтернативних санкција у периоду од 2010. до 2015. године Утицај на смањење броја лица лишених слободе имало је доношење Закона о амнестији. На основу Закона о амнестији крајем 2012. године отпуштено је са издржавања казне 1.228 лица, а 2013. – 1.221 лице. Применом Закона о амнестији 2014. године, отпуштено је 282, а током 2015. године 49 осуђених лица. Значајно је да се број лица лишених слободе одржава на приближно истом нивоу од краја 2012. године, просечно износи око 10.200 лица лишених слободе, иако се ефекти амнестије смањују. У периоду од 2012. до 2015. године бележи се стално увећање броја условно отпуштених са извршења казне затвора. Према подацима Управе у 2012. години условно је отпуштено 600 лица (8,14% од укупно отпуштених са извршења казне затвора те године), док је 2015. године, условно отпуштено 1.581 осуђено лице, што чини 26,4% од укупног броја отпуштених лица са издржавања казне затвора. Такође, током спровођења Стратегије за период од 2010. до 2015. године, учешће притворених у укупном броју лица лишених слободе знатно је смањено. Половином 2010. године број притворених је достигао 30% од укупног броја лица лишених слободе. Међутим, од 2012. године, број притворених лица се на годишњем нивоу смањује на 24,7%, а тај тренд се наставио и каснијих година. У 2013. години износио је 18,5%, крајем 2014. године забележено је даље смањење на 15,49%, а крајем 2015. године се смањује на 15,29%. Овом смањењу броја притворених лица допринело је и стварање услова за одређивање мере кућног притвора, која се примењује од 2011. године. Током спровођења Стратегије за период од 2010. до 2015. године примећен је тренд повећања броја осуђених лица, која чине највећи део затворске популације. Према подацима Управе, 31. децембра 2015. године, број лица лишених слободе који се налазе у систему извршења кривичних санкција износио је 10.064. За разлику од броја притворених, који се смањује, број осуђених се у међувремену увећао за 348 лица, у поређењу са стањем од 31. децембра 2011. године, када се у заводима налазило укупно 7.322 осуђених лица. На основу свега наведеног, може се закључити да су следећи разлози довели до повећања броја осуђених лица: – Веће учешће казне затвора у укупном броју изречених кривичних санкција, па тако 2010. године износи 27,2%, 2011. године износи 26,7%, док 2012. године њихово учешће достиже 32,6%, 2013. године, 34%, а 2014. године, 36,82% (према подацима Републичког завода за статистику); – Повећање броја пресуда донетих на основу споразума о признању кривичног дела и самим тим ефикасније спровођење кривичних поступака; – Укидање могућности промене начина извршења изречене казне затвора до једне године, након правноснажности пресуде, у извршење казне у просторијама у којима осуђени станује (тзв. кућни затвор); – Забрана ублажавања казне затвора испод законом прописаног минимума за поједина кривична дела (углавном за дела са елементима насиља, кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и за учиниоце који су раније осуђивани за истоврсно кривично дело). III. СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ 1. Спровођење мера за обезбеђење присуства окривљеног Досадашњи резултати: У Стратегији за период од 2010. до 2015. године, као један од основних разлога за велики број мера притвора наведена је велика учесталост њиховог одређивања и ретко одређивање других мање рестриктивних видова обезбеђења присуства окривљеног као што су јемство и забрана напуштања стана. Број притворених лица је са 3.332 колико их је било крајем 2010. године, пао на 1.539 колико их је било на крају 2015. године. Разлози су који су довели до тога да се преполови број притворених су разноврсни и само делом су везани за примену Стратегије за период од 2010. до 2015. године. Основано се може претпоставити да су у посматраном периоду, високи и учестали износи које је Република Србија била обавезана да исплати лицима неосновано лишеним слободе, допринели да судови одређују меру притвора врло рестриктивно и само у изузетним случајевима. С друге стране, позитиван утицај на смањење броја притворених имале су и неке од мера које предвиђа Стратегија за период од 2010. до 2015. године. Доношењем Законика о кривичном поступку који је почео да се примењује у свим судским поступцима од 1. октобра 2013. године створени су почетни услови да се јемство, као блажа мера за обезбеђење присуства окривљеног, може одредити уместо притвора и то због околности које указују на опасност од бекства и због узнемирења јавности (што су два од четири законска основа за одређивање притвора). Јемство се може одредити на почетку кривичног поступка када окривљени уз јемство остаје на слободи или се притворени под условом накнадно датог јемства пушта на слободу. У Законику о кривичном поступку, некадашња мера забране напуштања стана или места боравишта је раздвојена у три различите мере за обезбеђење присуства и јасно су прецизирани услови за одређивање сваке поједине мере, начин одређивања и назначени надлежни органи (повереник, односно полиција) који надзиру извршење мере. Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера детаљно регулише надлежност повереника и начин извршења мере забране напуштања стана уз електронски надзор. Законски основ и адекватна легислатива утицале су да судије чешће изричу ову меру. Расположива електронска опрема и правовремена обука повереника и референата задужених за инсталирање и праћење електронског надзора постепено су доприносили учесталијој примени ове мере. Према подацима Управе током 2011. године, извршено је четири мерe надзирања поштовања забране напуштања стана, а у 2012. години je извршено 20. По ступању на снагу Законика о кривичном поступку овај број се удвостручио и у 2013. години, када су извршене 44 мере. Позитиван тренд настављен је и у 2014. години када је извршено 139, а у 2015. години извршено је 178 мера забрана напуштања стана са и без примене електронског надзора. Главни изазови: У пројектованом периоду, највећи изазов ће свакако бити задржавање броја притворених лица на постојећем нивоу. Такође, осим одржавања броја притворених лица, важно је и да мера притвора траје што је могуће краће. С обзиром на постојање адекватног нормативног оквира за примену алтернативних мера и оперативне повереничке службе, као и уз претпоставку да неће доћи до изузетних околности које би резултирале у наглом и великом порасту броја притворених лица, може се очекивати да ће се овај број одржати у прихватљивим границама. Приоритетне активности: – Интензивирати стручно усавршавање судија како би меру притвора изузетно користили, док би остале мере за обезбеђење присуства окривљеног биле чешће одређиване, пре свега јемство и забранa напуштања боравишта, односно стана; – Повећати број повереника и рефераната за инсталирање и контролу уређаја за електронски надзор окривљених; – Повећати број уређаја за електронски надзор окривљених. 2. Ефикасније спровођење програма поступања у циљу напредовања у третману осуђених Досадашњи резултати: Методе рада са осуђеним лицима се унапређују и Управа настоји да организује обуке за примену специјализованих програма поступања. У сарадњи са Мисијом Организације за европску безбедност и сарадњу (у даљем тексту: ОЕБС) омогућена је обука једног броја службеника третмана у примени когнитивно-бихејвиоралне терапије у раду са осуђеним лицима. У складу са могућностима, у већини завода се спроводе различити специјализовани програми за ненасилно решавање конфликата током издржавања казне, програм унапређења васпитне компетенције породице, психосоцијални третман за зависнике од дрога и слично. Примена специјализованих програма је један од предуслова да се индивидуални програми поступања осуђених лица учине адекватнијим, а самим тим и ефикаснијим. Ово је веома значајно за унапређење накнадног разврставања осуђених лица, што је битно и са аспекта смањења броја лица у затвореним одељењима где је највећа пренасељеност, као лакше и боље реинтеграције осуђених лица након изласка са издржавања казне, што би утицало на смањење поврата. Објављен је Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица у коме су дати и прилагођени Упитници за процену ризика осуђених лица на казне затвора до три године и преко три године. Такође, израђена је и нова Директива о начину рада службеника третмана у заводима, процедурама у раду и изгледу и садржају докумената током утврђивања, спровођења и измене програма поступања. Овим ће се постићи ефикаснија примена индивидуализованих програма третмана осуђених лица, успешније напредовање у третману, односно прелазак из затворених у полуотворена одељења завода. Управа је успешно реализовала пројекат Подршка стручном образовању и обуци у затворима, кроз који је стечено знање и искуство, како на најцелисходнији начин систематски организовати обуку и дошколовавање осуђених лица. Кроз процес образовања осуђени се припремају за излазак са издржавања казне, али и усвајају конструктивне и пожељне облике понашања. Унапређење у третману осуђених лица се огледа и кроз све учесталију сарадњу са невладиним сектором, многи пројекти који се реализују у заводима дају позитивне ефекте. Са циљем да се ова пракса интензивира Управа је потписала споразуме о сарадњи са организацијама цивилног друштва. Главни изазови: У претходној Стратегији за период од 2010. до 2015. године, није наглашен значај унапређења метода рада у служби за третман, што је и оправдано имајући у виду да је та Стратегија била усмерена на смањење кратких казни затвора и смањење преоптерећености укупних капацитета завода. Напредовање у третману осуђених лица је главни предуслов за смањење пренасељености у затвореним одељењима завода где је пренасељеност и највећа. Имајући то у виду, главни изазов у пројектованом периоду је увођење програма који би утицали на напредовање у третману, односно прелазак из затворених одељења у полуотворена, односно отворена. Основни предуслов је смањење ризика који се постиже постојањем већег броја специјализованих програма којима се директно утиче на узроке вршења кривичних дела. Такође, увођење оваквих индивидуализованих програма, уз увођење програма припреме за отпуст, утицаће се и на смањење поврата. Приоритетне активности: – Неопходно је запослити већи број службеника третмана, што је главни предуслов да се стручни рад подигне на виши ниво; – Континуирано спроводити обуке службеника третмана са акцентом на одређивању индивидуалних циљева, преиспитивању и измени програма поступања и примени специјализованих програма; – Израда и увођење специјализованих програма третмана; – Даље унапређење сарадње службе третмана и повереничких канцеларија, у циљу боље социјалне реинтеграције и пружања подршке осуђеним лицима након изласка са издржавања казне. 3. Даљи развој система алтернативних санкција и мера и повереничке службе Досадашњи резултати: У септембру месецу 2014. године почео је да се примењује Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера, којим је регулисан статус и надлежност повереникa. Надлежност повереника је веома широко постављена, тако да обухвата различите активности које се протежу од преткривичног поступка, преко праћења извршења процесних мера и извршења ванзаводских санкција и настављају и по пуштању осуђеног из завода (током условног отпуста или по извршеној казни затвора). Повереничка служба је задужена да врши надзор над извршењем: обавеза које осумњиченом одређује јавни тужилац у одлуци којом одлаже кривично гоњење, процесне мере кућног притвора, забране прилажења, састајања или комуницирања са другим лицем и друге мере одређене одлуком суда, казне кућног затвора, условне осуде са заштитним надзором, рада у јавном интересу, обавеза које су одређене осуђеном у склопу условног отпуста. Поред тога, Повереничка служба реализује програме помоћи осуђеном лицу после извршене казне затвора, а такође прати извршење мера које се по посебном закону примењују према осуђенима за кривична дела против полне слободе, ако су кривично дело учинили према малолетним лицима. Ближе уређење примене закона и организације рада повереничке службе је регулисано Правилником о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду Повереника („Службени гласник РС”, број 30/15). Правилно је препознат значај увођења шире примене алтернативних санкција и развоја повереничке службе и већина активности планираних Стратегијом за период од 2010. до 2015. године, као и Стратегијом, које се односе на ову област, успешно су реализоване. Према подацима Управе, у периоду од 2010. до 2015. године, расте број извршених алтернативних санкција чему је допринело кадровско оснаживање Одељења за третман и алтернативне санкције, ширење мреже повереничких канцеларија, као и обука и запошљавање нових повереника. До децембра месеца 2014. године, отворено је 25 канцеларија за алтернативне санкције у свим градовима у којима су седишта виших судова. Такође, успешно је реализован Пројекат „Унапређење алтернативних санкција у Републици Србији”, финансиран од стране Европске уније, у оквиру којег је обезбеђена опрема за електронски надзор и обављена обука свих повереника и унапређене методе рада. Паралелно са свим предузетим мерама за унапређење примене алтернативних санкција и мера спровођен је и стални процес упознавања јавности са оваквим видом кажњавања, а кроз одржавање конференција и стручних скупова, информисани су и обучавани носиоци правосудних функција. Све предузето је допринело да се судије лакше одлучују за одређивање алтернативних санкција. Број реализованих алтернативних санкција се из године у годину повећава: у 2010. години је извршено 18 казни рада у јавном интересу, док је у 2015. години реализовано 368 казни. Казна кућног затвора уз или без примене електронског надзора почела је да се примењује 2011. године, када је извршено 88 казни, а у 2015. години се овај број повећава на 1.214 казни. Условна осуда са заштитним надзором није довољно заступљена и њихов број по годинама иде од четири до 14 извршених условних осуда. Запажа се неједнака заступљеност казне рада у јавном интересу и условне осуде са заштитним надзором у односу на казну кућног затвора која доминира у укупном броју изречених алтернативних санкција. Главни изазови: Систем алтернативних санкција се развија, али се и даље овај облик санкционисања не изриче у мери која одговара врсти кривичних дела. Већа примена алтернативних санкција захтева измене нормативног оквира у погледу проширења услова за изрицање постојећих алтернативних санкција и прописивање нових алтернативних санкција у складу са трендовима савремених система извршења кривичних санкција. Приоритетне активности: – Анализа важећег кривичног законодавства и разматрање могућности измене услова под којима се може изрећи казна рада у јавном интересу; – Анализа важећег кривичног законодавства и разматрање могућности увођења замене правноснажно изречених казни затвора до једне године ванзаводским санкцијама и мерама; – Анализа важећег кривичног законодавства и разматрање могућности прописивања нових алтернативних мера којима се мења начин извршења казне затвора, тако што би осуђени део дана проводио на радном месту ван завода а остатак у заводу, као и сличне мере; – Разматрање могућности да се у току кривичног поступка, пре доношења одлуке о санкцији, суд, ако оцени да је то од значаја за изрицање санкције, обрати Повереничкој служби да изради извештај о личности окривљеног, породичним и личним приликама и другим околностима које су од значаја за изрицање алтернативних санкција; – Наставити са обуком јавних тужилаца, судија и повереника за примену законских решења у погледу алтернативних санкција; – Пријем у службу нових запослених на пословима извршења алтернативних санкција и мера је неопходан предуслов како би повереничка служба могла да извршава све већи опсег послова који су јој дати новим законским оквирима; – Унапредити сарадњу министарстава надлежних за послове правосуђа, за послове рада и социјалне политике, за унутрашње послове и за послове образовања у циљу стварања услова да Повереничка служба буде у могућности да пружа адекватну подршку осуђенима након издржане казне, у циљу њихове ефикасне реинтеграције у друштвену заједницу. 4. Условни отпуст Досадашњи резултати: Законом о изменама и допунама Кривичног законика из 2012. године, одредбе о условном отпусту су прецизиране тако што су прописани строжији услови за одређивање условног отпуста, али циљ законодавца је био да уколико су услови испуњени, имају обавезујући карактер за доношење позитивне одлуке. Са друге стране за таксативно набројане случајеве остао је факултативни облик условног отпуста. Обавезе које окривљени треба да испуни у току условног отпуста законодавац није прописао Кривичним закоником, већ Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера (члан 44). У члану 46. тог закона предвиђена је могућност да се условни отпуст извршава уз електронски надзор. Новим Закоником о кривичном поступку институт условног отпуста регулисан је на другачији начин. Предвиђено је да се на рочиште на коме се одлучује о условном отпусту позива осуђени (ако суд оцени да је његово присуство потребно), бранилац, јавни тужилац и представник службе за третман из завода, уместо досадашњег строго писменог поступка. Упоредо са овим изменама, Управа је доста радила на изменама нормативног оквира који регулише третман који се примењује према осуђенима у заводу. Правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању прописан је детаљан поступак доношења индивидуалног програма поступања, као и његовог преиспитивања. Наведене измене закона и подзаконских аката у погледу самог поступка, као и у погледу нових материјалних решења допринеле су доношењу већег броја одлука о условном отпуштању. У периоду од 2012. до 2015. године бележи се стално увећање броја условно отпуштених са извршења казне затвора. Према подацима Управе у 2012. години условно је отпуштено 600 лица (8,14% од укупно пуштених са извршења казне затвора те године), док је 2013. године условно отпуштено 1082 осуђеника (16,25% од укупног броја отпуштених), 2014. године 20,6% (1230 лица), а 2015. године 1581 осуђеника што је 26,4 % од укупног броја отпуштених са извршења казне затвора. Главни изазови: Број условних отпуста се константно повећава последњих година, али како би се достигао оптимални број условних отпуста, потребно је спровести активности на нормативном и организационом плану које ће судовима олакшати поступање. Приоритетне активности: – Анализа кривичног законодавства, уз разматрање могућности да се у Кривичном законику детаљно регулише институт условног отпуста уз испуњење обавезе предвиђене кривичноправним одредбама, као и да се у кривичном законодавству установи надлежност судије за извршење у поступку факултативног опозива условног отпуста због неизвршења обавеза; – Боље повезивање службе за третман у заводима и Повереничке службе приликом извештавања поводом молбе за условни отпуст, како би суд био у могућности да у целини сагледа како степен реализације програма поступања, тако и услове за прихват осуђеног, као и најцелисходније мере које треба да изврши за време трајања условног отпуста; – Криминолошким истраживањем проверити резултате до сада извршених законских измена у вези одређивања условног отпуста и повезаност те мере и рецидивизма осуђених лица. 5. Повећање смештајних капацитета и побољшање услова у заводима Досадашњи резултати: Управа континуирано ради на побољшању услова смештаја и повећању капацитета у заводима. Најзначајнија инвестициона улагања која су допринела усклађивању услова извршења кривичних санкција са међународним стандардима су: изграђен је нови завод затвореног типа са посебним обезбеђењем у Београду за смештај 450 осуђених лица који је почео са радом 2012. године; реновирана су четири блока у Окружном затвору у Београду и три блока у Специјалној затворској болници у току 2013, 2014. и 2015. године; обезбеђени су нови капацитети од 180 места у Казнено-поправном заводу у Београду – Падинској Скели и 50 места у Окружном затвору у Суботици; у Васпитно-поправном дому у Крушевцу изграђени су нови капацитети за смештај 180 малолетника; завршена је реконструкција Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву; завршена је реконструкција појединих објеката у Казнено-поправном заводу у Нишу, Казнено-поправном заводу у Пожаревцу – Забели, Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, Окружном затвору у Лесковцу, Окружном затвору у Суботици, Окружном затвору у Краљеву, Окружном затвору у Новом Пазару, Окружном затвору у Неготину и Окружном затвору у Смедереву. Главни изазови: Уподобљавање постојећих смештајних капацитета са међународним стандардима, и постизање укупног капацитета за смештај 11.000 лица лишених слободе. Приоритетне активности: До 2020. године, планиране су бројне активности којима ће се постићи побољшање смештајних услова и повећање смештајних капацитета у затвореним одељењима завода, и то: – Реконструкција смештајних капацитета и изградња новог павиљона у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу; – Изградња новог затворског комплекса у Панчеву за смештај 500 лица лишених слободе; – Изградња новог затворског комплекса у Крагујевцу за смештај 400 лица лишених слободе; – Изградња новог пријемног објекта у Казнено-поправном заводу у Нишу са пратећим садржајима; – Реконструкција смештајних капацитета у Окружном затвору у Београду; – Реконструкција смештајних капацитета у Специјалној затворској болници у Београду; – Изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Пожаревцу-Забели; – Изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици; – Изградња новог објекта у Окружном затвору у Лесковцу. IV. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ОРГАНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ 1. Финансијска средства за спровођење Стратегије Смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима захтева да се, поред измена на нормативном плану, издвоје и финансијска средства за измене на структурном и организационом плану. Неопходно је да Република Србија, у оквиру расположивих средстава, обезбеди потребна финансијска средства за успешно спровођење циљева и активности предвиђених овом стратегијом. То подразумева и прерасподелу расположивих средстава, у складу са приоритетима које треба остварити. За успешно спровођење Стратегије велики значај има подршка међународне заједнице, а посебно ОЕБС-а, Европске комисије, Савета Европе, Светске банке и других међународних и регионалних организација и агенција, уз чију помоћ је Република Србија предузела значајне реформске кораке у области извршења кривичних санкција. 2. Органи за спровођење Стратегије У спровођењу Стратегије најважнију улогу има Министарство правде, а посебно Управа, као орган у саставу тог министарства, надлежан за извршење кривичних санкција. Успешно остваривање задатака постављених Стратегијом подразумева даље активности у циљу едукације носиоца правосудних функција, као и успостављање боље сарадње са другим државним органима. На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године "Службени гласник РС", број 114 од 23. децембра 2013. 1. Документ Стратегије Октобра 2004. године Министарство правде донело је платформу за Стратегију правосуђа, која је укључивала приоритетна питања затворског система у Републици Србији. Од тада, Министарство правде је учинило значајан помак у сфери реформе затворског система и објединило кључне изазове и приоритетне акције у тексту Стратегије за реформу система извршења кривичних санкција. Стратегија за реформу правосуђа која је израђена 2005. године, послужила као основ за предузимање свих реформских задатака и чији је саставни део био и реформа извршења кривичних санкција. Стратегија је била пројектована за период 2005–2012. године и већина реформских задатака који су предвиђени, реализовани су потпуно или у већој мери. Стратегија развоја система извршења кривичних санкција до 2020. године (у даљем тексту: Стратегија) наставља са испуњавањем реформских задатака зацртаним у претходној стратегији, уз укључивање постојећих приоритета и опредељења Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) у циљу достизања стандарда и функционисања по принципима модерних и развијених пеналних система, које Стратегија предвиђа. Стратегија се састоји из четири веће целине, односно одељка: – Мисија и визија, приоритетне развојне области, улога и значај Стратегије и повезаност са Националном стратегијом за реформу правосуђа за период 2013–2018. године и другим приоритетима Владе; – Преглед и анализа тренутне ситуације; – Досадашњи резултати, главни изазови и приоритетне активности по развојним областима; – Спровођење Стратегије. Стратегију је припремила Управа, уз подршку Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу у Републици Србији (у даљем тексту: Мисија ОЕБС-а). 1.1. Визија и мисија Визија Заштита друштва од криминалитета хуманим извршавањем казни и превенцијом поврата. Мисија Даљи развој система извршења кривичних санкција, са приоритетним задатком заштите друштва од криминалитета, континуирано побољшање услова у којима се кривичне санкције извршавају, као и примена савремених достигнућа у третману осуђених у сврху њихове успешне реинтеграције у друштвену заједницу и смањења стопе поврата. Циљеви Савремени систем извршења кривичних санкција као део развијеног и ефикасног правосудног система, који успешно реагује на криминалитет и током извршења кривичних санкција утиче на појединца да измени понашање, стекне нове вештине и знања и успешно се интегрише у друштвену заједницу. 1.2. Приоритетне развојне области Стратегија је дефинисала 12 најбитнијих развојних области и у доњој табели су укратко представљени приоритетни задаци за све области: Област Приоритетни задаци у оквиру области Законска регулатива и прописи Усвајање закона и подзаконских аката који обезбеђују правни оквир за даљи развој стабилног, ефикасног и хуманог система извршења кривичних мера и санкција у складу са европским стандардима. Инфраструктура Унапређење инфраструктурних капацитета Управе изградњом нових објеката, као и реконструкција и адаптација постојећих, како би се унапредила безбедност и ефикасност система и омогућили услови за адекватан смештај лица лишених слободе. Поштовање људских права лица лишених слободе и заштита посебно осетљивих категорија Обезбеђивање поштовања људских права лица лишених слободе кроз ефикасне механизме заштите и сарадњу са независним институцијама и организацијама за превенцију тортуре и заштиту људских права. Побољшање услова за смештај малолетника, жена, инвалида, болесника и лица на извршењу мере безбедности у заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи), унапређење специјализованих и индивидуализованих програма поступања за посебно осетљиве групе у циљу успешне ресоцијализације и реинтеграције и у потпуности обезбеђен адекватан постпенални прихват. Третман Примена широког спектра програма третмана (терапијских, образовних, програма за стручно оспособљавање, учење социјалних вештина и сл.) који су усмерени на очување менталног и физичког здравља осуђених током извршења казне, промену понашања, стручно оспособљавање, припрему за отпуст и реинтеграцију осуђених. Здравствена заштита лица лишених слободе Обезбеђивање да сва притворена, осуђена и лица на извршењу мера безбедности и васпитних мера имају исту здравствену заштиту каква постоји у друштвеној заједници и спровођење конкретних програма у смањењу проблема који су у вези са хроничним обољењима, наркоманијом, хепатитисом Ц и Б и СИДОМ (ХИВ). Извршење мере безбедности Осавремењивање модела извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи уз интерактивнију сарадњу суда, Специјалне затворске болнице у Београду, установа у оквиру министарства надлежног за послове здравља и Повереничке службе. Обука, стручно оспособљавање осуђених и њихов рад Обезбеђивање конкретних програма обуке и стручног оспособљавања осуђених лица у циљу стицања и верификације знања како би се пружиле могућности за одговарајуће радно ангажовање лица лишених слободе за време извршења казне и успешна реинтеграција у друштво након извршења казне. Правосудна полиција Преиспитивање могућности успостављања Правосудне полиције као јединствене формације министарства надлежног за послове правосуђа коју чине служба за обезбеђење у заводима и судска стража. Алтернативне мере и санкције, социјална реинтеграција и постпенални прихват Отварање нових канцеларија за алтернативне санкције и стварање услова за реализацију постпеналног третмана лица после извршене казне затвора. Оснивање посебне службе за алтернативне санкције у оквиру Управе. Обука и стручно оспособљавање запослених у систему извршења Организационо и кадровско јачање капацитета Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција у Нишу (у даљем тексту: Центар за обуку и стручно оспособљавање) у циљу да се свим запосленима омогући континуирана обука и стручно усавршавање, унапређење њихових знања, квалификација и мотивација за рад. Надзор Развој ефикасног система надзора над радом Управе у целини и завода, са циљем законитог поступања запослених према лицима лишеним слободе, у складу са европским стандардима. Информациони и безбедносни системи Ефикасно управљање радним процесима и информацијама којима располаже Управа и умрежавање са правосудним органима, као и министарством надлежним за унутрашње послове. Увођење интегрисаних безбедносних система базираних на новим информационим технологијама. 1.3. Улога и значај Стратегије Стратегија је од велике важности и основ за: – Утврђивање развојних приоритета система за извршење кривичних санкција у циљу обједињавања активности Управе, међународних организација и удружења грађана на подршци развоја у приоритетним областима ове стратегије; – Дефинисање смерница којима ће се Управа руковoдити у процесу испуњења европских стандарда и придруживања Европској унији; – Усклађивање развоја затворског система са планираним реформама у другим институцијама правосудног система и другим државним органима; – Израду детаљног акционог плана за спровођење Стратегије, са пројекцијама трошкова, као и редовно праћење резултата током спровођења Стратегије. 1.4. Повезаност са Националном стратегијом реформе правосуђа за период 2013–2018. године и другим приоритетима Владе Реформа система извршења кривичних санкција је саставни део реформе правосудног система. Национална стратегија реформе правосуђа за период 2013–2018. године („Службени гласник РС”, број 57/13) упућује на Стратегију у циљу детаљнијег дефинисања реформских области и активности које треба предузети ради стварања ефикаснијег система извршења. У делу који се односи на успостављање ефикасног и одрживог система извршeња судских одлука, Национална стратегија за реформу правосуђа за период од 2013–2018. посебно истиче главне реформске приоритете у систему извршења, као што су: унапређење инфраструктуре, поштовање људских права, адекватна здравствена заштита, заштита посебно осетљивих категорија, безбедно чување у хуманим условима, даљи развој и шира примена алтернативних санкција, повећање ефикасности третмана, обуке и упошљавања осуђених. О приоритетима Владе говори и Акциони план за испуњавање препорука Европске комисије садржаних у годишњем извештају о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција за 2012. годину. Један од кључних приоритета у овом акционом плану је „Демократија и владавина права”, који подразумева предузимање низа неопходних корака у реформисању правосудног система и полиције. Активности предвиђенe Акционим планом Владе односе се на унапређивање животних услова осуђених, успостављањe ефикасног система извршења ванзаводских санкција и мера и обезбеђивања даљег стручног усавршавања запослених. 2. Преглед и анализа тренутне ситуације 2.1. Подаци о заводима у Републици Србији У Републици Србији постоји 35 завода, од којих су шест на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Слика 1: Систем извршења кривичних санкција у Републици Србији strategija.tiff 2.2 Приказ структуре лица лишених слободе и капацитета завода У систему извршења кривичних санкција највећи проблем представља преоптерећеност смештајних капацитета, која је настала као последица сталног пораста броја притворених и осуђених лица у Републици Србији у последњој деценији. Број осуђених и притворених лица у Републици Србији је значајно порастао са 3.600 почетком 90-тих на 6.000 лица лишених слободе 2000. године, затим 7.800 у 2004. години до 11.300 (октобар 2012.). Након примене Закона о амнестији („Службени гласник РС”, број 107/12), број лица лишених слободе је смањен, па се на дан 31. децембра 2012. године у заводима налази 10.228 лица што и надаље представља проблем у функционисању система. У заводима за малолетнике налази се 239 штићеника (217 у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву 22 осуђена на казну малолетничког затвора, док се 19 малолетних лица налази у притворским јединицама завода). Укупан број лица лишених слободе женског пола је 399, што је нижа стопа у односу на целокупну популацију у односу на земље Европске уније. У циљу адекватног сагледавања смештајних капацитета завода извршена је детаљна анализа свих смештајних јединица у заводима у складу са законом прописаним стандардима (4m² по једном лицу лишеном слободе). Због правилног сагледавања постојећег стања посебно су сагледани заводи у којима се налазе малолетна лица, жене, притворена лица и болесници. Максимални капацитет завода у Републици Србији процењује се на око 9.000. Утврђено стање смештајних капацитета показало је да је највећи проблем пренасељености у затвореним одељењима завода у којима се налазе осуђена лица која извршавају казне затвора преко једне године, а највише у категорији осуђених лица на казне затвора од једне до десет година. Табела број 1. Број осуђених по дужини казне на дан 31. децембар 2012. године Висина изречене казне затвора Број осуђених на дан 31.12.2012. године Број осуђених изражен у % до 3 месеца 139 1,99 од 3–6 месеци 370 5,32 од 6 месеци – 1 године 676 9,71 1–2 године 1141 16,40 2–3 године 1051 15,10 3–5 година 1442 20,73 5–10 година 1266 18,19 10–15 година 569 8,18 15–20 година 155 2,23 20–40 година 79 1,14 40 70 1,01 УКУПНО 6.958 100 Табела број 2. Структура осуђених према врсти кривичног дела Назив кривичног дела Број осуђених на дан 31.12.2012. године Број осуђених изражен у % Убиство и покушај убиства 824 11,84 Разбојништво 988 14,20 Силовање 200 2,87 Тешка крађа, крађа и прикривање и сл. 1648 23,68 Телесне повреде 144 2,07 Превара 144 2,07 Злоупотреба дрога 1474 21,18 Насиље у породици 171 2,46 Поседовање оружја и угрожавање сигурности 136 1,95 Угрожавање саобраћаја 183 2,63 Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи 43 0,62 Дела са елементима организованог криминала 80 1,15 Ратни злочини 44 0,63 Остало 879 12,63 УКУПНО: 6.958 100 Анализа врсте извршених кривичних дела показује да се највећи проценат односи на кривична дела са елементима насиља и кривична дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога. Имајући у виду критеријуме за разврставање осуђених лица у одељења и групе, највећи део осуђених лица из наведене категорије иницијално ће бити разврстан у затворено одељење завода, где постоји и највећи проблем пренасељености. Увођењем посебних програма у третману који су усмерени на отклањање узрока зависности и бољу контролу агресивног понашања, створиће се предуслови да се приликом преиспитивања програма поступања утврди нижи степен ризика и омогући разврставање осуђеног у повољнији третман и прелазак у полуотворено одељење завода. Табела број 3. Кретање броја притворених година 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. број 1739 1632 1833 1837 2187 2351 2586 3328 3019 2478 Проценат притворених је био 22% од укупног броја лица лишених слободе, крајем марта 2005. године, да би половином 2010. године достигао 30%, а крајем 2012. године, пао на 24,7 %. Кретање броја притворених показује да је највећи број притворених у Републици Србији био 2010. године, те да се незнатно смањује 2011. године, да би нагли пад овог броја био забележен 2012. године. Проблем за адекватан смештај притворених лица представља велика осцилација у броју притворених. Доношење новог Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 72/11), шира примена мера за обезбеђивање присуства окривљеног и несметано вођење кривичног поступка, које су алтернатива мери притвора (забрана напуштања стана и одређивање јемства), као и начела опортунитета довешће до одређивања мере притвора у значајно мањем броју, односно само у неопходним случајевима и у краћем трајању. Досадашњи резултати Влада је усвојила Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године („Службени гласник РС”, бр. 53/10 и 65/11) и донела Закључак о усвајању Акционог плана за спровођење Стратегије за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године („Службени гласник РС”, број 90/11), који садржи мере и активности за решавање овог проблема (шира примена алтернативних мера и санкција и развој повереничке службе, интензивнија примена института условног и превременог отпуста са издржавања казне затвора, проширење смештајних капацитета и побољшање услова у заводима, побољшање стручних капацитета у Управи, успостављање надлежности судије за надзор над извршењем кривичних санкција, увођење јединственог информационог система и амнестија). Спровођење наведеног акционог плана довешће до смањења преоптерећености смештајних капацитета у заводима, као и до побољшања услова и положаја притворених и осуђених лица. Један број мера прописаних Стратегијом, већ је укључен у текстове Нацрта закона о извршењу кривичних санкција и Нацрта закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, чиме су створени предуслови за ефикаснију примену алтернативних видова кажњавања, условног отпуста. Поред тога, донет је и Закон о амнестији („Службени гласник РС”, број 107/12). Исто тако, проширени су и смештајни капацитети изградњом новог завода затвореног типа са посебним обезбеђењем у Београду, за смештај 450 осуђених лица, обезбеђивањем нових притворских капацитета у Окружном затвору у Београду (повећани су за 180 места), као и бројним мањим улагањима у оквиру система. Планиране активности Обрадом статистичких података, који се односе на висину изречених казни затвора, од момента када је израђена Стратегија за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године („Службени гласник РС”, број 53/10), установљено је да се због шире примене алтернативних санкција значајно смањио проценат кратких казни затвора, тако да је Управа одредила мере које су усмерене на решавање преоптерећености смештајних капацитета у заводима затвореног типа. На краткорочном плану извршиће се измена распоредног решења о упућивању осуђених у заводе, што ће довести до смањења броја осуђеника са краћим казнама која се иницијално упућују у казнено-поправне заводе затвореног типа. Истовремено ће се радити на увођењу посебних програма третмана и побољшању осетљивости инструмента за процену ризика осуђеног, чиме ће се омогућити ефикасније разврставање осуђеника из затвореног одељења у полуотворено, односно касније у отворено одељење завода. С обзиром да је проблем пренасељености највећи у заводима затвореног типа, Управа је започела поступак у вези са изградњом два нова завода затвореног типа средствима из кредита која је одобрила Развојна банка Савета Европе. Изградиће се заводи у Панчеву (за смештај 500 лица лишених слободе) и Крагујевцу (за смештај 400 лица), тако да ће се на средњорочном плану повећати смештајни капацитети за 900 места. Широм применом алтернативних мера и санкција, доношењем већег броја одлука о условном отпуштању, применом Закона о амнестији („Службени гласник РС”, број 107/12) и изградњом нових капацитета, на дугорочном плану решиће се проблем пренасељености у заводима и биће обезбеђени услови смештаја у складу са европским стандардима. 3. Досадашњи резултати, главни изазови и приоритетне активности У овом одељку, изложени су до сада постигнути резултати у процесу реформе, главни изазови и дефинисане приоритетне активности у свих 12 области развоја система извршења кривичних санкција. 3.1. Законска регулатива и прописи Досадашњи резултати Један од најзначајнијих резултата спровођења Стратегије за реформу правосуђа из 2005. године, постигнут је управо у области унапређења правног оквира система извршења кривичних санкција и његовог усклађивања са европским стандардима. Упоредо са радом на креирању новог, ширег кривичноправног оквира, до чега је дошло ступањем на снагу Кривичног законика („Службени гласник РС”, број 85/05) и Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05), истовремено је усвојен и нови Закон о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 85/05). Важећи Закон о извршењу кривичних санкција, који је ступио на снагу 1. јануара 2006. године и који је у међувремену измењен, односно допуњен 2009. и 2011. године, успоставио је нови и модеран темељ за реформу и увођење института који до тада нису постојали у систему извршења. Дефинисан је правни оквир за успостављање Пробационе службе за извршење алтернативних санкција и тзв. „кућног затвора” уз електронски надзор. Уведен је двостепени, интерни систем притуживања за осуђене са јасно дефинисаним правима, дужностима, поступком и роковима у којима се мора поступати по притужбама као и судска заштита. По први пут је нормативно дефинисан и на објективним и мерљивим критеријумима утемељен поступак напредовања у третману осуђених, дисциплинско кажњавање осуђених, услови и начин употреба средства принуде и др. Осим доношења новог Закона о извршењу кривичних санкција, као општег нормативног оквира извршења, значајан помак је направљен и у областима које су специфичан део или су у блиској вези са извршењем. Најпре, то се односи на област малолетничког правосуђа, усвајањем Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), који је такође почео са применом 1. јануара 2006. године. Други важан закон је Закон за извршење казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 101/10), који је као lex specialis, увео нов систем са веома строгим режимом у области комуникације и коришћења одређених права за посебне категорије осуђених у области организованог криминала. Израда овог закона је била велики изазов јер је требало помирити потребу за увођењем ефикасног инструмента којима би се поставио правни основ за спречавање организовања и припремања нових кривичних дела од стране ових осуђених, а да се истовремено остане у оквирима поштовања њихових људских права. Оно што је било од изузетног значаја за правилно и ефикасно спровођење усвојених закона је доношење 20 подзаконских аката од стране Владе, односно министра надлежног за послове правосуђа. По први пут, донети су подзаконски акти који су прецизно уредили област третмана осуђених, употребе средстава принуде, унутрашњи надзор, дисциплинске поступке, извршења условне осуде са заштитним надзором и казне рада у јавном интересу и друго. Главни изазови Иако је правни оквир извршења кривичних санкција у великој мери усаглашен са европским и светским стандардима, у међувремену је дошло до развоја неких служби и потребе за увођењем института за чије је спровођење неопходно имати нови законски оквир. У новом Закону о извршењу кривичних санкција се мора дефинисати улога, надлежност, организациони и процесни оквир за поступање судије за извршење као новог института у кривичноправном систему. Такође, из важећег Закона о извршењу кривичних санкција се морају уклонити одредбе које се односе на Повереничку службу и извршење алтернативних санкција јер се та област мора дефинисати посебним Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера. Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера по први пут ће бити дефинисан нормативно-организациони оквир за прерастање Повереничке службе у Пробациону службу са свим надлежностима које та служба мора да има почев од преткривичног поступка, па све до постпеналног прихвата отпуштених осуђеника. Kao и у претходном периоду, од суштинске важности за успешно спровођење овa два закона, али и појединих одредби из новог Законика о кривичном поступку, биће неопходно у веома кратком року израдити већи број подзаконских аката. Анализа статистичких података о кретању броја притворених и осуђених, као и њихова структура указују на неопходност измене акта о упућивању осуђених и притворених лица у заводе. Изменама поменутог акта омогућиће се адекватније распоређивање осуђених лица по заводима што ће смањити пренасељеност завода, а истовремено неће бити у нескладу са безбедносном проценом и потребама осуђеника за распоређивањем у одређени тип завода. Највећи изазов представљаће израда подзаконских аката који произлазе из Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, с обзиром да се ради о закону који никада раније није постојао и којим се дефинише потпуно нова област извршења санкција. Приоритетне активности – Организовање јавних трибина на којима ће се стручној и другој јавности представити текстови Нацрта закона о извршењу кривичних санкција и Нацрта закона о извршењу ванзаводских санкција и мера; – Израда релевантних подзаконских аката, распоредног акта и акта о систематизацији радних места у Управи; – Организовање семинара за запослене у Управи у циљу упознавања са новим законским и подзаконским решењима; – Предлагање измена кривичноправног законодавства у циљу увођења нових облика и врста алтернативних мера и санкција и усаглашавања са европским стандардима у овој области. 3.1.1. Судија за извршење кривичних санкција Систем судског надзора над извршењем кривичних санкција установљен је y скоро свим земљама континенталног правног система. Систем судског надзора није исти у свакој од ових земаља, и прилагођен је потребама затворског система те земље. Оно што је заједничко за све континентално правне системе судског надзора над извршењем кривичних санкција је то, да судије за извршење одлучују о правима лица лишених слободе. Судија за извршење кривичних санкција у нашем законодавству је предвиђен одредбама Законика о кривичном поступку. Нацртом закона о извршењу кривичних санкција разрађене су одредбе Законика о кривичном поступку у делу надлежности судије за извршење кривичних санкција и предвиђене нове надлежности у оквиру извршења кривичних санкција. Увођењем судије за извршење кривичних санкција у наш правосудни систем, успостављена је делотворнија судска заштита и надзор над поштовањем права лица лишених слободе, што ће уз установљавање постпеналног прихвата осуђених, представљати и коначно усклађивање са европским стандардима. Надлежности судије за извршење кривичних санкција током времена прошириваће се, у складу са надлежностима које има у развијеним системима. Главни изазови После усвајања новог Закона о извршењу кривичних санкција, главни изазови ће бити стварање организационих предуслова за функционисање судије за извршење кривичних санкција, уједначено поступање судија, а касније и проширивање његових надлежности и у другим областима извршења кривичних санкција. Приоритетне активности – Обука судија за извршење кривичних санкција из области права лица лишених слободе, савремених токова у извршењу кривичних санкција и прихваћених трендова у области њиховог третмана и постпеналног прихвата; – Информисање лица лишених слободе о постајању и могућностима заштите њихових права у поступку пред судијом за извршење кривичних санкција. 3.2. Инфраструктура У складу са законском регулативом и Стратегијом, укупна одговорност Управе подразумева обезбеђивање стандарда за функционисање система извршења. Управа располаже капацитетима које чини 29 завода, 4.300 запослених, као и ограниченим буџетом. Имајући у виду да је у овом периоду највећи проблем Управе била пренасељеност заводских капацитета, приоритетне активности су биле усмерене на побољшање услова смештаја и повећање расположивих места у заводима. Досадашњи резултати Бројним реконструкцијама и изградњом нових павиљона у заводима, као и формирањем новог завода, обезбеђени су бољи услови смештаја у складу са међународним стандардима и повећан број расположивих капацитета за извршење кривичних санкција. Преглед завршених капиталних инвестиција у систему извршења кривичних санкција: – Изграђено је Посебно одељење за извршење казне затвора за кривична дела са елементима организованог криминала у Казнено-поправном заводу у Пожаревцу – Забели; – Стављена је у функцију Посебна притворска јединица Окружног затвора у Београду; – Изграђен је нови завод затвореног типа са посебним обезбеђењем у Београду – Падинској Скели за смештај 450 осуђених лица; – Изграђени су нови павиљони за смештај малолетника у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, чиме се унапређују услови боравка малолетника и њихова правилна интерна класификација; – Изграђени су нови смештајни капацитети у следећим заводима: Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, Окружном затвору у Новом Саду и Окружном затвору у Суботици; – Реконструисани су смештајни капацитети у: Специјалној затворској болници у Београду, Казнено-поправном заводу у Нишу, Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, Казнено-поправном заводу у Пожаревцу – Забели, Казнено-поправном заводу у Ћуприји, Казнено-поправном заводу у Београду – Падинској Скели, Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, Окружном затвору у Београду, Окружном затвору у Новом Саду, Окружном затвору у Лесковцу, Окружном затвору у Суботици, Окружном затвору у Краљеву, Окружном затвору у Новом Пазару, Окружном затвору у Неготину и Окружном затвору у Смедереву. Главни изазови Поред реализованих планских активности у складу са инвестиционим планом постоји потреба да се изврши реконструкција преосталих смештајних капацитета завода у складу са међународним стандардима, с обзиром на велики утицај услова смештаја и одговарајуће инфраструктуре на безбедност извршења кривичних санкција. Преостали нереконструисани капацитети и инфраструктура у систему извршења кривичних санкција су веома стари и неодржавани. Опрема и услови смештаја и поред значајног напретка заостају за савременим развојем. Њихово одржавање и реконструкција представљају значајан издатак за Управу. Приоритетне активности У складу са анализом кретања броја лица лишених слободе и структуром врсте и дужине трајања казне затвора, постојећим стањем услова смештаја у заводима, трошкова и расположивих материјалних средстава извршиће се уподобљавање смештајних капацитета са прописаним стандардима до 2020. године. Активности су следеће: – Изградња нових објеката и завода; – Реконструкција смештајних капацитета постојећих завода у складу са европским стандардима; – Анализа материјалних уштеда и увођење модерних технологија. Наведене инфраструктурне активности пратиће мере унапређења система извршења кривичних санкција, развојем пробационе службе и увођењем нових мера и санкција, које ће се извршавати у заједници, као и развој постпеналног прихвата осуђених лица. 3.3. Поштовање људских права и заштита посебно осетљивих категорија Управа је, у циљу формирања делотворног система остваривања и заштите права лица лишених слободе предузела свеобухватне мере, које се односе на припрему законодавних решења која гарантују забрану тортуре и понижавајућег или нечовечног поступања или кажњавања према лицима лишеним слободе и прописују корпус права током извршења казне затвора, механизме заштите права, обуку запослених, план редовних надзора над радом завода и сарадње са органима и организацијама за заштиту људских права које чине спољну контролу. Досадашњи резултати Законом о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11) извршено је усклађивање са међународним стандардима из области извршења кривичних санкција и заштите људских права. Уведен је двостепени поступак заштите права осуђених лица у оквиру Управе, предвиђена је судска заштита, створена могућност за спровођење контроле од стране независних државних тела, као и домаћих и међународних организација за заштиту људских права. Обезбеђена је делотворна примена законских решења, као и поштовање основних принципа који су дати у Европским затворским правилима и препорукама и стандардима Комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака. Осуђена лица су упозната са својим правима и начином њиховог остваривања, с обзиром да је Управа у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а дистрибуирала заводима Закон о извршењу кривичних санкција, правилнике о кућном реду и третману, водич за осуђена лица у пријемном одељењу, приручник за осуђенике са преводима на енглески, албански, румунски, мађарски и ромски језик и поставила паное са овим материјалом и обрасцима поднеска, притужбе и жалбе за осуђена лица на приступачним местима у заводима. Управа је у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а формирала правне библиотеке у заводима у којима се налазе прописи из кривичноправне материје, извршења кривичних санкција и заштите основних људских права и слобода. Сарадња коју је Управа успоставила са Заштитником грађана, покрајинским Омбудсманом, удружењима грађана, као и Комисијом за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина, представља веома важан сегмент спољне контроле над радом завода и представља још једну гаранцију заштите права лица лишених слободе. Главни изазови Прогрес постигнут у овој области извршења је вероватно највећи у поређењу са осталим реформским областима. Због овако значајног напретка, највећи изазов ће бити да се с једне стране, задржи постојећи ниво заштите права осуђених, а с друге да се настави са његовим континуираним унапређењем и суштинском делотворношћу. С обзиром да је прогрес постигнут првенствено у контексту заштите права тзв. опште осуђеничке популације, неопходно је посветити се заштити права посебно осетљивих категорија као што су жене, малолетници, особе са менталним или телесним сметњама и друго. Стална и додатна едукација запослених из области људских права и европских стандарда из ужих области којима се баве поједине категорије запослених, предуслов је за сваку даљу надградњу овог сегмента извршења. Центар за обуку и стручно оспособљавање мора унапредити ове програме. У претходном периоду, највећи број оваквих обука и едукација су организовале међународне организације или удружења грађана. Такође, имајући у виду велики број осуђених који се на годишњем нивоу примају и отпуштају из завода, потребно је сваке године континуирано и циљаним акцијама информисати лица лишена слободе о њиховим правима и начинима на који их могу заштитити. Коначно, како степен поштовања људских права лица лишених слободе не зависи само од добрих законских решења и делотворних система заштите права, суштински успех и побољшање у овој области зависи од побољшања у другим реформским областима као што су материјални услови живота, здравствена заштита, индивидуализовани и примењени поступци третмана и многи други. Приоритетне активности – Континуирани рад на едукацији свих запослених у Управи из области заштите људских права; – Успостављање одрживих система информисања лица лишених слободе о њиховим правима и начинима заштите тих права; – Побољшање материјалних услова у заводима и решавање проблема пренасељености завода у складу са Стратегијом за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године; – Развијање нових програма третмана, обуке, стручног усавршавања, као и помоћи окупационом терапијом за посебно осетљиве категорије лица (жене, малолетнике, инвалиде, ментално оболела лица, зависнике и др.). 3.3.1. Малолетници у систему извршења Погоршање материјалног и социјалног статуса породице, свеопшта криза вредности у друштву и све тежа економска ситуација условљавају повећање малолетничког криминалитета. Број малолетних деликвената је у порасту, њихово понашање све деструктивније, а криминалне активности све сложеније. Анализе током последњих година које је извршио УНИЦЕФ показују да млади људи све више бивају увучени у озбиљније преступе, те се малолетници јављају као извршиоци све тежих кривичних дела. Досадашњи резултати У заводима за малолетнике реализују се индивидуализовани програми поступања прилагођени потребама малолетника, као и специјализовани програми поступања и терапеутске методе (психотерапија, социотерапија, породична терапија и сл.). Као један од начина решавања интерперсоналних сукоба у малолетничкој популацији примењује се посредовање – медијација између жртве и починиоца. Малолетници се едукују на теме: агресивност, аутоагресивност, наркоманија, алкохолизам, репродуктивно здравље, ХИВ и хепатитис. Спроводи се и Програм контроле беса и вештине комуникације. Остварена је сарадња са локалном заједницом и са удружењима грађана. Кроз реализацију едукативних програма за малолетнике остварена је редовна сарадња са школама, центрима за социјални рад и судовима. Главни изазови Основни проблем у овој области је непостојање стратешког приступа који би на свеобухватан начин уредио положај малолетника у кривичноправном систему. Недостатак стратешког документа односно институције која би на националном нивоу координисала напоре појединих чинилаца чине овај проблем још комплекснијим. Решавање овог проблема подразумева мултисекторски приступ, тако да је дефинисању стратешког приступа неопходно активно укључивање министарства надлежног за рад и социјална питања, министарства надлежног за послове образовања, правосуђа, полиције, али и локалне заједнице и удружења грађана. У систему извршења кривичних санкција и мера према малолетницима велики проблем представља и недостатак савремених решења у третману малолетника која би пружила адекватан одговор на нове тенденције малолетничког криминала као и чињеницу да је све већи број малолетника који улази у систем извршења конзумирао психоактивне супстанце или су зависници од дрога. Додатни проблем представља чињеница да су оба малолетничка завода уведена у систем у време када је структура малолетничког криминала била потпуно другачија. У то време су преовладала лакша, пре свега имовинска кривична дела, тако да ови заводи и поред до сада извршених адаптација, нису у потпуности прилагођени изазовима са којима се данас сусрећу. Проблеми настали услед нејасних разлика између места и начина извршења васпитне мере упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање и мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, нису решени ни после седам година од ступања на снагу Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), који ово регулише. Обе мере се односе на малолетнике који су кривично дело починили услед ометености у психофизичком развоју, због психичког поремећаја или злоупотреба психоактивних супстанци. Приоритетне активности – Доношење посебне стратегије за унапређење положаја и права малолетника у кривичноправном систему; – Координација са другим државним органима и удружењима грађана у спровођењу реформи које се односе на малолетне преступнике; – Измене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, између осталог, и давањем ширих овлашћења судији за малолетнике; – Кадровско оснаживање Управе ради унапређивања третмана за малолетнике; – Унапређење нових програма третмана (нпр. специјализовани програм за рад са учиниоцима сексуалних кривичних дела, специјализовани програми за рад са болестима зависности) и програма припреме за отпуст кад су у питању малолетни преступници; – Унапређење обуке и стручног усавршавања запослених како би се осигурало да имају довољна знања, квалификације и мотивацију за спровођење неопходних реформи, како увођењем стандардизованих обука, тако и лиценцама и обукама за професионални рад у области правосудног система који се односи на малолетна лица; – Реконструкција и изградња нових смештајних капацитета за малолетнике, и специјализованих установа или одељења за лечење и оспособљавање. 3.3.2. Жене у систему извршења кривичних санкција Жене припадају посебно осетљивој категорији у заводима, првенствено због другачијих физичких, психолошких и друштвених потреба у односу на мушку затворску популацију. Услови издржавања казне морају бити прилагођени овим посебностима, као и адекватна здравствена нега. Један број осуђеница су носиоци родитељских права, и с обзиром да им је законом омогућено да деца бораве заједно са њима у заводима, завод мора имати услове за смештај и боравак деце до одређеног узраста. Због чињенице да постоји само један завод за жене у Републици Србији, често је због удаљености отежано одржавање контаката са породицом. Како је код осуђеница узрок извршења кривичног дела често била изложеност породичном насиљу, неопходна им је психолошка помоћ у погледу изградње самопоуздања и лечења траума. Досадашњи резултати У Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу организују се обуке за повећање социјалних вештина осуђеница које су усмерене на стицање самопоуздања, побољшање односа у породици, итд. Такође, спроводе се и специјализовани програми развоја вештина за заштиту од сексуалног, психичког и физичког злостављања, као и различити антистрес програми. У претходном периоду завод је остварио сарадњу са удружењима грађана и страним амбасадама, уз чију помоћ је реализован велики број радионица и других активности усмерених на стицање и развијање животних вештина. Организована је и обука осуђеница за одређени број занимања (кројење и шивење, израда предмета од керамике, израда играчака за децу и сл.), али постоји потреба да се обим и ниво обуке, као и производни капацитети прошире. Особље завода је континуирано укључено у различите обуке, као што је обука за рад са жртвама породичног насиља, ненасилне комуникације и посредовање у сукобима, препознавање претећег суицида и реаговање, савладавање стреса и синдрома сагоревања и друго. Инструкторке у служби за обуку и упошљавање обучене су за рад са осуђеницама у области пластеничке производње поврћа, производња органске хране и цвећарства. Главни изазови Структура осуђеничке популације у заводу за жене се знатно изменила у протеклом периоду. Број осуђеница које одговарају за кривична дела са елементом насиља или у вези са злоупотребом дрога је константно у порасту, те би у складу са тим требало усмеравати програме третмана и поступања. Неопходно је увести нове програме лечења зависности од психоактивних супстанци, као и унапредити програме третмана, а посебно начине третмана психолошких проблема насталих услед претрпљеног насиља. У циљу успешне реинтеграције у друштво, неопходно је побољшати како ниво образовања жена које се налазе на извршењу казне, тако и избор занимања за која могу да се оспособљавају у заводу, чиме би се побољшала њихова конкурентност на тржишту рада. Неопходно је остварити бољу сарадњу са установама социјалне заштите у циљу њихове реинтеграције у породицу и друштвену заједницу. Приоритетне активности – Унапређење смештајних капацитета и услова, као и изградња отвореног одељења у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу; – Унапређење програма третмана (специјализовани програми за жртве насиља, третман болести зависности и програм припреме за отпуст); – Успостављање обуке и стручног оспособљавања у складу са потребама тржишта рада и у циљу упошљавања након извршене казне; – Унапређење сарадње са другим државним органима и координација са удружењима грађана ради успешније реализације програма током и након извршења казне; – Унапређење обуке и стручног усавршавања запослених како би се осигурало да имају довољна знања и квалификације за спровођење нових програма обуке за осуђенице; – Унапређење производних капацитета завода и упошљавање осуђеница (кројење и шивење, повртарство, баштованство, цвећарство и сл.); – Унапређење образовања, обуке и стручног оспособљавања осуђеница. 3.4. Третман осуђених (програми поступања) Процене које су извршили Управа, удружења грађана и међународне организације сугеришу да су програми третмана који сада постоје у највећем броју завода неодговарајући и недовољни. Недостатак могућности за радно ангажовање, учешће у образовним садржајима и стручном оспособљавању, и недовољно активности усмерених ка социјализацији, доводи до тога да многа осуђена лица највећи део времена проводе недовољно организовано. Према међународним стандардима, заводи су дужни да понуде осуђеним лицима могућности за рад, образовање и програме социјализације, као и да обезбеде да осуђена лица добију адекватну подршку пре самог отпуста. Стога је веома важно да заводи буду у стању да понуде широк спектар општих и специјализованих програма третмана којим би утицале на промену ставова лица, унапредиле њихова знања и омогућила им да стекну нове способности које би их учиниле компетентним у проналажењу посла и другим активностима након извршења казне. Такође, програми третмана треба да имају за циљ да спрече поновно окретање криминалу и тиме смање стопу поврата, односно да помогну осуђеним лицима да се поново укључе у друштво по одслужењу казне. Досадашњи резултати Доношењем Закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 72/09) и Правилника о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица („Службени гласник РС”, број 72/10) створени су услови за примену јединственог приступа третману осуђених лица заснованом на процени ризика, индивидуалних потреба и капацитета за промену осуђених. У циљу припреме запослених у служби за третман (у даљем тексту: службеника третмана) за нов начин рада, у Центру за обуку и стручно оспособљавање је организована прва фаза обуке кроз коју су прошли сви службеници третмана а циљ је било усвајање знања у примени упитника за процену ризика, иницијалном разврставању осуђених и утврђивању и примени програма поступања. У другој фази обуке службеника третмана за примену нових смерница у третману, акценат ће бити стављен на преиспитивање и измену програма поступања, примену специјализованих програма и припрему за отпуст. У циљу поједностављења и уједначавања праксе у раду службеника третмана донета је Директива о начину рада службе за третман у заводима, процедурама у раду и изгледу и садржају докумената током утврђивања, спровођења и измене програма поступања са лицима осуђеним за кривична дела и прекршај. На изради процедура били су укључени сви службеници третмана из завода. Отпочело се са обуком за примену специјализованих програма поступања. У сарадњи са Мисијом ОЕБС-а омогућена је обука једног броја службеника третмана у примени когнитивно-бихејвиоралне терапије у раду са осуђеним лицима. Отпочело се и са ревитализацијом средњег стручног образовања и професионалног оспособљавања осуђених лица кроз ИПА пројекат Европске делегације у Републици Србији, који је успостављен у три највећа завода (Казнено-поправном заводу у Пожаревцу – Забели, Казнено-поправном заводу у Нишу и Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици), а који у првој фази обухвата 500 осуђених лица у пет образовних програма. У циљу што квалитетнијег учешћа запослених на реализацији програма обуке, кроз специјализоване програме прошли су службеници третмана и инструктори практичне наставе. Главни изазови – Недовољан број ефикасних специјализованих и индивидуализованих програма третмана и недовољан број едукованог особља оспособљеног за спровођење ових програма; – Недостатак анализе и сагледавање стварног броја осуђених са потребом реинтеграције у друштвену заједницу након изласка са издржавања казне, као и стварање објективних могућности за његово организовање и спровођење, уз сарадњу са другим државним органима и удружењима грађана. Приоритетне активности – Унапређивати јединствену стратегију и смернице у области третмана и припреме за отпуст осуђених, као и примену одговарајућих програма поступања за различите категорије осуђених лица; – Континуирана обука службеника третмана са акцентом на преиспитивање и измену програма поступања, примену специјализованих програма и програма који ће омогућити бољу социјалну реинтеграцију и прихват осуђених након изласка са издржавања казне; – Израда и увођење специјализованих програма третмана који се односе на превенцију зависности од психоактивних супстанци, контролу беса, за починиоце сексуалног и родно заснованог насиља, као и посебних специјализованих програма намењених осетљивим категоријама осуђених лица (малолетници, жене, осуђени на дуге казне, особе са посебним потребама, стара лица, психички оболеле особе и др.); – Утврдити механизме за сарадњу и размену позитивних искустава и добре праксе између завода; – Обезбедити адекватно стручно усавршавање за све запослене који учествују у спровођењу програма третмана. 3.5. Здравствена заштита лица лишених слободе Ниво здравствене заштите који се пружа лицима лишеним слободе представља један од најзначајнијих показатеља степена хуманости затворског система и поштовања људских права. Здравствена заштита би требало да је организована у блиској сарадњи са општом здравственом службом, да буде у складу са националном здравственом политиком и да пружа исти ниво здравствене заштите који се пружа у друштвеној заједници. Здравствена заштита лица лишених слободе у Републици Србији је организована као једна од служби у оквиру завода и у саставу је Управе. Досадашњи резултати У претходном периоду учињени су извесни помаци на унапређењу квалитета и обима здравствене заштите лица лишених слободе. У већини завода урађене су реконструкције и адаптације простора који су намењени здравственој заштити и набављен један део дијагностичке медицинске опреме. У свим заводима се обезбеђује лекарска помоћ, било да имају стално запосленог лекара или се те услуге пружају од стране локалног здравственог центра. Изменама јединствене систематизације радних места у Управи уведена су нова радна места лекара и медицинских техничара, чиме је правно омогућено да у наредном периоду сваки завод има стално запосленог најмање једног лекара и два медицинска техничара. Сарадњом са министарством надлежним за послове здравља остварено је да трошкови лечења лица лишених слободе која се током извршења казне лече у здравственим установама падају на терет министарства надлежног за послове здравља чиме је знатно побољшан квалитет лечења. У оквиру ове сарадње реализовани су и активни скрининзи на туберкулозу, добровољно и поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ (СИДА), програми превенције употребе дрога и ширења крвно преносивих болести, као и организовани мамографски прегледи у женском заводу. У свим заводима омогућена је супституциона терапија зависника метадоном и реализован је програм поделе кондома. Главни изазови И поред поменутих побољшања здравствена заштита је и даље једна од области у којој је потребан значајан подстицај у погледу усклађивања са европским стандардима. Унапређење здравствене заштите би резултирало смањењем броја притужби у вези са здравственом заштитом осуђених упућених Управи и Заштитнику грађана. Изазови са којима се сусреће здравствена служба су многобројни и комплексни. Специјалној затворској болници у Београду, као једином заводу у оквиру Управе у којој постоје пристојни услови за лечење и смештај оболелих осуђених, неопходна је даља реконструкција и адаптација, а исто важи и за друге заводе у којима постоје болнички капацитети. Ниво снабдевености здравственом опремом, лековима и материјалом је побољшан у односу на период пре 2006. године, али је и даље неуједначен и недовољан. Стоматолошка заштита није на задовољавајућем нивоу у свим заводима, а осуђенима је омогућено да плаћају сами за услуге приватног зубара, уколико имају новца. Већи број завода има стално запосленог лекара и медицинске техничаре, али један број завода је и даље принуђен да ангажује лекаре из локалних здравствених центара који нису увек у могућности да пруже благовремену лекарску помоћ. Ово повлачи и велике трошкове спровођења осуђених и притворених лица до локалних цивилних болница како би им се омогућило одговарајуће лечење. И поред побољшања сарадње са министарством надлежним за послове здравља, и даље постоје недостатци у континуираној набавци и плаћању лекова за ХИВ (СИДА), хепатитис Ц и супституционе терапије зависника. Потребно је повећати број особља обученог за примену програма усмерених на смањење штете последица конзумирања психо-активних супстанци и спречавање ширења крвно преносивих болести. Лекари и медицински техничари нису у могућности да похађају додатну обуку или да се стручно усавршавају из области које су у вези са радом у заводима, јер се такве обуке у довољној мери не организују у оквиру Управе. У оквиру министарства надлежног за послове здравља не организују се семинари у вези са здравственом заштитом лица лишених слободе. Здравственом особљу у заводима би требало учинити доступнијим учешће на семинарима који се баве општом здравственом заштитом. Приоритетне активности – На основу усвојеног акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи попунити радна места здравствених радника у свим заводима; – Наставити започете реконструкције Специјалне затворске болнице у Београду и простора намењених здравственој заштити у другим заводима и побољшати редовност набавке лекова и материјала и медицинске опреме; – Унапредити систем стоматолошке заштите за све осуђене у оквиру завода; – Основати одељење за извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи која се изриче малолетним лицима; – У сарадњи са министарством надлежним за послове здравља обезбедити лекове за лечење ХИВ (СИДА), хепатитиса Ц, туберкулозе и супституционе терапије зависника; – Обезбедити континуирану обуку здравствених радника за спровођење програма смањења штете код болести зависности и превенције полно и крвно преносивих болести и туберкулозе и обезбедити одрживост програма у систему извршења кривичних санкција. 3.6. Извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Досадашњи резултати Управа поклања посебну пажњу извршењу мера безбедности, како у погледу унапређења услова смештаја у Специјалној затворској болници у Београду, тако и у спровођењу лечења и различитих облика помоћи и окупационих терапија. Међутим, проблем у пракси представља недовољна сарадња између суда и здравствених установа у циљу премештаја ових лица у току трајања мере из Специјалне затворске болнице у Београду у психијатријске установе које су у надлежности министарства надлежног за послове здравља. Ово је важан корак у спровођењу мере, пре обустављања или евентуалне замене за меру обавезног психијатријског лечења на слободи. Иако су у међувремену значајне промене и новине уведене у начин извршења појединих кривичних санкција или су чак и нове уведене, природа мере и начин извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи није промењена. Усвојен је Закон о заштити лица са менталним сметњама („Службени гласник РС”, број 45/13), којим се између осталог, по први пут правно дефинише статус особа које имају менталне сметње и за које постоји потреба да буду присилно или добровољно хоспитализоване у психијатријским установама. Такође, овим законом се дефинише и начин прихвата и лечења ових особа од стране здравствених центара у друштвеној заједници, након њиховог отпуста из психијатријских установа. Доношењем овог, као и изменама других закона, ствара се могућност да се у наредном периоду успостави интерактивнији однос суда, завода и здравствених институција у којима се лече или у које су смештене особе са менталним сметњама. Главни изазови Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, извршава се у Специјалној затворској болници у Београду, а изузетно у другој здравственој установи. Важећим законским решењима је предвиђена могућност да, на предлог Специјалне затворске болнице у Београду или друге здравствене установе у току трајања мере, суд може да одлучи да се лице, у зависности од степена оствареног лечења, премести из једне установе у другу. С обзиром да је прихват лица након обуставе извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи отежан, у одређеном броју случајева због потребе за наставком лечења на слободи, односно због недостатка подршке породице и помоћи центра за социјални рад у циљу успешније реинтеграције ових лица, главни изазов ће бити да се обезбеди адекватна сарадња између судова и Управе, која делом извршава ове санкције, и здравствених установа које су укључене у лечење или пружање помоћи овим особама на слободи. Приоритетне активности – Наставак реконструкције Специјалне затворске болнице у Београду и увођење нових и развијање постојећих специјализованих програма; – Измене законских решења и увођење надлежности судије за извршење кривичних санкција у поступак одлучивања о замени мере безбедности; – Подизање свести и едукација носилаца правосудних функција, медицинских радника и запослених у Управи о различитим позитивним праксама у вези са мерама безбедности које постоје у другим земљама; – Постепено увођење надлежности Пробационе службе у праћењу извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи и помоћи у обезбеђивању прихвата и реинтеграције лица након обуставе мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи. 3.7. Обука и стручно оспособљавање осуђених лица и њихов рад Oбука и стручно оспособљавањe осуђених лица је један од важних сегмената њихове успешне реинтеграције након извршене казне. Стручне квалификације стечене током извршења казне повећавају могућност запошљавања, што ће се позитивно одразити на смањење стопе поврата. Део индивидуализованих програма поступања заснива се и на стицању нових знања и вештина које су применљиве након изласка из завода. То ће додатно мотивисати лица која се налазе на извршењу казне затвора да се укључе у програм оспособљавања, посебно имајући у виду да већину затворске популације (преко 80%) чине радно способно осуђени од 21. до 50 година старости. Неорганизовано провођење слободног времена и недостатак адекватних активности негативно делује на ову категорију осуђеника што се одражава на сам живот у заводу. Структуирање времена и продуктивност ће значајно допринети здравијем начину извршења казне и стварању радне и конструктивне атмосфере у заводима. Радно ангажовање лица лишених слободе доноси и одређене приходе заводима, који се даље улажу у програме обука и упошљавања, па се на тај начин постиже и самоодрживост система обуке и упошљавања. Осим тога стварају се позитивне претпоставке за успешну социјалну реинтеграцију осуђених. Досадашњи резултати Центар за обуку и стручно оспособљавање, који је основан за организацију и спровођење обуке и стручног усавршавања затворског особља, повећао је обим својих активности у 2008. години тако што је у сарадњи са Народним универзитетом у Нишу отпочео са спровођењем стручне обуке за неколико занимања за осуђена лица. У обукама је током 2008. године учествовало 88 осуђених, а током 2009. године преко 200 осуђених. Током 2008. године у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици у оквиру пројекта које је финансирала Канадска агенција за међународни развој, а спроводила Мисија ОЕБС-а реновиране су учионице и набављена је неопходна опрема за извођење наставе. Поред тога, омогућено је стицање основног и средњошколског образовања за одређени број затворених лица. Услед проблема пренасељености који се појавио током 2009. године наведени програми образовања су морали бити обустављени. У 2012. години отпочела је примена ИПА пројекта – „Подршка стручном образовању и обуци у затворским установама у Србији” који као један од основних циљева има израду концепције увођења стручног образовања и обука у заводима, као и спровођење тих обука у три пилот затвора за пет занимања. У току спровођења пројекта, до краја 2013. године, предвиђено је да најмање 500 осуђених лица заврши наведене обуке и добије одговарајуће сертификате који ће им омогућити равноправан излазак на тржиште рада након истека казне. Искуства стечена током спровођења наведених обука показују да је поред корисности образовних програма за осуђене и њихове мотивисаности да исте похађају неопходно водити рачуна о финансијским, организационим и институционалним претпоставкама од којих зависи самоодрживост тих обука. Главни изазови Услед лоше економске ситуације у последњих 20-так година образовни програми у смислу могућности похађања основне и средње школе, као и стручне обуке за поједина занимања су готово у потпуности замрли. Спорадични покушаји да образовни програми поново постану саставни део третмана нису остварили значајније резултате и показали су се као неодрживи јер се није системски приступило решавању проблема. Могућност упошљавања осуђених лица је због неадекватног искоришћавања производних капацитета, недостатка средстава за рад и лоших радних услова сведена на минимум. Услови пословања у оквирима тржишне економије су се показали као додатни проблем и тешко премостива препрека за привредне јединице које постоје у оквиру већих завода. Сви наведени проблеми су се лоше одразили на службу за обуку и упошљавање, којој је хитно потребна реорганизација и кадровско оснаживање. Приоритетне активности – Израда концепције увођења стручног образовања и обука у програме третмана осуђених лица и остваривање неопходних услова за њено спровођење на нивоу целокупног система извршења кривичних санкција; – Успостављање трајне сарадње са министарством надлежним за послове просвете, у оквиру пројекта „Друга шанса”, у циљу стицања основног образовања; – Извршити анализу производних капацитета и постојећих врста послова у оквиру свих завода, као и анализу досадашњег финансијског пословања привредних јединица у циљу реалног сагледавања њихове ефикасности. На основу добијених резултата потребно је извршити реорганизацију службе за обуку и упошљавање. Такође, потребно је производне капацитете завода сагледати у реалном светлу и испитати могућност њиховог ангажовања кроз различите форме јавно-приватних и јавно-јавних партнерстава, који би умањили проблеме које са собом носи пословање у условима тржишне економије; – Побољшати радне услове у свим заводима и обезбедити да хигијенско-техничка заштита на раду задовољава прописане стандарде; – Остваривање законодавних и институционалних претпоставки за увођење могућности стицања основног и средњег образовања током издржавања казне. 3.8. Правосудна полиција У правосудном систему Републике Србије тренутно постоје две формације које се баве обезбеђењем система извршења кривичних санкција и правосудних органа. Обезбеђење завода и лица лишених слободе у оквиру система извршења кривичних санкција обавља служба за обезбеђење као јединствена формација Управе, према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција. Припадници службе за обезбеђење су униформисани и наоружани, имају звања у зависности од степена школске спреме и радног искуства и обављају дужност у заводима, као и ван њих, када је у питању службена радња обезбеђења лица лишених слободе. Обезбеђење правосудних органа обавља правосудна стража према одредбама Правилника о правосудној стражи („Службени гласник РС”, бр. 91/05, 107/05 – исправка, 104/06 и 33/11). Правосудном стражом руководи руководилац службе, а број извршилаца варира у зависности од правосудног органа. Правосудна стража је униформисана и наоружана, нема звања и чинове, не постоји јединствено руковођење, а правосудни стражари су намештеници у државној управи, што није добро решење у односу на послове и овлашћења која имају. Правосудни стражари обављају искључиво послове обезбеђења објеката правосудних органа и лица која се у њима налазе. Пријем правосудних стражара у радни однос је у надлежности председника судова, уз недовољно јасно постављене критеријуме за пријем у смислу психофизичких способности за ову врсту посла. Ово за последицу има пријем у радни однос лица која у појединим случајевима нису у стању да обављају сложене задатке обезбеђења правосудних органа. Иницијална обука правосудне страже обавља се у Центру за обуку и стручно оспособљавање. Чињеница да две независне, униформисане и наоружане формације обављају послове обезбеђења у оквиру министарства надлежног за послове правосуђа према потпуно различитим прописима и на различит начин, намеће потребу за одређеним степеном интеграције, успостављање јединствених критеријума организације и руковођење службама. Изменом нормативних оквира у министарству надлежном за послове правосуђа потребно је обезбедити јединствени начин селекције и пријема запослених у службу, јединствена звања и могућност проходности, јер су у питању веома сличне радне обавезе и начин поступања. Ово ће омогућити успостављање правосудне полиције која би имала обједињен задатак обезбеђења правосудних органа и система извршења кривичних санкција. Главни изазови Неопходно је остварити сарадњу са правосудним системом и израдити студију о изводљивости успостављања правосудне полиције као јединствене формације. Такође, потребно је размотрити могућност промене законских оквира који регулишу начин пријема, организацију и овлашћења правосудне полиције у обезбеђењу правосудних органа и послова правосудних органа. Ово подразумева промене у низу закона који регулишу кривичноправну материју, рад судова и систем извршења кривичних санкција. У сарадњи са министарством надлежним за послове финансија треба обезбедити финансирање будуће јединствене формације правосудне полиције, у зависности од применљивих решења. Уважавајући објективно стање и тренутни састав и организацију правосудне страже, потребно је успоставити јединствене критеријуме за селекцију и проверу психофизичких способности за обављање послова правосудне полиције. После измене закона, потребно је приступити измени одговарајућих подзаконских аката, ради обуке и стручног оспособљавања правосудне полиције и успостављања континуиране обуке у оквиру Центра за обуку и стручно оспособљавање. Приоритетне активности – Преиспитивање могућности измене постојећих закона и подзаконских аката који регулишу кривичноправну материју, рад судова и систем извршења кривичних санкција, како би се успоставио јединствен систем селекције, пријема у службу и организације рада правосудне полиције у обезбеђењу правосудних органа и послова правосудних органа, као и система извршења кривичних санкција; – Изналажење могућности за организацију рада јединствене формације правосудне полиције у оквиру министарства надлежног за послове правосуђа који обезбеђује ефикасну безбедност и заштиту правосудних органа и завода, права, обавезе, овлашћења и хоризонталну проходност запослених; – Преиспитивање могућности за успостављање нормативног оквира за континуирану проверу психофизичких способности запослених за обављање послова правосудне полиције; – Израда програма и спровођење континуиране обуке правосудне полиције у оквиру Центра за обуку и стручно оспособљавање. 3.9. Алтернативне мере и санкције Систем алтернативних мера и санкција у већини земаља Европске уније је веома развијен. Чланство у Савету Европе и процес придруживања Европској унији подразумевају постојање читавог низа ванинституционалних мера и санкција. Предности развијених система алтернативних мера и санкција су бројне, а њиховом применом се избегавају негативни ефекти лишења слободе (одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај осуђеничке популације и др.). Такође, смањује се затворска популација, што за последицу има мање трошкове и издвајања друштвене заједнице, а друштвеној заједници се даје активнија улога у кривичноправном систему. Друштвеној заједници се пружа корист у виду бесплатног рада осуђених и ефикаснија реинтеграција починилаца кривичних дела у друштво. Развојем и широм применом алтернативних мера и санкција ствара се могућност разноврснијих начина кажњавања, што омогућава примереније, а самим тим и ефикасније санкционисање починилаца кривичних дела. Досадашњи резултати Доношењем Кривичног законика и Закона о извршењу кривичних санкција, који су почели да се примењују од 1. јануара 2006. године, уведена је алтернативна санкција рад у јавном интересу, а за условну осуду са заштитним надзором, која је и раније постојала у законодавству, је одређено да је реализује Управа. Касније је изменама и допунама наведених закона из 2011. године уведена могућност да се казна затвора, до годину дана, извршава у просторијама у којима осуђени станује са или без примене електронског надзора, као и мера забране напуштања стана изречене према окривљенима. Донети су и одговарајући правилници који ближе уређују примену ових санкција и регулишу рад повереника. Утврђен је начин рада повереника, изглед и садржај докумената који се примењују током реализације свих ванзаводских санкција и установљене су процедуре, које се усавршавају кроз перманентне обуке и примену позитивне праксе. Такође су континуирано организоване обуке носилаца правосудних функција за примену алтернативних мера и санкција, како у градовима где су већ основане, тако и у градовима где се планира оснивање повереничких канцеларија. Упоредо са свим овим успостављана је и служба повереника за извршење алтернативних санкција и основане су канцеларије у већим градовима. У овом тренутку функционише седам повереничких канцеларија и континуирано се обавља обука запослених који раде на извршењу алтернативних санкција. Разноврсним акцијама, преко различитих медија, а пре свега добром праксом у градовима где су отворене повереничке канцеларије и оствареном добром сарадњом са локалним самоуправама, јавност је, у знатној мери, сензибилисана и упозната са применом алтернативних мера и санкција. Главни изазови Иако је систем алтернативних санкција уведен 2006. године и даље се овај облик санкционисања не изриче у мери која одговара структури починилаца кривичних дела. И даље је недовољно развијен законски оквир којим се дефинишу врсте алтернативних мера и санкција што онемогућава њихову кумулативну примену, а која би значајно допринела индивидуализацији казни које се изричу, као и бољем испуњењу сврхе кажњавања. Недовољан број запослених који се искључиво баве извршењем алтернативних мера и санкција, као и неразвијена мрежа повереничких канцеларија онемогућава ефикасно извршавање алтернативних санкција и мера на територији целе земље. Решавање ових проблема подразумева стратешки приступ, па је неопходно активно укључивање министарства надлежног за послове рада и социјална питања, министарства надлежног за послове образовања, правосуђа, полиције, као и локалне заједнице и удружења грађана. Приоритетне активности – Пријем у службу нових запослених на пословима извршења алтернативних санкција и мера; – Оснивање посебне службе за алтернативне санкција у склопу Управе за извршење кривичних санкција; – Ширење мреже повереничких канцеларија, и стварање новог организационог оквира у складу са новим законским решењима и повећаним потребама у систему извршења алтернативних мера и санкција; – Подизање свести о алтернативним санкцијама код представника државних органа (како би се обезбедили неопходни услови за њихову реализацију), судија (који треба да изричу такве мере), као и грађана (како би прихватили ове мере); – Обука за носиоце правосудних функција, поверенике, овлашћена службена лица подручних органа полиције и друге који ће учествовати у спровођењу алтернативних санкција; – Припрема пилот пројеката ради успостављања нових видова алтернативних санкција (како оних које захтевају већи степен надзора, тако и оних које захтевају мањи степен надзора приликом извршења); – Усаглашавање механизама и координације код извршења алтернативних санкција, као и израда краткорочне и дугорочне анализе трошкова и добити; – Обезбеђивање услова да повереничка служба буде у могућности да пружа адекватну подршку осуђенима након издржане казне, у циљу њихове ефикасне реинтеграције у друштвену заједницу. 3.9.1. Социјална реинтеграција и прихват осуђених лица Основни разлози за организовање система социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица јесу реалне друштвене потребе да се смање ризици од криминалитета учињеног у поврату. Тај захтев добија на значају због сталног раста криминалитета и броја осуђених, као и зато што се ризик од поврата увећава уколико се не створе услови да се од укупног броја бивших осуђених лица већи део правовремено успешно реинтегрише у друштвену заједницу. Један од услова успеха на овом пољу јесте организовање активности којима се смањује социјална искљученост бивших осуђених лица. Да би се развио ефикасан систем социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица, биће неопходно обједињавање активности различитих субјеката, а основни носилац послова и координатор међуресорне сарадње ће бити пробациона служба, преко повереника који ће бити одређен према месту пребивалишта осуђеног. Повереник ће бити задужен да састави програм социјалне реинтеграције и прихвата, којим ће се одредити приоритети за свако лице након изласка са издржавања казне, субјекти који ће учествовати у реализацији прихвата, начини пружања помоћи осуђеном, као и како ће се обављати надзор над извршењем програма. Основни предуслови за организовање система социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица већ постоје, будући да се већ неколико година развијају активности повереника задужених за извршење алтернативних санкција у оквиру посебне организационе јединице Управе. Ове могућности треба искористити, употпунити и прилагодити остварењу наведеног циља, а даљим активностима омогућити одрживи развој система социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица. Основна претпоставка успешног функционисања система социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица јесте усклађено и повезано деловање свих субјеката који се, сваки у оквиру свог посебног делокруга послова, ангажују на задацима прихвата осуђених лица. У том циљу је најпре неопходно обезбедити сарадњу повереника са одговарајућим службама у заводима и центрима за социјални рад, а у каснијем периоду и са другим субјектима које би било пожељно укључити у систем социјалне реинтеграције. Смернице за развој социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица требало би дати у Нацрту стратегије за социјалну реинтеграцију и прихват осуђених лица, која ће на свеобухватан начин уредити даљи развој и унапређење система алтернативних мера и санкција и службе која их спроводи. Стратегија ће се односити на период од 2014. до 2020. године. 3.10. Обука и стручно оспособљавање запослених Руководство и запослени су најважнији ресурс затворског система. Од изузетног је значаја потреба да се запосленима омогући шири обим обуке и стручног усавршавања, пошто велики број запослених нема одговарајуће квалификације и знања да се носи са изазовима које представља рад у затворском окружењу. На овај начин обезбеђује се да запослени своје дужности обављају у складу са законским оквиром и одговарајућим међународним стандардима. Управа је уз материјалну и логистичку помоћ Мисије ОЕБС-а учинила значајан помак у току претходних година. У Нишу је 2006. године отворен Центар за обуку запослених у Управи за извршење заводских санкција и израђен је низ наставних програма за обуку и стручно усавршавање за све профиле и категорије запослених по узору на Центре за оспособљавање затворског особља у Европској унији (Француска, Немачка и Италија). Број и стручни профил запослених (припадници службе за обезбеђење, васпитачи, медицинско особље, инструктори) широко варира у заводима. У неким заводима постоји изузетно мали број запослених у кључним областима као што су третман и здравствена заштита, а преко 50% запослених чине припадници службе за обезбеђење. За основне и специјалистичке програме обуке израђени су наставни програми и планови и оспособљен је одређен број предавача за несметано одвијање обуке током целе календарске године. У досадашњем раду Центра за обуку и стручно оспособљавање кроз напред наведене видове обуке прошло је око 2000 припадника службе за обезбеђење и преко 300 запослених у другим службама. Важно је напоменути да су неки од њих прошли више обука у свом професионалном развоју. Организована је и спроведена основна обука запослених у обезбеђењу судова. Спроведена је континуирана обука свих запослених у служби за третман која је имала за циљ упознавање са применом новог Правилника о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица („Службени гласник РС”, број 72/10) и успостављање процедура у раду службеника третмана. Успостављена је обука инструктора практичне наставе у заводима за обуку и упошљавање осуђених лица током извршења казне затвора. Спроведена је специјалистичка обука запослених за успостављање и контролу електронског надзора над осуђеним лицима. Одабрани запослени у систему извршења кривичних санкција континуирано се обучавају за улогу предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање. Главни изазови Неопходно је израдити Правилник о обуци и стручном оспособљавању запослених у Управи, који ће одредити врсту и програме обука и стручног оспособљавања запослених. Како би се обука и стручно оспособљавање запослених у Управи обављала на потребном професионалном нивоу треба обезбедити довољан број наставног и другог особља и организовати едукацију за њих. Сагласно потребама запослених у Управи и другим државним органима треба проширити садржаје и наставне капацитете Центра за обуку и стручно оспособљавање. Исто тако, потребно је унапредити постојеће основне програме едукације, али и увести нове специјалистичке програме обуке запослених у Управи са нагласком на рад са посебним категоријама затворске популације. То се пре свега односи на рад са малолетницима, женама и особама са посебним потребама, физичким или душевним обољењем, како би запослени добили потребна знања, која би им омогућила да и у овом сегменту рада достигну међународне стандарде. Да би се осигурао квалитет обуке, треба успоставити тело које би координирало кадровско планирање и праћење резултата рада запослених у Управи. Приоритетне активности – Израдa новог Правилника о обуци и стручном оспособљавању запослених у Управи; – Реконструкцијa и проширење постојећих капацитета и правно регулисање коришћења објеката Центра за обуку и стручно оспособљавање; – Набавкa додатних наставних средстава како би се обезбедило ефикасно извођење наставе; – Селекција и едукација предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање; – Дефинисање јасних задужења и процедура на основу којих ће се у оквиру области стручног усавршавања обједињавати сви запослени у систему извршења кривичних санкција у Републици Србији. То укључује утврђивање приоритетних потреба запослених за обуку и стручно усавршавање, израду годишњег плана обуке и стручног усавршавања, одабир полазника, избор предавача, оцењивање квалитета наставе, итд; – Наставак израде, извођења и оцењивања планова и програма обуке и стручног усавршавања (запослених и руководиоца) са усаглашеним приоритетним областима; – Успостављање тела за координацију и праћење резултата рада запослених у Управи и кадровског планирања. 3.11. Надзор Ефикасан систем инспекције и надзора представља важан елемент сваког модерног затворског система и доприноси успостављању транспарентног и одговорног система извршења кривичних санкција, односно система који функционише у складу са важећим прописима, прокламованим циљевима и међународним стандардима. Инспекцијски систем који спроводи Управа, преко овлашћених лица обухвата надзор над радом завода у контролном и инструктивном смислу. Надзор над радом завода обавља се путем редовних, контролних и ванредних обилазака завода према годишњем плану надзора. О извршеном надзору сачињава се записник са предлогом мера за отклањање уочених недостатака, који се доставља министру правде и државне управе, директору Управе и управнику завода. На записник о надзору управници завода имају право на жалбу министру правде и државне управе. Досадашњи резултати Измене Закона о извршењу кривичних санкција из 2009. године омогућиле су доношење Правилника о надзору над радом завода у Управи за извршење кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 49/11) којим се проверава законитост и правилност рада завода. Правилником су прецизно одређене области које су предмет надзора, а његовим одредбама регулисан је и начин спровођења надзора и поступање лица овлашћених за надзор. Главни изазови Одељење за надзор је организационо и кадровски недовољно оспособљено за спровођење ефикасне и независне контроле над радом завода. Неопходно је унапређење и прецизније одређење предмета надзора и побољшање начина обављања надзора над радом завода и извршењем заводских и ванзаводских санкција. Такође, у циљу заштите права посебних категорија лица према којима се извршавају кривичне санкције, као што су малолетници, жене, стара лица, лица на мери обавезног лечења, лица осуђена за организовани криминал и друга, надзор мора обратити посебну пажњу. Посебан проблем представљају недовољно дефинисани облици сарадње са спољним институцијама за праћење рада система извршења кривичних санкција и организацијама за заштиту права лица лишених слободе (Заштитником грађана, Комисијом за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина, удружењима грађана и др.), као и са другим државним органима који обављају контролу над радом завода (здравствена инспекција, санитарна инспекција, управна инспекција и др.). Записници о надзору нису доступни запосленима у Управи ни јавности. Записник о надзору који би био доступан заводима за извршење кривичних санкција, осим дела који је означен степеном тајности, утицао би на уједначавање праксе рада у свим заводима, а деловао би и превентивно да се пропусти који су утврђени у једном заводу не понављају у другом заводу. Приоритетне активности – Унапређење нормативне, организационе и кадровске структуре запослених у одељењу за надзор у циљу обављања независног и делотворног надзора над извршењем заводских и ванзаводских санкција; – Размотрити потребу измене прописа ради доступности записника о надзору; – Спровођење обуке и стручног усавршавања лица овлашћених за надзор у погледу техника рада и примене Правилника о надзору над радом завода код посебних категорија лица према којима се извршавају кривичне санкције, као што су малолетници, жене, стара лица, лица на мери обавезног лечења, лица осуђена за организовани криминал и друго; – Успостављање конструктивне сарадње са Заштитником грађана, Комисијом за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина, удружењима грађана и другим државним органима. 3.12. Информациони и безбедносни системи Ефикасан начин управљања подразумева постојање тачних и релевантних података до којих се релативно лако долази. Системи засновани на документацији у папирном облику представљају велики утрошак времена и ризик, и не омогућавају лако праћење савремених трендова. Нове компјутерске технологије могу овакве податке лакше ставити на увид руководећем кадру и уједно повећати заштиту података. Управа је у претходне три године у значајној мери унапредила информациони систем и обезбедила свакодневну доступност већине релевантних података о функционисању система извршења који могу послужити у сврху праћења и анализе. Успостављен је и Оперативни центар Управе који има за задатак да прати оперативне податке у свим заводима. Такође, у већини завода је успостављен ефикасан видео надзор који је повезан са Оперативним центром Управе, из кога се могу пратити конкретна дешавања у заводима. Већина завода опремљена је детекторима за контролу особа које улазе у заводе, као и детекторима за контролу роба и пошиљки у циљу спречавања уноса недозвољених предмета и супстанци. У току је реализација ИПА пројекта 2008 „Унапређење транспарентности и ефикасности (јавно тужилаштво и систем извршења)” којим ће се обезбедити јединствени софтвер за све заводе (базе података за све категорије лица лишених слободе), као и опрема за његово коришћење. Главни изазови Значајни кораци на увођењу информационих и безбедносних система су већ предузети, али је неопходан даљи развој постојећих и увођење нових система и технологија. Највећи изазов представља успостављање јединственог информационог система на нивоу Управе. Овакав систем би, кроз аутоматизовану и унификoвану методологију прикупљања података, у значајној мери унапредио процес доношења оперативних и стратешких одлука, а самим тим и управљање целокупним системом извршења у свим његовим аспектима, укључујући и рационалније коришћење расположивих људских и материјалних ресурса. Увођење интегрисаног безбедносног система у свим заводима је такође препознато као један од приоритета. Оно подразумева решавање читавог низа техничких и организационих проблема, као и ангажовање значајних финансијских средстава. У смислу остваривања предуслова за ефикасно функционисање оваквог система неопходно је обезбедити адекватну обуку руководилаца и припадника службе за обезбеђење као и успостављање процедура за ванредне ситуације, који би обухватио и обезбеђивање информационих и канала везе са органима и јединицама министарства надлежног за унутрашње послове. Посебан изазов представља обезбеђивање адекватног нивоа заштитe тајности и приватности података и информација (интегритет података), као и безбедности система везе и комуникација, a у складу са важећим прописима и међународним стандардима на нивоу целокупног информационог и безбедносног система. Овде је неопходно напоменути и недовољну информисаност запослених у Управи о улози и значају статистичких извештаја и њихово обучавање да те извештаје користе како би све важне одлуке, укључујући и планирање и расподелу средстава, доносили на основу чињеница. Приоритетне активности У циљу унапређења и даље изградње информационог и безбедносног система Управе је неопходно обезбедити следеће: – Подсистем за управљање људским ресурсима, који би обезбедио евиденцију присуства на раду запослених, обрачун плата, евиденцију радног времена, процену радне успешности и евиденцију радне оспособљености; – Даље унапређење софтвера добијеног путем ИПА пројекта 2008 „Унапређењe транспарентности и ефикасности (јавно тужилаштво и систем извршења)” – у оквиру којег би требало предвидети: – имплементацију постојећих функционалности у свим заводима Управе, како би централизовани Информациони систем могао имати релевантне и прецизне податке неопходне за прављење анализа; – дефинисање и развој нових функционалности, у циљу покривања у потребном нивоу свих процеса рада у Управи на тестном окружењу путем пилот пројекта; – имплементацију тако развијених нових функционалности у свим заводима; – Business Intelligence (BI) подсистем за прикупљање и обраду оперативних података добијених из свакодневних процеса рада, који треба да садржи напредне анализе и корелације прикупљених података у циљу мерења перформанси свих процеса рада Управе, упоређивања са дефинисаним критеријумима и генерисања скупа потребних извештаја за свако радно место; – Подсистем за праћење и евалуацију ризика и карактеристика лица лишених слободе, који треба да поред информација о лицима лишеним слободе и њиховим карактеристикама садржи и програме њиховог оспособљавања, а у циљу смањивања степена поврата; – Неопходну системску инфраструктуру за обезбеђивање несметаног рада нових подсистема; – У склопу активности информатизације потребно је предвидети и анализу и редефинисање постојећих процеса рада, односно усклађивање евентуално различитих процеса рада који су специфични за одређене заводе, како би се процес рада прилагодио и успешно могао аутоматизовати путем имплементације јединственог централизованог информационог подсистема; – Информисање запослених у Управи о улози и значају статистичких извештаја и њихово обучавање да те извештаје користе како би све важне одлуке, укључујући и планирање и расподелу средстава, доносили на основу чињеница; – Стандардизацију система и уређаја намењених за спровођење безбедности у Управи; – Израду и реализацију пројекта интегрисаног система безбедности на нивоу Управе; – Даље унапређење система видео надзора – опремањем свих завода потребним уређајима и системима и умрежавањем у постојећи систем видео надзора; – Увођење јединственог система везе Управе који је компатибилан са системима везе министарства надлежног за унутрашње послове; – Умрежавање са информационим системима министарства надлежног за унутрашње послове; – Увођење јединственог система заштите приватности и интегритета података на нивоу целокупне Управе; – Увођење јединственог система заштите тајних података, коришћењем уређаја и докумената криптозаштите; – Организовање специјалистичке обуке руководилаца и припадника службе за обезбеђење за коришћење уређаја и система намењених за спровођење техничких мера безбедности; – Како се имплементација информационог и безбедносног система финансира делом из буџета, а делом из ИПА и осталих пројеката, у циљу обезбеђивања стандарда квалитета и континуитета развоја информационог система и смањења ризика од неуспеха пројеката због неусклађености и некомпатибилности изабраних решења, потребно је дефинисати: – циљну архитектуру информационог система, – начине и принципе комуникације информационих подсистема, – по којим се релевантним светски признатим методологијама у домену Enterprise Architecture (EA) информациони систем управе планира и развија, како би и сви будући подсистеми који се набављају путем пројеката или развијају морали да испуњавају горе дефинисане захтеве, обезбеђујући на тај начин успешну интеграцију у јединствени информациони систем. 4. Спровођење Стратегије 4.1. Задужења Веома је важно успоставити механизме којима би се осигурала ефикасна и благовремена реализација Стратегије. Рад на реализацији Стратегије предводиће надзорни одбор за развој система извршења кривичних санкција, који ће се редовно састајати како би се периодично утврдио напредак или заостајање у спровођењу Стратегије. Надзорни одбор састављен је од 12 чланова надлежних за праћење Стратегијом дефинисаних развојних области, које именује директор Управе. Надзорни одбор састајаће се два пута годишње, а састанцима ће председавати директор Управе или од њега именовани координатор за спровођење Стратегије. Два пута годишње, директор Управе или координатор за спровођење Стратегије, подносе писмени извештај министру правде и државне управе о активностима које су спроведене у реализацији Стратегије и другим релевантним питањима. Влада ће, у року од 90 дана од дана усвајања Стратегије, усвојити акциони план за њено спровођење. 4.2. Кратки преглед активности У доњој табели приказан је сажети преглед краткорочних, средњорочних и дугорочних реформских приоритета система извршења кривичних санкција. Краткорочне до краја 2014. Средњорочне 2015–2017. Дугорочне 2018–2020. Усвајање новог Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера и измене других релевантних кривичних закона; израда подзаконских аката. Примена и прилагођавање новог законског и подзаконског оквира, обука и оспособљавање запослених у Управи, судија и јавних тужилаца за примену нових нормативних решења. Нормативни оквир и његова примена у пракси извршења кривичних санкција у потпуности усклађени са европским стандардима и праксом. Пројектно планирање и обезбеђење средстава потребних за реконструкцију и изградњу по утврђеним приоритетима. Активности на изградњи и реконструкцији објеката. Обезбеђење довољног броја затворских капацитета и инфраструктуре за смештај лица лишених слободе. Континуирана обука запослених и судија за извршење у циљу упознавања и примене нових законских решења и европских стандарда из области заштите људских права; информисање лица лишених слободе о заштити њихових права; израђен и усвојен нови нормативни оквир за кривичноправну заштиту малолетника; израђени специјализовани програми и особље обучено за њихово спровођење; унапређење специјализованих програма третмана за осуђенице; израђени нови програми обуке и стручног усавршавања за жене у складу са потребама тржишта. Делотворна примена домаћих и европских стандарда из области људских права и ефикасна судска и административна заштита права лица лишених слободе; примена нормативног оквира и специјализованих програма; изграђени нови смештајни капацитети у складу са стандардима и потребама; успостављена сарадња између релевантних субјеката; основано и функционално одељење за извршење мере безбедности обавезног чувања и лечења малолетника; успешна примена програма третмана за осуђенице; унапређење производних капацитета завода за жене и примена нових програма обуке и стручног усавршавања осуђеница. Услови смештаја, заштита рањивих категорија и остваривање људских права лица лишених слободе у складу са европским стандардима и праксом; координирана активност свих релевантних и лиценцираних субјеката у поступку третмана и постпеналног прихвата малолетника и жена. Усавршавање инструмената за процену ризика, капацитета и потреба осуђених; обука службеника третмана и управника; развој специјализованих програма третмана. Уједначена пракса у примени општег третмана према осуђенима; увођење специјализованих програма третмана у циљу побољшања адаптивног понашања осуђених током издржавања казне, као и њихове успешне реинтеграције у друштво. Делотворна примена општих и специјализованих програма поступања у циљу смањења поврата и стварања услова за ефикаснији систем социјалне реинтеграције и прихвата осуђених. Обезбеђен довољан број медицинског особља у заводима; успостављено редовно снабдевање лековима и медицинским материјалом и опремом, набавка лекова за ХИВ (СИДА), хепатитис Ц и супституциону терапију започете реконструкције здравствених капацитета у заводима. Реконструисани капацитети за здравствену заштиту и обезбеђен уједначен квалитет стоматолошке заштите у оквиру свих завода; успостављени одрживи програми смањења штете код болести зависности и превенције полно и крвно преносивих болести и туберкулозе. Унапређена здравствена заштита лица лишених слободе у приоритетним областима и у складу са европским стандардима. Успостављање законодавног, организационог и институционалног оквира за ефикасно извршење мера безбедности. Развој концепта извршења мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног психијатријског лечења на слободи. Унапређен систем извршења мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног психијатријског лечења на слободи. Успостављање законодавног, организационог и институционалног оквира за адекватније упошљавање осуђених полазећи од потреба тржишта рада; постепено ширење програма стручног оспособљавања у складу са процењеним потребама и могућностима у циљу успешније реинтеграције осуђених; примена позитивне праксе из пројекта „Друга шанса” у организовању образовања у заводима. Спровођење и унапређење програма стручног оспособљавања и образовања осуђених; реорганизација постојећих економских јединица у складу са реалним потребама и увођење могућности различитих форми јавно-приватних и јавно-јавних партнерстава. Стручно оспособљавање и образовање је саставни део програма третмана у свим заводима; самоодржив систем обуке и упошљавања осуђеника који је економски ефикасан и омогућава успешну реинтеграције након издржане казне уз подршку Пробационе службе. Анализа постојећег стања и израда студије о изводљивости успостављања правосудне полиције. Промена нормативног оквира за успостављање правосудне полиције у оквиру министарства надлежног за послове правосуђа. Успостављена правосудна полиција са обавезама и овлашћењима у обезбеђењу правосудних органа и њихових активности и обезбеђење завода и лица на извршењу кривичних санкција. Креирање нове организационе структуре повереничке службе; отварање седам нових повереничких канцеларија; унапређење методологије рада и обука повереника. Даље ширење мреже повереничких канцеларија и кадровско оснаживање; формирање посебног одељења за алтернативне мере и санкције у саставу Управе. Повереничка служба делотворно спроводи све послове извршења алтернативних мера и санкција и постпеналног третмана на територији целе земље. Израдa новог Правилника о обуци и стручном оспособљавању; израда нових наставних планова и програма и спровођење основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања у складу са потребама служби у Управи и других државних органа, селекција и едукација предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање. Спровођење обуке према новим наставним плановима и програма основне и специјалистичке обуке; формирање тела за координацију и праћење резултата рада, обуке и стручног усавршавања запослених у циљу кадровског планирања. Запослени у Управи се континуирано оспособљавају и усавршавају за обављање свих основних и специјалистичких задатака; кадровско планирање у Управи се обавља на основу резултата рада, обуке и стручног усавршавања запослених и препорука координационог тела. Измена прописа којим ће се унапредити обављање интерног надзора у Управи; израда програма обуке и стручног усавршавања лица овлашћених за надзор; израда упутства и стандарда за поступање; запошљавање одговарајућих стручњака за обављање интерног надзора како би се унапредила њихова ефикасност. Стална обука и стручно усавршавање лица овлашћених за надзор; примена упутства и стандарда за поступање; трајна и делотворна сарадња са Заштитником грађана и Комисијом за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина. Развијен систем интерног надзора и контроле у складу са законом, међународним прописима и највишим стандардима струке. Израда пројекта јединственог информационог система на нивоу Управе и израда пројекта интегрисаног безбедносног система у свим заводима. Фазно увођење информационих и безбедносних система на нивоу целе Управе; обука запослених у циљу адекватне употребе информационих и безбедносних система; управљање информацијама у процесу одлучивања Успостављен јединствен информациони систем као и интегрисани безбедносни систем; управљање информацијама се користи као основ за доношење стратешких одлука. 5. Завршни део Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 43. став 3. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), на предлог Министарства правде, Влада доноси ЗАКЉУЧАК "Службени гласник РС", број 85 од 12. августа 2014. 1. Усваја се Акциони план за спровођење Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, који је саставни део овог закључка. 2. Овај закључак објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 021-8527/2014 У Београду, 7. августа 2014. године Влада Председник, Александар Вучић, с.р. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА СИСТЕМА ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ДО 2020. ГОДИНЕ 1. УВОД Влада је 23. децембра 2013. године донела Стратегију развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 114/13). Наведеном стратегијом наставља се са испуњавањем реформских задатака зацртаним у претходној стратегији, уз укључивање постојећих приоритета и опредељења Управе за извршење кривичних санкција у циљу достизања стандарда и функционисања по принципима модерних и развијених пеналних система које Стратегија предвиђа. Стратегија развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године (у даљем тексту: Стратегија) ће кроз имплементацију Акционог плана омогућити примену мера и активности које ће надлежни државни органи спроводити како би допринели да савремени систем извршења кривичних санкција као део развијеног и ефикасног правосудног система, успешно реагује на криминалитет и током извршења кривичних санкција утиче на појединца да измени понашање, стекне нове вештине и знања и успешно се интегрише у друштвену заједницу. Акциони план представља скуп прецизно дефинисаних активности усмерених на спровођење мера из Стратегије које се односе на: законску регулативу и прописе, инфраструктуру, поштовање људских права лица лишених слободе и заштиту посебно осетљивих категорија, третман, здравствену заштиту лица лишених слободе, извршење мере безбедности, обуку, стручно оспособљавање осуђених и њихов рад, правосудну полицију, алтернативне мере и санкције, социјалну реинтеграцију и постпенални прихват, обуку и стручно оспособљавање запослених у систему извршења, надзор, као и информационе и безбедносне системе. Остварење основног циља Акционог плана је јасно дефинисано Стратегијом, а њено спровођење предвиђено је кроз утврђене активности, рокове, одговорне субјекте, индикаторе и потребне ресурсе за сваку појединачну меру из Стратегије. Скупом активности које су предвиђене Акционим планом, кроз остварење циљева Стратегије, створиће се услови за побољшање положаја осуђених, притворених и других лица лишених слободе, боље остваривање њихових права, хуманизацију система извршења кривичних санкција и потпунију примену међународних стандарда у тој области, као и делотворнији рад државних органа. Акционим планом је одређено да предвиђене мере предузимају надлежни државни органи. У односу на обавезе које је Република Србија преузела потврђивањем међународних конвенција, пре свега Европске конвенције о људским правима, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Европске конвенције против мучења и других свирепих, нехуманих или понижавајућих казни или поступака, циљеви дефинисани у Стратегији, који ће бити спроведени у оквиру Акционог плана, допринеће испуњењу обавеза које је Република Србија преузела потврђивањем наведених конвенција. Предвиђени људски ресурси и њихова иницијална и стална обука омогућиће стварање кадрова способних да кроз Акциони план спроведу Стратегију и представљаће велики улог за будуће деловање у сталном унапређењу система извршења кривичних санкција. 2. ПРОЦЕС ИЗРАДЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА Управа за извршење кривичних санкција, као орган у саставу Министарства правде, била је носилац активности у изради Акционог плана за спровођење стратегије. Процес израде Акционог плана подржала је Организација за европску безбедност и сарадњу. Министарство правде је образовало радну групу. Наведена радна група је одржала више радних састанака и припремила текст акционог плана. Табела Акционог плана је систематизована у односу на сваку појединачну меру предвиђену Стратегијом. Акциони план за спровођење Стратегије развоја система извршења кривичних санкција до 2020. године 1. Законска регулатива и прописи Циљ Отклањање недостатака у правном оквиру и усклађивање са другим прописима и европским стандардима и праксом Индикатор циља Нормативни оквир у потпуности усклађен са европским стандардима и праксом Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 1.1 Организовање јавних трибина на којима ће се стручној и другој јавности представити текстови Закона о извршењу кривичних санкција и Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера Упознавање стручне и друге јавности са новим решењима и институтима у Закону о извршењу кривичних санкција и Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера Октобар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Организоване јавне трибине којима је присуствовала стручна јавност Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а 1.2 Израда релевантних подзаконских аката, распоредног акта и акта о систематизацији радних места у Управи Оформити радну групу у циљу израде подзаконских аката Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Донети подзаконски акти Нису потребнa додатна средства 1.3 Организовање семинара за запослене у Управи у циљу упознавања са новим законским и подзаконским решењима Организовати семинаре за запослене у различитим службама у заводима Март 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Запослени у различитим службама у заводима упознати са новим законским и подзаконским решењима Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а 1.4 Предлагање измена кривично правног законодавства у циљу увођења нових облика и врста алтернативних мера и санкција и усаглашавања са европским стандардима у овој области Израда анализе потреба увођења нових алтернативних санкција и мера Децембар 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђена анализа Нису потребна додатна средства Израда измена кривичног законодавства у складу са израђеном анализом Децембар 2016. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђен нацрт Нису потребна додатна средства 2. Установљење судије за извршење кривичних санкција Циљ Делотворнија судска заштита и надзор над поштовањем права лица лишених слободе Индикатор циља Успостављена мрежа судија за извршење и повећан број захтева за судску заштиту лица лишених слободе (100% до 2020. године у односу на 2013. годину) Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 2.1. Обука судија за извршење кривичних санкција из области права лица лишених слободе, савремених токова у извршењу кривичних санкција и прихваћених трендова у области њиховог третмана и постпеналног прихвата Сачињавање и спровођење плана и програма обуке Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Правосудна академија Израђен план и програм обуке Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а Организовање обуке у складу са планом и програмом обуке Септембар 2014. године до децембра 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Правосудна академија Мисија ОЕБС Спроведена обука на територији свих Виших судова Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а 2.2 Информисање лица лишених слободе о постојању и могућностима заштите њихових права у поступку пред судијом за извршење кривичних санкција Израда и штампање приручника, лифлета и информатора за осуђена лица и њихово дистрибуирање током посета заводима Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Приручник и остали информативни материјали достављени заводима и лица лишена слободе су информисана о поступцима пред судијом за извршење Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а 3. Инфраструктура Циљ Унапређење инфраструктурних капацитета Управе Индикатор циља Изграђени нови заводи у Панчеву и Крагујевцу и завршене реконструкције у ОЗ Београд, СЗБ Београд, КПЗ Ниш, КПЗ Ваљево, ВПД Крушевац, КПЗ за жене Пожаревац, КПЗ у Ћуприји,ОЗ у Ужицу, КПЗ Пожаревац – Забела до 2020. године у складу са европским стандардима Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 3.1 Изградња нових објеката и завода Израда Главних пројекта за нове затворе у Панчеву и Крагујевцу Септембар 2014. године, Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Завршетак Главног пројекта Финансирање из донације ЕУ (IPF3) Извођење грађевинско занатских радова на изградњи нових затвора у Панчеву и Крагујевцу Јул 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Завршетак изградње нових затвора у Панчеву и Крагујевцу Финансирање из кредита Развојне Банке Савета Европе и буџета Републике Србије Обезбеђивање локације за изградњу затворског комплекса на територији Западне Србије Децембар 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Министарство надлежно за послове одбране Обезбеђена локација Нису потребна додатна средства Израда планске документације и изградња установе Децембар 2020. године Управа за извршење кривичних санкција Завршетак изградње нове установе Финансирање из буџета Републике Србије 3.2 Реконструкција смештајних капацитета постојећих завода у складу са европским стандардима Извођење радова на реконструкцији смештајних капацитета у ОЗ Београд, КПЗ Ниш, КПЗ Ваљево, КПЗ за жене Пожаревац, КПЗ Забела, СЗБ, ВПД Крушевац, КПЗ Ћуприја, ОЗ Ужице Јун 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Завршене реконструкције у наведеним затворима у складу са европским стандардима Финансирање из: Донација Владе Краљевине Норвешке, ЕУ (ИПА) фондова и буџета Републике Србије Уподобљавање смештајних капацитета у складу са прописаним стандардима Трајно Управа за извршење кривичних санкција Смештајни капацитети у складу са прописаним стандардима ИПА фондови и буџет Републике Србије 3.3 Анализа материјалних уштеда и увођење модерних технологија Јачање капацитета за праћење трошкова и финансијско управљање (увођење новог софтвера за рачуноводство и финансијску анализу у седишту Управе) Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Смањење трошкова у заводима за 10 % до краја 2015. године 1 милион динара из буџета Републике Србије за набавку софтвера Јачање интерне ревизије у заводима и даљи развој система интерне контроле Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Смањење трошкова у заводима за 10 % до краја 2015. године 8 милиона динара годишње за запошљавање нових интерних ревизора из буџета Републике Србије Увођење соларне енергије за грејање воде (набавка и инсталација соларних панела) Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Смањење трошкова у заводима за 10 % до краја 2015. године 802.000 еур – ИПА 2013 за соларне панеле , суфинансирање из буџета Републике Србије 144.000 еур Јачање производње за сопствене потребе у оквиру процеса упошљавања осуђеника Трајно Управа за извршење кривичних санкција Смањење трошкова у заводима за 10 % до краја 2015. године 86 милиона динара из буџета Републике Србије за интерну производњу 4. Поштовање људских права и заштита посебно осетљивих категорија Циљ Обезбеђивање услова за боље остваривање права лица лишених слободе Индикатор циља Програм обуке о људским правима за све запослене у Управи се редовно спроводи и информатори о правима лица лишених слободе доступни у свим заводима Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 4.1 Континуирани рад на едукацији свих запослених у Управи из области заштите људских права Израдити план обуке за запослене у свим службама и обезбедити материјал за запослене у оквиру спровођења редовне обуке у Центру за обуку и стручно усавршавање Управе (Европска затворска правила и препоруке Европског комитета против тортуре) Септембар 2014. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Делотворна примена опште прихваћених правила међународног права Нису потребна додатна средства Ангажовати стручњаке из организација цивилног друштва у обуци запослених, преко Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе Kонтинуирана активност Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Успостављена сарадња са организацијама цивилног друштва Нису потребна додатна средства 4.2 Успостављање одрживих система информисања лица лишених слободе о њиховим правима и начинима заштите права Израда новог приручника и водича за осуђена лица Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Одштампан приручник достављен свим заводима Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а Успостављање ефикасног система контроле редовног информисања осуђених лица о заштити права Континуирана активност Управа за извршење кривичних санкција Приручник и водич за осуђена лица стално су доступни у свим заводима Нису потребна додатна средства 4.3 Побољшање материјалних услова у заводима и решавање проблема пренасељености завода у складу са Стратегијом за смањење Преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године Реновирање павиљона у заводима у складу са инвестиционим планом Управе Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Завршене планиране реконструкције у складу са европским стандардима Средства обезбеђена Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину Праћење реализације мера прописаних Стратегијом Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Израђен извештај о спровођењу мера прописаних Стратегијом Нису потребна додатна средства 4.4 Развијање нових програма третмана, обуке, стручног усавршавања, као и помоћи окупационом терапијом за посебно осетљиве категорије лица (жене, малолетнике, инвалиде, ментално оболела лица, зависнике и др.) Анализа постојећих програма третмана Септембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Израђена анализа постојећих програма третмана Нису потребна додатна средства Израда савремених програма третмана према посебно осетљивим категорија осуђених Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Израђени програми третмана за посебно осетљиве категорије осуђених ИПА фонд, буџет Републике Србије 5. Малолетници у систему извршења Циљ Обезбеђивање услова за боље остваривање права малолетника у систему извршења кривичних санкција Индикатор циља Обучено особље примењује специјализоване програме третмана у складу са потребама малолетника Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 5.1 Доношење посебне стратегије за унапређење положаја и права малолетника у кривично-правном систему Израда нацрта стратегије за унапређење положаја и права малолетника у кривично-правном систему Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Нацрт стратегије предат Влади Нису потребна додатна средства 5.2 Координација са другим државним органима и невладиним организацијама у спровођењу реформи које се односе на малолетне преступнике Формирање Савета за малолетнике у складу са Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела Јун 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа Савет за малолетнике обавља све послове предвиђене Законом Нису потребна додатна средства 5.3 Измене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица, између осталог, и давањем ширих овлашћења судији за малолетнике Израда нацрта измене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела Децембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа Нацрт достављен Влади Нису потребна додатна средства 5.4 Кадровско оснаживање Управе ради унапређивања третмана за малолетнике Спровести конкурс за попуњавање радних места Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Радна места попуњена Финансирање из буџета Републике Србије 5.5 Унапређење нових програма третмана (нпр. специјализовани програм за рад са учиниоцима сексуалних кривичних дела, специјализовани програми за рад са болестима зависности) и програма припреме за отпуст кад су у питању малолетни преступници Анализа потреба малолетних извршилаца кривичних дела Септембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена анализа потреба малолетних извршилаца кривичних дела Нису потребна додатна средства Израда специјализованих програма третмана и програма припреме за отпуст у складу са резултатима анализе Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Специјализовани програми третмана и припреме за отпуст се спроводе Донација Владе Краљевине Норвешке 5.6 Унапређење обуке и стручног усавршавања запослених како би се осигурало да имају довољна знања, квалификације и мотивацију за спровођење неопходних реформи, како увођењем стандардизованих обука, тако и лиценцама и обукама за професионални рад у области правосудног система који се односи на малолетна лица Анализа потреба стручног усавршавања запослених Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена анализа потреба стручног усавршавања запослених Нису потребна додатна средства Израда специјализованих програма обуке и стручног усавршавања запослених и увођење стандардизованих обука за рад са малолетницима Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Уведена стандардизована обука запослених за рад са малолетницима Донација Владе Краљевине Норвешке 5.7 Реконструкција и изградња нових смештајних капацитета за малолетнике, и специјализованих установа или одељења за лечење и оспособљавање Реконструкција смештајних капацитета у КПЗ у Ваљеву и ВПД у Крушевцу Јун 2016. године Управа за извршење кривичних санкција Смештајни капацитети реконструисани у складу са европским стандардима Донација Владе Краљевине Норвешке, буџет Републике Србије Изградња одељења за лечење и оспособљавање у ВПД у Крушевцу Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Изграђена одељења за лечење и оспособљавање у складу са европским стандардима Донација Владе Краљевине Норвешке, буџет Републике Србије 6. Жене у систему извршења кривичних санкција Циљ Унапређење положаја и права жена у систему извршења кривичних санкција Индикатор циља Обучено особље примењује специјализоване програме третмана у складу са потребама жена у систему извршења кривичних санкција Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 6.1 Унапређење смештајних капацитета и услова, као и изградња отвореног одељења у Казнено поправном заводу за жене у Пожаревцу Извођење грађевинско занатских радова на реконструкцији и изградњи у Казнено поправном заводу за жене у Пожаревцу Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Завршетак изградње нове зграде отвореног одељења и реконструкције главне смештајне зграде Средства обезбеђена из донаторских фондова ЕУ (ИПА 2013) и из буџета Републике Србије за 2014. годину 6.2 Унапређење програма третмана (специјализовани програми за жртве насиља, третман болести зависности и програм припреме за отпуст) Анализа постојећих програма третмана и њихово унапређење у складу са потребама осуђеница Септембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Израђена анализа постојећих програма Нису потребна додатна средства Израда нових програма третмана у складу са утврђеним потребама осуђеницама и реалним могућностима њихове примене Март 2015. године Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Израђени нови програми третмана који одговарају потребама осуђеница Средства обезбеђена из донаторских фондова (ИПА 2013) 6.3 Успостављање обуке и стручног оспособљавања у складу са потребама тржишта рада и у циљу упошљавања након извршене казне Израда плана обуке у складу са резултатима анализе тржишта рада Једном годишње Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу Израђен план обуке у складу са резултатима анализе тржишта рада Нису потребна додатна средства 6.4 Унапређење сарадње са другим државним органима и координација са удружењима грађана ради успешније реализације програма током и након извршења казне Израда плана, програма и утврђивање начина сарадње са другим државним органима, са удружењима грађана и локалном заједницом ради успешније реализације програма током и након извршења казне Једном годишње Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу, локална заједница, удружења грађана и други субјекти Израђен план, годишњи програм и начин сарадње са удружењима грађана и локалном заједницом Нису потребна додатна средства 6.5 Унапређење обуке и стручног усавршавања запослених како би се осигурало да имају довољна знања и квалификације за спровођење нових програма обуке за осуђенице Израда плана и програма обуке за запослене у заводу за примену нових програма третмана и обуке за занимања утврђена планом Једном годишње Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу Израђен програм обуке за запослене у заводу за примену нових програма третмана и обуке за занимања утврђена планом Нису потребна додатна средства Обука запослених за примену нових програма обуке за осуђенице Континуирано Управа за извршење кривичних санкција и Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Запослени у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу обучени за примену нових програма обуке Финансирање из буџета Републике Србије 6.6 Унапређење производних капацитета завода и упошљавање осуђеница Набавка потребне опреме за спровођење обуке Јун 2015. године Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу Набављена опрема за спровођење обуке Средства обезбеђена из ЕУ ИПА фонда 2013 Побољшање и модернизација услова за рад Децембар 2016. године Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу Услови за рад у производним капацитетима су у складу са позитивним прописима. Средства обезбеђена из ЕУ ИПА фонда 2013 6.7 Унапређење образовања, обуке и стручног оспособљавања осуђеница Реализација програма основног образовања, обуке и стручног оспособљавања за одрасле Континуирано Управа за извршење кривичних санкција и Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу Успостављен програм образовања, обуке и стручног оспособљавања за одрасле Финансирање из буџета Републике Србије 7. Третман осуђених (програми поступања) Циљ Примена општих и специјализованих програма третмана и програма прихвата у друштвену заједницу у складу са индивидуалним капацитетима осуђених Индикатор циља Применом индивидуализованих програма третмана током и након извршења казне смањен општи поврат за 20 % у односу на 2013. годину Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 7.1 Унапређивати јединствену стратегију и смернице у области третмана и припреме за отпуст осуђених, као и примена одговарајућих програма поступања за различите категорије осуђених лица Израдити Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених Септембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Израђен Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених Нису потребна додатна средства Кориговање јединствених образаца и евиденција које се користе у спровођењу третмана Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Измењени обрасци и евиденције користе се у свим заводима Нису потребна додатна средства 7.2 Континуирана обука службеника третмана са акцентом на преиспитивање и измену програма поступања, примену специјализованих програма који ће омогућити бољу социјалну реинтеграцију и прихват осуђених након изласка са издржавања казне Организовати обуке за службенике третмана, начелнике служби и управнике установа за адекватнију примену инструмента за процену ризика, као и за одређивање индивидуалних циљева и израду појединачних програма поступања Континуирано Управа за извршење кривичних санкција и Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Валиднија процена ризика осуђених лица и ефикасније спровођење програма поступања Из буџета Републике Србије и из донаторских фондова Израда процедура сарадње службе третмана и повереничких канцеларија Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Службе за третман и повереници успешно примењују утврђене процедуре у постпеналном прихвату Нису потребна додатна средства 7.3 Израда и увођење специјализованих програма третмана који се односе на превенцију зависности од психоактивних супстанци, контролу беса, за починиоце сексуалног и родно заснованог насиља, као и посебних специјализованих програма намењених осетљивим категоријама осуђених лица (малолетници, жене, осуђени на дуге казне, особе са посебним потребама, стара лица, психички оболеле особе и др. Организовање обуке за примену психосоцијалног третмана за зависнике од дрога (КБТ), психотерапијских третмана у раду са осуђеним лицима, ненасилна комуникација, решавање конфликата и сл. Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Успешан психотерапијски третман са осуђених у свим установама за извршење кривичних санкција Нису потребна додатна средства Организовање обука за примену специјализованих програме Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Обучено до 65 тренера за специјализоване програме Твининг пројекат ИПА фонд 2013 Спровођење обука за примену специјализованих програма Континуирано Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Сви запослени у Служби за третман обучени за примену специјализованих програма Нису потребна додатна средства 7.4 Утврдити механизме за сарадњу и размену позитивних искустава и добре праксе између завода Организовати редовне састанке запослених у третману Трајно Управа за извршење кривичних санкција Уједначена пракса и унапређење рада, објективно утврђена потреба за адекватним усавршавањем стручног рада Нису потребна додатна средства 7.5 Обезбедити адекватно стручно усавршавање за све запослене који учествују у спровођењу програма третмана. Континуирана обука службеника третмана Континуирано Управа за извршење кривичних санкција Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Делотворна примена општих и специјализованих програма, унапређен и усавршен рад у третману са осуђеним лицима Финансирање из буџета Републике Србије 8. Здравствена заштита лица лишених слободе Циљ Сва лица лишена слободе имају степен здравствене заштите каква постоји у друштвеној заједници Индикатор циља Број запослених у здравственим службама, снабдевеност лековима и медицинска опрема у заводима одговарају броју и потребама лица лишених слободе, стоматолошка заштита је доступна у складу са потребама осуђених Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 8.1 На основу усвојеног акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи попунити радна места здравствених радника у свим заводима Спровести конкурс за попуњавање радних места здравствених радника у свим заводима Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Запослен довољан број здравственог особља у свим заводима Финансирање из буџета Републике Србије 8.2 Наставити започете реконструкције Специјалне затворске болнице у Београду и простора намењених здравственој заштити у другим заводима и побољшати редовност набавке лекова и материјала и медицинске опреме Извођење радова на реконструкцији смештајних капацитета Специјалне затворске болнице у Београду Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Завршене реконструкције смештајних капацитета Специјалне затворске болнице у Београду у складу са европским стандардима Финансирање из буџета Републике Србије Побољшање услова у просторијама намењеним здравственој заштити у свим заводима Децембар 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Услови у просторијама намењеним здравственој заштити испуњавају опште прописе о здравственој заштити Финансирање из буџета Републике Србије Успостављање централизованог система набавке лекова и материјала медицинске опреме Јануар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција и Републички завод за здравствено осигурање Централизована набавка лекова и материјала медицинске опреме Нису потребна додатна средства 8.3 Унапредити систем стоматолошке заштите за све осуђене у оквиру завода Анализа потреба за стоматолошку заштиту осуђених Септембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена анализа потреба за стоматолошку заштиту осуђених Нису потребна додатна средства Набавка опреме за стоматолошку заштиту осуђених у складу са утврђеним потребама Децембар 2016. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена опрема за стоматолошку заштиту осуђених Финансирање из буџета Републике Србије 8.4 Основати одељење за извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи која се изриче малолетним лицима Изградња смештајних капацитета за извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи која се изриче малолетним лицима Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Смештајни капацитети изграђени Донаторска средства (аплицирано за средства из фонда Владе Краљевине Норвешке) Опремање потребном медицинском и другом опремом Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена опрема Финансирање из буџета Републике Србије Пријем нових запослених у здравственој служби Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Примљени запослени Финансирање из буџета Републике Србије 8.5 У сарадњи са министарством надлежним за послове здравља обезбедити лекове за лечење ХИВ (СИДА), Ц хепатита, туберкулозе и супституционе терапије зависника Спровођење програма за лечење ХИВ (СИДА), Ц хепатита, туберкулозе и супституционе терапије зависника у сарадњи са министарством надлежним за послове здравља Трајно Управа за извршење кривичних санкција, Министарство надлежно за послове здравља Програми за лечење ХИВ (СИДА), Ц хепатита, туберкулозе и супституционе терапије зависника се спроводе у свим заводима Финансирање из буџета Републике Србије 8.6 Обезбедити континуирану обуку здравствених радника за спровођење програма смањења штете код болести зависности и превенције полно и крвно преносивих болести и туберкулозе и обезбедити одрживост програма у систему извршења кривичних санкција Израдити програме обуке здравствених радника за спровођење програма смањења штете код болести зависности и превенције полно и крвно преносивих болести и туберкулозе и обезбедити одрживост програма у систему извршења кривичних санкција Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција и Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Обучено до 15 тренера за спровођење обуке здравствених радника Нису потребна додатна средства Спровођење обуке за здравствене раднике као редован програм обуке Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција Континуирано Управа за извршење кривичних санкција и Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Обучени здравствени радници Управе за извршење кривичних санкција Нису потребна додатна средства 9. Извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Циљ Стварање услова за извршење мере безбедности на начин који омогућава лицима на мери хуманији третман и прихват у друштвеној заједници Индикатор циља Током извршења мере безбедности ниво поштовања људских права лица на мери је побољшан и сва лица на мери имају индивидуализован програм третмана Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 9.1 Наставак реконструкције Специјалне затворске болнице у Београду и увођење нових и развијање постојећих специјализованих програма Завршетак комплетне реконструкције Специјалне затворске болнице у Београду Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Завршена реконструкција у складу са европским стандардима Финасирање из буџета Републике Србије Израда програма обуке и спровођење специјализованих програма (психотерапијски програми у раду са лицима на мери безбедности) Децембар 2016. године Управа за извршење кривичних санкција и Специјална затворска болница у Београду Програми обуке израђени и примењују се Финасирање из буџета Републике Србије 9.2 Измене законских решења и увођење надлежности судије за извршење у поступак одлучивања о замени мере безбедности Формирање радне групе која ће израдити нацрт измена релевантних закона и достављање нацрта Влади Децембар 2016. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција, Министарство здравља Нацрт измена релевантних закона достављен Влади Нису потребна додатна средства 9.3 Подизање свести и едукација носилаца правосудних функција, медициских радника и запослених у Управи о различитим позитивним праксама у вези са мерама безбедности које постоје у другим земљама Организовање јавних трибина Април 2017. године Министарство надлежно за послове правосуђа Јавне трибине организоване на територији Апелационих судова Финансирање обезбеђено од стране ОЕБС-а Размена искустава са стручњацима из земаља у којима постоји систем мера безбедности који је усклађен са савременим стандардима Јун 2016. године Министарство надлежно за послове правосуђа и Министарство здравља Организована студијска посета земљи која има систем мера безбедности усклађен са савременим стандардима Финансирање обезбеђено од стране ОЕБС-а Организовање едукативних семинара за носиоце правосудних функција, медицинско особље и запослене у Управи Септембар 2017. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Министарство здравља и Правосудна академија Едукативни семинари организовани на територији свих основних судова Финансирање обезбеђено од стране ОЕБС-а 9.4 Постепено увођење надлежности Пробационе службе у праћењу извршења мере обавезног психијатријског лечења на слободи и помоћи у обезбеђивању прихвата и реинтеграције лица након обуставе мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Измена акта о систематизацији и запошљавање нових повереника Март 2017. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Запослени нови повереници Финансирање из буџета Републике Србије Израда плана обуке запослених у Пробационој служби Јун 2017. године Управа за извршење кривичних санкција План обуке за запослене у Пробационој служби израђен Нису потребна додатна средства Обука запослених у Пробационој служби Децембар 2019. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција Сви запослени у пробационој служби су обучени у складу са новим планом обуке Нису потребна додатна средства 10. Обука и стручно оспособљавање осуђених лица и њихов рад Циљ Стицање и верификација знања, како би се пружиле могућности за конструктивно радно ангажовање лица лишених слободе за време извршења казне и успешна реинтеграција у друштво након извршења казне, кроз обезбеђивање конкретних програма обуке и стручног оспособљавања осуђених лица. Индикатор циља Повећан број осуђених лица који годишње заврше сертификовану обуку са 7,2% у 2014. години на 15% до 2020. године, у односу на просечно бројно стање осуђених. Повећан број осуђених лица обухваћених конструктивним упошљавањем осуђених са 22% у 2014. години на 40% до 2020. године, у односу на просечно бројно стање осуђених. Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 10.1 Израда концепције увођења стручног образовања и обукe у програме третмана осуђених лица и остваривање неопходних услова за њено спровођење на нивоу целокупног система извршења кривичних санкција Израда концепције за увођење обуке у програм третмана осуђених Урађено Управа за извршење кривичних санкција Сачињен трогодишњи план обуке за први трогодишњи период 2014–2016. Нису потребна додатна средства Јачање капацитета за обуку – доквалификација за 40 инструктора Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Завршено потребно дошколовавање за 40 инструктора до краја 2017. године 2.700.000 динара (по 900.000 у 2015, 2016, 2017. години) – за трошкове школовања инструктора Набавка опреме и оспособљавање учионица у складу са предлозима из завода Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Објекти за спровођење обука су у функцији 3.300.000 динара – (по 1.100.000 у 2015, 2016, 2017. години) 10.2 Успостављање трајне сарадње са Министарством надлежним за послове образовања, у циљу успостављања реализације програма основног образовања за одрасле који се налазе на извршењу кривичних санкција Закључивање Споразума о сарадњи са Министарством надлежним за послове образовања Децембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа и Министарство надлежно за послове образовања Закључен споразум Нису потребна додатна средства 10.3 Извршити анализу производних капацитета и постојећих врста послова у оквиру свих завода, као и анализу досадашњег финансијског пословања привредних јединица у циљу реалног сагледавања њихове ефикасности. На основу добијених резултата потребно је извршити реорганизацију службе за обуку и упошљавање. Такође, потребно је производне капацитете завода сагледати у реалном светлу и испитати могућност њиховог ангажовања кроз различите форме јавно-приватних и јавно-јавних партнерстава, који би умањили проблеме које са собом носи пословање у условима тржишне економије Елаборат анализе производних капацитета и то: обуке и упошљавање, производни програм и пласман, објекти, опрема, земљиште и култивисана имовина, финансијски извештаји за 2012. и 2013. годину, анализа могућности за већу интерну реализацију, анализа окружења Урађено Управа за извршење кривичних санкција Завршен документ Анализе Нису потребна додатна средства Израда плана реорганизације Службе за обуку и упошљавање Урађено Управа за извршење кривичних санкција Израђен план Нису потребна додатна средства Израдити Правилник о организацији Службе за обуку и упошљавање Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа Донет правилник Нису потребна додатна средства Спровести активности на реорганизацији Службе за обуку и упошљавање Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Реорганизована служба за обуку и упошљавање Јачање кадровског капацитета у складу са могућностима буџета и исказаним потребама – 10.000.000 динара годишње 10.4 Побољшати радне услове у свим заводима и обезбедити да хигијенско-техничка заштита на раду задовољава прописане стандарде Извршити набавку заштитних средстава и реконструкцију просторија за рад осуђених Децембар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Завршене активности на набављена заштитна средства и рекоснтрукције просторија за рад осуђених Део средстава обезбеђен из ИПА 2013 пројекта за реконструкцију погона женског затвора – 130.000 евра Издвојена средства из буџета Републике Србије и донација за реконструкцију погона за рад по 5.000.000 динара у 2015, 2016 и 2017. години 10.5 Остваривање законодавних и институционалних претпоставки за увођење могућности стицања основног и средњег образовања током издржавања казне Анализа потреба за образовањем осуђених у заводима Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Урађена анализа потреба Нису потребна додатна средства Закључивање споразума о сарадњи министарства надлежног за послове правосуђа и министарства надлежног за послове просвете, науке и технолошког развоја Децембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа и министарство надлежно за послове образовања Закључен споразум Нису потребна додатна средства Спровођење образовања у заводима Трајно Управа за извршење кривичних санкција и министарство надлежно за послове образовања Створени услови за бољу реинтеграцију осуђених Финансирање из буџета Републике Србије 11. Правосудна полиција Циљ Успостављање правосудне полиције Индикатор циља Правосудна полиција ефикасно обезбеђује извршење функција правосудних органа, безбедност лица на извршењу кривичних санкција и објеката у надлежности Министарства правде Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 11.1 Преиспитивање могућности измене постојећих закона и подзаконских аката који регулишу кривично-правну материју, рад судова и систем извршења кривичних санкција, како би се успоставио јединствен систем селекције, пријема у службу и организације рада правосудне полиције у обезбеђењу правосудних органа и послова правосудних органа, као и система извршења кривичних санкција Формирање радне групе која ће анализирати постојеће стање Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Извештај о анализи постојећег стања Нису потребна додатна средства Израдити студију изводљивости успостављања правосудне полиције Децембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђена студија изводљивости успостављања правосудне полиције Нису потребна додатна средства 11.2 Изналажење могућности за организацију рада јединствене формације правосудне полиције у оквиру министарства надлежног за послове правосуђа, који обезбеђује ефикасну безбедност и заштиту правосудних органа и завода – права, обавезе, овлашћења и хоризонталну проходност запослених Израда нацрта прописа о организацији рада правосудне полиције у складу са анализом постојећег стања и студијом изводљивости Јун 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђен нацрт прописа о организацији рада правосудне полиције Нису потребна додатна средства 11.3 Преиспитивање могућности за успостављање нормативног оквира за континуирану проверу психофизичких способности запослених за обављање послова правосудне полиције Израда нацрта правилника за проверу психофизичких способности правосудне полиције Децембар 2015. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђен нацрт правилника за проверу психофизичких способности правосудне полиције Нису потребна додатна средства 11.4 Израда програма и спровођење континуиране обуке правосудне полиције у оквиру Центра за обуку и стручно оспособљавање Формирање радне групе и израда програма обуке за правосудну полицију Децембар 2016. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Израђени програми обуке за правосудну полицију Нису потребна додатна средства 12. Алтернативне мере и санкције Циљ Повереничка служба делотворно извршава алтернативне мере и санкције на територији целе земље. Индикатор циља Оформљена мрежа повереничких канцеларија не територији целе земље,повећан број изречених и извршених алтернативних мера и санкција за 20% на годишњем нивоу. Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 12.1 Пријем у службу нових запослених на пословима извршења алтернативних санкција и мера Спровести конкурс за попуњавање радних места на пословима извршења алтернативних санкција Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Запослен потребан број повереника Финансирање из буџета Републике Србије 12.2 Оснивање посебне службе за алтернативне санкција у склопу Управе за извршење кривичних санкција Измена у акту о систематизацији радних места у Управи Децембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа, Управа за извршење кривичних санкција Основано посебно одељење за алтернативне санкције Нису потребна додатна средства 12.3 Ширење мреже повереничких канцеларија, и стварање новог организационог оквира у складу са новим законским решењима и повећаним потребама у систему извршења алтернативних мера и санкција Отварање 9 нових канцеларија за алтернативне санкције Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција и локалне самоуправе Комплетирана мрежа канцеларија за алтернативне санкције за подручја свих виших судова Финансирање из буџета Републике Србије 12.4 Подизање свести о алтернативним санкцијама код представника државних органа (како би се обезбедили неопходни услови за њихову реализацију), судија (који треба да изричу такве мере) као и грађана (како би прихватили ове мере) Организовати прес конференције, трибине и сличне медијски пропраћене активности Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, Пројекат ЕУ (ГИЗ) Већа медијска заступљеност у циљу сензибилизације јавности за алтернативне видове кажњавања Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 12.5 Обука за носиоце правосудних функција, поверенике, овлашћена службена лица подручних органа полиције и друге који ће учествовати у спровођењу алтернативних санкција Организовати семинаре, обуке и округле столове за носиоце правосудних функција Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, Правосудна академија, Пројекат ЕУ (ГИЗ) Обучени носиоци правосудних функција за одређивање алтернативних мера и санкција Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 Организовати обуке за поверенике и запослене који су ангажовани на извршавању алтернативних мера и санкција Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Пројекат ЕУ (ГИЗ) Обучени повереници и запослени за примену унапређених метода рада у реализацији и контроли алтернативних санкција и мера Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 Испланирати процедуре и нивое сарадње са подручним органима полиције Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција и Министарство надлежно за унутрашње послове Израђене процедуре и компатибилни програми поступања између канцеларија за алтернативне санкције и месно надлежних полицијских управа Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 12.6 Припрема пилот пројеката ради успостављања нових видова алтернативних санкција (како оних које захтевају већи степен надзора, тако и оних које захтевају мањи степен надзора приликом извршења) Реализовати пилот пројекат за извршење алтернативних казни изречених у прекршајном поступку Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција и Пројекат ЕУ (ГИЗ) Израђене процедуре за рад повереника и унапређени програми поступања за извршавање алтернативних санкција Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 Реализовати пилот пројекат за извршење одлуке тужиоца о одлагању кривичног гоњења Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција и Пројекат ЕУ (ГИЗ) Израђене процедуре за рад повереника и унапређени програми поступања за извршавање алтернативних санкција Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 Реализовати пилот пројекат за групно извршење казни рада у јавном интересу Октобар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција и Пројекат ЕУ (ГИЗ) Израђене процедуре за рад повереника и унапређени програми поступања за извршавање алтернативних санкција Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 12.7 Усаглашавање механизама и координације код извршења алтернативних санкција, као и израда краткорочне и дугорочне анализе трошкова и добити Формирање координационог тела за ефикасно спровођење алтернативних санкција Март 2015. године Министарства надлежна за послове правосуђа, рада и социјалне политике, унутрашњих послова и образовања Формирано координационо тело Нису потребна додатна средства Анализа краткорочних и дугорочних трошкова и добити Јул 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, ЕУ пројекат Израђена анализа трошкова и добити Финансирање из пројекта ЕУ ИПА 2010 12.8 Обезбеђивање услова да повереничка служба буде у могућности да пружа адекватну подршку осуђенима након издржане казне, у циљу њихове ефикасне реинтеграције у друштвену заједницу Успоставити сарадњу канцеларија за алтернативне санкције са неопходним субјектима локалне самоуправе Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција, представници локалне самоуправе Повереници у сарадњи са локалном самоуправом пружају адекватну подршку и помоћ осуђенима након издржане казне Нису потребна додатна средства 13. Обука и стручно усавршавање запослених Циљ Унапређење квалитета обуке и стручног усавршавања запослених Индикатор циља Успостављен јединствени план обуке, усавршавања запослених, оцењивања и напредовања свих запослених у Управи Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 13.1 Израдa новог Правилника о обуци и стручном оспособљавању запослених у Управи Формирање радне групе и израда Правилника о обуци и стручном оспособљавању запослених у Управи Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа Донет Правилник о обуци и стручном оспособљавању запослених у Управи Нису потребна додатна средства 13.2 Реконструкцијa и проширење постојећих капацитета и правно регулисање коришћења објеката Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе Израда пројекта реконструкције постојећих капацитета Центра за обуку и стручно оспособљавање и реконструкција капацитета у складу са пројектом Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Капацитети реконструисани у складу са пројектом Финансирање из буџета Републике Србије 13.3 Набавкa додатних наставних средстава како би се обезбедило ефикасно извођење наставе Анализа потреба Центра за обуку и стручно оспособљавање у складу са програмима наставе Децембар 2014. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Урађена анализа Нису потребна додатна средства Набавка средстава у складу са урађеном Анализом Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена средства у складу са урађеном анализом Финансирање из буџета Републике Србије 13.4 Селекција и едукација предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе Израда плана и програма селекције предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе Децембар 2014. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе, Управа за извршење кривичних санкција Предавачи изабрани у складу са планом и програмом Нису потребна додатна средства Израда програма едукације и обука предавача у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе Децембар 2016. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Предавачи едуковани у складу са израђеним програмом Нису потребна додатна средства 13.5 Дефинисање јасних задужења и процедура на основу којих ће се у оквиру области стручног усавршавања обједињавати сви запослени у систему извршења кривичних санкција у Републици Србији Израда процедура стручног усавршавања, плана обуке запослених у свим службама у заводима и критеријума оцењивања квалитета наставе Децембар 2015. године Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Израђен јединствени план стручног усавршавања запослених и критеријуми оцењивања квалитета наставе Нису потребна додатна средства 13.6 Наставак израде, извођења и оцењивања планова и програма обуке и стручног усавршавања (запослених и руководилаца) са усаглашеним приоритетним областима Израда годишњег плана обуке и стручног усавршавања у складу са приоритетним областима Трајно Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Запослени се обучавају у складу са годишњим планом обуке и стручног усавршавања Финансирање из буџета Републике Србије 13.7 Успостављање тела за координацију и праћење резултата рада запослених у Управи и кадровског планирања Одлука о оснивању координационог тела за праћење резултата рада запослених у Управи Децембар 2014. године Управа за извршење кривичних санкција Успостављено тело за координацију и праћење резултата рада запослених у Управи и кадровског планирања Нису потребна додатна средства 14. Надзор Циљ Побољшање ефикасности система надзора над извршењем заводских и ванзаводских санкција у циљу уједначавања праксе поступања са осуђенима Индикатор циља Установљен независан и делотворан интерни надзор над извршењем заводских и ванзаводских санкција Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси Напомене 14.1 Унапређење нормативне, организационе и кадровске структуре запослених у одељењу за надзор у циљу обављања независног и делотворног надзора над извршењем заводских и ванзаводских санкција Израда Правилника о надзору над радом завода Септембар 2014. године Министарство надлежно за послове правосуђа Донет Правилник о надзору над радом завода Нису потребна додатна средства Пријем нових запослених у одељењу за надзор Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Запослени примљени Финансирање из буџета Републике Србије Обука лица овлашћених за надзор у складу са европским стандардима Континуирано Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе Запослени у служби за надзор успешно примењују европске стандарде у вршењу надзора Нису потребна додатна средства 14.2 Размотрити потребу измене прописа ради доступности записника о надзору Измењене одредбе Закона о извршењу кривичних санкција о доступности записника о надзору Извршено Министарство надлежно за послове правосуђа Одредбе закона измењене Нису потребна додатна средства 14.3 Спровођење обуке и стручног усавршавања лица овлашћених за надзор у погледу техника рада и примене Правилника о надзору над радом завода код посебних категорија лица према којима се извршавају кривичне санкције, као што су малолетници, жене, стара лица, лица на мери обавезног лечења, лица осуђена за организовани криминал и друго Израде програма обуке и обука лица овлашћених за надзор над радом завода код посебних категорија лица према којима се извршавају кривичне санкције, као што су: малолетници, жене, стара лица, лица на мери обавезног лечења, лица осуђена за организовани криминал и друго Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Израђен програм обуке и овлашћена лица за надзор су обучена за рад са посебним категоријама Нису потребна додатна средства Израда упитника за обављање надзора Децембар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Упитник израђен Финансирање од стране Мисије ОЕБС-а 14.4 Успостављање конструктивне сарадње са Заштитником грађана, Комисијом за контролу извршења кривичних санкција коју је образовала Народна скупштина, удружењима грађана и другим државним органима Организовање континуираних дијалога са Заштитником грађана, Комисијом за контролу извршења кривичних санкција, удружењима грађана и другим државним органима Трајно Управа за извршење кривичних санкција Повећан број састанака са Заштитником грађана, Комисијом за контролу извршења кривичних санкција, удружењима грађана и другим државним органима Нису потребна додатна средства 15. Информациони и безбедносни системи Циљ Развојем постојећих и увођењем нових система и технологија омогућава се прикупљање података које је једнообразно и свеобухватно, а прикупљени подаци су лако доступни надлежнним органима Индикатор циља Оперативни ИТ и безбедносни системи су повезани са системима других релевантних државних органа (полиција, јавно тужилаштво и судови) Бр. Мере из стратегије Активности Рок Одговорни субјекти Индикатори Потребни ресурси 15.1 Подсистеми за управљање људским ресурсима, који би обезбедио евиденцију присуства на раду запослених, обрачун плата, евиденцију радног времена, процену радне успешности и евиденцију радне оспособљености Израда софтверског решења за потребе Управе Децембар 2016. године Управа за извршење кривичних санкција Омогућено брзо и прецизно добијање података о људским ресурсима Финансирање из буџета Републике Србије 15.2 Даље унапређење софтвера добијеног путем ИПА пројекта 2008 „Унапређењe транспарентности и ефикасности (јавно тужилаштво и систем извршења) – у оквиру којег би требало предвидети : имплементацију постојећих функционалности у свим заводима Управе, како би централизовани Информациони систем могао имати релевантне и прецизне податке за прављење анализа; дефинисање и развој нових функционалности у циљу покривања на потребном нивоу ,свих процеса рада у Управи на тестном окружењу путем пилот пројекта; имплементација тако развијених нових функционалности у свим заводима; Business Intelligence (BI) подсистем за прикупљање и обраду оперативних података добијених из свакодневних процеса рада, који треба да садржи напредне анализе и корелације прикупљених података у циљу мерења перформанси свих процеса рада Управе, упоређивања са дефинисаним критеријумима и генерисања скупа потребних извештаја за свако радно место; Доградња софтвера Мај 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Софтвер повезан са софтверима судства и прилагођен раду на пословима алтернативних санкција Финансирање из донације европске делегације 15.3 Подсистем за праћење и евалуацију ризика и карактеристика лица лишених слободе (који поред информација о лицима лишених слободе и њиховим карактеристикама) треба да садржи и програме њиховог оспособљавања у циљу смањења степена поврата Доградња софтвера Мај 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Софтвер повезан са софтверима судства и прилагођен раду на пословима алтернативних санкција Финансирање из донације европске делегације 15.4 Неопходна системска инфраструктура за обезбеђивање несметаног рада нових подсистема Набавити потребну опрему Април 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена потребна опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.5 У склопу активности информатизације потребно је предвидети анализу и редефинисање постојећих процеса рада, односно усклађивање евентуално различитих процеса рада који су специфични за одређене заводе, како би се процес рада прилагодио и успешно могао аутоматизовати путем имплементације јединственог централизованог информационог подсистема Израда софтверског решења за потребе Управе Децембар 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Омогућена имплементација јединственог централизованог информационог подсистема Финансирање из буџета Републике Србије 15.6 Информисање запослених у Управи о улози и значају статистичких извештаја и њихово обучавање да те извештаје користе како би све важне одлуке, укључујући и планирање и расподелу средстава , доносили на основу чињеница Израда софтверског решења за потребе Управе Децембар 2019. године Управа за извршење кривичних санкција Омогућена имплементација јединственог централизованог информационог подсистема Финансирање из буџета Републике Србије 15.7 Стандардизацију система и уређаја намењених за спровођење безбедности у Управи Израда документације потребне за техничке смернице потребне при пројектовању и изради система намењених за спровођење безбедности у Управи Јануар 2015. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена документација Нису потребна додатна средства 15.8 Израда и реализација пројекта интегрисаног система безбедности на нивоу Управе Израда и реалиѕација документације потребне за интегрисани систем безбедности на нивоу Управе Јун 2016. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена пројектна документација Финансирање из буџета Републике Србије 15.9 Даље унапређење система видео надзора – опремањем свих завода потребним уређајима и системима и умрежавањем у постојећи систем видео надзора Израда пројектне документације и набавка опреме Јануар 2020. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена потребна опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.10 Увођење јединственог система везе Управе који је компатибилан са системима везе министарства надлежног за унутрашње послове Набавити потребну опрему Јануар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена потребна опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.11 Умрежавање са информационим системима министарства надлежног за унутрашње послове Набавити потребну опрему Јануар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена потребна опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.12 Увођење јединственог система заштите приватности и интегритета података на нивоу целокупне Управе Набавити потребну опрему Јануар 2017. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.13 Увођење јединственог система заштите тајних података коришћењем уређаја и докумената криптозаштите Набавити потребну опрему Новембар 2018. године Управа за извршење кривичних санкција Набављена потребна опрема Финансирање из буџета Републике Србије 15.14 Организовање специјалистичке обуке руководилаца и припадника службе за обезбеђење за коришћење уређаја и система намењених за спровођење техничких мера безбедности Обука припадника службе обезбеђења у постојећем центру за обуку радника Управе Децембар 2020. године Управа за извршење кривичних санкција обављена обука припадника службе обезбеђења Финансирање из буџета Републике Србије 15.15 Дефинисање циљне архитектуре информационог система; начине и принципе комуникације информационих подсистема; по којим се релевантним светски признатим методологијама у домену Enterprise Architecture (ЕА) информациони систем, Управе планира и развија, како би и сви будући подсистеми који се набављају путем пројекта или развијају морали да испуњавају претходно дефинисане захтеве, обезбеђујући на тај начин успешну интеграцију у јединствени информациони систем. Израда документације потребне за дефинисање циљне архитектуре информационог система Јун 2016. године Управа за извршење кривичних санкција Израђена документација Финансирање из буџета Републике Србије ЗАКОН о рехабилитацији "Службени гласник РС", број 92 од 7. децембра 2011. Предмет закона Члан 1. Овим законом уређују се рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога, лишена живота, слободе или других права до дана ступања на снагу овог закона: 1) на територији Републике Србије без судске или административне одлуке; 2) изван територије Републике Србије без судске или административне одлуке војних и других југословенских органа, ако су имала или имају пребивалиште на територији Републике Србије или држављанство Републике Србије; 3) судском или административном одлуком органа Републике Србије; 4) судском или административном одлуком војних и других југословенских органа, ако су имала или имају пребивалиште на територији Републике Србије или држављанство Републике Србије. Право на рехабилитацију има лице из става 1. тач. 3) и 4) овог члана ако је судска или административна одлука донета противно начелима правне државе и општеприхваћеним стандардима људских права и слобода. Право на рехабилитацију имају и лица из става 1. овог члана која се, у складу са законом и другим прописима, сматрају борцима народноослободилачког рата. Право на рехабилитацију немају лица која су за време трајања Другог светског рата на територији Републике Србије лишена живота у оружаним сукобима као припадници окупационих оружаних снага и квислиншких формација. Република Србија, у смислу овог закона, није одговорна за радње и акте окупационих снага за време трајања Другог светског рата на територији Републике Србије. Рехабилитација и ограничења права на враћање одузете имовине и обештећење Члан 2. Не могу се рехабилитовати и немају право на враћање имовине одузете на основу прописа из члана 2. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС”, број 72/11), припадници окупационих снага које су окупирале делове територије Републике Србије током Другог светског рата и припадници квислиншких формација, а који су извршили, односно учествовали у извршењу ратних злочина. Под лицима из става 1. овог члана, односно лицима из члана 5. став 3. тачка 3) Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС”, број 72/11) сматрају се: 1) сва лица која су одлуком војног суда или другог органа под контролом Националног комитета ослобођења Југославије од дана ослобођења одређеног места проглашена за ратне злочинце, односно учеснике у ратним злочинима; 2) сва лица која су судови и други органи Демократске Федеративне Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, као и Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата прогласили да су ратни злочинци, односно учесници у ратним злочинима. Под лицима из става 1. овог члана не сматрају се лица која су до дана ступања на снагу овог закона рехабилитована, лица која буду рехабилитована по сили закона у складу са овим законом, као и лица за која се у поступку рехабилитације утврди да нису извршила, односно учествовала у извршењу ратних злочина. Под даном ослобођења, у смислу става 2. тачка 1) овог члана сматра се дан када су припадници Народноослободилачког покрета почели ефективно да врше власт у одређеном насељеном месту, која се касније није прекидала. Рехабилитација и правне последице рехабилитације Члан 3. Рехабилитација је утврђивање ништавости, односно непуноважности аката и радњи којима су лица из члана 1. став 1. овог закона лишена живота, слободе или других права из политичких, верских, националних или идеолошких разлога. Правне последице рехабилитације за рехабилитовано лице и за друга лица одређена овим законом су мере уклањања и ублажавања последица ништавих, односно непуноважних аката и радњи из става 1. овог члана и обухватају право на: посебан пензијски стаж; месечну новчану накнаду (посебан додатак); здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања; право на враћање конфисковане имовине или имовине одузете по основу прописа из члана 2. став 1. овог закона, односно обештећење за ту имовину; право на обештећење за материјалну и нематеријалну штету (рехабилитационо обештећење). Врсте рехабилитације Члан 4. Рехабилитација у складу са овим законом може бити по сили закона (законска рехабилитација) или судском одлуком (судска рехабилитација). Суд у случају законске рехабилитације доноси одлуку којом утврђује да је лице рехабилитовано по сили закона, а у случају судске рехабилитације суд га својом одлуком рехабилитује. Законска рехабилитација Члан 5. По сили закона рехабилитују се лица из члана 1. став 1. тач. 1) и 2) овог закона чија су права и слободе повређена до дана ступања на снагу овог закона, без судске или административне одлуке. По сили закона рехабилитују се лица из члана 1. став 1. тач. 3) и 4) овог закона чија су права и слободе повређена до дана ступања на снагу овог закона, а која су судском или административном одлуком кажњена: 1) за дело које у време извршења радње није било одређено законом као кажњиво дело или казном која у време извршења дела није била прописана; 2) за кривично дело непријатељске пропаганде злонамерним и неистинитим приказивањем друштвенополитичких прилика у земљи из члана 118. став 1. Кривичног законика („Службени лист ФНРЈ”, бр. 13/51, 30/59 – пречишћени текст, 11/62, 31/62 и 37/62 и „Службени лист СФРЈ”, бр. 15/65, 15/67, 20/69 и 6/73); 3) за кривично дело из члана 1. став 3. и члана 5. став 2. у вези са ставом 1. тач. 1), 3), 4), 5), 6), 11) и 12) Закона о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже („Службени лист ДФЈ”, број 26/45 и „Службени лист ФНРЈ”, број 56/46); 4) за кривично дело из Закона о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже („Службени лист ДФЈ”, број 26/45 и „Службени лист ФНРЈ”, број 56/46) када је против власника предузећа (радње), одговорне управе правног лица, органа или пуномоћника правног лица који су управљали предузећем или имањем у својини правног лица, повређена претпоставка невиности применом члана 11. тог закона; 5) за кривично дело из члана 2. Закона о забрани изазивања националне, расне и верске мржње и раздора („Службени лист ДФЈ”, број 36/45 и „Службени лист ФНРЈ”, број 56/46), ако је учињено само радњом писања; 6) због бекства из установе за извршење санкција и других принудних мера у којој је извршавана санкција или друга принудна мера према лицу из члана 1. став 1. овог закона. По сили закона рехабилитују се и лица из члана 1. став 1. тач. 3) и 4) овог закона која су на основу судске или административне одлуке лишена слободе под оптужбом да су се изјаснили за Резолуцију Информбироа од 28. јуна 1948. године и држана у логорима или затворима на територији Федеративне Народне Републике Југославије у периоду од 1949. до 1955. године. По сили закона рехабилитују се и лица која су по принципу колективне одговорности проглашена за ратне злочинце, односно учеснике у ратним злочинима, а која нису изгубила југословенско држављанство и нису извршила или учествовала у извршењу ратних злочина. По сили закона рехабилитују се и лица којима је Указом Председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије У. број 392 од 8. марта 1947. године („Службени лист ФНРЈ”, број 64/47) укинуто држављанство и конфискована целокупна имовина. Захтев за рехабилитацију Члан 6. Поступак за рехабилитацију покреће се захтевом. Подносиоци захтева за рехабилитацију Члан 7. Захтев за рехабилитацију може поднети: 1) лице из члана 1. став 1. овог закона; 2) после смрти лица из члана 1. став 1. овог закона, супружник, ванбрачни партнер, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и пасторчад), потомци, преци, усвојиоци, браћа и сестре, остали законски наследници, тестаментални наследници и правно лице чији је то лице било члан, односно оснивач; 3) правно лице чији је циљ заштита слобода и права човека и грађанина, уз својеручно потписани и од надлежног органа оверени пристанак лица из члана 1. став 1. овог закона, а у случају његове смрти, уз пристанак неког од физичких лица из тачке 2) овог члана; 4) јавни тужилац у случају нарочито тешке повреде начела правне државе и општеприхваћених стандарда људских права и слобода; 5) деца лица из члана 1. став 1. овог закона која су, за време трајања повреде права и слободе родитеља, рођена у установама за извршење санкција, односно која су у тим установама са њима провела део времена или су за то време расла без родитељског старања једног, другог или оба родитеља. Садржина захтева Члан 8. Захтев за рехабилитацију нарочито садржи: податке о лицу чија се рехабилитација захтева, својеручно потписан и од надлежног органа оверен пристанак у случају из члана 7. тачка 3) овог закона, опис повреде права, као и доказе о оправданости захтева. Рок за подношење захтева Члан 9. Право на подношење захтева за рехабилитацију због повреде права из члана 1. став 1. овог закона престаје протеком пет година од дана ступања на снагу овог закона. Надлежност и састав суда Члан 10. О захтеву за рехабилитацију одлучује виши суд. Захтев за рехабилитацију подноси се вишем суду надлежном за подручје где се налази пребивалиште, односно седиште подносиоца захтева или месту где је извршена повреда права. О захтеву за рехабилитацију одлучује судија појединац. Обавештење о поднетом захтеву Члан 11. О поднетом захтеву за рехабилитацију виши суд одмах обавештава министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство), уз доставу копије захтева. Ако је за рехабилитацију истог лица покренуто два или више поступака, Министарство ће о томе обавестити судове пред којима су поступци покренути да би се поступак спровео пред оним судом пред којим је поступак раније покренут. Бесплатна правна помоћ и трошкови поступка Члан 12. Подносиоцу захтева који је физичко лице или правно лице чији циљ није оствaривање добити у поступку рехабилитације може се одобрити бесплатна правна помоћ, у складу са законом. Подносилац захтева у поступку рехабилитације ослобођен је плаћања трошкова поступка. Истражно начело Члан 13. Суд прибавља доказе и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана од дана пријема захтева. Суд може и самостално истраживати чињенице које странка није изнела. Правила поступка Члан 14. О захтеву за рехабилитацију лица из члана 5. овог закона суд одлучује у једностраначком поступку по правилима ванпарничног поступка, уз обавезно претходно прибављање мишљења надлежног вишег јавног тужиоца. У случају да се у мишљењу надлежног вишег јавног тужиоца оспорава захтев из става 1. овог члана, даљи поступак ће се наставити у складу са одредбом става 3. овог члана. О захтевима за рехабилитацију лица из члана 1. став 1. тач. 3) и 4) овог закона, осим захтева лица из става 1. овог члана, суд одлучује у двостраначком поступку по правилима ванпарничног поступка, а као други учесник у поступку обавезно учествује Република Србија, коју заступа надлежни виши јавни тужилац. Привремене мере обезбеђења Члан 15. Суд може, на захтев лица из члана 7. овог закона, пре покретања и у току поступка рехабилитације одредити привремене мере обезбеђења под условима прописаним законом којим се уређује извршење и обезбеђење. Примена Закона о ванпарничном поступку Члан 16. У поступку рехабилитације не примењују се одредбе чл. 16, 23. и 24. Закона о ванпарничном поступку. Решење о рехабилитацији Члан 17. Када је повреда права извршена без судске или административне одлуке, суд ће у решењу којим се усваја захтев за законску рехабилитацију утврдити да је извршена повреда права лица из члана 1. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, као и да су без дејства одговарајуће правне последице те повреде. Решењем којим усваја захтев за законску рехабилитацију лица из члана 5. ст. 2. до 5. овог закона, суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитованог лица ништава од њеног доношења, као и да су ништаве њене правне последице. Решењем којим усваја захтев за судску рехабилитацију, суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитованог лица ништава од њеног доношења, у целини или делимично, као и да су ништаве њене правне последице. Захтев за судску рехабилитацију усваја се делимично ако је основан само у погледу неког од кажњивих дела на које се односи одлука, као и ако је основан само у погледу врсте или висине изречене казне. Рехабилитовано лице сматра се неосуђиваним у делу у којем је усвојен његов захтев за рехабилитацију, а време трајања извршене казне сматра се неоправданим лишењем слободе. Жалба против решења о рехабилитацији Члан 18. Против решења у поступку рехабилитације дозвољена је жалба у року од 30 дана од дана достављања решења. Надлежни апелациони суд одлучује о жалби у већу састављеном од троје судија. Против правноснажног решења у поступку рехабилитације није дозвољена ревизија. Објављивање правноснажног решења о рехабилитацији Члан 19. Министарство објављује имена и податке о рехабилитованим лицима у „Службеном гласнику Републике Србије” на захтев лица из члана 7. овог закона, најмање једном у три месеца. Права рехабилитованих лица Члан 20. Рехабилитовано лице има право на посебан пензијски стаж, месечну новчану накнаду (посебан додатак), здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања, право на враћање конфисковане имовине или имовине одузете по основу прописа из члана 2. став 1. овог закона, односно обештећење за ту имовину, као и право на рехабилитационо обештећење. Враћање имовине, односно обештећење за имовину из става 1. овог члана врши се у складу са законом који уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину. Права других лица Члан 21. Лице из члана 7. тачка 5) овог закона има право на здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања, као и право на рехабилитационо обештећење, у складу са одредбом члана 26. став 3. овог закона. Право на рехабилитационо обештећење имају и брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер рехабилитованог лица, у складу са одредбом члана 26. став 4. овог закона. Право на враћање конфисковане имовине или имовине одузете по основу прописа из члана 2. став 1. овог закона, односно обештећење за ту имовину имају наследници рехабилитованог лица, у складу са одредбом члана 25. овог закона. Пензијски стаж Члан 22. Рехабилитованом лицу признаје се време лишења слободе као посебан пензијски стаж у двоструком трајању. Рехабилитованом лицу признаје се време незапослености по престанку лишења слободе као посебан пензијски стаж у ефективном трајању, а најдуже две године, ако је незапосленост наступила због повреде права и слобода у смислу овог закона. Месечна новчана накнада (посебан додатак) Члан 23. Рехабилитовано лице коме је признат посебан стаж из члана 22. овог закона у трајању од најмање осам година има право на месечну новчану накнаду (посебан додатак), у висини од 50% од просечне месечне плате у Републици Србији у претходној години. Обрачун, усклађивање и исплату посебног додатка врши Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. Средства за исплату посебног додатка обезбеђују се у буџету Републике Србије. Здравствена заштита и здравствено осигурање Члан 24. Рехабилитовано лице и лице из члана 7. тачка 5) овог закона, које није здравствено осигурано има право на здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања као осигураник, у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање. Средства за здравствену заштиту и здравствено осигурање из става 1. овог члана обезбеђују се у буџету Републике Србије. Право на враћање конфисковане имовине, односно обештећење за конфисковану имовину Члан 25. Рехабилитовано лице и лица из члана 21. став 3. овог закона имају право на враћање конфисковане имовине или имовине одузете по основу прописа из члана 2. став 1. овог закона, односно обештећење за ту имовину, у складу са законом који уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину. Право на рехабилитационо обештећење Члан 26. Рехабилитовано лице има право на обештећење за материјалну штету насталу због повреде права и слобода, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Рехабилитовано лице има право на враћање наплаћених новчаних казни и трошкова поступка, у ревалоризованом износу чија се висина одређује тако што се утврђује сразмера наплаћених износа према просечној плати у време наплате, у односу на просечну плату у Републици Србији у години у којој се врши враћање. Рехабилитовано лице и лице из члана 7. тачка 5) овог закона има право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Лица из члана 21. став 2. овог закона имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због смрти рехабилитованог лица, под условом да је између њих и умрлог рехабилитованог лица постојала трајнија заједница живота, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Комисија за рехабилитационо обештећење Члан 27. На основу одлуке суда којом се усваја захтев за рехабилитацију, рехабилитовано лице и лица из члана 26. ст. 3. и 4. овог закона могу да поднесу захтев за рехабилитационо обештећење. О захтеву за рехабилитационо обештећење одлучује Комисија за рехабилитационо обештећење. Ако захтев из става 2. овог члана не буде усвојен или по њему Комисија за рехабилитационо обештећење не донесе одлуку у року од 90 дана од дана подношења захтева, подносилац заxтева може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дела захтева, тужба се може поднети у погледу остатка захтева. Тужба за накнаду штете из става 3. овог члана не може се поднети по истеку рока од једне године од дана достављања одлуке о одбијању захтева или дана закључења споразума, односно од истека рока из става 3. овог члана. Актом министра надлежног за послове правосуђа одређује се састав Комисије из става 2. овог члана и ближе уређује њен рад. Одлука и споразум о рехабилитационом обештећењу Члан 28. Одлука којом је усвојен захтев за рехабилитационо обештећење, односно споразум о рехабилитационом обештећењу има својство извршне исправе. Јединствена евиденција Члан 29. Министарство води јединствену евиденцију поднетих захтева и правноснажних одлука о рехабилитацији. Министарство је дужно да евиденцију о поднетим захтевима из става 1. овог члана учини доступном јавности објављивањем и благовременим ажурирањем на сајту министарства. Садржину и начин вођења евиденције из става 1. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове правосуђа. Прелазна одредба Члан 30. Поступци рехабилитације који су започети по Закону о рехабилитацији („Службени гласник РС”, број 33/06), а нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама тог закона. Права по основу рехабилитације утврђена овим законом стичу се и на основу правноснажних судских одлука којима су усвојени захтеви за рехабилитацију, а које су донете у складу са Законом о рехабилитацији („Службени гласник РС”, број 33/06). Захтев за рехабилитацију, у складу са овим законом, може се поднети и ако је донета правноснажна судска одлука којом је одбијен захтев за рехабилитацију поднет на основу Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС”, број 33/06). Рок за доношење подзаконских аката Члан 31. Министар надлежан за послове правосуђа, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, доноси акт из члана 27. став 5. и члана 29. став 3. овог закона. Престанак важења ранијег закона Члан 32. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о рехабилитацији („Службени гласник РС”, број 33/06). Завршна одредба Члан 33. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 27. став 5. Закона о рехабилитацији („Службени гласник РСˮ, број 92/11), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о саставу и начину рада Комисије за рехабилитационо обештећење "Службени гласник РС", број 156 од 25. децембра 2020. I. OСНOВНА OДРEДБА Члан 1. Овим правилником уређује се састав и начин рада Комисије за рехабилитационо обештећење (у даљем тексту: Комисија). II. САСТАВ КОМИСИЈЕ Члан 2. Комисија има три члана од којих је један председник Комисије. Комисија има секретара из реда запослених у министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство). Министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар) именује решењем председника, чланове и секретара Комисије и одређује накнаду за рад председника и чланова Комисије. Члан 3. Председник Комисије представља Комисију и руководи њеним радом, сазива и председава седницама Комисије, саставља Предлог годишњег извештаја о раду Комисије и обавља друге послове у складу са овим правилником. Члан 4. Комисија доноси Годишњи извештај о раду Комисије и подноси га министру. Годишњи извештај о раду Комисије подноси се у року од 30 дана од завршетка календарске године. Годишњи извештај о раду садржи: податке о укупном броју захтева за рехабилитационо обештећење које је Комисија примила, податке о укупном броју решених и укупном броју нерешених захтева за рехабилитационо обештећење на крају извештајног периода и извештај о начину на који су захтеви за рехабилитационо обештећење решени. Комисија може да подноси и друге извештаје о раду када оцени да је то потребно или на захтев министра. Члан 5. Организациона јединица министарства надлежна за остваривање права за рехабилитационо обештећење врши стручне и административно-техничке послове за Комисију. III. НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊЕ КОМИСИЈЕ Члан 6. Комисија ради и одлучује на седници. Седнице Комисије одржавају се по потреби, а најмање једном месечно. Комисија може да одржи седницу ако су присутна најмање три члана Комисије. Комисија одлучује већином гласова свих чланова Комисије. Члан 7. Комисија о свом раду води записник који садржи: основне податке о седници Комисије, а нарочито назначење редног броја седнице Комисије, датум и време одржавањa седнице Комисије, име и презиме члана Комисије који присуствује седници Комисије, име и презиме подносиоца захтева за рехабилитационо обештећење (у даљем тексту: подносилац захтева) и садржај диспозитива одлуке Комисије по захтевима за рехабилитационо обештећење. О изради записника старају се председник Комисије и секретар Комисије. Члан 8. Комисија размaтра поднет захтев за рехабилитационо обештећење и приложену документацију. Комисија прибавља податке и документацију од државних и других органа која може бити од значаја за одлучивање о захтеву за рехабилитационо обештећење. Члан 9. Приликом одлучивања о захтеву за рехабилитационо обештећење Комисија узима у обзир: да ли се одлучује о рехабилитационом обештећењу рехабилитованог лица или брачног друга, детета, родитеља, брата, сестре и ванбрачног партнера рехабилитованог лица; правичност и друге чињенице које су од значаја за утврђивање душевних болова због неоснованог лишења слободе или због смрти рехабилитованог лица. Члан 10. Ако утврди да је захтев за рехабилитационо обештећење основан, Комисија доноси одлуку којом усваја захтев за рехабилитационо обештећење. Ако утврди да је захтев за рехабилитационо обештећење делимично основан, Комисија доноси одлуку којом делимично усваја захтев за рехабилитационо обештећење. Ако утврди да захтев за рехабилитационо обештећење није основан, Комисија доноси одлуку којом одбија захтев за рехабилитационо обештећење. Одлуку Комисије потписује председник Комисије. Члан 11. Ако Комисија донесе одлуку из члана 10. ст. 1. и 2. овог правилника, министарство сачињава предлог споразума о рехабилитационом обештећењу (у даљем тексту: споразум). Министарство доставља одлуку Комисије и предлог споразума подносиоцу захтева за рехабилитационо обештећење. Уз одлуку Комисије и предлог споразума, министарство доставља и обавештење у коме одређује рок за прихватање споразума и наводи доказе или податке које подносилац захтева треба да достави ради исплате новчаног износа на име рехабилитационог обештећења. У погледу достављања одлуке Комисије и предлога споразума подносиоцу захтева примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. Члан 12. Ако подносилац захтева сагласан са достављеним предлогом споразума, потписује предлог споразума и исти враћа са потребним прилозима министарству. На основу потписаног споразума, министарство доноси решење о исплати новчаног износа на име рехабилитационог обештећења, које доставља организационој јединици министарства. IV. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 13. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. ЗАКОН о амнестији "Службени гласник РС", број 107 од 9. новембра 2012. Члан 1. Ослобађају се од извршења 25% изречене казне затвора лица правноснажно осуђена за кривична дела која су прописана законима Републике Србије или су била прописана законима који су престали да важе, а која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на издржавању казне затвора у Републици Србији или још нису ступила на издржавање казне затвора или чији премештај је ради издржавања те казне извршен у иностранство. Лица из става 1. овог члана први пут правноснажно осуђена на казну затвора до три месеца ослобађају се од извршења казне затвора у целини, а она први пут правноснажно осуђена на казну затвора од три до шест месеци ослобађају се од извршења 50% изречене казне затвора. Лица из става 1. овог члана правноснажно осуђена за кривично дело тешко убиство прописано чланом 114. Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09 и 111/09), односно за кривично дело убиство (члан 47. став 2) и кривично дело тешки случајеви разбојничке крађе и разбојништва (члан 169. став 2), прописана Кривичним законом Републике Србије („Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77 – исправка, 43/77 – исправка, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90 и „Службени гласник РС”, бр. 16/90, 26/91 – одлука УСЈ, 75/91 – одлука УСРС, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02 – исправка, 80/02 – др. закон, 39/03 и 67/03), ослобађају се од извршења 10% изречене казне затвора. Лица из става 3. овог члана која су на дан ступања на снагу овог закона навршила 70 година живота, ослобађају се од извршења 25% казне затвора. Члан 2. Амнестији не подлежу лица правноснажно осуђена: – на казну затвора од 30 до 40 година; – за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (чл. 370. до 393), кривична дела против полне слободе (чл. 178. до 185б), кривично дело насиље у породици (члан 194. ст. 2. до 4), кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. став 4), кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 305. до 321), кривично дело примање мита (члан 367) и кривично дело давање мита (члан 368), прописана Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09 и 111/09), односно другим законима који су престали да важе; – од стране надлежних судова, односно њихових посебних одељења, у поступцима вођеним у складу са надлежношћу одређеном Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03 – УС, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон и 101/11 – др. закон). Амнестији не подлежу ни лица која су до дана ступања на снагу овог закона више од три пута правноснажно осуђена на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда. Лица из ст. 1. и 2. овог члана која су на дан ступања на снагу овог закона навршила 70 година живота, ослобађају се од извршења 25% изречене казне. Члан 3. Правноснажно осуђена лица којима је изречена јединствена казна затвора ослобађају се од извршења јединствене казне за проценат ослобођења од извршења казне прописан овим законом, претходно утврђене појединачне казне за кривична дела обухваћена овом амнестијом. Члан 4. Амнестији не подлежу правноснажно осуђена лица за која је до дана ступања на снагу овог закона наређено издавање потернице због нејављања на издржавање казне затвора или због бекства са издржавања казне затвора. Суд, односно управник завода за извршење кривичних санкција који је наложио издавање потернице, дужан је да о томе у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона у писаној форми обавести суд који је надлежан за примену амнестије. Члан 5. Амнестији не подлежу ни лица која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на издржавању казне затвора по пресуди за кривично дело у вези са којом је надлежни суд донео одлуку о смањењу казне затвора по раније важећим законима о амнестији. Члан 6. Решење о примени амнестије доноси суд који је судио у првом степену, по службеној дужности или на захтев јавног тужиоца, осуђеног или лица које, у складу са законом којим се уређује кривични поступак, може поднети жалбу на пресуду у корист оптуженог. Суд ће решењем утврдити део казне од чијег је извршења осуђени ослобођен и одредити остатак казне који ће се извршити. Ако се услед примене амнестије осуђени има отпустити са издржавања казне затвора, суд ће истим решењем одлучити и о отпуштању. Решење из става 3. овог члана доставља се без одлагања заводу за извршење кривичних санкција, односно организационој јединици Управе за извршење кривичних санкција надлежној за третман и алтернативне санкције. Решење о примени амнестије које је донето према лицу чији премештај ради издржавања казне затвора је извршен у иностранство, без одлагања се доставља министарству надлежном за послове правосуђа ради спровођења поступка у складу са законом којим се уређује међународна правна помоћ у кривичним стварима. Члан 7. Ако осуђени издржава казну затвора, управник завода за извршење кривичних санкција, односно руководилац организационе јединице Управе за извршење кривичних санкција надлежне за третман и алтернативне санкције дужан је да у року од 24 часа од дана ступања на снагу овог закона у писаној форми обавести суд који је судио у првом степену да осуђени подлеже амнестији, као и о датумима почетка извршења и истека казне. Ако осуђени издржава казну у иностранству, обавештење суду доставља министарство надлежно за послове правосуђа. Суд ће по службеној дужности, у року од три дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, донети решење о примени амнестије. За осуђеног који није ступио на издржавање казне, решење о примени амнестије суд ће донети у року од три дана од дана пријема захтева. Члан 8. Против решења о примени амнестије јавни тужилац, осуђени и лице које у корист оптуженог може изјавити жалбу против пресуде, могу изјавити жалбу апелационом суду, у року од три дана од дана пријема решења. Апелациони суд доноси одлуку по жалби у року од три дана од дана пријема списа. Жалба задржава извршење решења. Члан 9. На поступак примене амнестије сходно се примењују одредбе закона којим се уређује кривични поступак, ако овим законом није другачије одређено. Члан 10. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о амнестији „Службени гласник РС“, број 18 од 26. марта 2010. Члан 1. Даје се амнестија лицима која су од 18. априла 2006. године до дана ступања на снагу овог закона учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривична дела: избегавање војне обавезе из члана 394, избегавање пописа и прегледа из члана 395, неизвршавање материјалне обавезе из члана 396, избегавање војне службе онеспособљавањем и обманом из члана 397. и самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије из члана 399, прописана Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09 и 111/09). Амнестија лица из става 1. овог члана обухвата ослобођење од кривичног гоњења, ослобођење од извршења казне и брисање осуде. Члан 2. Ако против лица из члана 1. овог закона није покренут кривични поступак, поступак се неће покренути, а ако је кривични поступак у току – обуставиће се. Ако је лицу из члана 1. овог закона правноснажно изречена казна затвора, ослободиће се од извршења те казне у целини или делу који није извршен. Члан 3. Амнестија не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди. Члан 4. За лице против кога се води кривични поступак или је тај поступак правноснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежан суд првог степена по службеној дужности. Члан 5. Ако се лице из члана 1. овог закона на које се односи амнестија налази у притвору, надлежни суд донеће решење о укидању притвора. За лице из члана 1. овог закона које се налази на издржавању казне затвора, решење о ослобођењу од даљег издржавања казне донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправни завод, односно окружни затвор. Решење из ст. 1. и 2. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 6. Решење из чл. 4. и 5. овог закона може се донети и на захтев окривљеног или осуђеног лица или лица које у корист оптуженог може изјавити жалбу. Члан 7. Против решења о примени амнестије жалбу могу изјавити јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, осуђени и лице које је овлашћено да у корист оптуженог изјави жалбу ако је оно поднело захтев. Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење решења. Члан 8. Ако се лице на које се односи решење о примени амнестије из члана 1. овог закона налази у притвору или на издржавању казне затвора, суд ће одредити да се одмах пусти на слободу. Члан 9. Брисање осуде из казнене евиденције за кривична дела из члана 1. овог закона извршиће по службеној дужности орган који води казнену евиденцију, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Брисање осуде из става 1. овог члана извршиће се и на захтев лица које може поднети захтев за давање амнестије по овом закону. Члан 10. Ако овим законом није друкчије одређено, поступак о примени амнестије по овом закону спроводи се по одредбама Законика о кривичном поступку. Члан 11. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о амнестији „Службени гласник РС“, број 33 од 17. априла 2006. Члан 1. Даје се амнестија лицима која су од 7. октобра 2000. године до дана ступања на снагу овог закона учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривична дела: избегавање војне обавезе из члана 394, избегавање пописа и прегледа из члана 395, неизвршавање материјалне обавезе из члана 396, избегавање војне службе онеспособљавањем и обманом из члана 397. и самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије и Црне Горе из члана 399, прописана Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 и 107/05), односно раније Основним кривичним законом („Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 61/01 и „Службени гласник РС”, број 39/03). Амнестија лица из става 1. овог члана обухвата ослобођење од кривичног гоњења, ослобођење од извршења казне и брисање осуде. Члан 2. Ако против лица из члана 1. овог закона није покренут кривични поступак, поступак се неће покренути, а ако је кривични поступак у току – обуставиће се. Ако је лицу из члана 1. овог закона правноснажно изречена казна затвора, ослободиће се од извршења те казне у целини или у делу који није извршен. Члан 3. Амнестија не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди. Члан 4. За лице против кога се води кривични поступак или је тај поступак правноснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежни суд првог степена по службеној дужности. Члан 5. Ако се лице из члана 1. овог закона на које се односи амнестија налази у притвору, надлежни суд донеће решење о укидању притвора. За лице из члана 1. овог закона које се налази на издржавању казне затвора, решење о ослобођењу од даљег издржавања казне донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправни завод. Решење из ст. 1. и 2. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 6. Решење из чл. 4. и 5. овог закона може се донети и на захтев окривљеног или осуђеног лица или лица које у корист оптуженог може изјавити жалбу. Члан 7. Против решења о примени амнестије жалбу могу изјавити тужилац, окривљени и његов бранилац, осуђени и лице које је овлашћено да у корист оптуженог изјави жалбу ако је оно поднело захтев. Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење решења. Члан 8. Ако се лице на које се односи решење о примени амнестије из члана 1. овог закона налази у притвору или на издржавању казне затвора, суд ће одредити да се одмах пусти на слободу. Члан 9. Брисање осуде из казнене евиденције за кривична дела из члана 1. овог закона извршиће по службеној дужности орган који води казнену евиденцију, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Брисање осуде из става 1. овог члана извршиће се и на захтев лица које може поднети захтев за давање амнестије по овом закону. Члан 10. Ако овим законом није друкчије одређено, поступак о примени амнестије по овом закону спроводи се по одредбама Законика о кривичном поступку. Члан 11. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о амнестији „Службени гласник РС”, број 10 од 14. фебруара 2001. Члан 1. Ослобађају се од извршења 25% изречене казне затвора лица правноснажно осуђена за кривична дела која су прописана законима Републике Србије, или су била прописана законима аутономних покрајина који су престали да важе, а која се на дан ступања овог закона на снагу налазе на издржавању казне у Републици Србији или Републици Црној Гори или још нису ступила на издржавање казне затвора. Изузетно, лица правноснажно осуђена за кривична дела: убиство, отмица, силовање, противприродни блуд, родоскрвњење, разбојничка крађа, разбојништво, тешки случајеви разбојничке крађе и разбојништва, изнуда и злочиначко удруживање, као и лица која су три пута правноснажно осуђивана за кривична дела, ослобађају се од извршења 15% изречене казне. Лица из става 2. овог члана која на дан ступања овог закона на снагу имају више од 70 година, ослобађају се од извршења 25% изречене казне. Од амнестије се изузимају лица правноснажно осуђена за кривична дела: обљуба или противприродни блуд над немоћним лицем и обљуба или противприродни блуд са лицем које није навршило 14 година, као и лица која су више од три пута правноснажно осуђивана за кривична дела. Члан 2. Правноснажно осуђена лица којима је изречена јединствена казна затвора и за кривично дело из савезног закона или закона друге републике ослобађају се од извршења јединствене казне за 25%, односно 15% претходно утврђене појединачне казне за дело обухваћено овом амнестијом. Члан 3. Амнестији не подлежу правноснажно осуђена лица за која је до дана ступања овог закона на снагу наређено издавање потернице због нејављања на издржавање казне или због бекства са издржавања. Суд, односно завод за извршење кривичних санкција који је наложио издавање потернице дужан је да о томе писмено обавести суд надлежан за примену амнестије, у року од двадесет четири часа од дана ступања овог закона на снагу. Члан 4. Амнестија не дира у права трећих лица заснована на осуди. Члан 5. Решење о примени амнестије доноси суд који је судио у првом степену, по службеној дужности или на захтев јавног тужиоца, осуђеног или лица које у корист оптуженог може поднети жалбу (члан 360. Закона о кривичном поступку). Суд ће решењем утврдити део казне од чијег је извршења осуђени ослобођен и одредити остатак казне који ће се извршити. Ако се услед примене амнестије осуђени има отпустити са издржавања казне затвора, суд ће истим решењем одлучити и о отпуштању. Члан 6. Ако осуђени издржава казну затвора, управник завода дужан је да у року од двадесет четири часа од дана ступања овог закона на снагу писмено обавести суд који је судио у првом степену да осуђени подлеже амнестији, као и о датуму почетка извршења казне, а суд ће по службеној дужности у року од три дана од дана пријема обавештења донети решење о примени амнестије. За осуђеног који казну издржава у Републици Црној Гори, обавештење из става 1. овог члана суду доставља Министарство правде и локалне самоуправе. За осуђеног који није ступио на издржавање казне решење о примени амнестије суд ће донети у року од три дана од дана пријема захтева. Члан 7. Против решења о примени амнестије јавни тужилац, осуђени и лице које у корист оптуженог може изјавити жалбу, ако је оно поднело захтев, могу изјавити жалбу непосредно вишем суду, у року од три дана од дана пријема решења. Жалба задржава извршење решења. Члан 8. Ако овим законом није друкчије одређено, у поступку примене амнестије сходно се примењују одредбе Закона о кривичном поступку. Члан 9. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о амнестији „Службени лист СРЈ”, број 37 од 3. јула 2002. Члан 1. Даје се амнестија лицима – југословенским држављанима, која су у периоду од 1. јануара 1999. године до 31. маја 2001. године на територији општина Прешево, Медвеђа и Бујановац учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривично дело тероризма из члана 125. и кривично дело удруживања ради непријатељске делатности из члана 136, прописана Кривичним законом Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 и „Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 37/93, 24/94 и 61/2001). Амнестија из става 1. овог члана обухвата и лица – југословенске држављане, која су учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривично дело тероризма из члана 125. у вези са чланом 139. ста. 1. и 3. и кривично дело удруживања ради непријатељске делатности из члана 136. у вези са чланом 139. ст. 1. и 3. Кривичног закона Савезне Републике Југославије. Амнестија из ст. 1. и 2. овог члана обухвата ослобођење од кривичног гоњења и ослобођење од извршења казне. Члан 2. Ако против лица из члана 1. овог закона није покренут кривични поступак, поступак се неће покренути, а ако је кривични поступак у току – обуставиће се. Ако је лицу из члана 1. овог закона правоснажно изречена казна затвора, ослободиће се од извршења те казне у целини или у делу који није извршен. Члан 3. Аменстија не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди. Члан 4. За лице против кога се води кривични поступак или је тај поступак правоснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежни суд првог степена по службеној дужности. Члан 5. Ако се лице из члана 1. на које се односи амнестија налази у притвору, надлежни првостепени суд донеће решење о укидању притвора. За лице из члана 1. које се налази на издржавању казне затвора решење о ослобођењу од даљег издржавања казне донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправна установа. Решења из ст. 1. и 2. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 6. Решење из чл. 4. и 5. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 6. Решење из чл. 4. и 5. овог закона може се донети и на захтев окривљеног или осуђеног лица или осуђеног лица или лица које у корист оптуженог може изјавити жалбу. Члан 7. Против решења о примени амнестије жалбу могу изјавити тужилац, окривљени и његов бранилац, осуђени и лице које је овлашћено да у корист оптуженог изјави жалбу ако је оно поднело захтев. Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење решења. Члан 8. Ако овим законом није друкчије одређено, поступак о примени амнестије по овом закону спроводи се по одредбама Законика о кривичном поступку. ЗАКОН о помиловању „Службени гласник РС”, бр. 49 од 24. новембра 1995, 50 од 13. децембра 1995 - исправка I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О ПОМИЛОВАЊУ Члан 1. Помиловање за кривична дела прописана законима Републике Србије даје председник Републике Србије. Члан 2. Кад је за више кривичних дела прописаних законима Републике Србије и савезним законима суд изрекао јединствену казну помиловање даје председник Републике Србије, ако савезним законом није друкчије одређено. Члан 3. Помиловање се даје у складу са Кривичним законом Савезне Републике Југославије. II. ПОСТУПАК ЗА ПОМИЛОВАЊЕ Члан 4. Поступак за помиловање покреће се молбом или по службеној дужности. Поступак за помиловање којим се даје ослобођење од кривичног гоњења покреће се само по службеној дужности. Ако је изречена смртна казна а молба за помиловање није поднесена, поступак за помиловање покреће се по службеној дужности. 1. Поступак по молби Члан 5. Молбу за помиловање подноси осуђено лице. Молбу за помиловање могу поднети и законски заступник осуђеног лица, брачни друг, сродник у правој* линији и брат, сестра, усвојилац, усвојеник, хранилац или старалац осуђеног лица. Молба за помиловање не може се поднети пре правоснажности пресуде. *Службени гласник РС, број 50/1995 Члан 6. Ако је изречена казна затвора преко три године, молба за помиловање може се поново поднети по истеку једне године од дана када је донета одлука по ранијој молби. Ако је изречена казна затвора у трајању до три године или блажа казна, молба за помиловање може се поднети по истеку шест месеци од дана када је донета одлука по ранијој молби. Ако је о помиловању донета одлука у поступку покренутом по службеној дужности, рокови из ст. 1. и 2. овог члана рачунају се од дана доношења одлуке. Члан 7. Молба за помиловање подноси се суду који је изрекао пресуду у првом степену. Ако је молба поднета другом органу или установи за издржавање казне, тај орган, односно установа доставиће, без одлагања, молбу суду који је изрекао пресуду у првом степену. Лице које се налази на издржавању казне упућује молбу за помиловање суду преко управе установе у којој издржава казну. Та установа приликом достављања молбе за помиловање суду прилаже извештај о понашању осуђеног лица и другим подацима који су од значаја за решавање молбе. Ако се осуђено лице налази на издржавању казне, а молбу за помиловање је поднело неко од лица наведених у члану 5. овог закона, суд ће од установе у којој осуђени издржава казну затражити извештај о његовом понашању и о другим подацима који су значајни за решавање молбе. Члан 8. Молбу за помиловање коју је поднело неовлашћено лице или која је поднесена пре истека рока одређеног у члану 6. овог закона суд одбацује решењем. У погледу жалбе против решења о одбацивању молбе за помиловање сходно се примењују одредбе о жалби против решења донесеног у кривичном поступку. Члан 9. Молбу за помиловање суд ће доставити Министарству правде Републике Србије (у даљем тексту: Министарство правде), заједно са својим мишљењем о оправданости молбе. Ако се подносилац молбе позвао на извесне чињенице или околности које могу бити од утицаја на одлучивање, суд ће пре достављања молбе извршити њихову проверу и извештај о томе заједно с молбом доставити Министарству правде. Министарство правде може затражити од државних органа, органа територијалних јединица и од других органа и организација податке потребне за одлуку по молби. Члан 10. Кад размотри и оцени наводе у молби министар правде доставља молбу, заједно са свим списима и својим мишљењем председнику Републике Србије. 2. Поступак за помиловање по службеној дужности Члан 11. Поступак за помиловање по службеној дужности покреће министар правде. Кад министар правде по службеној дужности покрене поступак за помиловање, сходно се примењују одредбе овог закона о поступку помиловања покренутом молбом. III. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 12. Упутство о поступању судова и установа за издржавање казне затвора у поступку помиловања донеће министар правде у року од тридесет дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 13. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о помиловању („Службени гласник Социјалистичке Републике Србије”, бр. 50/78 и 43/89). Члан 14. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 12. Закона о помиловању („Службени гласник РС”, бр. 49/95 и 50/95), Министар правде доноси УПУТСТВО о поступању судова и завода за извршење казни затвора у поступку помиловања „Службени гласник РС”, бр. 6 од 9. марта 1998, 7 од 20. марта 1998 - исправка Члан 1. Овим упутством уређује се поступање судова и завода за извршење казни затвора (у даљем тексту: заводи) у радњама које су им Законом о помиловању стављене у надлежност. Члан 2. Пошто прими молбу за помиловање, суд најпре проверава да ли је пресуда на коју се молба односи постала правноснажна* и затим испитује да ли је молбу поднело овлашћено лице, а ако је молба поново поднета – и да ли је истекао рок у коме се молба не може поднети. Ако не одбаци молбу за помиловање суд наставља даље поступање. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 3. Суд од завода у коме осуђени издржава казну прибавља извештај и податке значајне за одлучивање о молби. Кад осуђени није ступио на издржавање казне, суд прибавља од суда надлежног да осуђеног упути на издржавање казне податке о разлозима због којих осуђени није ступио на издржавање казне, а кад је осуђени* на условном отпусту од органа управе надлежног за унутрашње послове суд прибавља податке о понашању осуђеног. Кад се у молби тражи брисање осуде, одређивање укидања или краћег трајања правне последице осуде односно мере безбедности, суд прибавља извештај завода о понашању осуђеног за време издржавања казне, извештај органа управе надлежног за унутрашње послове о понашању осуђеног на слободи и, по потреби, мишљење другог државног органа, органа територијалне јединице или другог органа или организације. Кад се у молби наведу чињенице или околности које могу бити од утицаја на одлучивање о молби, суд молби прилаже извештај о исходу провере тих чињеница или околности. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 4. Молбу поднету* преко завода у коме осуђени издржава казну, завод заједно са својим извештајем доставља суду у року од седам дана од дана пријема молбе. Кад је молба поднета суду непосредно, завод на захтев суда свој извештај доставља у року од седам дана од дана пријема захтева. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 5. Завод саставља извештај који садржи: 1. податке о типу завода у коме осуђени издржава казну; 2. личне податке о осуђеном; 3. податке о правноснажној* пресуди – број и датум пресуде, назив суда који је пресуду изрекао и податке о изреченој казни и мери безбедности; 4. податке о извршењу казне – датум почетка издржавања казне и датум истека казне, податке о прекиду извршења казне, разлозима за прекид, трајању прекида и разлозима за опозив прекида ако је прекид опозван; 5. податке о снижењу казне и одлуци којом је казна снижена; 6. податке о типу одељења завода у коме осуђени борави, о владању осуђеног, залагању на раду, успеху у учењу и погодностима додељеним осуђеном; 7. податке о премештају осуђеног из једног завода у други и податке о томе да ли је осуђени премештен на своју молбу, на предлог управника завода или одлуком донетом по службеној дужности; 8. податке о здравственом стању осуђеног; 9. податке о ставу осуђеног према извршном кривичном делу; 10. запажања завода о личним особинама осуђеног и мишљење о утицају издржане казне на постизање сврхе кажњавања. Извештај и молбу за помиловање завод доставља суду. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 6. На основу молбе за помиловање, списа кривичног предмета и прибављених извештаја, података и мишљења, суд саставља реферат који садржи: 1. податке о осуђеном – лично име осуђеног и његових родитеља, занимање, датум рођења, место пребивалишта и породично стање осуђеног, податке о томе да ли је раније осуђиван и ако јесте којом пресудом, за која кривична дела, на коју казну и да ли је казну издржао; 2. податке о изреченој казни и мери безбедности и снижењу казне на основу помиловања или решења о ванредном ублажавању казне; 3. податке о извршењу казне, а ако осуђени није на издржавању казне – податке о томе који је суд надлежан да осуђеног упути на издржавање казне и да ли је издат налог да се осуђени јави на издржавање казне, податке о одлагању извршења казне, разлозима за одлагање, трајању одлагања и податке о условном отпусту; 4. податке о томе који пут се молба подноси и да ли је помилован неки од саучесника који је са осуђеним учествовао у извршењу кривичног дела. Суд је дужан да у реферату размотри молбу и да изложи и образложи своје мишљење о оправданости молбе. Члан 7. Кад молбе за помиловање поднесу лица која су осуђена истом пресудом, суд саставља један реферат са подацима за сваког осуђеног посебно и на крају реферата излаже своје мишљење о оправданости сваке молбе. Члан 8. Уз реферат суд прилаже: 1. молбу и све што је уз молбу приложено; 2. извештај завода и извештаје, мишљења и податке прибављене од државних органа, органа територијалних јединица и других органа и организација; 3. оверене преписе: првостепене, другостепене и трећестепене пресуде, пресуде којом је одлучено о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне* пресуде, решења којим је одлучено о захтеву за ванредно ублажавање казне, свих пресуда спојених у пресуди којом је изречена јединствена казна као и пресуде којом је изречена јединствена казна према члану 401. Закона о кривичном поступку и пресуде којом је правноснажна* пресуда преиначена поводом захтева за заштиту законитости. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 9. Реферат, све што је приложено уз реферат и записник о већању и гласању судског већа, суд у затвореном омоту доставља Министарству правде, у најкраћем року. Кад је изречена смртна казна, суд Министарству правде доставља и кривични спис. У осталим случајевима кривични спис доставља се само на захтев Министарства правде. Члан 10. Ако је изречена смртна казна, а није поднета молба за помиловање, председник првостепеног суда о томе без одлагања обавештава министра правде и доставља му комплетан предмет заједно са рефератом и свим прилозима уз реферат. Непосредно пре доношења решења којим утврђује непостојање разлога који спречавају извршење смртне казне, председник првостепеног суда дужан је да још једном прибави и министру правде достави извештај завода о понашању и здравственом* стању осуђеног и о ставу осуђеног према извршеном кривичном делу. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 11. Одлуку донету по молби за помиловање Министарство правде доставља заводу ради предаје осуђеном и о садржини одлуке обавештава подносиоца молбе, суд и завод. Ако осуђени није на издржавању казне, одлука се доставља суду, који о садржини одлуке обавештава осуђеног, подносиоца молбе и суд који је надлежан да осуђеног упути* на издржавање казне. *Службени гласник РС, број 7/1998 Члан 12. Одредбе овог упутства сходно се примењују и ако је поступак помиловања покренут без молбе за помиловање. Члан 13. Ступањем овог упутства на снагу престаје да важи Упутство о раду судова и установа за издржавање казни у вези са поступком помиловања („Службени гласник СРС”, број 25/79). Члан 14. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о општем управном поступку "Службени гласник РС", бр. 18 од 1. марта 2016, 95 од 8. децембра 2018 - Аутентично тумачење ДЕО ПРВИ УВОДНЕ ОДРЕДБЕ И ОСНОВНА НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Управни поступак Члан 1. Управни поступак јесте скуп правила која државни органи и организације, органи и организације покрајинске аутономије и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења (у даљем тексту: органи) примењују када поступају у управним стварима. Управна ствар Члан 2. (1) Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна ситуација у којој орган, непосредно примењујући законе, друге прописе и опште акте, правно или фактички утиче на положај странке тако што доноси управне акте, доноси гарантне акте, закључује управне уговоре, предузима управне радње и пружа јавне услуге. (2) Управна ствар је и свака друга ситуација која је законом одређена као управна ствар. Општи и посебан управни поступак Члан 3. (1) Овај закон примењује се на поступање у свим управним стварима. (2) Поједина питања управног поступка могу посебним законом да се уреде само ако је то у појединим управним областима неопходно, ако је то у сагласности са основним начелима одређеним овим законом и не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом. Употреба језика и писма Члан 4. (1) У управном поступку у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен законом. (2) На подручјима у којима је у службеној употреби и језик националне мањине, поступак се води и на језику и уз употребу писма те националне мањине, у складу са законом. II. ОСНОВНА НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА Начело законитости и предвидивости Члан 5. (1) Орган поступа на основу закона, других прописа и општих аката. (2) Када је законом овлашћен да одлучује по слободној оцени, орган одлучује у границама законом датог овлашћења и сагласно циљу због кога је овлашћење дато. (3) Када поступа у управној ствари, орган води рачуна и о ранијим одлукама донетим у истим или сличним управним стварима. Начело сразмерности Члан 6. (1) Орган може да ограничи право странке или да утиче на њен правни интерес само поступањем које је неопходно да се њиме оствари сврха прописа и само ако та сврха не може да се оствари друкчијим поступањем којим би се мање ограничавала права или у мањој мери утицало на правни интерес странке. (2) Када се странци и другом учеснику у поступку налаже обавеза, орган је дужан да примени оне од прописаних мера које су по њих повољније ако се и њима остварује сврха прописа. Начело заштите права странака и остваривања јавног интереса Члан 7. Орган је дужан да омогући странци да што лакше заштити и оствари своја права и правне интересе, али не на штету права и правних интереса трећих лица, нити јавног интереса. Начело помоћи странци Члан 8. (1) Орган по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету права која им припадају. (2) Кад орган, с обзиром на чињенично стање, сазна или оцени да странка и други учесник у поступку има основа за остварење неког права или правног интереса, упозорава их на то. (3) Ако у току поступка дође до измене прописа који је од значаја за поступање у управној ствари, орган ће о томе информисати странку. Начело делотворности и економичности поступка Члан 9. (1) Орган је дужан да странкама омогући да успешно и целовито остваре и заштите права и правне интересе. (2) Поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања. (3) Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује. (4) Орган може од странке да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Начело истине и слободне оцене доказа Члан 10. (1) Орган је дужан да правилно, истинито и потпуно утврди све чињенице и околности које су од значаја за законито и правилно поступање у управној ствари. (2) Овлашћено службено лице одлучује по свом уверењу које чињенице узима као доказане, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка. Право странке на изјашњавање Члан 11. (1) Странци мора да се пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари. (2) Без претходног изјашњавања странке може се одлучити само када је то законом дозвољено. Начело самосталности Члан 12. (1) Орган поступа у управној ствари самостално, у оквиру својих овлашћења. (2) Овлашћено службено лице самостално утврђује чињенично стање и на основу тога примењује законе и друге прописе на управну ствар. Право на жалбу и приговор Члан 13. (1) Против решења донесеног у првом степену, односно ако орган у управној ствари није одлучио у прописаном року, странка има право на жалбу, ако законом није друкчије прописано. (2) Странка има право на приговор у случајевима утврђеним овим законом. (3) Надлежни државни органи могу да изјаве жалбу и приговор када су на то овлашћени законом. Начело правноснажности решења Члан 14. Решење против кога не може да се изјави жалба, нити покрене управни спор (правноснажно решење), а којим је странка стекла одређена права, односно којим су јој одређене обавезе, може да се поништи, укине или измени само у случајевима који су законом одређени. Начело приступа информацијама и заштите података Члан 15. (1) Орган је дужан да омогући приступ информацијама од јавног значаја у складу са законом. (2) Тајни и лични подаци штите се у управном поступку у складу са законом. ДЕО ДРУГИ УПРАВНО ПОСТУПАЊЕ I. УПРАВНИ АКТ Појам и врсте Члан 16. (1) Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим орган, непосредно примењујући прописе из одговарајуће управне области, одлучује о праву, обавези или правном интересу странке, или о процесним питањима. (2) Управни акти су решења и закључци. (3) Решења и закључци могу имати и други назив, ако је то посебним законом предвиђено. Почетак правних дејстава управног акта Члан 17. Управни акт почиње да производи правна дејства од када је странка о њему обавештена, ако њиме није одређено да правна дејства почињу касније. II. ГАРАНТНИ АКТ Појам Члан 18. (1) Гарантни акт је писани акт којим се орган обавезује да, на одговарајући захтев странке, донесе управни акт одређене садржине. (2) Гарантни акт доноси се кад је то посебним законом одређено. Недоношење управног акта сагласно гарантном акту Члан 19. (1) Орган доноси управни акт сагласно гарантном акту само ако странка то захтева. (2) Против управног акта странка може поднети жалбу кад управни акт није донет сагласно гарантном акту. (3) Орган није дужан да донесе управни акт сагласно гарантном акту: 1) ако захтев за доношење управног акта не буде поднет у року од годину дана од дана издавања гарантног акта или другом року одређеном посебним законом; 2) ако се чињенично стање на коме се заснива захтев за доношење управног акта битно разликује од оног описаног у захтеву за доношење гарантног акта; 3) ако је измењен правни основ на основу кога је гарантни акт донет тако што се новим прописом предвиђа поништавање, укидање или измена управних аката донетих на основу ранијих прописа; 4) кад постоје други разлози одређени посебним законом. Заштита интереса Члан 20. Гарантни акт не сме бити противан јавном интересу, нити правном интересу трећих лица. Примена овог закона Члан 21. На гарантни акт сходно се примењују одредбе овог закона о управном акту. III. УПРАВНИ УГОВОР Управни уговор и његова дозвољеност Члан 22. (1) Управни уговор је двострано обавезан писани акт који, кад је то посебним законом одређено, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни однос у управној ствари. (2) Садржина управног уговора не сме бити противна јавном интересу нити правном интересу трећих лица. *Службени гласник РС, број 95/2018 (види Аутентично тумачење) Измена управног уговора због промењених околности Члан 23. (1) Ако би, због околности насталих после закључења управног уговора које се нису могле предвидети у време закључења уговора, испуњење обавезе за једну уговорну страну постало битно отежано, она може од друге уговорне стране захтевати да се уговор измени и прилагоди насталим околностима. (2) Орган решењем одбија захтев странке ако нису испуњени услови за измену уговора или ако би измена уговора изазвала штету по јавни интерес која би била већа од штете коју би претрпела странка. Право органа да раскине уговор Члан 24. (1) Орган може да раскине управни уговор: 1) ако изостане сагласност странке да се уговор измени због промењених околности; 2) ако странка не испуњава уговорне обавезе; 3) ако је то неопходно да би се отклонила тешка и непосредна опасност по живот и здравље људи и јавну безбедност, јавни мир и јавни поредак или ради отклањања поремећаја у привреди, а то не може успешно да се отклони другим средствима којима се мање дира у стечена права. (2) Орган раскида управни уговор решењем у коме изричито наводи и јасно образлаже разлоге за раскид. Приговор странке због неиспуњења уговорних обавеза Члан 25. Ако орган не испуњава уговорне обавезе, странка не може да раскине управни уговор, али може да изјави приговор. Примена овог закона и закона којим се уређују облигациони односи Члан 26. На управне уговоре сходно се примењују остале одредбе овог закона и супсидијарно одредбе закона којим се уређују облигациони односи. IV. УПРАВНЕ РАДЊЕ 1. Појам Члан 27. Управне радње су материјални акти органа који утичу на права, обавезе или правне интересе странака, као што су вођење евиденција, издавање уверења, пружање информација, примање изјава и друге радње којима се извршавају правни акти. 2. Приговор против управне радње Члан 28. (1) Против управне радње може да се изјави приговор. Приговор може да се изјави и ако орган не предузме управну радњу коју је по закону дужан да предузме. (2) У оба случаја, приговор је дозвољен само ако управна радња није повезана са доношењем управног акта. 3. Издавање уверења о чињеницама о којима се води службена евиденција Члан 29. (1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе (сертификате, потврде итд.) о чињеницама о којима воде службену евиденцију у складу са законом. (2) Уверења и друге исправе о чињеницама о којима се води службена евиденција издају се сагласно подацима из службене евиденције, и имају доказну вредност јавнe исправe. (3) Уверења и друге исправе издају се, по правилу, истог дана кад је странка поднела захтев, а најкасније у року од осам дана, ако посебним прописом није друкчије предвиђено. (4) Захтев странке за издавањем уверења и друге исправе може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не изда уверење или другу исправу, нити решење којим одбија захтев, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен. (5) Странка која сматра да уверење или друга исправа о чињеницама о којима се води службена евиденција нису издати сагласно подацима из службене евиденције, може да захтева њихову измену или издавање новог уверења или друге исправе. Овај захтев може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не измени издато уверење или другу исправу или не изда ново уверење или другу исправу, нити изда решење којим одбија захтев – странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен. 4. Издавање уверења о чињеницама о којима се не води службена евиденција Члан 30. (1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе о чињеницама о којима не воде службену евиденцију, када је то прописом одређено и пошто претходно потребне чињенице утврде у доказном поступку. (2) Уверење или друга исправа о чињеницама о којима се не води службена евиденција или решење којим се одбија захтев странке издају се у року од 30 дана од подношења захтева, ако законом или другим прописом није одређен краћи рок. У супротном, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен. (3) Орган који води поступак у коме су уверење или друга исправа поднети као доказ, није везан њиховом садржином и може самостално да утврђује чињенице које су у њима садржане. V. ПРУЖАЊЕ ЈАВНИХ УСЛУГА Појам Члан 31. (1) Под пружањем јавних услуга сматра се обављање привредне и друштвене делатности, односно послова за које је законом утврђено да се врше у општем интересу, којима се обезбеђује остваривање права и правних интереса, односно задовољавање потреба корисника јавних услуга, а који не представљају други облик управног поступања. (2) Под пружањем јавних услуга сматра се и обављање делатности, односно послова управе од стране органа, којима се обезбеђује остваривање права и правних интереса, односно задовољавање потреба корисника јавних услуга, а који не представљају други облик управног поступања. (3) Јавне услуге пружају се тако да обезбеде уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и правних интереса корисника јавних услуга и задовољавање њихових потреба. Приговор због начина пружања јавних услуга Члан 32. Приговор може да се изјави пружаоцу јавних услуга који не обезбеђује уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права грађана и организација и задовољавање потреба корисника. ДЕО ТРЕЋИ ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОСТУПКА I. УЧЕСНИЦИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ 1. Надлежност органа Стварна надлежност Члан 33. (1) Стварна надлежност органа одређује се прописима који уређују одређену управну област или надлежност појединих органа. (2) Ако се стварна надлежност тако не одреди, а не може да се одреди ни према природи управне ствари, стварно надлежан је орган у чијем су делокругу послови опште управе. Месна надлежност Члан 34. (1) Месна надлежност органа одређује се: 1) у управним стварима које се тичу непокретности – према месту где се непокретност налази; 2) у управним стварима које се тичу пословне или друге делатности странке – према седишту странке или месту где се делатност обавља или би требало да се обавља; 3) у управним стварима које се тичу послова из надлежности органа – према седишту органа, односно седишту његове подручне јединице ако се ствар односи на послове подручне јединице; 4) у управним стварима које се тичу брода или ваздухоплова или у којима је повод за вођење поступка настао на броду или ваздухоплову – према луци уписа брода или матичном аеродрому ваздухоплова; 5) у осталим управним стварима – према пребивалишту странке, а ако странка нема пребивалиште у Републици Србији – према њеном боравишту, а ако она нема ни боравиште у Републици Србији – према њеном последњем пребивалишту или боравишту у Републици Србији. (2) Ако месна надлежност не може да се одреди према изложеним правилима одређује се према месту у коме је настао повод за вођење управног поступка. Месна надлежност више органа Члан 35. (1) Ако је истовремено месно надлежно више органа, надлежан је онај орган пред којим је прво покренут поступак. (2) Месно надлежни органи могу да се споразумеју који ће од њих да води поступак. (3) Сваки месно надлежан орган мора на свом подручју да предузме радње које не трпе одлагање. (4) Орган пред којим је покренут поступак задржава месну надлежност и ако у току поступка настану чињенице због којих месно надлежан постане други орган. Он може да уступи предмет другом органу ако то знатно олакшава поступак, нарочито странци. Обавезност правила о стварној и месној надлежности Члан 36. (1) Стварна и месна надлежност органа не могу да се мењају договором органа, органа и странака или самих странака. (2) Орган пази по службеној дужности у току целог поступка на своју стварну и месну надлежност и, ако нађе да није надлежан, уступа списе надлежном органу. (3) Орган може да преузме поступање у одређеној управној ствари из надлежности другог органа или да поступање у одређеној управној ствари пренесе на други орган, само кад је то законом одређено. Посебна ограничења надлежности Члан 37. (1) Службене радње у зградама и другим објектима које користи Војска Србије предузимају се када их орган пријави надлежном војном органу. (2) Службене радње у зградама и другим објектима за посебне намене које се користе за војне потребе у министарству надлежном за послове одбране или Војсци Србије предузимају се по одобрењу министра надлежног за послове одбране. Сукоб надлежности Члан 38. (1) Сукоб надлежности настаје кад се два органа изјасне да јесу или да нису надлежни у истој управној ствари. (2) Предлог за одлучивање о сукобу надлежности подноси орган који се последњи изјаснио да је надлежан или да није надлежан, а може га поднети и странка. (3) О сукобу надлежности између органа одлучује, у року од 15 дана од подношења предлога, орган који је прописом одређен. Тај орган одређује који је орган надлежан и како се отклањају последице радњи ненадлежног органа, па списе доставља надлежном органу. 2. Овлашћено службено лице Овлашћено службено лице и делегација овлашћења Члан 39. (1) Орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. (2) Овлашћено службено лице, у смислу овог закона, јесте лице које је распоређено на радно место које чине и послови вођења поступка и одлучивања у управној ствари, или само послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку. (3) Ако службено лице није одређено, решење у управном поступку доноси руководилац органа. (4) Орган на погодан начин објављује која су службена лица овлашћена за одлучивање у управним стварима, а која за предузимање радњи у поступку пре доношења решења. (5) Колегијални орган може да овласти свог члана да води управни поступак и припрема одлуку. Изузеће овлашћеног службеног лица Члан 40. (1) Овлашћено службено лице мора бити изузето: 1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке; 2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала; 3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља; 4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника; 5) ако је учествовало у првостепеном поступку; 6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке; 7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету; 8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност. (2) Чим сазна да постоји неки разлог за изузеће из става (1) тач. 1)–7) овог члана, овлашћено службено лице застаје с поступком и о разлогу за изузеће одмах обавештава лице или орган који одлучује о изузећу. Кад сазна да постоји разлог за изузеће из тачке 8) овог члана оно о томе само обавештава лице или орган који одлучује о изузећу. (3) Изузеће овлашћеног службеног лица може да захтева странка, у ком случају овлашћено службено лице поступа као да је оно сазнало да постоји неки разлог за изузеће. Странка је дужна да у захтеву наведе чињенице због којих сматра да постоји разлог за изузеће. (4) Одредбе овог члана о разлозима за изузеће овлашћеног службеног лица сходно се примењују и на изузеће записничара и вештака. (5) О томе да ли постоје разлози за изузеће записничара и вештака одлучује овлашћено службено лице. Одлучивање о изузећу овлашћеног службеног лица Члан 41. (1) О изузећу овлашћеног службеног лица одлучује руководилац органа, о изузећу руководиоца органа одлучује орган који је прописом одређен, а ако то није случај – другостепени или надзорни орган. (2) О изузећу члана колегијалног органа одлучује председавајући колегијалног органа, а о изузећу председавајућег – колегијални орган. (3) О изузећу се одлучује у року од пет дана од пријема обавештења овлашћеног службеног лица или захтева за изузеће. (4) Колегијални орган чији је члан изузет наставља поступак без њега. 3. Сарадња и службена помоћ Јединствено управно место Члан 42. (1) Ако је за остваривање једног или више права потребно поступање једног или више органа, странка се обраћа јединственом управном месту. (2) Успостављањем јединственог управног места не утиче се на надлежност органа нити на право странке да се директно обраћа надлежном органу. (3) На јединственом управном месту врши се: 1) поучавање подносиоца захтева, на начин како би то чинио надлежни орган, о томе шта је све органима потребно да би поступили по захтеву; 2) примање захтева за признавање права или друго поступање у управној ствари, мишљења, објашњења, коментара, као и докумената и правних средстава, сагласно пропису, и њихово достављање надлежним органима; 3) обавештавање подносиоца захтева о томе које је радње предузео надлежни орган и правним актима које је донео. (4) Ове радње могу се вршити електронским путем, путем поште, или на други погодан начин. (5) Рокови за одлучивање о захтеву странке пред надлежним органима почињу да теку од када је поднет уредан захтев на јединственом управном месту. (6) Ближе услове, критеријуме и мерила који се примењују у поступку одређивања јединственог управног места, као и начин сарадње надлежних органа у вези са поступањем и обављањем послова на јединственом управном месту прописује Влада. Међународна правна помоћ Члан 43. (1) Правна помоћ иностраним органима пружа се под условом узајамности. (2) Домаћи орган пружа правну помоћ иностраном органу како је то законом одређено, или како инострани орган затражи ако то није супротно домаћем јавном поретку. 4. Странка у управном поступку и њено заступање Странка у управном поступку Члан 44. (1) Странка у управном поступку јесте физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног поступка и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка. (2) Странка у управном поступку може да буде и орган, организација, насеље, група лица и други који нису правна лица, под условима под којима физичко или правно лице може да буде странка, или кад је то одређено законом. (3) Заступници колективних интереса и заступници ширих интереса јавности, који су организовани сагласно прописима, могу да имају својство странке у управном поступку ако исход управног поступка може да утиче на интересе које заступају. Обустављање поступка због престанка постојања странке Члан 45. Ако наступи смрт физичког лица или правно лице престане да постоји, а права, обавезе и правни интереси о којима се одлучује не могу да пређу на наследнике, односно правне следбенике, поступак се обуставља. Процесна способност и заступање странке Процесна способност Члан 46. Странка која је потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку (процесна способност). Законски заступник и овлашћени представник странке Члан 47. (1) Странку која није процесно способна заступа законски заступник. (2) Правно лице предузима радње у поступку преко законског заступника или овлашћеног представника који је одређен општим актом правног лица. (3) Орган као странка у поступку предузима радње преко овлашћеног представника, организација која није правно лице преко лица које је одређено њеним актом, а насеље, група лица и друге странке које нису правна лица – преко лица које овласте, ако друкчије није прописано. (4) Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је странка заступана сагласно закону. Привремени заступник Члан 48. (1) Орган решењем поставља странци привременог заступника: ако није процесно способна, а нема законског заступника; ако правно лице, организација, насеље и друга странка која није правно лице нема овлашћеног представника; ако странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке; ако противне странке заступа исти законски заступник; ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема пуномоћника – све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе. (2) Решење о постављању привременог заступника странци чије пребивалиште или боравиште није познато, објављује се на веб презентацији и огласној табли органа. (3) Привремени заступник поставља се и када радња не трпи одлагање, а странка, њен законски заступник, овлашћени представник или пуномоћник не могу бити благовремено позвани да присуствују радњи. (4) Привремени заступник може да одбије заступање само из разлога одређених посебним прописима. (5) О постављању привременог заступника странци која није процесно способна одмах се обавештава орган старатељства. (6) Радње које привремени заступник предузме у границама овлашћења имају правна дејства као да их је предузела странка. (7) Привремени заступник учествује само у поступку у коме је постављен и предузима само радње за које је постављен и док не престану разлози због којих је постављен. (8) Жалба против решења којим се поставља привремени заступник не одлаже извршење решења. Пуномоћник Појам и однос са странком Члан 49. (1) Странка или законски заступник странке може да овласти пуномоћника да је заступа у поступку, изузев да даје изјаве које само странка може дати. Постојање пуномоћника не спречава странку да сама предузима радње у поступку. (2) Пуномоћје се даје у писаном облику или усмено на записник. Ако посумња у истинитост пуномоћја, орган налаже странци да поднесе оверено пуномоћје. (3) Пуномоћник може бити свако ко је потпуно пословно способан, изузев лица које се бави надриписарством. Овом лицу орган ускраћује заступање решењем против кога је дозвољена жалба која не одлаже извршење решења и о томе обавештава странку. (4) Радње које пуномоћник предузме у границама пуномоћја имају правна дејства као да их је предузела странка. Дужност органа Члан 50. (1) Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. (2) Орган може дозволити да поједине радње у поступку предузме у име странке лице које није приложило пуномоћје, под условом да пуномоћје приложи у року који орган одреди. (3) Док не истекне тај рок, орган не може да оконча поступање у управној ствари, а ако тај рок буде пропуштен – предузете радње остају без правног дејства. Обим пуномоћја Члан 51. (1) Обим пуномоћја процењује се из садржине пуномоћја. (2) Пуномоћје се даје за цео поступак или поједине радње, а и временски може да се ограничи. Престанак пуномоћја Члан 52. (1) Пуномоћје не престаје смрћу или губитком процесне способности странке или смрћу, губитком процесне способности или променом законског заступника странке, али наследник, правни следбеник странке, односно њен нови законски заступник може опозвати раније дато пуномоћје. (2) Пуномоћје престаје смрћу или губитком процесне способности пуномоћника или престанком правног лица. (3) Странка може увек опозвати пуномоћје, а пуномоћник може увек отказати пуномоћје изузев док траје нека радња у поступку. Заједнички представник и заједнички пуномоћник странака Члан 53. (1) Две или више странака могу у истом поступку, ако друкчије није прописано, одредити која од њих иступа као заједнички представник или узети заједничког пуномоћника. (2) Орган може, ако друкчије није прописано, наложити странкама са истим захтевима да у одређеном року одреде лице које их представља или да узму заједничког пуномоћника. Ако странке то пропусте, орган може да им постави заједничког представника или пуномоћника, чија овлашћења трају док странке не одреде другог. (3) Странке задржавају самосталност у поступку упркос постојању заједничког пуномоћника или представника. Стручни помагач Члан 54. (1) Странци је дозвољено да у поступку у коме је потребно стручно познавање управне ствари доведе стручно лице које јој даје објашњења и савете (стручни помагач). (2) Стручни помагач није заступник странке. Превођење и тумачи Члан 55. (1) Ако се поступак не води на језику странке или другог учесника у поступку, а они не разумеју српски језик, преводи им се, на њихов захтев, ток поступка и омогућава обавештавање на њиховом језику и писму, односно језику и писму који разумеју. (2) Особа са инвалидитетом има право да општи и прати ток поступка преко тумача, или на други одговарајући начин, у складу са законом. II. ОПШТЕЊЕ ОРГАНА И СТРАНАКА 1. Начини општења Основне одредбе Члан 56. (1) Орган и странка опште у писаном или усменом облику, на брз и ефикасан начин, али тако да се омогући правна сигурност и економичност поступка. (2) Општење у писаном облику обухвата општење електронским путем и у папирном облику. (3) Електронски документ потписује се сагласно закону. Посебне одредбе о електронском општењу Члан 57. (1) Орган објављује на својој веб презентацији обавештења о могућности електронског општења између органа и странке, о томе да се органу подносе електронска документа и да орган упућује странци електронска документа, као и о начину на који то чини. (2) Странка електронским путем општи са органом ако се претходно са тим сагласи или ако је то посебним прописом одређено. (3) Ако електронски документ који је послат странци није читљив, она може да захтева да јој орган упути тај документ у другом погодном облику. Ако није читљив електронски документ који је послат органу, орган захтева да странка поднесе тај документ у другом погодном облику у року који одреди и обавештава странку да ће се, ако не поступи у датом року, сматрати да није ни поднела документ. 2. Поднесци Облик и садржина поднеска Члан 58. (1) Поднесци су захтеви, предлози, обрасци, пријаве, молбе, жалбе, представке, приговори, обавештења, саопштења и друге врсте писаног обраћања странке органу. (2) Поднесак мора да буде разумљив и да садржи све што је потребно да би по њему могло да се поступа, а нарочито: лично или пословно име, пребивалиште, односно боравиште, седиште и назив органа коме се подноси, управну ствар која је предмет поступка, сврху поднеска, адресу на коју орган странци треба да доставља акте и потпис подносиоца поднеска. (3) Поднесак може имати и друкчију садржину, ако је то прописом одређено. Неуредан поднесак Члан 59. (1) Поднесак је неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року. (2) Ако поднесак не буде уређен у року, орган решењем одбацује поднесак. (3) Ако поднесак буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан, ако законом није друкчије предвиђено. Предаја поднесака Члан 60. (1) Поднесци се предају органу коме су насловљени, ако неки други орган није овлашћен да прими поднесак. (2) Поднесци се предају непосредно органу, преко поште, дипломатско-конзуларног представништва, електронским путем, у складу са законом, или се саопштавају усмено на записник. (3) Кратке и хитне изјаве странке могу, ако друкчије није прописано, да саопште телефоном, телеграмом, електронским путем и на други погодан начин, ако је то могуће по природи ствари. Овлашћено службено лице о томе ставља забелешку у спису, која садржи лично име лица које даје и прима саопштење. Евидентирање и потврда о пријему поднеска Члан 61. (1) Орган је дужан да евидентира поднесак који је примио према редоследу пријема и да потврди пријем поднеска без наплаћивања таксе. (2) Пријем поднеска послатог електронским путем потврђује се одмах, на исти начин на који је поднесак послат. Подношење поднеска ненадлежном органу Члан 62. Ако орган није надлежан да прими поднесак који му се предаје или саопштава, прослеђује га надлежном органу и о томе обавештава подносиоца. Ако не може да утврди који је орган надлежан, упозорава подносиоца да ће, без одлагања, решењем одбацити поднесак због ненадлежности. 3. Записници Састављање и садржина записника Члан 63. (1) Записник се саставља о усменој расправи, другој важнијој радњи у поступку и о важнијим усменим изјавама странака, других учесника у поступку и трећих лица. (2) У записник се уноси назив органа, радња која се предузима, место, дан и час када се радња предузима, управна ствар која је предмет поступка, лична имена овлашћених службених лица, присутних странака, њихових заступника и других лица и опис тока и садржине предузете радње и датих изјава као и податак о исправама које су коришћене. (3) Ако лице одбије да потпише записник или оде са места предузимања радње пре него што је записник закључен, то се уноси у записник, са разлозима због којих је одбијено потписивање записника. (4) Записник који је сачињен сагласно пропису јесте јавна исправа и доказ о току и садржини предузетих радњи и датих изјава, изузев у деловима на које је стављена примедба. 4. Разгледање списа и обавештавање о току поступка Право на разгледање списа и обавештавање Члан 64. (1) Право на разгледање списа састоји се од права странке да разгледа списе у присуству службеног лица, да о свом трошку умножи или добије копију списа и да јој се копија списа, о њеном трошку, достави преко поште или на други погодан начин. Списи се разгледају у просторијама органа који чува списе. У оправданим случајевима, списи могу да се разгледају у просторијама другог органа или дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. (2) Ако се документи чувају у електронском облику, орган омогућава разгледање и преузимање докумената у електронском или штампаном облику. (3) Не смеју да се разгледају записници о већању и гласању и нацрти решења. (4) Са списима који садрже тајне податке или податке о личности поступа се у складу са законом којим се уређује заштита тајних података, односно заштита података о личности. (5) Податке о личности са којима се упозна у складу са законом, странка може да користи само ради остваривања права, обавеза или правног интереса у том управном поступку, као и права, обавеза или правног интереса на који може да утиче исход тог управног поступка. (6) Право на разгледање списа у складу са одредбама овог члана има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес. (7) Износ трошкова остваривања права на разгледање списа не може прећи износ неопходних трошкова органа за израду и достављање копије списа. (8) Странка, заинтересовани орган и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес, имају право на обавештавање о току поступка. (9) Одредбама овог члана не дира се у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе. Захтев за разгледање списа и обавештавање о току поступка Члан 65. (1) Захтев за разгледање списа, као и захтев за обавештавање о току поступка, подноси се у писаном облику или усмено. Орган може од заинтересованог лица да затражи да у писаном облику или усмено образложи свој правни интерес. (2) Орган је дужан да у року од осам дана од пријема захтева обавести странку или заинтересовано лице о томе како могу да разгледају и умноже списе и добију копију списа, или да решењем одбије захтев. (3) Ако орган у наведеном року ништа не предузме, или одбаци, односно одбије захтев решењем, подносилац захтева може да поднесе жалбу другостепеном органу у року од осам дана. III. ОБАВЕШТАВАЊЕ 1. Основне одредбе Појам и начин обавештавања Члан 66. (1) Обавештавање је радња којом орган на погодан начин извештава странку и другог учесника о поступању у управној ствари. (2) На обавештавање других учесника у поступку примењују се одредбе овог закона о обавештавању странке, ако законом није друкчије прописано. (3) Ако друкчије није прописано, орган бира начин обавештавања, водећи рачуна о правној заштити странке, јавности обавештавања, економичном трошењу средстава и једноставности у поступку. (4) Странка се обавештава електронским путем, путем поште, достављањем или на други погодан начин, или усмено – ако је присутна. (5) Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном, електронским путем или на други погодан начин, о чему се ставља забелешка у спису која садржи лично име лица које даје и прима обавештења. (6) Орган обавештава саму странку, изузев ако она има законског заступника, пуномоћника или пуномоћника за пријем обавештења, када се они обавештавају. (7) Кад је при обавештавању начињена очигледна грешка, сматра се да је обавештавање извршено на дан када је стварно извршено. Места на којима се врши обавештавање Члан 67. (1) Странка се, по правилу, обавештава у стану, пословној просторији или на радном месту. (2) Адвокат се обавештава у његовој канцеларији, при чему обавештавање може да се изврши и лицу запосленом у канцеларији. (3) Обавештавање је могуће и на другом месту, ако се прималац обавештења са тим сагласи. (4) Странка и законски заступник странке дужни су да одмах обавесте орган о томе да су променили пребивалиште, боравиште или седиште. Ако то пропусте, а службено лице не може да ступи у контакт с њима, странка се даље обавештава јавним достављањем (члан 78. овог закона). (5) Кад пуномоћник или пуномоћник за пријем обавештења промени пребивалиште или боравиште, а о томе не обавести орган, обавештавање се даље одвија као да пуномоћник није одређен. Обавештавање у посебним случајевима Члан 68. (1) Физичка и правна лица која се налазе у иностранству обавештавају се непосредно или дипломатским путем, ако потврђеним међународним уговором није друкчије предвиђено. (2) Лица која се налазе у Војсци Србије обавештавају се преко надлежне команде, а припадници специјалних јединица министарства надлежног за унутрашње послове преко њихове команде. (3) Лица која су лишена слободе обавештавају се преко управе установе у којој се налазе. (4) У свим тим случајевима обавештавање је извршено када писмено буде предато примаоцу. Пуномоћник за пријем обавештења Члан 69. (1) Странка може да одреди пуномоћника коме се упућују сва писмена која су насловљена на странку (пуномоћник за пријем обавештења), кад странка о њему у писаном облику или усмено извести орган који води поступак. (2) Ако се странка или законски заступник странке налазе у иностранству, а немају пуномоћника у Републици Србији орган њима, при упућивању првог писмена, оставља рок који не може бити дужи од 30 дана да одреде пуномоћника за пријем обавештења. При томе упозорава их да ће, ако то пропусте, поставити о њиховом трошку пуномоћника за пријем обавештења. (3) Сматра се да је странка примила писмено када га прими пуномоћник за пријем обавештавања. (4) Више од пет странака у истом поступку које немају супротне интересе и заједничког пуномоћника дужне су да на захтев органа одреде заједничког пуномоћника за пријем обавештења, у року који орган одреди. Ако то пропусте, орган им, о њиховом трошку, поставља заједничког пуномоћника за пријем обавештења. (5) Он је овлашћен да изјави правно средство у име странке ако странци не може да проследи писмено, а она може да пропусти рок за изјављивање правног средства. 2. Поступци обавештавања Обавештавање електронским путем Члан 70. (1) Обавештавање електронским путем може да буде неформално и формално. (2) Формално обавештавање електронским путем одвија се сагласно закону и обавезно укључује потврду којом се доказује пријем документа. (3) Формално обавештавање електронским путем изједначава се са достављањем. Обавештавање путем поште Члан 71. (1) Обавештавање путем поште врши се обичном или препорученом поштом. (2) Сматра се да је писмено које је упућено обичном поштом прималац примио седмог дана од када је предато поштанском оператору, ако је упућено на адресу у Републици Србији, односно петнаестог дана од када је предато поштанском оператору ако је упућено на адресу у иностранству. Прималац може да доказује да је писмено касније примио, односно да га није примио. (3) Сматра се да је писмено које је упућено препорученом поштом примљено на дан који стоји у потврди о пријему пошиљке. (4) Обавештавање препорученом поштом изједначава се са достављањем. Достављање Начини достављања Члан 72. (1) Достављање, као вид обавештавања, може бити лично, посредно и јавно. (2) Лично и посредно достављање орган врши преко свог службеног лица или се врши преко поштанског оператора или електронским путем, у складу са законом. (3) Прималац писмена може бити само изузетно позван да преузме писмено, ако то налажу природа или значај писмена. Достављање правном лицу Члан 73. Достављање правном лицу врши се предајом писмена у седишту правног лица запосленом лицу у правном лицу, односно на посебну адресу за пријем поште која је регистрована у складу са законом, или заступнику правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог пребивалишта. Време достављања Члан 74. (1) Достављање се врши радним даном од 8 до 20 сати. (2) Орган из нарочито важних разлога може одлучити да се достављање изврши и у дан када се не ради, као и после 20 сати. Лично достављање Члан 75. (1) Лично достављање обавезно је када од дана достављања почиње да тече рок који не може да се продужи, ако законом није друкчије предвиђено. (2) Лично достављање обавезно је и онда када је то законом предвиђено. (3) Лично достављање састоји се од уручења писмена лицу коме је оно насловљено (прималац). (4) Ако прималац писмена одбије уручење, службено лице органа или поштански оператор (достављач) о томе сачињава белешку и потом оставља обавештење на месту на коме је писмено требало да буде уручено, у коме назначава лично име примаоца, податке којим се писмено идентификује, просторију унутар органа у којој писмено може да се преузме, рок у коме се преузимање може извршити и датум када је обавештење остављено. (5) Ако службено лице органа или поштански оператор (достављач) не затекне примаоца писмена на адреси на којој је требало да му се уручи писмено, достављач ће поново покушати доставу у року од 24 сата. Ако се прималац писмена поново не затекне на адреси на којој је требало да му се уручи писмено, достављач о томе сачињава белешку и потом оставља обавештење на месту на коме је писмено требало да буде уручено, у коме назначава лично име примаоца, податке којим се писмено идентификује, просторију унутар органа у којој писмено може да се преузме, рок у коме се преузимање може извршити и датум када је обавештење остављено. (6) Сматра се да је лично достављање извршено када истекне 15 дана од кад је обавештење остављено на месту на коме је писмено требало да буде уручено. Посредно достављање Члан 76. (1) Ако лично достављање није обавезно, а прималац није пронађен на адреси на којој је требало да му се уручи писмено, оно може да буде уручено другом лицу које прихвати да га потом преда примаоцу и то, ако је могуће, најпре сваком пунолетном члану домаћинства примаоца или лицу које ради са примаоцем – ако писмено треба да се преда на радном месту примаоца. (2) Писмено не може бити уручено лицу које је противна странка у истом поступку. (3) Друго лице коме је писмено уручено потписује доставницу. Достављач уноси у доставницу и однос другог лица са примаоцем и датум када је другом лицу писмено уручено. (4) Ако друго лице не прихвати да му се писмено уручи, оно се оставља на месту на коме је требало да буде уручено примаоцу, а време и датум остављања писмена и рок после кога се сматра да је достављање извршено назначавају се на коверти и у доставници. (5) Сматра се да је посредно достављање извршено када истекне 15 дана од кад је писмено уручено другом лицу или од када је оно остављено на месту на коме је требало да буде уручено примаоцу. Доставница Члан 77. (1) Доставница је потврда о томе да је лично или посредно достављање извршено, која садржи лично име и адресу лица и податке којим се индентификује уручено писмено. Потписују је достављач и прималац или друго лице коме је писмено уручено. Поред тога они бројевима и словима на доставници уносе датум када им је писмено уручено. (2) Ако прималац или друго лице коме је писмено уручено одбије да потпише доставницу, достављач то бележи на доставници и бројевима и словима исписује датум уручења писмена, чиме се сматра да је достављање уредно извршено. (3) Доставница може бити у електронском облику. Јавно достављање Члан 78. (1) Јавно достављање врши се: 1) ако ниједан други начин достављања није могућ; 2) ако се доставља решење које се тиче већег броја лица која нису позната органу, а достављање на други начин није било могуће или одговарајуће; 3) у другим случајевима одређеним законом. (2) Јавно достављање састоји се од објављивања писмена на веб презентацији и огласној табли органа. Писмено може да се објави и у службеном гласилу, дневним новинама или на други погодан начин. (3) Сматра се да је јавно достављање извршено када истекне 15 дана од када је писмено објављено на веб презентацији и огласној табли органа. Орган може из оправданих разлога да продужи рок. Ако се јавно доставља решење, његово образложење може да буде изостављено. Уз решење се дају обавештења о месту, просторији и начину увида у образложење. IV. РОКОВИ Одређивање и продужење рокова Члан 79. (1) За предузимање појединих радњи у поступку могу да буду одређени рокови. (2) Ако рокови нису одређени законом или другим прописом, одређује их, с обзиром на околности случаја, овлашћено службено лице које води поступак. (3) Рокови које одређује овлашћено службено лице, као и рокови одређени законом или прописима за које је предвиђена могућност продужења, могу се продужити на захтев заинтересованог лица, ако је захтев поднет пре истека рока и ако постоје оправдани разлози за продужење. Рачунање рокова Члан 80. (1) Рокови се рачунају на дане, месеце и године. (2) Ако је рок одређен на дане, дан када је обавештавање извршено, односно дан у који пада догађај од ког се рачуна трајање рока, не урачунава се у рок, већ се почетак рока рачуна од првог наредног дана. Рок који је одређен на месеце, односно на године завршава се истеком оног дана, месеца, односно године који по свом броју одговара дану када је обавештавање извршено, односно дану у који пада догађај од ког се рачуна трајање рока. Ако тог дана нема у последњем месецу, рок истиче последњег дана у том месецу. (3) Истек рока може се означити и календарским даном. (4) Почетак и ток рокова не спречавају дани у којима орган не ради. (5) Ако последњи дан рока пада на дан у коме орган не ради, рок истиче кад протекне први наредни радни дан. Одржање рока Члан 81. (1) Поднесак је предат у року ако надлежни орган прими поднесак пре него што рок истекне. Ако се рок у коме може да се предузме нека радња рачуна у данима, месецима или годинама, сматра се да је рок одржан ако је радња предузета пре истека последњег дана рока. (2) Ако је поднесак предат препорученом поштом, као дан пријема поднеска сматра се дан када је предат поштанском оператору. (3) Време када се сматра да је примљен поднесак који је упућен електронским путем уређује се посебним прописом. Враћање у пређашње стање Разлози и предлог Члан 82. (1) Странци која из оправданог разлога пропусти рок за предузимање радње у поступку па изгуби право да је предузме, дозвољава се, на њен предлог, враћање у пређашње стање. (2) Враћање у пређашње стање дозвољава се и кад је из незнања или очигледне грешке поднесак предат благовремено, али ненадлежном органу. (3) Враћање у пређашње стање дозвољено је и странци која је очигледном омашком прекорачила рок, ако надлежни орган прими поднесак у наредна три дана од прекорачења рока, а странка би због прекорачења изгубила неко право. (4) Странка је дужна да у предлогу за враћање у пређашње стање наведе чињенице које су довеле до пропуштања и учини их барем вероватним. (5) Предлог за враћање у пређашње стање не може да се заснива на чињеницама које је орган већ оценио као недовољан разлог за продужење рока. (6) Ако се враћање у пређашње стање предлаже због тога што је пропуштен рок за предају поднеска, прилаже се и тај поднесак. (7) Предлог за враћање у пређашње стање не зауставља ток поступка, али орган који одлучује о предлогу може да застане с поступком док решење о предлогу не постане коначно. Рокови и надлежност Члан 83. (1) Предлог за враћање у пређашње стање подноси се у року од осам дана од када је престао разлог који је изазвао пропуштање, а ако је странка касније сазнала за пропуштање – у року од осам дана од када је сазнала за пропуштање. (2) После истека три месеца од пропуштања не може се тражити враћање у пређашње стање, изузев ако је пропуштање изазвано вишом силом. (3) Није дозвољен предлог за враћање у пређашње стање због пропуштања рока за подношење предлога за враћање у пређашње стање. (4) Предлог за враћање у пређашње стање подноси се органу пред којим је требало предузети пропуштену радњу, који решењем и одлучује о предлогу. (5) Противној странци пружа се прилика да се изјасни о предлогу, ако се предлог не заснива на општепознатим чињеницама. (6) Кад се одобри враћање у пређашње стање, поступак се враћа у стање у коме се налазио пре пропуштања и поништавају се решења и закључци који су донети услед пропуштања. (7) Против решења којим је одобрено враћање у пређашње стање жалба није дозвољена, изузев ако је предлог био неблаговремен или недозвољен. V. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА Појам Члан 84. Трошкови поступка јесу издаци за таксе, лични трошкови странке (трошкови доласка и губитка времена и зараде), неопходни и оправдани трошкови заступања странке и трошкови усмене расправе и извођења доказа (стварни трошкови сведока и стварни трошкови и награде вештака, тумача, преводилаца и привремених заступника, трошкови увиђаја и сл.), као и посебни издаци у готовом новцу органа који води поступак (путни трошкови службених лица, огласи и сл.). Ко сноси трошкове поступка Члан 85. (1) Редовне трошкове поступка сноси орган. (2) Орган сноси трошкове поступка који је покренут по службеној дужности и повољно окончан по странку, ако законом није друкчије предвиђено. (3) Кад је првостепени поступак покренут захтевом странке, она сноси трошкове поступка. (4) Кад у поступку учествују противне странке, странка чијим захтевом је покренут поступак који је окончан неповољно за њу, надокнађује противној странци оправдане трошкове, сразмерно делу захтева у којем није успела. (5) Свака странка сноси своје трошкове поступка који је окончан поравнањем, ако у поравнању није друкчије одређено. (6) Ако жалба буде одбачена или одбијена или жалилац одустане од жалбе, трошкове другостепеног поступка сноси жалилац. Ако жалба буде усвојена, трошкове другостепеног поступка сноси орган који је одлучивао у првом степену. (7) Лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом. Ко претходно сноси трошкове поступка Члан 86. (1) Претходно, пре него што се одлучи о томе ко сноси трошкове поступка, странка сноси трошкове поступка који је покренут њеним захтевом или жалбом, а ако у првостепеном поступку учествују противне странке – свака претходно сноси своје трошкове. (2) Ако је поступак покренут захтевом странке, а са сигурношћу може да се предвиди да ће испитни поступак изазвати посебне новчане издатке (због увиђаја, вештачења, доласка сведока и сл), орган може решењем наложити странци да у одређеном року унапред положи новац којим се покривају предвиђени новчани издаци. Ако странка то пропусти, орган може одустати од извођења доказа или обуставити поступак, ако настављање поступка није у јавном интересу. Исто важи и кад је странка предложила обезбеђење доказа пре покретања поступка. (3) Ако је поступак покренут по службеној дужности, трошкове поступка претходно сноси орган, ако законом није друкчије предвиђено. Одлучивање о трошковима поступка Члан 87. (1) Странка може да захтева накнаду трошкова до окончања поступка. (2) О трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари. (3) Ако другостепени орган сам реши управну ствар, он одлучује и о трошковима првостепеног и другостепеног поступка. Накнада трошкова и награде другим учесницима поступка Члан 88. (1) Сведоци имају право на накнаду стварних трошкова који су настали у вези с поступком, а вештаци, тумачи, преводиоци и привремени заступници и право на награду. (2) Они су дужни да захтевају накнаду стварних трошкова и награду још при предузимању тражене радње, а најкасније у року од осам дана од предузимања радње, иначе губе та права. Овлашћено службено лице упозорава их на последице пропуштања да поставе захтев и службену белешку о томе уноси у записник. Ослобађање од плаћања трошкова Члан 89. (1) Странка може бити ослобођена од плаћања трошкова у целини или делимично ако не може да сноси трошкове без штете по своје нужно издржавање или нужно издржавање своје породице или ако је то предвиђено потврђеним међународним уговором. (2) О захтеву странке одлучује се решењем. ДЕО ЧЕТВРТИ ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК I. ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА И ЗАХТЕВИ СТРАНАКА 1. Начин покретања поступка Члан 90. (1) Поступак се покреће захтевом странке или по службеној дужности. (2) Поступак се покреће по службеној дужности кад је то прописом одређено или кад орган утврди или сазна да је, с обзиром на чињенично стање, неопходно да се заштити јавни интерес. (3) Пре покретања поступка по службеној дужности који није у интересу странке орган прибавља информације и предузима радње да би утврдио да ли су испуњени услови за покретање поступка и, ако јесу, доноси акт о покретању поступка (закључак, налог и сл). Акт о покретању поступка не доноси се ако орган доноси усмено решење (члан 143. овог закона). (4) При покретању поступка по службеној дужности орган узима у обзир и представке грађана и организација и упозорења надлежних органа. (5) Поступак не може да се покрене по службеној дужности у управним стварима у којима по закону или природи ствари поступак може да се покрене само захтевом странке. 2. Тренутак покретања поступка Члан 91. (1) Поступак је покренут захтевом странке кад орган прими захтев странке. (2) Поступак је покренут по службеној дужности који је у интересу странке кад орган предузме било коју радњу ради вођења поступка. (3) Поступак који се покреће по службеној дужности, а није у интересу странке сматра се покренутим кад је странка обавештена о акту о покретању поступка. (4) Акт о покретању поступка садржи и позив за усмену расправу као и чињенице на основу којих је орган утврдио да су испуњени услови за покретање поступка, о којима се странка може изјаснити. (5) Обавештавање странке о акту о покретању поступка врши се према одредбама овог закона о достављању. 3. Одбацивање захтева странке Члан 92. (1) Орган решењем одбацује захтев којим је покренут поступак ако: 1) није реч о управној ствари; 2) није надлежан за одлучивање о управној ствари, а не може да одреди ко је надлежан; 3) подносилац захтева очигледно није ималац права или правног интереса о коме се одлучује у управном поступку; 4) захтев није поднет у року; 5) у истој управној ствари већ се води управни или судски поступак или је о њој већ правноснажно одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза; 6) захтев не буде уређен у року који је одредио орган (члан 59. став (2) овог закона). (2) Орган може у току целог поступка да одбаци захтев странке. 4. Захтев да се призна својство странке Члан 93. (1) Лице које не учествује у поступку као странка може поднети захтев да му се призна својство странке, до окончања другостепеног поступка. (2) О захтеву се одмах упознају остале странке, да би се изјасниле. 5. Покретање поступка јавним саопштењем и спајање управних ствари у један поступак Покретање поступка јавним саопштењем Члан 94. (1) Орган може да покрене поступак јавним саопштењем према већем броју лица која му нису позната или не могу да се одреде, ако могу да имају својство странке у поступку, а захтев органа је битно исти према свима. (2) Поступак је покренут када се јавно саопштење објави на веб презентацији и огласној табли органа. (3) Јавно саопштење може да се објави и у службеном гласилу, дневним новинама или на други погодан начин. Спајање више управних ствари у један поступак Члан 95. (1) Орган може да покрене и води један поступак са више странака чија се права или обавезе заснивају на истом или сличном чињеничном стању и истом правном основу, ако је стварно надлежан да одлучује о њиховим управним стварима. (2) Под истим условима једна или више странака могу да остваре више различитих захтева у једном управном поступку. Самостално иступање странке Члан 96. (1) Свака странка задржава право да самостално иступа у поступку који је покренут јавним саопштењем или у коме је више управних ствари спојено у један поступак. (2) У решењу којим се предузимају мере према странкама одређује се на које се странке оне односе, ако странке заједнички не учествују у поступку са истим захтевима или ако законом није друкчије предвиђено. 6. Измена захтева Члан 97. (1) Странка може да измени захтев док не буде обавештена о решењу првостепеног органа, ако се измена заснива на битно истом чињеничном стању. (2) О томе да ли је измена захтева недозвољена орган одлучује решењем. 7. Одустанак од захтева и последице одустанка Члан 98. (1) Странка може потпуно или делимично да одустане од захтева док не буде обавештена о решењу другостепеног органа. (2) Сматра се да је странка одустала од захтева и ако њено понашање очигледно указује да више нема интереса да учествује у поступку. (3) Кад странка одустане од захтева, решењем се обуставља поступак, изузев када се противна страна противи обустављању поступка или када је настављање поступка, који је могао бити покренут и по службеној дужности, у јавном интересу. (4) Странка која је одустала од захтева сноси трошкове који су настали до обустављања поступка, ако није друкчије прописано. 8. Поравнање Члан 99. (1) Орган у току целог поступка настоји да се противне странке у целини или делимично поравнају. (2) Поравнање мора бити јасно и одређено и не сме бити на штету јавног интереса или правних интереса трећих лица. (3) Поравнање се уписује у записник о поравнању и закључено је када странке прочитају и потпишу записник о поравнању. (4) Оверен препис записника предаје се странкама, на њихов захтев. (5) Ако прихвати предложено поравнање орган решењем у целини или делимично обуставља поступак. (6) У решењу о главној ствари орган образлаже зашто није прихватио да се закључи поравнање. (7) Поравнање има снагу извршног решења донетог у управном поступку. II. ПРЕКИД И ОБУСТАВЉАЊЕ ПОСТУПКА 1. Прекид поступка Члан 100. (1) Орган прекида поступак решењем: 1) ако законски заступник странке умре или изгуби процесну способност – док се странци не постави привремени заступник или не одреди законски заступник; 2) ако законски заступник физичког лица не показује потребну пажњу у заступању – док орган старатељства не одлучи о томе кога ће поставити за новог законског заступника; 3) ако странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке или ако противне странке заступа исти законски заступник – док орган старатељства не одлучи о томе кога ће поставити за новог законског заступника; 4) ако наступе правне последице стечаја – док стечајни управник не ступи у поступак. (2) Поступак се прекида и у другим случајевима одређеним законом. (3) Жалба против решења о прекиду поступка не одлаже извршење решења. О наставку поступка орган обавештава другостепени орган. (4) Док је поступак прекинут не теку рокови за предузимање радњи у поступку, нити рок у коме је орган дужан да изда решење. 2. Обустављање поступка Члан 101. (1) Поступак се обуставља ако орган нађе да нема услова да се даље води, а закон не налаже да се поступак настави. (2) Поступак се обуставља и у другим случајевима одређеним законом. (3) Поступак се обуставља решењем. III. ТОК ПОСТУПКА ДО ДОНОШЕЊА РЕШЕЊА 1. Заједничке одредбе Начин утврђивања чињеница у поступку Члан 102. (1) Орган утврђује чињенице и околности од значаја за поступање у управној ствари. (2) Странка не мора да прибави доказе које може да прибави орган, нити уверења и друге исправе које органи нису дужни да издају. (3) Ако се не ради о чињеницама које су општепознате, странка је дужна да за своје наводе предложи доказе и да их поднесе органу, ако је могуће. (4) Чињенично стање на коме заснива свој захтев странка је дужна да изнесе тачно, потпуно и одређено. Дужност органа да прибави податке по службеној дужности Члан 103. (1) Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став (3) овог закона). (2) Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року. (3) У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 59. став (2) овог закона). 2. Непосредно одлучивање Члан 104. (1) Орган може непосредно да одлучи о управној ствари: 1) ако је чињенично стање утврђено на основу чињеница и доказа које је странка изнела у захтеву или на основу општепознатих чињеница или чињеница које су познате органу; 2) ако чињенично стање може да се утврди на основу података из службених евиденција, а странка не мора да се изјасни ради заштите њених права и правних интереса; 3) ако се доноси усмено решење, а чињенице на којима се оно заснива су учињене вероватним (члан 116. ст. (5) и (6) овог закона); 4) ако је то посебним законом одређено. (2) У поступку непосредног одлучивања од странке се не узима изјава и не води испитни поступак. 3. Привремене мере Члан 105. (1) Орган може да одреди привремену меру, у складу са законом. (2) О привременој мери одлучује се привременим решењем, које се издаје без одлагања. 4. Испитни поступак Члан 106. (1) Испитни поступак води се ако у поступку непосредног одлучивања не могу да се утврде чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари или ако странкама мора да се пружи прилика да се изјасне ради заштите њихових права и правних интереса. (2) Странка има право да се у испитном поступку изјасни о чињеницама које су изнете и о понуђеним доказима, да учествује у извођењу доказа, поставља питања другим странкама, сведоцима и вештацима, износи чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари, предлаже доказе, износи правне тврдње и побија тврдње које се не слажу с њеним. (3) Орган је дужан да упозори странку, сведока и вештака да могу да ускрате давање изјаве, односно сведочење или вештачење под условима прописаним овим законом, као и да је давање лажног исказа кривично дело. (4) Орган је дужан да одлучи о свим захтевима и предлозима странке. (5) Поступак не може да се оконча док се странци не пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за поступање у управној ствари (члан 11. овог закона). 5. Претходно питање Појам Члан 107. (1) Ако орган наиђе на питање без чијег решења не може да одлучи о управној ствари, а које чини самосталну правну целину и за чије решавање је надлежан суд или други орган (претходно питање), може сам да расправи претходно питање или да прекине поступак док суд или други орган не реше претходно питање. (2) Одлука органа о претходном питању има правна дејства само у поступку у коме је орган расправио претходно питање. (3) Орган је дужан да прекине поступак ако се претходно питање тиче постојања кривичног дела или брака, утврђивања родитељства или ако је то законом одређено. (4) Поступак се мора прекинути и ако се пред судом или другим органом већ решава претходно питање. (5) Орган наставља поступак када буде донето коначно решење надлежног органа или правноснажна одлука надлежног суда о претходном питању. Покретање поступка у коме се решава претходно питање Члан 108. (1) Ако се поступак у коме се решава претходно питање покреће по службеној дужности орган који је прекинуо поступак тражи од суда или другог органа да покрене поступак. (2) Ако се поступак у коме се решава претходно питање покреће на захтев странке, орган који је прекинуо поступак налаже једној од странака да у одређеном року тражи од надлежног органа покретање поступка по претходном питању и да му о томе поднесе доказ. При томе ће орган упозорити странку на последице пропуштања. (3) Ако странка поводом чијег захтева је покренут поступак не поднесе у одређеном року доказ о томе да је од надлежног органа тражила покретање поступка по претходном питању, сматра се да је одустала од захтева, а орган који је покренуо поступак решењем обуставља поступак. Ако то не учини противна странка, орган наставља поступак и сам расправља претходно питање. 6. Усмена расправа Обавезност и рочиште Члан 109. (1) Овлашћено службено лице заказује усмену расправу када у поступку учествују противне странке или када мора да се изврши увиђај или саслуша сведок или вештак. (2) Овлашћено службено лице може, по службеној дужности или на предлог странке, да закаже усмену расправу увек када је то корисно за разјашњење управне ствари. (3) Орган предузима све да се усмена расправа не одуговлачи и не одлаже и оконча на првом рочишту. (4) Орган је дужан да најмање осам дана пре рочишта позив достави странкама и другим лицима чије је присуство потребно на рочишту. Странци се доставља и поднесак који је дао повод за рочиште. Позив Члан 110. У позиву се означава назив органа који је издао позив, лично име и адреса лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству (као странка, сведок, вештак, итд) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. У случају спречености да се одазове позиву лице је дужно да о томе извести орган који је издао позив. Видеоконференцијска усмена расправа Члан 111. Орган који има техничке могућности може заказати видеоконференцијску усмену расправу, на коју се сходно примењују одредбе овог закона о усменој расправи. Јавност усмене расправе. Искључење јавности Члан 112. (1) Усмена расправа је јавна. (2) Овлашћено службено лице може по службеној дужности или на предлог странке или другог учесника у поступку, да искључи јавност на целој усменој расправи или њеном делу: ако се расправља о чињеницама које представљају тајне податке сагласно закону или пословну тајну; ако то захтевају интереси јавног реда или разлози морала; ако се расправља о односима у породици; ако постоји озбиљна и непосредна опасност да усмена расправа буде ометана. (3) Искључење јавности објављује се на интернет страници и огласној табли органа. (4) Јавност не сме бити искључена док се објављује решење. (5) Искључење јавности не односи се на странке, њихове законске или привремене заступнике, пуномоћнике, овлашћене представнике и стручне помагаче. (6) Овлашћено службено лице може допустити да таквој усменој расправи присуствују поједина службена лица и научни и јавни радници, ако је присуство значајно за њихову службу или рад. Упозорава их да су дужни да као тајну чувају све што су сазнали на усменој расправи. Јавна објава усмене расправе Члан 113. (1) Орган може јавно да објави да је заказао усмену расправу ако позиви не могу да се доставе на време, а вероватно је да постоје лица која могу да имају својство странке, а не учествују у поступку, или ако то налажу други слични разлози. (2) Јавна објава усмене расправе садржи све податке као позив, а уз то и позив да усменој расправи приступи свако ко сматра да се управна ствар тиче његових права, обавеза или правних интереса. (3) Усмена расправа јавно се објављује према одредбама овог закона о јавном достављању (члан 78. овог закона). Изостанак странке са усмене расправе Члан 114. (1) Ако странка која се није изјаснила о предмету испитног поступка не дође на усмену расправу, а није утврђено да јој је позив уредно достављен, овлашћено службено лице одлаже усмену расправу, изузев ако је усмена расправа јавно објављена. (2) Ако је поступак покренут захтевом странке, па она не дође на усмену расправу мада је уредно позвана, орган решењем обуставља поступак ако из целокупног стања ствари може да се претпостави да је странка одустала од захтева. Ако то не може да се претпостави или ако поступак мора да се настави у јавном интересу, овлашћено службено лице, с обзиром на околности случаја, одржава усмену расправу без одсутне странке или је одлаже. (3) Ако странка према којој је покренут поступак не дође на усмену расправу на коју је уредно позвана без оправданог разлога, овлашћено службено лице може одржати усмену расправу без ње, а може и да одложи усмену расправу о њеном трошку. Место усмене расправе и одржавање реда Члан 115. (1) Усмена расправа одржава се у седишту органа или на месту увиђаја. (2) Усмена расправа може да се одржи и изван седишта органа, ако се тако знатно смањују трошкови или то погодује темељнијем, бржем и лакшем расправљању. (3) Службено лице упозориће лице које омета ток усмене расправе на непримерено понашање, а ако то лице настави са ометањем расправе може јој решењем изрећи новчану казну до износа просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике. У случају наставка ометања расправе, службено лице може то лице удаљити. (4) Жалба на решење о новчаној казни не одлаже извршење решења. 7. Доказивање Доказивање чињеница Члан 116. (1) Чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари утврђују се доказима. (2) Доказивање почиње када орган установи које су то чињенице и које су од њих спорне. (3) Не доказују се општепознате чињенице. (4) Не доказују се ни чињенице чије постојање закон претпоставља. Дозвољено је доказивати да оне не постоје, ако законом друкчије није одређено. (5) О управној ствари може да се одлучи на основу чињеница које нису потпуно утврђене или које се доказима само посредно утврђују (чињенице које су учињене вероватним), ако је то законом одређено. (6) На извођење доказа којима се чињенице чине вероватним не примењују се одредбе овог закона о извођењу доказа. Извођење доказа пред замољеним органом Члан 117. Орган који води поступак, по службеној дужности или на предлог странке, може да одлучи да се доказни поступак изведе пред замољеним органом, ако је извођење доказа пред органом који води поступак неизводљиво или скопчано са несразмерним трошковима или великим губитком времена. Исправе Јавна исправа Члан 118. (1) Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао орган, у границама своје надлежности. (2) Јавна исправа доказује оно што се у њој утврђује или потврђује. Исту доказну вредност имају и друге исправе које су прописима изједначене са јавном исправом. (3) Микрофилмска или електронска копија јавне исправе и репродукција копије јавне исправе изједначени су у поступку доказивања са јавном исправом, ако их је издао орган у границама своје надлежности. Ограничење трајања, смањење или губитак доказне вредности јавне исправе Члан 119. (1) Кад промена правних чињеница (догађаји, правни послови и слично) може да утиче на оно што се у јавној исправи утврђује или потврђује, за потребе доказивања може се прибавити нова јавна исправа. (2) Ако је на јавној исправи нешто прецртано, остругано, избрисано или уметнуто или ако она има друге спољне недостатке, овлашћено службено лице цени, с обзиром на околности случаја, да ли је доказна вредност јавне исправе престала или је смањена и колико. Неправилност јавне исправе и копије јавне исправе Члан 120. Дозвољено је да се доказује да су у јавној исправи или копији јавне исправе чињенице неистинито потврђене или да је јавна исправа, односно копија јавне исправе неисправно састављена. Подношење исправа Члан 121. (1) Исправе подносе странке или прибавља орган који води поступак. (2) Странка подноси исправу у оригиналу или микрофилмској или електронској копији или репродукцији копије, или у овереном или обичном препису. (3) Овлашћено службено лице увек може захтевати да се покаже оригинал исправе. (4) Ако је препис веран оригиналу, овлашћено службено лице о томе ставља службену белешку на препису. (5) Сматра се да је странка поднела исправу и кад обавести орган о томе у којој се службеној евиденцији налази одговарајући запис који је доступан органу. Дужност странке, трећег лица и органа да поднесу исправу Члан 122. (1) Овлашћено службено лице може странци која се позива на исправу наложити да је поднесе, ако странка њоме располаже или може да је прибави. (2) Ако се исправа налази код противне странке која неће добровољно да је поднесе, овлашћено службено лице налаже јој да исправу поднесе на усменој расправи. (3) Ако странка упркос налогу не поднесе исправу орган цени, с обзиром на околности случаја, од каквог је то значаја за одлучивање о управној ствари. (4) Ако се исправа налази код трећег лица које неће добровољно да је покаже, овлашћено службено лице налаже му да исправу покаже на усменој расправи. Пре тога, трећем лицу пружа се прилика да се изјасни. (5) Треће лице може одбити да покаже исправу из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење, али и из других оправданих разлога (члан 125. овог закона). (6) Против трећег лица које неоправдано одбије да покаже исправу поступа се као против сведока који неоправдано ускраћује сведочење. (7) Странка која се позива на исправу која се налази код трећег лица дужна је да њему накнади трошкове који су настали у вези с показивањем исправе. (8) Орган који води поступак прибавља по службеној дужности исправу која се налази код другог органа. (9) Странци се тиме не ускраћује право да и сама прибави такву исправу. Стране исправе и превођење Члан 123. (1) Стране исправе које имају доказну вредност јавне исправе у држави у којој су издате имају, под условом узајамности, доказну вредност као домаће јавне исправе, ако су прописано оверене. (2) Уз исправу састављену на страном језику прилаже се оверени превод, ако је потребно. Сведоци Kо може бити сведок и дужност сведочења Члан 124. (1) Сведок може да буде свако лице које је било способно да опази чињеницу о којој треба да сведочи и ко може своје опажање да саопшти. (2) Лице које учествује у поступку као овлашћено службено лице не може бити сведок. (3) Свако лице које се позива као сведок дужно је да се одазове позиву и да сведочи, ако законом није друкчије прописано. Право да се ускрати сведочење Члан 125. (1) Не сме да се саслуша као сведок, и дужно је да ускрати сведочење, лице које би сведочењем повредило обавезу чувања државне тајне док га надлежни орган тога не ослободи. (2) Сведок има право да ускрати сведочење о: 1) појединим питањима – ако би одговором изложио тешкој срамоти, знатној имовинској штети или кривичном гоњењу себе, крвног сродника у правој линији, а у побочној линији до трећег степена закључно, супружника, ванбрачног партнера, тазбинског сродника до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала, старатеља или штићеника, усвојитеља или усвојеника; 2) појединим питањима – ако би одговором повредио право или обавезу да чува тајну утврђену сагласно закону и прописима који уређују тајност података, односно пословну или професионалну тајну; 3) чињеницама које је сазнао као пуномоћник, верски исповедник, лекар или вршећи други позив, ако је обавезан да као тајну чува оно што је сазнао. (3) Сведок може да ускрати сведочење и о другим чињеницама ако наведе важне разлоге и учини их барем вероватним. (4) Опасност од имовинске штете не даје сведоку право да ускрати сведочење о правним пословима којима је присуствовао као сведок, посредник или записничар, о радњама које су у вези са спорним односом, а које је предузео као правни претходник или заступник странке, као и у случају када посебни прописи обавезују сведока да поднесе пријаву или да изјаву о неким радњама. Саслушавање сведока Члан 126. (1) Сведоци се саслушавају понаособ и без присуства осталих сведока. (2) Овлашћено службено лице може поново да саслуша сведока, а може и да суочи сведоке чији се искази не слажу. (3) Сведоци који због старости, болести или инвалидитета не могу да дођу на усмену расправу саслушавају се у стану или другом објекту у коме бораве. (4) Саслушању малолетног сведока присуствује законски заступник. (5) Од сведока се узимају лично име, број личне карте, пребивалиште или боравиште и подаци о односу са странком. Потом овлашћено службено лице поучава сведока о томе у којим случајевима сме да ускрати сведочење. (6) Питања сведоку морају да буду прецизна и разумљива. Нису дозвољена питања која садрже обману, којима се сведок наводи на одређени одговор или која произлазе из претпоставке да је сведок рекао нешто што стварно није рекао. Сведоку се увек поставља питање откуда му је познато оно што је изрекао. (7) Питања сведоку најпре поставља овлашћено службено лице, па странке или њихови заступници, преко овлашћеног службеног лица. Новчана казна сведоку Члан 127. (1) Ако уредно позвани сведок не дође на усмену расправу, а не оправда изостанак, или ако се удаљи без одобрења овлашћеног службеног лица, орган може наредити да се сведок принудно доведе и да сноси трошкове довођења, а може сведоку изрећи и новчану казну до износа просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике. (2) Ако сведок дође на усмену расправу па неоправдано ускрати сведочење, може да му се изрекне новчана казна до износа просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике, а ако и после тога неоправдано ускрати сведочење – до износа две просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике. (3) Новчана казна изриче се решењем. Орган поништава решење о новчаној казни ако сведок накнадно оправда изостанак са усмене расправе. (4) Ако сведок накнадно пристане да сведочи, орган може да поништи решење о новчаној казни. (5) Орган може одлучити да сведок накнади трошкове које је изазвао својим неоправданим изостанком или неоправданим ускраћивањем сведочења. Вештачење Члан 128. (1) Вештачење се изводи када је за утврђивање или оцену неке чињенице потребно стручно знање којим овлашћено службено лице не располаже. (2) Овлашћено службено лице одређује вештака, једног или више – зависно од сложености вештачења, као и предмет и обим вештачења и рок за давање налаза и мишљења. (3) Вештачење се може поверити лицу које има одговарајуће образовање и стручно знање, као и научној или стручној установи. (4) Лице које не може бити сведок не може бити ни вештак. (5) Странци се пружа прилика да се изјасни о подобности вештака. Дужност вештачења, ускраћивање вештачења и изузеће вештака Члан 129. (1) Ко је одређен за вештака дужан је дати налаз и мишљење. (2) Вештак може да ускрати вештачење из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење, али и из других оправданих разлога. (3) Странка може захтевати изузеће вештака и ако сумња у његову стручност. Правила вештачења Члан 130. (1) Овлашћено службено лице саопштава вештаку о којим чињеницама треба да да налаз и мишљење. (2) Ако вештачење није могуће на усменој расправи изводи се изван ње, а вештак саопштава налаз и мишљење на усменој расправи. (3) Више вештака заједнички дају налаз и мишљење, а ако се не слажу одвојено их излажу. (4) Ако недостаци налаза и мишљења не могу да се отклоне поновним саслушавањем, вештачење се понавља, са истим или другим вештацима. Примена овог закона Члан 131. На саслушавање и новчано кажњавање вештака сходно се примењују одредбе овог закона о саслушавању и кажњавању сведока. Тумачи Примена овог закона Члан 132. На тумаче се сходно примењују одредбе овог закона о вештацима. Увиђај Члан 133. (1) Увиђај се изводи када је ради утврђивања неке чињенице потребно непосредно опажање овлашћеног службеног лица. (2) Странка може да присуствује увиђају. Ко се поред станке позива на увиђај одређује овлашћено службено лице. (3) Увиђај се изводи на рочишту ако ствар може да се донесе без тешкоћа, иначе се изводи тамо где се ствар налази. (4) Овлашћено службено лице може наложити да се снима цео увиђај или његов део. Снимак се прилаже записнику. (5) Држалац ствари, просторија или земљишта који су предмет увиђаја или у којима или на којима се налази предмет увиђаја или преко којих се прелази да би се извео увиђај, мора дозволити увиђај. (6) Он може да забрани увиђај из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење. (7) Против држаоца који неоправдано забрани увиђај примењују се мере као према сведоку који неоправдано ускрати сведочење. (8) Увиђај у стану дозвољен je само уз сагласност држаоца стана или на основу писмене одлуке надлежног суда. (9) Овлашћено службено лице не сме дозволити да се увиђај злоупотреби и повреди тајну утврђену сагласно закону и прописима који уређују тајност података, односно пословну, професионалну, научну или уметничку тајну. (10) Држаоцу ствари надокнађује се штета коју увиђај проузрокује, о чему се доноси решење. Изјава странке Члан 134. Ако чињеница не може да се утврди другим доказима, орган може да узме усмену изјаву странке. Усмена изјава странке узима се и ако би прибављање других доказа отежало остваривање права странке. Обезбеђење доказа Члан 135. (1) У случају оправдане бојазни да неки доказ касније неће моћи да се изведе или да ће његово касније извођење бити отежано, доказ може да се изведе у току поступка или пре покретања поступка (обезбеђење доказа). (2) Обезбеђење доказа могуће је и после коначности или правноснажности решења. (3) Обезбеђење доказа врши се по службеној дужности или на предлог странке или лица које има правни интерес. (4) Предлог за обезбеђење доказа, поред осталог, садржи чињенице које се доказују, доказе који треба да се изведу и разлоге због којих се тражи обезбеђење доказа. (5) Предлог за обезбеђење доказа доставља се противној странци да се о њему изјасни. (6) Постоји ли опасност од одлагања, о предлогу се одлучује без претходног изјашњења противне странке. (7) О предлогу за обезбеђивање доказа решењем одлучује орган који води поступак. (8) Кад се обезбеђивање доказа предлаже пре покретања поступка или после коначности или правноснажности решења, о предлогу одлучује орган на чијем се подручју налази ствар која треба да се разгледа или борави лице које треба да се саслуша. (9) Докази се изводе пред органом који је одлучио о предлогу за обезбеђење доказа. ДЕО ПЕТИ РЕШЕЊЕ И ЗАКЉУЧАК I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ О РЕШЕЊУ Појам решења Члан 136. (1) Решењем се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. (2) Решење се доноси и у другим случајевима који су овим законом одређени. Решење колегијалног органа Члан 137. (1) Колегијални орган доноси решење већином гласова укупног броја чланова, ако друкчије није прописано. (2) Код подељеног броја гласова, одлучује глас председавајућег колегијалног органа. Заједничко решење Члан 138. (1) Кад је прописано да орган доноси решење уз претходну сагласност другог органа, решење се доноси пошто други орган да сагласност и у њему се наводи акт којим је она дата. (2) Кад је прописано да орган доноси решење уз накнадну сагласност другог органа, орган сачињава решење и доставља га са списима другом органу, који посебним актом даје сагласност. Решење је донето када је други орган дао накнадну сагласност. (3) Када је прописано да се решење доноси уз мишљење другог органа, решење не може да се донесе док се мишљење не прибави. (4) Орган је дужан да претходну или накнадну сагласност или мишљење достави органу који доноси решење, у року од 30 дана од дана пријема захтева. Ако орган не поступи у том року сматраће се да је дао сагласност, односно мишљење, осим ако посебним законом није друкчије предвиђено. Делимично, допунско и привремено решење Члан 139. (1) Кад се у поступку одлучује о више питања, а само нека су сазрела за одлучивање орган може само о њима да донесе решење (делимично решење). (2) Кад решењем није одлучено о свим питањима орган може, на захтев странке или по службеној дужности, донети решење о питањима о којима није одлучено (допунско решење). (3) Ако према околностима случаја треба да се пре окончања поступка привремено уреде спорна питања или односи, доноси се решење које се заснива на чињеницама које су познате у време доношења решења (привремено решење). (4) Доношење привременог решења по предлогу странке орган може условити давањем обезбеђења за штету која би могла, услед извршења тог решења, настати за супротну странку, ако захтев предлагача не буде усвојен. (5) Решењем којим се окончава поступак орган укида привремено решење, ако законом није друкчије предвиђено. (6) Делимично, допунско и привремено решење, у погледу правних средстава и извршења, сматрају се као самостална решења. II. ОБЛИК И ДЕЛОВИ РЕШЕЊА Облик решења Члан 140. Решење се доноси у писаном облику (електронски или папирни документ), а изузетно у усменом облику. Делови и садржина решења Члан 141. (1) Решење у писаном облику садржи увод, диспозитив (изреку), образложење, упутство о правном средству, потпис овлашћеног службеног лица и печат органа или други вид потврде о аутентичности. (2) Увод садржи назив и адресу органа који доноси решење и пропис о његовој надлежности, број и датум решења, лично име или назив странке и њених заступника и њихово пребивалиште или седиште и кратко назначење предмета поступка. Ако решење не доноси руководилац органа, већ овлашћено службено лице, увод садржи и његово лично име и правни основ његовог овлашћења. (3) Диспозитив садржи кратку и јасну одлуку. По потреби, може да се подели у више тачака. У посебне тачке уносе се рок, услов или налог, кад их решење, у складу са законом, садржи, назнака да жалба не одлаже извршење решења и одлука о трошковима поступка. (4) Образложење мора да буде разумљиво и да садржи кратко излагање захтева странке, чињенично стање и доказе на основу којих је оно утврђено, разлоге који су били одлучујући код оцене сваког доказа, прописе и разлоге који, с обзиром на утврђено чињенично стање, упућују на одлуку из диспозитива и разлоге зашто није уважен неки захтев или предлог. Образложење садржи и разлоге због којих је орган одступио од решења која је раније доносио у истим или сличним управним стварима. Ако је одлучено по слободној оцени, образложење садржи и пропис који орган овлашћује на то, разлоге којима се руководио при одлучивању и у којим границама и с којим циљем је применио овлашћење да одлучује по слободној оцени. Ако жалба не одлаже извршење решења, образложење садржи и позивање на закон који то предвиђа. (5) У упутству о правном средству странка се обавештава да ли против решења може да се изјави жалба или покрене управни спор. Ако може да се изјави жалба, упутство садржи назив органа коме се жалба изјављује, назив органа коме се жалба предаје и у ком року, висину таксе која се плаћа и да жалба може да се изјави усмено на записник код органа против чијег решења се изјављује. Ако може да се покрене управни спор, упутство садржи назив и седиште суда коме се подноси тужба, рок у коме се подноси тужба и висину таксе која се плаћа. (6) Странка којој је дато погрешно упутство о правном средству може да поступи по прописима или по упутству, због чега не сме да трпи штетне последице. Кад није било никаквог упутства или је било непотпуно, странка може да поступи по важећим прописима или да у року од осам дана од када је обавештена о решењу захтева допуну решења. (7) Решење потписује овлашћено службено лице које га доноси, односно руководилац органа. (8) Решење које је донео колегијални орган потписује председавајући, ако друкчије није прописано. (9) Изузетно, типско решење се не потписује, већ се уместо потписа ставља факсимил или одштампано лично име овлашћеног службеног лица. Решење у виду забелешке на спису Члан 142. Решење може да садржи само диспозитив у виду забелешке на спису ако се у мање значајним једностраначким управним стварима усваја захтев странке, а не дира у јавни интерес или интерес трећих лица и ако друкчије није прописано. Усмено решење Члан 143. (1) Усмено решење доноси се кад се предузимају хитне мере у јавном интересу, да би се обезбедио јавни ред и мир и јавна безбедност или отклонила непосредна опасност по живот или здравље људи или имовину. (2) На захтев странке, ако је поднет у року од 60 дана од доношења усменог решења, орган мора да изради и достави странци писмено решење у року од осам дана од постављања захтева. III. ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА У РЕШЕЊУ Члан 144. (1) Орган увек може да исправи своје решење или његове оверене преписе и уклони грешке у именима или бројевима, писању или рачунању и друге очигледне нетачности. (2) Решење о исправци почиње да производи правна дејства од када и решење које се исправља, али ако је исправка неповољна по странку – од када странка буде обавештена о исправци. IV. РОК ЗА ИЗДАВАЊЕ РЕШЕЊА Члан 145. (1) Издавање решења је доношење и обавештавање странке о донетом решењу. (2) Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка. (3) Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари не одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од покретања поступка. V. ЗАКЉУЧАК Члан 146. (1) Закључак је управни акт којим орган управља поступком и који се доноси кад овим законом није одређено да се доноси решење. (2) Закључак се доноси у усменом облику, а у писаном облику – кад странка то затражи или је то неопходно ради правилног вођења поступка. (3) Против закључка није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор. (4) Закључак се може побијати жалбом, односно тужбом против решења. (5) На закључак се сходно примењују одредбе овог закона о решењу. ДЕО ШЕСТИ ПРАВНА СРЕДСТВА I. ПРИГОВОР Право на приговор и рок за изјављивање приговора Члан 147. (1) Приговор може да се изјави због неиспуњења обавеза из управног уговора (члан 25. овог закона), због управне радње (члан 28. овог закона) и због начина пружања јавних услуга (члан 32. овог закона), ако не може да се изјави друго правно средство у управном поступку. (2) Приговор се изјављује у року од: 1) шест месеци од пропуштања органа да испуни обавезу из управног уговора; 2) 15 дана од предузимања управне радње или од пропуштања да се управна радња предузме; 3) 15 дана од када се јавна услуга не пружа тако да обезбеди уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и задовољавање потреба корисника. Изјављивање приговора и поступање по приговору Члан 148. (1) Приговор се изјављује руководиоцу органа на чије се поступање односи, који и одлучује о приговору. (2) На приговор се сходно примењују одредбе овог закона о облику и садржини жалбе. (3) Руководилац органа утврђује чињенично стање и испитује законитост и правилност поступања органа. Одлучивање о приговору Члан 149. (1) О приговору се одлучује решењем, које се издаје у року од 30 дана од пријема приговора. (2) Руководилац органа одбацује приговор који није благовремен или дозвољен, који је изјавило неовлашћено лице и који није уређен у року који је одредио (члан 59. став (2) овог закона), одбија приговор ако није основан или усваја приговор ако је основан. (3) Решењем којим се усваја приговор: 1) одређује се даљи начин испуњења обавеза органа из управног уговора и одлучује о захтеву за накнаду штете – ако је приговор изјављен поводом управног уговора; 2) обуставља се предузимање управне радње и одређује начин на који се отклањају њене последице или се налаже предузимање управне радње – ако је приговор изјављен због управне радње; 3) налаже се предузимање законом одређених мера ради отклањања недостатака у пружању јавне услуге – ако је приговор изјављен због начина пружања јавних услуга. Овлашћења органа у поступку по жалби против решења о приговору Члан 150. Орган који одлучује о жалби против решења о приговору има овлашћења као орган који је одлучивао о приговору (члан 149. овог закона). II. ЖАЛБА 1. Основне одредбе Право на жалбу Члан 151. (1) Против решења првостепеног органа странка има право на жалбу, ако жалба није законом искључена. (2) Против решења Владе не може се поднети жалба. (3) Странка има право на жалбу ако решење није издато у законом одређеном року. (4) Странка има право на жалбу и у другим случајевима који су законом прописани. (5) Странка нема право на жалбу ако је посебним законом предвиђено да се неиздавање решења у законом одређеном року сматра усвајањем захтева странке. (6) Против првостепеног решења жалбу може поднети свако лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка, у року у коме жалбу може поднети странка. (7) Други органи и организације могу поднети жалбу против решења ако су на то овлашћени законом. Обавештење о донетом решењу лицу коме није признато својство странке Члан 152. (1) Орган је дужан да лице коме је одбијен захтев за признавање својства странке обавести о решењу које је донео. (2) Обавештење садржи број решења и назив органа који га је донео, које су странке учествовале у поступку, текст диспозитива решења и поуку о правном средству против решења. (3) О њему се лице обавештава према одредбама овог закона о достављању. Рок за жалбу Члан 153. (1) Жалба се подноси у року од 15 дана од обавештавања странке о решењу, ако законом није друкчије прописано. (2) Кад орган не изда решење у законом прописаном року жалба може да се поднесе после истека тог рока, а најкасније у року од годину дана од истека тог рока. Одложно дејство жалбе Члан 154. (1) Решење не може да се изврши док не истекне рок за жалбу, ако законом није друкчије прописано. (2) Жалба одлаже извршење решења и док жалилац не буде обавештен о решењу којим је одлучено о жалби, ако законом није друкчије прописано. (3) Кад у поступку учествују две или више странака са истим захтевима, жалба макар и једне странке одлаже извршење решења према свакој. Одступања од одложног дејства жалбе Члан 155. (1) Усмено решење извршава се и пре истека рока за жалбу и после подношења жалбе. (2) Решење се, изузетно, извршава пре истека рока за жалбу, као и после подношења жалбе, ако би одлагање извршења странци нанело ненадокнадиву штету или теже угрозило јавни интерес. Одрицање од права на жалбу Члан 156. (1) Странка може да се одрекне права на жалбу од када је обавештена о решењу до истека рока за жалбу. (2) Одрицање од права на жалбу не може да се опозове. (3) Само ако се све странке и лице коме је одбијен захтев за признавање својства странке у првостепеном поступку одрекну права на жалбу, решење постаје коначно и правноснажно. Одустанак од жалбе Члан 157. (1) Жалилац може одустати од жалбе док не буде обавештен о решењу којим је одлучено о жалби. (2) Одустанак од жалбе не може да се опозове. (3) Кад жалилац одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се решењем које садржи и трошкове поступка по жалби. Разлози због којих решење може да се побија Сви разлози Члан 158. (1) Решење може да се побија: 1) због тога што у њему није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; 2) због тога што га је донео ненадлежни орган; 3) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 4) због тога што је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању; 5) због повреде правила поступка; 6) због тога што су прекорачене границе овлашћења при одлучивању по слободној оцени или због тога што решење није донето сагласно циљу због кога је то овлашћење дато; 7) због тога што није правилно примењено овлашћење за одлучивање по слободној оцени; 8) због тога што није донето сагласно гарантном акту. Садржина жалбе Члан 159. (1) У жалби се мора навести решење које се побија и означити назив органа који га је донео, као и број и датум решења и потпис жалиоца. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити. (2) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку. (3) И кад поднесак није означен као жалба, сматра се као жалба ако из његове садржине произлази јасна намера странке да побија решење. Предавање жалбе првостепеном органу Члан 160. (1) Жалба се предаје првостепеном органу у довољном броју примерака за орган и противну странку. (2) Ако је жалба предата другостепеном органу, он је одмах прослеђује првостепеном органу. (3) Жалба која је у року предата другостепеном органу сматра се благовременом. Предавање жалбе другостепеном органу Члан 161. (1) Жалба која је поднета зато што решење није издато у законом одређеном року предаје се другостепеном органу. (2) Жалба се предаје другостепеном органу и кад првостепени орган не изда у законом одређеном року уверење или другу исправу о чињеницама о којима се води службена евиденција, кад првостепени орган у законом одређеном року не одлучи о захтеву за разгледање списа и у другим случајевима који су законом предвиђени. 2. Поступање првостепеног органа по жалби Одбацивање жалбe Члан 162. (1) Првостепени орган решењем одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је поднело неовлашћено лице или која није уређена у року који је орган одредио (члан 59. став (2) овог закона). (2) Жалба не може бити одбачена због тога што не садржи разлоге због којих се решење побија (члан 159. овог закона). (3) Против решења којим је жалба одбачена може да се изјави жалба у року од осам дана од обавештавања странке о решењу. Жалба се предаје другостепеном органу који, ако сматра да је жалба основана, истовремено одлучује и о жалби која је била одбачена. Поништавање побијаног решења од стране првостепеног органа Члан 163. (1) Првостепени орган поништава побијано решење ако оно садржи неки од разлога за поништавање из члана 183. став (1) тач. 1)–6) овог закона. (2) Жалба против решења којим је првостепени орган поништио побијано решење предаје се другостепеном органу, који одлучује о жалби. Достављање жалбе на одговор Члан 164. (1) Ако жалба не буде одбачена нити побијано решење поништено из разлога предвиђених у члану 183. став (1) тач. 1)–6) овог закона, жалба се доставља противној странци на одговор. (2) Противна странка доставља одговор у року који одреди орган, а који не може бити краћи од осам ни дужи од 15 дана. Удовољавање жалбеном захтеву Члан 165. (1) Првостепени орган може да замени ожалбено решење како би удовољио жалбеном захтеву. Новим решењем се побијано решење поништава, ако законом није друкчије прописано. (2) Првостепени орган може да допуни поступак ако нађе да је то неопходно. (3) Против новог решења може се поднети жалба, која се предаје другостепеном органу. Прослеђивање жалбе другостепеном органу Члан 166. (1) Ако првостепени орган не одбаци жалбу, не поништи побијано решење из разлога предвиђених у члану 183. став (1) тач. 1)–6) овог закона, нити удовољи жалбеном захтеву, прослеђује жалбу другостепеном органу у року од 15 дана од пријема жалбе, односно 30 дана од пријема жалбе ако је жалба послата на одговор противној странци. (2) Уз жалбу се прилажу списи, одговор противне странке на жалбу и одговор првостепеног органа на жалбу. (3) Првостепени орган је дужан да у одговору на жалбу оцени све наводе жалбе. 3. Поступање другостепеног органа по жалби Одлучивање о жалби Члан 167. (1) Другостепени орган решењем одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је изјавило неовлашћено лице или која није уређена у року који је орган одредио (члан 59. став (2) овог закона). (2) Ако жалбу не одбаци, другостепени орган може одбити жалбу, поништити решење у целини или делимично и сам одлучити о управној ствари, поништити решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак, или га изменити. (3) Другостепени орган одлучује о жалби на основу чињеничног стања које је утврдио првостепени или другостепени орган. Границе испитивања побијаног решења Члан 168. (1) Другостепени орган испитује побијано решење у границама жалбеног захтева, пошто претходно утврди да ли се жалбени захтев састоји од тражења да се побијано решење измени, да се поништи у целини или делимично или да се поништи у целини или делимично уз доношење новог решења којим се друкчије одлучује о управној ствари. (2) Другостепени орган испитује постојање разлога за побијање решења који су наведени у жалби, а по службеној дужности испитује постојање разлога за поништавање из члана 183. став (1) тач. 1)–6) овог закона и надлежност првостепеног органа. (3) Другостепени орган може да усвоји жалбени захтев и из разлога који нису наведени у жалби. Измена побијаног решења у корист и на штету жалиоца Члан 169. (1) Другостепени орган може да измени побијано решење у корист жалиоца и мимо жалбеног захтева, али само у оквиру захтева који је жалилац поставио у првостепеном поступку и ако тиме не вређа право трећих лица. (2) Другостепени орган може да измени побијано решење на штету жалиоца, али само из разлога за поништавање из члана 183. став (1) овог закона или укидање решења из члана 184. овог закона. Одбијање жалбе Члан 170. (1) Другостепени орган одбија жалбу ако нађе: 1) да је првостепени орган правилно спровео поступак и да је побијано решење законито и правилно; 2) да је у првостепеном поступку било недостатака који нису утицали на законитост и правилност побијаног решења; 3) да је побијано решење засновано на закону, али из других разлога, а не оних који су наведени у образложењу решења. (2) Другостепени орган може у образложењу решења којим одбија жалбу да се позове на наводе из образложења првостепеног решења. Поништавање побијаног решења и одлучивање о жалбеном захтеву или управној ствари Члан 171. (1) Другостепени орган поништава побијано решење и прослеђује предмет надлежном органу ако нађе да је побијано решење донео стварно ненадлежан орган. (2) Другостепени орган сам или преко првостепеног или замољеног органа допуњава поступак ако нађе да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено или понавља цео поступак или његов део ако нађе да је учињена повреда правила поступка која је утицала на законитост и правилност побијаног решења. У том случају другостепени орган поништава побијано решење и сам одлучује о управној ствари ако нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку мора решити друкчије него што је решена првостепеним решењем. (3) Ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног поступка брже и економичније отклонити првостепени орган, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак. У том случају, другостепени орган је дужан да својим решењем укаже првостепеном органу у ком погледу треба допунити поступак, а првостепени орган је дужан у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од пријема предмета, донесе ново решење. Против новог решења странка има право на жалбу. (4) По поништавању побијаног решења другостепени орган ће проследити предмет на поновни поступак првостепеном органу, само ако је потребно да се у тој управној ствари донесе ново решење. (5) Другостепени орган поништава првостепено решење и сам одлучује о управној ствари и ако нађе да je у побијаном решењу погрешно примењено материјално право или докази погрешно оцењени или да је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању или да није правилно примењено овлашћење за одлучивање по слободној оцени. Измена побијаног решења Члан 172. Ако другостепени орган нађе да је побијано решење законито и правилно, али да се циљ због кога је оно донето може постићи и другим средствима повољнијим по странку, измениће првостепено решење у том смислу. Жалба кад првостепени орган није издао решење у законом одређеном року Члан 173. (1) Кад првостепени орган није издао решење у законом одређеном року, другостепени орган захтева да му првостепени орган саопшти зашто благовремено није издао решење. Ако другостепени орган нађе да првостепени орган није издао решење у законом одређеном року из оправданог разлога, продужава рок за издавање решења за онолико колико је трајао оправдани разлог, а најдуже за 30 дана. (2) Ако другостепени орган нађе да не постоји оправдани разлог због кога решење није издато у законом одређеном року, он сам одлучује о управној ствари или налаже првостепеном органу да изда решење у року не дужем од 15 дана. (3) Ако првостепени орган поново не изда решење у року који је одредио другостепени орган, он сам одлучује о управној ствари. Рок за одлучивање о жалби Члан 174. Решење којим се одлучује о жалби издаје се без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок. ДЕО СЕДМИ ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ УКЛАЊАЊА И МЕЊАЊА РЕШЕЊА I. МЕЊАЊЕ И ПОНИШТАВАЊЕ РЕШЕЊА У ВЕЗИ СА УПРАВНИМ СПОРОМ Члан 175. Орган против чијег решења је благовремено покренут управни спор може до окончања управног спора, ако уважава све захтеве тужбе, поништити или изменити своје решење из разлога због којих би суд могао да поништи то решење, ако се тиме не вређа право странке у управном поступку или трећег лица. II. ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА Разлози за понављање поступка Члан 176. (1) Поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља се: 1) ако се сазна за нове чињенице или стекне могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења; 2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду; 3) ако је решење донело неовлашћено лице, или је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето; 4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа; 5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку; 6) ако странка није била заступана сагласно закону; 7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка сагласно члану 55. овог закона; 8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или као последица другог кривичног дела; 9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно преиначена, укинута или поништена; 10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном питању на коме је решење засновано; 11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење; 12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или слободе подносиоца представке повређена или ускраћена. (2) Разлози из става (1) тач. 1), 3), 5) и 7) овог члана могу бити разлог за понављање поступка на захтев странке само ако није без своје кривице могла да их изнесе у ранијем поступку. (3) Разлози из става (1) тач. 3)–7) овог члана не могу бити разлози за понављање поступка ако их је странка без успеха изнела у ранијем поступку. Иницијатива за понављање поступка Члан 177. (1) Понављање поступка може да захтева странка. (2) Орган који је донео коначно решење може да понови поступак по службеној дужности. Рокови за понављање поступка Члан 178. (1) Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за понављање, односно у року од шест месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права у „Службеном гласнику Републике Србије”. (2) Исти рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности. (3) Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се захтева понављање поступка, нити орган може да понови поступак по службеној дужности. Захтев за понављање поступка Члан 179. (1) Странка мора да у захтеву за понављање поступка учини вероватним разлоге због којих захтева понављање поступка. (2) Захтев за понављање поступка увек се предаје првостепеном органу. (3) Првостепени орган доставља захтев са списима другостепеном органу, ако је другостепени орган надлежан да одлучује о захтеву. Одлагање извршења решења Члан 180. (1) Захтев за понављање поступка не одлаже извршење коначног решења. (2) Изузетно, ако би извршење странци нанело штету која би тешко могла да се надокнади, а одлагање извршења није противно јавном интересу, нити би нанело већу или ненадокнадиву штету противној странци или трећем лицу, орган који одлучује о захтеву за понављање поступка може решењем одложити извршење коначног решења. Решавање о понављању поступка Члан 181. (1) О захтеву за понављање поступка одлучује орган који је донео коначно решење. Исти орган понавља поступак по службеној дужности. (2) Надлежни орган решењем одбацује захтев који није благовремен, није дозвољен или који је изјављен од неовлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Ако не одбаци захтев, даље испитује да ли је разлог за понављање поступка могао да доведе до друкчијег решења и, ако нађе да није, решењем одбија захтев. (3) Ако надлежни орган не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања. (4) Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење коначног решења. Поновљени поступак Члан 182. (1) Радње у поновљеном поступку предузима орган који је дозволио понављање поступка. (2) Изузетно, другостепени орган може наложити првостепеном органу да уместо њега предузме радње у поновљеном поступку ако првостепени орган може да их брже и економичније предузме. При томе, другостепени орган одређује рок у коме је првостепени орган дужан да предузме радње и достави му списе. (3) По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида. III. ПОНИШТАВАЊЕ КОНАЧНОГ РЕШЕЊА Члан 183. (1) Другостепени орган или надзорни орган решењем ће на захтев странке или по службеној дужности у целини или делимично поништити коначно решење: 1) ако је донето у ствари из судске надлежности или у ствари о којој се не одлучује у управном поступку; 2) ако би се његовим извршењем могло проузроковати неко кривично дело; 3) ако његово извршење уопште није могуће; 4) ако је донето без захтева странке (члан 90. став (5) овог закона), а странка накнадно није изричито или прећутно пристала на решење; 5) ако је донето као последица принуде, изнуде, уцене, притиска или других недозвољених радњи; 6) ако садржи неправилност која је по изричитој законској одредби предвиђена као разлог ништавости; 7) ако је решење донео стварно ненадлежни орган, изузев Владе, а није реч о разлогу за поништавање из тачке 1) овог става; 8) ако је у истој управној ствари раније донето правноснажно решење којим је управна ствар друкчије решена; 9) ако приликом доношења решења није правилно спроведен поступак за давање претходне или накнадне сагласности или мишљења другог органа (члан 138. овог закона); 10) ако је решење донео месно ненадлежни орган; 11) ако решење уопште не садржи или садржи погрешно упутство о правном средству. (2) Решење ће се поништити увек због разлога наведених у тач. 1)–6), у року од пет година од коначности решења због разлога наведених у тач. 7)–9), и у року од годину дана од коначности решења због разлога наведених у тач. 10) и 11). (3) Другостепени орган или надзорни орган ће решењем, по службеној дужности, у целини или делимично поништити коначно решење ако у њему није уопште или није правилно примењен материјални закон, други пропис или општи акт. Решење ће се поништити у року од годину дана од коначности решења. (4) Ако не постоји другостепени орган и надзорни орган решење ће, сагласно ст. (1)–(3) овог члана, поништити орган који је донео коначно првостепено решење. IV. УКИДАЊЕ РЕШЕЊА Члан 184. (1) Другостепени орган или надзорни орган решењем може на захтев странке или по службеној дужности у целини или делимично укинути решење: 1) ако је оно постало извршно, а укидање је потребно ради отклањања тешке и непосредне опасности по живот и здравље људи, јавну безбедност, јавни мир и јавни поредак или ради отклањања поремећаја у привреди, ако сврха укидања не може успешно да се отклони другим средствима којима се мање дира у стечена права; 2) ако је оно постало правноснажно, а то тражи странка на чији је захтев донето, а укидање није противно јавном интересу, нити интересу трећих лица; 3) кад је то посебним законом одређено. (2) Ако не постоји другостепени орган или надзорни орган, орган који је донео првостепено решење укинуће, на захтев странке или по службеној дужности, решење у целини или делимично. V. ПОНИШТАВАЊЕ, УКИДАЊЕ ИЛИ МЕЊАЊЕ ПРАВНОСНАЖНОГ РЕШЕЊА НА ПРЕПОРУКУ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА Члан 185. (1) На препоруку Заштитника грађана орган може, ради усклађивања са законом, новим решењем да поништи, укине или измени своје правноснажно решење, ако странка о чијим је правима или обавезама одлучено, као и противна странка, на то пристану и ако се тиме не вређа интерес трећег лица. Ако орган не сматра да треба да поступи по препоруци Заштитника грађана, њега одмах о томе обавештава. (2) Поништавање, укидање или мењање решења на препоруку Заштитника грађана није ограничено роком. VI. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ Рок за издавање решења Члан 186. Решење донесено у поновљеном поступку, о поништавању коначног решења и укидању решења издаје се најкасније у року од 60 дана од покретања поступка. Правне последице поништавања и укидања решења Члан 187. (1) Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело и оно се онемогућава да даље производи правне последице. (2) Укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице. (3) Странка која трпи стварну штету услед укидања извршног решења ради отклањања тешке или непосредне опасности по живот и здравље људи, јавну безбедност, јавни мир и јавни поредак или ради отклањања поремећаја у привреди, има право на накнаду претрпљене штете, осим накнаде за изгубљену добит. Правна средства Члан 188. (1) На решења донесена у посебним случајевима уклањања и мењања решења, изузев у случају мењања и поништавања решења у вези са управним спором, може се поднети жалба. (2) Изузетно, против решења којим се дозвољава понављање поступка није дозвољена жалба. Дужност обавештавања Члан 189. Орган који сазна за решење које садржи разлог за понављање поступка или за поништавање и укидање решења, дужан је да о томе одмах обавести орган који је надлежан да по службеној дужности покрене одговарајући поступак, као и јавног тужиоца. ДЕО ОСМИ ИЗВРШЕЊЕ I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Извршност решења Члан 190. (1) Решење које је донето у управном поступку извршава се кад постане извршно. (2) Решење првостепеног органа постаје извршно: 1) истеком рока за жалбу, ако жалба није изјављена; 2) обавештавањем странке, ако жалба није дозвољена; 3) обавештавањем странке, ако жалба не одлаже извршење решења; 4) кад се све странке одрекну права на жалбу; 5) обавештавањем странке о решењу, којим се жалба одбацује или одбија. (3) Решење другостепеног органа постаје извршно кад странка буде обавештена о њему. (4) Ако је у извршном решењу одређено да странка може предузети радњу која се извршава у одређеном року, решење се извршава када рок истекне. Ако у извршном решењу није одређен рок, решење се извршава када истекне 15 дана од када је постало извршно. (5) Извршење може да се спроведе и на основу поравнања, али само против лица које је закључило поравнање. Управно и судско извршење Члан 191. (1) Решење се извршава ради остваривања новчаних или неновчаних обавеза. (2) Неновчане обавезе извршавају се управним путем (управно извршење), а новчане обавезе – судским путем (судско извршење) ако законом друкчије није одређено. (3) Управно извршење спроводи се сагласно закону. II. УПРАВНО ИЗВРШЕЊЕ 1. Основне одредбе Извршеник и тражилац извршења Члан 192. (1) Извршење се спроводи према лицу које је обавезано да испуни неку обавезу (извршеник). (2) Извршење које је у интересу странке спроводи се на предлог странке (тражилац извршења). (3) Извршење се спроводи по службеној дужности ако то налаже јавни интерес. Надлежност за спровођење извршења Члан 193. (1) Извршење спроводи орган који је донео првостепено решење. (2) Ако је прописано да он не спроводи извршење, а ниједан други орган није на то овлашћен, извршење спроводи првостепени орган на чијем подручју се налази пребивалиште, боравиште или седиште извршеника, а у чијем су делокругу послови опште управе. (3) Министарство надлежно за унутрашње послове, сагласно одредбама закона којим се уређује област унутрашњих послова, или други орган који је овлашћен да пружи помоћ у извршењу, дужни су да органу, на његов захтев, пруже помоћ у спровођењу извршења. Начин и време извршења Члан 194. (1) Ако извршење може да се спроведе на више начина, при избору начина извршења орган се придржава начела сразмерности (члан 6. овог закона). (2) Извршење се спроводи радним даном од 7,00 до 20,00 сати. (3) Ако постоји опасност од одлагања и ако је орган који спроводи извршење издао писани налог, извршење може да се спроводи и у дан када се не ради, као и после 20 сати. 2. Поступак извршења Потврда о извршности Члан 195. Првостепени орган, ако није надлежан за спровођење извршења, на предлог тражиоца извршења или по службеној дужности, ставља на решење које се извршава потврду да је постало извршно (потврда о извршности) и решење одмах прослеђује органу који је надлежан за спровођење извршења. Решење о извршењу и трошкови извршења Члан 196. (1) Орган који је надлежан за спровођење извршења издаје решење о извршењу по службеној дужности или на предлог тражиоца извршења, у року од осам дана од подношења предлога. (2) Решење о извршењу садржи утврђење о томе када је решење постало извршно, време, место и начин извршења и налог тражиоцу извршења да унапред положи одређену суму новца за покривање трошкова извршења. (3) Решењем о извршењу може да се одреди додатни рок за извршење обавезе или да се обавеза изврши одмах. (4) О решењу о извршењу обавештава се извршеник и тражилац извршења ако је донето на његов предлог. (5) Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење. Извршење преко других лица Члан 197. (1) Ако се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, а извршеник радњу не предузме у целини или је предузме делимично, радња се предузима преко другог лица, о трошку извршеника. (2) У том случају орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини. Извршење посредном принудом (путем новчаних казни) Члан 198. (1) Орган који спроводи извршење принудиће извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења. Новчана казна изриче се решењем. (2) Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу – у распону од половине његових месечних прихода, до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години. (3) Новчана казна може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења. Извршавање новчаних казни Члан 199. (1) Новчане казне које су изречене према овом закону извршавају органи надлежни за извршавање новчаних казни изречених за прекршаје. (2) Новчана казна уплаћује се у корист буџета из којег се финансира орган који је изрекао новчану казну. Извршење непосредном принудом Члан 200. (1) Извршење се спроводи непосредном принудом ако сврха извршења обавезе не може да се постигне извршењем преко другог лица или изрицањем новчане казне. (2) Непосредна принуда се примењује и ако извршење друкчије не може да се спроведе у потребном року, а природа обавезе то дозвољава и пропис не забрањује. Извршење усменог решења Члан 201. Усмено решење може да се изврши одмах, без доношења решења о извршењу. Жалба и одлагање извршења Члан 202. (1) Против решења о извршењу у поступку управног извршења дозвољена је жалба, која не одлаже извршење решења. Жалба је дозвољена и ако решење о извршењу није донето у року од осам дана од подношења предлога за његово доношење. (2) Жалба против решења о извршењу може се изјавити само на време, место и начин извршења. Жалба се предаје другостепеном органу. (3) На решење о извршењу може се поднети жалба у року од осам дана од обавештавања о решењу о извршењу. (4) Извршење може, на предлог извршеника или тражиоца извршења, да се одложи ако је против решења које се извршава или решења о извршењу изјављена жалба или друго правно средство, а извршење би изазвало ненадокнадиву штету, под условом да одлагање извршења није законом забрањено, нити противно јавном интересу. (5) Извршење се одлаже док се не одлучи о жалби или другом правном средству. (6) О предлогу за одлагање извршења решењем хитно одлучује орган који је донео решење које се извршава. Обустављање извршења Члан 203. (1) Орган који спроводи извршење обуставља извршење ако је обавеза у целини извршена, ако извршење уопште није било дозвољено, ако је управљено према лицу које није извршеник, ако тражилац извршења одустане од предлога за извршење или ако је решење које се извршава поништено или укинуто. (2) Извршење се обуставља решењем, по службеној дужности или на предлог странке. (3) Решењем којим се обуставља извршење поништавају се предузете радње, изузев ако је решење које се извршава укинуто или измењено. Противизвршење Члан 204. (1) Кад је извршење спроведено, а решење које је извршено касније буде поништено или укинуто, лице може да захтева да се њему врати што му је извршењем одузето, односно да захтева накнаду штете, или да се ствар доведе у стање које произлази из новог решења. (2) О захтеву решењем одлучује орган који је донео решење о извршењу. 3. Извршење ради обезбеђења Услови за извршење ради обезбеђења Члан 205. (1) Ради обезбеђења извршења, на предлог странке или по службеној дужности, поједине радње извршења могу да се предузму и пре него што решење постане извршно, ако би његово касније извршење могло бити спречено или знатно отежано. (2) Ако обавеза може принудно да се изврши само на предлог странке, она мора да учини вероватном опасност од спречавања или знатног отежавања каснијег извршења, при чему орган може да предузимање радњи извршења услови полагањем новчаног износа подобног да покрије штету која би могла настати противној странци ако захтев странке не буде усвојен правноснажним решењем о управној ствари. (3) Извршење ради обезбеђења може да се допусти и кад је обавеза противне странке утврђена или барем учињена вероватном, ако постоји опасност да ће противна странка располагањем имовином, договором с трећим лицима или на други начин спречити или знатно отежати извршење обавезе. (4) О извршењу ради обезбеђења доноси се привремено решење о обезбеђењу. Накнада штете Члан 206. Кад правноснажним решењем о управној ствари није утврђена обавеза ради чијег обезбеђења је донето привремено решење о обезбеђењу или кад је предлог странке за доношење привременог решења о обезбеђењу био неоснован из других разлога, странка је дужна да противној странци накнади штету насталу извршењем привременог решења о обезбеђењу. ДЕО ДЕВЕТИ КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршајна одговорност Члан 207. Новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казниће се за прекршај овлашћено службено лице, у смислу овог закона, које по службеној дужности не изврши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, не затражи их ради прибављања и не обради, односно које на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима се води службена евиденција у року од 15 дана или другом року одређеном законом (члан 103. ст. (1) и (2) овог закона). Члан 208. Новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казниће се за прекршај овлашћено службено лице, у смислу овог закона, које не проследи жалбу са одговором првостепеног органа на жалбу и списима другостепеном органу у року утврђеном овим законом (члан 166. ст. (1) и (2) овог закона), односно које не води службену евиденцију о решавању у управним стварима (члан 211. овог закона). ДЕО ДЕСЕТИ СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА И ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ I. СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА Надзор Члан 209. (1) Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове државне управе. (2) Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши управна инспекција, осим у питањима у вези са извршавањем закона у области одбране и од значаја за одбрану и Војску Србије. Одговорност овлашћеног службеног лица Члан 210. (1) Овлашћено службено лице у органу које води поступак одговорно је ако његовом кривицом дође до неизвршавања одређених процесних радњи. (2) Министарство надлежно за послове државне управе у вршењу надзора над применом овог закона и други органи управе у обавези су да захтевају покретање дисциплинског поступка против овлашћеног службеног лица, односно одговорног лица које по службеној дужности не изврши увид у чињенице о којима се води службена евиденција, које на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима води службену евиденцију у року утврђеном законом, не изда решење у року утврђеном законом или не достави списе другостепеном органу или суду надлежном за управне спорове у роковима утврђеним законом. Вођење евиденција Члан 211. (1) О решавању у управним стварима орган је дужан да води службену евиденцију. (2) Службена евиденција садржи податке о броју поднетих захтева, броју поступака покренутих по службеној дужности, начину и роковима решавања управних ствари у првостепеном и другостепеном поступку, броју решења која су поништена или укинута и броју одбачених захтева странака и обустављених поступака. (3) Наведени подаци воде се и исказују по управним областима. II. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Доношење прописа Члан 212. Влада ће донети пропис из члана 42. став (6) овог закона, истеком девет месеци од дана ступања на снагу овог закона. Окончање започетих поступака Члан 213. (1) Поступци који до почетка примене овог закона нису окончани, окончаће се према одредбама закона који се примењивао до почетка примене овог закона. (2) Ако после почетка примене овог закона решење првостепеног органа буде поништено или укинуто, даљи поступак спроводи се према одредбама овог закона. Обавеза усклађивања посебних закона Члан 214. (1) Посебни закони којима су уређена поједина питања управног поступка у појединим управним областима, ускладиће се са одредбама овог закона (члан 3. овог закона) до 1. јуна 2018. године. (2) Влада ће образовати Координационо тело у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона ради процене усклађености посебних закона са одредбама овог закона. (3) Министарство надлежно за послове државне управе ће обављати стручне и административне послове за потребе Координационог тела у току поступка усклађивања. Престанак важења одредаба других закона Члан 215. Одредбе закона и других прописа према којима се установљава обавеза за странку и другог учесника у поступку да органу достављају податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, супротно одредбама чл. 9. и 103. овог закона, престају да важе истеком 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Престанак важења претходног закона Члан 216. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о општем управном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС”, број 30/10). Ступање на снагу и почетак примене Члан 217. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2017. године, изузев одредаба чл. 9, 103. и 207. овог закона које почињу да се примењују истеком 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. На основу члана 289. Закона о општем управном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 33/97), савезни министар правде, прописује ПРАВИЛНИК о обрасцима аката у управном поступку „Службени лист СРЈ, бр. 8 од 12. фебраура 1999, 9 од 19. фебруара 1999 - исправка Члан 1. Овим правилником прописују се обрасци аката који се користе у примени Закона о општем управном поступку (у даљем тексту: ЗУП). Члан 2. У управном поступку примењују се следећи обрасци аката: 1) Обавештење о пријему поднесака (чл. 55. ЗУП-а) - образац ОУП-1; 2) Потврда о пријему поднеска (чл. 56. став 2. ЗУП-а) - образац ОУП-2; 3) Акт о достављању поднеска примљеног путем поште органу надлежном за његов пријем (чл. 56. став 4. ЗУП-а) - образац ОУП-3; 4) Позив за исправку поднеска (чл. 58. ст. 1. и 2. ЗУП-а) - образац ОУП-4; 5) Позив за странку (члан 61. ЗУП-а) - образац ОУП-5; 6) Позив за странку за обавезно лично достављање (чл. 61. и 77. ЗУП-а) - образац ОУП-6; 7) Позив за странку на усмену расправу (чл. 61. и чл. 146. став 3. ЗУП-а) - образац ОУП-7; 8) Позив за сведока (чл. 61. и 171. ЗУП-а) - образац ОУП-8; 9) Позив за вештака и тумача (чл. 61, 182. и 183. ЗУП-а) - образац ОУП-9; 10) Саопштење о предаји писмена (чл. 76. ЗУП-а) - образац ОУП-10; 11) Обавештење ради пријема писмена (чл. 77. став 2. ЗУП-а) - образац ОУП-11; 12) Потврда о извршеној достави - доставница (чл. 87. ЗУП-а) - образац ОУП-12; 13) Омот (коверат) за достављање преко поште - образац ОУП-13; 14) Омот (коверат) за обавезно лично достављање преко поште - образац ОУП-14; 15) Закључак о обустављању поступка (чл. 44. став 2, чл. 106, чл. 121. став 2, чл. 124. став 5, чл. 137. став 3. и чл. 146. став 3. ЗУП-а) - образац ОУП-15; 16) Закључак о одбацивању поднеска због ненадлежности (чл. 56. ст. 3. и 4. ЗУП-а) - образац ОУП-16; 17) Закључак о одбацивању поднеска због формалних недостатака (чл. 58. став 2. ЗУП-а) - образац ОУП-17; 18) Закључак о привођењу (чл. 63. став 3. ЗУП-а) - образац ОУП-18; 19) Закључак о новчаној казни (чл. 63. став 3, чл. 159. став 3, чл. 171. став 2. и чл. 182. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-19; 20) Закључак о вођењу једног поступка за решавање више захтева, односно обавеза (чл. 117. ЗУП-а) - образац ОУП-20; 21) Закључак о прекиду поступка због претходног питања чије се решавање покреће по захтеву странке (чл. 137. став 2. ЗУП-а) - образац ОУП-21; 22) Закључак о прекиду поступка због претходног питања чије се решавање покреће по службеној дужности (чл. 134. став 1. и чл. 137. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-22; 23) Закључак о исправци грешака у решењу (чл. 209. ЗУП-а) - образац ОУП-23; 24) Записник о важнијим радњама у току поступка (чл. 64. став 1. и чл. 65. ЗУП-а) - образац ОУП-24; 25) Записник о већању и гласању (чл. 69. ЗУП-а) - образац ОУП-25; 26) Уверење о чињеницама из службене евиденције (чл. 161. ЗУП-а) - образац ОУП-26; 27) Уверење о чињеницама о којима се не води службена евиденција (чл. 162. ЗУП-а) - образац ОУП-27; 28) Решење о одбијању захтева за издавање уверења (чл. 161. став 4. и чл. 162. став 3. ЗУП-а) - образац ОУП-28; 29) Решење о одбијању захтева за измену уверења (чл. 161. став 5. ЗУП-а) - образац ОУП-29; 30) Решење са скраћеним образложењем када у једноставним стварима у поступку учествује само једна странка (чл. 199. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-30; 31) Решење са скраћеним образложењем када у једноставним стварима у поступку учествују две или више странака, али ни једна не приговара постављеном захтеву, а захтев се уважава (чл. 199. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-31; 32) Решење у виду забелешке на спису (чл. 203. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-32; 33) Решење без образложења (чл. 203. став 3. ЗУП-а) - образац ОУП-33; 34) Уверење о имовном стању (чл. 110. став 1. ЗУП-а) - образац ОУП-34; Члан 3. Обрасци из члана 2. овог правилника (тач. 1. до 34) су од-штампани уз овај правилник и чине његов саставни део. Члан 4. Попуњавање образаца из члана 2. овог правилника врши се писаћом машином, односно хемијском оловком. Члан 5. Ако се акти у управном поступку обрађују, односно израђују уз примену аутоматске обраде података, уместо образаца прописаних у члану 2. овог правилника, могу се користити за ту сврху прилагођени обрасци са свим прописаним елементима. Члан 6. У органима у којима се поступак води и на језику националне мањине уз употребу писма те националне мањине, обрасци из члана 2. овог правилника поред текстова на српском језику уз употребу ћириличног писма, садрже упоредо и текст на језику и писму те националне мањине, с тим да садрже све прописане елементе које имају обрасци из члана 2. овог правилника. ЗАКОН о извршењу и обезбеђењу "Службени гласник РС", бр. 106 од 21. децембра 2015, 106 од 28. децембра 2016 - Аутентично тумачење, 113 од 17. децембра 2017 - Аутентично тумачење, 54 од 26. јула 2019, 9 од 4. фебруара 2020 - Аутентично тумачење ДЕО ПРВИ ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређује се поступак у коме судови и јавни извршитељи принудно намирују потраживања извршних поверилаца заснoвана на извршним и веродостојним исправама (извршни поступак), поступак обезбеђења потраживања и положај јавних извршитеља. Значење појединих израза Члан 2. Поједини изрази који се користе у овом закону имају следеће значење: 1) „потраживање” означава право извршног повериоца да захтева од извршног дужника одређено давање, чињење, нечињење или трпљење; 2) „извршни поверилац” означава лице чије се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења; 3) „извршни дужник” означава лице према коме се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења; 4) „странка” означава извршног повериоца и извршног дужника; 5) „учесник у поступку” означава лице које у извршном поступку или поступку обезбеђења остварује неко своје право или правни интерес, а није странка у поступку; 6) „треће лице” означава учесника у поступку који тврди да на предмету извршења има право које спречава спровођење извршења; 7) „решење о извршењу” означава решење суда или јавног извршитеља којим се усваја предлог за извршење на основу извршне исправе или веродостојне исправе; 8) брисана је (види члан 1. Закона - 54/2019-3) 9) „организација за принудну наплату” означава посебан организациони део Народне банке Србије који, поступа по налогу суда или јавног извршитеља; 10) „хартија од вредности” означава писмену исправу којом се њен издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу; 11) „финансијски инструменти” јесу хартије од вредности, инструменти тржишта новца и други финансијски инструменти у дематеријализованом облику одређени законом којим се уређује тржиште капитала и уписани у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар хартија од вредности); 12) „овлашћени учесник на тржишту капитала” означава инвестиционо друштво (брокерско-дилерско друштво и овлашћену банку) према закону којим се уређује тржиште капитала, којима је Комисија за хартије од вредности издала дозволу за обављање инвестиционих услуга и активности. *Службени гласник РС, број 54/2019 Покретање и вођење извршног поступка и поступка обезбеђења Члан 3. Извршни поступак и поступак обезбеђења покрећу се тако што извршни поверилац подноси предлог за извршење на основу извршне или веродостојне исправе или предлог за обезбеђење, а по службеној дужности покрећу се само ако је законом одређено. О предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе и предлогу за обезбеђење одлучује суд. О предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности одлучује јавни извршитељ. О предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања према извршном дужнику из члана 300. ст. 2–4. овог закона, одлучује јавни извршитељ. Кадa се донесе решење о извршењу или обезбеђењу, спроводи се извршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Надлежност за спровођење извршења Члан 4. Суд је искључиво надлежан за извршење чињења које може предузети само извршни дужник, нечињења или трпљења (чл. 363, 364. и 366.), враћање запосленог на рад и извршење извршних исправа у вези с породичним односима, осим наплате законског издржавања. Суд је искључиво надлежан за извршење и када је то прописано посебним законом. Јавни извршитељи јесу искључиво надлежни за извршење осталих извршних исправа, решења о извршењу на основу веродостојне исправе, решења о усвајању предлога за противизвршење и решења о извршењу решења о изреченим судским пеналима. Јавни извршитељи су искључиво надлежни за извршење решења за која је законом прописано да се извршавају по службеној дужности. На поступак принудног извршења сходно се примењују одредбе закона којима се уређује наплата судских такси. Јавни извршитељи су искључиво надлежни за спровођење извршења и када је то прописано посебним законом. Одредбе до дела трећег овог закона којима се уређују само овлашћења јавних извршитеља, а не и суда, примењују се само на овлашћења суда ако је суд искључиво надлежан да спроводи извршење (прекид поступка, о више средстава и предмета извршења, промена и додавање средстава и предмета извршења, приговор трећег лица, одлагање извршења, обустава извршног поступка и сл.). *Службени гласник РС, број 54/2019 Формални легалитет Члан 5. При одлучивању о предлогу за извршење суд и јавни извршитељ везани су извршном и веродостојном исправом. Суд није овлашћен да испитује законитост и правилност извршне исправе. Стварна надлежност судова за одлучивање о предлогу за извршење или обезбеђење Члан 6. О предлогу за извршење или обезбеђење одлучују у првом степену основни или привредни суд. О жалби против решења основног или привредног суда одлучује виши суд или Привредни апелациони суд, у зависности од тога ко је донео решење које се побија. Општа месна надлежност за одлучивање о предлогу за извршење или обезбеђење Члан 7. За одлучивање о предлогу за извршење или обезбеђење опште месно надлежан је суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште. Месна надлежност ако је у предлогу за извршење или обезбеђење назначено више средстава или предмета извршења или обезбеђења Члан 8. Ако је у предлогу за извршење или обезбеђење новчаног потраживања назначено више средстава или предмета извршења или обезбеђења, за одлучивање о предлогу за извршење, односно обезбеђење месно је надлежан суд који је надлежан да одлучује о средству извршења или обезбеђења које је прво назначено. Ако је између више средстава или предмета назначена и непокретност, за одлучивање о предлогу за извршење, односно обезбеђење искључиво месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Месна надлежност суда за доношење решења у току спровођења извршења Члан 9. Суд који је донео решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе месно је надлежан да у току извршења које спроводи јавни извршитељ доноси решења о изрицању новчане казне, решења о замени новчане казне у казну затвора, решења о захтеву за изузеће јавног извршитеља и решења о приговорима, изузев о приговору трећег лица. Ако извршење спроводи суд, искључиво месно надлежан да доноси решења у току спровођења извршења јесте суд који спроводи извршење. Месна надлежност јавног извршитеља Члан 10. Јавни извршитељ спроводи извршење решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе и решења о претходној или привременој мери које донесе суд за чије подручје је именован (месна надлежност јавног извршитеља). Он може да предузима радње и изван подручја суда за које је именован, сам или преко јавног извршитеља с другог подручја. Забрана предлога странке за делегацију месне надлежности суда Члан 11. Предлог странке за делегацију месне надлежности суда није дозвољен. Састав суда Члан 12. Решења и закључке у извршном поступку и поступку обезбеђења у првом степену доноси судија појединац. О приговору и жалби одлучује веће од троје судија. Судијски помоћник може предузимати поједине судске радње у извршном поступку или поступку обезбеђења. Изузеће судије Члан 13. Кад извршење спроводи јавни извршитељ, изузеће судије може да се захтева док не истекне рок за доношење решења о правном леку. Кад извршење спроводи суд, као и у поступку обезбеђења, изузеће судије може да се захтева до окончања извршног поступка, односно поступка обезбеђења. О захтеву за изузеће судије одлучује се у року од пет дана од дана пријема захтева. Против решења о одбацивању или одбијању захтева за изузеће судије дозвољен је приговор. Подношење захтева за изузеће судије, као и подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће судије одбачен или одбијен, не одлаже извршење или обезбеђење. Није дозвољен захтев за изузеће судског извршитеља. *Службени гласник РС, број 54/2019 Начело писмености и усмености Члан 14. Суд и јавни извршитељ поступају, по правилу, на основу поднесака и других писмена, али могу и да саслушају странку или учесника у поступку изван рочишта ради разјашњења појединих питања или изјашњења о предлогу странке. Рочиште се одржава код заснивања заложног права на непокретностима и покретним стварима по споразуму странака (чл. 427–430), а може да се одржи при извршењу одлука у вези с породичним односима (члан 371. став 2) и одлучивању о предлогу за одређивање привремене мере. Уместо записника о току рочишта може да се сачини службена белешка. Изостанак странке или учесника у поступку с рочишта или неодазивање ради саслушавања не спречава суд и јавног извршитеља да даље поступају. Начело хитности и рокови Члан 15. Извршни поступак и поступак обезбеђења јесу хитни. У извршном поступку и поступку обезбеђења није дозвољен застој у поступку. Рок у коме су странке и друга лица дужни да по налогу суда или јавног извршитеља предузму радње не може бити дужи од осам дана, ако овим законом није одређен друкчији рок. Суд и јавни извршитељ дужни су да о захтеву или предлогу странке или другог лица одлуче у року од осам дана и да донету одлуку отправе у наредних пет радних дана, ако овим законом није одређен краћи или дужи рок. Дисциплинска повреда Члан 16. Непоступање судија у роковима за доношење одлука који су одређени овим законом представља дисциплински прекршај судије. Старање да се не повреди право на суђење у разумном року Члан 17. Непоступање судија првостепеног или другостепеног суда по приговору или жалби у роковима који су одређени овим законом увек се узима у обзир у поступку за заштиту права на суђење у разумном року. Председник суда посебно је дужан да пази на то. Редослед поступања и намирења Члан 18. Предмети се узимају у рад према редоследу пријема, ако природа потраживања или посебне прилике не налажу одступање, чему мора да претходи писмена сагласност председника суда. Више извршних поверилаца који намирују новчано потраживање према истом извршном дужнику и на истом предмету извршења намирују се редоследом којим су стекли право на намирење. Забрана располагања предметом извршења или обезбеђења Члан 19. Немају правно дејство акти правног или фактичког располагања предметом извршења или обезбеђења од дана доношења решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решења о обезбеђењу. Став 1. овог члана сходно се примењује и на закључак јавног извршитеља. На основу решења о извршењу, односно закључка јавног извршитеља, надлежни орган дужан је да изврши упис забране располагања у одговарајући регистар. *Службени гласник РС, број 54/2019 Намирење истог повериоца применом различитих закона на непокретности оптерећеној хипотеком Члан 20. Поверилац чији уговор о хипотеци и заложна изјава представљају извршне исправе има право избора: да се намири применом закона којим се уређује хипотека или применом овог закона. Сматра се да је поверилац изабрао намирење применом закона којим се уређује хипотека кадa се донесе решење о упису забележбе хипотекарне продаје, а за намирење применом овог закона кадa поднесе предлог за извршење. Ако је предлог за извршење поднет после доношења решења о упису забележбе хипотекарне продаје, сматра се да је извршни поверилац одустао од намирења применом закона којим се уређује хипотека. У случају из става 3. овог члана јавни извршитељ ће приликом достављања решења о извршењу ради уписа забележбе у катастру непокретности наложити и брисање забележбе хипотекарне продаје. *Службени гласник РС, број 54/2019 Намирење више поверилаца применом различитих закона на непокретности оптерећеној хипотеком Члан 21. Ако различити повериоци истовремено воде поступак намирења применом закона којим се уређује хипотека и применом овог закона, а решење о упису забележбе хипотекарне продаје је постало коначно пре доношења решења о извршењу, предност има намирење применом закона којим се уређује хипотека. Редослед намирења извршног повериоца у том случају одређује се према дану кад је стекао право на намирење у извршном поступку. Извршни поступак наставља се ако непокретност није продата у поступку намирења применом закона којим се уређује хипотека, у року од 18 месеци од коначности решења о упису забележбе хипотекарне продаје. Ако је решење о извршењу донето пре коначности решења о упису забележбе хипотекарне продаје, предност има намирење применом овог закона, у ком случају забележба хипотекарне продаје губи дејство. *Службени гласник РС, број 54/2019 Извршење на имовини стране државе Члан 22. Извршни поступак и поступак обезбеђења не могу да се воде на имовини стране државе или међународне организације у Републици Србији без писмене сагласности министарства надлежног за спољне послове, изузев ако страна држава или међународна организација нису изричито пристале на то. Одлуке у извршном поступку и поступку обезбеђења Члан 23. Суд и јавни извршитељ доносе решења и закључке. Решењем се одлучује о предлогу за извршење или обезбеђење, затим о приговору, жалби и у другим случајевима одређеним овим законом. Решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе не мора бити образложено. Закључком се налаже предузимање извршних радњи и управља извршним поступком. Правни лекови у извршном поступку Члан 24. Правни лекови у извршном поступку јесу жалба и приговор. Жалбом се побија решење првостепеног суда или јавног извршитеља, ако овим законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење побија приговором. Приговор се може изјавити против решења првостепеног суда и јавног извршитеља само када је то прописано овим законом и као приговор трећег лица. Против решења којим је одлучено о приговору може се изјавити жалба само када је то прописано овим законом. Против закључка нису дозвољени ни приговор, ни жалба. Приговор или жалба који су поднети против закључка одбацују се у решењу или закључку којим се окончава извршни поступак. *Службени гласник РС, број 54/2019 Рок за жалбу и приговор и одсуство одложног дејства жалбе и приговора Члан 25. Брисан је ранији став 1. (види члан 9. Закона - 54/2019-3) Жалба и приговор се подносе у року од осам дана од дана достављања решења, осим ако овим законом није одређен дужи или краћи рок. Жалба и приговор одлажу извршење само кад је то овим законом одређено. *Службени гласник РС, број 54/2019 Брисан је назив члана 26. (види члан 10. Закона - 54/2019-3) Члан 26. Брисан је (види члан 10. Закона - 54/2019-3) Недозвољеност ванредних правних лекова Члан 27. Брисани су ранији ст. 1. и 2. (види члан 11. Закона - 54/2019-3) Против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, нити понављање поступка. Враћање у пређашње стање Члан 28. Враћање у пређашње стање дозвољено је због пропуштања рока за изјављивање правног лека против решења о извршењу. О предлогу за враћање у пређашње стање одлучује суд који је надлежан да одлучује о правном леку против решења о извршењу. Брисан је ранији став 3. (види члан 12. Закона - 54/2019-3) *Службени гласник РС, број 54/2019 Прекид поступка Члан 29. Ако извршни поступак буде прекинут по сили закона, јавни извршитељ, на предлог странке или по службеној дужности, поставља привременог заступника странци, и наставља поступак и пре него што престане разлог због кога је прекинут. Ово не важи за прекид поступка који је настао наступањем правних последица стечајног поступка. Идентификациони подаци о извршном дужнику и извршном повериоцу Члан 30. Идентификациони подаци о извршном дужнику и извршном повериоцу који је физичко лице јесу: 1) име и презиме и пребивалиште; 2) јединствени матични број грађана. Идентификациони подаци о извршном дужнику и извршном повериоцу који је правно лице јесу: 1) пословно име и седиште; 2) матични број и порески идентификациони број. Идентификациони подаци о извршном дужнику и извршном повериоцу који је страно правно лице јесу: 1) пословно име и седиште; 2) одговарајући идентификациони број. Идентификациони подаци о извршном дужнику и извршном повериоцу који је предузетник или физичко лице које обавља делатност јесу: 1) пословно име или име и презиме; 2) матични број и порески идентификациони број. *Службени гласник РС, број 54/2019 Дужност давања података Члан 31. Државни органи, имаоци јавних овлашћења, друга правна лица и предузетници дужни су да суду и јавном извршитељу бесплатно доставе, на њихов захтев, следеће податке о извршном дужнику: 1) име и презиме или пословно име; 2) адресу пребивалишта или боравишта; 3) датум рођења; 4) јединствени матични број грађана; 5) порески идентификациони број; 6) податке о висини зараде и других сталних новчаних примања и њиховим исплатиоцима и податке о пленидби зараде или административној забрани на заради и другим сталним новчаним примањима; 7) бројеве рачуна, штедних улога и депозита код банака, стање и промет на њима и податке о пленидбама на њима; 8) податке о платним рачунима и издатом електронском новцу код пружалаца платних услуга и издавалаца електронског новца, стање и промет на тим рачунима, односно у вези са електронским новцем, и податке о пленидбама на њима; 9) бројеве рачуна финансијских инструмената и стање на њима; 10) податке о уделима у привредним друштвима или другом учешћу у правним лицима и добити коју је извршни дужник на основу тога остварио у последњој години; 11) податке о непокретностима на којима или поводом којих извршни дужник има имовинска права; 12) податке из евиденције регистрованих моторних и прикључних возила; 13) податке из Регистра ваздухоплова Републике Србије и Евиденције ваздухоплова Републике Србије и одговарајућег регистра пловила; 14) податке из евиденција о покретним стварима; 15) податке о пензијском и здравственом осигурању; 16) податке из матичних књига о личним стањима; 17) податке о животном и имовинском осигурању; 18) податке пореске управе о пореским пријавама за последње три године; 19) идентификационе податке (члан 30) о странама које су закључиле правни посао, препис исправе о правном послу, а ако исправе нема, податке о садржини правног посла или радње који се односе на: а) теретна располагања којима је извршни дужник у последњој години чињењем или нечињењем располагао својом имовином у корист других лица, б) теретна располагања којима је извршни дужник у последње три године чињењем или нечињењем располагао својом имовином у корист супружника, ванбрачног партнера, сродника у правој линији или у побочној линији до четвртог степена сродства или тазбинског сродника до четвртог степена сродства, в) бесплатна располагања у последње три године, изузев уобичајених пригодних поклона, наградних поклона или поклона из захвалности чија је вредност сразмерна имовинским могућностима извршног дужника. Да би добио податке, јавни извршитељ мора да покаже решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, осим када податке прибавља путем правосудног информационог система у складу са законом који уређује електронску управу. Добијене податке суд и јавни извршитељ могу да обрађују само ради утврђивања имовине извршног дужника и спровођења извршења. Суд и јавни извршитељ има право да од државних органа, ималаца јавних овлашћења, других правних лица и предузетника бесплатно добије и друге податке који су му потребни за делотворно вођење извршног поступка. Државни органи, имаоци јавних овлашћења, друга правна лица и предузетници дужни су да извршном повериоцу који наведе потраживање ради чијег намирења или обезбеђења намерава да води извршни поступак или поступак обезбеђења и приложи извршну исправу или меницу у којој је садржано потраживање, бесплатно доставе све податке које су дужни да доставе и суду и јавном извршитељу, изузев података из пореске пријаве за последње три године (став 1. тачка 18. овог члана). Под истим условима дужност достављања података постоји и према адвокату као пуномоћнику извршног повериоца. Добијене податке извршни поверилац и адвокат извршног повериоца могу да користе само за потребе извршног поступка, а податке о правним пословима и радњама (став 1. тачка 19. овог члана) само за побијање правних радњи извршног дужника у сврхе спровођења извршења. Под условима из става 5. овог члана, извршни поверилац пружалац комуналних и сродних услуга који своје потраживање доказује веродостојном исправом из члана 394. овог закона има право да прибави податке о јединственом матичном броју грађана извршног дужника. Подаци морају да се доставе у року од осам дана од дана пријема захтева за достављање. *Службени гласник РС, број 54/2019 Ограничења дужности давања података Члан 32. Дужност давања података не важи ако се о податку води јавни регистар који је бесплатно доступан суду, јавном извршитељу, извршном повериоцу или адвокату као његовом пуномоћнику. Када имовина извршног дужника прелази висину потраживања извршног повериоца, државни орган, ималац јавних овлашћења, друго правно лице и предузетник дужан је да суд, јавног извршитеља, извршног повериоца или адвоката као његовог пуномоћника обавесте само о томе да је имовина извршног дужника довољна да се извршни поверилац намири. Трошкови поступка Члан 33. Трошкове извршног поступка и поступка обезбеђења претходно сноси извршни поверилац. Он је дужан да суду, односно јавном извршитељу предујми трошкове извршног поступка или поступка обезбеђења на начин, у висини и року који они одреде. Јавни извршитељ одређује предујам према Јавноизвршитељској тарифи. Извршни поверилац није дужан да положи предујам ако је ослобођен од плаћања судске таксе, у ком случају трошкове поступка сноси извршни дужник. Извршни поступак или поступак обезбеђења обуставља се ако извршни поверилац не положи предујам у року који је одредио суд, односно јавни извршитељ. Трошкове поступка у вези са одређивањем и спровођењем извршења коначно сноси извршни дужник. Трошкове поступка који је покренуо по службеној дужности предујмљује суд из својих средстава, а надокнађује их извршни дужник. Кад је овим законом одређена обавеза копирања списа предмета, трошкови копирања улазе у трошкове поступка. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одлучивање о трошковима поступка Члан 34. Извршни дужник дужан је да извршном повериоцу, на његов захтев, накнади трошкове који су извршном повериоцу били потребни ради вођења извршног поступка, односно поступка обезбеђења. Извршни поверилац који је подношењем више предлога за извршење против истог извршног дужника захтевао одвојено намирење више потраживања која су се могла намирити у истом извршном поступку, има право на накнаду само оних трошкова које би имао да је ради намирења тих потраживања поднео само један предлог за извршење. Одредба става 2. овог члана сходно се примењује и када је извршни поверилац подношењем више предлога за извршење против истог извршног дужника захтевао потпуно или делимично намирење главнице једног потраживања, камате или трошкова поступка. Извршни поверилац дужан је да накнади извршном дужнику трошкове које му је неосновано проузроковао. Учесник у поступку има право на трошкове за радње које је предузео у циљу заштите својих права. Учесник у поступку дужан је да накнади трошкове које је неосновано проузроковао својим радњама. Брисан је ранији став 3. (види члан 16. Закона - 54/2019-3) Накнада трошкова поступка може да се захтева најкасније у року од осам дана од окончања извршног поступка, односно поступка обезбеђења, иначе се трошкови не признају. Трошкови поступка коначно се утврђују решењем донетим по службеној дужности, на предлог странке или учесника у поступку. Решење којим су утврђени трошкови поступка спроводи се против странке или учесника у поступку, у истом поступку у ком је донето. Решење којим су утврђени трошкови поступка има дејство решења о извршењу. Одредбе ст. 9. и 10. овог члана сходно се примењују и када је решењем јавног извршитеља поступак обустављен због неплаћања предујма. Против решења о накнади трошкова поступка дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Полагање јемства Члан 35. Кад је овим законом одређено полагање јемства, оно се полаже у домаћем или страном новцу уплатом на наменски рачун јавног извршитеља. Изузетно од става 1. овог члана, јемство може да се положи у облику банкарске гаранције или хартија од вредности, драгоцености или покретних ствари чија се вредност лако утврђује на тржишту, а које брзо и једноставно могу да се уновче. О полагању јемства у извршном поступку закључком одлучујe јавни извршитељ, а у поступку обезбеђења суд. Доказ о полагању јемства јесте основ за стицање заложног права уписом у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) или друге јавне регистре, на захтев лица у чију корист је јемство одређено. Ако суд, односно јавни извршитељ решењем одреди противној странци накнаду штете или трошкова поступка који су повезани с радњом због које је положено јемство, истим решењем, на њен предлог, одређује и да се штета или трошкови поступка накнаде из положеног јемства. Против тог решења дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Достављање извршном дужнику Члан 36. Извршном дужнику који је правно лице или предузетник писмена се достављају на адресу седишта или адресу за пријем поште које су уписане у регистру Агенције за привредне регистре или другом јавном регистру, а физичком лицу – на адресу пребивалишта или боравишта која је уписана код органа који води евиденцију о личним картама. Ако достављање не успе, писмено се у року од три дана истиче на електронској огласној табли суда који је донео решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе, а кад је реч о решењу о извршењу на основу веродостојне исправе, достављање се понавља још једном по истеку рока од осам дана од претходног достављања, а ако ни поновљено достављање не успе, решење се у року од три дана истиче на електронскoj oгласној табли суда. Достављач оставља у поштанском сандучету извршног дужника или на другом месту на адреси извршног дужника обавештење које садржи лично име извршног дужника, својство у поступку, назнаку да ће писмено у року од три дана бити истакнуто на електронској огласној табли суда, назив и адресу тог суда и упозорење да се по истеку рока од осам дана од истицања писмена на електронској огласној табли суда сматра да је достављање извршено. Сматра се да је достављање извршено истеком осам дана од дана истицања писмена на електронској огласној табли суда. Одредбе овог члана сходно се примењују и на достављање извршном повериоцу и другим учесницима у поступку. *Службени гласник РС, број 54/2019 Надлежност за достављање и директно достављање јавном извршитељу Члан 37. Акте суда и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у извршном поступку и поступку обезбеђења доставља јавни извршитељ, ако суд није искључиво надлежан за извршење, у ком случају достављање обавља суд. Достављање између јавног извршитеља и других органа може се вршити и електронским путем, у складу са правилником који доноси министар надлежан за правосуђе (у даљем тексту: министар). Суд преко чије електронске огласне табле јавни извршитељ доставља акте и писмена води посебну евиденцију о томе када су акт или писмено истакнути на електронској огласној табли и када су скинути с ње и о томе доставља службену електронску потврду јавном извршитељу. Евиденција садржи пословни број судског предмета, односно предмета јавног извршитеља и име и презиме или пословно име, јединствени матични број грађана, матични број и порески идентификациони број странака у поступку. Када јавни извршитељ спроводи извршење, директно њему достављају се поднесци и други акти странака и других лица. *Службени гласник РС, број 54/2019 Новчана казна за непоштовање суда, јавног извршитеља и другог учесника Члан 38. Суд изриче новчану казну странци, учеснику у поступку или другом лицу које својим понашањем вређа суд, јавног извршитеља странке и друге учеснике у поступку, па и кад извршење спроводи јавни извршитељ. Новчана казна изриче се, побија и извршава под условима одређеним овим законом (чл. 131. и 132). Сходна примена закона којим се уређује парнични поступак Члан 39. У извршном поступку и поступку обезбеђења сходно се примењује закон којим се уређује парнични поступак, ако овим или другим законом није другачије одређено. *Службени гласник РС, број 54/2019 ДЕО ДРУГИ ОПШТА ПРАВИЛА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА Глава прва ИЗВРШНА И ВЕРОДОСТОЈНА ИСПРАВА 1. Основи за доношење решења о извршењу Члан 40. Решење о извршењу доноси се на основу извршне или веродостојне исправе. 2. Извршна исправа Врсте извршних исправа Члан 41. Извршне исправе јесу: 1) извршна судска одлука и судско поравнање који гласе на давање, чињење, нечињење или трпљење; 2) извршна одлука донета у прекршајном или управном поступку и управно поравнање који гласе на новчану обавезу ако посебним законом није друкчије одређено; 3) извод из Регистра залоге и извод из Регистра финансијског лизинга; 4) уговор о хипотеци и заложна изјава; 5) план реорганизације у стечајном поступку чије је усвајање решењем потврдио суд; 6) јавнобележничке исправе које имају снагу извршне исправе; 7) споразум о решавању спора путем посредовања, који испуњава услове одређене законом којим се уређује посредовање у решавању спорова; 7а) одлука Уставног суда којом је усвојен захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду штете; 8) исправа која је овим или другим законом одређена као извршна исправа. Уговор о хипотеци и заложна изјава јесу извршне исправе ако су закључени, односно дати у форми коју одређује закон којим се уређује хипотека, ако садрже одредбе које он предвиђа и ако су уписани у катастар непокретности као извршна вансудска хипотека. На основу извршних исправа из става 1. тач. 3) и 4) овог члана извршење се може спровести само на предмету заложног права. *Службени гласник РС, број 54/2019 Судска и управна одлука и поравнање Члан 42. Судском одлуком сматрају се пресуда, решење и друга одлука донета у поступку пред судом, домаћим арбитражним судом и судом части при привредној комори, а судским поравнањем сматра се поравнање закључено пред судом, домаћим арбитражним судом или судом части при привредној комори. Управном одлуком сматрају се решење или закључак донети у управном поступку, а управним поравнањем – поравнање закључено у управном поступку. Извршност судске и управне одлуке и јавнобележничке исправе која има снагу извршне исправе Члан 43. Судска одлука која гласи на давање или чињење постаје извршна ако је постала правноснажна и ако је протекао рок за добровољно испуњење обавезе. Рок за добровољно испуњење обавезе тече од када је извршни дужник примио судску одлуку, ако законом није друкчије одређено. Судска одлука у којој је одређен услов за испуњење обавезе постаје извршна кад услов наступи. Судска одлука која гласи на нечињење или трпљење постаје извршна када постане правноснажна, ако у њој није друкчије одређено. Извршност управне одлуке цени се према правилима управног поступка, а извршност јавнобележничке исправе која има снагу извршне исправе – према закону којим се уређује јавно бележништво. Решење о извршењу доноси се и када судска одлука ниje посталa правноснажнa или управна одлука коначна, ако је законом одређено да жалба или други правни лек не одлажу њихово извршење. Потврда о извршности одлуке Члан 44. Потврдом о извршности утврђује се да је одлука постала извршна. На предлог странке, ову потврду издаје суд или други орган који је донео извршну исправу у првом степену, или јавни бележник тако што потврду ставља на извршну исправу. Неосновану потврду о извршности укида решењем суд или други орган који је издао, или јавни бележник, на предлог странке или по службеној дужности. Извршност судског и управног поравнања и јавнобележничког записника о поравнању Члан 45. Судско и управно поравнање и јавнобележнички записник о поравнању постају извршни кад доспе потраживање из поравнања. Доспелост се доказује записником о поравнању или јавном или по закону овереном исправом. На извршност поравнања примењују се одредбе о извршности судске и управне одлуке. Извршење стране извршне исправе Члан 46. Страна извршна исправа извршава се исто као домаћа, ако гласи на приватноправно потраживање и призната је пред домаћим судом. Извршни поверилац може поднети предлог за извршење стране извршне исправе која није призната пред домаћим судом. У том случају суд који је надлежан да донесе решење о извршењу одлучује о признању стране извршне исправе као о претходном питању. Такво решење о извршењу може да се побија жалбом и због тога што нису били испуњени законом одређени услови за признање стране извршне исправе. Подобност извршне исправе за доношење решења о извршењу Члан 47. Извршна исправа подобна је да се на основу ње донесе решење о извршењу ако садржи податке о извршном повериоцу, извршном дужнику и предмет, врсту и обим испуњења обавезе. Ако у извршној исправи није одређен рок за добровољно испуњење обавезе, он износи осам дана од достављања извршне исправе извршном дужнику. Ако доспелост обавезе не може да се утврди из извода из Регистра залоге, извршни поверилац подноси писмени доказ о томе да је извршном дужнику оставио накнадни рок да испуни обавезу. Решење о извршењу може се донети кад је само део судске или управне одлуке или поравнања или јавнобележничке исправе постао извршан, у односу на тај део. Одређивање и наплата затезне камате *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 47а Ако су у извршној исправи одређени трошкови поступка, суд ће на предлог извршног повериоца решењем о извршењу одредити наплату законске затезне камате на износ досуђених трошкова од дана наступања извршности извршне исправе до дана наплате. Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и на јавног извршитеља када је он надлежан за доношење решења о извршењу на основу извршне исправе. *Службени гласник РС, број 54/2019 Прелаз и пренос потраживања и обавезе *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 48.* Извршни поступак води се и на предлог и у корист лица које као извршни поверилац није означено у извршној или веродостојној исправи, ако јавном или по закону овереном исправом докаже да је потраживање из извршне или веродостојне исправе прешло или пренето на њега, а ако такав доказ није могућ – ако прелаз или пренос потраживања докаже правноснажном или коначном одлуком донетом у парничном, прекршајном или управном поступку. Кад после доношења решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе потраживање пређе или буде пренето са извршног повериоца на друго лице, на предлог стицаоца, решењем против ког је дозвољен приговор утврђује се да је он ступио на место извршног повериоца, ако прелаз или пренос докаже јавном или по закону овереном исправом. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и кад се извршни поступак води према лицу које у извршној или веродостојној исправи није означено као дужник, као и када после доношења решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе обавеза извршног дужника пређе или буде пренета на друго лице, као стицаоца обавезе. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају прелаза или преноса предмета извршења са извршног дужника на треће лице након доношења решења о извршењу. Стицалац ступа у извршни поступак у стању у коме се налази у часу ступања. Када извршног повериоца у извршном поступку заступа адвокат, наплата досуђених судских трошкова и трошкова извршења извршиће се на рачун адвоката и без уговора о преносу потраживања, на основу по закону овереног пуномоћја којим га је извршни поверилац овластио да наплату трошкова поступка захтева и прими на свој рачун. *** *види Аутентично тумачење - 106/2016-4 и Аутентично тумачење - 113/2017-305 **Службени гласник РС, број 54/2019 ***види Аутентично тумачење - 9/2020-164 Условна и узајамна обавеза Члан 49. Када обавеза извршног дужника зависи од претходног или истовременог испуњења обавезе извршног повериоца или од наступања услова, решење о извршењу доноси се ако извршни поверилац писмено изјави да је испунио или обезбедио испуњење своје обавезе или да је услов наступио. Сматра се да је извршни поверилац испунио своју обавезу или обезбедио испуњење своје обавезе ако је њен предмет положио код суда или јавног извршитеља, или је са истим циљем поступио на други погодан начин. Ако извршни дужник наведе у жалби против решења о извршењу да извршни поверилац није испунио своју обавезу или није обезбедио њено испуњење или да услов није наступио, а међу странкама су спорне чињенице, жалба се одбија ако извршни поверилац јавном или по закону овереном исправом докаже да је испунио или обезбедио испуњење своје обавезе или да је услов наступио. Ако жалба извршног дужника буде усвојена, извршни поверилац може да покрене парнични поступак ради утврђења да је извршном исправом овлашћен да тражи безусловно испуњење обавезе извршног дужника. Алтернативна обавеза по избору извршног дужника Члан 50. Ако извршни дужник, према извршној исправи, има право избора између више предмета своје обавезе, извршни поверилац дужан је да у предлогу за извршење назначи један предмет којим се намирује. Право избора извршног дужника траје док извршни поверилац у целини или делимично не прими предмет који је назначио у предлогу за извршење. Факултативно овлашћење извршног дужника Члан 51. Извршни дужник који је у извршној исправи обавезан да испуни неновчану обавезу, уз право да се ње ослободи плаћањем одређеног новчаног износа или чињењем наведеним у извршној исправи, може да плати новчани износ или да предузме чињење док извршни поверилац делимично не прими испуњење неновчане обавезе. 3. Веродостојна исправа Врсте веродостојних исправа Члан 52. Решење о извршењу на основу веродостојне исправе доноси се ради намирења новчаног потраживања. Веродостојне исправе јесу: 1) меница и чек домаћег или страног лица, са протестом ако је потребан за заснивање потраживања; 2) извод из Централног регистра хартија од вредности о стању на рачуну законитог имаоца обвезница или инструмента тржишта новца (трезорски, благајнички и комерцијални записи) и одлука о њиховом издавању; 3) рачун домаћег или страног лица, са отпремницом или другим писменим доказом о томе да је извршни дужник обавештен о његовој обавези; 4) извод из пословних књига о извршеним комуналним или сродним услугама; 5) обрачун или извод из пословних књига за потраживање таксе за јавни медијски сервис; 6) јавна исправа која ствара извршиву новчану обавезу; 7) банкарска гаранција; 8) акредитив; 9) оверена изјава извршног дужника којом овлашћује банку да с његовог рачуна пренесе новчана средстава на рачун извршног повериоца; 10) обрачун камате са доказом о основу доспелости и висини потраживања; 11) привремена или окончана ситуација о извршеним грађевинским радовима; 12) обрачун о награди и накнади трошкова адвоката. Подобност веродостојне исправе за доношење решења о извршењу на основу веродостојне исправе Члан 53. Веродостојна исправа подобна је да се на основу ње донесе решење о извршењу на основу веродостојне исправе ако садржи податке о извршном повериоцу и извршном дужнику и предмет, врсту, обим и доспелост обавезе извршног дужника. Ако доспелост обавезе не може да се утврди из веродостојне исправе, извршни поверилац дужан је да уз веродостојну исправу приложи писмени доказ да је извршном дужнику оставио накнадни рок да испуни обавезу. Глава друга СРЕДСТВА И ПРЕДМЕТ ИЗВРШЕЊА Средства извршења Члан 54. Средства извршења су радње којима се намирује потраживање извршног повериоца. Средства извршења ради намирења новчаног потраживања јесу: продаја непокретности извршног дужника, продаја покретних ствари извршног дужника, заједничка продаја непокретности и покретних ствари, пренос новчаног потраживања извршног дужника, пренос зараде извршног дужника, пренос новчаних средстава с рачуна извршног дужника код банке, пренос средстава са штедног улога или текућег рачуна извршног дужника, продаја финансијских инструмената извршног дужника, продаја удела извршног дужника у привредним субјектима и пренос потраживања извршног дужника да му се предају или испоруче покретне ствари или преда непокретност и уновчење других имовинских права извршног дужника. Средства извршења ради остваривања неновчаног потраживања јесу: предаја покретних ствари извршног дужника, испражњење и предаја непокретности извршног дужника, чињење, нечињење или трпљење извршног дужника, предаја детета и извршење других одлука у вези с породичним односима, враћање запосленог на рад, деоба сувласничке ствари и издејствовање изјаве воље. *Службени гласник РС, број 54/2019 Предмети извршења Члан 55. Предмети извршења су ствари и права извршног дужника на којима се спроводи извршење. Предмет извршења не могу бити ствари изван промета, објекти, оружје и опрема који су намењени одбрани и безбедности Републике Србије . Предмет извршења не могу бити ни непокретне ни покретне ствари које користе државни органи за обављање послова из своје надлежности. Предмет извршења не могу бити новчана средства и финансијски инструменти који су утврђени као средство обезбеђења у складу са законом којим се уређује финансијско обезбеђење, укључујући новчана средства и финансијске инструменте на којима је установљено заложно право у складу са тим законом. Предмет извршења не могу бити ни друга права и ствари који су овим или другим законом изузети од извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Начело сразмере Члан 56. Јавни извршитељ дужан је да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средства и вредности предмета извршења. Приликом избора између више средстава и предмета извршења, јавни извршитељ по службеној дужности води рачуна о томе да се извршење спроводи оним средством и на оном предмету који су за извршног дужника најмање неповољни. Не примењује се начело сразмере ако се извршни дужник у форми јавне или по закону оверене исправе сагласио да се извршење спроведе одређеним средством и на одређеном предмету извршења, или ако је несумњиво утврђено да постоји само једно средство и један предмет извршења из којег се може намирити потраживање извршног повериоца. *Службени гласник РС, број 54/2019 Више средстава и предмета извршења Члан 57. У решењу о извршењу ради намирења новчаног потраживања одређују се, по правилу, средство и предмет извршења који су назначени у предлогу за извршење. Ако је у предлогу за извршење назначено више средстава и предмета извршења која истовремено треба да се спроведу, у решењу о извршењу одређују се сва. Ако је у решењу о извршењу одређено више средстава и предмета извршења, јавни извршитељ ће закључком, по службеној дужности или на предлог странке, ограничити извршење на само нека средства и предмете који су довољни да се извршни поверилац намири. Ако нису довољни да се извршни поверилац намири, јавни извршитељ закључком налаже спровођење извршења следећим средством и предметом извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Промена и додавање средства и предмета извршења Члан 58. Ако намирење није могуће из средстава и предмета извршења који су већ одређени, јавни извршитељ ће по службеној дужности или на предлог странке, закључком променити средство и предмет извршења или одредити да се извршење настави и другим средствима и предметима поред већ одређених. Јавни извршитељ ће по службеној дужности или на предлог странке закључком да промени већ одређено средство и предмет извршења, ако постоји очигледна несразмера између одређеног средства и предмета извршења и висине потраживања извршног повериоца. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава трећа ПРЕДЛОГ ЗА ИЗВРШЕЊЕ И РЕШЕЊЕ О ИЗВРШЕЊУ 1. Предлог за извршење Предлог за извршење на основу извршне исправе Члан 59. У предлогу за извршење назначавају се идентификациони подаци о извршном повериоцу и извршном дужнику (члан 30), извршна исправа, потраживање извршног повериоца, једно средство или један предмет или више средстава и предмета извршења или захтев да се извршење одреди на целокупној имовини извршног дужника, и други подаци који су потребни за спровођење извршења. Уз предлог за извршење прилаже се извршна исправа у оригиналу, овереној копији или препису, и друга исправа одређена овим законом, с тим што извршна исправа мора да садржи потврду о извршности. Али ако се предлог за извршење подноси суду који је у првом степену одлучивао о потраживању извршног повериоца, уз њега се не прилаже извршна исправа, а и ако се приложи, не мора да садржи потврду о извршности. Предлог за извршење подноси се најмање у четири примерка. *Службени гласник РС, број 54/2019 Предлог за извршење на целокупној имовини извршног дужника Члан 60. Извршни поверилац који захтева извршење ради намирења новчаног потраживања из извршне или веродостојне исправе није дужан да у предлогу за извршење назначи средство и предмет извршења (извршење на целокупној имовини извршног дужника). У том случају, за одлучивање о предлогу за извршење месно је надлежан суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште. У решењу о извршењу не наводе се средство и предмет извршења, већ се извршење одређује на целокупној имовини извршног дужника. *Службени гласник РС, број 54/2019 Предлог за доношење решења које има дејство решења о извршењу Члан 61. Кад је овим законом одређено да се у току спровођења извршења на заради и другим сталним новчаним примањима, ради предаје индивидуално одређених покретних ствари, ради испоруке замењивих ствари и ради враћања запосленог на рад може донети решење које има дејство решења о извршењу (чл. 295, 345, 346, 349, 350, 352. и 384) оно се доноси на предлог извршног повериоца. Извршни поверилац дужан је да у предлогу захтева да суд, односно јавни извршитељ, решењем обавеже извршног дужника да у року од осам дана од дана пријема решења намири потраживање извршног повериоца и одреди средство и предмет извршења ако потраживање не буде намирено у року. Суд, односно јавни извршитељ, решењем одбацује предлог који не садржи захтев да се извршни дужник обавеже да намири потраживање или у коме није назначено средство и предмет извршења, без претходног враћања предлога на допуну. Против решења о одбацивању предлога дозвољен је приговор. Предлог за извршење на основу веродостојне исправе Члан 62. У предлогу за извршење на основу веродостојне исправе назначавају се идентификациони подаци о извршном повериоцу и извршном дужнику (члан 30), веродостојна исправа, потраживање извршног повериоца, једно средство или један предмет, или више средстава и предмета извршења, или захтев да се извршење одреди на целокупној имовини извршног дужника и други подаци и исправе који су потребни за спровођење извршења. Предлог за извршење на основу веродостојне исправе садржи и захтев да суд обавеже извршног дужника да намири новчано потраживање извршног повериоца с одмереним трошковима поступка у року од осам дана, а у меничним споровима у року од пет дана од дана достављања решења, и захтев да се одреди извршење ради намирења новчаног потраживања извршног повериоца и трошкова поступка. Извршни поверилац дужан је да уз предлог приложи веродостојну исправу у оригиналу, овереној копији или препису. Страну веродостојну исправу судски преводилац претходно преводи на језик који је у службеној употреби у суду. Ако су странке закључиле споразум о месној надлежности, извршни поверилац може тражити у предлогу за извршење да се, ако поступак буде настављен као по приговору против платног налога, настави пред судом који је надлежан по споразуму о месној надлежности. Извршни поверилац дужан је да уз предлог приложи споразум о месној надлежности. *Службени гласник РС, број 54/2019 Предлог за извршење у електронском облику *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 62а Предлог за извршење на основу извршне или веродостојне исправе може се поднети и у електронском облику у складу са правилником који доноси министар. *Службени гласник РС, број 54/2019 Назначивање јавног извршитеља Члан 63. Извршни поверилац дужан је да у предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља да спроведе извршење. Рок за одлучивање о предлогу за извршење и одлуке о предлогу Члан 64. О предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе суд одлучује у року од осам дана од дана пријема предлога. Суд доноси решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе, или решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење на основу извршне или веродостојне исправе. Суд отправља решење у року од три радна дана од дана доношења. Повлачење предлога за извршење Члан 65. Извршни поверилац може у току целог извршног поступка, па и после правноснажности решења о извршењу, да повуче предлог за извршење без пристанка извршног дужника. У том случају извршни поступак се обуставља. Извршни поверилац може поново да поднесе предлог за извршење. 2. Решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе Садржина решења о извршењу на основу извршне исправе *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 66. У решењу о извршењу наводе се суд, извршни поверилац и извршни дужник с идентификационим подацима (члан 30), извршна исправа, потраживање извршног повериоца, средства и предмети извршења, упутство о праву на изјављивање правног лека и други подаци који су потребни за спровођење извршења. Ако извршни поверилац у предлогу за извршење није назначио средство и предмет извршења јавни извршитељ, без предлога извршног повериоца, доноси закључак којим после идентификовања имовине извршног дужника одређује средство и предмет извршења. Против закључка из става 2. овог члана може се поднети захтев за отклањање неправилности у року од осам дана од дана достављања закључка. *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина решења о извршењу на основу веродостојне исправе Члан 67. У решењу о извршењу на основу веродостојне исправе обавезује се извршни дужник да у року од осам дана од дана достављања решења, а у меничним и чековним споровима у року од пет дана, намири новчано потраживање извршног повериоца са одмереним трошковима поступка. Истим решењем одређују се и средство и предмет извршења ради намирења новчаног потраживања извршног повериоца и трошкова поступка, или се одређује извршење на целокупној имовини извршног дужника. Ако извршни поверилац у предлогу за извршење није назначио средство и предмет извршења јавни извршитељ, без предлога извршног повериоца, доноси закључак којим после идентификовања имовине извршног дужника одређује средство и предмет извршења. Против закључка из става 3. овог члана може се поднети захтев за отклањање неправилности у року од осам дана од дана достављања закључка. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одређивање јавног извршитеља и изузеће Члан 68. У решењу о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе одређује се да извршење спроводи јавни извршитељ кога је извршни поверилац назначио у предлогу за извршење. Против одређивања јавног извршитеља жалба, односно приговор дозвољени су само ако јавни извршитељ није месно надлежан. Извршни дужник може захтевати изузеће јавног извршитеља до окончања извршног поступка. О захтеву за изузеће одлучује суд решењем у року од пет дана од дана пријема захтева. Ако усвоји захтев за изузеће јавног извршитеља, суд одмах позива извршног повериоца да у року од пет дана назначи другог јавног извршитеља, иначе се извршни поступак обуставља. Против решења о одбацивању или одбијању захтева за изузеће јавног извршитеља дозвољен је приговор. Подношење захтева за изузеће јавног извршитеља, као и подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће одбачен или одбијен не одлаже извршење или обезбеђење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Спреченост јавног извршитеља да спроведе извршење Члан 69. Јавни извршитељ може обавестити суд да је спречен да прихвати спровођење извршења, у року од пет дана од дана пријема решења које треба да изврши. Суд одмах прослеђује обавештење извршном повериоцу и позива га да у одређеном року назначи другог јавног извршитеља, иначе се извршни поступак обуставља. Ако извршни поверилац благовремено назначи другог јавног извршитеља, суд доноси решење којим у том погледу мења решење о извршењу. Против тог решења дозвољен је приговор, али само ако други јавни извршитељ није месно надлежан. Ко и коме доставља решење о извршењу Члан 70. Решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе доставља се јавном извршитељу, са копијом исправа потребних да спроведе извршење, који решење даље доставља извршном повериоцу и извршном дужнику. Решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење на основу извршне или веродостојне исправе доставља суд, само извршном повериоцу. Решење о извршењу које се, осим странкама, доставља и другима (дужнику извршног дужника, организацији за принудну наплату, Централном регистру хартија од вредности и сл.) доставља јавни извршитељ. Ако је суд искључиво надлежан за извршење, решење о извршењу свима њима доставља суд. Ненадлежност суда да спроведе извршење Члан 71. Ако суд који је донео решење о извршењу није надлежан да спроведе извршење, а суд је искључиво надлежан за извршење, суд упућује решење о извршењу и списе предмета суду који је за то надлежан и који доставља странкама решење о извршењу и спроводи извршење. 3. Решење које има дејство решења о извршењу Члан 72. У решењу које има дејство решења о извршењу суд или јавни извршитељ, обавезује извршног дужника да у року од осам дана од дана пријема решења намири потраживање извршног повериоца и одређује средство и предмет извршења ако извршни дужник не намири потраживање у року. На остале састојке решења сходно се примењују одредбе о садржини решења о извршењу (члан 66. став 1). Решење које има дејство решења о извршењу извршава суд или јавни извршитељ, зависно од тога ко спроводи извршење решења о извршењу поводом кога је донето решење које има дејство решења о извршењу. Против решења које има дејство решења о извршењу дозвољен је приговор. На приговор се сходно примењују одредбе о жалби против решења о извршењу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор. Глава четврта ЖАЛБА 1. Жалба против решења донетог о предлогу за извршење на основу извршне исправе Члан 73. Извршни дужник може да побија жалбом решење о извршењу. Извршни поверилац може жалбом да побија решење о одбацивању предлога за извршење или решење о одбијању предлога за извршење или решење о извршењу којим је прекорачен његов захтев. Ако се побија само део решења о извршењу којим су одмерени трошкови извршног поступка, чини се то приговором. 2. Жалба извршног дужника против решења о извршењу Разлози за побијање решења о извршењу Члан 74. Извршни дужник може жалбом да побија решење о извршењу из следећих разлога који спречавају спровођење извршења: 1) ако исправа на основу које је донето решење о извршењу нема својство извршне исправе; 2) ако је извршна исправа на основу које је донето решење о извршењу поништена, укинута, преиначена, стављена ван снаге или није извршна; 3) ако су судско или управно поравнање или јавнобележнички записник о поравнању на основу којих је донето решење о извршењу поништени или на други начин стављени ван снаге; 4) ако није протекао рок за испуњење обавезе извршног дужника; 5) ако обавеза извршног дужника зависи од претходног или истовременог испуњења обавезе извршног повериоца или од наступања услова, а извршни поверилац није испунио своју обавезу или није обезбедио њено испуњење или услов није наступио; 6) ако је потраживање из извршне исправе престало; 7) ако потраживање није прешло или није пренето на извршног повериоца или ако обавеза није прешла или није пренета на извршног дужника; 8) ако је протекао рок у коме може да се захтева извршење; 9) ако је извршење одређено на стварима и правима који су изузети од извршења или на којима је извршење ограничено; 10) ако је наступила застарелост потраживања из извршне исправе; 11) ако је у решењу о извршењу одређен месно ненадлежан јавни извршитељ; 12) из разлога прописаних посебним законом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина жалбе извршног дужника Члан 75. Извршни дужник дужан је да у жалби наведе разлоге због којих побија решење о извршењу, чињенице и доказе којима поткрепљује разлоге за побијање решења о извршењу и да приложи све писмене доказе на које се позива у жалби. У супротном, жалба се решењем одбацује као непотпуна, без претходног враћања на допуну. Поступање првостепеног суда по жалби извршног дужника Члан 76. Жалба се подноси првостепеном суду који је донео решење о извршењу. Првостепени суд решењем одбацује жалбу која није благовремена, потпуна или дозвољена, у року од пет дана од дана пријема жалбе и решење отправља у року од наредна три радна дана. Против решења о одбацивању жалбе извршни дужник има право на жалбу у року од три дана од дана пријема решења. Ако извршни дужник поднесе жалбу против решења о одбацивању жалбе, првостепени суд је доставља другостепеном суду наредног радног дана од њеног пријема. Ако другостепени суд усвоји жалбу против решења о одбацивању жалбе, он доставља жалбу против решења о извршењу на одговор извршном повериоцу (члан 78) и потом одлучује о њој (члан 79). Копија списа предмета увек остаје првостепеном суду. Достављање жалбе против решења о извршењу на одговор Члан 77. Првостепени суд који не одбаци жалбу против решења о извршењу доставља жалбу на одговор извршном повериоцу, у року од пет дана од дана пријема жалбе. Рок за одговор на жалбу јесте осам дана од достављања жалбе извршном повериоцу. Обустава извршења по жалби извршног дужника против решења о извршењу *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 77а Првостепени суд може, ако оцени да је жалба основана, жалбу извршног дужника изјављену против решења о извршењу усвојити, укинути решење о извршењу, обуставити извршење у целини или делимично и укинути спроведене радње. Против решења донетог у смислу става 1. овог члана може се изјавити жалба другостепеном суду. Ако првостепени суд не одлучи да сам решава о жалби, доставиће је на решавање другостепеном суду. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одлучивање другостепеног суда о жалби извршног дужника Члан 78. Првостепени суд доставља жалбу, одговор на жалбу и списе предмета другостепеном суду наредног радног дана од пријема одговора на жалбу или истека рока за одговор на жалбу. Копија списа предмета остаје првостепеном суду. Другостепени суд испитује првостепено решење у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на правилну примену материјалног права, да ли је суд надлежан за доношење решења о извршењу, на стварну надлежност суда, да ли исправа на основу које је донето решење о извршењу има својство извршне исправе, да ли је протекао рок у коме може да се захтева извршење и да ли је извршење одређено на ствари која је изван правног промета. Ако у жалби против решења о извршењу буду наведене повреде поступка на које суд не пази по службеној дужности (став 3. овог члана), другостепени суд дужан је да оцени да ли су оне заиста и утицале на законитост и правилност решења о извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одлуке о жалби Члан 79. Другостепени суд решењем одбацује, усваја или одбија жалбу у року од 15 дана од дана пријема жалбе, одговора на жалбу и списа предмета и решење отправља у наредна три радна дана од доношења. Ако је другостепени суд доставио жалбу на одговор, рок за одлучивање о жалби је 30 дана. Суд је дужан да усвоји жалбу ако извршни дужник правноснажном одлуком или јавном или по закону овереном исправом докаже постојање разлога који спречава спровођење извршења. Последице усвајања жалбе Члан 80. Решењем о усвајању жалбе обуставља се извршни поступак, преиначава првостепено решење о извршењу и одбија предлог за извршење, или се укида првостепено решење о извршењу и одбацује предлог за извршење. Извршни поступак се не обуставља ако се првостепени суд оглашава стварно или месно ненадлежним, већ се списи предмета уступају надлежном суду. Ако је спровођење извршења почело, поред обуставе извршног поступка укидају се и све спроведене извршне радње, али ако је жалба усвојена због месне ненадлежности првостепеног суда, решење о извршењу се неће укидати, а само суд, коме су уступљени списи предмета може да укине спроведене извршне радње у року од осам дана од дана достављања списа ако је то потребно ради правилног вођења извршног поступка. Одредба става 2. овог члана сходно се примењује на јавног извршитеља када је он надлежан за спровођење извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења Члан 81. Ако се решење о одбијању жалбе заснива на чињеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање, извршни дужник може у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења. Тужба не одлаже извршење. Парнични поступак има првенство у одлучивању и хитан је. Брисан је ранији став 4. (види члан 40. Закона - 54/2019-3) Ако извршни поступак није још окончан, а суд је правноснажном одлуком утврдио недозвољеност извршења, јавни извршитељ, на предлог извршног дужника, обуставља извршни поступак и укида решење о извршењу и све спроведене радње. Ако је извршење окончано тако што је извршни поверилац намирен, а главна расправа пред првостепеним судом није још закључена, извршни дужник као тужилац има право да преиначи тужбу и без пристанка извршног повериоца и да захтева да суд обавеже извршног повериоца као туженог да му да врати оно што је примио извршењем и накнади трошкове извршног поступка. 3. Жалба против осталих решења суда и решења јавног извршитеља Одлучивање о жалби Члан 82. О жалби против осталих решења суда одлучује другостепени суд. О жалби против решења јавног извршитеља одлучује другостепени суд који је месно надлежан да одлучује о жалби против решења о извршењу. Жалилац је дужан да наведе у жалби све разлоге због којих побија решење и чињенице и доказе на којима заснива жалбу. У супротном, жалба се решењем одбацује као непотпуна, без претходног враћања на допуну. Подношење жалбе и дужности првостепеног суда и јавног извршитеља Члан 83. Жалба се подноси првостепеном суду или јавном извршитељу ако се побија његово решење. Жалба може да се достави на одговор, а рок за одговор је осам дана од достављања жалбе. На поступање првостепеног суда сходно се примењују одредбе о поступању првостепеног суда по жалби против решења о извршењу (чл. 76. и 77а). Јавни извршитељ чије се решење побија жалбом задржава копију списа предмета за себе. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступање другостепеног суда Члан 84. Другостепени суд пази по службеној дужности на правилну примену материјалног права, да ли је суд надлежан да донесе решење, и на стварну надлежност суда. Другостепени суд је дужан да оцени да ли су повреде поступка које су наведене у жалби заиста и утицале на законитост и правилност решења само ако се побија решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење на основу извршне исправе. У свему осталом, на поступање другостепеног суда сходно се примењују одредбе о жалби против решења о извршењу (чл. 78–80). *Службени гласник РС, број 54/2019 4. Приговор у поступку одлучивања о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе *Службени гласник РС, број 54/2019 Основне одредбе о приговору *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 85. Извршни дужник може приговором да побија решење о извршењу на основу веродостојне исправе, а извршни поверилац решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење на основу веродостојне исправе. Странке могу приговором да побијају и само део решења којим су одмерени трошкови поступка. На приговор извршног повериоца сходно се примењују одредбе о приговору извршног дужника. *Службени гласник РС, број 54/2019 Приговор извршног дужника *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 86. Извршни дужник подноси приговор суду који је донео решење о извршењу на основу веродостојне исправе. Приговор се подноси у року од осам дана од дана достављања решења. Приговор извршног дужника одлаже извршење решења о извршењу на основу веродостојне исправе до правноснажности, изузев ако је решење о извршењу донето на основу менице. Ако извршни дужник не поднесе приговор у року, судија појединац у року од три дана од истека рока за приговор, обавештава јавног извршитеља да су испуњени услови за спровођење извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Разлози за побијање решења о извршењу на основу веродостојне исправе *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 87. Приговор се може изјавити искључиво из следећих разлога: 1) ако потраживање из веродостојне исправе није настало; 2) ако је у веродостојну исправу унет неистинит садржај; 3) ако потраживање из веродостојне исправе није доспело; 4) ако је обавеза извршена или на други начин престала; 5) ако је потраживање застарело; 6) ако потраживање није прешло или није пренето на извршног повериоца или ако обавеза није прешла или није пренета на извршног дужника; 7) из разлога прописаних посебним законом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина приговора *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 88. Извршни дужник дужан је да у приговору наведе разлоге због којих побија решење и изнесе чињенице и приложи доказе на којима заснива приговор, иначе се приговор одбацује као непотпун, без претходног враћања на допуну. Извршни дужник може да приложи искључиво писмене доказе. *Службени гласник РС, број 54/2019 Достављање приговора на одговор, рок за доношење одлуке и разлози о којима суд води рачуна по службеној дужности *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 89. Судија појединац доставиће приговор извршном повериоцу који у року од пет дана од дана достављања може дати одговор. Судија појединац доставља већу приговор, решење и списе предмета наредног радног дана од пријема одговора на приговор или од истека рока за одговор на приговор. Веће је дужно да одлучи о приговору у року од 15 дана од када му судија достави приговор и списе предмета. Веће испитује решење у границама разлога наведених у приговору, а пази по службеној дужности на правилну примену материјалног права, да ли је суд надлежан за доношење решења, на стварну надлежност првостепеног суда, да ли исправа на основу које је донето решење има својство веродостојне исправе и да ли је извршење одређено на ствари која је изван правног промета. Решење донето о приговору отправља се у року од три дана од дана доношења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступак и одлуке о приговору *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 90. Ако се решење о извршењу побија само у делу у којем су одређени средство и предмет извршења, на поступак по приговору сходно ће се применити одредбе о жалби против решења о извршењу на основу извршне исправе. Приговор из става 1. овог члана не одлаже извршење. Ако веће усвоји приговор против дела решења којим су одређени средство и предмет извршења, судија појединац обавештава извршног повериоца да је део решења којим је извршни дужник обавезан да намири новчано потраживање постао извршна исправа на основу које може да се захтева извршење у истом или другом поступку. Ако се решење о извршењу побија у целини или само у делу којим је извршни дужник обавезан да намири потраживање, а извршни дужник не учини вероватним основаност његових навода из приговора, веће ће одбити приговор решењем. У случају из става З. овог члана ако извршни дужник учини вероватним наводе из приговора којим решење побија у делу у ком је обавезан да намири потраживање, веће ће одредити да се поступак наставља као парнични поступак поводом приговора против платног налога, а ако суд за то није стварно или месно надлежан, списи предмета се достављају надлежном суду. У решењу којим одређује да се поступак наставља као парнични поступак поводом приговора против платног налога, суд ће истовремено одредити застој извршног поступка до правноснажног окончања парничног поступка. Ако суд у парничном поступку донесе пресуду којом се у целини или делимично одржава на снази решење о извршењу у делу у ком је извршни дужник обавезан да намири потраживање, извршни поступак ће се наставити после правноснажности пресуде. Ако суд у парничном поступку донесе пресуду којом се у целини укида решење о извршењу у делу у ком је извршни дужник обавезан да намири потраживање, после правноснажности пресуде извршни поступак ће се обуставити. У случају из става 4. овог члана ако је решење о извршењу донето на основу менице, а веће је решењем одредило да се поступак настави као парнични поступак поводом приговора против платног налога и да се застаје са извршним поступком до правноснажног окончања овог парничног поступка, неће се укидати извршне радње које су до тог тренутка спроведене. Ако суд у парничном поступку донесе пресуду којом се у целини или делимично одржава на снази решење о извршењу у делу у ком је извршни дужник обавезан да намири потраживање, извршни поступак ће се после правноснажности пресуде наставити у стању у ком је био у тренутку доношења решења којим је одређен застој извршног поступка. Ако суд у парничном поступку донесе пресуду којом се у целини укида решење о извршењу у делу у ком је извршни дужник обавезан да намири потраживање, после правноснажности пресуде извршни поступак ће се обуставити. *Службени гласник РС, број 54/2019 Брисани су називи чл. 91-107. (види члан 43. Закона - 54/2019-3) Чл. 91-107. Брисани су (види члан 43. Закона - 54/2019-3) 5. Приговор трећег лица Претпоставке за приговор и садржина приговора Члан 108. Треће лице које тврди да на предмету извршења има неко право које спречава извршење може јавном извршитељу поднети приговор којим захтева да се извршење утврди недозвољеним на том предмету. Приговор трећег лица може да се поднесе до окончања извршног поступка. Приговор трећег лица мора да садржи његове идентификционе податке из члана 30. овог закона. Треће лице дужно је да у приговору наведе разлоге за приговор и да уз приговор приложи исправе којима доказује постојање свога права, иначе се приговор одбацује као непотпун, без претходног враћања на допуну. Приговор се доставља извршном повериоцу да се о њему изјасни у року од осам дана од дана достављања, уз упозорење на последице пропуштања (члан 109. став 1). Приговор се доставља и извршном дужнику да се о њему изјасни у року од осам дана од дана достављања. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одлуке о приговору трећег лица Члан 109. Ако се извршни поверилац благовремено не изјасни о приговору или не оспори приговор или ако треће лице докаже приговор правноснажном одлуком или јавном или по закону овереном исправом приговор се решењем усваја, а извршни поступак се у погледу предмета извршења обуставља уз укидање решења о извршењу и свих спроведених радњи. У осталим случајевима, приговор се решењем одбија. Против решења о усвајању приговора може се изјавити жалба. *Службени гласник РС, број 54/2019 Брисан је назив члана 110. (види члан 46. Закона - 54/2019-3) Члан 110. Брисан је (види члан 46. Закона - 54/2019-3) Парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења Члан 111. Треће лице може у року од 30 дана од дана пријема решења о одбацивању или одбијању приговора да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено. Покретање парничног поступка не одлаже извршење. Извршни дужник који оспорава право трећег лица мора да буде обухваћен тужбом. Брисан је ранији став 4. (види члан 47. Закона - 54/2019-3) Ако извршни поступак није још окончан, а суд је правноснажном одлуком утврдио недозвољеност извршења на предмету, јавни извршитељ, на предлог трећег лица, у погледу тог предмета обуставља извршни поступак и укида решење о извршењу и све спроведене радње. *Службени гласник РС, број 54/2019 Када не може да се захтева да се извршење утврди недозвољеним Члан 112. Сувласник чији удео на покретној ствари не прелази половину њене вредности не може захтевати да се извршење на ствари у погледу његовог удела прогласи недозвољеним. Из износа који се добије продајом ствари он има право да захтева исплату дела цене који је сразмеран његовом уделу пре свих других лица која имају право на намирење и пре намирења трошкова извршног поступка, или право да захтева да му се ствар уступи ако положи јемство у висини удела извршног дужника на ствари. Ако је његов удео на ствари оспорен, може да поднесе тужбу против извршног повериоца ради утврђења постојања његовог удела. Глава пета ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ Предлог за противизвршење Члан 113. Извршни дужник може, када је извршење већ спроведено, поднети суду предлог за противизвршење. У предлогу за противизвршење садржан је захтев да суд донесе решење којим обавезује извршног повериоца да врати извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одреди средство и предлог извршења ако извршни поверилац не врати што је примио у року. *Службени гласник РС, број 54/2019 Надлежни суд Члан 114. Предлог за противизвршење подноси се суду који је месно надлежан да извршном дужнику принудно врати оно што је извршни поверилац примио. Исти суд и одлучује о предлогу. Суд решењем одбацује предлог за противизвршење који не садржи захтев да се извршни поверилац обавеже да врати оно што је примио или у коме нису назначени средство и предмет извршења, без претходног враћања предлога на допуну. Разлози за противизвршење Члан 115. Предлог за противизвршење подноси се ако је: 1) извршна исправа правноснажно или коначно укинута, преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин утврђено да нема дејство – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку о томе; 2) у току извршног поступка извршни дужник добровољно намирио потраживање извршног повериоца мимо суда тако да је извршни поверилац двоструко намирен – у року од 30 дана од дана када је извршење спроведено; 3) решење о извршењу укинуто или преиначено тако да је предлог за извршење одбачен или одбијен – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку; 4) правноснажном судском одлуком утврђена недозвољеност извршења – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку; 5) извршни поверилац примио више од свог потраживања или ако при извршењу на заради и другим сталним новчаним примањима нису поштоване одредбе о ограничењу извршења – у року од 30 дана од дана када је извршење спроведено. Извршни дужник не може да остварује потраживање у парничном поступку док не истекне рок у коме може да предложи противизвршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступак по предлогу за противизвршење Члан 116. Предлог за противизвршење доставља се извршном повериоцу који се може о њему изјаснити у року од осам дана од дана достављања. Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 50. Закона - 54/2019-3) Садржина решења о усвајању предлога за противизвршење и жалба Члан 117. У решењу о усвајању предлога за противизвршење суд обавезује извршног повериоца да врати извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одређује средство и предмет извршења ако извршни поверилац не врати што је примио у року. Жалба којом извршни поверилац побија цело решење или део решења којим је обавезан да извршном дужнику врати што је примио одлаже извршење дела решења којим се одређују средство и предмет извршења само ако извршни поверилац уз жалбу положи јемство у висини потраживања извршног дужника. Жалба којом се побија само део решења којим се одређују средство и предмет извршења не одлаже извршење решења којим се усваја предлог за противизвршење. У свему осталом, на жалбу против усвајања предлога за противизвршење сходно се примењују одредбе о жалби против решења о извршењу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Немогућност противизвршења Члан 118. Предлог за противизвршење одбија се ако су на предмету наступиле такве стварне или правне промене да враћање предмета више није могуће. Извршни дужник може у том случају своје право одмах да остварује у парничном поступку. Сходна примена на треће лице Члан 119. Предлог за противизвршење може поднети и треће лице, ако је извршење спроведено на предмету на коме је правноснажном судском одлуком утврђена недозвољеност извршења, у року од 30 дана од када је треће лице примило одлуку. У свему осталом сходно се примењују одредбе о противизвршењу на предлог извршног дужника. Глава шеста ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА Одлагање на предлог извршног повериоца Члан 120. На предлог извршног повериоца, јавни извршитељ решењем против кога жалба није дозвољена, одлаже извршење које није још почело. Ако је спровођење извршења почело, а извршни дужник се успротиви одлагању у остављеном року, јавни извршитељ одбија предлог извршног повериоца. Ако извршење може да се захтева само у одређеном року, извршни поверилац може предложити одлагање само док тај рок не истекне, иначе јавни извршитељ одбацује предлог. Против решења о одбацивању или одбијању предлога извршног повериоца може се изјавити приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Споразум странака о одлагању Члан 121. Ако се странка сагласи с одлагањем предложеним од противне странке или ако се странке сагласе с одлагањем које је предложило треће лице, решењем се утврђује да је извршење одложено споразумом странака. Решење се у том случају доноси без испитивања разлога за одлагање. Ако одлагање предложи извршни дужник или треће лице, споразум је могућ до правноснажности решења о предлогу за одлагање. Ако је извршење одложено споразумом странака, време на које је одложено извршење не рачуна се у трајање поступка у погледу заштите права на суђење у разумном року. Против решења о одлагању споразумом странака жалба није дозвољена. Одлагање извршења на предлог извршног дужника Члан 122. Извршни дужник може једном у току извршног поступка да предложи јавном извршитељу да се одложи извршење. Извршење може у том случају да се одложи ако извршни дужник учини вероватним да би услед извршења претрпео ненадокнадиву или тешко надокнадиву штету, која је већа од оне коју би због одлагања претрпео извршни поверилац, и ако одлагање оправдавају нарочити разлози које извршни дужник докаже јавном или по закону овереном исправом. На предлог извршног повериоца, који је могућ до доношења решења о предлогу извршног дужника, јавни извршитељ условљава одлагање полагањем јемства од стране извршног дужника, изузев ако би полагање јемства довело извршног дужника или чланове његове породице у тешку оскудицу. Сматра се да је предлог за одлагање повучен ако извршни дужник не положи јемство у року који је одредио јавни извршитељ. Одлагање на предлог трећег лица Члан 123. На предлог трећег лица које је поднело приговор да се извршење на неком предмету извршења прогласи недозвољеним, јавни извршитељ може одложити извршење, само једном у току извршног поступка, ако треће лице доказује своје право правноснажном одлуком или јавном или по закону овереном исправом. Предлог трећег лица за одлагање извршења мора да садржи његове идентификационе податке из члана 30. овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Рок за одлучивање и приговор Члан 124. Предлог извршног дужника за одлагање извршења доставља се извршном повериоцу који у року од три дана од дана достављања може дати одговор. Предлог трећег лица за одлагање извршења доставља се извршном повериоцу и извршном дужнику који у року од три дана од дана достављања могу дати одговор. Јавни извршитељ је дужан да решење о предлогу за одлагање извршног дужника или трећег лица донесе у року од пет дана од пријема одговора из ст. 1. и 2. овог члана, односно од истека рока за давање одговора и да решење отправи у року од три радна дана од дана доношења. Против решења донетог о предлогу за одлагање извршног дужника или трећег лица дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Дејство одлагања извршења Члан 125. Решење о одлагању извршења производи дејство од доношења. Док траје одлагање не предузимају се радње којима се спроводи извршење. Изузетно, после доношења решења о одлагању у поступку намирења новчаног потраживања предузимају се радње на основу којих извршни поверилац стиче заложно право или право намирења на предмету извршења, и процењује вредност предмета извршења. Подношење предлога за одлагање извршења, као и подношење приговора против решења којим је одбачен или одбијен предлог за одлагање извршења, не одлаже извршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Време на које се одлаже извршење Члан 126. Одлагање на предлог извршног повериоца траје колико је извршни поверилац предложио. Ако извршење може да се захтева само у одређеном року, одлагање траје док рок не истекне. Када је извршење одложено на предлог извршног дужника или трећег лица, трајање одлагања одређује јавни извршитељ у зависности од околности. *Службени гласник РС, број 54/2019 Настављање одложеног извршења Члан 127. Извршење се наставља по службеној дужности чим истекне време на које је одложено. На предлог извршног повериоца, извршење може да се настави пре истека времена на које је одложено, ако извршни поверилац учини вероватним да су престали разлози за одлагање или ако положи јемство. Ако је трајање одлагања одређено споразумом странака или странака и трећег лица, извршење се наставља пре истека времена на које је одложено само уз сагласност свих њих. Ако је извршење одложено на предлог извршног повериоца или по споразуму странака или странака и трећег лица, јавни извршитељ је дужан да на предлог извршног повериоца, који је ступио у извршни поступак, настави извршење. Против решења о настављању извршења пре истека времена на које је одложено дозвољен је приговор. Глава седма ОКОНЧАЊЕ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА Начини окончања извршног поступка Члан 128. Извршни поступак окончава се обуставом или закључењем. Извршни поступак окончан је и кад решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење постане правноснажно. Обустава извршног поступка Члан 129. Јавни извршитељ по службеној дужности решењем обуставља извршни поступак: 1) ако је извршна исправа на основу које је донето решење о извршењу правноснажно или коначно укинута, преиначена или стављена ван снаге; 2) ако је потврда о извршности одлуке правноснажно укинута; 3) ако странка премине, а потраживање није наследиво; 4) ако странка која је правно лице престане да постоји, а нема правног следбеника; 5) ако потраживање престане да постоји; 6) ако је извршење постало немогуће или не може да се спроведе из других разлога (пропао је предмет извршења, извршни дужник нема имовину и сл.); 7) из других разлога одређених овим или другим законом. Решењем о обустави укидају се и све спроведене радње, ако се тиме не дира у стечена права других лица. Брисан је ранији став 3. (види члан 57. Закона - 54/2019-3) Закључење извршног поступка Члан 130. Извршни поступак закључује се после намирења извршног повериоца тако што се закључком утврђује да је предузета последња извршна радња. Брисан је ранији став 2. (види члан 58. Закона - 54/2019-3) Извршни поверилац може да предложи јавном извршитељу наставак извршног поступка ако сматра да није правилно или у целини намирен, у року од 30 дана од дана достављања закључка из става 1. овог члана. Против решења о предлогу за наставак извршења дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава осма НОВЧАНА КАЗНА Изрицање новчане казне Члан 131. Новчана казна изриче се извршном дужнику који отуђује, скрива, оштећује или умањује своју имовину или предузима радње које могу нанети непоправљиву или тешко поправљиву штету извршном повериоцу, који спречава суд или јавног извршитеља да предузму поједине радње извршења или обезбеђења, понаша се противно решењу о обезбеђењу, омета рад организације за принудну наплату, или послодавца или било кога ко извршава решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе, или спречава или омета преглед непокретности или попис покретних ствари или процену њихове вредности. Извршном дужнику, дужнику извршног дужника, банци, послодавцу извршног дужника, Агенцији за привредне регистре, Централном регистру хартија од вредности, Републичком геодетском заводу и органу старатељства може да се изрекне новчана казна ако не поступе по налогу или забрани суда или јавног извршитеља, а банци и ако не поступи по налогу или забрани организације за принудну наплату. Новчана казна изриче се и сваком другом лицу које омета или спречава спровођење извршења. Новчану казну изриче суд решењем, на сопствену иницијативу или на предлог извршног повериоца или јавног извршитеља, водећи рачуна о значају радње или пропуштања због којих се изриче казна. Лице коме је изречена новчана казна поучава се у решењу да може да му се изрекне нова новчана казна, а извршни дужник и о могућности да се новчана казна замени мером затвора. Физичком лицу, физичком лицу које обавља делатност, предузетнику и одговорном лицу у правном лицу или у државном органу, изриче се новчана казна од 10.000 до 200.000 динара, а правном лицу или државном органу од 100.000 до 2.000.000 динара. Новчана казна може поново да се изриче, док не престану разлози за њено изрицање. Против решења о изрицању новчане казне дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Замена новчане казне у меру затвора Члан 132. Рок за плаћање новчане казне јесте осам дана од достављања решења о њеном изрицању. Ако новчана казна не буде плаћена у року, суд који је изрекао новчану казну одмах доноси решење о извршењу новчане казне и трошкова њеног изрицања и извршења, против кога је дозвољен приговор. Решење о извршењу извршава суд или јавни извршитељ, зависно од тога ко спроводи извршење решења о извршењу поводом кога је донето решење о изрицању новчане казне. Ако јавни, односно судски извршитељ обавести суд да не може да се спроведе извршење новчане казне, суд који ју је изрекао одмах доноси решење којим сваких 1.000 динара новчане казне замењује једним даном мере затвора, а највише до 60 дана. На извршење мере затвора примењују се одредбе закона којим се уређује извршење кривичних санкција, осим одредаба о одлагању извршења казне. Ако престану разлози због којих је новчана казна изречена, суд може решењем против кога није дозвољена жалба наложити да се новчана казна снизи или не изврши. О томе се извршни дужник поучава у решењу о изрицању новчане казне. Против решења којим се новчана казна замењује мером затвора дозвољен је приговор, који одлаже извршење решења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава девета СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА Почетак спровођења извршења Члан 133. Извршење почиње да се спроводи пре правноснажности решења о извршењу. Извршење решења о извршењу на основу веродостојне исправе спроводи се после његове правноснажности, изузев кад је донето на основу менице. Границе извршења Члан 134. Извршење се спроводи у границама које су одређене решењем о извршењу. Намирење извршног повериоца пре правноснажности решења о извршењу на основу извршне исправе Члан 135. Извршни поверилац може да се намири и пре правноснажности решења о извршењу на основу извршне исправе. Али непокретности или покретне ствари на којима се намирује новчано потраживање не могу бити продате пре правноснажности решења о извршењу. Спровођење извршења од јавног извршитеља и суда Члан 136. Јавни извршитељ почиње да спроводи извршење када, с обзиром на средство извршења, предузме прву радњу одређену овим законом. Ако је суд искључиво надлежан за извршење, он прелази на спровођење извршења по службеној дужности када, с обзиром на средство извршења, предузме прву радњу одређену овим законом. Дужност посредовања јавног извршитеља Члан 137. Јавни извршитељ дужан је да посредује између странака ради споразумног намирења извршног повериоца. Однос извршног повериоца и јавног извршитеља Члан 138. Јавни извршитељ изводи своја овлашћења из закона и стара се о томе да се извршни поверилац што брже и повољније намири уз поштовање закона и права извршног дужника и свих учесника у поступку. Јавни извршитељ није дужан да се повинује предлогу извршног повериоца да предузме или не предузме неку радњу на коју је само јавни извршитељ овлашћен. Ако су и један и други овлашћени да предузму исту радњу, један не може да опозове радњу другог. Јавни извршитељ не може извршном повериоцу отказати спровођење извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Добровољно намирење новчаног потраживања пре покретања извршног поступка *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 138а Поступак добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка започиње подношењем писменог предлога извршног повериоца. Уз предлог из става 1. овог члана извршни поверилац је дужан да јавном извршитељу достави и извршну или веродостојну исправу којом доказује постојање и доспелост свог потраживања. Уколико се поступак из става 1. овог члана води ради добровољног намирења новчаног потраживања насталог из комуналних или сродних делатности, предлог се подноси јавном извршитељу чија се надлежност одређује у складу са чланом 393. овог закона. Јавни извршитељ ће извршном повериоцу наложити да уплати предујам на име трошкова овог поступка у складу са одредбама Јавноизвршитељске тарифе у року од осам дана од дана достављања налога за уплату предујма. Уколико извршни поверилац не уплати предујам у прописаном року сматраће се да је предлог из става 1. овог члана повучен. Јавни извршитељ позива извршног дужника да добровољно намири новчано потраживање из извршне или веродостојне исправе. Јавни извршитељ поучава извршног дужника о погодностима добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка. Поступак из става 1. овог члана сматра се окончаним безуспешним протеком рока од 60 дана, закључењем споразума између извршног повериоца и извршног дужника или добровољним намирењем новчаног потраживања из извршне или веродостојне исправе. У случају да потраживање из извршне или веродостојне исправе буде добровољно намирено у целини или делимично, као и у случају закључења споразума између извршног повериоца и извршног дужника, јавни извршитељ има право на накнаду у складу са Јавноизвршитељском тарифом. У том случају трошкове поступка из става 1. овог члана коначно сноси извршни дужник. Поступак из става 1. овог члана није услов за покретање извршног поступка. Покретањем поступка из става 1. овог члана настаје застој застарелости у трајању од 60 дана. Поступак из става 1. овог члана ближе се уређује правилником који доноси министар. *Службени гласник РС, број 54/2019 Промена јавног извршитеља Члан 139. Извршни поверилац може назначити да извршење настави други јавни извршитељ уместо већ одређеног. У том случају јавни извршитељ доноси закључак о обустави спровођења извршења пред њим и одређивању другог јавног извршитеља, и уступа списе предмета другом јавном извршитељу, који одмах доноси закључак о настављању извршења. Спреченост јавног извршитеља да настави извршење Члан 140. Јавни извршитељ који је одређен да настави извршење, а спречен је да прихвати спровођење извршења, дужан је да у року од пет дана од дана пријема списа предмета обавести о томе извршног повериоца и позове га да у наредних пет дана назначи новог јавног извршитеља, иначе обуставља извршни поступак. Време спровођења извршења Члан 141. Извршење се спроводи сваког радног дана од 7 до 22 часа. Извршење се може спровести изван тог времена ако извршни дужник избегава испуњење обавезе или то налажу нарочито оправдани разлози. Организација за принудну наплату спроводи извршење на новчаним средствима извршног дужника сваког радног дана од 9 до 18.30 часова. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступање при спровођењу извршења Члан 142. Јавни извршитељ дужан је да извршне радње, посебно претраживање стана и пословне или друге просторије извршног дужника или одеће коју он носи предузме с дужном пажњом према личности извршног дужника и члановима његовог домаћинства. Извршним радњама (попису и процени покретних ствари и сл.) у стану извршног дужника којима не присуствује извршни дужник, његов законски заступник, пуномоћник или одрасли члан његовог домаћинства, обавезно присуствују два пунолетна лица као сведоци. Јавни извршитељ може да отвори закључану просторију само у присуству два пунолетна лица као сведока, ако извршни дужник није присутан или неће да је отвори. Лица која службено присуствују извршној радњи не могу бити сведоци њеног предузимања. Јавни извршитељ може да одлучи да се радња спровођења извршења тонски или оптички снима. Тонски, односно оптички снимак је саставни део записника о предузетој радњи. *Службени гласник РС, број 54/2019 Захтев за пружање полицијске помоћи Члан 143. Јавни извршитељ дужан је да најмање пет радних дана пре извршења радње писмено захтева полицијску помоћ надлежне организационе јединице полиције, ако је у току извршења већ пружен отпор или се основано очекује, и да у захтеву наведе због чега је потребна. Уз захтев се прилаже копија решења о извршењу. У хитним случајевима полицијска помоћ може да се захтева усмено, а писмени захтев се доставља у року од 48 часова. Хитни случај постоји кад је полицијска помоћ потребна ради отклањања опасности по живот или здравље људи или имовину већег обима. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступање полиције по захтеву за пружање помоћи Члан 144. Полиција је дужна да по захтеву за пружање помоћи одмах изврши све безбедносне провере, привремено одузме легално оружје од лица која могу угрозити извршење радње и да предузме друге законом одређене радње којима се стварају услови за безбедно извршење радње. Пре почетка извршења радње, полиција је дужна да извршног дужника и остала присутна лица упозори да ће употребити средства принуде ако буду ометала или спречавала извршење радње и предузети друге мере и радње које према закону могу да се предузму у току извршења, самоиницијативно или на захтев јавног извршитеља. Ако се при извршењу радње основано очекује нарушавање јавног реда и мира или насиље већег обима, руководилац надлежне организационе јединице полиције може најкасније 48 часова пре почетка извршења радње писмено захтевати од јавног извршитеља да застане са извршењем, како би се предузеле мере и радње потребне за безбедно извршење радње. Јавни извршитељ дужан је да заједно са руководиоцем надлежне организационе јединице полиције одреди да се радња изврши у року који не може бити дужи од десет дана. Ако руководилац надлежне организационе јединице полиције не извршава обавезе одређене овим чланом, јавни извршитељ о томе обавештава министарство надлежно за унутрашње послове и надлежног јавног тужиоца, ради вођења законом одређеног поступка утврђивања одговорности. Расписивање потернице за извршним дужником Члан 145. Суд који је донео решење о извршењу може, на предлог јавног извршитеља, да нареди да се изда потерница за извршним дужником ако је по одредбама овог закона неопходно његово присуство а он је у бекству или на други начин избегава спровођење извршења. Суд доставља наредбу органима полиције на извршење. Наредба садржи назив суда који је издао наредбу, назив организационе јединице полиције којој се наредба доставља, име и презиме, јединствен матични број грађана и пребивалиште или боравиште извршног дужника, разлог због чега се наређује издавање потернице, назив суда коме извршни дужник треба да се доведе и службени печат и потпис судије који је издао наредбу. Потерницу расписује полиција надлежна према месту суда који је донео решење о извршењу. Расписивање објаве Члан 146. Кад у извршном поступку треба да се пронађу моторна возила или други предмети извршења јавни извршитељ може да изда наредбу да се изда објава. Јавни извршитељ доставља наредбу органима полиције на извршење. Наредба садржи име и презиме јавног извршитеља који је издао наредбу, назив организационе јединице полиције којој се наредба доставља, идентификационе податке о предмету објаве, налог о начину поступања са пронађеним предметом и службени печат и потпис јавног извршитеља који је издао наредбу. Објаву расписује полиција надлежна према месту суда који је донео решење о извршењу. Полиција је дужна да привремено одузме моторно возило, другу ствар или предмет извршења. Јавни извршитељ мора да преузме одузете предмете у року од 24 часа од пријема обавештења о томе да су одузети. Трошкови пружања полицијске помоћи и предузимања полицијских радњи Члан 147. Трошкове пружања полицијске помоћи и предузимања полицијских радњи по захтеву или наредби суда или јавног извршитеља представљају трошкови ангажовања полицијских службеника и коришћења превозних средстава и опреме полиције, чија висина је одређена прописом којим се одређује висина накнаде за услуге које пружа министарство надлежно за унутрашње послове. Надлежна организациона јединица полиције која пружа полицијску помоћ или предузима полицијске радње у извршном поступку дужна је да достави обрачун трошкова јавном извршитељу. Обрачун трошкова улази у трошкове извршног поступка. Износ трошкова уплаћује се на рачун који је прописан за уплату јавних прихода Републике Србије. Неправилности у спровођењу извршења Члан 148. Странка и учесник у поступку могу захтевати да се отклоне неправилности које су настале у току и поводом спровођења извршења у року од осам дана од дана учињене неправилности. Захтев за отклањање неправилности који је поднет од стране учесника у поступку мора да садржи његове идентификационе податке из члана 30. овог закона. Захтев за отклањање неправилности не може се поднети против решења суда и јавног извршитеља. Захтев за отклањање неправилности може се поднети против закључка само када је то прописано овим законом. Рок за подношење захтева износи осам дана од дана достављања закључка странци или учеснику у поступку. Захтев се подноси суду или јавном извршитељу, зависно од тога ко спроводи извршење, који је дужан да о њему одлучи у року од осам дана, и не одлаже извршење. О захтеву за отклањање неправилности одлучује се решењем. Против решења којим је захтев одбачен или одбијен, дозвољен је приговор. *Службени гласник РС, број 54/2019 Основаност захтева за отклањање неправилности Члан 149. Кад је захтев за отклањање неправилности основан, суд, односно јавни извршитељ ће решењем утврдити, а ако је то могуће отклонити, односно наложити отклањање неправилности учињених у току и поводом спровођења извршења. Брисан је ранији став 2. (види члан 67. Закона - 54/2019-3) Суд, односно јавни извршитељ, обавештава министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: министарство) и Комору јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) о томе да је утврђено да је јавни извршитељ учинио неправилност у спровођењу извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 ДЕО ТРЕЋИ ИЗВРШЕЊЕ РАДИ НАМИРЕЊА НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА Глава прва ИЗВРШЕЊЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА 1. Основна правила Месна надлежност Члан 150. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на непокретности искључиво месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Ако се непокретност налази на подручју различитих судова, месно је надлежан суд коме је првом поднет предлог за извршење, а ако се више непокретности налази на подручју различитих судова – суд на чијем се подручју налази непокретност која је прва наведена у предлогу за извршење. Извршне радње Члан 151. Извршење новчаног потраживања на непокретности спроводи се уписом забележбе решења о извршењу у катастар непокретности, проценом вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем извршног повериоца из продајне цене. Одређивање извршења другим средствима и предметима или на другој непокретности *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 151а Након уписа забележбе решења о извршењу, јавни извршитељ ће, по службеној дужности или на предлог странке, одредити да се извршење спроведе на другој непокретности или другим средством и предметом извршења, ако постоји очигледна несразмера између висине потраживања извршног повериоца и вредности непокретности коју је извршни поверилац предложио у предлогу за извршење, а друга непокретност, односно друго средство и предмет извршења су довољни за намирење потраживања извршног повериоца у разумном року. Ако су одређени друго средство и предмет извршења, забележба решења о извршењу на непокретности остаје уписана у катастру непокретности све док потраживање извршног повериоца не буде намирено. *Службени гласник РС, број 54/2019 Доказ о својини извршног дужника Члан 152. Извршни поверилац дужан је да уз предлог за извршење новчаног потраживања на непокретности поднесе извод из катастра непокретности којим доказује да је непокретност уписана као својина извршног дужника. Ако је као власник непокретности уписано неко друго лице, извршни поверилац подноси уз предлог за извршење исправу подобну да се упише својина извршног дужника. У случају из става 2. овог члана суд ће донети решење о извршењу којим ће истовремено наложити да се у катастар непокретности упише право својине у корист извршног дужника. Став 3. овог члана сходно се примењује и на закључак јавног извршитеља. *Службени гласник РС, број 54/2019 Извршење кад се после стицања заложног права промени власник непокретности Члан 153. Ако се после стицања заложног права на непокретности промени власник непокретности, заложни поверилац назначава у предлогу за извршење новог власника непокретности, као извршног дужника. Извршење по одредбама овог члана може се спровести само на непокретности на којој постоји заложно право. *Службени гласник РС, број 54/2019 Решење о извршењу кад је непокретност у сусвојини Члан 154. Кад је непокретност у сусвојини, у решењу о извршењу одређује се извршење на сувласничком делу извршног дужника. Решењем о извршењу може се, уз сагласност свих сувласника, одредити да се цела непокретност прода другом лицу или неком сувласнику. У том случају остали сувласници намирују се из продајне цене пре трошкова извршног поступка, сразмерно висини сувласничког дела. Тиме се не дира у право прече куповине сувласника. Стицање права извршног повериоца на намирење на непокретности Члан 155. Јавни извршитељ одмах доставља решење о извршењу органу који води катастар непокретности, ради уписа забележбе решења о извршењу на непокретности. Орган који води катастар непокретности дужан је да упише забележбу решења о извршењу у року од 72 часа од пријема захтева за упис, иначе се сматра да је забележба уписана истеком 72 часа од пријема захтева за упис. По протеку рока из става 2. овог члана орган који води катастар непокретности не може више одлучивати о захтеву за упис забележбе. Уписом забележбе решења о извршењу извршни поверилац стиче право да се намири на непокретности (право на намирење) и ако друго лице касније стекне својину на њој. Извршни поверилац који пре уписа забележбе решења о извршењу није стекао заложно право, стиче од уписа забележбе право да се намири пре сваког ко после тога стекне заложно право или право на намирење на непокретности. Одредбе других закона којима се прописује одступање од правила прописаног ставом 2. овог члана не производе правно дејство. *Службени гласник РС, број 54/2019 Промена власника непокретности током извршног поступка Члан 156. Од уписа забележбе решења о извршењу није дозвољено да се у катастар непокретности упише промена права својине на непокретности, нити које друго стварно право засновано на располагању власника, без обзира када је располагање учињено. Ако се у току извршног поступка промени власник непокретности, спровођење извршења ће се наставити на предметној непокретности, а нови власник је дужан да трпи намирење. Све радње које су пре тога предузете остају на снази и нови власник не може предузети радње које не би могао да предузме ни претходни да до промене није дошло. У случају из става 2. овог члана јавни извршитељ доноси закључак о настављању извршног поступка против новог власника. *Службени гласник РС, број 54/2019 Приступање извршном поступку Члан 157. После уписа најстарије забележбе решења о извршењу не може се водити посебан извршни поступак ради намирења неког другог потраживања на истој непокретности. Нови извршни поверилац ступа у већ покренути извршни поступак, а право на намирење стиче уписом забележбе решења о извршењу којим је ступио у извршни поступак. Приступање извршном поступку могуће је до доношења закључка о додељивању непокретности купцу. О приступању извршном поступку јавни извршитељ обавештава извршног повериоца чија је забележба решења о извршењу најстарија и извршне повериоце који су већ приступили извршном поступку. Последице приступања извршном поступку Члан 158. Извршни поверилац приступа извршном поступку у стању у коме се он налази и не може предузети радње које су пре тога могле да се предузму. Разлог за обуставу извршног поступка који делује према једном извршном повериоцу не делује према осталима. Извршни поступак се не одлаже ако се разлози за одлагање тичу само једног извршног повериоца, већ се при доношењу закључка о намирењу одлаже његово намирење док се поступак према њему не настави. Ако се поступак према њему не настави, средства која су чувана за његово намирење предају се осталим извршним повериоцима или извршном дужнику. Заложна права Члан 159. Заложни повериоци намирују се у извршном поступку и ако нису поднели предлог за извршење, нити пријавили потраживање у извршном поступку. Заложно право престаје доношењем закључка о предаји непокретности купцу, па и када заложни поверилац није у целини намирен. Купац непокретности и заложни поверилац могу, до истека рока за плаћање продајне цене, писмено да уговоре да заложно право остане на непокретности и после њене предаје купцу, а да купац преузме дуг извршног дужника према заложном повериоцу у износу у коме би се заложни поверилац намирио из продајне цене. Продајна цена смањује се за износ преузетог дуга. Споразум купца и заложног повериоца мора да одобри јавни извршитељ закључком. Службености и стварни терети Члан 160. Стварне службености на непокретности не гасе се продајом непокретности. Продајом непокретности не гасе се ни личне службености ни стварни терети који су уписани у катастар непокретности пре најстаријег заложног права на непокретности или најстаријег решења о извршењу. Остале личне службености и стварни терети гасе се доношењем закључка о предаји непокретности. Имаоци личних службености и стварних терета који су угашени имају право на накнаду. Закуп непокретности Члан 161. Продајом непокретности не престаје закуп на њој ако је уговор о закупу уписан у катастар непокретности пре најстаријег заложног права на непокретности или најстаријег решења о извршењу. Ако непокретност није уписана у катастар непокретности, закуп престаје продајом непокретности, осим ако је уговор о закупу закључен у писаној форми и на којем су потписи уговарача оверени у складу са законом, пре доношења најстаријег решења о извршењу. Купац ступа у права и обавезе закуподавца. *Службени гласник РС, број 54/2019 Закуп станова на неодређено време Члан 162. Продајом непокретности не престаје закуп стана на неодређено време који је стечен према закону којим се уређује становање. Купац ступа у права и обавезе закуподавца. Разгледање непокретности Члан 163. У закључку о продаји одређује се време у коме лица заинтересована за куповину могу да разгледају непокретност. У случају да извршни дужник није присутан или онемогућава приступ непокретности, јавни извршитељ ће поступити на начин прописан чланом 142. став 3. и чланом 144. став 2. овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Изузимање појединих непокретности од извршења Члан 164. Не може бити предмет извршења пољопривредно земљиште земљорадника површине до 10 ари. То не важи кад се намирује новчано потраживање које је обезбеђено уговорном хипотеком или заложном изјавом. Процена вредности непокретности Члан 165. Вредност непокретности процењује се према тржишној цени на дан процене. Јавни извршитељ може одлучити и да се непокретност процени на основу писменог обавештења о цени коју добије од одговарајућих организација, институција или правних и физичких лица одговарајуће струке. Јавни извршитељ може да прихвати и процену вредности непокретности коју предложи извршни поверилац ако није старија од шест месеци и потиче од одговарајуће организације, институције или правних и физичких лица одговарајуће струке. Смањење вредности непокретности Члан 166. При процени вредности непокретности води се рачуна о томе колико мање она вреди због тога што одређена права на њој остају и после продаје. Закључак о утврђивању вредности непокретности Члан 167. Вредност непокретности утврђује се закључком. Обустава извршног поступка због недостатка покрића Члан 168. Свако ко има право да се намири на непокретности, а по редоследу намирења долази пре извршног повериоца чија је забележба решења о извршењу најстарија, може предложити да се извршни поступак обустави ако процењена вредност непокретности не покрива његово потраживање. Предлог за обуставу извршног поступка подноси се у року од осам дана од дана достављања закључка о продаји непокретности. *Службени гласник РС, број 54/2019 Ко не може бити купац непокретности Члан 169. Купац непокретности, ни на јавном надметању, ни непосредном погодбом, не може бити извршни дужник. Купац непокретности не може бити ни јавни извршитељ, заменик јавног извршитеља, помоћник јавног извршитеља или друго лице које је запослено код јавног извршитеља, независно од тога да ли поступа у конкретном извршном поступку, нити лице које је њихов крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства, супружник, ванбрачни партнер, тазбински сродник до другог степена, старатељ, штићеник, усвојитељ, усвојеник, хранитељ или храњеник. Купац непокретности не може бити ни свако друго лице које службено учествује у конкретном извршном поступку. Купац непокретности не може бити ни лице запослено у министарству као администратор портала електронског јавног надметања, нити лице које је његов крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства, супружник, ванбрачни партнер, тазбински сродник до другог степена, старатељ, штићеник, усвојитељ, усвојеник, хранитељ или храњеник. У закључку о продаји непокретности јавни извршитељ је дужан да упозори на забрану прописану овим чланом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Право прече куповине Члан 170. Ималац законског права прече куповине непокретности има првенство над најповољнијим понудиоцем ако одмах после објављивања који је понудилац најповољнији, а пре доношења закључка о додељивању непокретности, изјави да купује непокретност под истим условима као најповољнији понудилац. Ималац уговорног права прече куповине непокретности које је уписано у катастар непокретности остварује своје право као и ималац законског права прече куповине, ако не постоји законско право прече куповине, или постоји а није искоришћено. Ако се непокретност продаје непосредном погодбом јавни извршитељ позива имаоца законског права прече куповине и имаоца уговорног права прече куповине које је уписано у катастар непокретности да се у року од осам дана писмено изјасне да ли намеравају да користе своје право под условима из закључка о додељивању непокретности непосредном погодбом. Имаоци права прече куповине полажу јемство као и друга лица. У случају продаје непокретности на електронском јавном надметању ималац законског и уговорног права прече куповине из ст. 1. и 2. овог члана има првенство над најповољнијим понудиоцем, ако у року од три дана од дана достављања извештаја о електронској продаји изјави да купује непокретност под истим условима као најповољнији понудилац. *Службени гласник РС, број 54/2019 2. Продаја непокретности а) Начин продаје непокретности Члан 171. Непокретност се продаје на усменом јавном надметању или непосредном погодбом. Јавни извршитељ може одредити само продају на јавном надметању. Странке могу да се споразумеју о продаји непосредном погодбом. Електронско јавно надметање *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 171а Непокретност се може продавати и на електронском јавном надметању, ако тако одлучи јавни извршитељ по службеној дужности или на предлог странке. Организацију и поступак електронског јавног надметања ближе уређује министар. *Службени гласник РС, број 54/2019 б) Продаја непокретности на јавном надметању Доношење закључка о продаји непокретности на јавном надметању Члан 172. Закључак о продаји непокретности на јавном надметању доноси се одмах после правноснажности решења о извршењу. Садржина закључка о продаји непокретности на јавном надметању Члан 173. Закључком се одређују, пре свега, услови продаје на јавном надметању и од када и како непокретност може да се прода непосредном погодбом по споразуму странака. Услови продаје непокретности, пре свега, садрже: 1) ближи опис непокретности са припацима; 2) назнаку да ли је непокретност слободна од лица и ствари или да у њој живи извршни дужник с породицом или неки други непосредни држалац непокретности; 3) права трећих лица која остају на непокретности и после њене продаје; 4) стварне и личне службености и стварне терете које купац преузима; 5) процењену вредност непокретности и дан процене; 6) време и место првог јавног надметања и почетну цену непокретности на првом јавном надметању; 7) рок у коме је купац дужан да плати продајну цену; 8) износ јемства које се полаже, рок у коме се полаже и коме се полаже; 9) упозорење на забрану прописану чланом 169. овог закона. У случају продаје непокретности на електронском јавном надметању закључак о продаји садржи и посебну напомену да ће се продаја спровести преко портала електронске продаје, као и лицитациони корак одређен у проценту од почетне цене не вишем од 10%. У случају да се непокретност продаје путем електронског јавног надметања закључак о продаји мора садржати и елементе прописане правилником из члана 171а став 2. овог закона. Јемство се мора уплатити најкасније два дана пре одржавања јавног надметања, иначе ће се лицу ускратити учествовање на јавном надметању. Рок за плаћање продајне цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању непокретности. У условима продаје наводи се и да непокретност може бити додељена купцу који на јавном надметању није био најповољнији понудилац (члан 192. став 2). *Службени гласник РС, број 54/2019 Објављивање и достављање закључка о продаји непокретности на јавном надметању Члан 174. Закључак о продаји непокретности на јавном надметању објављује се на електронској огласној табли Коморе и на други уобичајени начин. У случају продаје непокретности на електронском јавном надметању закључак о продаји објављује се и на порталу електронске продаје. Странка може о свом трошку да објави закључак у средствима јавног информисања и да о закључку обавести посреднике у продаји. Закључак о продаји непокретности на јавном надметању доставља се странкама, заложним повериоцима, учесницима у поступку, имаоцу уговорног и законског права прече куповине које је уписано у катастар непокретности. Јавно надметање одржава се у канцеларији јавног извршитеља, ако он друкчије не одреди. *Службени гласник РС, број 54/2019 Полагање јемства за учешће на јавном надметању Члан 175. На јавном надметању могу као понудиоци да учествују само лица која су положила јемство најкасније два дана пре одржавања јавног надметања. Јемство износи 15% процењене вредности непокретности. Извршни поверилац и заложни поверилац не полажу јемство ако њихова потраживања досежу износ јемства и ако би, с обзиром на њихов редослед намирења и процењену вредност непокретности, износ јемства могао да се намири из продајне цене. Када се непокретност продаје на електронском јавном надметању јемство се уплаћује на рачун прописан за уплату јавних прихода који не подлеже блокади, у складу са правилником који уређује поступак електронске продаје. *Службени гласник РС, број 54/2019 Јавно надметање са једним понудиоцем Члан 176. Јавно надметање се одржава и ако је присутно само једно лице које је положило јемство и које не спори да је могући понудилац, па и ако не стави понуду (један понудилац). На предлог извршног повериоца који се подноси пре објављивања јавног надметања, јавни извршитељ може у том случају одложити јавно надметање. Ако јавном надметању присуствује само један понудилац који не стави понуду, јавни извршитељ утврђује да јавно надметање није успело. Одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на продају непокретности на електронском јавном надметању. *Службени гласник РС, број 54/2019 Прво и друго јавно надметање Члан 177. Одржавају се највише два јавна надметања. Прво јавно надметање одржава се у року који не може бити краћи од 15, нити дужи од 30 дана од дана објављивања закључка о продаји непокретности на јавном надметању на електронској огласној табли Коморе. Ако се непокретност продаје на електронском јавном надметању, рок из става 2. овог члана рачуна се од дана објављивања закључка на порталу електронске продаје. Ако непокретност не буде продата на првом јавном надметању јавни извршитељ утврђује да оно није успело и на лицу места заказују друго јавно надметање. Друго јавно надметање мора да почне у року од најмање 15, а највише 30 дана од дана првог јавног надметања. *Службени гласник РС, број 54/2019 Продајна цена на јавном надметању Члан 178. Непокретност не може на првом јавном надметању бити продата испод 70% процењене вредности непокретности (почетна цена). На другом јавном надметању не може бити продата испод 50% процењене вредности непокретности (почетна цена). На заједнички предлог странака или извршног повериоца јавни извршитељ је дужан да одреди да почетна цена на првом јавном надметању буде виша од 70% процењене вредности непокретности. Ток јавног надметања Члан 179. Пре почетка јавног надметања утврђује се да ли су испуњени услови за то. Јавно надметање почиње објављивањем јавног надметања и саопштавањем почетне цене. Ако најмање један учесник прихвати почетну цену, јавни извршитељ објављује следећу цену која је виша и то највише за 10% од почетне цене. Овај поступак се понавља све док последња објављена цена остане неприхваћена, након чега се јавно надметање закључује. Брисани су ранији ст. 4. и 5. (види члан 84. Закона - 54/2019-3) О јавном надметању води се записник. Ток јавног надметања у случају електронске продаје ближе се уређује правилником из члана 171а став 2. овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Закључак о додељивању непокретности Члан 180. Када закључи јавно надметање јавни извршитељ објављује ко је најповољнији понудилац и после могућег изјашњења о коришћењу права прече куповине доноси закључак о додељивању непокретности. Најповољнији понудилац јесте понудилац који је понудио највишу објављену цену, а ако је два или више учесника понудило највишу објављену цену најповољнији понудилац је онај који је ту цену први понудио. У случају продаје непокретности на електронском јавном надметању јавни извршитељ по пријему извештаја о електронској продаји поступа на начин предвиђен ставом 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина закључка о додељивању непокретности Члан 181. Зaкључак о додељивању непокретности садржи, поред осталог, име и презиме или пословно име прва три најповољнија понудиоца. У закључку се наводи да ће непокретност бити додељена понудиоцу који је понудио непосредно нижу цену од најповољнијег понудиоца (други по реду понудилац) или понудиоцу који је понудио непосредно нижу цену од другог по реду понудиоца (трећи по реду понудилац), ако најповољнији и други по реду понудилац не плате понуђену цену у року који је одређен закључком о продаји непокретности. Они се наводе у закључку и ако је ималац права прече куповине изјавио да купује непокретност под истим условима као најповољнији понудилац. Закључак се објављује на електронској огласној табли Коморе, и доставља свима којима и закључак о продаји непокретности на јавном надметању, као и понудиоцима на јавном надметању. *Службени гласник РС, број 54/2019 Враћање и задржавање положеног јемства код јавног надметања Члан 182. Понудиоцима чија понуда није прихваћена јемство се враћа одмах после закључења јавног надметања. Другом и трећем по реду понудиоцу враћа се јемство кад најповољнији понудилац плати понуђену цену у року, а трећем по реду понудиоцу и кад други по реду понудилац плати понуђену цену у року. Из јемства понудиоца који није платио понуђену цену намирују се трошкови јавног надметања и разлика између цене коју је он понудио и плаћене цене, а ако након тога преостане вишак, уплатиће се на рачун буџета Републике Србије. Ако прва три понудиоца не плате понуђену цену у року, из њиховог јемства намирују се трошкови првог и другог јавног надметања, односно непосредне погодбе и разлика у цени постигнутој на првом и другом јавном надметању, односно разлика у цени која је постигнута на другом јавном надметању и цени која је постигнута у поступку продаје путем непосредне погодбе, а ако након тога преостане вишак, уплатиће се на рачун буџета Републике Србије. Јемство у сваком случају губи учесник који не понуди ни почетну цену, као и учесник који одустане од јавног надметања. У том случају поступиће се на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана. Исто важи и ако је ималац права прече куповине изјавио да купује непокретност под истим условима као најповољнији понудилац. *Службени гласник РС, број 54/2019 Неуспех јавног надметања Члан 183. Јавно надметање није успело ако нема понудилаца или ако ниједан понудилац не прихвати продајну цену која је једнака почетној цени. Јавно надметање није успело ни ако прва три понудиоца са списка из закључка о додељивању непокретности не плате цену коју су понудили у року. Неуспех јавног надметања закључком утврђује јавни извршитељ. *Службени гласник РС, број 54/2019 Право избора извршног повериоца после неуспеха другог јавног надметања Члан 184. Ако друго јавно надметање није успело јавни извршитељ одмах позива извршног повериоца да у року од 15 дана изабере намирење продајом непокретности непосредном погодбом или преносом права својине на непокретности. Извршни поступак обуставља се ако извршни поверилац пропусти рок за избор. в) Продаја непокретности непосредном погодбом Случајеви продаје непокретности непосредном погодбом Члан 185. Непокретност може да се прода непосредном погодбом ако се странке тако споразумеју или ако после неуспеха другог јавног надметања то изабере извршни поверилац (члан 184. став 1.). Уговор о продаји непокретности непосредном погодбом закључују у писменом облику купац и јавни извршитељ, у име и за рачун извршног дужника, или лице које обавља комисионе послове продаје, у своје име а за рачун извршног дужника. Уговор се доставља пореској управи и јединици локалне самоуправе, према месту налажења непокретности. Јемство, у износу од 15% процењене вредности непокретности, купац полаже непосредно пре закључења уговора о продаји. Споразум о продаји непокретности непосредном погодбом и уговор о продаји непосредном погодбом не подлежу солемнизацији од јавног бележника. *Службени гласник РС, број 54/2019 До када странке могу да се споразумеју о продаји непокретности непосредном погодбом Члан 186. Споразум странака о продаји непокретности непосредном погодбом могућ је до доношења закључка о додељивању непокретности после јавног надметања или доношења закључка којим се утврђује да друго јавно надметање није успело. Споразум није дозвољен док траје јавно надметање, а ако се непокретност прода на првом јавном надметању – док се не утврди да оно није успело иако је ствар продата (члан 183. став 2). После тога, споразум је опет дозвољен док не почне друго јавно надметање. Споразумом странака одређују се купац непокретности, рок за закључење уговора о продаји непосредном погодбом и продајна цена , а могу да се одреде и други услови. Заложни поверилац чије је право уписано пре доношења најстаријег решења о извршењу мора дати свој пристанак у писаној форми на услове из споразума у року од осам дана од дана достављања. У случају да се заложни поверилац из става 4. овог члана не изјасни у року од осам дана од дана достављања споразума, сматра се да је дао пристанак на споразум, о чему ће га јавни извршитељ поучити приликом достављања споразума. *Службени гласник РС, број 54/2019 Закључак о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака. Закључак о додељивању непокретности Члан 187. Одмах после споразума странака доноси се закључак о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака, којим се одређују купац, рок за закључење уговора, цена и рок за плаћање продајне цене. Уговор о продаји може да се закључи у року од 20 дана од дана објављивања закључка о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању непокретности. Закључак о додељивању непокретности доноси се одмах после закључења уговора о продаји, пошто јавни извршитељ утврди да уговор испуњава све услове из закључка о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака и остале услове који су потребни за његову пуноважност. *Службени гласник РС, број 54/2019 Измена споразума странака. Одустанак од споразума и последице одустанка Члан 188. Ако се уговор не закључи у року одређеном закључком о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака, странке могу у наредна три дана да измене споразум и продуже рок за закључење уговора. За измену споразума из става 1. овог члана неопходан је пристанак заложног повериоца на начин прописан чланом 186. ст. 4. и 5. овог закона. У том случају јавни извршитељ одмах доноси нови закључак о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака којим се, поред осталог, предвиђа да уговор може да се закључи у року од десет дана од дана објављивања новог закључка, а да рок за плаћање продајне цене не може бити дужи од десет дана од дана доношења закључка о додељивању непокретности. Ако нека странка писмено одустане од споразума, или странке не измене споразум у року, или уговор не буде закључен у року, или продајна цена не буде плаћена у року – јавни извршитељ утврђује да непокретност није продата непосредном погодбом по споразуму странака и наставља извршни поступак у стању у ком се налазио кад су се странке споразумеле о продаји непосредном погодбом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Продаја непокретности непосредном погодбом по избору извршног повериоца Члан 189. Закључак о продаји непокретности непосредном погодбом по избору извршног повериоца доноси се одмах пошто извршни поверилац изабере такво намирење. Закључком се одређују рок за закључење уговора о продаји и рок за плаћање продајне цене. Уговор о продаји може да се закључи у року од 30 дана од дана доношења закључка о продаји непокретности непосредном погодбом по избору извршног повериоца. Цена непокретности се слободно уговора, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању непокретности. Уговор о продаји закључује се са лицем које је потписало споразум са извршним повериоцем о цени и року за плаћање цене и о томе обавестило јавног извршитеља. Ако се непокретност прода непосредном погодбом, извршни поверилац сматра се намиреним у висини постигнуте цене, али ако је она нижа од 30% процењене вредности непокретности, сматра се намиреним у износу од 30% од процењене вредности непокретности. Закључак о додељивању непокретности доноси се одмах после закључења уговора о продаји. *Службени гласник РС, број 54/2019 г) Намирење преносом права својине на непокретности Случајеви намирења преносом права својине Члан 190. Ако уговор о продаји непокретности непосредном погодбом по избору извршног повериоца не буде закључен у року који је одређен закључком о продаји ствари непосредном погодбом по избору извршног повериоца, или ако цена не буде плаћена у року који је одређен, јавни извршитељ утврђује да непокретност није продата непосредном погодбом по избору извршног повериоца. Извршни поверилац позива се да у року од осам дана захтева намирење преносом права својине на непокретности или да предложи друго средство и предмет извршења, а ако пропусти рок, извршни поступак се обуставља. Поверилац се намирује преносом права својине на непокретности и ако после неуспеха јавног надметања изабере намирење преносом права својине на непокретности (члан 184. став 1). *Службени гласник РС, број 54/2019 Полагање износа за намирење Члан 191. О преносу права својине на непокретности доноси се закључак. У закључку се, поред осталог, извршни поверилац обавезује да у одређеном року положи новчани износ потребан да се намире остала лица која имају право на намирење. Ако извршни поверилац положи износ у року, доноси се закључак о предаји непокретности, а ако то пропусти, извршни поступак се обуставља. Извршни поверилац коме је пренесено право својине на непокретности сматра се намиреним у износу од 50% од процењене вредности непокретности, умањене за новчани износ који је положио за намирење осталих лица која имају право на намирење. Ако му и после тог умањења преостане више од његовог потраживања, разлику исплаћује извршном дужнику у року који одреди јавни извршитељ, иначе се закључак о предаји непокретности ставља ван снаге. д) Остале одредбе о продаји непокретности Плаћање продајне цене Члан 192. Купац је дужан да плати продајну цену у року одређеном закључком о продаји непокретности. Ако најповољнији понудилац с јавног надметања не плати понуђену цену у року, закључком се оглашава да је продаја без дејства према њему и непокретност се додељује другом по реду понудиоцу уз одређивање рока за плаћање понуђене цене. Ако ни он цену не плати у року, закључком се оглашава да је продаја без дејства према њему и непокретност додељује трећем по реду понудиоцу уз одређивање рока за плаћање понуђене цене. Исто важи и ако је ималац права прече куповине изјавио да купује непокретност под истим условима као најповољнији понудилац. Ако ни трећи по реду понудилац не плати цену у року, јавни извршитељ утврђује да јавно надметање није успело. Ако је купац извршни поверилац чије потраживање не досеже износ продајне цене и ако би се, с обзиром на његов ред првенства, могао намирити из ње, он плаћа на име цене само разлику између потраживања и продајне цене. Закључак о предаји непокретности купцу Члан 193. Закључак о предаји непокретности купцу доноси се одмах после исплате продајне цене и доставља свима којима и закључак о продаји непокретности на јавном надметању, односно непосредном погодбом, као и пореској управи и јединици локалне самоуправе, према месту налажења непокретности. Купац стиче право својине на непокретности даном доношења закључка о предаји. Закључак о предаји непокретности садржи налог непосредном држаоцу непокретности да у одређеном року преда купцу државину непокретности, време када купац стиче државину на непокретности, утврђење да су се угасила заложна права, стварне службености и стварни терети који се гасе продајом непокретности, налог да се стицање својине купца на непокретности упише у катастар непокретности, као и налог да се из катастра непокретности бришу права и терети који су се угасили куповином или које купац није преузео. Против закључка о предаји непокретности може се поднети захтев за отклањање неправилности у року од осам дана од дана достављања закључка. Решењем којим се усваја захтев за отклањање неправилности из става 4. овог члана не дира се у стечено право својине купца. *Службени гласник РС, број 54/2019 Стицање државине купца Члан 194. Непосредни држалац непокретности предаје купцу државину у року одређеном закључком о предаји непокретности, ако законом или споразумом с купцем није друкчије одређено. Ако се непокретност налазила и остаје у државини другог лица или извршног дужника, купац стиче државину доношењем закључка о предаји непокретности. Исељење непосредног држаоца непокретности Члан 195. Ако непосредни држалац непокретности не преда купцу државину непокретности у року који је одређен закључком о предаји непокретности јавни извршитељ, на предлог купца, доноси закључак који се спроводи према одредбама о извршењу ради испражњења и предаје непокретности (чл. 354–358). Трошкове поступка из става 1. овог члана предујмљује купац непокретности, а сноси их непосредни држалац чије се исељење спроводи. Не могу бити принудно исељени имаоци личних службености које се не гасе продајом непокретности, закупци чији уговор о закупу не престаје продајом непокретности и закупци стана на неодређено време који су стекли закуп на основу закона којим се уређује становање. *Службени гласник РС, број 54/2019 3. Намирење Када почиње намирење Члан 196. Намирење почиње одмах после доношења закључка о предаји непокретности купцу. О намирењу се доноси закључак. Јавни извршитељ дужан је да у року од 30 дана од дана доношења закључка о намирењу пренесе средства остварена продајом непокретности са свога наменског рачуна на рачун лица која се намирују. Закључак о намирењу Члан 197. Закључак о намирењу заснива се на стању ствари из списа предмета, катастра непокретности и других јавних књига. При томе се узимају у обзир само потраживања садржана у решењу о извршењу које је постало правноснажно пре доношења закључка о намирењу. Потраживања садржана у решењу о извршењу које није постало правноснажно до доношења закључка о намирењу, намирују се после правноснажности решења о извршењу, из продајне цене која можда преостане. Остатак цене предаје се извршном дужнику. Ко се намирује из продајне цене и како Члан 198. Из продајне цене намирује се извршни поверилац чија је забележба решења о извршењу најстарија, извршни повериоци који су приступили извршном поступку, заложни повериоци и лица која имају право на накнаду због гашења личних службености и стварних терета продајом непокретности ако су потраживања накнаде пријавила до доношења закључка о намирењу. Првенствено намирење Члан 199. Из продајне цене првенствено се намирују, следећим редоследом: 1) трошкови извршног поступка који су пријављени до доношења закључка о намирењу; 2) потраживања на основу законског издржавања која се доказују извршном исправом која је настала пре доношења најстаријег решења о извршењу и пријављена су до доношења закључка о додељивању непокретности. Потраживања на основу законског издржавања намирују се тек ако се продајна цена не исцрпе намирењем трошкова извршног поступка. Ако сви трошкови извршног поступка не могу да се намире у целини, намирују се сразмерно њиховој висини, а то важи и за потраживања на основу законског издржавања. *Службени гласник РС, број 54/2019 Редослед намирења осталих потраживања Члан 200. Пошто се намире потраживања која се првенствено намирују, остала се разврставају на три реда намирења: 1) потраживања заложних поверилаца; 2) потраживања лица која имају право на накнаду због гашења личних службености и стварних терета продајом непокретности; 3) потраживања извршних поверилаца. Намирење наредног реда намирења почиње кад се повериоци из претходног реда намире у целини. Ако продајна цена није довољна да се намире сви повериоци из истог реда намирења, они се намирују према редоследу стицања права на намирење, а ако су право на намирење стекли истовремено, намирују се сразмерно висини својих потраживања. Заложни повериоци стичу право на намирење према времену стицања заложног права, повериоци накнаде због гашења личних службености и стварних терета према времену уписа личних службености и стварних терета у катастар непокретности, а извршни повериоци према времену уписа забележбе њиховог решења о извршењу у катастар непокретности. Трошкови који су досуђени у извршној исправи имају исти редослед намирења као главно потраживање, што важи и за камате које су одређене законом којим се уређује хипотека. Висина накнаде за личне службености и стварне терете Члан 201. Ако лица која имају право на накнаду због гашења личних службености и стварних терета продајом непокретности и извршни повериоци писмено не уговоре висину накнаде до доношења закључка о намирењу, накнаду одређује јавни извршитељ. При томе првенствено узима у обзир време у коме би лична службеност или стварни терет још трајали, њихову вредност и животну доб њихових ималаца. Купац непокретности и ималац права личне службености или стварног терета могу, до краја рока за плаћање продајне цене, писмено да уговоре да купац преузме личну службеност или стварни терет, а да се износ накнаде дате за преузимање одбије од продајне цене. Оспоравање потраживања Члан 202. Лице које се намирује из продајне цене може пред јавним извршитељем, писмено или усмено на записник, оспорити постојање потраживања другог лица, његову висину и редослед намирења, ако то чини повољнијим његове изгледе за намирење. Оспоравање је могуће до доношења закључка о намирењу. Упућивање на парницу после оспоравања потраживања Члан 203. Јавни извршитељ или решењем одлучује о оспоравању или закључком упућује лице које оспорава потраживање да покрене парнични поступак у року од 15 дана. Јавни извршитељ одлучује о оспоравању ако међу странкама нису спорне чињенице или ако се оспоравање доказује правноснажном одлуком или јавном или по закону овереном изјавом. Против решења жалба није дозвољена. Ако прихвати оспоравање јавни извршитељ закључком упућује лице чије је потраживање оспорено да покрене парнични поступак у року од 15 дана од прихватања оспоравања. Ако не прихвати оспоравање јавни извршитељ закључком упућује лице које оспорава потраживање да покрене парнични поступак у року од 15 дана од неприхватања оспоравања. Износ оспореног потраживања полаже се у депозит јавног извршитеља. Ако лице које је упућено на парницу не покрене парнични поступак у року који је одредио јавни извршитељ, сматра се да није оспорило потраживање, односно да је одустало од намирења потраживања у извршном поступку. Тиме се не дира у право лица које је упућено на парницу да после окончања извршног поступка покрене парнични поступак против лица чије је потраживање оспорено, односно лица које је оспорило потраживање. Пресуда која се донесе у парници о оспореном потраживању делује према извршном дужнику и свим повериоцима. Полагање јемства Члан 204. Јавни извршитељ може, на предлог лица чије је потраживање оспорено, условити одлагање доношења закључка о намирењу и намирење оспореног потраживања полагањем јемства за штету коју оно може претрпети због одлагања намирења. Ако лице које је оспорило потраживање не положи јемство у року који је одредио јавни извршитељ сматра се да није оспорило потраживање. Лице чије је потраживање неосновано оспорено и које услед тога претрпи штету има право да је наплати из положеног јемства. 4. Посебне одредбе о намирењу појединих потраживања Потраживање заложног повериоца које није доспело Члан 205. Потраживање заложног повериоца које није доспело до доношења закључка о намирењу издваја се и депонује код јавног извршитеља и испуњава према роковима доспећа. Ипак, заложни поверилац може захтевати да се намири пре доспелости потраживања, на основу закључка о намирењу, према редоследу намирења заложних поверилаца. У том случају потраживање заложног повериоца за које није уговорена камата, намирује се тако што се од главног дуга одбија износ који одговара затезној камати обрачунатој од доношења закључка о намирењу до доспелости потраживања, а потраживање заложног повериоца за које је уговорена камата намирује се заједно с уговореном каматом обрачунатом до доношења закључка о додељивању непокретности. Недоспело потраживање појединих повремених давања Члан 206. Потраживања повремених примања на основу накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања, која су обезбеђена залогом, а доспевају после доношења закључка о намирењу, намирују се пре доспелости само на захтев повериоца, према редоследу намирења заложних поверилаца. Поверилац може да захтева намирење до доношења закључка о намирењу. Висина потраживања повремених давања израчунава се исто као висина накнаде за личне службености и стварне терете. Потраживање под условом Члан 207. Потраживање које је обезбеђено заложним правом, а које зависи од услова који треба да наступи или да не наступи после доношења закључка о намирењу, издваја се и депонује код јавног извршитеља. Код јавног извршитеља издваја се и депонује и потраживање повериоца чије заложно право није уписано у катастар непокретности иако је захтев за упис заложног права поднет пре захтева за упис најстарије забележбе решења о извршењу, с тим што упис заложног права има дејство наступања одложног услова. Оба потраживања исплаћују се кад одложни услов наступи или кад постане извесно да раскидни услов неће наступити, и без захтева заложног повериоца, према редоследу намирења заложних поверилаца. Ако одложни услов не наступи или раскидни услов наступи, из издвојеног износа намирују се извршни повериоци чија потраживања уопште нису намирена или нису потпуно намирена, а ако њих нема или ако се издвојени износ не исцрпе њиховим намирењем – извршном дужнику предаје се цео износ или његов остатак. Предбележба заложног права и забележба покретања спора Члан 208. Ако лице у чију је корист у катастар непокретности уписана предбележба заложног права пре уписа најстарије забележбе решења о извршењу на непокретности, докаже да је у току поступак за оправдавање предбележбе или да није протекао рок за његово покретање, потраживање на које се предбележба односи намирује се као потраживање под одложним условом. Потраживање за које је у катастар непокретности уписана забележба спора ради брисања заложног права или забележба спора о основу уписа заложног права, намирује се као потраживање под раскидним условом. 5. Посебне одредбе о извршном поступку на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности Доказивање својине извршног дужника на непокретности Члан 209. Ако непокретност није уписана у катастар непокретности извршни поверилац мора уз предлог за извршење поднети исправе подобне да се на основу њих упише својина на непокретности у корист извршног дужника. Суд је дужан да поднету исправу одмах проследи органу који води катастар непокретности и застане с поступком до уписа својине извршног дужника. Ако је у предлогу за извршење као предмет извршења назначена непокретност или део непокретности који нису уписани у катастар непокретности и на којима не може да се упише својина, извршни поверилац даје изјаву да упис својине није могућ и прилаже је уз предлог за извршење. У том случају суд доноси решење о извршењу на непокретности која је у ванкњижној својини извршног дужника, под условом да извршни поверилац уз предлог за извршење достави или назначи, као доказ о ванкњижној својини, грађевинску дозволу која гласи на извршног дужника, или ако не постоји или не гласи на извршног дужника – друге исправе којима се доказује ванкњижна својина извршног дужника. На предлог извршног повериоца, суд налаже извршном дужнику или другом лицу да достави исправе којима се доказује ванкњижна својина извршног дужника, под претњом изрицања новчане казне. Под условима из става 2. овог члана и јавни извршитељ може закључком одредити спровођење извршења на непокретности у ванкњижној својини извршног дужника. *Службени гласник РС, број 54/2019 Пописивање непокретности Члан 210. Пошто суд донесе решење о извршењу на непокретности која је у ванкњижној својини извршног дужника, непокретност пописује јавни извршитељ на састанку за попис, на који позива извршног повериоца, извршног дужника, лица чије се непокретности граниче с непокретношћу и непосредног држаоца непокретности, ако то није извршни дужник. Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и када јавни извршитељ донесе закључак о спровођењу извршења на непокретности која је у ванкњижној својини извршног дужника. Записник о попису непокретности за коју се утврди да је у својини извршног дужника има дејство као упис забележбе решења о извршењу у катастар непокретности и објављује се на електронској огласној табли Коморе. У закључку о продаји непокретности, јавни извршитељ посебно наводи да је непокретност у ванкњижној својини. *Службени гласник РС, број 54/2019 6. Посебне одредбе о заједничкој продаји непокретности и покретних ствари Месна надлежност Члан 211. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања заједничком продајом непокретности и покретних ствари искључиво месно је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност. *Службени гласник РС, број 54/2019 Решење о извршењу и појам заједничке продаје Члан 212. У решењу о извршењу, односно у закључку јавног извршитеља о спровођењу извршења, одређује се да се непокретности и покретне ствари заједнички продају ако се покретне ствари налазе на непокретности или унутар ње или ако су у функционалној вези са непокретношћу. Заједничка продаја огледа се у томе што се непокретности и покретне ствари продају на истој продаји, заједнички и по једној укупној цени и тако да куповина непокретности буде условљена претходном куповином покретних ствари и обратно. *Службени гласник РС, број 54/2019 Начин заједничке продаје Члан 213. Непокретности и покретне ствари продају се заједно путем јавног надметања или непосредном погодбом у складу са одредбама овог закона којима се уређује извршење на непокретностима ради намирења новчаног потраживања. Ако се непокретности и покретне ствари нису могле продати ни на другом јавном надметању јавни извршитељ одмах позива извршног повериоца да се у року од 15 дана изјасни да ли предлаже продају непосредном погодбом. У случају да се извршни поверилац не изјасни у року извршни поступак се обуставља. Ако се непокретности и покретне ствари нису могле продати непосредном погодбом по избору извршног повериоца, извршни поступак се раздваја на поступак продаје непокретности и поступак продаје покретних ствари који у том случају почињу испочетка. Ако се непокретности и покретне ствари нису могле продати непосредном погодбом по споразуму странака извршни поступак се наставља у стању у ком се налазио када су се странке споразумеле о продаји непосредном погодбом. У поступку заједничке продаје непокретности и покретних ствари извршни поверилац се не може намирити преносом ствари у својину. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одвојено намирење Члан 214. Пошто купац плати укупну продајну цену у року који је одређен у закључку о заједничкој продаји ствари, стални судски вештак утврђује који део укупне цене отпада на куповину непокретности, а који део на куповину покретне ствари, а намирење извршних поверилаца и других лица који имају право на намирење одвија се одвојено за непокретности, а одвојено за покретне ствари. Поступак оба намирења води исти јавни извршитељ. *Службени гласник РС, број 54/2019 Спајање поступка Члан 215. Ако један или више јавних извршитеља води један или више извршних поступака ради намирења новчаног потраживања продајом непокретности и покретних ствари које испуњавају услове за заједничку продају , на предлог извршног повериоца или по службеној дужности, доноси се закључак о спајању поступака и о заједничкој продаји непокретности и покретних ствари и наставља спровођење извршења. Закључак о спајању поступка може да се донесе најкасније до објављивања закључка о продаји непокретности или покретних ствари, у зависности од тога који је закључак раније објављен. Закључак из ст. 1. и 2. овог члана доноси и поступак наставља јавни извршитељ који спроводи извршење у поступку у којем је уписана најстарија забележба решења о извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Сходна примена Члан 216. На сва остала питања сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања продајом непокретности или покретних ствари. Глава друга ИЗВРШЕЊЕ НА ПОКРЕТНИМ СТВАРИМА 1. Основна правила Месна надлежност Члан 217. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на покретним стварима месно је надлежан и суд на чијем се подручју налазе покретне ствари. Ако се покретне ствари налазе на подручју различитих судова, месно надлежан је суд коме је првом поднет предлог за извршење. Изузимање од извршења Члан 218. Не могу бити предмет извршења: 1) одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његовог домаћинства, шпорет, фрижидер и пећ за грејање; 2) храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца; 3) готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је законом изузет од извршења, сразмерно времену до наредног примања; 4) ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи и породичне фотографије извршног дужника; 5) помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција; 6) кућни љубимац. Извршне радње Члан 219. Извршење новчаног потраживања на покретним стварима спроводи се пописом и проценом ствари, продајом ствари и намирењем извршног повериоца из продајне цене. Процена ствари може да се одвоји од пописа, ако због посебне вредности ствари није могуће да се ствар процени истовремено с пописом. 2. Попис и процена покретних ствари Предаја решења о извршењу. Обавештење о попису покретних ствари Члан 220. Извршном дужнику се решење о извршењу предаје непосредно пре почетка пописа, па се он позива да испуни потраживање с каматом и трошковима извршног поступка. Решење које није могло да се преда извршном дужнику при попису доставља се његовим прибијањем на месту пописа. О месту и времену пописа обавештава се извршни поверилац и упозорава да ће ствар бити пописана и без његовог присуства. Одсуство странака није сметња да се ствар попише. Странка која није присуствовала попису обавештава се о томе да је попис извршен. Предмет пописа Члан 221. Пописују се ствари које су у државини извршног дужника и ствари које су у својини извршног дужника, aли у државини извршног повериоца или другог лица. Пописују се и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Обим пописа Члан 222. Пописује се онолико ствари колико је потребно да се намири извршни поверилац и трошкови извршења, независно од тога да ли су у решењу о извршењу одређене ствари које су предмет извршења. Пре свега, пописују се ствари које могу најлакше да се продају, ствари на које треће лице није ставило примедбу да на њима има права која спречавају извршење и ствари које нису подложне брзом кварењу или знатном смањењу вредности. Забрана располагања пописаним стварима Члан 223. Извршни дужник и лица која имају државину или притежање на пописаним стварима не смеју да њима располажу ни правно, ни фактички. Повреда забране располагања повлачи одсуство дејства акта располагања у извршном поступку у коме је настала. Забрана располагања и кривичноправне последице њене повреде уносе се у решење у извршењу. Записник о попису. Дејство пописа Члан 224. О попису ствари саставља се записник. Записник о попису јесте основ да извршни поверилац упише заложно право на пописаним стварима. Измена пописа Члан 225. Извршни поверилац може, у року од осам дана од дана окончања пописа, предложити да се попис измени. Јавни извршитељ дужан је да одлучи о предлогу у року од пет дана од његовог пријема. Ако се попис измени, доноси се закључак о коначном попису. Закључак о коначном попису јесте основ да извршни поверилац упише заложно право на стварима које су унете у попис тек у закључку о коначном попису. Публиковање пописа Члан 226. Записник о попису и закључак о коначном попису достављају се извршном повериоцу и истичу на видном месту у просторији у којој се пописана ствар налази у време пописа. На пописаним стварима које се остављају на чување извршном дужнику видно се означава да су пописане. Лицу које уклони копију записника о попису, закључка о коначном попису или ознаку да су ствари пописане, изриче се новчана казна. Достављање података за упис заложног права Члан 227. Извршни поверилац доставља оригинал или оверену копију записника о попису и закључка о коначном попису Агенцији за привредне регистре, ради уписа заложног права у Регистар залоге. Осим тога, извршни поверилац доставља Агенцији за привредне регистре и предлог за извршење и решење о извршењу, као и податке који су одређени прописима о упису заложног права на покретним стварима у Регистар залоге. Стицање заложног права на пописаној ствари и права на намирење Члан 228. Извршни поверилац стиче заложно право на пописаној ствари у тренутку уписа заложног права у Регистар залоге, када стиче и право на намирење на покретној ствари. Кад је заложно право на истој покретној ствари уписано у корист више извршних поверилаца, редослед стицања права на намирење одређује се према времену пријема (дан, час и минут) захтева за упис у Регистар залоге. Кад је време пријема захтева за упис у Регистар исто за више извршних поверилаца, редослед стицања права на намирење одређује се према дану кад су поднети предлози за извршење, а ако су поднети истог дана, сви извршни повериоци имају исти редослед намирења. Чување пописаних ствари Члан 229. Пописане ствари остављају се на чување извршном дужнику, или извршном повериоцу, или другом лицу које већ има државину ствари. Готов новац, хартије од вредности и драгоцености чувају се у депозиту јавног извршитеља или лица које обавља комисионе послове продаје. У депозит јавног извршитеља или лица које обавља комисионе послове продаје, предају се на чување и друге ствари веће вредности које су подесне да их чувају. Промена чувара пописаних ствари Члан 230. Јавни извршитељ може, на предлог извршног повериоца који је могућ до доношења закључка о додељивању ствари, одузети ствари извршном дужнику и поверити их на чување извршном повериоцу или другом лицу које извршни поверилац одреди. У том случају трошкове чувања ствари претходно сноси извршни поверилац или лице које је он одредио, извршни дужник им надокнађује те трошкове, а ризик пропасти или оштећења ствари сноси извршни поверилац, изузев ако су последица више силе или случаја. Ако пропаст или оштећење ствари не могу да се припишу вишој сили или случају, сматра се да је извршни поверилац намирен до висине вредности ствари која је пропала или до висине вредности оштећења ствари. Исто важи и када ствар чува извршни поверилац или ако јавни извршитељ, на предлог извршног повериоца, наложи да се ствар повери лицу које је одредио извршни поверилац да је чува уместо извршног повериоца или другог лица. Безуспешан попис Члан 231. Попис је безуспешан ако се не нађу ствари које могу бити предмет извршења. Јавни извршитељ обавештава о томе извршног повериоца ако није присуствовао попису. Право извршног повериоца на избор после безуспешног пописа Члан 232. Извршни поверилац може, у року од осам дана од дана пријема обавештења о безуспешном попису или од безуспешног пописа коме је присуствовао, предложити јавном извршитељу или да понови попис или да одреди друго средство и предмет извршења, иначе се извршни поступак обуставља у наредних осам дана. Извршни поступак се обуставља и ако извршни поверилац на време предложи поновни попис, али се опет не нађу ствари које могу бити предмет извршења, у року од осам дана од дана окончања поновног пописа. Процена ствари Члан 233. По правилу, ствари се процењују када се и пописују. Ствари процењује јавни извршитељ. Ствар се процењује према њеној тржишној цени у месту процене на дан процене. Јавни извршитељ, може да процени ствар на основу писменог обавештења о цени које добије од одговарајућих организација, институција или правних и физичких лица одговарајуће струке. Извршни поверилац и извршни дужник могу споразумно да одреде вредност ствари. Записник о попису и процени Члан 234. Кад се ствар истовремено пописује и процењује сачињава се записник о попису и процени. У записнику се наводе име јавног извршитеља који пописује и процењује ствари, имена странака и лица која су присуствовала попису и процени, број предмета извршења, датум пописа и процене, висина и доспелост потраживања извршног повериоца, подаци којима се ближе одређују пописане ствари и њихова процењена вредност, изјаве странака и учесника у поступку и примедбе трећих лица о постојању права на ствари која спречавају извршење. Ако јавни извршитељ одреди да се ствар процени после пописа, а на основу писменог обавештења о цени, о процени се сачињава посебан записник. Извршни поверилац може да о свом трошку објави записник о попису и процени у средствима јавног обавештавања. Забелешка уместо пописа и процене ствари. Приступање извршном поступку Члан 235. После пописа и процене ствари не може да се води посебан извршни поступак ради намирења другог потраживања на истој ствари. Ако се после пописа и процене ствари донесе ново решење о извршењу на пописаним и процењеним стварима за намирење другог потраживања, ствар се поново не пописује и не процењује, већ се у наставку записника о попису и процени само забележавају подаци из новог решења о извршењу. Ова забелешка јесте основ да нови извршни поверилац упише заложно право на пописаним стварима. Он ступа у већ покренути извршни поступак у стању у коме се он налази и не може предузети процесне радње које су пре приступања могле да се предузму. Приступање извршном поступку дозвољено је до доношења закључка о додељивању ствари купцу. 3. Продаја покретне ствари а) Начини продаје ствари и закључак о продаји ствари Начини продаје ствари Члан 236. Ствари могу да се продају на усменом јавном надметању или непосредном погодбом. Начин продаје одређује се у закључку о продаји покретне ствари, а јавни извршитељ је при томе дужан да води рачуна о постизању најповољније цене. Продаја јавним надметањем одређује се ако ствар има већу вредност или се очекује да се прода по цени већој од процењене вредности. Независно од начина продаје коју је одредио јавни извршитељ, странке могу да се споразумеју о продаји ствари непосредном погодбом. Доношење закључка о продаји покретне ствари Члан 237. Закључак о продаји покретне ствари доноси се после правноснажности решења о извршењу, а од објављивања закључка на електронској огласној табли Коморе, па до првог јавног надметања не може протећи мање од 15, нити више од 30 дана. Пре тога, ствари могу да се продају ако се странке споразумеју или ако су подложне брзом кварењу, или ако постоји опасност од знатног смањења вредности ствари . *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина закључка о продаји покретне ствари Члан 238. Закључком о продаји покретне ствари одређује се да ли се ствар продаје јавним надметањем или непосредном погодбом, услови продаје и од када и како ствар може да се прода непосредном погодбом по споразуму странака. Услови продаје ствари, пре свега, садрже: 1) ближи опис ствари; 2) процењену вредност ствари и дан процене вредности; 3) време и место првог јавног надметања и почетну цену ствари на првом јавном надметању; 4) рок за закључење уговора о продаји непосредном погодбом и почетну цену ствари; 5) рок у коме је купац дужан да плати продајну цену; 6) износ јемства које се полаже, рок у коме се полаже и коме се полаже. Јемство се мора уплатити најкасније два дана пре одржавања јавног надметања. Рок за плаћање продајне цене не може бити дужи од 15 дана од доношења закључка о додељивању покретне ствари. У условима продаје ствари наводи се и под којим условима ствар може бити додељена купцу који на јавном надметању није био најповољнији понудилац (члан 241. став 1). У условима продаје јавни извршитељ је дужан да упозори на забрану прописану чланом 169. овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Објављивање и достављање закључка о продаји ствари Члан 239. Закључак о продаји покретне ствари објављује се на електронској огласној табли Коморе, и на други уобичајени начин. Закључак се доставља истим лицима као закључак о продаји непокретности на јавном надметању (члан 174. став 3). *Службени гласник РС, број 54/2019 б) Продаја на јавном надметању Садржина закључка о додељивању ствари после јавног надметања Члан 240. Закључак о додељивању ствари садржи и име и презиме или пословно име понудилаца који су понудили цену једнаку почетној цени или вишу од ње, почев од најповољнијег понудиоца па надаље. У закључку се наводи да ће ствар бити додељена другом по реду понудиоцу ако најповољнији понудилац не плати понуђену цену у року одређеном закључком о продаји ствари или трећем по реду понудиоцу ако други по реду не плати понуђену цену у року одређеном закључком о продаји и тако редом док се не исцрпе сви понудиоци са списка. Плаћање продајне цене после јавног надметања Члан 241. Ако најповољнији понудилац с јавног надметања не плати понуђену цену у року, закључком се оглашава да је продаја без дејства према њему и ствар додељује другом по реду понудиоцу уз одређивање рока за плаћање понуђене цене и тако редом док се не исцрпе сви понудиоци са списка из закључка о додељивању ствари. Ако ниједан понуђач не плати понуђену цену у року, јавни извршитељ утврђује да јавно надметање није успело. Сходна примена одредаба о јавном надметању код продаје непокретности Члан 242. На продају покретне ствари на јавном надметању примењују се следеће одредбе које важе кад се намирује новчано потраживање на непокретности: о електронском јавном надметању, о полагању јемства за учешће на јавном надметању (члан 175), јавном надметању с једним понудиоцем (члан 176), о првом и другом јавном надметању (члан 177), продајној цени на јавном надметању (члан 178), току јавног надметања (члан 179), закључку о додељивању непокретности после јавног надметања (члан 180), објављивању и достављању закључка о додељивању непокретности (члан 181), о враћању и задржавању положеног јемства код јавног надметања (члан 182) и о неуспеху јавног надметања (члан 183). *Службени гласник РС, број 54/2019 в) Право избора извршног повериоца после неуспеха другог јавног надметања Члан 243. Ако друго јавно надметање није успело јавни извршитељ одмах позива извршног повериоца да у року од 15 дана изабере намирење продајом ствари непосредном погодбом или преносом права својине на ствари. Извршни поступак обуставља се ако извршни поверилац пропусти рок за избор. г) Продаја ствари непосредном погодбом Случајеви продаје ствари непосредном погодбом Члан 244. Ствар може да се прода непосредном погодбом ако је тако одређено у закључку о продаји покретне ствари (члан 238), ако се странке тако споразумеју или ако после неуспеха другог јавног надметања тако изабере извршни поверилац (члан 243. став 1). Уговор закључују иста лица која закључују уговор о продаји непокретности непосредном погодбом, у писменом облику, и прослеђују га пореској управи. Споразум о продаји покретне ствари непосредном погодбом и уговор о продаји не подлежу солемнизацији од јавног бележника. До када странке могу да се споразумеју о продаји покретне ствари непосредном погодбом Члан 245. Странке могу да се споразумеју о продаји ствари непосредном погодбом у истом року као кад се продаје непокретност (члан 186. ст. 1. и 2). На садржину и услове пуноважности споразума странака примењују се одредбе о споразуму странака о продаји непокретности непосредном погодбом (члан 186. ст. 3–5). *Службени гласник РС, број 54/2019 Примена одредаба о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака Члан 246. На садржину закључка о продаји покретне ствари непосредном погодбом по споразуму странака, рок за закључење уговора, рок за плаћање продајне цене и објављивање и достављање закључка примењују се одредбе о закључку о продаји непокретности непосредном погодбом по споразуму странака (члан 187. ст. 1. и 2). На закључак о додељивању покретне ствари у овом случају примењују се одредбе о закључку о додељивању непокретности (члан 187. став 3). На измену споразума странака о продаји покретне ствари непосредном погодбом, као и на нови споразум, овлашћење јавног извршитеља, случај када се утврђује да непокретност није продата непосредном погодбом по споразуму странака и последице које из тога произлазе, примењују се одредбе о измени споразума странака, одустанку странака од споразума и последицама одустанка код продаје непокретних ствари (члан 188). Продаја ствари непосредном погодбом у осталим случајевима Члан 247. Када се ствар продаје непосредном погодбом по закључку о продаји покретне ствари (члан 236), уговор може да се закључи у року од 30 дана од дана објављивања закључка, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању ствари. Кад се ствар продаје непосредном погодбом по избору извршног повериоца примењују се одредбе које се у том случају примењују код намирења новчаног потраживања на непокретности (члан 189). У оба случаја непосредне погодбе извршни дужник не може да утиче на цену, нити на друге услове продаје. Закључак о додељивању покретне ствари доноси се одмах после закључења уговора о продаји непосредном погодбом. Брисан је ранији став 5. (види члан 110. Закона - 54/2019-3) д) Намирење преносом права својине на ствари Члан 248. Ако уговор о продаји непосредном погодбом по закључку о продаји покретне ствари или по избору извршног повериоца не буде закључен у року, или ако продајна цена не буде плаћена у року, јавни извршитељ утврђује да ствар није продата непосредном погодбом по избору извршног повериоца или по закључку о продаји покретне ствари. У свему осталом примењују се одредбе о намирењу преносом права својине на непокретности (чл. 190. и 191). ђ) Остале одредбе о продаји покретне ствари Ко не може бити купац покретне ствари Члан 249. Купац покретне ствари не може бити, ни на јавном надметању, ни непосредном погодбом, лице које не може бити ни купац непокретности (члан 169). Закључак о предаји покретне ствари купцу Члан 250. Закључак о предаји покретне ствари купцу доноси се одмах пошто буде плаћена продајна цена и доставља свима којима и закључак о продаји покретне ствари, као и пореској управи. Закључак о предаји покретне ствари овлашћује купца да је региструје на своје име у свим јавним регистрима. Закључак о предаји покретне ствари може да се донесе и ствар преда купцу и пре плаћања продајне цене ако се, на свој ризик, с тим сагласе извршни поверилац и лица која имају првенство у намирењу из продајне цене, у граници износа који би им намирењем припао. Ако купац коме је предата ствар не плати продајну цену у року, извршни поверилац и лица која имају првенство у намирењу из продајне цене могу затражити од јавног извршитеља да у истом извршном поступку принудно наплати продајну цену. Престанак и брисање залоге Члан 251. Заложно право на покретној ствари престаје доношењем закључка о предаји покретне ствари. У закључку се купац овлашћује да захтева брисање заложног права из Регистра залоге. Престанак закупа *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 251а Продајом престаје закуп покретних ствари, осим ако је уговор о закупу закључен у писаној форми и на којем су потписи уговарача оверени у складу са законом, пре најстаријег заложног права на покретним стварима или најстаријег решења о извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 4. Намирење Закључак о намирењу Члан 252. Закључак о намирењу доноси се одмах после закључка о предаји покретне ствари. Заснива се на стању ствари из списа предмета и јавних регистара. При доношењу закључка узимају се у обзир само потраживања садржана у решењу о извршењу које је постало правноснажно пре доношења закључка о намирењу. Првенствено намирење потраживања на основу законског издржавања Члан 253. Пре свих намирују се потраживања на основу законског издржавања која буду доказана извршном исправом која је настала пре доношења најстаријег решења о извршењу и пријављена до доношења закључка о додељивању ствари. Ако више потраживања на основу законског издржавања не могу да се намире у целини, намирују се сразмерно њиховој висини. *Службени гласник РС, број 54/2019 Намирење осталих потраживања Члан 254. Пошто се намире потраживања на основу законског издржавања, остала потраживања се разврставају на три реда намирења: 1) потраживања заложних поверилаца; 2) потраживања извршних поверилаца који су стекли заложно право; 3) потраживања извршних поверилаца који нису стекли заложно право. Намирење наредног реда намирења почиње кад се повериоци из претходног реда намире у целини. Ако продајна цена није довољна да се намире сви повериоци из истог реда намирења, они се намирују према редоследу стицања права на намирење, а ако су истовремено стекли право на намирење – намирују се сразмерно висини потраживања. Извршни повериоци који су стекли заложно право намирују се према редоследу одређеним овим законом (члан 228), а извршни повериоци који нису стекли заложно право намирују се према времену кад су поднели предлог за извршење. Трошкови извршног поступка, трошкови који су досуђени у извршној исправи и камате које су досуђене у извршној исправи имају исти редослед намирења као главно потраживање. Вишак продајне цене који преостане по намирењу предаје се извршном дужнику. Примена одредаба овог закона о спровођењу извршења на непокретностима Члан 255. На све што није изричито уређено одредбама ове главе закона сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности (чл. 151–210). Извршење на основу извода из регистра залоге као извршне исправе *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 255а Извршење ради намирења новчаног потраживања на основу извода из регистра залоге као извршне исправе, спроводиће се по одредбама овог закона о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретним стварима. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава трећа ИЗВРШЕЊЕ НА НОВЧАНОМ ПОТРАЖИВАЊУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА 1. Основна правила Месна надлежност Члан 256. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на новчаном потраживању извршног дужника месно је надлежан – ако извршни дужник нема пребивалиште или боравиште у Републици Србији – и суд на чијем је подручју пребивалиште дужника извршног дужника, а ако он нема пребивалиште у Републици Србији – суд на чијем подручју је боравиште дужника извршног дужника. Одредба става 1. овог члана о пребивалишту и боравишту сходно се примењује и на седиште правног лица. На исти начин месна надлежност се одређује и за одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на новчаним средствима на рачуну извршног дужника, на средствима из штедног улога и на средствима са текућег рачуна извршног дужника. Изузимање од извршења Члан 257. Не могу бити предмет извршења: 1) примања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања; 2) примања на основу новчане накнаде за телесно оштећење према прописима о инвалидском осигурању; 3) примања која се остварују према прописима о социјалној заштити; 4) примања на основу привремене незапослености; 5) примања на основу закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом; 6) примања на основу стипендије и помоћи ученицима и студентима; 7) потраживања чији је пренос законом забрањен. *Службени гласник РС, број 54/2019 Ограничење извршења Члан 258. Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате може да се спроведе у висини до једне половине зараде, накнаде зараде, плате, накнаде плате, односно до њихове четвртине, ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом. Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате која не прелази износ просечне нето зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, може се спровести до њихове трећине. Исто важи и за плату официра, подофицира, војника по уговору, војног службеника и примања лица у резервном саставу за време војне службе. Извршење на минималној заради спроводи се до њене четвртине. Извршење на пензији може се спровести до њене трећине. Извршење на пензији која не прелази износ просечне пензије према последњем објављеном податку Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, може се спровести до њене четвртине. Извршење на пензији чија висина не прелази најнижи износ пензије може се спровести до њене десетине. Ради намирења потраживања по основу законског издржавања извршење на примањима из ст. 1–7. овог члана може се спровести до половине примања. Извршење на примањима ратних и мирнодопских војних инвалида на основу инвалиднине, ортопедског додатка и инвалидског додатка може да се спроведе само до њихове половине, и само да би се намирила потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања. Извршење на примању на основу накнаде штете у облику новчане ренте које није изузето од извршења, затим по уговору о доживотном издржавању и уговору о животном осигурању, може да се спроведе само на делу примања који прелази износ највише сталне социјалне помоћи која се исплаћује на подручју на коме извршни дужник има пребивалиште, односно боравиште. *Службени гласник РС, број 54/2019 Извршне радње Члан 259. Извршење на новчаном потраживању извршног дужника спроводи се пленидбом и преносом потраживања ради намирења извршног повериоца. Предлог за извршење Члан 260. У предлогу за извршење може да се захтева пленидба потраживања и пренос потраживања, са одређивањем или без одређивања врсте преноса, или само пленидба потраживања. Извршни поверилац који је у предлогу за извршење захтевао само пленидбу потраживања дужан је да предложи врсту преноса у року од десет дана од дана пријема изјашњења дужника извршног дужника или обавештења да се дужников дужник није изјаснио. У супротном извршни поступак се обуставља. Решење о извршењу Члан 261. У решењу о извршењу одређују се пленидба и пренос потраживања извршног дужника, али не и врста преноса. У решењу о извршењу наводи се која су дејства пленидбе потраживања (члан 263. став 2) и када она наступа. Решење о извршењу доставља се и дужнику извршног дужника. Дужник извршног дужника нема право на жалбу против решења о извршењу. Обим пленидбе и преноса Члан 262. Потраживање извршног дужника може да се заплени и пренесе само у висини потребној да се намири потраживање извршног повериоца, изузев код недељивог потраживања. Ако више извршних поверилаца захтева извршење на истом дељивом потраживању довољном да се сви намире, пленидба и пренос одређују се посебно у корист сваког, у одговарајућим износима. 2. Пленидба потраживања извршног дужника и стицање заложног права Пленидба потраживања Члан 263. Потраживање извршног дужника заплењено је када се решење о извршењу достави дужнику извршног дужника. Пленидбом се забрањује дужнику извршног дужника да испуни потраживање извршном дужнику, а извршном дужнику да наплати или располаже њиме и залогом којом је оно обезбеђено. За повреду тих забрана може да се изрекне новчана казна. Стицање заложног права и права на намирење на потраживању Члан 264. Извршни поверилац стиче заложно право на потраживању извршног дужника у тренутку његове пленидбе, када стиче и право на намирење. Заложно право простире се и на камату која доспева после пленидбе. Ако је потраживање обезбеђено хипотеком или залогом Члан 265. Ако је потраживање извршног дужника обезбеђено хипотеком или залогом који су уписани у катастар непокретности или Регистар залоге, јавни извршитељ налаже да се решење о извршењу упише у катастар непокретности или Регистар залоге у које су већ уписани хипотека или залога, чиме извршни поверилац ступа на место извршног дужника. Извршни поверилац тиме стиче и право да се после преноса потраживања извршног дужника намири пре извршног дужника на предмету хипотеке или залоге, према редоследу намирења извршног дужника. Ако је заплењено потраживање обезбеђено ручном залогом и јемством Члан 266. Ако је потраживање извршног дужника обезбеђено ручном залогом, он предаје извршном повериоцу предмет ручне залоге само ако се залогодавац с тиме сагласи. Ако извршни дужник одбије да преда предмет ручне залоге извршном повериоцу, државина се преноси на извршног повериоца тако што се ствар одузима извршном дужнику. Јемац потраживања извршног дужника остаје гарант потраживања обезбеђеног јемством. Изјашњење дужника извршног дужника Члан 267. Јавни извршитељ налаже дужнику извршног дужника да се у року до пет дана од дана достављања решења о извршењу изјасни о томе да ли и у ком износу признаје потраживање, да ли је вољан да потраживање намири и да ли је његова обавеза условљена испуњењем неке друге обавезе. Изјашњење дужника извршног дужника одмах се доставља извршном повериоцу. Ако дужник извршног дужника пропусти рок за изјашњење, јавни извршитељ обавештава извршног повериоца да се дужник извршног дужникa није изјаснио. Одговорност дужника извршног дужника Члан 268. Дужник извршног дужника одговара извршном повериоцу за штету изазвану тиме што се није изјаснио или се није тачно и потпуно изјаснио. Јавни извршитељ упозорава дужника извршног дужника на обавезу тачног и потпуног изјашњења, и на последице повреде те обавезе. Дужник извршног дужника дужан је да о заложном праву на потраживању извршног дужника које није уписано у Регистар залоге обавести јавног извршитеља, одмах после достављања решења о извршењу. Редослед намирења Члан 269. Прво се намирују потраживања на основу законског издржавања која буду доказана извршном исправом и пријављена до доношења закључка о преносу потраживања. После тога се намирују потраживања на којима је заложно право засновано пре покретања извршног поступка. Ако је заложно право уписано у Регистар залоге, поверилац се намирује и ако није пријавио потраживање у извршном поступку, а ако заложно право није уписано у Регистар залоге – намирује се само ако је потраживање пријавио до доношења закључка о преносу потраживања. Потом се намирују извршни повериоци (члан 270). Трошкови извршног поступка и трошкови и камате који су досуђени у извршној исправи имају исти редослед намирења као главно потраживање. Редослед намирења извршних поверилаца Члан 270. Ако је више извршних поверилаца поднело предлог за извршење на истом потраживању, а сви не могу да се намире у целини, редослед њиховог намирења одређује се према дану пријема предлога за извршење у суду. Наредни извршни поверилац намирује се када се претходни намири у целини. Више извршних поверилаца које је поднело предлог за извршење истог дана намирује се истовремено. Ако у том случају сви извршни повериоци не могу да се намире у целини, намирују се сразмерно висини потраживања. 3. Пренос новчаног потраживања извршног дужника а) Општа правила Врсте преноса Члан 271. Потраживање се преноси на извршног повериоца ради наплаћивања или уместо испуњења, по избору извршног повериоца. Кад је врста преноса одређена у предлогу за извршење Члан 272. Кад је у предлогу за извршење већ одређена врста преноса, извршни поверилац у року од пет дана од дана пријема изјашњења дужника извршног дужника или од истека рока за то изјашњење, саопштава да ли остаје при већ одређеној врсти преноса или је мења. Јавни извршитељ одређује врсту преноса према саопштењу извршног повериоца, а ако је он пропустио саопштење – према предлогу за извршење. Кад врста преноса није одређена у предлогу за извршење Члан 273. Кад у предлогу за извршење није одређена врста преноса, извршни поверилац дужан је да јавном извршитељу предложи врсту преноса у року који је одређен овим законом (члан 260. став 2). Закључак о преносу. Време преноса Члан 274. О преносу потраживања на извршног повериоца доноси се закључак. Потраживање је пренесено на извршног повериоца када се закључак о преносу достави дужнику извршног дужника. Кад се намирује више лица, у закључку о преносу одређује се ко се све намирује, у којој висини и којим редоследом (чл. 269. и 270). Закључак о преносу доставља се и извршном дужнику и лицима која се намирују. Пренос недељивог потраживања кад је један извршни поверилац Члан 275. Потраживање које из неког разлога не може да се подели у погледу преноса или намирења (недељиво потраживање), преноси се у целини на извршног повериоца који је, ако је његово потраживање мање од потраживања које се преноси, дужан да пре преноса положи јемство у висини разлике између потраживања. Осим тога, дужан је да пре преноса потраживања положи јемство у износу потребном да се намире остала лица која имају право на намирење. Ако је на потраживању које се преноси извршење ограничено, пренос је дозвољен ако извршни поверилац положи јемство у износу потраживања на коме не може да се спроведе извршење. Пренос недељивог потраживања кад је више извршних поверилаца Члан 276. Ако је више извршних поверилаца предложило пренос недељивог потраживања, оно се преноси на оног који је први поднео предлог за пренос, а ако је више њих предлог поднело истог дана – преноси се на оног чије је потраживање највеће. Потраживање се на њега преноси ако положи јемство у износу потребном да се намире остала лица која имају право на намирење, а ако је на потраживању ограничено извршење – и јемство у износу потраживања на коме не може да се спроведе извршење. Пренос потраживања не заснива првенство у намирењу, нити мења редослед у намирењу. Обавезе извршног повериоца и извршног дужника Члан 277. Извршни дужник обавезан је да у року који одреди јавни извршитељ пружи извршном повериоцу потребна објашњења о намирењу из пренесеног потраживања и преда му исправе о пренесеном потраживању. На предлог извршног повериоца, јавни извршитељ спроводи извршење против извршног дужника ради предаје исправа које извршни дужник сам не преда. Предају исправа које су код другог лица може да захтева извршни поверилац тужбом, ако би то могао и извршни дужник. На исправи која се предаје извршном повериоцу јавни извршитељ бележи да је потраживање пренесено. Извршни поверилац на кога је пренесен само део потраживања дужан је да, на захтев извршног дужника и у року који одреди јавни извршитељ положи јемство да ће извршном дужнику вратити исправе после намирења. Полагање новца код јавног извршитеља Члан 278. Ако право на намирење полажу, осим извршног повериоца и друга лица, дужник извршног дужника може у њихову корист положити јавном извршитељу цело пренесено потраживање или његов део који је доспео. Извршни поверилац на кога је пренесено потраживање на коме друга лица полажу право на намирење може преко јавног извршитеља позвати дужника извршног дужника да положи пренесено потраживање код јавног извршитеља. Полагањем пренесеног потраживања дужник извршног дужника ослобађа се испуњења обавезе до висине пренесеног потраживања које је положио. б) Пренос новчаног потраживања ради наплаћивања Овлашћења извршног повериоца Члан 279. После преноса потраживања ради наплаћивања извршни поверилац овлашћен је да од дужника извршног дужника захтева исплату пренесеног потраживања ако је доспело, затим да предузме све што је потребно за очување и намирење потраживања, користи права у вези са обезбеђењем пренесеног потраживања и да се обрати јемцу дужника извршног дужника онако како приличи врсти јемства. Извршни поверилац не сме да са дужником извршног дужника закључи поравнање на терет извршног дужника, отпусти дуг дужнику извршног дужника или да на други начин располаже потраживањем, нити сме да се са дужником извршног дужника споразуме да о потраживању, ако је спорно, одлучи изабрани суд. Дужник извршног дужника може извршном повериоцу на кога је пренесено потраживање да истакне приговоре које би могао да истакне извршном дужнику. Овлашћења извршног повериоца након доношења закључка јавног извршитеља о преносу потраживања *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 279а Ако се потраживање извршног дужника према његовом дужнику заснива на извршној или веродостојној исправи, извршни поверилац може на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања и извршне или веродостојне исправе поднети предлог за извршење против дужника извршног дужника. Ако је по предлогу извршног дужника већ донето решење о извршењу против његовог дужника, извршни поверилац на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања ступа у већ покренути извршни поступак на место извршног дужника. Ако се потраживање извршног дужника према његовом дужнику не заснива ни на извршној ни на веродостојној исправи, извршни поверилац на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања може остваривати своја права у парничном поступку. *Службени гласник РС, број 54/2019 Пренос ради наплаћивања потраживања уписаног у катастар непокретности или Регистар залоге Члан 280. Пренос ради наплаћивања потраживања обезбеђеног хипотеком или залогом уписује се у катастар непокретности или Регистар залоге у који су уписани хипотека и залога, по налогу јавног извршитеља. Условљеност испуњења обавезе дужника извршног дужника предајом ствари Члан 281. Ако је извршном исправом утврђено да је обавеза дужника извршног дужника условљена обавезом извршног дужника да му преда ствар у његовој државини јавни извршитељ, на предлог извршног повериоца, налаже извршном дужнику да преда ствар у одређеном року јавном извршитељу, да би је он предао дужнику извршног дужника. По истеку рока, а на предлог извршног повериоца, јавни извршитељ налаже извршном дужнику да ствар преда јавном извршитељу, што се извршава према одредбама о извршењу потраживања на предају одређене покретне ствари или испоруку одређене количине покретних ствари (чл. 328–336). Обавештавање о тужби за наплату пренесеног потраживања Члан 282. Извршни поверилац који је поднео тужбу или предлог за извршење ради наплате пренесеног потраживања дужан је да о томе без одлагања обавести извршног дужника. У супротном одговара за штету коју му нанесе тим пропуштањем. Несавесно поступање с пренесеним потраживањем Члан 283. Извршни поверилац који се с дужном пажњом не стара о наплати недељивог пренесеног потраживања одговара за штету коју тиме нанесе извршном дужнику, другом извршном повериоцу и другом лицу које се намирује из пренесеног потраживања. Јавни извршитељ може, на предлог другог извршног повериоца или извршног дужника, укинути закључак о преносу потраживања на несавесног извршног повериоца и пренети потраживање на другог извршног повериоца. Намирење и висина намирења извршног повериоца Члан 284. Извршни поверилац на кога је пренесено потраживање ради наплаћивања намирен је када прими исплату од дужника извршног дужника или када прими новац који је дужник извршног дужника положио код јавног извршитеља. Намирен је у висини у којој је потраживање наплатио. Наплата већа од потраживања извршног повериоца код недељивог потраживања Члан 285. Извршни поверилац који је из пренесеног недељивог потраживања наплатио више од износа који му припада на име намирења, дужан је да вишак положи јавном извршитељу. Јавни извршитељ намирује из тог вишка остала лица која имају право на намирење. Извршном повериоцу који је наплаћени вишак положио јавном извршитељу враћају се јемства која је положио (чл. 275. и 276). в) Пренос новчаног потраживања уместо испуњења Општа правила Члан 286. Преносом уместо испуњења потраживање прелази на извршног повериоца до износа који је пренесен, с дејством уступања потраживања уз накнаду. Ако је пренесено потраживање обезбеђено хипотеком или залогом који су уписани у катастар непокретности или други јавни регистар јавни извршитељ налаже пренос хипотеке и залоге са извршног дужника на извршног повериоца и брисање хипотеке или залоге извршног дужника. Извршни поверилац на кога је пренесено потраживање уместо испуњења сматра се намиреним у тренутку преноса потраживања, до висине пренесеног потраживања. Тиме се не дира у правила о одговорности извршног дужника за истинитост и наплативост пренесеног потраживања. Ако је потраживање недељиво Члан 287. Ако је потраживање које је пренесено недељиво, а више лица полаже право да се из њега намири, извршни поверилац на кога је потраживање пренесено ради испуњења сматра се као извршни поверилац на кога је потраживање пренесено ради наплаћивања. Глава четврта ИЗВРШЕЊЕ НА ЗАРАДИ И ДРУГИМ СТАЛНИМ НОВЧАНИМ ПРИМАЊИМА Примена одредаба. Појам зараде Члан 288. На извршење на заради и другим сталним новчаним примањима извршног дужника примењују се одредбе о извршењу на новчаном потраживању извршног дужника (чл. 256–287), ако одредбама ове главе закона није другачије одређено. Зарада обухвата сва примања запосленог по основу рада, без пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Решење о извршењу Члан 289. У решењу о извршењу на заради одређује се пленидба дела зараде извршног дужника и налаже послодавцу да заплењени износ исплаћује извршном повериоцу док се потраживање извршног повериоца не намири у целини. Повећање зараде Члан 290. Решење о извршењу на заради протеже се и на повећање зараде које уследи после достављања решења о извршењу, независно од тога када је рад обављен. Намирење извршних поверилаца законског издржавања и новчане ренте Члан 291. Ако више извршних поверилаца потражује од истог извршног дужника законско издржавање, новчану ренту због потпуне или делимичне неспособности за рад или новчану ренту за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања, а њихова потраживања премашују део зараде који може бити предмет извршења, решење о извршењу доноси се и спроводи у корист сваког од њих, сразмерно висини потраживања. Ако после почетог извршења наведених потраживања (достављања решења о извршењу послодавцу) уследи нови предлог за извршење ради намирења исте врсте потраживања, суд мења раније решење о извршењу и одређује износ који се убудуће, сразмерно висини потраживања, исплаћује сваком извршном повериоцу. Решење којим се мења раније решење о извршењу доставља се и извршном повериоцу на чији предлог је донето раније решење, који има право на приговор против решења. Првенство у намирењу потраживања законског издржавања и новчане ренте Члан 292. Извршни повериоци који потражују законско издржавање, новчану ренту због потпуне или делимичне неспособности за рад или новчану ренту за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања имају првенство у намирењу над осталим извршним повериоцима и када је извршење ради намирења осталих извршних поверилаца већ почело. Место исплате Члан 293. Потраживања за која није прописано безготовинско плаћање извршни поверилац наплаћује на благајни на којој се извршном дужнику исплаћује зарада. У том случају извршни поверилац има право да му се заплењени део зараде исплаћује о трошку извршног дужника преко поште на адресу коју означи или на рачун код банке, по одбитку поштанских трошкова. Заплењени део зараде уплаћује се на наменски рачун јавног извршитеља, који одмах преноси уплаћени износ на рачун извршног повериоца. Промена послодавца Члан 294. Решење о извршењу делује и према новом послодавцу извршног дужника, и то од тренутка када се новом послодавцу достави решење о извршењу. Послодавац код кога је извршном дужнику престао радни однос дужан је да одмах препорученом пошиљком с повратницом достави решење о извршењу новом послодавцу и да о томе обавести јавног извршитеља. Ако му није познато ко је нови послодавац, о томе одмах обавештава јавног извршитеља. Јавни извршитељ дужан је да начини увид у евиденцију запослених и здравственог осигурања, да достави решење о извршењу новом послодавцу извршног дужника и о томе обавести извршног повериоца. Али, ако после тог увида утврди да извршни дужник нема стална новчана примања, позива извршног повериоца да у року од осам дана предложи додавање новог средства и предмета извршења или промену средства и предмета извршења. Ако извршни поверилац ништа не предложи у року, извршни поступак се обуставља. Одговорност послодавца за неисплаћивања доспелих оброка Члан 295. Извршни поверилац може, до окончања извршног поступка, предложити јавном извршитељу да донесе решење које има дејство решења о извршењу и којим се послодавац обавезује да намири извршном повериоцу оброке зараде које послодавац није запленио и наплатио и одређује средство и предмет извршења ако послодавац не намири оброке у року. Решење извршава онај ко спроводи извршење на заради извршног дужника. Одговорност послодавца за штету извршном повериоцу Члан 296. Послодавац одговара за штету коју извршни поверилац претрпи зaто што послодавац није поступао према решењу о извршењу или што после окончања радног односа извршног дужника није новом послодавцу одмах доставио решење о извршењу препорученом пошиљком с повратницом или што није одмах обавестио јавног извршитеља да не зна ко је нови послодавац извршног дужника. Забрана са пристанком извршног дужника (административна забрана) Члан 297. Забрана исплате зараде са пристанком извршног дужника (административна забрана) има дејство решења о извршењу на заради. Упркос административној забрани, извршни повериоци који потражују законско издржавање, новчану ренту за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања и новчану ренту због потпуне или делимичне неспособности за рад намирују се пре поверилаца у чију корист је уведена административна забрана, до пуног износа или сразмерно висини потраживања и ако је извршење ради намирења потраживања обухваћеног административном забраном већ почело. Друга стална новчана примања извршног дужника Члан 298. Одредбе које се односе на извршење на заради сходно се примењују и на примања на основу социјалног осигурања и друга стална новчана примања извршног дужника. Глава пета ИЗВРШЕЊЕ НА НОВЧАНИМ СРЕДСТВИМА НА РАЧУНУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА Обим извршења на рачуну извршног дужника Члан 299. Извршење ради намирења новчаног потраживања према извршном дужнику који је правно лице, предузетник или физичко лице које обавља делатност, спроводи организација за принудну наплату на свим динарским и девизним средствима на рачунима извршног дужника, изузев оних који су законом изузети од извршења. Поступак и начин на који се спроводи извршење одређен је прописима којима се уређује платни промет. Додатна садржина предлога за извршење Члан 300. Осим идентификационих података (члан 30) у предлогу за извршење назначавају се и бројеви динарског рачуна извршног повериоца и број рачуна извршног дужника који није изузет од принудног извршења. Ако је у предлогу за извршење као извршни дужник назначена Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, извршни поверилац дужан је да, поред рачуна извршења буџета, назначи директног корисника буџетских средстава због чијег рада је настало потраживање које се намирује и јединствен број корисника јавних средства који припада том директном кориснику буџетских средстава. Ако је у предлогу за извршење као извршни дужник назначен индиректни корисник буџетских средстава, за кога се у смислу прописа којима се уређује извршење буџета принудна наплата спроводи на исти начин као и за директне кориснике буџетских средстава, извршни поверилац дужан је да у предлогу за извршење назначи идентификационе податке за дужника из става 2. овог члана. Ако је у предлогу за извршење као извршни дужник назначен индиректни корисник буџетских средстава, извршни поверилац дужан је да назначи рачун преко кога индиректни корисник буџетских средстава послује, његов матични број и његов порески идентификациони број. Извршни поверилац је дужан да о намери подношења предлога за извршење писменим путем обавести министарство надлежно за финансије најкасније 30 дана пре подношења предлога за извршење. Доказ о послатом обавештењу из става 5. овог члана извршни поверилац је дужан да достави уз предлог за извршење под претњом одбацивања. О предлогу за извршење одлучује јавни извршитељ именован за подручје суда у поступку пред којим је настала извршна исправа. Извршни поверилац дужан је да пре подношења предлога за извршење захтева од Коморе да одреди јавног извршитеља коме ће поднети предлог за извршење и на даљи поступак сходно се примењују одредбе члана 393. овог закона. Кад је предлог за извршење састављен тако да у свему одговара решењу о извршењу које би се имало донети, а поднет је у потребном броју примерака, јавни извршитељ може издати скраћени препис решења стављањем отиска штамбиља који садржи текст којим се усваја предложено решење. О правном леку против решења о извршењу одлучује стварно надлежни суд за чије подручје је именован јавни извршитељ који је донео решење о извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Решење о извршењу Члан 301. У решењу о извршењу налаже се организацији за принудну наплату да наложи банкама да блокирају рачуне извршног дужника и да пренесу новчана средства на рачун извршног повериоца у висини његовог потраживања. Решење о извршењу има дејство као решење о извршењу којим је одређена пленидба новчаног потраживања и пренос новчаног потраживања ради наплаћивања. Решење о извршењу доставља се извршном повериоцу, извршном дужнику и организацији за принудну наплату. Наплата будућих повремених давања Члан 302. Решење о извршењу којим је одређена наплата повремених давања која доспевају у одређеним временским размацима (законско издржавање, новчанa рента због потпуне или делимичне неспособности за рад, новчанa рента за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања и сл.) извршава се тако што организација за принудну наплату налаже банци или надлежном државном органу да извршном повериоцу исплаћује будућа давања по њиховој доспелости. Брисан је ранији став 2. (види члан 118. Закона - 54/2019-3) Организација за принудну наплату води посебну евиденцију решења о извршењу којима је одређена наплата будућих повремених давања. Извештај о извршењу решења којим је одређена наплата будућих повремених давања која су спроведена у целини, организација за принудну наплату доставља јавном извршитељу након извршења последње рате будућег давања. *Службени гласник РС, број 54/2019 Застајање са извршењем Члан 303. На захтев извршног повериоца или јавног извршитеља који докажу да је предлог за извршење повучен, организација за принудну наплату налаже банци, односно надлежном државном органу да застане са извршењем, до доношења решења о обустави извршног поступка. Спровођење извршења према солидарним дужницима Члан 304. Ако према извршној исправи два или више извршних дужника солидарно одговарају, суд доноси, према свима или само некима, а према предлогу за извршење, једно решење о извршењу. У спровођењу извршења решења из става 1. овог члана, организација за принудну наплату ће блокирати све рачуне свих солидарних дужника, а пренос средстава ће се вршити према редоследу наведеном у решењу о извршењу, односно закључку јавног извршитеља до потпуног намирења. Брисани су ранији ст. 3. и 4. (види члан 119. Закона - 54/2019-3) *Службени гласник РС, број 54/2019 Обустава извршног поступка Члан 305. Организација за принудну наплату дужна је да свакодневно извештава јавног извршитеља о извршењима која су спроведена у целини. Организација за принудну наплату дужна је да извести јавног извршитеља ако у року од 15 дана од дана пријема решења, односно закључка јавног извршитеља није спроведено извршење. Ако извршење није спроведено у року од 15 дана од дана пријема решења о извршењу, јавни извршитељ позива извршног повериоца да се у року од осам дана изјасни о томе да ли остаје при намирењу на новчаним средствима на рачуну извршног дужника или предлаже додавање новог средства и предмета извршења или промену средства и предмета извршења, иначе се извршни поступак обуставља. *Службени гласник РС, број 54/2019 Враћање решења о извршењу Члан 306. Ако решење о извршењу садржи непотпуне или нетачне податке, те по њему не може да се поступа, организација за принудну наплату одмах враћа решење јавном извршитељу и обавештава га о разлозима враћања. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава шеста ИЗВРШЕЊЕ НА СРЕДСТВИМА ИЗ ШТЕДНОГ УЛОГА Извршне радње Члан 307. Извршење на средствима из штедног улога извршног дужника спроводи се пленидбом и преносом средстава из штедног улога ради намирења извршног повериоца. Додатна садржина предлога за извршење Члан 308. Извршни поверилац дужан је да у предлогу за извршење назначи број штедног улога извршног дужника, назив банке која га води и друге податке о штедном улогу који су потребни за спровођење извршења. Пленидба средства и намирење Члан 309. Средства из штедног улога заплењена су када јавни извршитељ достави решење о извршењу банци код које се води штедни улог. Јавни извршитељ доставља извршном дужнику решење о извршењу тек када од банке прими извештај да је пленидба спроведена. Извршни поверилац намирује се према одредбама о извршењу на новчаном потраживању извршног дужника (чл. 256–287). Глава седма ИЗВРШЕЊЕ НА СРЕДСТВИМА СА ТЕКУЋЕГ РАЧУНА ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА Члан 310. Решење о извршењу на текућем рачуну извршног дужника који је физичко лице има дејство као решење о извршењу којим је одређена пленидба новчаног потраживања и пренос новчаног потраживања ради наплаћивања. Одредбе о извршењу из штедног улога извршног дужника (чл. 307–309) сходно се примењују и на намирење са текућег рачуна извршног дужника. Средства са текућег рачуна преносе се на наменски рачун јавног извршитеља. Извршни дужник може у року од осам дана од дана извршеног преноса обавестити јавног извршитеља да је приликом преноса средстава дошло до повреде ограничења из чл. 257. или 258. овог закона и о томе доставити одговарајуће доказе. У случају да јавни извршитељ утврди да је пренос средстава извршен супротно ограничењима из чл. 257. или 258. овог закона без одлагања ће извршити повраћај више пренетих средстава на текући рачун извршног дужника, односно на рачун који извршни дужник определи уз напомену да се ради о средствима која не могу бити предмет извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава осма ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНИХ ПОТРАЖИВАЊА НА ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТРУМЕНТИМА, УДЕЛИМА У ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ И ХАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ 1. Извршење новчаног потраживања на финансијским инструментима Месна надлежност Члан 311. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања продајом финансијских инструмената месно је надлежан суд који је надлежан за извршење на новчаном потраживању извршног дужника (члан 256). Садржина решења о извршењу Члан 312. У решењу о извршењу суд налаже Централном регистру хартија од вредности да упише забрану располагања финансијским инструментима који су предмет извршења и заложно право извршног повериоца на њима, и одређује њихову продају. Решење о извршењу обавезно садржи и пословно име инвестиционог друштва које води рачун финансијских инструмената извршног дужника и податке о наменском новчаном рачуну извршног повериоца на који се уплаћују новчана средства добијена продајом. Коме се доставља решење о извршењу Члан 313. Решење о извршењу доставља се извршном повериоцу, извршном дужнику, Централном регистру хартија од вредности и инвестиционом друштву које води рачун финансијских инструмената извршног дужника. Забрана располагања финансијским инструментима и стицање залоге на њима Члан 314. Централни регистар хартија од вредности уписује из решења о извршењу: 1) назив суда који је донео решење о извршењу; 2) пословни број решења о извршењу; 3) датум доношења решења о извршењу; 4) матични број и назив издаваоца финансијског инструмента; 5) CFI и ISIN број финансијског инструмента; 6) бројност финансијских инструмената; 7) матични број, пословно име или име и презиме извршног дужника; 8) матични број, пословно име или име и презиме извршног повериоца; 9) висину потраживања. Истовремено са тиме, Централни регистар хартија од вредности уписује забрану располагања финансијским инструментима који су предмет извршења и заложно право извршног повериоца на њима. Продаја финансијских инструмената Члан 315. Јавни извршитељ доноси закључак о продаји финансијских инструмената који су предмет извршења када га Централни регистар хартија од вредности обавести да је уписао забрану располагања и заложно право, под условом да је решење о извршењу постало правноснажно. Финансијске инструменте продаје инвестиционо друштво које води рачун финансијских инструмената извршног дужника. Финансијски инструменти продају се на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи према закону којим се уређује тржиште капитала, а на ОТЦ тржишту само ако се претходно процени њихова вредност и ако продаја на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи остане без успеха. Финансијски инструменти којима се не тргује на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи искључиво се продају на ОТЦ тржишту, пошто се претходно процени њихова вредност. *Службени гласник РС, број 54/2019 Процена вредности финансијских инструмената Члан 316. Вредност финансијских инструмената који се котирају на берзи јесте њихова просечна цена на берзи у последњих 30 дана пре процене, утврђена на основу берзанског извештаја. У осталим случајевима јавни извршитељ поверава процену вредности финансијских инструмената овлашћеним лицима, према закону којим се уређују привредна друштва. Сходна примена одредаба о намирењу на покретној ствари Члан 317. Намирење извршног повериоца преносом права својине на финансијском инструменту није дозвољено. На остала питања која су у вези с продајом финансијских инструмената и на намирење извршног повериоца из продајне цене, сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 218–255), под условом да нису у супротности са одредбама закона којим се уређује тржиште капитала и правилима тржишта на којима се продају финансијски инструменти, осим одредаба о електронском јавном надметању. *Службени гласник РС, број 54/2019 2. Извршење на уделима у привредном друштву Извршне радње Члан 318. Извршење новчаног потраживања на уделу у привредном друштву спроводи се пленидбом удела, уписом заложног права на уделу, проценом вредности удела и продајом удела ради намирења извршног повериоца. Пленидба удела и стицање заложног права на њему Члан 319. Решење о извршењу на уделу у друштву с ограниченом одговорношћу, ортачком друштву и командитном друштву доставља се извршном повериоцу, извршном дужнику и Агенцији за привредне регистре. У Регистар залоге уписују се из решења о извршењу: 1) назив суда који је донео решење о извршењу; 2) пословни број решења о извршењу; 3) датум доношења решења о извршењу; 4) пословно име привредног друштва на чијем уделу се спроводи извршење; 5) удео који је предмет извршења; 6) пословно име или име и презиме извршног дужника; 7) висина потраживања. Истовремено са тиме, у Регистар залоге уписује се заложно право извршног повериоца на уделу, а у Регистар привредних субјеката уписује се пленидба удела и забележба покретања извршног поступка ради продаје удела. Процена и продаја удела у привредном друштву Члан 320. На процену вредности и продају удела сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретним стварима (чл. 218–255), осим одредаба о електронском јавном надметању. *Службени гласник РС, број 54/2019 Право прече куповине чланова друштва с ограниченом одговорношћу Члан 321. На право прече куповине чланова друштва с ограниченом одговорношћу примењују се одредбе о праву прече куповине код намирења новчаног потраживања на непокретности (члан 170). 3. Извршење на хартијама од вредности Месна надлежност и извршне радње Члан 322. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на хартијама од вредности месно је надлежан и суд који је надлежан за извршење на новчаном потраживању извршног дужника (члан 256). Извршење се спроводи пленидбом потраживања које је садржано у хартији од вредности и преносом потраживања ради намирења извршног повериоца. Пленидба потраживања садржаног у хартији од вредности Члан 323. Новчано потраживање из хартије од вредности плени се тако што јавни извршитељ одузима хартију од вредности извршном дужнику и задржава је. Правне радње потребне за очување или вршење потраживања из одузете хартије од вредности врши лице одређено закључком јавног извршитеља. Пренос потраживања из хартије од вредности Члан 324. Потраживање је пренето када јавни извршитељ стави изјаву о преносу на хартију од вредности и преда је извршном повериоцу. Потраживање је недељиво и преноси се на извршног повериоца у целини. Извршни поверилац чије је потраживање мање од потраживања које се преноси, дужан је да пре преноса положи јемство да ће вишак предати јавном извршитељу. Ако је више извршних поверилаца предложило пренос, потраживање се преноси на извршног повериоца који је први поднео предлог за пренос, а ако је више њих предлог поднело истог дана – преноси се на извршног повериоца чије је потраживање највеће. Сходна примена Члан 325. Одредбе о преносу новчаног потраживања ради наплаћивања и преносу новчаног потраживања уместо испуњења, сходно се примењују на пренос потраживања из хартијe од вредности. Примена на хартије од вредности које садрже неновчано потраживање Члан 326. Одредбе о извршењу на хартијама од вредности у којима је садржано новчано потраживање примењују се и на извршење на хартијама од вредности у којима је садржано неновчано потраживање. Глава осма а СКРАЋЕНИ ИЗВРШНИ ПОСТУПАК *Службени гласник РС, број 54/2019 Својство странака *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326а Скраћени извршни поступак се може спровести ако су извршни поверилац и извршни дужник субјекти за решавање чијих спорова је у складу са законом стварно надлежан привредни суд. *Службени гласник РС, број 54/2019 Веродостојна исправа на основу које се може одредити и спровести скраћени извршни поступак Члан 326б Скраћени извршни поступак се може спровести само на основу следећих веродостојних исправа: 1) менице и чека домаћег или страног лица, са протестом ако је потребан за заснивање потраживања; 2) безусловне банкарске гаранције; 3) безусловног акредитива; 4) оверене изјаве извршног дужника којом овлашћује банку да с његовог рачуна пренесе новчана средства на рачун извршног повериоца. *Службени гласник РС, број 54/2019 Доношење решења о извршењу у скраћеном поступку *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326в Суд је дужан да донесе решење о извршењу у скраћеном извршном поступку када су за то испуњени услови прописани овим законом, и ако извршни поверилац у предлогу за извршење затражи спровођење скраћеног извршног поступка. Против решења којим се одбацује или одбија предлог за извршење у скраћеном извршном поступку, извршни поверилац може изјавити приговор у року од пет дана од дана достављања решења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Приговор *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326г Против решења о извршењу донетог у скраћеном извршном поступку извршни дужник може изјавити приговор у року од пет дана од дана достављања решења. Приговор се може изјавити искључиво из следећих разлога: 1) ако је у исправу из члана 326б унет неистинит садржај; 2) ако је исправа потписана од стране неовлашћеног лица; 3) ако обавеза из исправе није доспела; 4) ако је обавеза из исправе испуњена; 5) ако истовремено доспела обавеза извршног повериоца није испуњена; 6) ако потраживање из исправе није прешло или није пренето на извршног повериоца или ако обавеза није прешла или није пренета на извршног дужника; 7) ако је потраживање из исправе застарело. Приговор одлаже извршење решења о извршењу, осим ако је решење о извршењу донето на основу менице. *Службени гласник РС, број 54/2019 Докази уз приговор *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326д Извршни дужник је дужан да уз приговор поднесе доказе, и то: 1) правноснажну судску одлуку којом је утврђена неистинитост исправе или извод из централног регистра хартија од вредности, ако тврди да је у исправу унет неистинит садржај; 2) извод из регистра о лицу овлашћеном за заступање у моменту издавања исправе, ако тврди да је исправа потписана од стране неовлашћеног лица; 3) налог за плаћање у писменој или електронској форми на основу кога је извршен пренос средстава, ако тврди да је обавеза испуњена; 4) да недоспелост обавезе произлази из саме исправе ако тврди да обавеза није доспела; 5) да застарелост потраживања произлази из саме исправе, ако тврди да је потраживање застарело. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поступак по приговору *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326ђ Судија појединац доставља приговор извршном повериоцу који у року од три дана од дана достављања може дати одговор. Судија појединац доставља већу приговор, решење и списе предмета наредног радног дана од пријема одговора на приговор или од истека рока за одговор на приговор. Веће је дужно да одлучи о приговору у року од осам дана од дана када му судија достави приговор и списе предмета. Ако извршни дужник докаже постојање разлога за приговор (члан 326г), доказним средствима прописаним чланом 326д, веће ће усвојити приговор, укинути решење о извршењу у скраћеном поступку у делу у коме је одређено извршење и одредити да се поступак наставља као поводом приговора против платног налога. Ако извршни дужник истакне приговор неиспуњења истовремено доспеле обавезе извршног повериоца, приговор се одбија ако извршни поверилац поднесе доказ о испуњењу своје обавезе. Ако извршни дужник истакне приговор да потраживање није прешло или није пренето на извршног повериоца или да обавеза није прешла или није пренета на извршног дужника, приговор се одбија ако извршни поверилац докаже прелаз или пренос потраживања или обавезе јавном или по закону овереном исправом, односно правноснажном или коначном одлуком донетом у парничном, прекршајном или управном поступку. *Службени гласник РС, број 54/2019 Сходна примена осталих одредаба овог закона *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 326е На сва друга питања која нису уређена одредбама ове главе, сходно се примењују остале одредбе овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава девета ИЗВРШЕЊЕ НА ПОТРАЖИВАЊУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА ДА МУ СЕ ПРЕДА НЕПОКРЕТНОСТ ИЛИ ПРЕДАЈУ ИЛИ ИСПОРУЧЕ ПОКРЕТНЕ СТВАРИ 1. Опште одредбе Месна надлежност Члан 327. За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на потраживању извршног дужника да му се преда непокретност или одређена покретна ствар или испоручи одређена количинa покретних ствари, месно је надлежан и суд на чијем се подручју налазе ствари. Код предаје непокретности, та надлежност је искључива. Ако се покретна ствар налази на подручју више судова, месно је надлежан суд коме је првом поднет предлог за извршење. Ако се потраживање састоји од предаје непокретности и покретних ствари које се налазе на подручју различитих судова, искључиво месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Извршне радње Члан 328. Извршење на потраживању извршног дужника да му се преда непокретност или покретна ствар спроводи се пленидбом потраживања, преносом потраживања, предајом непокретности или покретне ствари извршном повериоцу и продајом ствари ради намирења извршног повериоца. Дељив и недељив предмет обавезе дужника извршног дужника Члан 329. Кад је предмет обавезе дужника извршног дужника дељив, потраживање може и делимично да се пренесе на извршног повериоца. Ако је предмет обавезе недељив, а потраживање извршног повериоца мање од потраживања које се преноси, извршни поверилац дужан је да пре преноса положи јемство у висини разлике између његовог потраживања и вредности предмета обавезе. Стицање заложног права Члан 330. Извршни поверилац стиче заложно право на потраживању извршног дужника кад наступи пленидба потраживања. Садржина закључка о преносу потраживања. Дејство преноса Члан 331. Јавни извршитељ доноси по службеној дужности закључак о преносу потраживања. У њему се право на наплату потраживања преноси на извршног повериоца, а дужнику извршног дужника налаже предаја непокретности или покретне ствари извршном повериоцу или лицу које он одреди. Пренос потраживања има дејство као пренос новчаног потраживања ради наплаћивања. Недоспелост потраживања извршног дужника Члан 332. Ако потраживање извршног дужника није још доспело, закључком о преносу потраживања налаже се предаја ствари после доспелости. Тужба против дужника извршног дужника Члан 333. Извршни поверилац може тужбом захтевати да му дужник извршног дужника преда ствар. Ако је обавеза дужника извршног дужника на предају ствари извршном дужнику утврђена извршном исправом, извршни поверилац може против дужника извршног дужника поднети предлог за извршење ради предаје ствари. *Службени гласник РС, број 54/2019 Примена одредаба о извршењу на новчаном потраживању Члан 334. На извршење на потраживању извршног дужника да му се преда непокретност или одређена покретна ствар или испоручи одређена количинa покретних ствари, сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на новчаном потраживању извршног дужника (члан 257–287), ако одредбама ове главе закона није друкчије одређено. 2. Покретне ствари Заложно право на предатој покретној ствари Члан 335. Предаја ствари јесте основ да извршни поверилац стекне заложно право на покретној ствари уписом у Регистар залоге. Редослед првенства његовог заложног права одређује се према дану пленидбе потраживања извршног дужника. На чување покретне ствари сходно се примењују одредбе о чувању пописаних покретних ствари (чл. 229. и 230). Продаја ствари и намирење извршног повериоца Члан 336. Покретне ствари се продају и извршни поверилац намирује из продајне цене сходном применом одредаба о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 218–255). Закључак о продаји покретне ствари доноси се после закључка о преносу потраживања извршног дужника. 3. Непокретности Предаја непокретности извршном повериоцу. Заложно право на предатој непокретности Члан 337. Извршни поверилац дужан је да управља непокретношћу као добар домаћин, у име и за рачун извршног дужника. Предаја непокретности јесте основ да извршни поверилац стекне заложно право на непокретности уписом у катастар непокретности. Редослед првенства његовог заложног права одређује се према дану пленидбе потраживања извршног дужника. Продаја и намирење извршног повериоца Члан 338. Извршни поверилац дужан је, ради намирења потраживања, да јавном извршитељу предложи доношење закључка о продаји непокретности у року од 30 дана од дана доношења закључка о преносу потраживања, иначе се извршни поступак обуставља. Непокретности се продају и извршни поверилац намирује из продајне цене сходном применом одредаба о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности (чл. 151–210). Глава девета а УНОВЧЕЊЕ ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 338а Извршење на другим имовинским правима извршног дужника (патент, жиг и друго) спроводи се њиховом пленидбом, уписом у одговарајући регистар и уновчењем уз сходну примену одредаба овог закона којима се уређује извршење на покретним стварима ради намирења новчаног потраживања, осим одредаба о електронском јавном надметању. *Службени гласник РС, број 54/2019 ДЕО ЧЕТВРТИ ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ОСТВАРЕЊА НЕНОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА Глава прва СУДСКИ ПЕНАЛИ Месна надлежност Члан 339. За одлучивање о предлогу за изрицање судских пенала месно је надлежан суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште. Решење о изрицању судских пенала Члан 340. Ако извршни дужник не испуни обавезу на чињење, нечињење или трпљење утврђену извршном исправом, суд може у извршном поступку, на предлог повериоца као извршног повериоца, да наложи извршном дужнику да у року од осам дана испуни своју обавезу (накнадни рок) и изрекне му да, ако обавезу не испуни у накнадном року, плати извршном повериоцу одређени износ новца за сваки дан задоцњења или неку другу јединицу времена (судски пенали), за распон времена од истека накнадног рока па док извршни поверилац не поднесе предлог за извршење извршне исправе. Накнадни рок почиње да тече од дана када извршни дужник прими решење о изрицању судских пенала, а приговор не утиче на ток рока. Извршни поверилац може поднети предлог за изрицање судских пенала све док не поднесе предлог за извршење извршне исправе којом је утврђена неновчана обавеза извршног дужника. Решење којим се изричу судски пенали јесте извршна исправа. Против решења је дозвољен приговор. Престанак обавезе на плаћање судских пенала и измена решења о изрицању судских пенала Члан 341. Извршни дужник који најкасније у року од 15 дана од дана пријема решења о изрицању судских пенала испуни обавезу, може у року од осам дана од дана испуњења обавезе предложити суду да у истом извршном поступку смањи судске пенале. Подношење тог предлога не утиче на извршење решења о изрицању судских пенала. О његовом предлогу решењем одлучује суд који је изрекао судске пенале, водећи рачуна о сврси због које их је изрекао. Против решења је дозвољен приговор. Обавеза да се плате судски пенали престаје кад извршни дужник испуни обавезу или кад извршни поверилац поднесе предлог за извршење извршне исправе којом је утврђена неновчана обавеза извршног дужника. Извршење ради наплаћивања судских пенала Члан 342. Суд који је изрекао судске пенале доноси, на предлог извршног повериоца и у истом извршном поступку, решење о извршењу решења о изреченим судским пеналима, пре његове правноснажности. Против решења о извршењу дозвољен је приговор. Глава друга ПРЕДАЈА ПОКРЕТНИХ СТВАРИ 1. Месна надлежност Члан 343. За одлучивање о предлогу за извршење ради предаје индивидуално одређених покретних ствари или испоруке одређене количине заменљивих ствари, месно је надлежан и суд на чијем се подручју налазе покретне ствари. 2. Предаја индивидуално одређених покретних ствари Кад се ствари налазе код извршног дужника или другог лица Члан 344. Индивидуално одређене покретне ствари које се налазе код извршног дужника јавни извршитељ одузима извршном дужнику и предаје извршном повериоцу уз потврду. На исти начин спроводи се извршење и кад се ствар налази код другог лица које је вољно да је преда. Јавни извршитељ обавештава извршног повериоца о времену и месту одузимања ствари. Ако индивидуално одређена ствар није нађена код извршног дужника Члан 345. Ако ствари нису нађене код извршног дужника, извршни поверилац може у року од осам дана од када је обавештен о томе предложити да се ствар процени и потом јавни извршитељ донесе решење које има дејство решења о извршењу којим се извршни дужник обавезује да плати извршном повериоцу процењену вредност ствари. Ако извршни поверилац не поднесе предлог у року, извршни поступак се обуставља. Ствар процењује јавни извршитељ. Право избора извршног повериоца ако друго лице не преда индивидуално одређену покретну ствар Члан 346. Ако друго лице није вољно да преда ствар или тврди да ствар није код њега, извршни поверилац може у року од осам дана од када је обавештен о томе предложити јавном извршитељу да донесе закључак којим на извршног повериоца преноси потраживање извршног дужника на предају ствари. Уместо тога, али у истом року, извршни поверилац може да предложи да се ствар процени и да јавни извршитељ донесе решење које има дејство решења о извршењу којим се извршни дужник обавезује да плати извршном повериоцу процењену вредност ствари. Ако извршни поверилац не поднесе ниједан предлог у року, извршни поступак се обуставља. Сходна примена Члан 347. На поступак по решењу о извршењу ради преноса потраживања извршног дужника на предају ствари примењују се одредбе о извршењу потраживања на предају одређене покретне ствари или испоруку одређене количине покретних ствари (чл. 328–336). 3. Испорука заменљивих ствари Кад се заменљиве ствари налазе код извршног дужника или трећег лица Члан 348. Кад извршна исправа гласи на испоруку одређене количине заменљивих ствари које се налазе код извршног дужника или другог лица, извршење се спроводи као да се предаје индивидуално одређена покретна ствар. Куповина ствари на другој страни Члан 349. Ако заменљиве ствари нису нађене код извршног дужника или друго лице није вољно да их преда или тврди да нису код њега, јавни извршитељ може, на захтев извршног повериоца, овластити извршног повериоца да купи ствар на другој страни и одредити му рок за то. Извршни поверилац који купи ствар на другој страни може у року од осам дана од куповине предложити да јавни извршитељ донесе решење које има дејство решења о извршењу којим се извршни дужник обавезује да му плати вредност ствари коју је купио. Полагање новчаног износа за куповину ствари на другој страни Члан 350. Извршни поверилац има право да у року од осам дана од када је обавештен да ствари нису нађене код извршног дужника, да друго лице није вољно да их преда или тврди да нису код њега, предложи да јавни извршитељ донесе решење које има дејство решења о извршењу којим се извршни дужник обавезује да код суда, односно јавног извршитеља положи новчани износ потребан да извршни поверилац купи ствар на другој страни. Закључак о полагању новчаног износа јавни извршитељ извршава по службеној дужности. Могућност обуставе извршног поступка Члан 351. Извршни поступак обуставља се ако извршни поверилац у року не поднесе предлог да се извршни дужник обавеже да му плати вредност ствари коју је купио на другој страни, нити предлог да се извршни дужник обавеже да код јавног извршитеља положи новчани износ потребан да извршни поверилац ствар купи на другој страни. Ако заменљиве ствари нису могле да се купе на другој страни Члан 352. Извршни поверилац има право да у року од осам дана од када је обавештен да ствари нису нађене код извршног дужника, да друго лице није вољно да их преда или тврди да нису код њега, предложи да јавни извршитељ донесе решење које има дејство решења о извршењу којим се извршни дужник обавезује да код јавног извршитеља положи новчани износ потребан да извршни поверилац купи ствар на другој страни. Предлог може да се поднесе у року од осам дана од када је истекао рок за куповину ствари на другој страни или у року који је јавни извршитељ одредио у случају да је извршни поверилац учини вероватним да ни на другој страни ствар не би могла да се купи. Извршни поступак обуставља се ако извршни поверилац не поднесе ниједан предлог у року. Глава трећа ИСПРАЖЊЕЊЕ И ПРЕДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ Месна надлежност Члан 353. За одлучивање о предлогу за извршење ради испражњења и предаје непокретности искључиво месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Извршне радње Члан 354. Извршење ради испражњења и предаје непокретности спроводи се исељавањем лица и уклањањем ствари из непокретности и предајом непокретности извршном повериоцу у државину или само предајом непокретности извршном повериоцу у државину ако исељавање лица или уклањање ствари није потребно или само исељавањем лица и уклањањем ствари из непокретности која је већ у државини извршног повериоца. Спровођење извршења Члан 355. За спровођење извршења искључиво је надлежан јавни извршитељ. Извршење почиње да се спроводи када истекне 30 дана од када је извршни дужник примио решење о извршењу. Ако су исељењем обухваћена малолетна лица, као и лица којима је неопходно обезбедити нужан смештај, јавни извршитељ ће обавестити орган старатељства најкасније осам дана пре приступања извршењу. У случају из става 3. овог члана, орган старатељства ће без одлагања предузети све мере из своје надлежности и пружити сву неопходну помоћ при спровођењу извршења. Извршни поверилац дужан је да обезбеди потребну радну снагу и превозна средства, на захтев јавног извршитеља. Захтев му се саопштава најкасније осам дана пре приступања извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Уклањање покретних ствари Члан 356. Покретне ствари које су уклоњене предају се извршном дужнику, а у његовом одсуству одраслом члану његовог домаћинства или његовом пуномоћнику. Ако уклањању ствари није присутан нико коме ствари могу да се предају или је присутан па одбија да прими ствари, оне се предају на чување другом лицу или извршном повериоцу на терет извршног дужника, о чему јавни извршитељ сачињава записник. Јавни извршитељ доноси закључак којим обавештава извршног дужника о томе да су покретне ствари предате на чување и о трошковима чувања, и одређује рок у коме извршни дужник може да накнади трошкове чувања ствари и потом затражи њихову предају. Истим закључком извршни дужник се упозорава да ће ствари бити продате после истека одређеног рока и да ће се из продајне цене намирити трошкови чувања и продаје ствари. Продаја покретних ствари Члан 357. Ако извршни дужник у одређеном року не накнади трошкове чувања ствари или не затражи да му се оне предају, доноси се закључак о продаји ствари за рачун извршног дужника. Део продајне цене који преостане после намирења трошкова чувања и трошкова продаје ствари, полаже се у корист извршног дужника код јавног извршитеља. Ствар се продаје према одредбама о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 218–255). У случају да се покретне ствари нису могле продати ни на другом јавном надметању, јавни извршитељ ће их предати установи социјалне заштите, по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјалну заштиту. *Службени гласник РС, број 54/2019 Извршење ради наплате трошкова извршног повериоца Члан 358. Извршни поверилац може да у предлогу за извршење или касније, до окончања извршног поступка, затражи да суд, односно јавни извршитељ одреди да се трошкови извршног поступка наплате продајом покретних ствари извршног дужника које треба да се уклоне са непокретности. Извршење се у том случају спроводи према одредбама о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 218–255). Глава четврта ИЗВРШЕЊЕ ЧИЊЕЊА, НЕЧИЊЕЊА ИЛИ ТРПЉЕЊА Месна надлежност Члан 359. За одлучивање о предлогу за извршење и за спровођење извршења ради предузимања радње коју може предузети само извршни дужник, уздржавања од одређене радње (нечињење) или трпљења одређене радње, месно је надлежан и суд на чијем подручју извршни дужник треба да испуни своју обавезу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Радња коју може предузети и друго лице Члан 360. За одлучивање о предлогу за извршење ради предузимања радње коју може предузети и друго лице месно је надлежан и суд на чијем подручју извршни дужник треба да испуни своју обавезу. За спровођење извршења ради предузимања радње коју може предузети и друго лице искључиво је надлежан јавни извршитељ. Ако радњу може предузети и друго лице, не само извршни дужник, извршни поверилац се у решењу о извршењу овлашћује да у одређеном року и о трошку извршног дужника сам предузме радњу или да је повери другом лицу. Извршни поступак се обуставља ако извршни поверилац или друго лице не предузму радњу у року одређеном у решењу о извршењу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Предујмљивање трошкова радње Члан 361. На предлог извршног повериоца јавни извршитељ може донети закључак којим се извршни дужник обавезује да код јавног извршитеља предујми износ потребан за покриће трошкова радње (закључак о предујмљивању трошкова). У том закључку одређује се и рок за предузимање радње, који тече од предујмљивања трошкова. Закључак о предујмљивању трошкова јавни извршитељ извршава по службеној дужности. Извршни поступак обуставља се ако извршни поверилац или друго лице коме је поверио радњу не предузму радњу у року одређеном у закључку о предујмљивању трошкова. *Службени гласник РС, број 54/2019 Коначни трошкови радње које може предузети и друго лице Члан 362. Коначне трошкове радње одређује јавни извршитељ на предлог странке, решењем против кога се може изјавити приговор. Ако су трошкови које је извршни дужник предујмио виши од износа којим су плаћени трошкови радње и извршног поступка јавни извршитељ, на предлог извршног дужника, враћа разлику извршном дужнику ако њоме располаже. Ако њоме не располаже, закључком обавезује извршног повериоца да врати разлику извршном дужнику у одређеном року. На тај закључак сходно се примењују правила о закључку о предујмљивању трошкова (члан 361). *Службени гласник РС, број 54/2019 Радња коју може предузети само извршни дужник Члан 363. Кад радњу може предузети само извршни дужник, у решењу о извршењу одређује се примерени рок за радњу и извршном дужнику изриче новчана казна ако радњу не предузме у року, после чега суд по службеној дужности доноси решење о извршењу новчане казне. Истовремено, а на предлог извршног повериоца, суд доноси ново решење којим одређује нови примерени рок за радњу и изриче нову новчану казну извршном дужнику, вишу од претходне, ако радњу не предузме у року. Ако дужник опет пропусти рок, суд по службеној дужности опет доноси решење о извршењу новчане казне. Све то понавља се док извршни дужник не предузме радњу. Извршни дужник који предузме радњу у року, дужан је да о томе одмах суду приложи несумњиве доказе. Таквим доказом сматра се оверена писмена изјава извршног повериоца или записник суда о томе да је радња предузета, налаз и мишљење судског вештака, предаја суду предмета насталог радњом и слично. Ако радња коју може предузети само извршни дужник не зависи искључиво од његове воље (стварање одређених уметничких дела и сл.), извршни поверилац не може захтевати извршење радње, већ само накнаду штете. Против решења којим се одређује нови примерени рок и изриче нова новчана казна и против решења о извршењу новчане казне дозвољен је приговор. Нечињење и трпљење Члан 364. Ако се извршни дужник понаша противно обавези из извршне исправе да се уздржи од одређене радње (нечињење) или да трпи одређену радњу, у решењу о извршењу налаже му се да се понаша сагласно обавези и изриче новчана казна ако настави да се понаша противно обавези. Ако се и после тога извршни дужник понаша противно обавези суд, на предлог извршног повериоца, доноси решење о извршењу новчане казне, новим решењем изриче извршном дужнику нову новчану казну, вишу од претходне, ако се поново буде понашао противно обавези. На предлог извршног повериоца, суд поново доноси решење о извршењу новчане казне и новим решењем изриче извршном дужнику нову новчану казну, вишу од претходне, ако понови понашање које је противно обавези. Све то понавља се док се извршни дужник понаша противно обавези. Против решења којим се извршном дужнику изриче нова новчана казна и против решења о извршењу новчане казне дозвољен је приговор. Извршење ради успостављања пређашњег стања Члан 365. Ако понашање извршног дужника које је противно обавези из извршне исправе (на нечињење или трпљење и сл.) изазове од настанка извршне исправе промену која није у складу с правом извршног повериоца суд, на предлог извршног повериоца, доноси закључак којим овлашћује извршног повериоца да сам или уз помоћ другог лица, успостави пређашње стање о трошку и на ризик извршног дужника. На предујмљивање износа потребног за покриће трошкова радње и на коначне трошкове радње примењују се одредбе о трошковима радње коју, осим извршног дужника, може предузети и друго лице (чл. 361. и 362). Поновно сметање државине Члан 366. Ако је извршни дужник добровољно испунио обавезу из извршне исправе донесене у поступку због сметања државине или је на основу ње спроведено извршење, па поново начини сметање државине које се у суштини не разликује од ранијег суд, на предлог извршног повериоца и на основу исте извршне исправе, доноси ново решење о извршењу којим налаже враћање ствари у државину извршног повериоца или извршном дужнику изриче новчану казну према одредбама о повреди обавезе на нечињење (члан 364). Предлог за извршење може се поднети у року од 30 дана од дана сазнања за поновно сметање државине, а најкасније у року од једне године од поновног сметања. Против решења којим се извршном дужнику изриче новчана казна дозвољен је приговор. Право на накнаду штете Члан 367. Одредбе ове главе закона не искључују право извршног повериоца да у парничном поступку захтева накнаду штете због тога што је извршни дужник повредио обавезу да предузме, уздржи се или трпи одређену радњу. Глава пета ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА У ВЕЗИ С ПОРОДИЧНИМ ОДНОСИМА 1. Предаја детета Месна надлежност Члан 368. За одлучивање о предлогу за извршење ради предаје детета месно је надлежан суд према пребивалишту, односно боравишту или седишту странке која је поднела предлог за извршење или према пребивалишту, односно боравишту или седишту странке према којој се спроводи извршење или суд на чијем подручју се налази дете. Принудно одузимања детета спроводи суд на чијем се подручју дете затекне, по службеној дужности или на захтев странке која је поднела предлог за извршење. Суд надлежан за одлучивање о предлогу за извршење може одређене извршне радње поверити суду који није надлежан за спровођење извршења. Легитимација за подношење предлога за извршење Члан 369. Предлог за извршење може поднети родитељ коме је поверено вршење родитељског права, друго лице или установа којој је дете поверено на чување и васпитавање и орган старатељства. Посебно о предлогу за извршење Члан 370. У предлогу за извршење ради предаје детета не мора да буде назначено средство извршења, а ако је и назначено суд није њиме везан. Заштита интереса детета Члан 371. Суд посебно води рачуна о томе да се што боље заштити интерес детета. Суд може изузетно заказати рочиште, ако је то у најбољем интересу детета. Решење о извршењу Члан 372. Ако у извршној исправи није наложена предаја детета, у решењу о извршењу налаже се странци према којој се спроводи извршење да дете одмах преда или преда у одређеном року. Предаја детета може да се решењем о извршењу наложи и лицу на које се односи извршна исправа, лицу од чије воље зависи предаја детета и сваком другом лицу код кога се дете затекне у време доношења решења о извршењу или у току спровођења извршења. Налог да се дете одмах преда даје се пре свега ако су угрожени живот, здравље или психофизички развој детета или је извршном исправом одређена предаја незаконито одведеног или задржаног детета ради његовог повратка у страну државу (грађанскоправна отмица деце), или поновног успостављања односа старања или виђања родитеља и детета у страној држави. Средства извршења Члан 373. Пошто процени околности, суд у решењу о извршењу одређује следећа средства извршења: 1) принудно одузимање и предају детета; 2) новчану казну; 3) казну затвора. Она могу да се одреде и спроведу према лицу које противно налогу суда одбија да преда дете, лицу које отежава или спречава предају детета, лицу код кога се дете налази или лицу од чије воље зависи предаја детета. Суд може мењати средства извршења док се извршење не оконча. Новчана казна и казна затвора Члан 374. Новчана казна изриче се и извршава према одредбама о изрицању новчане казне ради предузимања радње коју може предузети само извршни дужник (члан 363). Против решења којим се изриче новчана казна може се изјавити приговор. Новчана казна не може бити замењена казном затвора. Суд може решењем против ког је дозвољен приговор изрећи казну затвора која траје све док се дете не преда, а најдуже до 60 дана. На извршење казне затвора примењују се одредбе закона којим се уређује извршење кривичних санкција, осим одредаба о одлагању извршења казне. Приговор против решења којим се изриче казна затвора одлаже његово извршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Достављање решења о извршењу органу старатељства. Улога психолога органа старатељства Члан 375. Најкасније десет дана пре почетка извршења, решење о извршењу доставља се надлежном органу старатељства, у чије име у извршном поступку учествује психолог. Школи, породичном саветовалишту и другим специјализованим установама за посредовање у породичним односима доставља се позив да учествују у извршном поступку ако је то неопходно. Психолог органа старатељства дужан је да утврди емоционални статус детета, начин његовог реаговања на стрес и механизме преовладавања, брзину прилагођавања на промене, емоционалне односе детета и лица са којим дете живи и лицем коме треба да буде предато и друге чињенице значајне за само организовање радњи извршења, као и да обави информативно саветодавни рад са лицем са којим дете живи и покуша да издејствује добровољну предају детета (упознавање са тиме да се добровољном предајом детета избегавају трауматско реаговање детета и штетне последице по његов раст и развој и сл.). На основу резултата рада свог психолога, орган старатељства може предложити судији подробније услове уређења простора у коме се спроводи извршење и начин предаје детета. Психолог органа старатељства дужан је да се и пре извршења и у току самог извршења руководи заштитом најбољег интереса детета. Принудно одузимање и предаја детета Члан 376. Суд обавештава странку која је поднела предлог за извршење и лице коме треба да се преда дете о времену и месту одузимања и предаје детета, по правилима о личном достављању. Дете принудно одузима и предаје орган старатељства уз присуство и надзор суда. Психолог органа старатељства је дужан да у току одузимања и предаје детета прати понашање и реакције детета и лица коме се дете одузима, да утиче на спречавање или смањење понашања која могу изазвати сукоб или трауматско реаговање детета, да саветује суд како да се одузимање и предаја детета остваре са што мање штете по раст и развој детета и да сам предузима све потребне радње у те сврхе и да унесе своја запажања у записник о одузимању и предаји детета и потпише га. *Службени гласник РС, број 54/2019 Спровођење извршења ако је наложено да се дете одмах преда Члан 377. Кад је решењем о извршењу наложено да се дете одмах преда, решење о извршењу предаје се лицу од кога се дете одузима при предузимању прве извршне радње. Ако то лице није присутно при одузимању детета, решење о извршењу доставља му се накнадно. Ако се дете одузима од лица на које се не односи извршна исправа, њему се предају решење о извршењу и записник о одузимању детета. Одсутност лица од кога се дете одузима не спречава одузимање детета. Поновљено извршење Члан 378. На предлог странке, суд поново извршава исто решење о извршењу ако се дете, противно решењу о извршењу, у року од 60 дана од предаје опет затекне код лица од кога је одузето. 2. Извршење ради одржавања личних односа са дететом Члан 379. У извршном поступку ради одржавања личних односа са дететом сходно се примењују поједине одредбе ове главе закона (чл. 368, 370, 371, 373, 374, 375, 376. и 377). *Службени гласник РС, број 54/2019 3. Извршење ради заштите од насиља у породици, заштите права детета и других одлука у вези с породичним односима Члан 380. У извршном поступку ради заштите од насиља у породици, заштите права детета или извршења других одлука у вези с породичним односима, сходно се, у зависности од обавезе извршног дужника, примењују одредбе ове главе закона. Глава шеста ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ВРАЋАЊА ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД Месна надлежност Члан 381. За одлучивање о предлогу за извршење и спровођење извршења обавезе послодавца да врати запосленог на рад или да га распореди на одређене послове, месно је надлежан и суд на чијем се подручју налази седиште послодавца. Рок за подношење предлога за извршење Члан 382. Предлог за извршење не може да се поднесе кад истекне 60 дана од када је извршни поверилац стекао право да поднесе предлог. Начин спровођења извршења Члан 383. Извршење ради враћања запосленог на рад или ради његовог распоређивања на одређене послове спроводи се изрицањем новчане казне послодавцу и његовом одговорном лицу, према одредбама о изрицању новчане казне ради предузимања радње коју може предузети само извршни дужник (члан 363). Изрицање новчане казне престаје када суд утврди да је запослени почео да ради на одговарајућим пословима или да му је то омогућено иако је одбио да ради, односно да је распоређен на послове одређене у извршној исправи. Накнада изгубљене зараде код враћања запосленог на рад Члан 384. Суд може, на предлог извршног повериоца који је захтевао враћање на рад, донети решење које има дејство решења о извршењу којим се послодавац обавезује да извршном повериоцу исплати месечне износе зараде која је доспела од правноснажности пресуде до враћања извршног повериоца на рад (накнада изгубљене зараде). Накнада изгубљене зараде одређује се у износу који би извршни поверилац примио да је био на раду, с порезима и доприносима који се исплаћују из зараде. Предлог за накнаду изгубљене зараде може да поднесе с предлогом за извршење ради враћања на рад или касније, до окончања извршног поступка. Послодавац може предложити суду да стави ван снаге решење о накнади изгубљене зараде ако се после доношења решења измене околности на којима је заснован. Могућност парничног поступка Члан 385. Ако суд не усвоји или само делимично усвоји предлог за накнаду изгубљене зараде, извршни поверилац може да зараду или њен остатак потражује у парничном поступку. Глава седма ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ДЕОБИ СУВЛАСНИЧКЕ СТВАРИ Месна надлежност Члан 386. За одлучивање о предлогу за извршење ради деобе ствари на којој постоје сувласници, месно је надлежан и суд на чијем се подручју налази ствар. Физичка деоба ствари Члан 387. Физичку деобу ствари спроводи јавни извршитељ. Он позива све учеснике у извршном поступку да присуствују деоби. Деоба продајом ствари Члан 388. Ако према извршној исправи ствар треба да се прода ради деобе, сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности или покретној ствари, ако се странке о појединим питањима друкчије не споразумеју. Извршни дужник може да купи ствар, а у поступку продаје ствари не плаћа јемство. У поступку деобе продајом непокретности или покретне ствари не примењују се одредбе о намирењу новчаног потраживања преносом ствари у својину извршног повериоца (чл. 190, 191. и 248). Трошкови извршног поступка Члан 389. Трошкове извршног поступка сносе сви сувласници, сразмерно висини удела на ствари. Сувласник који је изазвао посебне трошкове другом сувласнику дужан је да их накнади. Глава осма ИЗДЕЈСТВОВАЊЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ Безусловно потраживање Члан 390. Извршни дужник који је обавезан на давање изјаве воље, сматра се да је дао у часу правноснажности одлуке. Ако је извршни дужник обавезан судским или управним поравнањем или јавнобележничким записником о поравнању на давање изјаве воље, сматра се да је дао када је доспела његова обавеза. Условно потраживање Члан 391. Ако давање изјаве воље зависи од испуњења неке обавезе извршног повериоца или од наступања услова, сматра се да је извршни дужник дао изјаву када извршни поверилац испуни своју обавезу или када услов наступи. Наступање услова доказује се јавном или по закону овереном исправом. Јавни извршитељ, на захтев извршног повериоца, утврђује када је изјава воље дата. ДЕО ПЕТИ НАМИРЕЊЕ НОВЧАНИХ ПОТРАЖИВАЊА НАСТАЛИХ ИЗ КОМУНАЛНИХ И СРОДНИХ ДЕЛАТНОСТИ 1. Основне одредбе Појам комуналне и сродне делатности Члан 392. Под комуналном делатношћу сматра се делатност која је као таква одређена посебним законом. Сродна делатност, у смислу овог закона, јесте делатност од општег интереса којом се континуирано пружају услуге већем броју лица на одређеном подручју и периодично наплаћују. Подношење предлога за извршење Члан 393. Извршни поверилац дужан је да пре подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, захтева од Коморе да одреди јавног извршитеља коме ће поднети предлог за извршење. Захтев, поред осталог, садржи име и презиме или пословно име странака, пребивалиште, односно боравиште странака и матични број и порески идентификациони број ако је странка правно лице, предузетник или физичко лице које обавља делатност. Комора је дужна да одговори на захтев извршног повериоца у року од пет дана од дана пријема захтева, водећи рачуна о томе да се јавни извршитељи одређују равномерно, према азбучном реду уписа у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и да је за поступање по предлогу за извршење искључиво надлежан јавни извршитељ на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Ако Комора не одговори на захтев извршног повериоца у року од пет дана, извршни поверилац самостално одређује јавног извршитеља на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Јавни извршитељ дужан је да одбаци предлог за извршење ако му извршни поверилац уз предлог за извршење не достави одговор Коморе из кога произлази да је за јавног извршитеља одређен управо он, или ако не достави доказ да Комора није одговорила на захтев извршног повериоца у року од пет дана. Против решења о одбацивању предлога за извршење дозвољен је приговор. Подношење и садржину захтева извршног повериоца Комори, садржину одговора Коморе и начин на који Комора доставља одговор извршном повериоцу подробније прописује Комора. Посебне одредбе Члан 394. Предлог за извршење је уредан и када уместо потписа извршног повериоца или пуномоћника, који није адвокат, садржи факсимил. Не може се одредити извршење продајом једине непокретности у власништву извршног дужника физичког лица ради намирења потраживања чија главница не прелази износ од 5.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога за извршење. Решење се извршава после његове правноснажности. Потврду о наступању правноснажности решења издаје јавни извршитељ. Веродостојну исправу представља рачун или извод из пословних књига о извршеним комуналним или сродним услугама. Веродостојна исправа мора да буде подобна за доношење решења о извршењу на основу веродостојне исправе (члан 53). О предлогу за противизвршење одлучује суд који би био надлежан да одлучује о предлогу за извршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одбацивање или одбијање предлога за извршење Члан 395. Јавни извршитељ одбацује предлог за извршење који није дозвољен или није уредан или одбија предлог који није основан. Решење о одбацивању или одбијању предлога доставља се извршном повериоцу, не и извршном дужнику. Приговор извршног повериоца Члан 396. Извршни поверилац може приговором да побија решење о одбијању или одбацивању предлога за извршење или само део решења којим су одмерени трошкови поступка. Приговор се подноси преко јавног извршитеља који је донео решење из става 1. овог члана. О приговору одлучује суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Брисан је ранији став 4. (види члан 139. Закона - 54/2019-3) На приговор извршног повериоца и на поступак о приговору извршног повериоца сходно се примењују одредбе о приговору извршног дужника. *Службени гласник РС, број 54/2019 Садржина решења Члан 397. Јавни извршитељ који оцени да је предлог за извршење дозвољен, уредан и основан доноси решење о извршењу на основу веродостојне исправе. У решењу се обавезује извршни дужник да намири потраживање извршног повериоца у року од осам дана од дана достављања решења са одмереним трошковима поступка и одређују средство и предмет извршења или извршење на целокупној имовини ради намирења потраживања извршног повериоца и трошкова поступка. Кад је предлог за извршење састављен тако да у свему одговара решењу о извршењу које би се имало донети, а поднет је у потребном броју примерака, јавни извршитељ може издати скраћени препис решења стављањем отиска штамбиља који садржи текст којим се усваја предложено решење. *Службени гласник РС, број 54/2019 2. Приговор извршног дужника а) Основне одредбе Приговор Члан 398. Извршни дужник може приговором да побија решење, или само део решења којим су одмерени трошкови поступка. Приговор се подноси суду преко јавног извршитеља који је донео решење о извршењу. О приговору одлучује суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Брисан је ранији став 4. (види члан 141. Закона - 54/2019-3) Ако извршни дужник не поднесе приговор, јавни извршитељ у року од три радна дана од истека рока за приговор почиње да спроводи извршење. *Службени гласник РС, број 54/2019 Сходна примена одредаба о приговору против решења о извршењу на основу веродостојне исправе *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 399. На садржину приговора, рок за изјављивање, разлоге због којих се приговор може изјавити, разлоге о којима суд води рачуна по службеној дужности, поступак, рокове за одлучивање и одлуке о приговору, сходно се примењују одредбе овог закона о приговору против решења о извршењу на основу веродостојне исправе. Ако извршни поверилац призна наводе из приговора јавни извршитељ ће решењем усвојити приговор, ставити ван снаге решење о извршењу у целини или делимично и одлучити о трошковима поступка. На решење из става 2. овог члана може се изјавити приговор суду. *Службени гласник РС, број 54/2019 Извршење на основу извршне исправе ради намирења новчаног потраживања из комуналних и сродних делатности *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 400. Предлог за извршење на основу извршне исправе ради намирења потраживања из комуналних и сродних делатности подноси се Комори јавних извршитеља и на даљи поступак се примењују одредбе члана 393. овог закона. О жалби против решења јавног извршитеља којим је одлучено о предлогу за извршење из става 1. овог члана одлучује другостепени суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. У свему осталом сходно се примењују одредбе овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 Брисан је назив пододељка б) (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Брисани су називи чл. 401-405. (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Чл. 401-405. Брисани су (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Брисан је назив пододељка в) (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Брисани су називи чл. 406-408. (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Чл. 406-408. Брисани су (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Брисан је назив пододељка г) (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Брисани су називи чл. 409-413. (види члан 144. Закона - 54/2019-3) Чл. 409-413. Брисани су (види члан 144. Закона - 54/2019-3) ДЕО ШЕСТИ ОБЕЗБЕЂЕЊЕ Глава прва ОПШТА ПРАВИЛА Средства обезбеђења Члан 414. Средства обезбеђења јесу стицање заложног права на непокретности и покретној ствари по споразуму странака, стицање заложног права на непокретности и покретној ствари, претходне мере и привремене мере. Предлог за обезбеђење Члан 415. Поступак обезбеђења покреће се предлогом странке, а предлогом других лица или органа само кад је то законом одређено. У предлогу за обезбеђење прецизно се назначавају потраживање чије се обезбеђење захтева, законски разлози за обезбеђење, чињенице и докази из којих произлази вероватност постојања законских разлога за обезбеђење и врста средства обезбеђења. Предлог за обезбеђење претходном и привременом мером Члан 416. У предлогу за одређивање претходне или привремене мере назначава се и врста претходне или привремене мере и њено трајање, а у предлогу за одређивање привремене мере и средство и предмет којим се она извршава. Код назначивања средства и предмета којима се привремена мера извршава сходно се примењују одредбе о средствима и предметима извршења ради остваривања потраживања на основу решења о извршењу. Предлог за одређивање привремене мере одбацује се решењем ако не садржи средство и предмет којим се привремена мера извршава, без претходног враћања на допуну. Извршни поверилац дужан је да у предлогу назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља који спроводи извршење. Више претходних и привремених мера Члан 417. Извршни поверилац може предложити да се одреди једна или више претходних или привремених мера тако да се извршавају истовремено или тако да се следећа мера изврши ако претходна није била довољна да обезбеди потраживање. Сходно се примењују одредбе које уређују случај кад је у предлогу за извршење назначено више средстава и предмета извршења (члан 57). Одлучивање о предлогу за обезбеђење Члан 418. О предлогу за обезбеђење суд одлучује решењем којим одбацује, одбија или усваја предлог. Предлог за обезбеђење усваја се решењем о обезбеђењу. Искључива надлежност суда за доношење решења и закључака о полагању јемства Члан 419. Суд је искључиво надлежан да у поступку обезбеђења доноси решења, као и закључке о полагању јемства. Садржина решења о обезбеђењу Члан 420. Решење о обезбеђењу садржи врсту средства обезбеђења, кратко образложење законских разлога због којих је предлог за обезбеђење усвојен, поуку о томе да жалба не одлаже извршење решења, рок за жалбу, коме се жалба подноси и ко о њој одлучује и друге састојке одређене овим законом. Достављање решења о претходној и привременој мери Члан 421. На достављање решења о претходној или привременој мери сходно се примењују одредбе о томе ко и коме доставља решење о извршењу (члан 70). Дејство и извршење решења о обезбеђењу Члан 422. Решење о обезбеђењу има дејство решења о извршењу, и извршава се пре његове правноснажности. Претходна и привремена мера постају извршне кад се решење којим су одређене, достави оном ко је обавезан да нешто учини, не учини или трпи. Привремена мера у којој је одређен рок да извршни дужник или неко други нешто учини, постаје извршна кад одређени рок безуспешно истекне. Претходну и привремену меру извршава јавни извршитељ, осим у случајевима из члана 4. став 1. овог закона. Решење о стицању заложног права на непокретностима и покретним стварима извршава суд. *Службени гласник РС, број 54/2019 Жалба и приговор у поступку обезбеђења Члан 423. Странке имају право на жалбу против решења донетог о предлогу за обезбеђење и против решења о обустави поступка обезбеђења. Ако се побија само део решења донетог о предлогу за обезбеђење којим су одмерени трошкови поступка чини се то приговором. Приговор је дозвољен и против решења којим је одлучено о предлогу за продужење трајања претходне мере (члан 443. ст. 1. и 2) или привремене мере (члан 456. ст. 3. и 4). Брисан је ранији став 4. (види члан 146. Закона - 54/2019-3) На жалбу против решења о обезбеђењу сходно се примењују одредбе о жалби против решења о извршењу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор, а на жалбу против осталих решења у поступку обезбеђења сходно се примењују одредбе о жалби против осталих решења суда у извршном поступку (чл. 82–84). Посебна процесна правила о поступку обезбеђења Члан 424. Суд може одлучити о предлогу за обезбеђење пре него што га достави извршном дужнику и омогући му се да о њему изјасни: 1) ако би извршни поверилац, због одлагања, могао претрпети ненадокнадиву или тешко надокнадиву штету; 2) ради отклањања непосредне опасности противправног оштећења ствари или губитка или тешког угрожавања права; 3) ради спречавања насиља. Суд разматра и утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле, изузев кад се примењује принудни пропис. У поступку обезбеђења потраживања из брачних и породичних односа искључена је јавност. Недозвољеност обезбеђења Члан 425. Није дозвољено обезбеђење на стварима и правима која су изузета од извршења. Сходна примена Члан 426. На поступак обезбеђења сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак и одредбе овог закона, ако одредбама овог дела закона није друкчије одређено. Глава друга ЗАЛОЖНО ПРАВО НА НЕПОКРЕТНОСТИМА И ПОКРЕТНИМ СТВАРИМА ПО СПОРАЗУМУ СТРАНАКА Месна надлежност Члан 427. За одлучивање о предлогу за обезбеђење новчаног потраживања стицањем заложног права на непокретности или покретној ствари по споразуму странака и за спровођење обезбеђења месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност или покретна ствар. Предлог за обезбеђење Члан 428. Странке могу сагласно предложити суду да одреди упис заложног права на непокретности или покретној ствари извршног дужника, ради обезбеђења новчаног потраживања извршног повериоца. Рочиште и споразум странака Члан 429. На предлог странака, суд заказује рочиште на коме уноси у записник споразум странака о постојању новчаног потраживања и времену његовог доспећа и сагласност странака да се потраживање обезбеди заложним правом на непокретности или на покретним стварима после њиховог пописа. Потписани записник о споразуму странака има снагу судског поравнања и основ је за упис заложног права на непокретности или покретној ствари. Странка доставља записник о споразуму странака органу који води катастар непокретности, односно Регистар залоге. Заложно право стиче се у тренутку уписа записника о споразуму странака у катастар непокретности или Регистар залоге. Сходна примена Члан 430. На стицање заложног права на непокретности која није уписана у катастар непокретности сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности која није уписана у катастар непокретности (чл. 209. и 210). Глава трећа ЗАЛОЖНО ПРАВО НА НЕПОКРЕТНОСТИМА И ПОКРЕТНИМ СТВАРИМА НА ОСНОВУ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА ИЗ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ 1. Стицање заложног права на непокретности Месна надлежност Члан 431. За одлучивање о предлогу за обезбеђење новчаног потраживања стицањем заложног права на непокретности и за спровођење обезбеђења месно је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Решење о предлогу за обезбеђење Члан 432. На предлог извршног повериоца заснованог на извршној исправи која гласи на новчано потраживање, суд налаже да се у катастар непокретности упише заложно право извршног повериоца на непокретности извршног дужника. Предлог за обезбеђење има садржину као предлог за извршење. Извршни поверилац дужан је да уз предлог приложи извод из катастра непокретности којим доказује да је непокретност уписана као својина извршног дужника или исправу подобну за упис својине извршног дужника, ако је у катастар непокретности као власник уписано друго лице. Начин стицања заложног права на непокретности Члан 433. Заложно право на непокретности стиче се у тренутку уписа у катастар непокретности. Сходна примена Члан 434. На стицање заложног права на непокретности која није уписана у катастар непокретности сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности која није уписана у катастар непокретности (чл. 209. и 210). 2. Стицање заложног права на покретним стварима уписом у Регистар залоге Месна надлежност Члан 435. За одлучивање о предлогу за обезбеђење новчаног потраживања стицањем заложног права на покретној ствари и за спровођење обезбеђења месно је надлежан суд на чијем се подручју налази покретна ствар. Решење о обезбеђењу Члан 436. На предлог извршног повериоца заснованом на извршној исправи која гласи на новчано потраживање, суд налаже Регистру залоге да о трошку извршног повериоца упише његово заложно право на покретној ствари. Стицање заложног права и чување покретне ствари Члан 437. Заложно право на покретној ствари стиче се у тренутку уписа заложног права у Регистар залоге. На чување покретне ствари примењују се одредбе о чувању покретне ствари код извршења ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 229. и 230). Глава четврта ПРЕТХОДНЕ МЕРЕ Месна надлежност Члан 438. За одлучивање о предлогу за одређивање претходне мере месно је надлежан суд који би био надлежан за одлучивање о предлогу за извршење. Услови за одређивање претходне мере Члан 439. Претходном мером обезбеђује се новчано потраживање. Претходна мера одређује се на основу домаће одлуке која није правноснажна или домаћег судског или управног поравнања или јавнобележничког записника о поравнању по којима потраживање није доспело или на основу домаћег решења о извршењу на основу веродостојне исправе које је донето на основу менице или чека. Осим тога, да би се одредила претходна мера потребно је да извршни поверилац учини вероватном опасност да би без претходне мере намирење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано. Претпостављена опасност по потраживање Члан 440. Сматра се да опасност која може да осујети или знатно отежа намирење потраживања постоји ако се предлог за одређивање претходне мере заснива на: 1) решењу о извршењу на основу веродостојне исправе донетом на основу менице или чека против кога је благовремено поднет приговор; 2) пресуди којом је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев и против које је предложено понављање кривичног поступка; 3) одлуци која треба да се изврши у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 4) пресуди на основу признања на коју је поднета жалба; 5) судском или управном поравнању или јавнобележничком записнику о поравнању које се побија на законом одређен начин. Ако се предлог заснива на пресуди на основу признања на коју је поднета жалба или на судском или управном поравнању или јавнобележничком записнику о поравнању које се побија на законом одређен начин суд може, на предлог извршног дужника, условити одређивање или одржавање претходне мере полагањем јемства од извршног повериоца за штету коју би извршни дужник могао да претрпи од претходне мере. Ако извршни поверилац не положи јемство у року који одреди суд, суд решењем одбија предлог за одређивање претходне мере или решењем обуставља поступак обезбеђења. Претходна мера ради обезбеђења оброка који нису доспели Члан 441. Недоспели оброци потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања, обезбеђују се претходном мером само ако доспевају у једној години од подношења предлога за одређивање привремене мере. Претпоставља се да опасност која може да осујети или знатно отежа намирење потраживања недоспелих оброка постоји и ако је према извршном дужнику већ вођен извршни поступак ради наплате доспелих оброка или поднет предлог за извршење ради наплате доспелог оброка. Садржина решења о претходној мери. Трајање претходне мере Члан 442. Решење о претходној мери, поред осталог, садржи прецизно наведено новчано потраживање које се обезбеђује, с каматом и трошковима поступка, врсту претходне мере и трајање претходне мере. Претходна мера може да траје најдуже док не истекне 15 дана од испуњења услова за подношење предлога за извршење. Продужење трајања претходне мере Члан 443. Ако трајање претходне мере истекне пре него што одлука постане извршна суд, на предлог извршног повериоца, решењем продужава њено трајање ако нису промењени услови под којима је одређена. Извршни поверилац дужан је да предлог поднесе пре него што претходна мера истекне. Суд обуставља поступак обезбеђења ако се у року од 15 дана од истека претходне мере не испуне услови за подношење предлога за извршење, а извршни поверилац дотле не предложи да се трајање мере продужи. Ако се услови за подношење предлога за извршење испуне пре истека трајања претходне мере суд, на предлог извршног дужника, обуставља поступак обезбеђења, али извршни поверилац може одржати претходни меру до подношења предлога за извршење, ако њега поднесе у року од 15 дана од испуњења услова за то. Укидање претходне мере Члан 444. На предлог извршног дужника, суд решењем обуставља поступак обезбеђења и укида претходну меру и све спроведене радње: 1) ако извршни дужник положи суду, односно јавном извршитељу потраживање које се обезбеђује, са каматом и трошковима поступка; 2) ако извршни дужник докаже да је потраживање наплаћено или довољно обезбеђено; 3) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало; 4) ако одлука или судско или управно поравнање или јавнобележнички записник о поравнању на којима се претходна мера заснива престану да важе. Ако је поступак обезбеђења обустављен, али не зато што је извршни дужник положио потраживање које се обезбеђује (став 1. тачка 1) овог члана), већ из другог разлога (став 1. тач. 2)–4) овог члана), извршни поверилац дужан је да накнади извршном дужнику трошкове поступка обезбеђења. Врсте претходних мера Члан 445. Врсте претходних мера јесу: 1) попис покретних ствари и упис заложног права на пописаним покретним стварима у Регистар залоге; 2) пленидба новчаног потраживања извршног дужника и стицање заложног права на њему; 3) налог организацији за принудну наплату да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесе у депозит јавног извршитеља; 4) упис забране располагања финансијских инструмената и упис заложног права на њима у Централни регистар хартија од вредности; 5) упис заложног права извршног повериоца на уделу извршног дужника у друштву са ограниченом одговорношћу, ортачком друштву или командитном друштву у Регистар залоге и упис заплене удела у Регистар привредних субјеката; 6) пленидба потраживања извршног дужника да му се преда непокретност или одређена покретна ствар или испоручи одређена количина покретних ствари и стицање заложног права на заплењеном потраживању; 7) предбележба заложног права на непокретности у својини извршног дужника или на праву извршног дужника уписаном на непокретности. *Службени гласник РС, број 54/2019 Продаја заложених покретних ствари и пренос потраживања извршног дужника Члан 446. Јавни извршитељ може наложити да се заложене покретне ствари продају ако су подложне брзом кварењу или постоји опасност од знатног смањења њихове вредности. Продају се према одредбама о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари (чл. 218–255). Ако се претходна мера састоји од пленидбе новчаног потраживања извршног дужника и стицање заложног права на њему јавни извршитељ може, на предлог странке, наложити да се потраживање пренесе на извршног повериоца ради наплаћивања, ако постоји опасност да оно, због доцње у његовом испуњењу, неће моћи да се наплати или да ће престати право на регрес према другом лицу. Износ који се добије продајом покретне ствари и наплатом потраживања чува се код јавног извршитеља док се не обустави поступак обезбеђења или не поднесе предлог за извршење, а најдуже 30 дана од испуњења услова за подношење предлога за извршење. Глава пета ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ 1. Опште одредбе До када може да се одреди привремена мера Члан 447. Суд може одредити привремену меру пре, у току или после судског или управног поступка па док извршење не буде спроведено. Поред обезбеђења потраживања која се састоје од давања, чињења, нечињења или трпљења, привремена мера може да се одреди и ради обезбеђења потраживања која се састоје од захтева за утврђење постојања, односно непостојања неког права или правног односа, повреде права личности и истинитост, односно неистинитост неке исправе или захтева за преображај неког материјалног или процесног односа. Месна надлежност суда Члан 448. Ако је предлог за одређивање привремене мере поднет пре, у току или после парничног или другог поступка у коме се одлучује о основаности потраживања чије се обезбеђење тражи или истовремено с покретањем поступка, о предлогу одлучује суд који у првом степену одлучује о основаности потраживања. Ако је предлог поднет пре покретања или у току арбитражног поступка, о њему одлучује суд који би био месно надлежан за одлучивање о предлогу за извршење. Ако је предлог поднет у току извршења која спроводи јавни извршитељ, о њему одлучује суд који је донео решење о извршењу, а ако извршење спроводи суд, он и одлучује о предлогу. Услови за одређивање привремене мере Члан 449. Привременом мером обезбеђује се новчано или неновчано потраживање чије постојање извршни поверилац учини вероватним. Да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања извршни поверилац, поред вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним да ће без привремене мере извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања тиме што ће своју имовину или средства отуђити, прикрити или на други начин њима располагати (опасност по потраживање). Да би се одредила привремена мере за обезбеђење неновчаног потраживања, извршни поверилац, осим вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним и да би без привремене мере испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребљена сила или настати ненадокнадива штета (опасност по потраживање). Привременом мером могу да се обезбеде и недоспела, условна и будућа потраживања. Извршни поверилац није дужан да докаже опасност по потраживање ако учини вероватним да извршни дужник може због привремене мере претрпети само незнатну штету или да потраживање треба да се испуни у иностранству. Претпостављена опасност по новчано потраживање Члан 450. Сматра се да опасност по новчано потраживање постоји: 1) ако је ради наплате доспелих оброка законског издржавања према извршном дужнику већ вођен извршни поступак; 2) ако потраживање треба да се испуни у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 3) ако су редовни приходи извршног дужника мањи од његових законских обавеза и оних утврђених правноснажном одлуком суда и другог органа; 4) ако је према извршном дужнику покушано извршење које није успело зато што је одбио да пружи податке о томе где се налази његова имовина. Јемство уместо привремене мере Члан 451. Извршни поверилац може у предлогу за одређивање привремене мере или касније изјавити да се, уместо одређивања привремене мере, задовољава тиме да извршни дужник положи јемство у висини и на време које закључком одреди суд. Полагање јемства уместо привремене мере може да се дозволи и на предлог извршног дужника, поднет пре или после одређивања привремене мере. Ако јемство буде положено пре одређивања привремене мере суд одбија предлог за одређивање привремене мере, а ако буде положено после тога суд обуставља поступак обезбеђења. Јемство као услов за одређивање привремене мере Члан 452. На предлог извршног повериоца, суд може одредити привремену меру и када извршни поверилац не учини вероватним постојање потраживања и опасност по потраживање, ако у року одређеном у решењу о привременој мери положи јемство за штету која би извршном дужнику могла бити нанета одређивањем и извршењем привремене мере. Док се не положи јемство, привремена мера се не извршава, а ако се јемство не положи у року, суд обуставља поступак обезбеђења. На предлог извршног дужника, суд може, према околностима, решењем о привременој мери или касније закључком одредити да извршни поверилац положи јемство и када је учинио вероватним постојање потраживања и опасност по потраживање. Садржина решења о привременој мери Члан 453. Решење о привременој мери, поред осталог, садржи прецизно наведено потраживање које се обезбеђује, врсту привремене мере и средство и предмет којим се та мера извршава. Дејство привремене мере Члан 454. Привремена мера није основ за стицање заложног права извршног повериоца. Извршни поверилац може од лица које је било дужно да поштује привремену меру захтевати накнаду штете коју је претрпео због тога што мера није поштована. Недозвољеност привремене мере Члан 455. Није дозвољено да се одреди привремена мера ради обезбеђења новчаног потраживања ако постоје услови за одређивање другог средства обезбеђења којим се постиже иста сврха. Није дозвољено одређивање привремене мере којом би се забранило спровођење извршења. *Службени гласник РС, број 54/2019 Трајање привремене мере Члан 456. Трајање привремене мере одређује се у решењу о привременој мери. Ако је решење о привременој мери донето пре покретања парничног или другог поступка или ради обезбеђивања будућег потраживања, у њему се одређује рок у коме је извршни поверилац дужан да поднесе тужбу или покрене други поступак ради оправдања привремене мере. На предлог извршног повериоца, суд решењем продужава трајање привремене мере ако нису промењени услови под којима је мера одређена. Извршни поверилац дужан је да поднесе предлог да се продужи трајање привремене мере пре него што она истекне. Укидање привремене мере Члан 457. На предлог извршног дужника, суд обуставља поступак обезбеђења и укида привремену меру и све спроведене радње: 1) ако извршни поверилац у року одређеном привременом мером не поднесе тужбу или не покрене други поступак ради оправдања привремене мере; 2) када истекне трајање привремене мере; 3) ако су се услови под којима је привремена мера одређена тако променили да она више није потребна; 4) ако извршни дужник положи суду, односно јавном извршитељу потраживање које се обезбеђује, са каматом и трошковима поступка; 5) ако извршни дужник докаже да је потраживање наплаћено или довољно обезбеђено; 6) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало. Накнада штете извршном дужнику Члан 458. Извршни дужник има право да му извршни поверилац накнади штету нанесену привременом мером која није била основана или коју извршни поверилац није оправдао. Право на накнаду штете остварује се у парничном поступку. 2. Врсте привремених мера за обезбеђивање новчаног потраживања Члан 459. Ради обезбеђења новчаног потраживања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети покретне ствари чији је власник и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и поверавање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети непокретности чији је власник или друга стварна права која су уписана у његову корист на непокретностима у катастар непокретности, уз упис забележбе забране у катастар непокретности; 3) забрана дужнику извршног дужника да исплати потраживање или преда ствар извршном дужнику и забрана извршном дужнику да прими исплату потраживања или прими ствар и да њима располаже; 4) налог организацији за принудну наплату да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесе у депозит јавног извршитеља; 5) налог Централном регистру хартија од вредности да упише забрану отуђења и оптерећења акција извршног дужника и упише забрану извршном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) одузимање готовог новца или хартија од вредности од извршног дужника и њихово полагање у судски депозит, односно код јавног извршитеља. *Службени гласник РС, број 54/2019 3. Врсте привремених мера за обезбеђење неновчаног потраживања Члан 460. Ради обезбеђења неновчаног потраживања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети покретне ствари које су предмет потраживања извршног повериоца и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и поверавање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети непокретност која је предмет потраживања извршног повериоца, уз упис забележбе забране у катастар непокретности; 3) забрану извршном дужнику да предузима радње које могу нанети штету извршном повериоцу и забрану да промени ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 4) забрана дужнику извршног дужника да преда извршном дужнику ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 5) налог Централном регистру хартија од вредности да упише забрану отуђења и оптерећења акција које су предмет потраживања извршног повериоца и упише забрану извршном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) налог извршном дужнику да предузме радње потребне да се сачува непокретност или покретна ствар и спречи њихова физичка промена, оштећење или уништење; 7) привремено уређење спорног односа, ако је потребно да би се отклонила опасност од насиља или веће ненадокнадиве штете. Глава шеста РЕГИСТАР СУДСКИХ ЗАБРАНА 1. Основне одредбе Појам Члан 461. Регистар судских забрана (у даљем тексту: Регистар) јесте јавни регистар који садржи податке о привременим мерама донетим пре, у току или после судског поступка, којима се забрањује отуђење, односно оптерећење покретних ствари, непокретности или стварних права на непокретностима. Регистар је јединствена, централна електронска база података у којој се чувају сви унети подаци. Надлежност за вођење Регистра, именовање и разрешење регистратора Члан 462. Регистар води Агенција за привредне регистре, преко регистратора. Регистратор се именује и разрешава према закону којим се уређује Агенција за привредне регистре. Привремене мере које се уписују Члан 463. У Регистар се, на захтев извршног повериоца, уписују: 1) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети покретне ствари чији је власник или покретне ствари које су предмет потраживања извршног повериоца; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети непокретности чији је власник или друга стварна права на непокретности или непокретност која је предмет потраживања извршног повериоца. Подаци који се уписују у Регистар Члан 464. У Регистар се уписују: 1) подаци о привременој мери: назив суда који је донео решење о привременој мери, пословни број и датум решења о привременој мери, садржина и трајање привремене мере; 2) подаци о извршном дужнику; 3) подаци којима се одређује непокретност или покретна ствар на коју се привремена мера односи; 4) подаци о обустављању поступка обезбеђења привременом мером; 5) други подаци сагласно посебном закону. Ако је извршни дужник домаће физичко лице, о њему се у Регистар уписују име и презиме, јединствен матични број грађана и пребивалиште, а ако је страно физичко лице – име, презиме, пребивалиште, односно боравиште, број путне исправе и држава издавања путне исправе. Ако је извршни дужник домаће правно лице, о њему се у Регистар уписују пословно име и матични број, а ако је страно правно лице – пословно име, ознака под којом се води у страном регистру привредних субјеката и назив тог регистра и држава у којој је седиште страног правног лица. У Регистар се, на захтев заинтересованог лица, уписују и промене већ уписаних података. Доступност Регистра и јавност података Члан 465. Регистар је доступан свим лицима, ради уписа и брисања података, увида у документацију и претраживања података. Подаци садржани у Регистру јавно су доступни преко интернет стране Регистра. Свако има право да, сагласно прописима, захтева извод о подацима из Регистра и извод којим се потврђује да Регистар не садржи податке о забрани отуђења, односно оптерећења непокретности или стварног права на њој или забрани отуђења, односно оптерећења покретне ствари. 2. Поступак уписа у Регистар Члан 466. На питања која се односе на поступак уписа у Регистар, примењује се закон којим се уређује поступак регистрације у Агенцији за привредне регистре, ако овим законом није другачије прописано. 3. Дејство уписа података у Регистар према трећим лицима Члан 467. Нико се од тренутка уписа не може позивати да није упознат са забраном отуђења, односно оптерећења покретне ствари, нити да му нису били познати подаци који су о њој уписани у Регистар. Исто важи и у погледу непокретности која није уписана у катастар непокретности. Претпоставља се да је купац покретне ствари која је предмет забране отуђења, односно оптерећења која није уписана у Регистар савестан, као и да је савестан купац непокретности која није уписана у катастар непокретности ако забрана њеног отуђења, односно оптерећења није уписана у Регистар. ДЕО СЕДМИ ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉИ Глава прва ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 1. Основе положаја јавних извршитеља Јавна овлашћења Члан 468. Јавни извршитељ врши јавна овлашћења која су му поверена овим или другим законом. Јавни извршитељ обавља делатност као предузетник или као члан ортачког друштва чији чланови су искључиво јавни извршитељи. Број јавних извршитеља Члан 469. Број јавних извршитеља одређује министар. Један јавни извршитељ одређује се, по правилу, на 25.000 становника. Министар може одредити да на 25.000 становника буде више од једног јавног извршитеља, у зависности од потреба или на образложени предлог Коморе. Јавноизвршитељска тарифа Члан 470. Јавни извршитељ има право на накнаду за рад и на накнаду трошкова, према Јавноизвршитељској тарифи. Јавноизвршитељску тарифу прописује министар. 2. Почетак делатности јавног извршитеља Услови за именовање јавног извршитеља Члан 471. Јавног извршитеља именује министар, за подручје вишег суда и подручје привредног суда. За јавног извршитеља може да се именује пословно способан држављанин Републике Србије који испуњава следеће услове: 1) дипломирао је на правном факултету и има положен испит за јавног извршитеља и правосудни испит; 2) завршио је почетну обуку и има најмање две године радног искуства на пословима правне струке после положеног правосудног испита; 3) достојан за делатност јавног извршитеља; 4) над ортачким друштвом чији је ортак не води се стечајни поступак; 5) против њега не води се кривични поступак за кривично дело против правног саобраћаја или службене дужности, није осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним делатности јавног извршитеља. За јавног извршитеља не може да се именује лице које је разрешено дужности јавног извршитеља или јавног бележника, коме је изречена дисциплинска мера брисања из именика адвоката или је разрешено судијске функције или функције јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца. Достојност за делатност јавног извршитеља утврђује се према општеприхваћеним моралним нормама и Етичком кодексу јавних извршитеља и Стандардима професионалног понашања јавних извршитеља. Испит за јавног извршитеља Члан 472. Испит за јавног извршитеља може да полаже лице које је завршило правни факултет и има најмање две године радног искуства на пословима правне струке. Министарство води евиденцију о лицима са положеним испитом за јавног извршитеља, која садржи име и презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, пребивалиште, датум полагања испита и успех на испиту. Програм за полагање испита за јавног извршитеља, начин полагања испита, вођење евиденције о лицима са положеним испитом за јавног извршитеља и друга питања од значаја за полагање испита подробније прописује министар. Испитна комисија Члан 473. Испит за јавног извршитеља полаже се пред испитном комисијом коју именује министар. Састав и начин рада испитне комисије прописује министар. Чланови испитне комисије примају накнаду за рад у комисији, чију висину одређује министар. Јавни конкурс Члан 474. Јавни извршитељи се именују после јавног конкурса који расписује министар, а води конкурсна комисија. Конкурсна комисија има пет чланова које именује министар. Два члана конкурсне комисије јесу јавни извршитељи који се именују са листе коју предлаже Комора. Поступак јавног конкурса, састав конкурсне комисије и начин њеног рада подробније прописује министар. Мерила за предлагање кандидата за јавног извршитеља Члан 475. Конкурсна комисија саставља предлог кандидата за именовање са образложењем и прослеђује га министру. При састављању предлога кандидата конкурсна комисија води рачуна о дужини и врсти радног искуства на пословима правне струке, општем успеху на правосудном испиту и испиту за јавног извршитеља, и о стручним знањима и вештинама корисним за делатност јавног извршитеља (стручне специјализације, познавање страног језика и сл.). Именовање јавног извршитеља Члан 476. Министар именује јавног извршитеља решењем, између предложених кандидата. Решење о именовању јавног извршитеља објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. При именовању јавног извршитеља нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби на подручју јединице локалне самоуправе у којој се налази седиште јавног извршитеља. Решење о именовању је коначно у управном поступку. Полагање заклетве јавног извршитеља Члан 477. Јавни извршитељ полаже заклетву пред министром у року од 30 дана од дана пријема решења о именовању. Заклетва гласи: „Заклињем се чашћу да ћу поштовати Устав и законе Републике Србије и делатност јавног извршитеља обављати савесно, непристрасно и предано”. Ако јавни извршитељ неоправдано не положи заклетву у року од 30 дана од дана пријема решења о именовању, сматра се да није именован. Министар решењем утврђује да се сматра да јавни извршитељ није именован. Решење министра је коначно у управном поступку. У случају из става 4. овог члана, министар може именовати за јавног извршитеља другог кандидата кога је конкурсна комисија предложила. *Службени гласник РС, број 54/2019 Услови који се испуњавају пре полагања заклетве Члан 478. Пре полагања заклетве јавни извршитељ мора да: 1) закључи уговор о осигурању за штету коју би својом делатношћу могао проузроковати другом лицу и уговор о осигурању просторија и предмета примљених у депозит за случај њиховог оштећења, уништења или нестанка; 2) изради печат и штамбиљ. Доказ да су закључени уговори и израђени печат и штамбиљ достављају се министарству у року од 25 дана од дана пријема решења о именовању. Отпочињање делатности и почетак рада јавног извршитеља Члан 479. Комора издаје јавном извршитељу решење о отпочињању делатности, у року од 15 дана од дана полагања заклетве. Решење о отпочињању делатности садржи и дан у коме јавни извршитељ почиње да ради и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Сматра се да јавни извршитељ није именован ако неоправдано не почне да ради на дан одређен у решењу о отпочињању делатности. Министар решењем утврђује да се сматра да јавни извршитељ није именован. Решење министра је коначно у управном поступку. У случају из става 4. овог члана, министар може именовати за јавног извршитеља другог кандидата кога је конкурсна комисија предложила. *Службени гласник РС, број 54/2019 Услови који се испуњавају пре отпочињања делатности Члан 480. Пре отпочињања делатности јавни извршитељ мора да: 1) обезбеди канцеларију и опрему неопходну за спровођење извршења и обезбеђења; 2) плати Комори уписнину. Комора утврђује да ли је именовани јавни извршитељ испунио услове у погледу опремљености канцеларије и опреме неопходне за рад. О испуњености услова прописаних ставом 2. овог члана Комора је дужна да сачини записник и достави га министарству. *Службени гласник РС, број 54/2019 Обавезе јавног извршитеља након отпочињања делатности *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 480а Јавни извршитељ дужан је да у року од 30 дана од дана отпочињања делатности министарству достави доказ о престанку радног односа, односно доказ о престанку функције из члана 487. став 1. тачка 4) овог закона, у супротном биће разрешен. *Службени гласник РС, број 54/2019 Подзаконски прописи о почетку рада Члан 481. Министар прописује опште услове за закључивање уговора о осигурању за штету коју би јавни извршитељ својом делатношћу могао изазвати другом лицу и уговора о осигурању просторија и предмета примљених у депозит за случај њиховог оштећења, уништења или нестанка, као и најнижу висину оба осигурања. Услове који се тичу канцеларије, опреме неопходне за спровођење извршења и обезбеђења и уписнине прописује Комора. Табла, печат и штамбиљ Члан 482. Јавни извршитељ истиче на згради у којој је његова канцеларија таблу која садржи назив и грб Републике Србије, назив „јавни извршитељ” и његово име и презиме. Ако је седиште јавног извршитеља у јединици локалне самоуправе у којој је у службеној употреби језик и писмо националне мањине, на табли се назив „јавни извршитељ” исписује и на њеном језику и писму. Јавни извршитељ има печат који садржи назив и грб Републике Србије, име и презиме јавног извршитеља, назив „јавни извршитељ” и седиште јавног извршитеља. На облик, изглед и величину печата примењује се закон којим се уређује печат државних и других органа. Јавни извршитељ има и штамбиљ који садржи назив Републике Србије, име и презиме јавног извршитеља, назив „јавни извршитељ” и седиште јавног извршитеља. Облик, изглед и величину штамбиља подробније прописује министар. Ако је седиште јавног извршитеља у јединици локалне самоуправе у којој је у службеној употреби језик и писмо националне мањине, текст печата и штамбиља исписује се и на њеном језику и писму. Оверени отисак печата и штамбиља депонују се код министарства. Потпис и легитимација. Коришћење печата, штамбиља и легитимације Члан 483. Јавни извршитељ има легитимацију, коју издаје министарство, и у коју се уноси име и презиме јавног извршитеља, назив судова за чије подручје је именован и регистарски број легитимације. Образац легитимације јавног извршитеља, издавање и уништавање легитимације и евиденцију о издатим легитимацијама прописује министар. Јавни извршитељ може да користи печат, штамбиљ и легитимацију само за службене радње које врши унутар својих овлашћења. Оверени потпис јавног извршитеља депонује се код министарства. 3. Престанак делатности јавног извршитеља Разлози за престанак делатности Члан 484. Јавном извршитељу делатност престаје на лични захтев, кад наврши радни век или кад буде разрешен. Јавни извршитељ који је навршио радни век или је разрешен брише се из Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. Престанак делатности на захтев јавног извршитеља Члан 485. Јавни извршитељ може захтевати од министарства да му делатност престане брисањем из Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. У сваком случају, јавном извршитељу престаје делатност ако не буде брисан из Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља у року од 30 дана од дана подношења захтева. Престанак делатности због навршења радног века јавног извршитеља Члан 486. Јавном извршитељу престаје делатност по сили закона кад наврши радни век. Радни век навршава када напуни 67 година живота. Министар решењем утврђује навршавање радног века јавног извршитеља. Решење министра је коначно у управном поступку. Разлози за разрешење јавног извршитеља Члан 487. Јавни извршитељ разрешава се: 1) ако престане да испуњава услове за делатност јавног извршитеља; 2) ако је прикрио законску сметњу од које зависи именовање јавног извршитеља; 3) ако заснује радни однос; 4) ако прихвати јавну функцију или функцију у органу управљања или надзора привредног друштва или почне да се бави пословима обезбеђења, адвоката или јавног бележника или другим плаћеним занимањем или пословима који неспојиви са јавноизвршитељском делатношћу; 5) ако не плаћа премију за осигурање за штету коју би својом делатношћу могао проузроковати другом лицу или премију за осигурање просторија и предмета примљених у депозит за случај њиховог оштећења, уништења или нестанка; 6) ако постоји знатна несагласност између података из извештаја о имовини и стварне имовине јавног извршитеља; 7) ако му буде изречена дисциплинска мера трајне забране делатности јавног извршитеља; 8) ако буде правноснажно осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кривично дело против правног саобраћаја или службене дужности или за кажњиво дело које га чини недостојним делатности јавног извршитеља. Министар даје мишљење о неспојивости послова из става 1. тачка 4) овог члана са јавноизвршитељском делатношћу. *Службени гласник РС, број 54/2019 Одлучивање о разрешењу јавног извршитеља Члан 488. Поступак одлучивања о разрешењу јавног извршитеља покреће министар, на предлог Коморе или на сопствену иницијативу. Јавном извршитељу пружа се прилика да се пред министром изјасни о томе да ли постоје разлози за разрешење, изузев кад му је изречена дисциплинска мера трајне забране делатности јавног извршитеља. О томе да ли постоје разлози за разрешење одлучује министар. Решење о разрешењу јавног извршитеља објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Решење о разрешењу је коначно у управном поступку. Последице престанка делатности јавног извршитеља Члан 489. Кад јавном извршитељу престане делатност, наставља је његов заменик, а ако нема заменика министар именује другог јавног извршитеља са тог подручја који привремено преузима његове послове. Он се именује у решењу којим се јавни извршитељ брише из Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља, или у решењу којим се утврђује да је јавни извршитељ навршио радни век или којим се јавни извршитељ разрешава или у посебном решењу. У случају из става 1. овог члана министар је дужан да распише конкурс за именовање новог јавног извршитеља у року од 90 дана. *Службени гласник РС, број 54/2019 Ванредни надзор Коморе Члан 490. Комора је дужна да изврши ванредни надзор над радом јавног извршитеља коме је престала делатност. Јавни извршитељ дужан је да одмах по пријему решења због кога му престаје делатност преда Комори све списе, књиге, евиденције и печат и штамбиљ. Архиву јавног извршитеља пописује трочлана комисија коју именује Комора. 4. Спреченост јавног извршитеља да обавља делатност и привремени заменик јавног извршитеља Члан 491. Јавни извршитељ који је спречен да обавља делатност, а нема заменика, одређује јавног извршитеља или заменика другог јавног извршитеља да га привремено замењује (привремени заменик јавног извршитеља) и о томе одмах обавештава министарство, Комору и суд за чије подручје је именован. Ако не одреди привременог заменика пре спречености или се одређени привремени заменик не прихвати посла, привременог заменика одређује решењем председник Коморе. Јавни извршитељ увек може опозвати привременог заменика кога је одредио он и одредити другог, а председник Коморе увек може опозвати привременог заменика кога је он одредио и одредити другог. Привремени заменик води канцеларију у име и за рачун одсутног јавног извршитеља. Јавни извршитељ дужан је да исплати привременом заменику примерену накнаду која се уређује Јавноизвршитељском тарифом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Удаљавање са дужности Члан 492. Јавни извршитељ се удаљава са дужности ако му је одређен притвор. Јавни извршитељ може бити удаљен са дужности ако се против њега води кривични поступак за кривично дело против правног саобраћаја или службене дужности или за кажњиво дело које га чини недостојним делатности јавног извршитеља. Јавног извршитеља решењем удаљава министар. У случају из става 2. овог члана ако јавни извршитељ нема заменика, његови предмети се додељују јавном извршитељу са тог подручја којег именује министар решењем из става 3. овог члана. Решење је коначно у управном поступку. *Службени гласник РС, број 54/2019 Глава друга ОВЛАШЋЕЊА И ДУЖНОСТИ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Најважнија овлашћења извршитеља Члан 493. Јавни извршитељ пре свега: 1) доноси решење о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности; 2) закључком одређује средство и предмет извршења, мења га или додаје; 3) доноси решења и закључке; 4) предузима радње којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење; 5) доставља акте суда и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку ако јавни извршитељ спроводи извршење; 6) прибавља податке о извршном дужнику (члан 30.); 7) обавља друге послове прописане овим или посебним законом. *Службени гласник РС, број 54/2019 Поштовање закона и судских одлука и чување пословне тајне Члан 494. Јавни извршитељ дужан је да се придржава закона и судских одлука и да сваку радњу извршења и обезбеђења без одлагања бележи у евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању. Јавни извршитељ дужан је да као пословну тајну чува податке које је сазнао у обављању делатности и не сме да их користи ради стицања користи за себе или другог. Ова дужност не престаје с престанком делатности јавног извршитеља. Разлози за изузеће јавног извршитеља Члан 495. Јавни извршитељ искључује се у поступку у коме се непосредно или посредно одлучује о његовим правима и обавезама или правима и обавезама његовог супружника или ванбрачног партнера или крвног сродника у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства или о правима и обавезама лица са којима је у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља, којима је законски заступник и у поступку у коме се одлучује о правима и обавезама правног лица чији је оснивач . Јавни извршитељ искључује се и ако је са странком био у пословном односу поводом кога се спроводи извршење или ако је био заступник или одговорно лице у правном лицу које је странка у поступку. Јавни извршитељ може бити изузет и ако друге чињенице доводе у сумњу његову непристрасност. Подношење тужбе против јавног извршитеља који спроводи извршење не представља разлог за његово искључење или изузеће. *Службени гласник РС, број 54/2019 Неспојивост Члан 496. Са делатношћу јавног извршитеља неспојива је јавна функција, функција у органу управљања или надзора привредног друштва, послови обезбеђења, адвокатуре или јавног бележништва, било које друго плаћено занимање, као и други послови који су као неспојиви одређени прописом Коморе. Неспојивости не подлежу научне, стручне, уметничке и образовне делатности, посредовање у мирном решавању спорова, послови судског преводиоца, као и деловање у Комори и међународним удружењима извршитеља. Обавеза поштовања Етичког кодекса јавних извршитеља и Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља Члан 497. Јавни извршитељ дужан је да поштује Етички кодекс јавних извршитеља и Стандарде професионалног понашања јавних извршитеља. Етички кодекс јавних извршитеља доноси Комора, а Стандарде професионалног понашања јавних извршитеља министар. Одговорност за штету Члан 498. Јавни извршитељ одговара својом целокупном имовином за штету коју својом кривицом проузрокује у извршном поступку или поступку обезбеђења. За ту штету не одговара Република Србија. Дужност стручног усавршавања јавних извршитеља и почетна обука Члан 499. Јавни извршитељ је дужан да похађа редовну стручну обуку. Комора води евиденцију о похађању редовне стручне обуке и других облика стручног усавршавања и о томе обавештава министарство. Програм стручног усавршавања јавних извршитеља прописује Комора. Пре именовања за јавног извршитеља кандидат мора да оконча почетну обуку, чији програм и трајање прописује Комора. Комора води евиденцију о похађању почетне и редовне стручне обуке и других облика стручног усавршавања и о томе обавештава министарство. Евиденција о похађању редовне стручне обуке и других облика стручног усавршавања садржи име и презиме и седиште јавног извршитеља и облик и трајање обуке. Евиденција о похађању почетне обуке садржи име и презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, пребивалиште, односно боравиште и датум похађања обуке. Рачуни јавног извршитеља Члан 500. Јавни извршитељ има код банке најмање један наменски рачун на своје име. На наменски рачун јавног извршитеља уплаћују се средства остварена у извршном поступку и поступку обезбеђења. Средства на наменском рачуну не могу бити заплењена ради испуњења обавеза јавног извршитеља. Јавни извршитељ дужан је да средства која су уплаћена на наменски рачун ради намирења извршног повериоца пренесе без одлагања на рачун извршног повериоца. Јавни извршитељ има и најмање један посебан рачун за уплату накнаде за рад и накнаде трошкова. Обавеза извештавања о имовини Члан 501. Јавни извршитељ дужан је да на дан именовања и потом једанпут годишње подноси Комори извештај о имовини и редован годишњи финансијски извештај. Комора проверава тачност података из оба извештаја тако што прибавља потребне податке од органа који воде одговарајуће евиденције о имовини и приходима. Извештај о имовини садржи податке који су одређени законом којим се уређује Агенција за борбу против корупције. Начин подношења података из извештаја прописује Комора. Годишњи и редовни извештај о пословању јавног извршитеља *Службени гласник РС, број 54/2019 Члан 502. Јавни извршитељ подноси најмање једанпут годишње извештај о пословању министарству и Комори. Подаци из годишњег извештаја објављују се на интернет страници министарства и Коморе. Јавни извршитељ подноси једном дневно редовни извештај о пословању из евиденције о поступцима извршења и обезбеђења министарству. *Службени гласник РС, број 54/2019 Обавеза вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању Члан 503. Јавни извршитељ води евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању. Евиденција је јавна и садржи: 1) назив суда који је донео решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о претходној или превременој мери и пословни број судског предмета; 2) пословни број предмета јавног извршитеља; 3) име и презиме или пословно име извршног дужника и извршног повериоца; 4) предмете и средства извршења или обезбеђења; 5) уплаћено јемство и датум уплате; 6) решења и закључке које је јавни извршитељ донео; 7) износ који је наплатио од извршног дужника; 8) време предузимања радњи и њихов исход; 9) име и презиме или пословно име лица која су намирена и износ намирења; 10) коначни износ накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља. Поред података из става 2. овог члана који су јавни, евиденција садржи и податке који нису јавни и то: адресу или адресу седишта, јединствени матични број грађана или матични број извршног дужника и извршног повериоца, број рачуна, износ уплаћеног јемства, износ потраживања, бројеве рачуна код пословне банке са којих или на које се врши уплата или пренос средстава извршног дужника и извршног повериоца, износе накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља, скениране исправе које је донео суд и доставио јавном извршитељу и исправе које је донео јавни извршитељ, дневне изводе са наменског и посебног рачуна јавног извршитеља код пословне банке. Подаци у електронској евиденцији јавног извршитеља морају да буду истоветни са подацима из исправа за сваки предмет. Рок за упис података из списа предмета за које се води електронска евиденција износи 15 дана. Евидентира се и број поступака у којима је у једној години јавни извршитељ поступао. Начин вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању подробније прописује министар. Евиденција о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању води се и у електронском облику, а подаци из ње уносе се у централну базу података, која је део правосудног информационог система. *Службени гласник РС, број 54/2019 Плаћање чланарине Комори Члан 504. Јавни извршитељ дужан је да плаћа чланарину Комори. Чланарина се састоји од непромењивог дела и дела чија висина зависи од бројности предмета јавног извршитеља. Начин одређивања чланарине, начин на који се она плаћа и њену висину подробније прописује Комора. Глава трећа ЗАМЕНИЦИ И ПОМОЋНИЦИ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Заменик јавног извршитеља Члан 505. Јавни извршитељ може имати једног или више заменика. За заменика јавног извршитеља именује се лице које испуњава услове да буде именовано за јавног извршитеља. Заменик јавног извршитеља овлашћен је да у име јавног извршитеља предузима све радње и доноси сва решења и све закључке. Решења и закључке потписује својим именом и презименом и називом „заменик јавног извршитеља”. При предузимању радњи којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење користи печат и штамбиљ јавног извршитеља и сопствену легитимацију, коју му издаје министарство. Легитимација заменика јавног извршитеља садржи име и презиме заменика јавног извршитеља, име и презиме јавног извршитеља за чијег заменика је именован, називе судова за чије подручје је јавни извршитељ именован и регистарски број легитимације. Образац легитимације заменика јавног извршитеља, издавање и уништавање легитимације и евиденцију о издатим легитимацијама прописује министар. Одговорност јавног извршитеља и заменика Члан 506. Јавни извршитељ и заменик јавног извршитеља солидарно одговарају за штету коју заменик јавног извршитеља проузрокује својим радом. Заменик јавног извршитеља дужан је да чува пословну тајну као јавни извршитељ. Именовање заменика јавног извршитеља Члан 507. Заменика јавног извршитеља именује министар на предлог јавног извршитеља, по прибављеном мишљењу Коморе. Сматраће се да је Комора дала позитивно мишљење ако на захтев министарства не одговори у року од 30 дана. При именовању заменика јавног извршитеља нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби на подручју јединице локалне самоуправе у којој се налази седиште јавног извршитеља. Решење донето о предлогу за именовање заменика јавног извршитеља јесте коначно у управном поступку. Заменик јавног извршитеља почиње да ради наредног дана од полагања заклетве пред министром. Текст заклетве заменика јавног извршитеља исти је као текст заклетве јавног извршитеља. *Службени гласник РС, број 54/2019 Сходна примена одредаба о јавном извршитељу Члан 508. Одредбе о престанку делатности јавног извршитеља, о овлашћењима и дужностима јавног извршитеља, о надзору над радом и дисциплинској одговорности, сходно се примењују на заменика јавног извршитеља. Министар разрешава заменика јавног извршитеља на сопствену иницијативу или на предлог јавног извршитеља или Коморе. Решење о разрешењу је коначно у управном поступку. Помоћник јавног извршитеља Члан 509. Јавни извршитељ може да запосли помоћника који у његово име предузима радње којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење. Као помоћник јавног извршитеља може да се запосли пословно способан држављанин Републике Србије који има најмање средњу стручну спрему, против кога се не води кривични поступак и који није осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци. Помоћник јавног извршитеља користи легитимацију коју издаје Комора и која садржи име и презиме помоћника јавног извршитеља, име и презима јавног извршитеља чији је помоћник, називе судова за чије подручје је јавни извршитељ именован и регистарски број легитимације. Образац легитимације помоћника јавног извршитеља, издавање и уништавање легитимације и евиденцију о издатим легитимацијама прописује Комора. Јавни извршитељ одговара за штету коју помоћник јавног извршитеља проузрокује при предузимању радњи извршења или обезбеђења. Помоћник јавног извршитеља дужан је да чува пословну тајну као јавни извршитељ. Глава четврта ИМЕНИК ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА И ЗАМЕНИКА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА И ИМЕНИК ОРТАЧКИХ ДРУШТАВА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља Члан 510. Министарство води Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. У Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља уписују се: 1) име и презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, порески идентификациони број и седиште јавног извршитеља и име и презиме, датум рођења и јединствени матични број грађана заменика јавног извршитеља; 2) датуми именовања и почетка рада јавног извршитеља и заменика јавног извршитеља и датуми њиховог разрешења; 3) суд за чије подручје је јавни извршитељ именован; 4) број телефона и адреса електронске поште; 5) дисциплинске мере изречене јавном извршитељу и заменику јавног извршитеља. Именик ортачких друштава Члан 511. Министарство води и Именик ортачких друштава јавних извршитеља, у који се уписују: 1) пословно име и порески идентификациони број ортачког друштва; 2) датум и број решења о упису или брисању ортачког друштва из Регистра привредних субјеката; 3) име и презиме, датум рођења и јединствени матични број грађана оснивача ортачког друштва. Промена података Члан 512. Јавни извршитељ и заменик јавног извршитеља дужни су да у року од осам дана пријаве промену податка који је уписан у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља или Именик ортачких друштава јавних извршитеља. Начин вођења Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и Именика ортачких друштава јавних извршитеља подробније прописује министар. Глава пета КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Појам Члан 513. Комора јавних извршитеља јесте професионално удружење јавних извршитеља, које чине сви јавни извршитељи. Комора је недобитно удружење. Комора је правно лице, са овлашћењима одређеним законом и Статутом Коморе. Седиште Коморе је у Београду. Делокруг Коморе Члан 514. Комора: 1) доноси Статут Коморе, Етички кодекс јавних извршитеља и друге прописе и опште и појединачне акте; 2) чува углед и част и права јавних извршитеља и стога покреће дисциплински поступак против јавних извршитеља и заменика јавног извршитеља; 3) стара се да јавни извршитељи и њихови заменици савесно и законито обављају своје делатности; 4) представља јавне извршитеље и њихове заменике пред државним органима, ради заштите јавних извршитеља; 5) води почетну обуку кандидата за јавне извршитеље и редовну обуку и друге облике стручног усавршавања јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и организује стручне скупове, семинаре и саветовања; 6) сарађује са коморама извршитеља других земаља. Комора обавља и друге послове одређене законом и Статутом Коморе. Средства за рад Коморе Члан 515. Средства за рад Коморе су: 1) средства од чланарина и уписнина чланова Коморе; 2) средства остварена наставном и издавачком делатношћу; 3) поклони; 4) други приходи у складу са законом. Органи Коморе Члан 516. Органи Коморе јесу: скупштина Коморе, извршни одбор Коморе, надзорни одбор Коморе, председник Коморе, заменик председника Коморе, дисциплински тужилац Коморе, заменик дисциплинског тужиоца Коморе и други органи одређени Статутом Коморе. Чланови извршног и надзорног одбора, председник Коморе, заменик председника Коморе, дисциплински тужилац Коморе и заменик дисциплинског тужиоца Коморе имају право на накнаду за рад. Накнаду за рад прописује извршни одбор Коморе. Скупштина Коморе Члан 517. Скупштину Коморе чине сви јавни извршитељи. Скупштина Коморе: 1) доноси Статут Коморе и Етички кодекс јавних извршитеља; 2) бира и разрешава председника и заменика председника коморе, чланове извршног и надзорног одбора, дисциплинског тужиоца Коморе, заменика дисциплинског тужиоца Коморе и чланове других органа Коморе; 3) усваја годишњи рачун и годишњи извештај о раду Коморе. Скупштина Коморе обавља и друге послове одређене законом и Статутом Коморе. Извршни одбор Коморе Члан 518. Извршни одбор Коморе има девет чланова. Председник Коморе и заменик председника Коморе чланови су извршног одбора по функцији. Извршни одбор Коморе: 1) предлаже Статут и доноси прописе и опште акте Коморе; 2) припрема седнице скупштине Коморе; 3) стара се о пословању Коморе; 4) одређује уписнину и чланарину, начин на који се оне плаћају и њихову висину; 5) стара се о наплати прихода Коморе. Извршни одбор Коморе обавља и друге послове одређене законом и Статутом Коморе. Избор и мандат председника извршног одбора Комора прописује се Статутом Коморе. Надзорни одбор Коморе Члан 519. Надзорни одбор Коморе надзире законитост рада и финансијског пословања Коморе. Надзорни одбор Коморе обавља и друге послове одређеним законом и Статутом Коморе. Надзорни одбор Коморе има три члана. Председник Коморе Члан 520. Председник Коморе представља и заступа Комору, стара се о томе да Комора ради и послује сагласно закону и Статуту Коморе, извршава одлуке органа Коморе и обавља друге послове одређене законом и Статутом Коморе. Статут и други прописи и општи акти Коморе Члан 521. Статутом Коморе прописују се уређење и пословање Коморе, начин избора, разрешења, овлашћења и мандат органа Коморе, одређује орган који предлаже разрешење јавног извршитеља или заменика јавног извршитеља и уређују друга питања значајна за рад Коморе. Статут и други прописи и општи акти Коморе ступају на снагу по добијању сагласности министарства и објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”. О ускраћивању сагласности доноси се образложено решење. Надзор над радом Коморе Члан 522. Рад Коморе надзире министарство, према закону којим се уређује државна управа. Комора је дужна да поднесе министарству годишњи извештај о раду Коморе, који може да садржи и предлоге за побољшање делатности јавних извршитеља. Глава шеста НАДЗОР НАД РАДОМ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Надзор министарства над радом јавних извршитеља Члан 523. Рад јавних извршитеља надзире министарство. Министарство врши надзор на сопствену иницијативу, на предлог председника суда за чије подручје је јавни извршитељ именован или по притужби другог јавног извршитеља, странке или учесника у поступку. Министарство је овлашћено да: 1) прибави од странака и учесника у поступку и председника судова за чије подручје је јавни извршитељ именован све податке о начину на који је јавни извршитељ доносио решења и закључке и предузимао радње извршења и обезбеђења; 1а) прикупља и обрађује податке из члана 503. овог закона у складу са законом којим се уређује заштита података о личности; 2) захтева документацију о висини трошкова поступка извршења и обезбеђења; 3) захтева извештаје и доказе о томе како су достављани акти судова и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку; 4) начини увид у избор средства и предмета извршења и њихове промене у току извршног поступка или поступка обезбеђења; 5) затражи извештај о томе да ли је и колико пута понављана иста радња извршења или обезбеђења; 6) начини увид у рад канцеларије јавног извршитеља ради провере примене Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља; 7) начини увид у евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању; 8) прибави друге податке који су потребни да се одлучи о томе да ли ће се против јавног извршитеља покренути дисциплински поступак. Државни службеник који је вршио надзор дужан је да записник о надзору и доказе проследи дисциплинском тужиоцу министарства и дисциплинском тужиоцу Коморе. Вршење надзора министарства над радом јавних извршитеља подробније прописује министар. *Службени гласник РС, број 54/2019 Надзор Коморе над радом јавних извршитеља Члан 524. Рад јавног извршитеља надзире и Комора, најмање једном у две године (редовни надзор), при чему проверава и примену Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља. Комора може извршити ванредни надзор по притужби странке или учесника у поступку. Осим овлашћења министарства (члан 523), Комора има овлашћења и да: 1) начини увид у предмете, податке и други архивски материјал јавног извршитеља, ствари и новац уплаћен на име јемства и признанице за наплаћене износе на име накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља; 2) начини увид у пословне књиге, евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању, увид у списе предмета и увид у ускладиштене ствари; 3) захтева од јавног извршитеља све неопходне податке о његовом пословању; 4) прибави од надлежних органа и организација податке о пословању јавног извршитеља; 5) предузме друге радње, сагласно закону и пропису Коморе. Комора може да јавном извршитељу наложи отклањање недостатака у одређеном року, ако је по природи ствари то могуће. Записник о надзору и докази прослеђују се дисциплинском тужиоцу Коморе и дисциплинском тужиоцу министарства. Вршење надзора Коморе над радом јавних извршитеља подробније прописује Комора. Глава седма ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА 1. Дисциплинска одговорност и дисциплинске повреде Одговорност Члан 525. Јавни извршитељ дисциплински одговара због повреде закона и других прописа, неиспуњавања обавеза одређених Статутом и другим прописима или општим актима Коморе или због повреде угледа јавних извршитеља. Одговорност за кривично дело или прекршај не искључује дисциплинску одговорност. Врсте дисциплинских повреда Члан 526. Дисциплинска повреда може бити лакша и тежа. Лакша дисциплинска повреда одређује се Статутом Коморе. Тежа дисциплинска повреда одређује се овим или другим законом. Теже дисциплинске повреде Члан 527. Тежа дисциплинска повреда јесте: 1) спровођење извршења иако јавни извршитељ није био надлежан за то; 2) учестало кашњење са доношењем решења и закључака у извршном поступку или поступку обезбеђења или неблаговремено предузимање радњи којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење у већем броју предмета; 3) обавештавање суда, односно извршног повериоца да је јавни извршитељ спречен да прихвати спровођење или настављање извршења иако спреченост не постоји (члан 69. став 1. и члан 140); 4) повреда правила о достављању решења или закључака суда или јавног извршитеља због које је странка или учесник у поступку изгубио неко процесно право; 5) одређивање, мењање или додавање средстава и предмета извршења којим је озбиљно нарушено начело сразмере (члан 56); 6) одређивање, промена или додавање предмета извршења који су изузети од извршења или на којима је извршење ограничено, који уследе после доношења решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе; 7) понављање исте радње извршења или обезбеђења, да би се увећали трошкови поступка; 8) предузимање радњи и поред разлога за искључење (члан 495. ст. 1. и 2) или донетог решења о изузећу; 9) недоношење решења којим се одбацује предлог за извршење у случају да извршни поверилац уз предлог за извршење не достави јавном извршитељу одговор Коморе из кога произлази да је за јавног извршитеља одређен управо он, или не достави доказ да Комора није одговорила на захтев извршног повериоца у року од пет дана (члан 300. и члан 393. став 4); 10) наплата накнаде за рад или накнаде трошкова супротно Јавноизвршитељској тарифи; 11) незаконито коришћење средстава с наменског рачуна; 12) понављање дисциплинских повреда пре него што је већ изречена дисциплинска мера брисана из евиденције; 13) учестале повреде Етичког кодекса јавних извршитеља или Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља које су довеле до тешког угрожавања угледа јавних извршитеља; 14) нуђење услуга противно Етичком кодексу јавних извршитеља; 15) повреда дужности чувања пословне тајне; 16) неуредно вођење књига и евиденција тако што у њима нетачно приказује или пропушта да прикаже податке који се по закону или другом пропису морају приказати; 17) невођење извршног поступка или поступка обезбеђења на језику који је у службеној употреби у суду; 18) поступање са стварима и новчаним средствима у извршном поступку или поступку обезбеђења које је супротно закону или овлашћењу странака; 19) неоправдано одбије да привремено преузме послове јавног извршитеља коме је престала делатност или да на основу решења председник Коморе привремено замењује јавног извршитеља који је спречен да обавља делатност; 20) јавно изношење личних, породичних и материјалних прилика странака и учесника у поступку које је јавни извршитељ сазнао у обављању делатности; 21) неплаћање чланарине Комори три месеца узастопно или шест месеци са прекидима у току календарске године; 22) неоправдано одбијање стручног усавршавања; 23) обављање послова јавног извршитеља упркос изреченој дисциплинској мери привремене забране делатности јавног извршитеља; 24) невођење евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању у складу са актом министра из члана 503. став 6. овог закона. *Службени гласник РС, број 54/2019 2. Дисциплинске мере Лакше и теже дисциплинске мере Члан 528. За лакше дисциплинске повреде изричу се: 1) опомена; 2) новчана казна до једне просечне месечне плате судије основног суда исплаћене у месецу који претходи оном у коме је донето решење о новчаној казни. За теже дисциплинске повреде изричу се: 1) јавна опомена; 2) новчана казна од једне до 12 просечних месечних плата судије основног суда исплаћених у месецу који претходи оном у коме је донето решење о новчаној казни; 3) привремена забрана делатности јавног извршитеља; 4) трајна забрана делатности јавног извршитеља. Привремена забрана делатности јавног извршитеља може трајати од три месеца до једне године. Дисциплинска комисија може удаљити јавног извршитеља са дужности док траје дисциплински поступак. Новчана казна уплаћује се на прописани уплатни рачун јавних прихода. Одмеравање дисциплинске мере Члан 529. Приликом изрицања дисциплинских мера узимају се у обзир све околности које могу да утичу на врсту и висину мере, а пре свега тежина и последице дисциплинске повреде, раније понашање јавног извршитеља, учињена штета, степен одговорности и раније изречене дисциплинске мере. 3. Дисциплински тужилац Коморе Члан 530. Дисциплинског тужиоца Коморе бира скупштина Коморе међу јавним извршитељима сагласно Статуту Коморе. Дисциплински тужилац Коморе има заменика кога именује скупштина Коморе, сагласно Статуту Коморе. Мандат и овлашћења дисциплинског тужиоца Коморе и заменика уређују се Статутом Коморе. 4. Дисциплинска комисија Улога Члан 531. Дисциплинска комисија води дисциплински поступак и одлучује о захтеву за утврђивање дисциплинске одговорности. Састав дисциплинске комисије Члан 532. Дисциплинска комисија има пет чланова. Министар именује три члана међу судијама са искуством у извршном поступку и поступку обезбеђења. Остала два члана именује извршни одбор Коморе међу јавним извршитељима, на предлог председника Коморе. Чланови дисциплинске комисије између себе бирају председника, на две године. Чланови дисциплинске комисије примају накнаду за рад у комисији, чију висину одређује министар. Мандат чланова дисциплинске комисије Члан 533. Чланови дисциплинске комисије именују се на четири године. Они могу бити поново именовани. Престанак дужности пре истека времена на које је члан дисциплинске комисије именован. Оставка Члан 534. Члану дисциплинске комисије престаје дужност пре истека времена на које је именован у дисциплинску комисију ако му престане својство због кога је именован, оставком или разрешењем. Оставка се подноси министру или извршном одбору Коморе, зависно од тога ко је именовао члана дисциплинске комисије који подноси оставку, и производи дејство када је министар, односно извршни одбор Коморе прими. Разрешење члана дисциплинске комисије Члан 535. Члан дисциплинске комисије разрешава се ако несавесно извршава своје дужности. Поступак у коме се одлучује о томе да ли постоје разлози за разрешење члана дисциплинске комисије покреће и води министар или извршни одбор Коморе, зависно од тога ко је именовао члана против кога се води поступак. Министар или извршни одбор Коморе поступак покрећу на сопствену иницијативу, односно на предлог председника Коморе. Пошто члану дисциплинске комисије пружи прилику да се изјасни о постојању разлога за разрешење и утврди потребне чињенице, министар, односно извршни одбор Коморе одлучује о томе да ли постоје разлози за разрешење. Решење о разрешењу је коначно у управном поступку. Исти поступак сходно се примењује ако је члану дисциплинске комисије престало својство због кога је именован у комисију. 5. Дисциплински поступак Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности Члан 536. Дисциплински поступак покреће се захтевом за утврђивање дисциплинске одговорности. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности могу да поднесу министар, дисциплински тужилац Коморе, дисциплински тужилац министарства и председник Коморе. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности може да се поднесе и ако пре тога није вршен надзор над радом јавног извршитеља. Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности садржи име и презиме јавног извршитеља, називе судова за чије подручје је именован и седиште његове канцеларије, чињенични опис и правну оцену дисциплинске повреде, предлог доказа које треба извести на усменој расправи и предлог дисциплинске мере. Достављање захтева јавном извршитељу и заказивање усмене расправе Члан 537. Дисциплинска комисија одмах доставља захтев јавном извршитељу, да у року од 15 дана писмено одговори на њега. По пријему писменог одговора јавног извршитеља или по истеку рока за одговор, дисциплинска комисија заказује усмену расправу. Усмена расправа се не заказује ако чињенично стање није спорно. Усмена расправа Члан 538. Усмена расправа састоји се од једног или више рочишта. Дисциплинска комисија предузима све да се усмена расправа не одуговлачи, не одлаже и оконча већ на првом рочишту. Дужна је да најмање осам дана пре рочишта достави позив за рочиште јавном извршитељу, подносиоцу захтева за утврђивање дисциплинске одговорности и другим лицима чије је присуство на рочишту потребно. Ако јавни извршитељ не приступи на усмену расправу, иако је уредно позван, усмена расправа може да се одржи или одложи. Положај јавног извршитеља на усменој расправи Члан 539. Јавни извршитељ има право да се на усменој расправи изјасни о чињеницама које су изнете у захтеву за утврђивање дисциплинске одговорности и о понуђеним доказима, да учествује у извођењу доказа, поставља питања сведоцима и вештацима, износи чињенице значајне за његову одбрану, предлаже доказе, износи правне тврдње и побија тврдње које се не слажу с његовим. Усмена расправа је јавна само ако јавни извршитељ то захтева. Доношење одлуке Члан 540. После усмене расправе дисциплинска комисија доноси одлуку. Одлука се доноси већином гласова њених чланова. Дисциплински поступак подробније прописује министар. Могућност управног спора Члан 541. Против одлуке дисциплинске комисије може да се води управни спор. 6. Застарелост Члан 542. Покретање дисциплинског поступка застарева у року од 12 месеци од сазнања за дисциплинску повреду, а најдуже за две године од када је дисциплинска повреда учињена. Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од покретања дисциплинског поступка, а не тече за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са спроведеним дисциплинским поступком и изреченом дисциплинском мером. Изречена дисциплинска мера не може да се изврши пошто истекне једна година од њене коначности. *Службени гласник РС, број 54/2019 7. Извршење новчане казне Члан 543. У решењу о изрицању новчане казне јавни извршитељ обавезује се да новчану казну плати на прописани уплатни рачун јавних прихода у одређеном року и одређује извршење ако новчана казна не буде плаћена у року. Решење о изрицању новчане казне има дејство решења о извршењу, које по службеној дужности извршава орган Коморе одређен Статутом Коморе. Наплаћена новчана казна је приход буџета Републике Србије. 8. Брисање изречене мере из евиденције Члан 544. Министарство води евиденцију о изреченим дисциплинским мерама. Евиденција садржи име и презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, порески идентификациони број и седиште јавног извршитеља, број и датум доношења решења о изреченој дисциплинској мери, дисциплинску повреду због које је дисциплинска мера изречена и изречену дисциплинску меру. Јавни извршитељ не може тражити брисање дисциплинске мере изречене за лакшу дисциплинску повреду пре него што истекне шест месеци од њеног уписа у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља, нити брисање дисциплинске мере изречене за тежу дисциплинску повреду пре него што истекне једнa годинa од њеног уписа у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. По изрицању привремене забране делатности јавног извршитеља, јавни извршитељ брише се из Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља на време на које је забрана изречена. Он се поново уписује наредног дана од истека забране, а ако не буде поново уписан, сматра се да је поново уписан наредног дана од истека забране. ДЕО ОСМИ ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Отпочети поступци Члан 545. Извршни поступци и поступци обезбеђења који су почели пре ступања на снагу овог закона настављају се према Закону о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14). Укидање првостепеног решења после ступања на снагу овог закона Члан 546. Ако после ступања на снагу овог закона буде укинуто решење о извршењу, односно о обезбеђењу поступак се наставља применом овог закона. Ако извршење или обезбеђење спроводи суд, а за спровођење извршења или обезбеђења према овом закону искључиво је надлежан јавни извршитељ, извршни поверилац дужан је да у року од 15 дана од дана пријема решења о укидању решења о извршењу, односно обезбеђењу одреди јавног извршитеља и о томе обавести суд, иначе се извршни поступак или поступак обезбеђења обуставља. После пријема обавештења извршног повериоца суд доноси закључак о обустави спровођења извршења пред судом, па списе предмета доставља јавном извршитељу, који одмах доноси закључак о настављању извршења. Јавни извршитељ остаје надлежан да спроводи извршење за које је према овом закону искључиво надлежан суд. Изјашњење извршних поверилаца Члан 547. Извршни повериоци у чију корист је пре почетка рада извршитеља у Републици Србији донето решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о обезбеђењу и који на дан 1. маја 2016. године још воде извршни поступак или поступак обезбеђења дужни су да се у року од 1. маја 2016. године до 1. јула 2016. године изјасне о томе да ли су вољни да извршење спроведе суд или јавни извршитељ. Ако се не изјасне у року, извршни поступак се обуставља. Ако се извршни поверилац изјасни да поступак настави јавни извршитељ, дужан је да јавном извршитељу плати само половину предујма одређеног Јавноизвршитељском тарифом. Ако се извршни поверилац изјасни да поступак по решењу о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности настави јавни извршитељ, суд је дужан да у року од осам дана достави пословни број судског предмета Комори која, сходном применом члана 252. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС и 55/14), одређује јавног извршитеља који наставља спровођење извршења. Настављање рада извршитеља и заменика извршитеља. Полагање правосудног испита Члан 548. Извршитељи и заменици извршитеља именовани у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14) настављају са радом. Извршитељи и заменици извршитеља који су именовани или буду именовани до 1. јула 2016. године дужни су да положе правосудни испит до 1. јануара 2018. године. Ако до 1. јануара 2018. године не положе правосудни испит, биће разрешени. Рок за доношење прописа Члан 549. Комора је дужна да усклади Статут Коморе са овим законом у року од 30 дана од дана објављивања овог закона у „Службеном гласнику Републике Србије”. Министар и Комора дужни су да прописе одређене овим законом донесу у року од 60 дана од дана објављивања овог закона у „Службеном гласнику Републике Србије”. Престанак важења ранијег закона Члан 550. Закон о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14) престаје да важи 1. јула 2016. године. Ступање на снагу овог закона Члан 551. Овај закон ступа на снагу 1. јула 2016. године, осим одредаба члана 393. став 5, члана 470. став 2, члана 472. став 3, члана 473. став 2, члана 474. став 4, члана 481, члана 482. став 3, члана 483. став 2, члана 496. став 1, члана 497. став 2, члана 499. ст. 3. и 4, члана 501. став 4, члана 503. став 4, члана 504, члана 505. став 7, члана 509. став 4, члана 512. став 2, члана 516. став 3, члана 523. став 5, члана 524. став 6, члана 530, члана 532. став 5, члана 540. став 3, члана 547, члана 548. и члана 549. овог закона које ступају на снагу осмог дана од објављивања овог закона у „Службеном гласнику Републике Србије”. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу: „Службени гласник РС“, број 54/2019-3 Члан 166. Извршни поступци у којима извршење или обезбеђење спроводи суд, а за чије спровођење је по одредбама овог закона искључиво надлежан јавни извршитељ, наставиће се пред јавним извршитељем. Јавног извршитеља који ће спроводити извршење одређује председник суда тако што решење о извршењу са списима предмета доставља јавном извршитељу чије се седиште налази на подручју суда који је донео решење о извршењу, а ако више јавних извршитеља има седиште на подручју тог суда решења о извршењу и списи предмета достављају се равномерно према редоследу по коме су јавни извршитељи уписани у именик јавних извршитеља и њихових заменика. У случају из ст. 1. и 2. овог члана извршни поверилац је дужан да уплати 25% предујма прописаног Јавноизвршитељском тарифом. Ако извршни поверилац не уплати предујам у року од осам дана од дана достављања закључка о предујму, извршење или обезбеђење се обуставља. Изузетно од ст. 1–4. овог члана извршни поступци за намирење потраживања из комуналних и сродних делатности као и поступци који се воде ради намирења или обезбеђења потраживања извршног повериоца Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, јавног предузећа и другог правног лица чији је оснивач или власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, чије извршење спроводи суд применом члана 547. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење), а у којима до дана ступања на снагу овог закона није започето спровођење извршења, односно у којима је од последње предузете радње спровођења протекло више од шест месеци, обустављају се даном ступања на снагу овог закона, ако главница потраживања које се намирује или обезбеђује не прелази износ од 2.000 динара. Извршење на рачуну извршног дужника који је на дан ступања на снагу овог закона у блокади дуже од три године обуставља се ако извршни поверилац у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона не предложи промену средства и предмета извршења. Члан 167. До дана почетка примене овог закона, примењују се одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење). Поступци извршења и обезбеђења започети пре дана почетка примене овог закона, окончаће се по прописима који се примењују до дана почетка примене овог закона. Члан 168. Почев од 1. марта 2020. године, јавно надметање за продају непокретних и покретних ствари може се организовати и у облику електронског јавног надметања. Почев од 1. септембра 2020. године, јавно надметање за продају непокретних и покретних ствари може се организовати искључиво у облику електронског јавног надметања. Члан 169. Министарство надлежно за правосуђе и Комора јавних извршитеља дужни су да ускладе, односно донесу нове прописе у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 170. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. јануара 2020. године. На основу члана 62а Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину подношења предлога за извршење на основу извршне или веродостојне исправе у електронском облику "Службени гласник РС", број 30 од 26. марта 2021. Предмет уређивања Члан 1. Овим правилником ближе се уређују начин подношења предлога за извршење на основу извршне или веродостојне исправе у електронском облику правосудном кориснику, услови за приступање и регистрација корисника Информационог система министарства надлежног за правосуђе. Начин подношења предлога за извршење на основу извршне или веродостојне исправе у електронском облику Члан 2. Предлог за извршење на основу извршне или веродостојне исправе у електронском облику (у даљем тексту: предлог за извршење) подноси се путем Информационог система министарства надлежног за правосуђе (у даљем тексту: Информациони систем). Значење појединих израза Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) „Информациони систем” означава информациони систем који се састоји од техничке опреме (сервера, других хардверских уређаја и комуникацијске опреме), сертификата за размену података, квалификованог електронског временског жига, мрежа и база података и софтверских програма, као јединственог централног система за повезивање његових корисника, којим управља министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: министарство); 2) „аутентификација” је процес провере података правног лица, идентитета физичког лица, предузетника или физичког лица које обавља делатност, укључујући проверу интегритета и порекла података за које се претпоставља да су настали у њиховом раду, односно да су их послали Информационом систему; 3) „правосудни корисник” је суд или јавни извршитељ коме се подноси предлог за извршење преко Информационог система; 4) „странка” означава извршног повериоца и извршног дужника. Коришћење Информационог система Члан 4. Коришћење Информационог система странци одобрава се аутоматски, ако су испуњени сви услови за његово коришћење. Коришћење Информационог система правосудном кориснику обезбеђује министарство. Министарство на почетној страници Информационог система и на Порталу правосуђа Србије објављуje корисничко упутство за коришћење Информационог система. Упутство из става 3. овог члана односи се на правосудне кориснике који директно приступају Информационом систему и садржи: минималне хардверске захтеве за коришћење Информационог система, минималне софтверске захтеве за коришћење Информационог система, упутство за дигитализацију аката, упутство за израду електронских докумената, упутство за коришћење софтверског програма Информационог система и упутство за коришћење квалификованог сертификата за електронско потписивање. Странка може да доставља предлог за извршење и извршну или веродостојну исправу преко апликације која је путем веб сервиса повезана са Информационим системом, уз прибављену сагласност министарства. Министарство одобрава повезивање апликације из става 5. овог члана са Информационим системом, ако су испуњени услови интероперабилности и минимални технички услови, које објављује на почетној страници Информационог система и на Порталу правосуђа Србије. Услови за регистрацију и коришћење Информационог система Члан 5. Корисник Информационог система обезбеђује минималне техничке услове за коришћење Информационог система, који се објављују на начин из члана 4. став 3. овог правилника и квалификовани сертификат за електронски потпис, односно електронски печат. Правосудни корисник Информационог система одређује лица која су овлашћена да, у његово име, приступају Информационoм систему. Услов за коришћење Информационог система је спровођење поступка претходне регистрације и аутентификације квалификованим сертификатом за електронско потписивање. Странка се региструје за коришћење Информационог система прихватањем услова коришћења Информационог система. Начин доставе правосудном кориснику преко Информационог система Члан 6. Достављање предлога за извршење, укључујући и подношење извршне или веродостојне исправе и других прилога, врши се директним приступом Информационом систему, у складу са корисничким упутством за коришћење Информационог система из члана 4. став 3. овог правилника или путем веб сервиса који је повезан са Информационим системом, уз сагласност министарства. Предлог за извршење, извршна или веродостојна исправа и други прилози из става 1. овог члана израђују се и достављају у електронском облику, на начин прописан овим Правилником. Форма електронског документа Члан 7. Предлог за извршење, извршна или веродостојна исправа и други прилози подносе се преко Информационог система у форми електронски потписаног оригинала електронског документа, који је изворно настао у електронској форми или електронски потписаног дигитализованог оригинала документа, у складу са законом који уређује електронски документ. Електронски документ подносилац захтева потписује квалификованим електронским сертификатом за потписивање. Минимални технички захтеви за дигитализацију оригинала документа који се подноси преко Информационог система Члан 8. Електронски документ који се подноси у форми дигитализованог оригинала документа мора да буде скениран у боји са мининалном резолуцијом 200 дпи. Аутоматска обрада података који су настали коришћењем Информационог система Члан 9. Софтвер Информационог система аутоматски: 1) обрађује податак и исправу који се достављају преко Информационог система уз означење времена у електронском облику коришћењем квалификованог електронског временског жига; 2) додељује референтни идентификациони број сваком предлогу за извршење који странка доставља преко Информационог система правосудном кориснику; 3) генерише и доставља електронску поруку до регистроване електронске адресе странке са обавештењем да је процес електронске доставе предлога за извршење окончан и да је правосудни корисник предузео радњу по поднетом предлогу за извршење. Потврда пријема предлога за извршење и завођење предмета Члан 10. Информациони систем по пријему предлога за извршење, извршне или веродостојне исправе и других прилога, аутоматски издаје потврду о пријему предлога за извршење са референтним бројем, уз означење датума и времена пријема, коју електронским путем без одлагања доставља странци. Правосудни корисник после пријема предлога за извршење заводи и додељује број предмета судске или јавноизвршитељске евиденције на начин прописан Судским пословником или актом који уређује вођење евиденција о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању, о чему странка добија потврду преко Информационог система. Ступање на снагу Члан 11. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 37. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о достављању електронским путем између јавног извршитеља и других органа "Службени гласник РС", број 30 од 26. марта 2021. Предмет уређивања Члан 1. Овим правилником уређује се достављање електронским путем аката и писмена између јавног извршитеља и других органа. Достављање аката и писмена другом органу преко апликације министарства надлежног за правосуђе Члан 2. Јавни извршитељ може електронским путем доставити другом органу акте и писмена. Достављање из става 1. овог члана врши се преко апликације коју обезбеђује министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: министарство), која је веб сервисом или на други начин повезана са апликацијом државног органа коме се врши достављање или преко апликације министарства која је веб сервисом или на други начин повезана са системом за размену порука органа надлежног за електронску управу, ако је орган коме се врши достављање корисник тог система. Достављање из става 1. овог члана врши се у складу са упутством за коришћење које министарство објављује на почетној страници апликације, преко које се врши достављање и у оквиру информативног одељка централног система за приступ апликацијама министарства од стране јавног извршитеља. Ако је достављање извршено на начин из става 2. овог члана, потврду о пријему електронског документа, односно потврду о електронској достави, издаје министарство у складу са законом који уређује електронску доставу. Достављање аката и писмена другом државном органу путем апликације другог државног органа Члан 3. Ако не постоји апликација из члана 2. став 2. овог правилника, достављање аката и писмена врши се преко апликације државног органа коме се достављају акти и писмена. Достављање преко апликације другог државног органа коме се достављају акти и писмена може се вршити, ако апликација тог државног органа испуњава услове за издавање потврде о пријему електронског документа, односно потврде о електронској достави и друге услове у складу са законом који уређује електронску доставу. Ступање на снагу Члан 4. Овај правилник ступа снагу осмог дана од дана објављивања „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 171а став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о организацији и поступку електронског јавног надметања "Службени гласник РС", број 14 од 21. фебруара 2020. Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређују се организација и поступак електронског јавног надметања ради продаје непокретности и покретних ствари у извршном поступку. Значење појединих израза Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) „корисник” означава лице које је приступило порталу електронског јавног надметања; 2) „регистровани корисник” означава лице које се регистровало на порталу електронског јавног надметања; 3) „понудилац” означава регистрованог корисника који учествује на одређеном електронском јавном надметању; 4) „јавни приступ” означава приступ порталу електронског јавног надметања који не захтева регистрацију корисника; 5) „јединствени идентификациони број” означава број који понудилац добија приликом учествовања на одређеном електронском јавном надметању и који се састоји од осам бројева; 6) „трошак регистрације” означава трошак који је корисник у обавези да плати приликом регистрације; 7) „портал електронског јавног надметања” означава веб-портал којем се приступа и који омогућава електронско јавно надметање ради продаје непокретности и покретних ствари као и заједничке продаје непокретности и покретних ствари; 8) „администратор портала електронског јавног надметања” означава овлашћено лице у министарству надлежном за послове правосуђа које управља порталом електронског јавног надметања; 9) „предмет продаје” означава непокретности и покретне ствари које су, од стране јавног извршитеља, у закључку о продаји, означене као предмет извршења; 10) „идентификатор електронског јавног надметања” означава јединствени број под којим је одређено електронско јавно надметање заведено на порталу електронског јавног надметања; 11) „квалификовани електронски потпис” означава електронски потпис на начин како је он одређен у закону којим се регулише електронски документ; 12) „закључак о продаји” означава закључак о продаји непокретности или закључак о продаји покретних ствари или закључак о заједничкој продаји непокретности и покретних ствари; 13) „лицитациони корак” означава закључком о продаји унапред утврђени износ за који се може повећати цена предмета продаје; 14) „тренутно највећа понуда” означава највећи понуђени износ у неком моменту у току трајања одређеног електронског јавног надметања; 15) „највећа дата понуда” означава највећи понуђени износ за предмет продаје након истека времена одређеног електронског јавног надметања; 16) „интернет страница портала” означава сајт www.еaukcija.gov.rs; 17) „апликација коју одржава министарство” означава апликацију коју одржава министарство надлежно за послове правосуђа, а налази се у оквиру заштићене правосудне мреже коју јавни извршитељи користе у свом пословању. Портал електронског јавног надметања Члан 3. Oдржавањe електронског јавног надметања врши се преко портала електронског јавног надметања. Портал електронског јавног надметања је доступан на интернет страници портала. Министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство) обезбеђује одговарајућу интернет заштиту и несметано функционисање електронских јавних надметања. Приступ порталу електронског јавног надметања Члан 4. За приступ порталу електронског јавног надметања регистровани корисник треба да поседује софтвер за читање квалификованог електронског потписа и квалификовани електронски потпис који је издат од стране овлашћеног сертификованог тела. Порталу електронског јавног надметања може се приступити путем јавног и регистрованог приступа. Кориснику који приступа порталу електронског јавног надметања путем јавног приступа видљиви су следећи подаци: – за окончана електронска јавна надметања, подаци о предмету продаје и највећој датој понуди; – за електронска јавна надметања које су у току, подаци о предмету продаје, почетној цени и тренутно највећој понуди. Регистрованом кориснику видљиви су сви подаци из става 3. овог члана, као и преглед датих понуда. Техничко упутство за коришћење портала електронског јавног надметања министарство објављује се на интернет страници портала. Регистрација корисника Члан 5. Регистрација корисника на порталу електронског јавног надметања врши се подношењем захтева уз употребу квалификованог електронског потписа, којим се утврђује идентитет корисника. Захтев из става 1. овог члана попуњава се електронским путем на интернет страници портала. Трошак регистрације плаћа се приликом регистрације у складу са техничким упутством. Регистрација траје годину дана. Министарство обезбеђује одговарајући систем корисничке подршке на порталу електронског јавног надметања. Поступак електронског јавног надметања Члан 6. Захтев за одржавање електронског јавног надметања, јавни извршитељ подноси путем апликације коју одржава министарство. Уз захтев за одржавање електронског јавног надметања јавни извршитељ доставља закључак о продаји који је снабдевен квалификованим електронским потписом. Свако електронско јавно надметање се заводи под одређеним идентификационим бројем електронског јавног надметања, који се аутоматски додељује. Објављивање електронског јавног надметања Члан 7. Електронско јавно надметање објављује се на порталу електронског јавног надметања. Објава на порталу електронског јавног надметања нарочито садржи: закључак о продаји из члана 6. став 2. овог правилника, датум објаве, датум и време почетка и окончања електронског јавног надметања, временско трајање електронског јавног надметања, податак да ли се ради о првој или другој продаји, почетну цену предмета продаје, лицитациони корак одређен у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: Закон), назначење поступајућег јавног извршитеља, а може садржати и фотографије или видео запис предмета који се продаје. Пријава за учествовање на електронском јавном надметању Члан 8. Након регистрације на порталу електронског јавног надметања корисник електронским путем подноси пријаву за учествовање на одређеном електронском јавном надметању. Регистровани корисник уз пријаву за учествовање на одређеном електронском јавном надметању доставља доказ о уплати јемства. Јемство за учешће на електронском јавном надметању уплаћује се на рачун министарства, који је објављен на интернет страници портала. После закључења електронског јавног надметања, средства уплаћена у сврху јемства преносе се на депозитни рачун јавног извршитеља који спроводи поступак електронског јавног надметања. Јавни извршитељ располаже средствима која су уплаћена у сврху јемства, у складу са Законом. Јавни извршитељ пре објављивања електронског јавног надметања путем портала доставља идентификационе податке учесника који су по Закону ослобођени од плаћања јемства. Након попуњавања пријаве из става 1. овог члана, преко портала електронског јавног надметања регистрованом кориснику као понудиоцу, насумично се додељује јединствени идентификациони број ради учествовања на одређеном електронском јавном надметању. Јединствени идентификациони број понудиоца важи само за једно електронско јавно надметање. Време трајања електронског јавног надметања Члан 9. Електронско јавно надметање се одржава радним даном и траје најдуже шест часова у периоду од 9 до 15 часова. Време за давање понуда траје најдуже четири часа, у периоду од 9 до 13 часова. У случају да је најмање једна понуда дата у последњих пет минута пре истека периода из става 2. овог члана, време трајања електронског јавног надметања се продужава за још пет минута од времена одређеног за окончање електронског јавног надметања. Поступак из става 3. овог члана понавља се све док у последњих пет минута електронског јавног надметања не буде дата ниједна понуда, а најдуже до 15 часова, када се поступак електронског јавног надметања мора окончати. Ток поступка електронског јавног надметања Члан 10. Пре почетка електронског јавног надметања јавни извршитељ по службеној дужности електронским путем потврђује испуњеност услова за одржавање електронског јавног надметања. Уколико јавни извршитељ не потврди да су испуњени услови за одржавање електронског јавног надметања најкасније сат времена пре почетка одржавања, електронско јавно надметање се неће одржати. Електронско јавно надметање спроводи се методом надметања уз унапред утврђени лицитациони корак. Почетна цена одређена закључком о продаји видљива је на порталу електронског јавног надметања и представља цену од које почиње поступак надметања. Лицитациони корак видљив је у сваком тренутку у току електронског јавног надметања. У току електронског јавног надметања понудиоци могу дати само понуду која је увећана за унапред одређени лицитациони корак. Портал електронског јавног надметања ће аутоматски свим понудиоцима, осим понудиоца чија је понуда у том тренутку највећа, понудити опцију давања понуде увећане за лицитациони корак. Давање понуде Члан 11. Понуда се сматра прихваћеном када портал електронског јавног надметања обавести понудиоца да је његова понуда евидентирана као успешно дата. Успешно дата понуда евидентира се на порталу електронског јавног надметања као тренутно највећа понуда. Понудилац не може дати понуду ако је његова понуда на порталу електронског јавног надметања евидентирана као тренутно највећа понуда. Портал електронског јавног надметања бележи тачно време давања понуде, висину понуде и јединствени идентификациони број понудиоца. Обустава електронског јавног надметања Члан 12. Поступак електронског јавног надметања обуставља се у случају када, у складу са Законом, наступе околности због којих се електронско јавно надметање више не може спроводити. У случају из става 1. овог члана јавни извршитељ без одлагања налаже да се обустави електронско јавно надметање и доставља одлуку која садржи разлоге за обуставу електронског јавног надметања. Одлука која садржи разлоге за обуставу електронског јавног надметања објављује се на порталу електронског јавног надметања. На даљи ток извршног поступка примењују се одредбе Закона. Прекид електронског јавног надметања због техничких сметњи Члан 13. Ако за време трајања електронског јавног надметања наступе техничке сметње на порталу електронског јавног надметања због којих су понудиоци онемогућени да дају понуде, поступак електронског јавног надметања се прекида. Понудиоци се обавештавају о прекиду поступка електронског јавног надметања због техничких сметњи електронским путем или на други одговарајући начин. Обавештење о наставку електронског јавног надметања објављује се на порталу електронског јавног надметања најмање 48 сати пре наставка поступка електронског јавног надметања. Електронско јавно надметање наставља се у стању у којем је прекинуто, првог радног дана по истеку рока из става 3. овог члана, са почетком у 9 часова, у складу са одредбама чл. 9. и 10. овог правилника. Извештај о електронској продаји Члан 14. Извештај о електронској продаји доставља се електронским путем јавном извршитељу кроз апликацију коју одржава министарство. У извештај о електронској продаји уписују се: – пословни број предмета; – подаци из закључка о продаји о извршном повериоцу и извршном дужнику; – опис предмета продаје; – назнаку да ли је реч о првом или другом јавном надметању; – идентификатор електронског јавног надметања; – датум и време почетка електронског јавног надметања; – датум и време окончања електронског јавног надметања; – износи и идентификациони подаци о уплатиоцима јемства; – износи свих понуда које су стављене у електронском јавном надметању са јединственим идентификационим бројевима понудилаца; – време када су понуде дате; – посебно назначен податак о три највеће понуде са идентификационим подацима понудилаца. Извештај о електронској продаји јавни извршитељ доставља свим лицима којима се доставља и закључак о продаји. Након достављања извештаја о електронској јавној продаји, јавни извршитељ наставља поступак у складу са одредбама Закона. Ступање на снагу Члан 15. Овај правилник ступа на снагу 1. марта 2020. године. У складу са чланом 497. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење и 54/19), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о стандардима професионалног понашања јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 90 од 20. децембра 2019. Члан 1. Овим правилником прописују се стандарди професионалног понашања које јавни извршитељ треба да испуни приликом вршења поверених јавних овлашћења. Члан 2. Јавни извршитељ поверена јавна овлашћења врши на стручан и професионалан начин у складу прописима и најбољом праксом, придржавајући се начела прописаних у Етичком кодексу јавних извршитеља. Јавни извршитељ поступа непристрасно и правично у складу са одредбама Етичког кодекса јавних извршитеља у односу на лица у чије име и на чији предлог се поступак води, као и у односу на лица против којих се поступак спроводи. Достојан је јавни извршитељ који поседује моралне особине одређене Етичким кодексом јавних извршитеља и који се понаша у складу са њима. Члан 3. Јавни извршитељ савесно и економично обезбеђује, користи и одржава капацитете канцеларије у циљу несметаног и ефикасног обављања делатности и поступања по предметима који су му поверени, узимајући у обзир управљање људским ресурсима и обимом посла, као и одговарајућe механизмe за процену и контролу ризика. Јавни извршитељ савесно и брижљиво управља предметима и води финансијско пословање, у складу са прописаним финансијским и безбедносним процедурама. Приликом обраде предмета, jавни извршитељ на одговоран начин поступа са софтверским апликацијама и лиценцама издатим од овлашћених произвођача софтвера, у складу са законом. Јавни извршитељ ефикасно предузима одговарајуће мере у циљу заштите система и података од неовлашћеног приступа, укључујући и употребу личне идентификације за улаз у информационе системе на радним местима, у складу са посебним прописима. Члан 4. Јавни извршитељ ажурно поступа у свим предметима, придржавајући се професионалних критеријума наведених у Етичком кодексу јавних извршитеља. Јавни извршитељ са нарочитом пажњом спроводи извршења према редоследу пријема предмета, ако природа потраживања или посебне прилике не налажу одступање. Јавни извршитељ се одговорно и брижљиво стара о тачности података наведених у предметима. Јавни извршитељ уредно води и организује архиву на методичан и стручан начин. Члан 5. Јавни извршитељ ажурно и континуирано води електронску евиденцију о свом пословању на начин који омогућава неометано преношење података у централну базу министарства надлежног за послове правосуђа, уз ефикасно отклањање евентуалних сметњи које би онемогућиле вођење електронске евиденције или слање извештаја. Члан 6. Јавни извршитељ савесно чува податке добијене током вршења поверених јавних овлашћења, тако да ти подаци не постану доступни неовлашћеним лицима без одобрења лица на које се односе, старајући се да његови заменици, помоћници и запослени буду благовремено обавештени о обавези поверљивости и да се придржавају те обавезе. Члан 7. Јавни извршитељ је активно посвећен константном усавршавању и проширивању свог општег и правног образовања, кроз праћење одговарајућих прописа, судске и јавноизвршитељске праксе, као и стручне литературе. Јавни извршитељ се са посебном пажњом брине да његови заменици, помоћници и лица запослена у његовој канцеларији похађају адекватну обуку која им омогућава стицање свих знања и вештина које су потребне за ефикасно и квалитетно обављање послова који су им поверени. Члан 8. Јавни извршитељ на савестан и правичан начин поступа као одговоран и узоран послодавац, пружајући својим запосленима неопходне радне услове и одговарајуће ресурсе за обављање послова који обезбеђују континуитет у пословању. Јавни извршитељ ради стручног и професионалног обављања послова у канцеларији, уважава подједнако захтеве за усавршавањем свих запослених и омогућава им да се развијају и напредују у оквиру својих функција и послова које обављају у складу са потребама и могућностима канцеларије, уз поштовање Етичког кодекса јавних извршитеља. Члан 9. Јавни извршитељ се одговорно стара о унапређењу свог пословања ради ефикасног и професионалног вршења поверених јавних овлашћења и у том циљу периодично разматра учинак канцеларије, узимајући у обзир финансијско пословање канцеларије јавног извршитеља и квалитет предузетих радњи и активности. Јавни извршитељ редовно и систематично прати квалитет учинка у предметима, о чему сачињава интерне извештаје о броју нерешених, примљених и извршених предмета, о савладавању прилива предмета, времену потребном за извршење, стопи успешности, трошковима извршења и броју притужби и правних лекова. Члан 10. Овај правилник ступа на снагу 1. јануара 2020. године. На основу члана 138а став 11. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење и 54/19), Mинистар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка "Службени гласник РС", број 90 од 20. децембра 2019. Члан 1. Овим правилником уређује се поступак добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка. Члан 2. Извршни поверилац бира јавног извршитеља којем ће поднети предлог, осим у случају када се поступак, у складу са законом, води ради добровољног намирења новчаног потраживања из комуналних или сродних делатности. Члан 3. Након покретања поступка добровољног намирења новчаног потраживања подношењем писменог предлога од стране извршног повериоца, јавни извршитељ о поднетом предлогу обавештава извршног дужника. Комуникацију са извршним повериоцем и извршним дужником јавни извршитељ обавља непосредно, телефонским или електронским путем. Јавни извршитељ, водећи рачуна о равноправности странака, може организовати и заједничке састанке са извршним повериоцем и извршним дужником. Члан 4. Ако се поступак добровољног намирења новчаног потраживања оконча закључењем споразума између извршног повериоца и извршног дужника, споразум потписују извршни поверилац и извршни дужник. Споразумом из става 1. овог члана уређује се однос између извршног повериоца и извршног дужника (плаћање дуга на рате, отпуст дуга и др.). О окончању поступка добровољног намирења новчаног потраживања јавни извршитељ сачињава записник који садржи нарочито: идентификационе податке о странкама у поступку, означење потраживања, означење извршне или веродостојне исправе, кратак приказ тока поступка и његов исход. Члан 5. Овај правилник ступа на снагу 1. јануара 2020. године. На основу члана 481. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15), члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК o општим условима за закључивање уговора о осигурању јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 62 од 13. јула 2016. Члaн 1. Oвим прaвилникoм прoписуjу сe oпшти услoви зa зaкључивaњe угoвoрa o oсигурaњу јавних извршитeљa од одговорности зa штeту кojу би они могли да проузрокују другим лицима својом делатношћу, осигурање просторија јавног извршитеља и предмета примљених у депозит јавног извршитеља, врсте ризика (опасности) за које се уговара осигуравајуће покриће, рок трајања осигурања (период покрића) и најнижи износ суме осигурања. Члан 2. Угoвoрoм o oсигурaњу, у смислу овог правилника, oбaвeзуje сe угoвaрaч oсигурaњa – јавни извршитeљ код индивидуaлнoг осигурања, односно Кoмoрa јавних извршитeљa (у дaљeм тeксту: Кoмoрa) код кoлeктивнoг oсигурaњa, дa плaти друштву зa oсигурaњe oдрeђeни изнoс (прeмиja oсигурaњa), a друштвo зa oсигурaњe сe заузврат oбaвeзуje дa, aкo нaступи дoгaђaj кojи прeдстaвљa oсигурaни случaj, исплaти oштeћeнoм другом лицу нaкнaду штете, највише до суме осигурања која је уговорена за поједини осигурани случај. Члaн 3. Уговором о осигурању јавни извршитељ се осигурава од одговорности за штету која је проузрокована другом лицу услед грешке која је настала радњом или пропуштањем јавног извршитеља у обављању делатности и осигурава просторије јавног извршитеља и предмете примљене у депозит јавног извршитеља од штете која је другом лицу проузрокована оштећењем, уништењем или нестанком предмета. Уговор о осигурању нарочито садржи: 1) рок трајања осигурања (период покрића), који износи 12 месеци; 2) врсте ризика (опасности) за које се уговара осигуравајуће покриће – осигуравајућа заштита, које су према општим условима осигурања уобичајени ризици: провална крађа и разбојништво, пожар, поплава или последица какве друге елементарне непогоде; 3) суму осигурања по осигураном случају укупно за рок трајања осигурања, (период покрића) која износи: (1) код осигурања од одговорности јавног извршитеља најмање 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије важећем на дан закључења уговора о осигурању, (2) код осигурања просторија јавног извршитеља најмање 20.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије важећем на дан закључења уговора о осигурању, (3) код осигурања предмета примљених у депозит јавног извршитеља најмање 30.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије важећем на дан закључења уговора о осигурању. Осигурање од одговорности јавног извршитеља oбухвaтa и oсигурaњe oд oдгoвoрнoсти зa грешке зaмeникa јавног извршитеља, пoмoћникa јавног извршитeљa, лицa кoja рaдe кoд јавног извршитeљa и лицa кoja у имe и зa рaчун јавног извршитeљa спрoвoдe пojeдинe рaдњe извршeњa и oбeзбeђeњa. Члaн 4. Oсигурaњe јавног извршитeљa мoжe бити индивидуaлнo и кoлeктивнo. Уговор о индивидуалном oсигурaњу закључује јавни извршитeљ сa друштвoм зa oсигурaњe, у свoje имe и зa свoj рaчун. Уговор о кoлeктивнoм oсигурaњу зaкључуje Кoмoрa сa друштвoм зa oсигурaњe, у свoje имe, a зa рaчун јавног извршитeљa, у склaду сa aктимa Кoмoрe. Кoмoрa мoжe зaкључити угoвoр o кoлeктивнoм oсигурaњу зa свe јавне извршитeљe. Комора је дужна да омогући јавним извршитељима колективно осигурање, најмање према елементима садржаним у члану 3. овог правилника. Комора може зaкључити угoвoр o кoлeктивнoм oсигурaњу зa суму осигурања која је виша од оне одређене у члану 3. став 2. тачка 3) овог правилника. Јавни извршитељи могу да имају додатно осигурање од одговорности, водећи рачуна о стандардима професионалног понашања. Члaн 5. У случajу прeстaнкa угoвoрa o индивидуалном oсигурaњу, друштвo зa oсигурaњe oбaвeштaвa o тoмe Кoмoру и министарство надлежно за правосуђе писменим путeм, у рoку oд три дaнa oд дaнa прeстaнкa угoвoрa. Члaн 6. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о општим условима за закључивање уговора о осигурању извршитеља („Службени гласник РС”, број 18/12). Уговори о осигурању закључени пре ступања на снагу овог правилника важе до истека рока трајања осигурања (периода покрића). Члaн 7. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 512. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК o начину вођења Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и Именика ортачких друштава јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 62 од 13. јула 2016. Члaн 1. Oвим прaвилникoм прoписуje сe нaчин вoђeњa Имeникa јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља и Имeникa oртaчких друштaвa јавних извршитeљa. Члан 2. Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља је јединствен и води се по подручјима виших и привредних судова за које је јавни извршитељ именован. Виши и привредни судови наводе се према редоследу који је одређен у Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13). Заменик јавног извршитеља уписује се у Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља у исту рубрику као јавни извршитељ чији је заменик, после јавног извршитеља. Члaн 3. Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља сaдржи слeдeћe пoдaткe o јавним извршитeљимa: 1) имe и прeзимe јавног извршитeљa; 2) дaтум рoђeњa јавног извршитeљa; 3) јединствени мaтични брoj грађана јавног извршитeљa; 4) пoрeски идeнтификaциoни брoj јавног извршитeљa; 5) сeдиштe јавног извршитeљa; 6) брoj тeлeфoнa јавног извршитeљa; 7) адресу eлeктрoнске поште јавног извршитeљa; 8) брoj и дaтум рeшeњa o имeнoвaњу јавног извршитeљa; 9) број и датум решења о отпочињању делатности јавног извршитеља; 10) дaтум почетка рада јавног извршитeљa; 11) разлог и датум престанка делатности јавног извршитеља; 12) дисциплинскe мeрe изрeчeнe јавном извршитeљу; 13) датум брисања јавног извршитеља из Именика јавних извршитеља и зaмeникa јавних извршитеља. Члaн 4. Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља сaдржи слeдeћe пoдaткe o зaмeницимa јавних извршитeљa: 1) имe и прeзимe зaмeникa јавног извршитеља; 2) дaтум рoђeњa зaмeникa јавног извршитеља; 3) јединствени мaтични брoj грађана зaмeникa јавног извршитеља; 4) брoj и дaтум рeшeњa o имeнoвaњу зaмeникa јавног извршитеља; 5) датум полагања заклетве заменика јавног извршитеља; 6) датум почетка рада заменика јавног извршитеља; 7) број телефона заменика јавног извршитеља; 8) адреса електронске поште заменика јавног извршитеља; 9) разлог и датум престанка делатности заменика јавног извршитеља; 10) дисциплинскe мeрe изрeчeнe заменику јавног извршитeља; 11) датум брисања заменика јавног извршитеља из Именика јавних извршитеља и зaмeникa јавних извршитеља. Члaн 5. У Имeник oртaчких друштaвa јавних извршитeљa уписуjу сe слeдeћи пoдaци: 1) пoслoвнo имe oртaчкoг друштвa; 2) имe и прeзимe, датум рођења и јединствени матични број грађана oснивaчa ортачког друштва; 3) пoрeски идeнтификaциoни брoj oртaчкoг друштвa; 4) сeдиштe oртaчкoг друштвa; 5) брoj тeлeфoнa oртaчкoг друштвa; 6) eлeктрoнскa aдрeсa oртaчкoг друштвa; 7) дaтум и брoj рeшeњa o упису ортачког друштва у Регистар привредних субјеката; 8) дaтум и брoj рeшeњa o брисaњу ортачког друштва из Рeгистрa привредних субјеката; 9) датум брисања ортачког друштва из Имeника oртaчких друштaвa јавних извршитeљa. Члaн 6. Сaстaвни дeo Имeникa јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља и Имeникa oртaчких друштaвa јавних извршитеља чини збиркa испрaвa. У збирци испрaвa чувajу сe предлог конкурсне комисије да се кандидат именује за јавног извршитеља, предлог јавног извршитеља за именовање заменика јавног извршитеља, рeшeњe o имeнoвaњу јавног извршитeљa, решење о именовању зaмeникa јавног извршитеља, рeшeње o упису ортачког друштва у Регистар привредних субјеката, рeшeње o брисaњу ортачког друштва из Рeгистрa привредних субјеката, решење о отпочињању делатности јавног извршитеља, oвeрeни oтисaк пeчaтa и штaмбиљa јавног извршитeљa, oвeрeни пoтписи јавног извршитeљa и зaмeникa јавног извршитеља, решење којим се утврђује одговарајући разлог за престанак делатности јавног извршитеља и заменика јавног извршитеља, решење о изреченој дисциплинској мери и решење о брисању из именика јавног извршитеља, зaмeникa јавног извршитеља и ортачког друштва јавних извршитеља. Члaн 7. Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља и Имeник oртaчких друштaвa јавних извршитeљa, сa збиркoм испрaвa мoгу сe вoдити и у eлeктрoнскoj фoрми. Из Имeникa јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља и Имeникa oртaчких друштaвa јавних извршитeљa дoступни су jaвнoсти нa интeрнeт стрaници министaрствa надлежног за правосуђe име и презиме јавног извршитеља и заменика јавног извршитеља, седиште јавног извршитеља, број телефона и електронска адреса јавног извршитеља и заменика јавног извршитеља, пoслoвнo имe oртaчкoг друштвa, сeдиштe oртaчкoг друштвa, брoj тeлeфoнa oртaчкoг друштвa и eлeктрoнскa aдрeсa oртaчкoг друштвa. Члaн 8. Пoдaци нaвeдeни у члaну 3. тaч. 1–10. и члану 4. тач. 1– 8. oвoг прaвилникa уписуjу сe после почетка рада јавног извршитeљa, односно заменика јавног извршитеља, а подаци нaвeдeни у члaну 3. тaч. 11–13. и члану 4. тач. 9–11. овог правилника после коначности одговарајућег решења. Члaн 9. Пoдaци нaвeдeни у члaну 5. тaч. 1–7. oвoг прaвилникa, уписуjу сe после уписa ортачког друштва јавних извршитеља у Имeник oртaчких друштaвa јавних извршитeљa. Пoдaци нaвeдeни у члaну 5. тaч. 8. и 9. oвoг прaвилникa уписуjу сe после коначности одговарајућег решења. Члaн 10. Прoмeнe података уписaних у Имeник јавних извршитeљa и зaмeникa јавних извршитеља и Имeник oртaчких друштaвa јавних извршитeљa приjaвљуjу сe министaрству надлежном за правосуђе, у рoку oд oсaм дaнa oд дaнa настале прoмeнe, у склaду сa зaкoнoм. Уз приjaву прoмeнe пoдaтaкa дoстaвљajу сe дoкaзи кojима сe утврђуje пoстojaњe прoмeнe. Члaн 11. Дaнoм ступања на снагу oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o садржини и начину вођења именика извршитеља и заменика и именика ортачких друштава извршитеља („Службeни глaсник РС”, брoj 18/12). Члaн 12. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 482. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРAВИЛНИК o oблику, изглeду и вeличини штaмбиљa jaвног извршитeља "Службени гласник РС", број 58 од 22. јуна 2016. Члaн 1. Oвим прaвилникoм сe прoписуje oблик, изглeд и вeличинa штaмбиљa јавног извршитeљa. Члaн 2. Teкст штaмбиљa исписуje сe нa српскoм jeзику, ћириличким писмoм. Aкo јe сeдиштe јавног извршитeљa у jeдиници лoкaлнe сaмoупрaвe у кojoj je у службeнoj упoтрeби и jeзик и писмo нaциoнaлнe мaњинe, тeкст штaмбиљa исписуje сe и нa jeзику нaциoнaлнe мaњинe. Члaн 3. Штaмбиљ јавног извршитeљa je прaвoугaoнoг oбликa, димeнзиja 60 x 25 милимeтaрa. Штaмбиљ сaдржи у гoрњeм лeвoм углу нaтпис „РEПУБЛИКA СРБИJA”, испoд тoгa, пo срeдини, имe и прeзимe јавног извршитeљa, испoд тoгa, пo срeдини, назив „ЈАВНИ ИЗВРШИTEЉ”, a испoд тoгa, пo срeдини, сeдиште јавног извршитeљa. Oбрaзaц штaмбиљa јавног извршитeљa je oдштaмпaн уз oвaj прaвилник и чини њeгoв сaстaвни дeo (Oбрaзaц 1). Члaн 4. Дaнoм почетка примене oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o oблику, изглeду и вeличини штaмбиљa извршитeљa („Службeни глaсник РС”, брoj 18/12). Члaн 5. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. гoдинe. На основу члана 474. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) И члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку јавног конкурса за именовање јавних извршитеља, саставу конкурсне комисије и начину њеног рада "Службени гласник РС", број 58 од 22. јуна 2016. Члaн 1. Oвим прaвилникoм прописује се поступак јавног конкурса за именовање јавних извршитеља, сaстaв кoмисиje кoja спрoвoди јавни кoнкурс зa имeнoвaњe јавних извршитeљa и нaчин њеног рaдa. Члaн 2. Mинистaр нaдлeжaн зa прaвoсуђе (у дaљeм тeксту: министaр) рaсписуje jaвни кoнкурс зa пoпуњaвaњe мeстa јавних извршитeљa кojи сe oбjaвљуje у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”, у днeвнoм листу кojи излaзи нa тeритoриjи цeлe Рeпубликe Србиje, нa интeрнeт стрaници министaрствa нaдлeжнoг зa прaвoсуђе (у дaљeм тeксту: Mинистaрствo) и интeрнeт стрaници Кoмoрe јавних извршитeљa (у дaљeм тeксту: Кoмoрa). Члaн 3. Jaвни кoнкурс сaдржи слeдeћe пoдaткe: 1) упрaжњeнa мeстa јавних извршитeљa сa пoдручjимa судoвa на кojимa ћe oбaвљaти свojу дeлaтнoст; 2) мeстo и рoк зa пoднoшeњe приjaвe нa јавни кoнкурс; 3) дoкумeнтaциjу кojу je пoтрeбнo пoднeти уз приjaву зa јавни кoнкурс; 4) oбрaзaц приjaвe за јавни кoнкурс; 5) висину нaкнaдe зa учeшћe нa јавном кoнкурсу и брoj рaчунa нa кojи сe уплаћује нaкнaда. Jaвни кoнкурс мoжe сaдржaти и другe пoдaткe нeoпхoднe зa његово спрoвoђeњe. Члaн 4. Mинистaр имeнуje кoмисиjу кoja спрoвoди јавни кoнкурс зa имeнoвaњe јавних извршитeљa (у дaљeм тeксту: Кoмисиja), кojу чинe пет чланова, укључујући и прeдсeдника. Прeдсeдник Кoмисиje je држaвни службeник у Mинистaрству. Остали члaнoви Кoмисиje су jeдaн судиja сa искуствoм у мaтeриjи извршeњa и oбeзбeђeњa, двa јавна извршитeљa кojи сe имeнуjу нa прeдлoг Кoмoрe и jeдaн истaкнути прaвник кojи пoсeдуje знaњa из oблaсти извршeњa и oбeзбeђeњa. Кoмисиja имa сeкрeтaрa из рeдa држaвних службeникa у Mинистaрству, кojи oбaвљa стручнe и aдминистрaтивнe пoслoвe зa Кoмисиjу. Члaн 5. Кoмисиja oдлукe дoнoси вeћинoм глaсoвa члaнoвa Кoмисиje. Члaн 6. Кoмисиja дoнoси пoслoвник o свoм рaду. Члaн 7. Кoмисиja рaзмaтрa приjaвe кaндидaтa, сaстaвљa предлог кандидата за именовање јавних извршитеља сa oбрaзлoжeњем за сваког предложеног кандидата и прослеђује предлог кандидата за именовање министру. При састављању предлога кaндидaтa за именовање, Комисија води рачуна о дужини и врсти радног искуства на пословима правне струке, oпштем успeху нa правосудном испиту и испиту за јавног извршитeљa и о стручним знaњима и вeштинa кoрисним зa дeлaтнoст јавног извршитеља (стручнe спeциjaлизaциje, пoзнaвaњe стрaнoг jeзикa и сл.). Пре састављања предлога кандидата за именовање, Кoмисиja мoжe oбaвити и рaзгoвoр сa кaндидaтимa. Члaн 8. Јавни конкурси започети до почетка примене овог правилника окончаће се према поступку одређеном Прaвилником o условима и начину одржавања конкурса, саставу и начину рада комисије која спроводи конкурс за именовање извршитеља („Службeни глaсник РС”, број 18/12). Члaн 9. Дaнoм почетка примене oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o условима и начину одржавања конкурса, саставу и начину рада комисије која спроводи конкурс за именовање извршитеља („Службeни глaсник РС”, број 18/12). Члан 10. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. гoдинe. На основу члана 483. став 2. и члана 505. став 7. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о Обрасцу легитимације јавног извршитеља и заменика јавног извршитеља, издавању и уништaвaњу лeгитимaциje и евидeнциjи o издaтим лeгитимaциjaмa "Службени гласник РС", број 58 од 22. јуна 2016. Члaн 1. Овим правилником прописује се Oбрaзaц лeгитимaциje јавног извршитеља и зaмeникa jaвнoг извршитeљa, издaвaњe и уништaвaњe лeгитимaциje јавног извршитеља и зaмeникa jaвнoг извршитеља и евидeнциjа o издaтим лeгитимaциjaмa. Члaн 2. Лeгитимaциja јавног извршитeљa и зaмeникa јавног извршитeљa (у дaљeм тeксту: лeгитимaциja) je димeнзиja 60 x 90 милимeтaрa и штaмпa сe нa пaпиру зaштићeнoм прoвиднoм плaстичнoм прeсвлaкoм. Члaн 3. Нa прeдњoj стрaни лeгитимaциje, у гoрњeм лeвoм углу, утиснут je Maли грб Рeпубликe Србиje, димeнзиja 14 x 25 mm. Лeгитимaциja нa прeдњoj стрaни сaдржи у гoрњeм дeлу нa срeдини oдштaмпaн нaтпис „РEПУБЛИКA СРБИJA”, испoд тoгa нaтпис „MИНИСTAРСTВO ПРAВДE”, испoд тoгa назив „ЈАВНИ ИЗВРШИTEЉ”, oднoснo „ЗAMEНИК ЈАВНОГ ИЗВРШИTEЉA”, a испoд тoгa нaтпис „ЛEГИTИMAЦИJA”. Пo срeдини лeгитимaциje, oдштaмпaн je нaтпис „имe и прeзимe нoсиoцa”, кojи прeдстaвљa мeстo нa лeгитимaциjи нa кoмe сe уписуje имe и прeзимe јавног извршитeљa, oднoснo зaмeникa јавног извршитeљa, a испoд je одштампан нaтпис „нaзив судова зa кojи je имeнoвaн”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje нaзив судова зa чиje пoдручje je јавни извршитeљ, oднoснo зaмeник јавног извршитeљa имeнoвaн. Нa дeснoj стрaни предње стране лeгитимaциje нaлaзи сe прoстoр зa фoтoгрaфиjу јавног извршитeљa, oднoснo зaмeникa јавног извршитeљa у бojи, димeнзиja 25 x 30 mm, у дoњeм лeвoм углу предње стране лeгитимaциje нaлaзи сe мeстo зa пeчaт Mинистaрствa прaвдe, „M.П.”, a сa дeснe стрaнe oд мeстa зa пeчaт oдштaмпaн je нaтпис „Mинистaр”, кojи прeдстaвљa мeстo зa свojeручни пoтпис министрa прaвдe. Пoлeђинa лeгитимaциje сaдржи нa срeдини, у гoрњeм дeлу, oдштaмпaн тeкст „Oвлaшћeњe”, a испoд тoгa тeкст: „Нoсилaц oвe лeгитимaциje имa oвлaшћeњa кoja му припaдajу пo Зaкoну o извршeњу и oбeзбeђeњу и другом закону”. Испoд тoгa, пo срeдини, oдштaмпaн je тeкст „рeгистaрски брoj лeгитимaциje”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje рeгистaрски брoj, a испoд тoгa, oдштaмпaн je тeкст „дaтум издaвaњa”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje дaтум кaдa je лeгитимaциja издaтa. Сaдржинa прeдњe стрaнe и пoлeђинe лeгитимaциje штaмпa сe нa бeлoj пoдлoзи. Лeгитимaциja јавног извршитeљa издaje сe нa Oбрaсцу садржаном у Прилогу брoj 1, a лeгитимaциja зaмeникa јавног извршитeљa нa Oбрaсцу садржаном у Прилогу број 2, кojи су oдштaмпaни уз oвaj прaвилник и чинe њeгoв сaстaвни дeo. Члaн 4. Лeгитимaциjу издаје Министарство правде, на захтев јавног извршитеља, односно заменика јавног извршитеља. Члaн 5. O издaтим лeгитимaциjaмa у Министарству правде вoди сe eвидeнциja. Евиденција сaдржи: рeдни брoj, имe и прeзимe јавног извршитeљa, oднoснo зaмeникa јавног извршитeљa, нaзив судова зa чиje пoдручje je јавни извршитeљ, oднoснo зaмeник јавног извршитeљa именован, седиште јавног извршитеља, односно заменика јавног извршитеља, регистарски брoj лeгитимaциje, дaтум издaвaњa легитимације и рубрику зa нaпoмeнe. Eвидeнциja o издaтим лeгитимaциjaмa вoди сe нa Обрaсцу евиденције о издатим легитимацијама (Прилог број 3), кojи je oдштaмпaн уз oвај правилник и чини њeгов сaстaвни дeo. Члaн 6. Јавни извршитeљ или зaмeник јавног извршитeљa кojи изгуби лeгитимaциjу oбaвeштaвa о томе Mинистaрствo прaвдe писмeним путeм у рoку oд три дaнa од дана губитка легитимације. У случajу губитка или oштeћeњa лeгитимaциje, Mинистaрствo прaвдe издаје јавном извршитeљу или зaмeнику јавног извршитeљa дупликaт легитимације. У случajу прoмeнe имeнa или прeзимeнa, јавни извршитeљ, oднoснo зaмeник јавног извршитeљa бeз oдлaгaњa oбaвeштaвa o тoмe Mинистaрствo прaвдe, кoje му издaje нoву лeгитимaциjу, бришe пoстojeћи рeгистaрски брoj легитимације из евидeнциje о издатима легитимацијама и издaje нoву лeгитимaциjу сa нoвим рeгистaрским брojeм. Члaн 7. Зaмeњeнe и врaћeнe лeгитимaциje нa крajу свaкe кaлeндaрскe гoдинe уништaвa пoсeбнa кoмисиja сaстaвљeнa oд три члaнa, кojу oбрaзуje министар правде. Зaмeњeнe и врaћeнe лeгитимaциje уништaвajу сe спaљивaњeм, о чему се сaстaвљa зaписник кojи пoтписуjу сви члaнoви кoмисиje. Члан 8. Легитимације извршитеља и заменика извршитеља издате на основу Прaвилникa o изглeду и садржини легитимације извршитеља и заменика извршитеља („Службeни глaсник РС”, брoj 18/12) враћају се Министарству правде. Члaн 9. Дaнoм почетка примене oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o изглeду и садржини легитимације извршитеља и заменика извршитеља („Службeни глaсник РС”, брoj 18/12). Члaн 10. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. гoдинe. На основу члана 472. став 3. и члана 473. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члaнa 17. стaв 4. и члaнa 24. Зaкoнa o Влaди („Службeни глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о испиту за јавног извршитеља "Службени гласник РС", број 58 од 22. јуна 2016. I. УВОДНА ОДРЕДБА Члан 1. Овим правилником прописује се програм испита за јавног извршитеља, начин полагања испита, састав и начин рада испитне комисије за полагање испита за јавног извршитеља, вођење евиденције о лицима са положеним испитом за јавног извршитеља и друга питања од значаја за полагање испита за јавног извршитеља. II. ИСПИТНА КОМИСИЈА Састав испитне комисије Члан 2. Испит за јавног извршитеља (у даљем тексту: испит) се полаже пред испитном комисијом за полагање испита за јавног извршитеља (у даљем тексту: Комисија) коју именује министар надлежан за правосуђе (у даљем тексту: министар). Комисија има шест чланова, које министар при именовању дели на два испитна одбора од по три члана. У сваки испитни одбор именује се један судија који је специјализован за поступање у извршним предметима, један јавни извршитељ, на предлог Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) и један представник министарства надлежног за правосуђе (у даљем тексту: Министарство). Комисија има председника које именује министар између чланова Комисије. Разграничење овлашћења Члан 3. Испитни одбор спроводи усмени део испита, бодује успех кандидата на усменом делу испита и одлучује о искључењу кандидата са усменог дела испита. Комисија одлучује о томе да ли кандидат испуњава услове за полагање испита, спроводи писмени део испита, бодује успех кандидата на писменом делу испита, утврђује општи успех кандидата на испиту и обавља друге послове одређене овим правилником. Начин одлучивања Члан 4. Комисија и испитни одбори доносе одлуке већином гласова свих чланова. Није дозвољено да се при гласању буде уздржан. Накнада за рад Члан 5. Председник и чланови Комисије примају накнаду за рад у Комисији. Висину накнаде за рад одређује министар. Председник Комисије Члан 6. Председник Комисије: 1) руководи радом Комисије; 2) објављује почетак и крај испита; 3) одлучује о молби кандидата за одлагање испита; 4) одређује датум поправног усменог испита; 5) утврђује да ли се сматра да кандидат није положио испит; 6) припрема извештај о резултатима испита и доставља га Министарству; 7) обавља и друге послове одређене овим правилником. Секретар Комисије Члан 7. Комисија има Секретара Комисије (у даљем тексту: секретар), кога именује министар из реда дипломираних правника запослених у Министарству. Секретар води записник на седницама Комисије и обавља друге стручне и административне послове за Комисију. Секретар нарочито: 1) утврђује идентитет кандидата који полажу испит; 2) утврђује да ли су уплаћени трошкови накнаде за полагања испита; 3) упознаје кандидата који полаже испит с његовима правима и обавезама; 4) води записник о току испита; 5) обавља и друге послове одређене овим правилником. Секретар има заменика секретара кога именује министар, из реда дипломираних правника запослених у Министарству. III. ЗАКАЗИВАЊЕ И ПРИЈАВЉИВАЊЕ ИСПИТА Заказивање испита Члан 8. Испит заказује Министарство тако што одређује датум, време и место одржавања писменог дела испита. Датум, време и место одржавања писменог дела испита, место и рок за предају пријаве за полагање испита и доказе који се достављају уз пријаву Министарство оглашава на интернет страници Министарства, најмање 30 дана пре дана одређеног за полагање писменог дела испита. Пријављивање за полагање испита Члан 9. Пријава за полагање испита (у даљем тексту: пријава) подноси се Министарству. Пријаву може да поднесе кандидат који: 1) држављанин је Републике Србије; 2) пословно је способан; 3) има диплому правног факултета; 4) има најмање две године радног искуства на пословима правне струке. Пријава садржи следеће податке о кандидату: 1) име, име једног родитеља и презиме; 2) јединствени матични број грађана; 3) адресу пребивалишта; 4) кратку радну биографију. Уз пријаву се, у оригиналу или у овереној фотокопији, подносе: 1) уверење о држављанству; 2) диплома правног факултета; 3) доказ о најмање две године радног искуства на пословима правне струке; 4) доказ о уплати накнаде трошкова за полагање испита. Накнаду трошкова за полагања испита сноси кандидат, а њену висину одређује министар. Допуна пријаве Члан 10. Комисија испитује пријаве и одређује рок у коме је кандидат дужан да допуни или исправи пријаву ако није потпуна или уредна. Одлучивање о пријави Члан 11. Неблаговремене пријаве и пријаве које нису потпуне или уредне, а нису у накнадном остављеном року допуњене и исправљене Комисија одбацује. Пријава се одбацује и ако кандидат није уз пријаву доставио доказ о томе да је уплатио накнаду трошкова за полагање испита. Против одлуке о одбацивању пријаве дозвољена је жалба министру, у року од 24 часа од пријема одлуке. IV. СТРУКТУРА И ТОК ИСПИТА Структура испита Члан 12. Испит се састоји из писменог и усменог дела. Писмени део испита Члан 13. Писмени део испита састоји се из теста и задатака. Тест има 20 питања: четири из области „Организација правосуђа и јавни извршитељи”, десет из области „Парнични и извршни поступак” и шест из области „Грађанско-правни односи”. Задацима се проверава способност кандидата да решава практичне проблеме који се јављају у поступку извршења и обезбеђења или способност да сачине поједине јавноизвршитељске акате. Припрема писменог дела испита Члан 14. Тест и задатке за писмени део испита саставља Комисија, дан пре одржавања писменог дела испита. Комисија саставља неколико верзија писменог дела испита, од којих се једна бира методом извлачења од председника Комисије. Време полагања писменог дела испита Члан 15. Писмени део испита сви кандидати полажу истовремено, у једној или више просторија. Писменом делу испита присуствује један члан Комисије и секретар. Кандидати заузимају своја места најмање 15 минута пре почетка писменог дела испита. Пре почетка писменог дела испита секретар утврђује идентитет кандидата, саставља списак кандидата и упознаје кандидате са њиховим правима и обавезама. Писмени део испита траје најдуже четири часа, у истом дану. Одржавање реда на писменом делу испита Члан 16. Приликом решавања задатака кандидати могу користити текстове прописа без коментара. Приликом решавања теста не могу се користити било каква помоћна средства (телекомуникациони уређаји, белешке, уџбеници и др.). Док траје писмени део испита кандидат не сме да се ни са ким саветује, да при себи има телекомуникационе направе, нити сме да напушта просторију без одобрења члана Комисије који присуствује писменом делу испита. Ток писменог дела испита Члан 17. На првој страни папира на коме израђују писмени део испита кандидати уписују шифру коју добијају од секретара непосредно пре почетка писменог дела испита, и датум писменог дела испита. Шифре и лична имена кандидата стављају се у посебан коверат који се лепи и печатира и уручује председнику Комисије. На писменом делу испита кандидати пишу хемијском оловком, плавог мастила. Листови папира на којима се израђује писмени део испита претходно су обележени печатом Министарства. Кандидати најпре полажу тест, па потом решавају задатке. Кандидат предаје писмени рад члану Комисије најкасније до истека четвртог часа од почетка писменог дела испита, са свим неискоришћеним листовима папира. Секретар у присуству кандидата бележи на писменом раду време предаје рада. Евалуациони листови Члан 18. После предаје писменог рада, кандидатима се, пре него што напусте просторију, уручују евалуациони листови, који садрже имена чланова Комисије и рубрике за број бодова смештене поред сваког питања на тесту и поред сваког задатка. Кандидати у евалуациони лист уписују шифру и број телефона и потом их предају секретару и напуштају просторију. После завршетка писменог дела испита секретар предаје члану Комисије кога одреди председник Комисије писмене радове и евалуационе листове, да бодује писмене радове. Бодови се уносе у евалуационе листове. Број бодова на писменом делу испита и број бодова који је потребан да се положи писмени део испита Члан 19. Сваком тачном одговору на тесту додељује се један бод, а највећи број бодова за решене задатке јесте 40. Највећи број бодова на писменом делу испита је 60. Писмени део испита положио је кандидат који је остварио најмање 36 бодова, и то најмање 12 бодова на тесту и најмање 24 бода на задацима. На захтев кандидата, председник Комисије дозвољава му увид у његов писмени рад и остварене бодове. Усмени део испита Члан 20. Резултати писменог дела испита објављују се на интернет страници Министарства у року од десет дана од окончања писменог дела испита, при чему се истовремено саопштавају и датум, време и место одржавања усменог дела испита. Усмени део испита заказује председник Комисије, тако да се одржи најкасније у року од 20 дана од окончања писменог дела испита. Усмени део испита полажу кандидати који су положили писмени део испита. Ток усменог дела испита Члан 21. Усмени део испита полаже се јавно, истовремено пред свим члановима испитног одбора. Усмени део испита полаже се у просторијама које омогућавају присуство јавности. На усменом делу испита кандидату се постављају питања из Закона о извршењу и обезбеђењу, подзаконских аката за његово спровођење и из аката Коморе, а нарочито о организацији делатности јавних извршитеља и обављању послова из његове надлежности, као и питања којима се утврђује професионална способност кандидата и достојност за послове јавног извршитеља. Изузетно, кандидату се могу постављати питања из других испитних области предвиђених Програмом испита за јавног извршитеља ако испитни одбор сматра да је то потребно ради провере познавања правних института материјалног и процесног права од значаја за обављање послова јавног извршитеља. Чим кандидат одговори нa једно питање, сваки члан Испитног одбора одмах бодује одговор кандидата на то питање. Испитивање кандидата траје најдуже један час. Бодовање усменог дела испита Члан 22. Испитни одбор изражава остварени успех кандидата на усменом делу испита у бодовима. Највећи број бодова на усменом делу испита је 40. Усмени део испита положио је кандидат који је остварио најмање 24 бода. V. УТВРЂИВАЊЕ ОПШТЕГ УСПЕХА И ЛИСТЕ КАНДИДАТА И ОБАВЕШТАВАЊЕ Утврђивање општег успеха на испиту и утврђивање листе Члан 23. Општи успех на испиту утврђује Комисија. Општи успех утврђује се сабирањем бодова остварених на писменом и усменом делу испита. Општи успех изражава се оценом: 1) оценом 6 за 51 до 60 бодова; 2) оценом 7 за 61 до 70 бодова; 3) оценом 8 за 71 до 80 бодова; 4) оценом 9 за 81 до 90 бодова; 5) оценом 10 за 91 до 100 бодова. Испит је положио кандидат који има најмање оцену 6. За кандидате који су положили испит, Комисија утврђује јединствену ранг листу на основу оствареног броја бодова, коју доставља Министарству. Обавештавање о општем успеху на испиту Члан 24. Министарство писмено обавештава сваког кандидата о постигнутом успеху на усменом испиту и о постигнутом општем успеху. Списак кандидата који су положили испит објављује се на интернет страници Министарства. VI. ОДЛАГАЊЕ, ИСКЉУЧЕЊЕ СА ИСПИТА, ПОПРАВНИ ИСПИТ И ЗАПИСНИК О ИСПИТУ Одлагање испита Члан 25. Председник Комисије може решењем да одложи започети испит ако је кандидат због болести или других оправданих разлога спречен да настави полагање испита. Кандидат је дужан да поднесе молбу за наставак испита у року од осам дана од када престану разлози због којих је испит одложен, а најкасније у року од 90 дана од када је примио решење о одлагању испита. О настављању испита одлучује председник Комисије. Сматра се да кандидат није положио испит ако благовремено не поднесе молбу за наставак испита или ако му председник Комисије одбије молбу. Случајеви када се сматра да кандидат није положио испит Члан 26. Сматра се да кандидат није положио испит ако не приступи писменим делу испита без оправданог разлога или без оправданог разлога одустане од почетог писменог дела испита, ако не преда писмени рад у року од четири часа од почетка писменог дела испита, ако његов писмени рад садржи елементе који откривају његов идентитет или ако без оправданог разлога не приступи усменом делу испита или га напусти без оправданих разлога. Када се сматра да кандидат није положио испит утврђује председник Комисије. Искључење са испита Члан 27. Кандидат може бити искључен са испита због неоправданог и значајног закашњења на почетак усменог или писменог дела испита или због ремећења реда на испиту. О искључењу са писменог дела испита одлучује члан Комисије који присуствује писменом делу испита. О искључењу са усменог дела испита одлучује испитни одбор. Сматра се да кандидат који је искључен са испита није положио испит. Поправни испит Члан 28. Кандидат који је на усменом делу испита остварио мање од 24 бода има право да полаже поправни усмени испит. Поправни усмени испит одржава се када и наредни усмени испит. Кандидат који је на поправном усменом делу испита остварио мање од 24 бода није положио испит, о чему се одмах обавештава. Записник о испиту Члан 29. Секретар води записник о току испита. Записник садржи: састав Комисије, састав испитног одбора, име и презиме и шифру кандидата, адресу пребивалишта, број и датум одлуке о одобреном полагању, место, дан и час полагања писменог и усменог дела испита, питања са усменог дела испита, број бодова остварених на писменом и усменом делу испита, општи успех на испиту и остварени број бодова и добијену оцену, податке о томе да ли је кандидат подносио приговор и какав је исход одлучивања о приговору, податке о томе да ли се из неког разлога сматра да кандидат није положио испит и друге податке од значаја за полагање испита. Записник о току испита потписују чланови Комисије, испитног одбора и секретар. Записнику се прилажу радови кандидата са писменог дела испита. Саставни део записника су и евалуациони листови. Заштита права кандидата Члан 30. Кандидат може изјавити приговор на постигнути општи успех. Кандидат који није положио писмени део испита може изјавити приговор на резултат писменог дела испита. Кандидат који је искључен са испита може изјавити приговор на одлуку о искључењу. Кандидат коме је одбијено одлагање започетог испита или молба за настављање одложеног испита, може поднети приговор против одлуке о одбијању. Кандидат може поднети приговор и у случајевима када се, према овом правилнику, сматра да није положио испит. Приговор се подноси у року од 24 часа од обавештавања о општем успеху или објављивања резултата писменог дела испита, од пријема одлуке о искључењу или одбијању одлагања испита или наставка испита, односно од наступања околности због које се сматра да кандидат није положио испит. Одлука о приговору Члан 31. О приговору одлучује Комисија, најкасније у року од три дана од дана пријема приговора. Ако Комисија усвоји приговор, испит се одржава у истом или наредном испитном року. VII. ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА Члан 32. Испитне области и правни извори за полагање испита за јавног извршитеља садржани су у Програму испита за јавног извршитеља, који је одштампан уз овај правилник (Прилог) и чини његов саставни део. VIII. НАЧИН ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ Члан 33. Евиденцију о лицима са положеним испитом за јавног извршитеља води секретар, у електронском облику. Евиденција садржи податке који су одређени у члану 472. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15). IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Положен испит за извршитеље Члaн 34. Са испитoм за јавне извршитеље изjeднaчaвa сe испит пoлoжeн пo Прaвилнику o испиту за извршитеља („Службeни глaсник РС”, бр. 74/11 и 81/11). Започети испит за извршитеље Члaн 35. Кaндидaт кojи je пoлaгaњe испитa за извршитеље зaпoчeo пo Прaвилнику o испиту за извршитеља („Службeни глaсник РС”, бр. 74/11 и 81/11) наставља пoлaгaњe зaпoчeтoг испитa по том правилнику. Престанак важења ранијег прописа Члaн 36. Дaнoм почетка примене oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o испиту за извршитеља („Службeни глaсник РС”, бр. 74/11 и 81/11). Завршна одредба Члан 37. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. гoдинe. Број 110-00-46/2016-05 У Београду, 17. јуна 2016. године Министар, Никола Селаковић, с.р. Прилог ПРОГРАМ ИСПИТА ЗА ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА Испит се припрема и полаже по следећим испитним областима: 1. Организација правосуђа и јавни извршитељи Врсте и надлежност судова (судови опште и посебне надлежности, судови републичког ранга); седишта и подручја судова; организација и надлежност јавног тужилаштва; организација и надлежност Државног правобранилаштва; адвокатура; организација делатности јавног извршитеља. Правни извори: – Закон о уређењу судова; – Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва; – Закон о јавном тужилаштву; – Закон о правобранилаштву; – Закон о адвокатури; – Закон о извршењу и обезбеђењу. 2. Парнични и извршни поступак 1) Парнични поступак Надлежност и састав суда; искључење и изузеће судије; странке и њихови законски заступници; пуномоћници; језик у поступку; поднесци; рокови и рочишта; записници; достављање писмена; трошкови поступка; прекид поступка и застој поступка; судско поравнање; пресуда; жалба против пресуде; правноснажност пресуде; решење; жалба против решења; редовни и ванредни правни лекови. 2) Извршни поступак Покретање и спровођење извршног поступка (основна правила); надлежност за спровођење извршења; формални легалитет; месна надлежност суда за доношење решења у току спровођења извршења; месна надлежност јавног извршитеља и повреда правила о месној надлежности јавног извршитеља; намирење истог повериоца применом различитих закона на непокретности оптерећеној хипотеком; намирење више поверилаца применом различитих закона на непокретности оптерећеној хипотеком; одлуке у извршном поступку и поступку обезбеђења: правни лекови у извршном поступку; враћање у пређашње стање и прекид поступка; идентификациони подаци о извршном повериоцу и извршном дужнику; трошкови поступка; предујам трошкова јавном извршитељу; достављање извршном дужнику; надлежност за достављање и директно достављање јавном извршитељу; извршне исправе; извршност извршне исправе; прелаз потраживања и обавезе; веродостојна исправа и врсте веродостојне исправе; средства и предмети извршења; начело сразмере и последице повреде начела сразмере; предлог за извршење; промена и додавање средства и предмета извршења; предлог за извршење на основу извршне исправе; предлог за извршење на целокупној имовини извршног дужника; предлог за извршење на основу веродостојне исправе; назначивање јавног извршитеља; решење о извршењу на основу извршне исправе; решење о извршењу на основу веродостојне исправе; одређивање јавног извршитеља и изузеће јавног извршитеља; спреченост јавног извршитеља да спроведе извршење; решење које има дејство решења о извршењу; жалба против решења донетог о предлогу за извршење на основу извршне исправе; жалба против осталих решења суда и јавног извршитеља; приговор и жалба против решења о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе; приговор трећег лица; противизвршење; одлагање извршења; обустава извршног поступка; закључење извршног поступка; однос извршног повериоца и јавног извршитеља; промена јавног извршитеља и спреченост јавног извршитеља да настави извршење; неправилности у спровођењу извршења и захтев за отклањање неправилности; месна надлежност за извршење на непокретностима ради наплате новчаних потраживања; стицање права извршног повериоца на намирење на непокретности; промена власника непокретности током извршног поступка; приступање извршном поступку; заложна права поверилаца код извршења на непокретности; продаја непокретности на јавном надметању; продаја непокретности непосредном погодбом; намирење преносом права својине на непокретности; намирење из цене продате непокретности; првенствено намирење и редослед намирења осталих потраживања; оспоравање потраживања; посебна правила о извршном поступку на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности: месна надлежност за извршење на покретним стварима ради наплате новчаних потраживања; попис и процена покретних ствари; стицање заложног права на пописаној ствари и права на намирење; начини продаје покретне ствари; продаја на јавном надметању; продаја ствари непосредном погодбом; намирење преносом права својине на ствари; редослед намирења; извршење на новчаном потраживању извршног дужника; пленидба потраживања извршног дужника и стицање заложног права извршног повериоца; редослед намирења на новчаном потраживању извршног дужника; пренос новчаног потраживања ради наплаћивања; пренос новчаног потраживања уместо испуњења; извршење на заради и другим сталним новчаним примањима; садржина решења о извршењу на заради; првенство у намирењу потраживања законског издржавања и новчане ренте; промена послодавца; одговорност послодавца за неисплаћивања доспелих оброка; извршење на новчаним средствима на рачуну извршног дужника; додатна садржина предлога за извршење и садржина решења о извршењу; наплата будућих повремених давања; поступање у случају да извршење није спроведено у року од 15 дана од дана пријема решења о извршењу; извршење на средствима из штедног улога и са текућег рачуна извршног дужника; извршење новчаног потраживања на финансијским инструментима; извршење на уделима у привредном друштву; извршење на хартијама од вредности; извршење предаје покретних ствари; испражњење и продаја непокретности; извршење одлуке о деоби сувласничке ствари; издејствовање изјаве воље; намирење новчаних потраживања насталих из комуналних и сродних делатности; одређивање јавног извршитеља који извршава намирење новчаних потраживања насталих из комуналних и сродних делатности; одбацивање или одбијање предлога за извршење; приговор извршног повериоца; садржина решења којим јавни извршитељ усваја предлог; приговор извршног дужника; надлежност за одлучивање о приговору и о чему веће суда води рачуна по службеној дужности; побијање решења само у делу у коме је извршни дужник обавезан да намири новчано потраживање; побијање решења само у делу у коме су одређени средство и предмет извршења; побијање решења у целини; средства обезбеђења потраживања; одлучивање о предлогу за обезбеђење; дејство и извршење решења о обезбеђењу; жалба и приговор у поступку обезбеђења; претходне мере; привремене мере; услови за именовање јавног извршитеља; именовање јавног извршитеља; отпочињање делатности и почетак рада јавног извршитеља; разлози за престанак делатности јавног извршитеља; разрешење јавног извршитеља; последице престанка делатности јавног извршитеља; разлози за изузеће јавног извршитеља; неспојивост; рачуни јавног извршитеља; евиденција о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању; заменици и помоћници јавних извршитеља; Комора јавних извршитеља; органи Коморе; статут и други општи акти Коморе; надзор над радом Коморе; надзор министарства над радом јавних извршитеља; надзор Коморе над радом јавних извршитеља; дисциплинска одговорност и дисциплинске повреде јавних извршитеља; дисциплинске мере: дисциплинска комисија; дисциплински поступак. Правни извори: – Закон о парничном поступку; – Закон о извршењу и обезбеђењу. 3. Грађанско-правни односи 1) Стварно право Државина; појам права својине; ограничења права својине; облици својине; стицање права својине; заштита права својине; реивиндикациона тужба; публицијанска тужба; негаторна тужба; сусвојина; појам и правни положај сувласника; стицање сусвојине; раскидање сувласничке заједнице; заштита сусвојине; службености; стварне службености; личне службености; заложно право на покретним стварима; заложно право на непокретним стварима (хипотека); заложно право на правима; право прече куповине – појам и врсте; катастар непокретности; регистар залоге на покретним стварима. Правни извори: – Закон о основама својинскоправних односа; – Закон о ванпарничном поступку; – Закон о хипотеци; – Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар; – Закон о државном премеру и катастру. 2) Облигационо право Основна начела облигационог права; подела облигација; извори облигација; уговор као извор облигација; закључење уговора; сагласност воља; предмет уговора; способност за закључење уговора; мане воље; форма уговора; услов и рок; општа дејства уговора; уговори у корист трећих; проузроковање штете као извор облигација; појам штете; основи одговорности; накнада материјалне штете и обим те накнаде; накнада нематеријалне штете; затезна камата; престанак обавеза; испуњење; ко може испунити; испуњење од стране трећег лица; испуњење пословно неспособног; испуњење са суброгацијом; коме се врши испуњење; испуњење пословно неспособном повериоцу; предмет испуњења; замена испуњења; предаја ради продаје; делимично испуњење; обавеза давања ствари одређених по роду; време испуњења; признаница; доцња дужника; доцња повериоца; дејства дужничке и дејства поверилачке доцње; полагање и продаја дуговане ствари; пребијање (компензација); отпуштање дуга; пренов (новација); сједињење (конфузија); немогућност испуњења; протек времена и отказ; смрт као начин престанка облигације; застарелост; прекид и застој застаревања; новчане обавезе; уговорна камата; обавезе са више предмета; алтернативне обавезе; факултативне обавезе и факултативна потраживања; обавезе са више дужника или поверилаца; дељиве обавезе и потраживања; солидарне обавезе; солидарност дужника; солидарност поверилаца; промена повериоца или дужника; уступање потраживања уговором (цесија); посебни случајеви уступања потраживања; промена дужника; преузимање дуга; приступање дугу; преузимање испуњења; подела уговора; уговор о куповини и продаји; одговорност за материјалне недостатке; одговорност за правне недостатке (евикција); зајам; закуп; отуђење закупљене ствари; уговор о делу; уговор о превозу; уговор о остави; уговор о ускладиштењу; уговор о налогу; уговор о комисиону; уговор о посредовању; уговор о отпремању (шпедицији); уговор о залози; залагање ствари; залагање потраживања и других права. Правни извори: – Закон о облигационим односима. На основу члана 503. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 74/12 – исправка УС, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом "Службени гласник РС", бр. 37 од 9. априла 2016, 50 од 29. јуна 2018, 47 од 28. јуна 2019, 6 од 24. јануара 2020, 105 од 5. августа 2020, 152 од 18. децембра 2020. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником уређује се начин вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начин извештавања, садржина извештаја о раду јавног извршитеља и начин поступања са архивом. Начин вођења евиденције Члан 2. Евиденција прописана Законом о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: Закон) води се у писменом и електронском облику. Писмена евиденција води се кроз књиге на штампаним обрасцима. Електронска евиденција води се кроз уписнике у електронском облику у специјализованој софтверској апликацији у коју се уносе сви подаци прописани овим правилником, у форми предвиђеној Обрасцем за завођење података у електронску евиденцију јавних извршитеља (Образац 17, у даљем тексту: технички образац) који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Писмена и електронска евиденција воде се за календарску годину. Јавни извршитељ уноси у року од 15 дана све податке из списа предмета у електронску евиденцију у форми предвиђеној техничким обрасцем. Јавни извршитељ електронску евиденцију у цсв формату, извод из банке са наменског и посебног рачуна у xml и у пдф формату, скенирано решење о извршењу и извршну или веродостојну исправу у пдф формату, доставља Министарству правде сваког радног дана до 21.00 час путем апликације еЗИО. Подаци из електронске евиденције морају да буду истоветни са подацима из исправа за сваки предмет. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 105/2020 ***Службени гласник РС, број 152/2020 Електронска евиденција Члан 3. Електронска евиденција треба да обезбеди стални приступ и несметани пренос података за потребе ажурирања централног регистра података путем интернет сервиса у јединственом, прописаном формату. Централна база података ажурира се једном дневно, преносом унетих података из електронске евиденције јавног извршитеља у централну базу података у форми предвиђеној техничким обрасцем. Техничке карактеристике електронске евиденције ближе се уређују Стандардима професионалног понашања јавних извршитеља. *Службени гласник РС, број 50/2018 Чување електронске евиденције Члан 4. Јавни извршитељ дужан је да електронску евиденцију чува у складу са овим правилником и прописима којима се уређује електронско пословање. II. ЕВИДЕНЦИЈА У ПИСМЕНОМ ОБЛИКУ Врсте евиденција у писменом облику Члан 5. Јавни извршитељ у писменом облику води: 1) пријемну књигу; 2) отпремну књигу; 3) књигу архиве. Пријемна књига Члан 6. Пријемна књига садржи податке о свим актима примљеним у канцеларији јавног извршитеља. Образац пријемне књиге је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 1). Отпремна књига Члан 7. Отпремна књига садржи податке о свим актима који су отпремљени из канцеларије јавног извршитеља. Образац отпремне књиге је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 2). Књига архиве Члан 8. Књига архиве садржи податке о архивираним предметима јавног извршитеља. Образац књиге архиве је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 3). III. ЕВИДЕНЦИЈА У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ Врсте уписника Члан 9. Јавни извршитељ у електронском облику води: 1) Уписник о предметима извршења на основу извршне исправе „ИИ”; 2) Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе „ИИВ”; 3) Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности „ИИВК”; 4) Уписник о предметима извршења на основу решења о извршењу за наплату неплаћене судске таксе „ИНТ”; 5) Уписник за предмете обезбеђења – претходне мере „ОПМ”; 6) Уписник за предмете обезбеђења – привремене мере „ОПРМ”; 7) Уписнике о радњама које јавни извршитељ предузима по замолници за потребе јавног извршитеља који је одређен да спроводи извршење или претходне или привремене мере, ИИ-ЗАМ”, „ИИВ-ЗАМ”, „ИИВК-ЗАМ”, „ИНТ-ЗАМ”, „ОПМ-ЗАМ” и „ОПРМ-ЗАМ”; 8) Уписник јемстава; 9) Уписник о поднетим правним лековима; 10) Уписник о поднетим захтевима за отклањање неправилности; 11) Уписник финансијског пословања; 12) Уписнике добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка „ИИ-ДОБ”, „ИИВ-ДОБ” и „ИИВК-ДОБ”; 13) Уписнике о радњама које јавни извршитељ предузима по привремено преузетим предметима од јавног извршитеља коме је привремено или трајно престала делатност „ИИ-ПОМ”, „ИИВ-ПОМ”, „ИИВК-ПОМ”, „ИНТ-ПОМ”, „ОПМ-ПОМ” и „ОПРМ-ПОМ”. У уписник о предметима извршења на основу извршне исправе „ИИ”, јавни извршитељ уписује и предмете извршења на основу решења о усвајању предлога за противизвршење, решења о извршењу решења о изреченим судским пеналима и решења о извршењу новчане казне и трошкова њеног изрицања и извршења. Новоименовани јавни извршитељ који преузима предмeте од јавног извршитеља коме је престала делатност води податке на начин из става 1. овог члана. Јавни извршитељ евиденцију у електронском облику води по одвојеним рубрикама за сваки тражени податак, у форми предвиђеној техничким обрасцем. Јавни извршитељ у евиденцију у електронском облику уноси тражене податке за сваки предмет. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 6/2020 Уписници „ИИ”, „ИИВ” и „ИНТ” *Службени гласник РС, број 105/2020 Члан 10. Уписници о предметима извршења на основу извршне исправе, веродостојне исправе, веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности и решења о извршењу за наплату неплаћене судске таксе садрже следеће податке: 1) датум пријема решења о извршењу (осим за уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности); 2) пословни број предмета јавног извршитеља и јединствени идентификациони контролни број; 2а) име, презиме и пословни број предмета претходног јавног извршитеља ако се поступа у случају промене јавног извршитеља; 3) датум када је предлог за извршење поднет суду (осим за уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности и за уписник о предметима извршења на основу решења о извршењу за наплату неплаћене судске таксе); 4) датум доношења, датум правноснажности, датум стављања клаузуле правноснажности, назив суда, име и презиме судије који поступа у предмету и судски број решења о извршењу (осим за уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности), као и податак да ли се ради о противизвршењу; 5) име, презиме и јединствени матични број грађана или матични број и порески идентификациони број извршног дужника и извршног повериоца; 6) врста извршног повериоца (Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, правне форме привредних друштава, банке као АД посебно навести, предузетник, физичко лице, удружење и други облици правног организовања); 7) подаци о пуномоћнику, односно заступнику странке у предмету; 8) врста извршног дужника (Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, правне форме привредних друштава, банке као АД посебно навести, предузетник, физичко лице, удружење и други облици правног организовања); 8а) подаци о директном или индиректном кориснику буџетских средстава (назив органа, матични број и порески идентификациони број; 9) подаци о средству и предмету извршења који су одређени у решењу о извршењу, односно податак о томе да ли је предложено извршење на целокупној имовини извршног дужника (више средстава и предмета извршења, промена и додавање средстава и предмета извршења); 10) новчано потраживање које се намирује односно неновчано потраживање које се остварује (за новчано потраживање навести износ по ставкама); 10а) износ средстава наплаћених у поступку пред судом (ако је суд претходно спроводио поступак извршења), Закон о извршењу и обезбеђењу по коме се поступа у предмету; 11) износ трошкова поступка насталих у поступку пред судом које је суд признао извршном повериоцу (осим за уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности); 12) опис и датум предузимања сваке појединачне радње; 13) датум отпреме, датум пријема, начин доставе, опис и пошиљалац сваког писмена (поднесак, допис, остало); 14) датум отпреме, опис и прималац сваког отпремљеног писмена уз навођење начина достављања (на адресу, истицање на огласној табли) и датум пријема или датум и разлог враћања писмена; 15) подаци о одлагању извршења: (1) датум подношења предлога и подносилац (одлагање на предлог извршног повериоца, извршног дужника, трећег лица, споразум странака о одлагању); (2) датум доношења решења; (3) време на које се одлаже извршење; (4) настављање одложеног извршења (по истеку или пре истека времена на које је одложено); 16) опис и датум доношења решења и закључака; 17) начин окончања поступка и датум доношења решења или закључка (обустава, закључење). 18) Датум обавештења Министарства финансија о намери подношења предлога за извршење у складу са чланом 300. Закона. Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности садржи још и податке о: 1) датуму подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности; 2) датуму доношења решења о извршењу; 3) датуму доношења решења о одбацивању односно решења о одбијању предлога за извршење. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 6/2020 ***Службени гласник РС, број 105/2020 Уписници „ОПМ” и „ОПРМ” *Службени гласник РС, број 6/2020 Члан 11. Уписник за предмете обезбеђења – претходне мере и уписник за предмете обезбеђења – привремене мере садржи следеће податке: 1) датум пријема решења о обезбеђењу; 2) пословни број предмета јавног извршитеља; 2а) име, презиме и пословни број предмета претходног јавног извршитеља ако се поступа у случају промене јавног извршитеља; 3) датум када је предлог за обезбеђење поднет суду; 4) датум доношења, назив суда и судски број решења о обезбеђењу; 5) врста претходне или привремене мере; 6) новчано потраживање које се обезбеђује претходном мером односно новчано или неновчано потраживање које се обезбеђује привременом мером (ако је новчано потраживање навести износ по ставкама); 7) трајање и продужење претходне и привремене мере; 8) налог да се заложене покретне ствари продају (члан 446. став 1. Закона); 9) налог да се потраживање пренесе на извршног повериоца ради наплаћивања (члан 446. став 3. Закона); 10) износ који је добијен продајом покретне ствари и наплатом потраживања (члан 446. став 4. Закона); 10а) износ средстава наплаћених у поступку пред судом (ако је суд претходно спроводио поступак извршења), Закон о извршењу и обезбеђењу по коме се поступа у предмету; 11) име и презиме или пословно име извршног дужника и извршног повериоца; 12) подаци о пуномоћнику, односно заступнику странке у предмету; 13) опис и датум предузимања сваке појединачне радње; 14) датум отпреме, датум пријема, начин доставе, опис и пошиљалац сваког писмена (поднесак, допис, остало); 15) датум отпреме, опис и прималац сваког отпремљеног писмена уз навођење начина достављања (на адресу, истицање на огласној табли) и датум пријема или датум и разлог враћања писмена; 16) опис и датум доношења сваког решења и закључка; 17) датум доношења и датум пријема судског решења којим се поступак обезбеђења обуставља и укидају претходне или привремене мере. *Службени гласник РС, број 50/2018 Уписници о радњама које јавни извршитељ предузима по замолници за потребе јавног извршитеља који је одређен да спроводи извршење или претходне или привремене мере „ИИ-ЗАМ”, „ИИВ-ЗАМ”, „ИИВК-ЗАМ”, „ИНТ-ЗАМ”, „ОПМ-ЗАМ” и „ОПРМ-ЗАМ” *Службени гласник РС, број 6/2020 Члан 12. Уписници о радњама које јавни извршитељ предузима по замолници за потребе јавног извршитеља који је одређен да спроводи извршење или претходне или привремене мере садрже следеће податке: 1) датум отпреме, датум пријема замолнице, начин доставе и пословни број предмета јавног извршитеља одређеног да спроводи извршење или претходне или привремене мере; 2) пословни број предмета заведен код јавног извршитеља који поступа по замолници; 3) опис и датум предузимања појединачне радње за потребе јавног извршитеља који је одређен да спроводи извршење или претходне или привремене мере; 4) датум обавештавања јавног извршитеља који је одређен да спроводи извршење или претходне или привремене мере о предузетим радњама. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 6/2020 Уписник јемстава Члан 13. Уписник јемстава садржи следеће податке: 1) врста поступка у којем је одлучено о полагању јемства (извршење или обезбеђење); 2) датум доношења, назив суда и судски број закључка о полагању јемства; 3) датум пријема судског закључка о полагању јемства; 4) датум доношења и пословни број закључка јавног извршитеља о полагању јемства; 5) законски разлог полагања јемства; 6) име и презиме или пословно име лица које полаже јемство; 7) врста јемства и опис: (1) новац у домаћој или страној валути (навести износ); (2) банкарска гаранција или хартија од вредности; (3) драгоцености или покретне ствари. 8) опис и датум предузимања сваке радње са положеним јемством; 9) датум пријема, опис и пошиљалац сваког писмена (поднесак, допис, остало); 10) датум отпреме, опис и прималац сваког отпремљеног писмена уз навођење начина достављања (на адресу, истицање на огласној табли) и датум пријема или датум и разлог враћања писмена; 11) опис и датум доношења сваког акта; 12) како је на крају поступљено са јемством. *Службени гласник РС, број 50/2018 Уписник о поднетим правним лековима Члан 14. Уписник о поднетим правним лековима на решења јавног извршитеља садржи следеће податке: 1) име и презиме или пословно име подносиоца приговора или жалбе; 2) датум доношења, пословни број и назив решења јавног извршитеља против кога је правни лек поднет; 3) датум пријема, начин доставе, датум отпремања правног лека јавном извршитељу, приложени докази о постојању права (ако је поднет приговор трећег лица); 4) датум пријема правног лека и број предмета у надлежном суду; 5) датум доношења и датум отпремања решења о правном леку, начин достављања решења о правном леку, уз навођење датума пријема (на адресу, истицање на огласној табли) и датум пријема или датум и разлог враћања писмена; 6) датум повлачења правног лека (ако је правни лек повучен); 7) датум пријема и опис решења о правном леку. *Службени гласник РС, број 50/2018 Уписник о поднетим захтевима за отклањање неправилности Члан 15. Уписник о поднетим захтевима за отклањање неправилности садржи следеће податке: 1) датум пријема захтева за отклањање неправилности; 2) име и презиме или пословно име подносиоца захтева за отклањање неправилности; 3) разлог подношења захтева за отклањање неправилности ; 4) датум доношења, пословни број и датум отпремања решења којим је одлучено о захтеву за отклањање неправилности, начин достављања (на адресу, истицање на огласној табли) и датум пријема или датум и разлог враћања писмена; 4а) датум повлачења захтева (ако је захтев повучен); 5) подаци о поднетом приговору суду; 6) датум пријема и опис решења суда о приговору. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 6/2020 Уписници добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка „ИИ-ДОБ”, „ИИВ-ДОБ” и „ИИВК-ДОБ” *Службени гласник РС, број 6/2020 Члан 15а Уписници добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка садрже следеће податке: 1) начин доставе; 2) датум пријема (предлога извршног повериоца за добровољно намирење); 3) доносилац исправе, број исправе, датум исправе; 4) износ потраживања и договорени износ намирења; 5) датум окончања предмета и начин окончања предмета. *Службени гласник РС, број 6/2020 Уписник финансијског пословања Члан 16. Уписник финансијског пословања садржи следеће податке: 1) износ одређене накнаде за рад и накнаде трошкова, пословни број предмета јавног извршитеља на који се односи и основ одређивања према Јавноизвршитељској тарифи (са и без обрачунатог ПДВ-а); 2) податак да ли извршни поверилац ПДВ користи као претходни; 3) подаци о располагању средствима оствареним у извршном поступку на наменском рачуну (једном или више): (1) датум уплате, датум пријема, висина средстава, уплатилац и број рачуна са којег је уплата примљења, са и без обрачунатог ПДВ-а, пословни број предмета јавног извршитеља на који се односи, број рачуна повериоца, име и презиме или пословно име повериоца (ако је уплата извршена директно на рачун повериоца), појединачно за сваку приспелу уплату; (2) датум преноса, висина пренетих средстава, прималац и број рачуна на који су средства пренета по ставкама, пословни број предмета јавног извршитеља на који се односи, податке о уплатама које није могуће раскњижити, појединачно за сваки пренос. 4) подаци о располагању средствима на посебном рачуну за уплату накнаде за рад и накнаде трошкова (једном или више): датум пријема, висина средстава, уплатилац и број рачуна са којег је уплата примљена, са и без обрачунатог ПДВ-а, податак да ли се дужник задужује за трошак или ПДВ, податак да ли се непосредни држалац непокретности задужује за трошак, податак да ли се купац задужује за предујам, пословни број предмета јавног извршитеља на који се односи, појединачно за сваку приспелу уплату. *Службени гласник РС, број 50/2018 **Службени гласник РС, број 6/2020 Подаци о непокретности који нису уписани у катастар непокретности *Службени гласник РС, број 6/2020 Члан 16а Подаци о непокретности који нису уписани у катастар непокретности, на којима је у целини или у делу одређено извршење на непокретности која се налази у ванкњижној својини извршног дужника, након сачињавања записника о попису непокретности које има дејство као упис забележбе решења о извршењу у катастар непокретности, заводе се путем апликације еЗИО. Подаци из става 1. овог члана се заводе тако што се наводе подаци који одређују парцелу: катастарска општина, место, општина, улица, број, број парцеле, подброј парцеле; подаци који одређују објекат: катастарска општина, место , општина, улица и број, број парцеле, подброј парцеле, број објекта; подаци који одређују посебан део објекта: катастарска општина, место, општина, улица и број, број парцеле, подброј парцеле, број објекта, број посебног дела објекта. *Службени гласник РС, број 6/2020 Чување евиденција Члан 17. Пријемна књига, отпремна књига и књига архиве чувају се пет година, а по истеку овог рока предају се Комори јавних извршитеља. О предаји пријемне књиге, отпремне књиге и књиге архиве Комори јавних извршитеља саставља се записник. Евиденције у електронском облику чувају се трајно. IV. ПОСТУПАЊЕ СА ПРЕДМЕТИМА И ЕВИДЕНЦИЈОМ У СЛУЧАЈУ ПРЕСТАНКА ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА Преузимање предмета и евиденција Члан 18. У случају престанка делатности јавног извршитеља, предмете и евиденцију привремено преузима његов заменик, а ако нема заменика други јавни извршитељ који привремено преузима његове послове до именовања новог јавног извршитеља. Јавни извршитељ који преузима предмете јавног извршитеља којем је престала делатност саставља записник о преузетим предметима и евиденцији, који доставља министарству надлежном за правосуђе и Комори јавних извршитеља. V. ПРЕДМЕТИ Оснивање предмета Члан 19. Писмена примљена у канцеларији јавног извршитеља истовремено се заводе у пријемну књигу и уписују у одговарајући уписник. Јавни извршитељ оснива предмет тако што иницијални акт који је уписан у одговарајући уписник улаже у омот списа, који се потом попуњава. Омот списа Члан 20. На првој спољашној страни омота списа у горњем десном углу, јавни извршитељ исписује свој пословни број предмета, а испод њега јединствени идентификациони контролни број. На првој унутрашњој страни омота списа налази се попис свих писмена која су здружена у предмету. Подаци о иницијалном акту поводом којег се оснива предмет уписују се у први ред пописа писмена, а остали акти или писмена која је јавни извршитељ донео, саставио или примио у вези са основаним предметом даље се уписују према редоследу којим су донети, састављени или примљени. Пословни број предмета јавног извршитеља и јединствени идентификациони контролни број Члан 21. Пословни број предмета јавног извршитеља састоји се од скраћенице уписника у који је уписан иницијални поднесак после кога је основан предмет, редног броја предмета у календарској години и последња два броја календарске године у којој је предмет основан (нпр. ИИ 1/16). Јединствени идентификациони контролни број је број израђен по стандарду ISO 7064, МОДУЛ 97 и састоји се од контролног броја (две цифре), ознаке префикса (две цифре), пословног броја предмета јавног извршитеља допуњеног цифром 0 до низа од пет цифара, последња два броја календарске године у којој је предмет основан и броја легитимације јавног извршитеља (четири цифре). VI. ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА Подношење извештаја о пословању јавног извршитеља Члан 22. Извештај о пословању јавног извршитеља за календарску годину (у даљем тексту: Извештај) подноси се министарству надлежном за правосуђе и Комори јавних извршитеља у електронском облику у складу са прописом који уређује електронски потпис. Извештај се подноси најкасније до 1. фебруара текуће године за претходну годину. Садржина извештаја Члан 23. Извештај садржи податке о: 1) окончаним предметима; 2) статусу нерешених предмета; 3) радњама спровођења претходних и привремених мера; 4) односу укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа потраживања; 5) променама на једном или више наменских и депозитном рачуну за све уплате за извештајни период; 6) предметима у којима је поднет приговор или жалба; 7) предметима основаним у складу са чланом 547. Закона; 8) предметима извршења за наплату неплаћене судске таксе. Подаци о окончаним предметима Члан 24. Подаци о окончаним предметима се односе на: 1) врсту извршних поверилаца: (1) Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе; (2) јавно предузеће; (3) привредно друштво (АД, ДОО,ОД, КД), осим банака; (4) банка; (5) предузетник; (6) остали (фондације, удружења и сл.); (7) физичко лице. 2) врсту исправа: (1) извршење на основу стране извршне исправе или веродостојне исправе; (2) извршење на основу домаће извршне исправе; (3) извршење на основу домаће веродостојне исправе; (4) извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности. 3) укупан број окончаних предмета закључењем у извештајном периоду; 4) укупан број окончаних предмета обуставом у извештајном периоду; 5) укупан број окончаних предмета решењем о одбацивању или одбијању предлога; 6) укупан број окончаних предмета у извештајном периоду; 7) укупан број основаних предмета по години оснивања предмета; 8) укупан број основаних предмета по свим годинама оснивања предмета; 9) укупан број окончаних предмета у претходним извештајима по свим годинама оснивања предмета; 10) укупан број предмета у раду у извештајном периоду по години оснивања предмета; 11) укупан број предмета у раду у извештајном периоду по свим годинама оснивања предмета; 12) укупан број окончаних предмета у извештајном периоду по години оснивања предмета; 13) укупан број окончаних предмета у извештајном периоду по свим годинама оснивања предмета; 14) однос укупно окончаних предмета и укупних предмета у раду, упоредни приказ изражен у процентима; 15) нерешени предмети на крају извештајног периода по години оснивања предмета; 16) нерешени предмети на крају извештајног периода за све године оснивања предмета. Обрасци података о окончаним предметима су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део (Образац 4 и 5). Подаци о статусу нерешених предмета Члан 25. Подаци о статусу нерешених предмета се односе на: 1) врсту исправе на основу које се спроводи извршење и укупан број предмета по години оснивања предмета у којима је започето спровођење извршења средствима извршења ради намирења новчаног потраживања или средствима извршења ради остваривања неновчаног потраживања; 2) укупан број предмета у којима није започето спровођење извршења ни на једном средству извршења; 3) одлагање извршења; 4) прекид поступка; 5) укупан број започетих извршних радњи за сва средства извршења по свим предметима. Обрасци података о статусу нерешених предмета по годинама оснивања предмета су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део (Образац 6 и 7). Подаци о односу укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа новчаног потраживања Члан 26. Подаци о односу укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа новчаног потраживања се односе на: 1) врсту извршних поверилаца из члана 24. став 1. тачка 1. овог правилника; 2) укупан износ потраживања на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти извршних поверилаца; 3) укупан износ средстава остварених извршењем на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти извршних поверилаца; 4) однос укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа потраживања на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти извршних поверилаца; 5) врсту исправа на основу које се спроводи извршење из члана 24. став 1. тачка 2. овог правилника; 6) укупан износ потраживања на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти исправа на основу којих се спроводи извршење; 7) укупан износ средстава остварених извршењем на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти исправа на основу којих се спроводи извршење; 8) однос укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа потраживања на име главнице, трошкова поступка пред судом, трошкова поступка пред јавним извршитељем и камате по врсти исправа на основу којих се спроводи извршење; 9) укупан број предмета у којима су евидентиране уплате. Обрасци података о односу укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа новчаног потраживања су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део (Образац 8 и 9). Подаци о радњама спровођења претходних и привремених мера Члан 27. Подаци о радњама спровођења претходних и привремених мера се односе на: 1) подносиоца предлога; 2) укупан број предлога за одређивање претходне мере; 3) укупан број предлога за одређивање привремене мере; 4) укупан број спроведених решења о обезбеђењу – претходне мере; 5) укупан број спроведених решења о обезбеђењу – привремене мере. Образац података о радњама спровођења претходних и привремених мера је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 10). Подаци о променама на једном или више наменских и депозитном рачуну Члан 28. Подаци о променама на једном или више наменских и депозитном рачуну за све уплате за извештајни период се односе на: 1) износ примљених средстава у извештајном периоду; 2) износ средстава пренетих са једног или више наменских рачуна јавног извршитеља на рачун извршног повериоца, његовог заступника или на рачун који је назначен од стране извршног повериоца као рачун за уплату односно на рачун других поверилаца или лица према редоследу намирења у извештајном периоду; 3) износ средстава пренетих са депозитног рачуна на рачун извршног повериоца, извршног дужника или другог лица у извештајном периоду; 4) износ средстава на једном или више наменских рачуна; 5) укупан број уплата које су у извештајном периоду уплаћене на једном или више наменских рачуна и висина средстава уплаћена по појединачној уплати на депозитни рачун јавног извршитеља; 6) укупан број преноса извршених са једног или више наменских рачуна јавног извршитеља на рачун извршног повериоца, његовог заступника или рачун који је предлогом назначен од стране извршног повериоца као рачун за уплату односно на рачун других поверилаца или лица према редоследу намирења; 7) укупна висина пренетих средстава са депозитног рачуна на рачун извршног повериоца, извршног дужника или другог лица у извештајном периоду; 8) укупан број уплата старијих од три дана у средствима која нису пренета са једног или више наменских рачуна; 9) укупан број дана задржавања средстава на депозитном рачуну јавног извршитеља; 10) датум уплате средстава на једном или више наменских рачуна и депозитном рачуну јавног извршитеља и датум преноса средстава; 11) број рачуна са којег су средства уплаћена и број рачуна на који су средства пренета; 12) коментаре о спорним уплатама. Обрасци података о променама на једном или више наменских рачуна и депозитном рачуну су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део (Образац 11, 12 и 13). Подаци о предметима у којима је поднет приговор или жалба Члан 29. Подаци о предметима у којима је поднет приговор или жалба се односе на: 1) укупан број поднетих приговора; 2) укупан број поднетих жалби; 3) укупан број предмета у којима је по поднетом приговору или жалби донета одлука; 4) укупан број предмета у којима није донета одлука о приговору или жалби; 5) просечно време од дана пријема приговора или жалбе до дана када је суд донео одлуку; 6) просечно време од дана отпремања одлуке о приговору или жалби до дана када је одлуку примио јавни извршитељ. Образац података о предметима у којима је поднет приговор или жалба је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 14). Подаци о предметима основаним у складу са чланом 547. Закона Члан 30. Подаци о предметима основаним у складу са чланом 547. Закона се односе на: 1) поступке пред судом и то: (1) укупан број основаних предмета; (2) висину иницијалног главног дуга; (3) трошкове поступка насталих у суду; (4) просечну старост основаних предмета; (5) висину средстава наплаћених у поступку пред судом. 2) поступке пред јавним извршитељем и то: (1) трошкове настале у поступку пред јавним извршитељем; (2) укупно наплаћено; (3) решено закључењем; (4) решено обуставом; (5) просечно време за решене предмете; (6) у раду. Образац података о предметима основаним у складу са чланом 547. Закона је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Образац 15). Подаци о предметима извршења за наплату неплаћене судске таксе Члан 31. Подаци о предметима извршења за наплату неплаћене судске таксе се односе на: 1) годину оснивања предмета; 2) укупан број основаних предмета по години оснивања; 3) износ неплаћене судске таксе и казнене таксе; 4) износ накнаде за рад и накнаде трошкова одређених према Јавноизвршитељској тарифи; 5) укупан наплаћени износ; 6) укупан наплаћени износ на име накнаде за рад и накнаде трошкова. Образац података о предметима извршења за наплату неплаћене судске таксе је одштампан уз овај правилик и чини његов саставни део (Образац 16). VII. АРХИВИРАЊЕ ПРЕДМЕТА Начин архивирања Члан 32. Предмет у којем је извршни поступак или поступак обезбеђења окончан се архивира. Јавни извршитељ доноси одлуку о архивирању предмета. Пре архвирања, јавни извршитељ обезбеђује да акти из предмета буду поређани по хронолошком реду, да се у списима предмета не налазе акти које треба вратити странкама, учесницима у поступку или трећим лицима и да се у списима предмета налази одлука о архивирању предмета. Архивирани предмети се чувају у посебним омотима смeштeним у oдгoвaрajућe пoлицe или oрмaнe, у пoдeсним, сувим и свeтлим прoстoриjaмa oсигурaним oд нeстajaњa, влaгe и других oштeћeњa. Попуњавање омота Члан 33. На посебним омотима се уписују подаци о години архивирања предмета, року чувања архивираних предмета и редном броју под којим је предмет уписан у књигу архиве. Архивирани прeдмeти чувajу сe у aрхиви прeмa рeдним брojeвимa из књигe архиве. Чување архиве Члан 34. Архивирани предмети се чувају пет година, а по истеку овог рока предају се надлежном органу у складу са прописима о архивској грађи. О предаји архиве надлежном органу саставља се записник. VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак ранијих прописа Члан 35. Даном почетка примене овог Правилника, престаје да важи Правилник о начину вођења евиденције предмета по којима поступа извршитељ, начину приступа евиденцији и поступању са евиденцијом у случају смрти, разрешења или престанка обављања делатности извршитеља („Службени гласник РС”, број 46/12) и Правилник о начину извештавања и садржини извештаја о пословању извршитеља („Службени гласник РС”, број 35/12). Ступање на снагу Члан 36. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ПРАВИЛНИКА Правилник о изменама и допунама Правилника о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом: "Службени гласник РС", број 6/2020-45 Члан 10. Измењени Образац за завођење података у електронску евиденцију јавних извршитеља одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део. Члан 11. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 540. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу (,,Службени гласник РС”, број 106/15), члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о дисциплинском поступку против јавних извршитеља "Службени гласник РС", бр. 32 од 30. марта 2016, 58 од 22. јуна 2016. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет правилника Члан 1. Овим правилником прописује се састав и поступање комисије министарства надлежног за правосуђе која води дисциплински поступак против јавних извршитеља. Хитност поступка Члан 2. Дисциплински поступак је хитан, нарочито ако је јавни извршитељ привремено удаљен (суспендован). Комисија је дужна да спроведе дисциплински поступак без одугловачења. II. КОМИСИЈА Састав Комисије Члан 3. Комисија има пет чланова. Три члана именује министар надлежан за правосуђе (у даљем тексту: министар) из реда судија са искуством у извршном поступку и поступку обезбеђења. Преостала два члана именује извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) из реда јавних извршитеља, на предлог председника Коморе. Конституисање Комисије Члан 4. Извршни одбор Коморе одмах прослеђује министру решења о именовању чланова Комисије из реда јавних извршитеља. Одмах после пријема решења министар заказује конститутивну седницу Комисије, тако да се она одржи у року од седам дана од дана заказивања. Конститутивној седници Комисије председава најстарији члан Комисије који је именован из реда судија. На конститутивној седници потврђују се мандати чланова Комисије и потом бира председник Комисије. Мандат чланова Комисије Члан 5. Мандат чланова Комисије траје четири године. Они могу бити поново именовани. Доношење одлука Комисије Члан 6. Комисија ради кад је присутна већина чланова Комисије. Комисија доноси одлуке већином гласова чланова. Председник и заменик председника Комисије Члан 7. Прeдсeдник Кoмисиjе прeдстaвљa Комисију, рукoвoди њеним рaдoм, oргaнизуje рaд, прeдсeдaвa сeдници, потписује одлуке Комисије, сaстaвљa извeштajе o раду и oбaвљa другe пoслoвe. Председник Комисије има заменика председника Комисије који га замењују кад је одсутан и спречен и коме у те сврхе председник издаје писмено овлашћење. Секретар Комисије Члан 8. Комисија има секретара, кога из реда запослених у министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: министарство) одређује министар. Секретар пружа административну и стручну помоћ Комисији, саставља записнике и обавља друге послове по налогу председника Комисије. Престанак дужности у Комисији истеком мандата Члан 9. Члану Комисије престаје дужност истеком мандата. Да је члану Комисије престала дужност истеком мандата утврђује онај ко је члана именовао у Комисију. Престанак дужности пре истека мандата Члан 10. Пре истека мандата, члану Комисије престаје дужност ако понесе оставку, ако буде разрешен или ако му престане својство због кога је именован у Комисију. Оставка се писмено подноси министру или извршном одбору Коморе, зависно од тога ко је именовао члана Комисије који подноси оставку. Оставка производи дејство када је министар, односно извршни одбор Коморе прими. Разрешење члана Комисије Члан 11. Члан дисциплинске комисије разрешава се ако несавесно извршава своје дужности. Поступак у коме се одлучује о томе да ли постоје разлози за разрешење члана Комисије покреће и води министар или извршни одбор Коморе, зависно од тога ко је именовао члана против кога се води поступак. Они поступак покрећу на сопствену иницијативу, а извршни одбор Коморе и на предлог председника Коморе. Пошто члану Комисије пружи прилику да се изјасни о постојању разлога за разрешење и утврди потребне чињенице, министар, односно извршни одбор Коморе одлучује о томе да ли постоје разлози за разрешење. При томе, доносе или решење о разрешењу или обустављају поступак ако за разрешење нема разлога. Решење о разрешењу је коначно у управном поступку. Исти поступак сходно се примењује ако је члану Комисије престало својство због кога је именован у Комисију. Именовање новог члана Комисије уместо члана коме је истекао мандат Члан 12. Извршни одбор Коморе дужан је да најкасније пет дана пре истека мандата јавног извршитеља у Комисији, именује новог, који ступа на дужност на дан када претходном истиче мандат. Исто сходно важи и када члану Комисије који је именован из реда судија предстоји истек мандата. Именовање новог члана Комисије уместо члана коме је дужност престала пре истека мандата Члан 13. Ако члану Комисије из реда јавних извршитеља престане дужност пре истека мандата, извршни одбор Коморе именује новог јавног извршитеља у Комисију у року од 10 дана од престанка дужности његовог претходника. Ако члану Комисије из реда судија престане дужност пре истека мандата, министар именује новог судију у Комисију року од 10 дана од престанка дужности његовог претходника. III. ИЗУЗЕЋЕ Члан 14. Дисциплински тужилац Коморе, заменик Дисциплинског тужиоца Коморе, члан Комисије из реда јавних извршитеља и председник Коморе обавезно се изузима из поступања у дисциплинском поступку: 1) ако је у дисциплинском поступку сведок или вештак или пуномоћник јавног извршитеља против кога се води поступак или његовог заменика; 2) ако се дисциплински поступак води против њега, његовог заменика или члана заједничког ортачког друштва у коме је члан; 3) ако је са странком или пуномоћником јавног извршитеља против кога се води поступак или његовим замеником крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала; 4) ако је са странком или замеником јавног извршитеља у односу усвојитеља или усвојеника; 5) ако је са пуномоћником јавног извршитеља или његовог заменика у односу усвојитеља или усвојеника. Члан Kомисије из реда судија и дисциплински тужилац министарства изузима се из поступања у дисциплинском поступку ако је сведок или ако је са странком или пуномоћником јавног извршитеља или његовог заменика крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала, a дисциплински тужилац министарства обавезно се изузима и ако је у вештак у дисциплинском поступку. Члан Комисије може бити изузет из поступања у дисциплинском поступку када постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност. Члан Комисије обавештава о разлозима за своје изузеће министра, који одлучује о његовом изузећу. IV. ПОКРЕТАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА Захтев за утврђивање дисциплинске одговорности јавног извршитеља Члан 15. Дисциплински поступак покреће се захтевом за утврђивање дисциплинске одговорности јавног извршитеља (у даљем тексту: захтев). Захтев мора да садржи име и презиме јавног извршитеља, називе судова за чије подручје је јавни извршитељ именован и седиште његове канцеларије, чињенични опис и правну оцену дисциплинске повреде, предлог доказа које треба извести на усменој расправи и предлог дисциплинске мере коју треба изрећи. Подносиоци захтева Члан 16. Захтев могу да поднесу поднесу министар, дисциплински тужилац Коморе, дисциплински тужилац министарства и председник Коморе. Поступак је покренуо ко је први поднео захтев. Ако је поступак покренуо министар, не може да му се придружи дисциплински тужилац министарства и обратно, а ако је поступак покренуо дисциплински тужилац Коморе, не може да му се придружи председник Коморе, и обратно. Ако је поступак покренуо министар или дисциплински тужилац министарства, дисциплинском поступку може да се придружи председник Коморе или Дисциплински тужилац Коморе, а ако је поступак покренуо председник Коморе или дисциплински тужилац Коморе, дисциплинском поступку може да се придружи министар или дисциплински тужилац министарства. Колизија подносилаца захтева Члан 17. Ако у поступку против истог јавног извршитеља учествују два подносиоца захтева тако што се један придружио другом (члан 16. став 4), па предузму различиту процесну радњу, важи она радња која је неповољнија по јавног извршитеља. Почетак тока рока рачуна се једнако за оба подносиоца захтева. Уредност захтева Члан 18. Комисија најпре испитује уредност захтева. Захтев је неуредан ако има недостатке који спречавају Комисију да поступи по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају Комисија у року од осам дана од пријема захтева налаже подносиоцу захтева да уреди захтев у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди захтев у року. Ако захтев не буде уређен у року, Комисија закључком одбацује захтев. Ако захтев буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан. Комисија закључком одбацује захтев и ако је поднесен од неовлашћеног лица. Заказивање усмене расправе Члан 19. Одмах по пријему уредног захтева или по уређењу захтева у року, Комисија доставља захтев са прилозима јавном извршитељу, да у року од 15 дана писмено одговори на њега. По пријему одговора јавног извршитеља или по истеку рока од 15 дана, председник Комисије заказује усмену расправу. Подносиоцу захтева се, уз позив за рочиште, доставља и писмени одговор јавног извршитеља. Од дана достављања позива за усмену расправу јавном извршитељу, подносиоцу захтева и другим лицима чије је присуство на усменој расправи потребно до дана одржавања усмене расправе мора да протекне најмање осам дана. Одлучивање без усмене расправе Члан 20. Усмена расправа не заказује се ако Комисије после пријема писменог одговора јавног извршитеља утврди да чињенично стање међу странкама није спорно, или ако пре или после пријема писменог одговора јавног извршитеља утврди да је покретање дисциплинског поступка застарело. У оба случаја одлука се доноси без усмене расправе. Рочишта Члан 21. Усмена расправа састоји се, по правилу, од једног рочишта. Изузетно, ако поступак не може да се оконча на једном рочишту, усмена расправа састоји се од више рочишта. Ако јавни извршитељ неоправдано не приступи на усмену расправу, иако је уредно позван, усмена расправа може да се одржи, ако за то постоје оправдани разлози, или да се одложи о трошку јавног извршитеља. Положај странака на усменој расправи и истражна овлашћења Комисије Члан 22. Странка има право да се на усменој расправи изјасни о чињеницама које су изнете и понуђеним доказима, да учествује у извођењу доказа, поставља питања противној странци, сведоцима и вештацима, износи чињенице које су значајне за одлучивање у поступку, предлаже доказе и да износи правне тврдње и побија тврдње које се не слажу с њеним. Комисија је дужна одлучи о свим захтевима и предлозима странака. Комисија може изводити доказе које странке нису предложиле или од којих су одустале, и утврђивати чињенице које странке нису изнеле ако су значајне за одлучивање у поступку. О усменој расправи води се записник. Удаљење јавног извршитеља Члан 23. Комисија може решењем, на сопствену иницијативу или на предлог подносиоца захтева, удаљити јавног извршитеља са дужности ако је то потребно ради заштите интереса трећих лица, ако се захтева утврђивање дисциплинске одговорности за тежу дисциплинску повреду или ако је то потребно ради заштите јавног поверења у делатност јавних извршитеља. Удаљење јавног извршитеља траје до окончања разлога због којих је изречено, после чега се опозива. Комисија доставља решење о удаљењу јавног извршитеља Комори и министарству. Решење о удаљењу јавног извршитеља је коначно у управном поступку. Одлуке Комисије Члан 24. Када утврди чињенице које су значајне за одлучивање Комисија доноси једну од следећих одлука: 1) решење којим се јавни извршитељ оглашава одговорним за дисциплинску повреду и изриче дисциплинска мера; 2) решење којим се јавни извршитељ ослобађа дисциплинске одговорности; 3) решење којим се дисциплински поступак обуставља због застарелости покретања или вођења дисциплинског поступка. При одлучивању Комисија није везана чињеничним описом и правним основом који је навео подносилац захтева, нити дисциплинском мером чије је изрицање он предложио. Решење Комисије објављује се на интернет страницама министарства и Коморе. О већању и гласању саставља се посебан записник, кога потписује председник Комисије или члан који га замењује и секретар Комисије. Мерила за изрицање дисциплинске мере Члан 25. Дисциплинска мера изриче се сразмерно тежини учињене дисциплинске повреде. Приликом изрицања дисциплинске мере узимају се у обзир све околности које могу да утичу на врсту и висину мере, а пре свега тежина и последице дисциплинске повреде, раније понашање јавног извршитеља, учињена штета, степен одговорности и дисциплинске мере које су раније изречене јавном извршитељу. Достављање решења Члан 26. Решење којим се јавни извршитељ оглашава одговорним за дисциплинску повреду и којим му се изриче дисциплинска мера доставља се министарству и Комори. Решење којим је јавном извршитељу изречена дисциплинска мера трајне забране делатности јавног извршитеља доставља се и министру, ради покретања поступка за разрешење јавног извршитеља. Примена на заменике јавних извршитеља и јавне извршитеље који су привремено преузели послове Члан 27. Одредбе овог правилника примењују се и на заменике јавних извршитеља и јавне извршитеље који су привремено преузели послове јавног извршитеља коме је престала делатност. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Прелазне одредбе Члан 28. Дисциплински поступци који су покренути пре 1. јула 2016. године настављају се од 1. јула 2016. године по прописима према којима су покренути.* Министар и извршни одбор Коморе дужни су да именују чланове Комисије до 1. јуна 2016. године. *Службени гласник РС, број 58/2016 Престанак важења прописа Члан 29. Правилник о дисциплинском поступку против извршитеља (,,Службени гласник РС”, број 46/12) престаје да важи 1. јула 2016. године. Ступање на снагу и почетак примене Члан 30. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. јула 2016. године. На основу члана 523. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15), члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о надзору над радом јавних извршитеља "Службени гласник РС", бр. 32 од 30. марта 2016, 152 од 18. децембра 2020. I. ПРЕДМЕТ ПРАВИЛНИКА Члан 1. Овим правилником прописују се начин и поступак надзора министарства надлежног за правосуђе над радом јавних извршитеља у Републици Србији. Одредбе овог правилника сходно се примењују и на заменике јавних извршитеља. II. ЛИЦЕ ОВЛАШЋЕНО ЗА НАДЗОР И ЊЕГОВА ОВЛАШЋЕЊА Члан 2. Надзор над радом јавних извршитеља врши државни службеник коме, је поред осталог, у пословима радног места и надзор на радом јавних извршитеља (у даљем тексту: лице овлашћено за надзор). Лице овлашћено за надзор има право и дужност да се стручно усавршава за потребе надзора. Лице овлашћено за надзор мора бити непристрасно и независно од било чијег утицаја. Лице овлашћено за надзор дужно је да чува као пословну тајну податке које је сазнало током надзора. Лице овлашћено за надзор дужно је да води рачуна о економичности поступка надзора и делотворности радњи које у том поступку предузима. Надзор може да врши више од једног лица овлашћеног за надзор. Члан 3. Лице овлашћено за надзор има право да у поступку надзора: 1) прибави од странака и учесника у извршном поступку и поступку обезбеђења и председника судова за чије подручје је јавни извршитељ именован, све податке о начину на који је јавни извршитељ доносио решења и закључке и предузимао радње извршења и обезбеђења; 2) захтева документацију о висини трошкова поступка извршења и обезбеђења; 3) захтева извештаје и доказе о томе како је јавни извршитељ достављао акте судова и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку; 4) начини увид у избор средства и предмета извршења и њихове промене у току поступка извршења или обезбеђења; 5) затражи извештај о томе да ли је и колико пута понављана иста радња извршења или обезбеђења; 6) начини увид у рад канцеларије јавног извршитеља, ради провере примене Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља; 7) начини увид у евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању; 8) прибави друге податке који су потребни да се одлучи о томе да ли ће се против јавног извршитеља покренути дисциплински поступак. III. САГЛАСНОСТ НАДРЕЂЕНОГ Члан 4. Кад је овим правилником одређено да лице овлашћено за надзор одлучи да покрене поступак надзора или да не покрене поступак надзора, покретању поступка надзора или писменом обавештењу председнику суда или притужиоцу да се поступак надзора не покреће, мора да претходи сагласност лица које је надређено лицу овлашћеном за надзор. Сагласност или одбијање сагласности дају се у облику службене белешке на спису. IV. ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК Члан 5. У претходном поступку лице овлашћено за надзор испитује да ли постоје разлози да покрене поступак надзора. Лице овлашћено за надзор може да покрене поступак надзора над радом јавних извршитеља на сопствену иницијативу, на предлог председника суда за чије је подручје јавни извршитељ именован (у даљем тексту: предлог) и по притужби другог јавног извршитеља, странке или учесника у поступку (у даљем тексту: притужба). Вођење претходног поступка није обавезно ако је већ после увида у текст предлога или притужбе могуће утврдити да има разлога да се покрене поступак надзора или да се он не покрене. Члан 6. На сопствену иницијативу, лице овлашћено за надзор покреће поступак надзора кад прикупи довољно података и доказа који доводе у сумњу законитост или сврсисходност рада јавних извршитеља, путем увида у централну базу података, годишње извештаје о пословању који се у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу достављају министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: министарство), обавештења добијена од Коморе јавних извршитеља, евиденције које у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу води министарство, и на други начин. Ради одлучивања о томе да ли ће покренути поступак надзора, лице овлашћено за надзор може захтевати од јавног извршитеља да се у року од осам дана од пријема захтева писмено изјасни на уочене неправилности у раду и достави доказе у прилог свог изјашњења. У исте сврхе, лице овлашћено за надзор може да затражи потребне податке и од надлежних органа, странака, учесника у поступку, ималаца јавних овлашћења и надлежних председника судова. Члан 7. Притужба мора да буде потписана, разумљива и да садржи све што је потребно да би по њој могло да се поступа, а пре свега: 1) лично или пословно име притужиоца и законског заступника, ако постоји; 2) пребивалиште, односно боравиште или седиште притужиоца и законског заступника, ако постоји; 3) да ли је притужба у истој ствари против истог јавног извршитеља већ поднета Комори јавних извршитеља и када; 4) лично име и седиште канцеларије јавног извршитеља на чији рад се притужилац притужује; 5) пословни број предмета који се води код јавног извршитеља или пословни број судског предмета; 6) својство притужиоца (извршни поверилац или извршни дужник, учесник у поступку или други јавни извршитељ); 7) разлог за притужбу. Притужба се може поднети и у електронском облику. Ако се притужба подноси преко пуномоћника уз њу се прилаже и пуномоћје. Одредбе о садржини притужбе сходно се примењују и на предлог. Лице овлашћено за надзор не поступа по анонимним притужбама. Члан 8. Предлози и притужбе узимају се у рад оним редоследом којим су примљени, ако природа предлога, односно притужбе или посебне прилике не захтевају одступање. Ако министарство није надлежно да поступи по предлогу или притужби, они се достављају надлежном органу, о чему се писмено обавештава председник суда, односно притужилац. Члан 9. Лице овлашћено за надзор проверава да ли су предлог или притужба уредни и поднети од овлашћеног лица. Ако су поднети од неовлашћеног лица, лице овлашћено за надзор или не поступа по њима и о томе писмено обавештава подносиоца предлога, односно притужбе или испитује услове да покрене поступак надзора по сопственој иницијативи. Члан 10. Предлог или притужба су неуредни ако имају недостатке који спречавају лице овлашћено за надзор да поступа по њима, ако нису разумљиви или ако нису потпуни. У том случају, лице овлашћено за надзор или не поступа по предлогу или притужби и о томе писмено обавештава председника суда, односно притужиоца, или их у року од осам дана од пријема предлога или притужбе писмено обавештава како да уреде предлог, односно притужбу у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на последице пропуста. Ако предлог или притужба не буду уређени у року, сматра се да су председник суда, односно притужилац одустали од предлога, односно притужбе. Члан 11. Ако су предлог или притужба уредни или уређени у року, и поднети од овлашћеног лица, лице овлашћено за надзор разматра наводе у њима, и одлучује да ли ће покренути поступак надзора. Претходно, лице овлашћено за надзор може да затражи од председника суда или притужиоца да, у року који не може бити краћи од осам дана, достави додатна објашњења, документа и информације, а од јавног извршитеља може да захтева да се у року од осам дана од пријема захтева са предлогом или притужбом, писмено изјасни на тврдње из њих и достави доказе у прилог свог изјашњења. Лице овлашћено за надзор може да затражи потребне податке и од надлежних органа, странака, учесника у поступку, ималаца јавних овлашћења и надлежних председника судова. Члан 12. Лице овлашћено за надзор штити идентитет притужиоца, на његов захтев. Члан 13. О исходу поступања по предлогу или притужби лице овлашћено за надзор писмено обавештава председника суда, односно притужиоца. V. ПОСТУПАК НАДЗОРА Члан 14. Лице овлашћено за надзор покреће поступак надзора ако на основу чињеница или доказа које је утврдио у претходном поступку, или ако већ после увида у текст предлога или притужбе и без вођења претходног поступка, оцени да постоји сумња у законитост или сврсисходност рада јавног извршитеља. У супротном, писмено обавештава председника суда или притужиоца да нe покреће поступак надзора. Члан 15. Надзор може бити канцеларијски или теренски. Канцеларијски надзор врши се увидом у податке, документацију, извештаје и доказе који су прибављени у складу са овим правилником (члан 3). Теренски надзор састоји се од непосредног увида у канцеларији јавног извршитеља. Лице овлашћено за надзор може да изврши обе врсте надзора над истим јавним извршитељем. Члан 16. Ако је потребно да се прибаве подаци од надлежних органа, странака, учесника у поступку, ималаца јавних овлашћења или надлежних председника судова, који су потребни за одлучивање о томе да ли ће против јавног извршитеља бити покренут дисциплински поступак, лице овлашћено за надзор одређује облик и рок за достављање података који не може бити дужи од три радна дана. Јавни извршитељ је дужан да лицу овлашћеном за надзор омогући несметан надзор и стави му на располагање све податке, документацију, евиденције и извештаје и доказе које је потребно разгледати. Члан 17. Ако лице овлашћено за надзор одлучи да покрене поступак канцеларијског надзора, захтева од јавног извршитеља податке, документацију, евиденције, извештаје и доказе у складу са овлашћењима из овог правилника (члан 3), због чега одређује јавном извршитељу начин и рок за њихово достављање, који не може да буде дужи од три радна дана. Члан 18. Ако лице овлашћено за надзор одлучи да покрене поступак теренског надзора, није у обавези да свој долазак најави јавном извршитељу. Теренски надзор врши се у присуству јавног извршитеља чији је рад предмет надзора. *Службени гласник РС, број 152/2020 Члан 19. Током теренског надзора, лице овлашћено за надзор може захтевати од јавног извршитеља, заменика јавног извршитеља, помоћника јавног извршитеља или другог запосленог у канцеларији јавног извршитеља да дају писмена или усмена објашњења о питањима која су предмет надзора и да за своја објашњења приложе одговарајуће доказе. Лице овлашћено за надзор може сачинити фотокопије, копије електронског документа израђене у складу са законом којим се уређује електронски документ или електронске копије прегледаних докумената и евиденција. Ако лице овлашћено за надзор захтева од јавног извршитеља достављање извештаја о томе како је јавни извршитељ достављао акте судова и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку или да ли је и колико пута понављао исту радњу извршења или обезбеђења, он одређује рок за достављање извештаја који не може бити дужи од три радна дана. Члан 20. Након надзора се без одлагања саставља записник о надзору и доставља јавном извршитељу на потпис и уношење евентуалних примедаба на записник. Записник садржи: број предмета лица овлашћеног за надзор, податке о јавном извршитељу чији рад је надзиран, називе судова за чије подручје је јавни извршитељ именован и седиште његове канцеларије, име и презиме лица овлашћеног за надзор, податке о томе да ли је надзор вршен на сопствену иницијативу, на предлог председника суда или по притужби, врсту надзора, податке о документима и евиденцији у које је извршен увид, податке о утврђеном чињеничном стању, уочене неправилности, датум и место надзора, потписе лице овлашћеног за надзор и списак прилога. Записник о теренском надзору садржи и: податке о часу почетка надзора, објашњења јавног извршитеља, односно заменика јавног извршитеља, помоћника јавног извршитеља или другог запосленог у канцеларији јавног извршитеља о питањима која су предмет надзора, извештаје јавног извршитеља које је потребно доставити после окончања надзора и у ком року, податке које је после окончања надзора потребно прибавити и од кога, у којој форми и у ком року, податке о часу окончања надзора и потписе других лица која су давала изјаве у поступку надзора. Ако јавни извршитељ или друго лице које је дало објашњење или изјаву, неће да потпише записник, то се уноси у записник уз навођење разлога због кога је потпис ускраћен. Фотокопије, копије електронског документа израђене у складу са законом којим се уређује електронски документ и електронске копије прегледаних докумената и евиденција чине саставни део записника о надзору. Члан 21. Записник о надзору сачињава се у четири истоветна примерка. Један примерак предаје се јавном извршитељу чији рад је надзиран, други задржава лице овлашћено за надзор, а трећи и четврти примерак достављају се без одлагања дисциплинском тужиоцу министарства и дисциплинском тужиоцу Коморе. Члан 22. Извештаји о томе како је јавни извршитељ достављао акте судова и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку или да ли је и колико пута понављао исте радње извршења или обезбеђења, као и подаци из члана 3. тач. 1) и 8) овог правилника који су дати у писменом облику, прилажу се уз записник о надзору након њиховог достављања, ако нису достављени пре потписивања записника, и прослеђују дисциплинском тужиоцу министарства и дисциплинском тужиоцу Коморе. О подацима из члана 3. тач. 1) и 8) овог правилника који се у усменом облику дају лицу овлашћеном за надзор, сачињава се службена белешка, прикључује записнику и прослеђује дисциплинском тужиоцу министарства и дисциплинском тужиоцу Коморе. Члан 23. Лице овлашћено за надзор дужно да на захтев дисциплинског тужиоца министарства допуни већ извршени надзор. Допунски надзор није дозвољен после покретања дисциплинског поступка против јавног извршитеља. VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБE Члан 24. Сви поступци надзора који трају у време ступања на снагу овог правилника, настављају се према одредбама овог правилника. Члан 25. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јула 2016. године. На основу чл. 514. и 517. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15, у даљем тексту: Закон), Скупштина Коморе јавних извршитеља на ванредној седници одржаној 19. новембра 2016. године, доноси СТАТУТ Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", бр. 105 од 26. децембра 2016, 98 од 10. јула 2020. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Основна начела деловања Члан 1. Комора јавних извршитеља Републике Србије је (у даљем тексту: Комора) je професионално удружење јавних извршитеља, које чине сви јавни извршитељи. Комора послује као недобитно удружење. Комора има својство правног лица са овлашћењима одређеним Законом и Статутом Коморе (у даљем тексту: Статут). Делокруг Коморе Члан 2. Комора обавља следеће послове: 1) доноси Статут и Етички кодекс јавних извршитеља и друге прописе и опште и појединачне акте; 2) чува углед и част и права јавних извршитеља; 3) стара се да јавни извршитељи и њихови заменици савесно и законито обављају своје делатности и покреће дисциплински поступак против јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља; 4) представља јавне извршитеље и њихове заменике пред државним органима, ради заштите јавних извршитеља; 5) води почетну обуку кандидата за јавне извршитеље и редовну обуку и друге облике стручног усавршавања јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и организује стручне скупове, семинаре и саветовања; 6) сарађује са коморама извршитеља других земаља; 7) предузима све мере за унапређење и афирмацију правосудне професије јавних извршитеља; 8) подноси иницијативе за измене и допуне свих аката и прописа од значаја за професију јавних извршитеља, односно за измену и допуну закона и подзаконских аката од значаја за ефикасније и рационалније спровођење извршења и обезбеђења у Републици Србији; 9) организује израду и објављивање часописа и стручне литературе у области делокруга рада јавних извршитеља; 10) организује и обезбеђује вођење и чување свих података и евиденција Коморе у складу са законом и другим прописима и 11) врши овлашћења и друге послове утврђене Законом и Статутом. Члан 3. Рад и деловање Коморе су јавни. Јавност рада и деловања Коморе остварује се кроз сарадњу с медијима, организовањем јавних скупова, трибина и округлих столова, путем интернет презентација и на друге дозвољене начине. Назив, седиште, симболи, представљање и заступање Члан 4. У свом деловању Комора користи пун и скраћен назив. Пун назив Коморе је: „Комора јавних извршитеља Републике Србије”. Скраћени назив Коморе је: „Комора јавних извршитеља”. Члан 5. Седиште Коморе је у Београду. Члан 6. Председник Коморе представља и заступа Комору, стара се о томе да Комора ради и послује сагласно Закону и Статуту, одговоран је за правилан и законит рад за послове из своје надлежности, извршава одлуке органа Коморе и обавља друге послове одређене законом и статутом. Ако је председник Коморе спречен да врши своју функцију, Комору заступа и представља заменик председника Коморе. Председник Коморе може, у случају спречености председника и заменика председника, да овласти другог члана Коморе да заступа и представља Комору. Члан 7. Комора има печат округлог облика, пречника 32 милиметра, у чијем се средишту налази грб Републике Србије, а око грба, у концентричним круговима исписује се ћириличним писмом текст печата. У спољном кругу печата исписује се назив Републике Србије, у унутрашњем кругу текст: „КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА”, а у дну печата исписује се седиште Коморе. Комора у свом раду користи штамбиље правоугаоног облика који садрже: у првом реду: назив „Република Србија”, у другом реду назив: „КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА”, у трећем реду простор за број предмета, у четвртом реду простор за датум и час, а у петом реду: „Београд”. Извршни одбор Коморе одређује број примерака печата, димензије и број примерака штамбиља и одлучује коме ће поверити печате и штамбиље на чување и употребу. Сви примерци печата, односно штамбиља морају бити истоветни по садржини и величини, осим обележја редног броја печата, односно штамбиља. Сваки примерак печата обележава се римским бројем, који се ставља између грба Републике Србије и седишта Коморе. Члан 8. У свом раду Комора може користити симболе визуелног идентитета – грб и свечани грб. Изглед грба и свечаног грба одређује Скупштина Коморе на предлог Извршног одбора Коморе. Средства за рад Коморе Члан 9. Средства за рад Коморе су: 1) средства од чланарина и уписнина чланова Коморе; 2) средства остварена наставном и издавачком делатношћу; 3) поклони и 4) други приходи у складу са Законом. Надзор над радом Коморе Члан 10. Рад Коморе надзире Министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: Министарство). Комора је дужна да поднесе Министарству годишњи извештај о раду Коморе, који може да садржи и предлоге за побољшање делатности јавних извршитеља. II. ОРГАНИЗАЦИЈА КОМОРЕ Члан 11. Комора остварује своје надлежности одређене Законом и овим статутом преко својих органа, радних тела и организационих јединица у свом саставу. Органи Коморе Члан 12. Органи Коморе су: 1) Скупштина Коморе; 2) Извршни одбор Коморе; 3) Надзорни одбор Коморе; 4) председник Коморе; 5) заменик председника Коморе; 6) дисциплински тужилац Коморе и 7) заменик дисциплинског тужиоца Коморе. Једно лице не може истовремено бити члан различитих органа Коморе, изузев Скупштине Коморе. Председник Коморе и заменик председника Коморе су истовремено и чланови Извршног одбора Коморе по функцији. Чланови Извршног одбора Коморе, чланови Надзорног одбора Коморе, председник Коморе, заменик председника Коморе, дисциплински тужилац Коморе и заменик дисциплинског тужиоца Коморе имају право на накнаду за рад. Висину накнаде за рад прописује Извршни одбор Коморе. Скупштина Коморе Члан 13. Скупштина Коморе је највиши орган Коморе. Скупштину Коморе чине сви јавни извршитељи уписани у именик јавних извршитеља. Делокруг Скупштине Коморе Члан 14. Скупштина Коморе: 1) доноси Статут и Етички кодекс јавних извршитеља; 2) бира и разрешава председника Скупштине Коморе и заменика председника Скупштине Коморе као и радна тела Скупштине; 3) бира и разрешава председника Коморе и заменика председника Коморе, чланове Извршног одбора Коморе, чланове Надзорног одбора Коморе, дисциплинског тужиоца Коморе и заменика дисциплинског тужиоца Коморе; 4) усваја годишњи извештај о раду Коморе; 5) разматра и усваја извештаје о раду свих органа Коморе и организационих јединица; 6) одлучује о прибављању средстава од других лица и улагањима средстава у основна средства Коморе или друге намене за износе који прелазе 10.000 евра у динарској противвредности на дан доношења одлуке; 7) доноси одлуке о куповини, односно продаји непокретности, као и о залагању имовине која је у власништву Коморе, на предлог Извршног одбора, а уз сагласност Надзорног одбора; 8) доноси одлуке о оснивању фондова одређених намена на предлог председника Коморе или Извршног одбора Kоморе у складу са статутом; 9) усваја годишњи финансијски извештај о пословању Коморе за претходну годину, односно годишњи рачун и буџет за наредну годину; 10) доноси Пословник о свом раду; 11) разматра и доноси одлуку о усвајању годишњег извештаја о активностима Коморе који припрема Извршни и Надзорни одбор Коморе; 12) обавља и друге послове одређене Законом и Статутом и другим актима Коморе. Сазивање, одржавање и рад Скупштине Коморе Члан 15. Скупштина ради у редовним и ванредним седницама. Одлуку о сазивању Скупштине доноси председник Скупштине. Редовна седница Скупштине сазива се и одржава најмање два пута годишње. Редовна седница Скупштине одржава се: 1) најкасније у последњем кварталу текуће пословне године ради усвајања предлога буџета Коморе за наредну пословну годину; 2) најкасније у року од 6 месеци након завршетка пословне године ради усвајања финансијског извештаја о раду Коморе за протеклу пословну годину као и ради разматрања и усвајања извештаја о раду свих органа Коморе. Члан 16. Председник Скупштине сазива редовну седницу Скупштине најкасније петнаест дана пре дана одређеног за њено одржавање. Седнице Скупштине које се одржавају између редовних седница Скупштине су ванредне седнице Скупштине. Ванредна седница Скупштине одржава се на захтев Извршног одбора, Надзорног одбора или једне десетине чланова Коморе. Предлог за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писменој форми са предлогом тачака дневног реда и материјалом који се односи на предлог. Председник Скупштине доноси одлуку о сазивању ванредне седнице у року од осам дана од дана када је захтев примљен, а ако то не учини, подносиоци захтева могу сазвати ванредну седницу Скупштине која ће се одржати у року од месец дана од дана подношења захтева и одредити члана Коморе који јој председава. Послове неопходне за сазивање и организовање ванредне Скупштине обавља Стручна служба Коморе, по налогу предлагача. Нужне и неопходне трошкове сазивања Скупштине сноси Комора, о чему одлуку доноси Извршни одбор на образложени предлог предлагача. Ванредна седница Скупштине мора бити одржана у року од месец дана од дана подношења захтева за њено сазивање. Члан 17. Скупштина се, по правилу, одржава у седишту Коморе. Председник Скупштине односно други овлашћени предлагачи могу сазвати седницу Скупштине и у неком другом месту. Позиви за Скупштину, са назначењем места и времена одржавања, предложеним дневним редом и радним материјалом који се односи на предложени дневни ред, достављају се члановима Скупштине најмање осам дана пре одржавања седнице Скупштине. Рад Скупштине и одлучивање Члан 18. Скупштина пуноважно ради и одлучује ако седници Скупштине присуствује већина од укупног броја чланова Скупштине уписаних у именик (кворум за одржавање седнице Скупштине). Члан Скупштине има право и обавезу да присуствује седницама и да активно учествује у раду седнице Скупштине. Члан 19. Уколико је члан Скупштине из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Скупштине, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Скупштине, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Скупштине, односно свог властодавца, до завршетка седнице Скупштине по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 2. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Скупштине, као и назив седнице Скупштине (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Скупштине. Пуномоћје важи само за седницу Скупштине за коју је дато. Члан 20. Уколико члан Скупштине неоправдано не присуствује заказаној седници Скупштине, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Скупштине, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је члан Скупштине извршио лакшу дисциплинску повреду у складу са Законом и Статутом. Члан 21. Председник Скупштине обавезан је да по завршетку сваког дана заседања сваке појединачне седнице Скупштине достави извештај о присутним члановима Скупштине на предметном делу одржане седнице, односно целокупне седнице Скупштине, дисциплинском тужиоцу Коморе. Члан 22. Скупштина доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 18. овог статута. Уколико се заказана седница Скупштине не одржи у време и место за које је заказана, из разлога непостојања кворума за рад и пуноважно одлучивање, председник Скупштине исту поново заказује. Поновљена седница Скупштине ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од петнаест дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважно одлучивање на поновљеној седници Скупштине чини 1/3 од укупног броја чланова Скупштине уписаних у именик. Председник Скупштине и заменик председника Скупштине Члан 23. Седници Скупштине председава председник Скупштине Коморе (у даљем тексту председник Скупштине). Када је председник Скупштине спречен да врши своју функцију, односно када Скупштина одлучује о избору и разрешењу председника Скупштине, седницом Скупштине председава заменик председника Скупштине. Ако су председник Скупштине и заменик председника Скупштине спречени да врше своју функцију, седницом Скупштине председава најстарији од присутних чланова Коморе. Члан 24. Председника Скупштине бира Скупштина већином гласова присутних чланова. Председник Скупштине се бира на период од четири године са могућношћу поновног избора. Председник Скупштине се може разрешити пре истека периода на који је изабран и то на лични захтев, на образложени предлог Надзорног одбора, трећине чланова Извршног одбора или најмање трећине чланова Коморе. Председник Скупштине обавља следеће послове: 1) доноси одлуку о сазивању Скупштине на предлог овлашћених предлагача; 2) организује сазивање и руководи радом Скупштине; 3) именује записничара за седницу Скупштине; 4) обавља и друге послове у складу са Законом, Статутом и Пословником о раду Скупштине. Члан 25. Заменик председника Скупштине замењује председника Скупштине када је он спречен или одсутан, сазива и председава седницама Скупштине на којима се врши избор или разрешење председника Скупштине. Заменик председника Скупштине одговара за свој рад председнику Скупштине и Скупштини. Одредбе члана 24. сходно се примењују и на заменике председника Скупштине. Члан 26. Председник Скупштине и заменик председника Скупштине имају право на накнаду за свој рад. Висину накнаде за рад прописује Извршни одбор Коморе. Избор и престанак функције председника и заменика председника Скупштине Члан 27. На избор и престанак функције председника и заменика председника Скупштине, сходно се примењују одредбе о избору и престанку функције председника и заменика председника Коморе, с тим што ће први председник Скупштине и заменик председника Скупштине бити изабрани најкасније на првој седници Скупштине по доношењу овог статута. Члан 28. Пословником о раду Скупштине Коморе ближе се уређују питања која се односе на сазивање, одржавање и рад Скупштине. Извршни одбор Коморе Члан 29. Извршни одбор Коморе је извршни орган Коморе. Извршни одбор има девет чланова. Чланови Извршног одбора могу бити чланови по функцији и изабрани чланови. Председник Коморе и заменик председника Коморе су чланови Извршног одбора Коморе по функцији. Брисани су ранији ст. 5. и 6. (види члан 1. Измена и допуна Статута - 98/2020-109) Изабране чланове Извршног одбора бира Скупштина Коморе на предлог председника Коморе или једне трећине чланова Скупштине Коморе на период од четири године. Члан Извршног одбора не може више од два пута узастопно бити изабран на ту функцију. *Службени гласник РС, број 98/2020 Избор за изабране чланове Извршног одбора Члан 30. Председник Коморе расписује изборе за чланове Извршног одбора најкасније три месеца пре истека мандата Извршног одбора. Изборе за изабране чланове Извршног одбора расписује председник Коморе, тако да од расписивања избора до њиховог одржавања не протекне више од два месеца. Ако мандат члана Извршног одбора престане пре истека времена за које је изабран, председник Коморе расписује изборе за попуњавање слободног места у Извршном одбору најкасније у року од осам дана од дана престанка мандата члана Извршног одбора, а који се морају одржати најкасније месец дана после расписивања. Члан 31. Председник Коморе предлаже председника Извршног одбора са листом кандидата за чланове Извршног одбора и доставља je председнику Скупштине Коморе. Чланови Скупштине Коморе гласају за изборну листу кандидата у целости. Председник Извршног одбора именује заменика председника Извршног одбора на првој седници Извршног одбора. Председник Извршног одбора и заменик председника Извршног одбора бирају се на период од четири године. *Службени гласник РС, број 98/2020 Члан 32. Чланови Извршног одбора су изабрани када предложена листа кандидата за председника и чланове Извршног одбора буде подржана већином гласова присутних чланова Скупштине. Уколико чланови Скупштине предложену листу кандидата за председника и чланове Извршног одбора не подрже потребном већином, председник Коморе предлаже нову листу кандидата у року од 15 дана. Председник Коморе предлаже нову листу кандидата и гласање се понавља све док изборна листа не буде подржана потребном већином чланова Скупштине. Након првог неуспешног гласања за изборну листу коју je предложио председник Коморе, једна трећина чланова Скупштине може Скупштини предложити нову изборну листу кандидата за председника и чланове Извршног одбора. *Службени гласник РС, број 98/2020 Престанак функције члана Извршног одбора Члан 33. Члановима Извршног одбора по функцији чланство у Извршном одбору престаје престанком функције коју обавља. Изабраним члановима Извршног одбора функција престаје истеком времена за које су изабрани. Пре истека времена за које је изабран, члану Извршног одбора функција престаје ако поднесе оставку, ако му престане дужност јавног извршитеља, ако му буде изречена мера привремене или трајне забране обављања делатности јавног извршитеља, ако му престане чланство у Извршном одбору по сили Статута или ако буде разрешен. Члан 34. Члан Извршног одбора подноси оставку усмено на седници Скупштине или писмену оставку предаје Извршном одбору. Ако преда писмену оставку, његово чланство у Извршном одбору престаје даном подношења оставке, с тим да Извршни одбор на првој наредној седници само констатује престанак његове функције. Члановима Извршног одбора функција у Извршном одбору престаје по сили Статута ако Скупштина не усвоји годишњи извештај о раду Извршног одбора, што се констатује на седници Скупштине. Члан 35. Скупштина може разрешити члана Извршног одбора пре истека мандата за који је изабран ако: 1) неоправдано не присуствује седницама Извршног одбора или обавља активности и доноси одлуке супротне Закону, Статуту и другим актима Коморе; 2) ако не предузме активности и мере у циљу заштите и унапређења положаја јавних извршитеља; 3) ако не извршава одлуке Скупштине и одлуке других органа Коморе за чије је извршење надлежан; 4) несавесним поступањем причини материјалну штету Комори или било ком њеном члану; 5) не сарађује са другим органима Коморе на начин који је предвиђен општим актима Коморе или не доставља извештаје прописане Законом, Статутом и другим актима Коморе; 6) по други пут буде изречена било која дисциплинска мера прописана Законом. Образложени предлог за разрешење подноси се Извршном одбору у писменој форми. Предлог за разрешење члана Извршног одбора могу поднети: председник Коморе, Надзорни одбор или најмање трећина чланова Коморе. Члану Извршног одбора престаје функција ако за његово разрешење гласа већина од присутних чланова Скупштине. Ако предлог за разрешење не добије потребан број гласова, о наредном предлогу за разрешење члана Извршног одбора, по истом основу се не може одлучивати наредних шест месеци од дана када је одржано гласање о његовом разрешењу. Новоизабраном члану Извршног одбора мандат траје до истека мандата члана Извршног одбора, чије чланство је из било ког разлога престало пре истека мандата. Пословником о раду Извршног одбора ближе се уређују питања која се односе на сазивање, одржавање и рад Извршног одбора. Члан 36. Извршни одбор Коморе: 1) предлаже Статут и доноси прописе и опште акте Коморе, као и измене и допуне истих; 2) подноси захтев за сазивање ванредне седнице Скупштине Коморе и припрема седнице Скупштине Коморе; 3) стара се о пословању Коморе; 4) одређује уписнину и чланарину, начин на који се оне плаћају и њихову висину, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе; 5) стара се о наплати прихода Коморе; 6) доноси акт о висини накнаде трошкова за рад свих органа Коморе и њихових чланова; 7) предлаже усвајање годишњег финансијског извештаја Коморе и припрема предлог буџета Коморе за предстојећу пословну годину Скупштини на усвајање; 8) подноси извештаје о свом раду Скупштини Коморе; 9) бира и разрешава председника Извршног одбора из редова својих чланова; 10) одлучује о запошљавању лица у Стручној служби Коморе; 11) одлучује и предузима активности за оснивање одбора, комисија и других радних тела према потребама конкретног посла Коморе; 12) доноси одлуке о коришћењу новчаних средстава Коморе, осим у случајевима када је за доношење одлуке надлежна Скупштина; 13) предлаже Скупштини оснивање фондова одређених намена у складу са статутом; 14) доноси одлуке о потреби вођења евиденција и других регистара који су од значаја за праћење пословања или одлуку о изради статистичких или других извештаја Коморе; 15) оснива Комисије за надзор над радом јавних извршитеља и именује њихове чланове; 16) оснива Савет за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења и именује њихове чланове; 17) предлаже јавне извршитеље за чланове испитне комисије, комисије која спроводи конкурс за именовање јавних извршитеља, у складу са Законом и другим прописима; 18) именује чланове дисциплинске комисије, у складу са Законом и другим прописима; 19) покреће поступак и одлучује о томе да ли постоје разлози за разрешење члана дисциплинске комисије којег је изабрао и одлучује о његовом разрешењу; 20) предлаже Скупштини доношење одлуке уз претходну сагласност Надзорног одбора о куповини, односно продаји непокретности, као и залагању имовине у власништву Коморе; 21) захтева од стручне службе Коморе да прибави и води евиденцију о обављеним активностима јавних извршитеља, на основу које спроводи, односно наручује истраживања о професији јавних извршитеља, анализира резултате истраживања и припрема најбољу праксу; 22) усваја програм активности Извршног одбора за текућу годину; 23) доноси План и Програм сталног стручног усавршавања јавних извршитеља; 24) одлучује о другим питањима из своје надлежности прописаних Законом, Статутом и другим актима Коморе, као и о другим питањима од интереса за Комору и јавне извршитеље, а која нису у надлежности других органа Коморе и 25) извршава решења Дисциплинске комисије о изрицању новчане казне јавним извршитељима. Надзорни одбор Коморе Члан 37. Надзорни одбор Коморе надзире законитост рада и финансијског пословања Коморе. Надзорни одбор има три члана. Надзорни одбор бира Скупштина на период од четири године са могућношћу поновног избора. Надзорни одбор: 1) надзире законитост рада и финансијског пословања Коморе; 2) контролише финансијско пословање и врши надзор над пословањем Коморе и организационих јединица Коморе, контролише приходе и расходе Коморе и организационих јединица Коморе, употребу финансијских средстава Коморе и организационих јединица Коморе и управљање имовином која је у власништву Коморе или којом Комора располаже по другом основу; 3) захтева извештаје од других органа о активностима из њихове надлежности; 4) по потреби присуствује седницама Извршног одбора и захтева објашњења о одлукама и поступањима од значаја за управљање и располагање имовином Коморе; 5) даје претходна мишљења о предлозима Извршног одбора од значаја за коначно доношење одлука Скупштине или других одбора или тела, у складу са Статутом; 6) предлаже предузимање мера према одговорним члановима органа Коморе, као и њихова разрешења од чланства у органима и другим телима Коморе, уколико приликом обављања надзора утврди постојање неправилности проузроковане поступањем или непоступањем органа и тела којима се наноси штета Комори и њеним члановима; 7) предлаже Извршном одбору оснивање одбора, комисија или других радних тела према потребама, а из оквира њихове надлежности; 8) доставља Скупштини извештај о свом раду; 9) подноси Извршном одбору шестомесечни извештај о унутрашњој контроли финансијског пословања Коморе и 10) обавља и друге послове прописане Законом, Статутом и другим актима Коморе. Састав, избор и престанак функције Члан 38. Надзорни одбор чине председник и два члана. Председника Надзорног одбора бирају чланови Надзорног одбора на првој седници, већином гласова присутних чланова из редова чланова Надзорног одбора. На избор и престанак функције председника и чланова Надзорног одбора, сходно се примењују правила о престанку функције изабраног члана Извршног одбора. Уколико на коначној листи кандидата за избор у чланство у Надзорном одбору, нема минимум три кандидата, кандидата предлаже Извршни одбор. Председник Коморе Члан 39. Надлежност председника Коморе: 1) представља и заступа Комору; 2) стара се о томе да Комора ради и послује сагласно Закону и Статуту; 3) извршава одлуке органа Коморе за које је надлежан у складу са Статутом и другим општим актима Коморе; 4) организује и координира рад запослених у Комори, предлаже Извршном одбору попуњавање одређених радних места и запошљавање лица, и руководи оперативним пословањем Коморе; 5) предлаже Извршном одбору вођење евиденција и других података од значаја за представљање Коморе или анализу њеног рада са тачно одређеном садржином; 6) предлаже Извршном одбору два члана дисциплинске комисије међу јавним извршитељима; 7) предлаже Извршном одбору покретање поступка за разрешење члана дисциплинске комисије из реда јавних извршитеља; 8) предлаже Скупштини Коморе оснивање фондова одређених намена, у складу са статутом; 9) одређује решењем привременог заменика јавног извршитеља у складу са чланом 491. Закона; 10) организује сусрете и предузима мере у циљу закључења протокола, уговора и других аката којима се олакшава или унапређује пословање и положај јавних извршитеља и њихов однос са другим државним органима и установама, удружењима, правним лицима и другим професијама које су сродне пословима извршења и обезбеђења; 11) подноси представке, мишљења и предлоге надлежним државним органима и другим институцијама у вези са припремом и применом прописа који уређују јавноизвршитељску делатност; 12) стара се о обезбеђењу материјалних и других средстава којима се омогућава организовање редовне стручне обуке и других облика усавршавања, као и улагање у основна средства ради квалитетнијег обављања послова и 13) обавља и друге послове из своје надлежности у складу са Законом, Статутом и другим актима Коморе. 14) предлаже Скупштини Коморе листу кандидата за заменика председника Коморе, председника и чланове Извршног одбора. Мандат Председника Коморе траје четири године. Председник Коморе не може више од два пута узастопно бити изабран на ту функцију. Председник Коморе је за свој рад одговоран Скупштини. *Службени гласник РС, број 98/2020 Избор председника Коморе Члан 40. Председника Коморе међу члановима Коморе бира Скупштина. Члан 41. Изборе за председника Коморе расписује Извршни одбор, тако да од расписивања избора до њиховог одржавања не протекне више од два месеца. Извршни одбор расписује изборе за председника Коморе најкасније три месеца пре истека мандата председника Коморе. Ако мандат председника Коморе престане пре истека времена за које је изабран, Извршни одбор расписује изборе за председника Коморе најкасније у року од осам дана од дана престанка мандата председника Коморе, а који се морају одржати најкасније месец дана од дана расписивања. Члан 42. Кандидатура за председника Коморе подноси се Извршном одбору у року од петнаест дана од дана објављивања одлуке о расписивању избора на интернет страници Коморе. Кандидат за председника Коморе je лице чију кандидатуру својим потписима подржи најмање једна трећина чланова Коморе. Члан Коморе може подржати кандидатуру само једног кандидата за председника Коморе, а ако подржи кандидатуру више њих, узима се у обзир подршка кандидату чија је кандидатура раније поднета Извршном одбору. Извршни одбор утврђује листу кандидата након истека рока за подношење кандидатуре из става 1. овог члана, доставља је Скупштини и објављује на интернет страници Коморе. *Службени гласник РС, број 98/2020 Члан 43. За председника Коморе изабран је кандидат који је добио већину гласова присутних чланова Скупштине. Ако је постојао само један кандидат, а није добио потребан број гласова, Извршни одбор поново расписује изборе за председника Коморе. Ако ниједан од више кандидата не добије потребну већину гласова, гласање се понавља. На поновљеном гласању учествују два кандидата која су добила највише гласова, односно сви кандидати који деле прво или друго место. На поновљеном гласању за председника Коморе изабран је кандидат који је добио највише гласова. Престанак функције председника Коморе Члан 44. Председнику Коморе функција престаје истеком времена за које је изабран. Пре истека времена за које је изабран председнику Коморе функција престаје ако поднесе оставку, ако му престане дужност јавног извршитеља, ако му буде изречена мера привремене или трајне забране делатности јавног извршитеља, ако му престане функција по сили Статута или ако буде разрешен. Председник Коморе може поднети оставку усмено на седници Скупштине или писмену оставку предаје Извршном одбору. Ако преда писмену оставку, његова функција председника Коморе престаје даном подношења оставке, то Извршни одбор на првој наредној седници само констатује престанак његове функције. Председнику Коморе функција престаје по сили Статута ако Скупштина не усвоји годишњи извештај о његовом раду. Скупштина може разрешити председника Коморе: 1) ако не поштује Статут и друге опште и појединачне акте Коморе; 2) ако не извршава одлуке Скупштине и других органа Коморе, не извршава их у року или их извршава у супротности са сврхом њиховог доношења, осим ако те одлуке нису у супротности са Законом; 3) ако не предузме активности и мере у циљу заштите и унапређења положаја јавних извршитеља; 4) ако у току обављања дужности председника Коморе причини материјалну штету Комори или било којем њеном члану; 5) ако му се по други пут изрекне било која дисциплинска мера прописана Законом, пре брисања прве мере из евиденције; 6) ако се понаша на начин који је неспојив са угледом Коморе и јавноизвршитељске професије. Образложени предлог за разрешење подноси се Извршном одбору у писменој форми. Предлог за разрешење могу поднети: Надзорни одбор, трећина чланова Извршног одбора или најмање трећина чланова Коморе. Председнику Коморе престаје функција ако за његово разрешење гласа већина од присутних чланова Скупштине. Члан 45. Ако предлог за разрешење не добије потребан број гласова, о наредном предлогу за разрешење председника Коморе, по истом основу се не може одлучивати наредних шест месеци, од дана када је одржано гласање о његовом разрешењу. Заменик председника Коморе Члан 46. Заменик председника Коморе замењује председника Коморе када је он спречен или одсутан, односно обавља друге послове које му повери председник Коморе и обавља дужности председника Коморе када је истом престао мандат а нови председник Коморе није изабран, односно док нови председник Коморе не буде изабран. Избор и престанак функције заменика председника Коморе Члан 47. На избор и престанак функције заменика председника Коморе, сходно се примењују одредбе о избору и престанку функције чланова Извршног одбора Коморе и исти се предлаже на листи кандидата за председника Извршног одбора и чланове Извршног одбора. *Службени гласник РС, број 98/2020 Дисциплински тужилац Коморе Члан 48. Дисциплински тужилац Коморе подноси захтев за утврђивање дисциплинске одговорности јавних извршитеља, у складу са Законом, Статутом и другим општим актима. Дисциплински тужилац има право да: 1) начини увид у предмете, податке и други архивски материјал јавног извршитеља, ствари и новац уплаћен на име јемства и признанице за наплаћене износе на име накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља; 2) начини увид у пословне књиге, евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању, увид у списе предмета и увид у ускладиштене ствари; 3) захтева од јавног извршитеља све неопходне податке о његовом пословању; 4) прибави од надлежних органа и организација податке о пословању јавног извршитеља и 5) предузме друге радње, сагласно Закону и пропису Коморе. Дисциплинског тужиоца бира Скупштина Коморе међу јавним извршитељима, на период од четири године. На избор и престанак функције дисциплинског тужиоца Коморе сходно се примењују правила о избору и престанку функције председника Коморе. За дисциплинског тужиоца може бити изабран кандидат који испуњава следеће услове: 1) има положен правосудни испит и 2) има најмање четири године радног искуства у правној струци након положеног правосудног испита. У случају престанка функције дисциплинском тужиоцу, до избора новог дисциплинског тужиоца, заменик дисциплинског тужиоца обавља његове обавезе и дужности. Заменик дисциплинског тужиоца Коморе Члан 49. Заменик дисциплинског тужиоца Коморе замењује дисциплинског тужиоца Коморе у случају његове спречености или одсутности. Заменик дисциплинског тужиоца помаже дисциплинском тужиоцу у раду. Заменика дисциплинског тужиоца бира Скупштина на период од четири године. На избор и престанак функције заменика дисциплинског тужиоца Коморе на одговарајући начин се примењују правила о избору и престанку функције заменика председника Коморе. За заменика дисциплинског тужиоца може бити изабран кандитат који испуњава услове, предвиђене за дисциплинског тужиоца. III. РАДНА ТЕЛА КОМОРЕ Члан 50. Извршни одбор својом одлуком одлучује о оснивању и делокругу рада сталних и повремених радних тела и висини накнаде за учешће у њиховом раду. Стална радна тела су: 1) Етички комитет; 2) Комисије за надзор над радом јавних извршитеља и 3) Савет за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења (у даљем тексту: Савет за уједначавање праксе). Етички комитет Члан 51. Ради спровођења, тумачења и унапређења одредаба Етичког кодекса јавних извршитеља, при Комори се, као стално радно тело, оснива Етички комитет. Етички комитет има пет чланова, који се бирају из редова јавних извршитеља. Чланове Етичког комитета бира Извршни одбор. Мандат чланова Комитета траје четири године. Етички комитет именује председника Етичког комитета из редова својих чланова. Етички комитет усваја ставове и мишљења у оквиру својих надлежности. Извршни одбор доноси Пословник о раду Етичког комитета, којим се ближе уређује рад Етичког комитета. Комисије за надзор Члан 52. Комора врши надзор над радом јавних извршитеља у складу са Законом. Ради спровођења функције надзора Извршни одбор формира Комисије за надзор над радом јавних извршитеља. Правилником о надзору детаљно се уређује поступак надзора над радом јавних извршитеља. Савет за уједначавање праксе Члан 53. Савет за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења оснива Извршни одбор Коморе. Савет за уједначавање праксе има девет чланова, које именује Извршни одбор и то тако да се најмање по један члан именује из реда јавних извршитеља именованих за подручје организационих јединице Коморе, по један члан из редова судија основних, привредних и виших судова и Врховног касационог суда, као и један члан из Министарства. Савет за уједначавање праксе се оснива са циљем уједначавања поступања јавних извршитеља и судова у поступцима извршења и обезбеђења. Пословником о раду Савета за уједначавање ближе се уређују питања која се односе на сазивање, надлежности, одржавање и рад Савета за уједначавање праксе. IV. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ КОМОРЕ Члан 54. У саставу Коморе делују и организују се следеће организационе јединице: 1) Организациона јединица са седиштем у Београду, за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву; 2) Организациона јединица са седиштем у Новом Саду за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Mитровици, Суботици и Шапцу; 3) Организациона јединица са седиштем у Крагујевцу за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Пожаревцу, Ужицу и Чачку и 4) Организациона јединица са седиштем у Нишу за подручја виших судова у Врању, Зајечару, Неготину, Лесковцу, Нишу, Пироту и Прокупљу. Члан 55. Организационе јединице Коморе надлежне су да на територији за коју су основане предузимају следеће послове: 1) чувају углед, част и права професије јавних извршитеља; 2) старају се да јавни извршитељи са подручја организационе јединице савесно и у складу са законом обављају своје послове; 3) старају се о реализацији Програма сталног стручног усавршавања јавних извршитеља у складу са одлукама Коморе; 4) успостављају и остварују сарадњу са државним органима, организацијама и другим субјектима са свог подручја у циљу унапређења јавноизвршитељске професије; 5) предлажу Комори јавних извршитеља измене и допуне свих аката и прописа од значаја за професију јавних извршитеља. Организационе јединице Коморе су обавезне да спроводе пословну политику и поштују одлуке Коморе, као и да послују у складу са Законом и подзаконским актима, Статутом, међународним уговорима и свим одлукама надлежних органа Коморе. Члан 56. Организационе јединице Коморе немају својство правног лица. Организационе јединице Коморе користе посебну партију у оквиру текућег рачуна Коморе, који ће Комора отворити код пословне банке за сваку организациону јединицу посебно. Овлашћено лице за располагање средствима организационе јединице Коморе је председник Коморе, односно лице које он овласти. У свом пословању организациона јединица Коморе користи печат Коморе означен римским бројем у складу са чланом 7. Статута. Члан 57. Орган организационих јединица Коморе је Савет организационе јединице (у даљем тексту: Савет). Чланови Савета организационе јединице Коморе су сви јавни извршитељи који су именовани за територију организационе јединице Коморе. Члан 58. Савет организационе јединице Коморе је надлежан да: 1) доноси Пословник о свом раду и 2) одлучује о другим питањима које јој повери Комора; Члан 59. Председника Савета, који уједно и представља организациону јединицу Коморе и заменика председника Савета, бирају чланови Савета на седници већином гласова присутних чланова, на период од четири године. На избор и престанак функције председника Савета и заменика председника Савета, сходно се примењују одредбе овог Статута о избору и престанку функције председника и заменика председника Скупштине Коморе. Члан 60. Организационе јединице Коморе финансирају се из дела чланарине коју јавни извршитељи уплаћују на рачун Коморе, а чији износи се утврђују одлуком Извршног одбора. Организациона јединица се може финансирати и из доприноса чланова, поклона, донација, помоћи других организација и удружења. V. СТРУЧНА СЛУЖБА КОМОРЕ Члан 61. Комора има Стручну службу која обавља стручне, административне, техничке и друге сличне послове за потребе Коморе. Делокруг рада, организација и систематизација послова Стручне службе Коморе уређују се актима које на предлог председника Коморе доноси Извршни одбор у складу са потребама Коморе. Запослени у Стручној служби Коморе имају права и обавезе у складу са Законом о раду и општим актима Коморе. VI. ФОНДОВИ КОМОРЕ И ПРИЗНАЊА Члан 62. Комора може оснивати фондове одређених намена као што су: 1) Фонд за осигурање јавних извршитеља у случају штете; 2) Фонд солидарности за економску помоћ јавним извршитељима; 3) друге фондове за конкретне намене. Фондови из става 1. овог члана могу се основати одлуком Скупштине Коморе, на предлог Извршног одбора или председника Коморе. Члан 63. Комора може доделити плакете и признања за успешан рад и допринос професији јавних извршитеља. Званичне плакете и признања која додељује Комора су: 1) Плакета за успешно спровођење извршења, 2) Плакета за посебна достигнућа, 3) Признање; 4) Признање за успешну сарадњу. Члан 64. Плакета за успешно спровођење извршења додељује се јавном извршитељу који је обављањем својих активности допринео побољшању угледа Коморе. Плакета за посебна достигнућа додељује се физичком или правном лицу које није члан Коморе, а за посебна достигнућа у развоју и побољшању поступка извршења. Признање се додељује јавним извршитељима и физичким и правним лицима за посебан допринос поступку извршења. Признање за успешну сарадњу додељује се државним органима, банкама, јавним предузећима и другим лицима и органима за изузетан допринос развоју, побољшању и јачању Коморе. Поступак и критеријуми за доделу плакета и признања из члана 57. Статута уредиће се посебним актом Коморе који на предлог Извршног одбора доноси Скупштина. VII. ЛАКШЕ ДИСЦИПЛИНСКЕ ПОВРЕДЕ Члан 65. Лакша дисциплинска повреда јесте: 1) неоправдано неприсуствовање члана Скупштине, односно његовог заменика или помоћника заказаној седници Скупштине; 2) непоштовање налога и одлука надлежних органа Коморе, односно непоступање у складу са налозима и одлукама надлежних органа Коморе; 3) недостављање извештаја о пословању у прописаном року Министарству и Комори; 4) непоступање по другим прописима и општим актима Коморе; 5) неплаћање чланарине на време и 6) недостављање изјашњења на поднете притужбе, као и списа предмета. VIII. ПОСЛОВНА ТАЈНА Члан 66. Пословном тајном сматрају се сви подаци и пословна документација Коморе и њених чланова, осим података који се, у смислу закона, не сматрају пословном тајном. Податке и документе који се сматрају пословном тајном могу саопштити само председник Коморе и председник Извршног одбора или лице који они овласте у складу са законом, односно општим актима Коморе, на начин и под условима прописаним законом и општим актима Коморе. Члан 67. Пословну тајну морају чувати сви чланови и запослена лица у Комори, као и друга лица која по природи посла који обављају имају приступ подацима Коморе. Обавеза чувања пословне тајне за лица из става 1. овог члана траје и после престанка статуса на основу кога су остварили приступ подацима који се сматрају пословном тајном. Члан 68. Посебним актом који доноси Извршни одбор уређује се пословна тајна у Комори. IX. ИНФОРМИСАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ Члан 69. Комора је дужна да своје чланове редовно и благовремено информише о свом пословању и финансијском стању и да им учини доступним информације и документа која се у складу са Законом морају учинити доступним. Информисање из става 1. овог члана се остварује путем средстава јавног информисања, израдом извештаја и информација за потребе органа Коморе, ако и путем интернет странице Коморе, на начин у роковима утврђеним законом и другим прописима. Комора је обавезна да на својој интернет страници објави финансијске извештаје у садржају и на начин и у роковима утврђеним Законом. X. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА Члан 70. Образложени предлог за измену и допуну Статута подноси Извршни одбор, најмање једна десетина чланова Коморе преко Извршног одбора и председник Коморе. Одлуку о покретању поступка измене Статута доноси Извршни одбор у року од 15 дана од дана пријема предлога и објављује га на интернет страници Коморе. Одлука о изменама и допунама Статута доноси се већином гласова свих чланова Коморе. XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 71. Избори за органе Коморе одржаће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог статута. Члан 72. Основане организационе јединице Коморе настављају са радом и дужне су да изврше усклађивање својих аката и поступања са законом и статутом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог статута и да у истом року конституишу Савет. Члан 73. Овај статут ступа на снагу по добијању сагласности Министарства и објављујe се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Председник Скупштине, Саво Загорчић, с.р. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У “ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ” СТАТУТА Измене и допуне Статута Коморе јавних Извршитеља: “Службени гласник РС”, број 98/2020-109 Члан 7. Избори за председника Коморе, заменика председника Коморе и чланове Извршног одбора Коморе одржаће се 30 дана од дана ступања на снагу измена и допуна Статута. Члан 8. Ове измене и допуне Статута ступају на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 41. став 3. Закона о заштити података о личности („Службени гласник РСˮ, број 87/18), члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РСˮ, бр. 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе jавних извршитеља („Службени гласник РСˮ, бр. 105/16 и 98/20), Извршни одбор Коморе jавних извршитеља, на седници одржаној 11. августа 2021. године, доноси ПРАВИЛНИК о заштити података о личности "Службени гласник РС", број 98 од 20. октобра 2021. Сврха и циљ правилника Члан 1. Oвим правилником, у складу са Законом о заштити података о личности, ближе се уређује заштита података о личности запослених, сарадника, консултаната и других лица ангажованих од стране Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), других лица чије податке Комора обрађује (корисника, клијената), као и странака, трећих лица и свих учесника у извршном поступку, на основу Закона о извршењу и обезбеђењу. Циљ овог правилника је да се обезбеди правна сигурност и транспарентност у погледу обраде података о личности запослених и других лица чија се подаци обрађују, као и да се утврди правни основ, сврха обраде, врсте података које се обрађују, права физичких лица у погледу обраде података о личности, мере заштите података итд. Овим правилником успостављају се и обавезе запослених у Комори у погледу заштите података о личности физичких лица. Правилник се примењује и на сараднике, консултанте и друга лица ангажована од стране Коморе. Појам „запослениˮ, у смислу овог правилника, обухвата и лица ангажована на основу уговора о делу, ауторских уговора, уговора о пружању консултантских услуга и сл. Појмови и скраћенице Члан 2. У овом правилнику користе се следећи појмови и скраћенице: – Закон о заштити података о личности („Службени гласник РСˮ, број 87/18 – у даљем тексту: ЗЗПЛ); – Закон о раду („Службени гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС и 113/17 – у даљем тексту: Закон о раду); – Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је независан и самостални орган власти установљен на основу закона, надлежан за надзор над спровођењем ЗЗПЛ (у даљем тексту: Повереник); – Податак о личности је сваки податак који се односи на физичко лице чији је идентитет одређен или одредив, непосредно или посредно, посебно на основу ознаке идентитета, као што је име и идентификациони број, података о локацији, идентификатора у електронским комуникационим мрежама или једног, односно више обележја његовог физичког, физиолошког, генетског, менталног, економског, културног и друштвеног идентитета; – Посебне врсте података о личности су подаци којим се открива расно или етничко порекло, политичко мишљење, верско или филозофско уверење или чланство у синдикату, генетски подаци, биометријски подаци, подаци о здравственом стању, сексуалном животу или сексуалној оријентацији физичког лица; – Обрада података о личности је свака радња или скуп радњи које се врше аутоматизовано или неаутоматизовано са подацима о личности или њиховим скуповима, као што су прикупљање, бележење, разврставање, груписање, односно структурисање, похрањивање, уподобљавање или мењање, откривање, увид, употреба, откривање преносом, односно достављањем, умножавање, ширење или на други начин чињење доступним, упоређивање, ограничавање, брисање или уништавање (у даљем тексту: обрада); – Руковалац је физичко или правно лице, односно орган власти који самостално или заједно са другима одређује сврху и начин обраде. Законом којим се одређује сврха и начин обраде, може се одредити и руковалац или прописати услови за његово одређивање; – Обрађивач је физичко или правно лице, односно орган власти, који обрађује податке о личности у име руковаоца. Подаци о личности које обрађује Комора Члан 3. Комора, у складу са својим надлежностима прописаним Законом о извршењу и обезбеђењу, обрађује податке о личности уз поштовање права и личности лица на која се односе подаци, односно од којих се подаци о личности прикупљају. Подаци се обрађују само у мери неопходној за постизање сврхе обраде. Када обавља послове надзора над радом јавних извршитеља, Комора може обрађивати следеће податке о личности странака, учесника и трећих лица у извршном поступку: име и презиме; адресу пребивалишта и боравишта физичког лица; датум и место рођења; пол; јединствени матични број грађана; број личне карте; податке о покретним и непокретним стварима и правима; финансијске податке: број банковног рачуна, као и податке о заради и додатним накнадама; податке из базе података Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање; податке о новчаним и неновчаним потраживањима, као и друге податке неопходне за обављање послова из надлежности Коморе, уз поштовање права и личности лица на која се односе подаци који се прикупљају, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Комора може обрађивати следеће податке о личности запослених: име и презиме; адресу пребивалишта и боравишта; датум и место рођења; пол; брачно стање; јединствени матични број грађана; број личне карте; држављанство; број здравственог осигурања (ЛБО); финансијске податке: број банковног рачуна; податке о заради, накнади зараде и другим примањима; пословној е-маил адреси; ИП адреси; приступој шифри; друге комуникацијске податке: е-маил, број телефона, контакт сродника за хитне случајеве; као и друге податке неопходне за извршење законом прописаних обавеза послодавца и реализације уговора о раду, односно другог уговорног односа између запосленог и Коморе (у складу са Законом о раду). Комора може обрађивати и одређене категорије посебних врста података о личности, попут података о здравственом стању или података о верском опредељењу, у смислу коришћења права на одсуство, у складу са чланом 17. ЗЗПЛ. Комора може обрађивати посебне врсте податке о личности запослених за сврху извршења обавеза или примене законом прописаних овлашћења у области рада, социјалног осигурања и социјалне заштите. Комора не обрађује већи број или другу врсту личних података од оних који су потребни да би се испунила наведена сврха. Уколико се обрада посебних врста података врши на основу сагласности лица (како би се прилагодили услови обуке здравственом стању полазника), та сагласност мора бити дата у писменој форми која обухвата детаљне информације о врсти података који се обрађују, сврси обраде и начину коришћења података. Комора може обрађивати следеће податке о личности кандидата за посао: име и презиме; датум и место рођења; академске и професионалне квалификације садржане у радној биографији и мотивационом писму: степен образовања, титуле, податке о вештинама, знању страних језика и завршеним обукама; листу претходних послодаваца; комуникацијске податке: е-маил и број телефона. Приликом расписивања конкурса за запослење Комора не утврђују форму радне биографије већ се кандидату оставља да је сам одреди. У том смислу Комора може доћи у посед већег обима података од представљеног, вољом кандидата за посао. Сви прикупљени подаци чувају се трајно у сврху накнадне процене потребе за ангажовањем кандидата за посао. Комора може обрађивати следеће податке о личности кандидата за почетну обуку за јавне извршитеље: име и презиме; е-маил; адресу; контакт телефон; јединствени матични број грађана; место и адресу пребивалишта или боравишта; податке о образовању кандидата и податке о запослењу кандидата. Комора може обрађивати следеће податке о личности приликом поступања по захтевима извршних поверилаца за одређивање јавних извршитеља, поднетим у складу са чл. 138а, 300, 393. и 400. Закона о извршењу и обезбеђењу: име и презиме; општину пребивалишта, односно боравишта извршног повериоца и извршног дужника и е-маил адресу извршног повериоца, уз поштовање права и личности лица на која се односе подаци који се прикупљају, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Комора може обрађивати следеће податке о личности јавних извршитеља: податке о непокретностима и покретној имовини јавних извршитеља; потраживањима; средствима на рачунима и другој имовини, као и приходима, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Извор података о личности запослених, кандидата за посао и других лица Члан 4. Комора прикупља податке о личности директно од лица на које се подаци односе, електронским, писменим или усменим путем. Подаци се прикупљају и од јавних извршитеља у поступку надзора, као и од поверилаца, приликом поступања по захтевима извршних поверилаца за одређивање јавних извршитеља, поднетим у складу са чл. 138а, 300, 393. и 400. Закона о извршењу и обезбеђењу. Сврха обраде података Члан 5. Комора обрађује податке о личности у сврхе предвиђене овим правилником. Комора не обрађује више података или шири круг података од оних који су неопходни за остварење наведених сврха. У сврху запошљавања и управљања људским ресурсима, Комора обрађује податке о личности за потребе заснивања радног односа и реализације права и обавеза из радног односа и по основу рада, укључујући и друге уговорне односе по основу којих Комора ангажује сараднике и консултанте. Комора врши обраду података за потребе утврђивања адекватности и квалификација кандидата за одређена радна места; за управљање радним временом и одсуствима; за обрачун зарада, путних трошкова и дневница; за утврђивање накнада по основу боловања и других видова одсуства са радног места; за процену напредовања запослених; за обезбеђивање додатних обука и едукација; за дисциплинске поступке. Комора обрађује податке о личности у сврху спровођења Закона о извршењу и обезбеђењу, у сврху организације канцеларијског пословања, за плаћање роба и услуга, као и за пословни развој. Комора обрађује податке о личности у сврхе управљања и одржавања функционисања комуникацијске и информационе мреже, као и због одржавања информационе безбедности. Комора обрађује податке о личности ради извршења прописаних законских обавеза и усклађивања рада са одговарајућим прописима, пре свега из области радног и пореског законодавства, као и Закона о извршењу и обезбеђењу. У сврху обављања послова почетне обуке кандидата за јавне извршитеље, Комора обрађује податке о личности приликом обављања послова почетне обуке кандидата за јавне извршитеље. Комора обрађује податке о личности приликом поступања по захтевима извршних поверилаца за одређивање јавних извршитеља, поднетим у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу и Правилника о поступању по захтеву извршног повериоца Комори јавних извршитеља за одређивање јавног извршитеља којем се подноси предлог за добровољно намирење новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлог за извршење на основу веродостојне и извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности и предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава. Уступање података и изношење података из Републике Србије Члан 6. Комора ће уступати податке о личности трећим лицима само у случајевима прописаним овим правилником. Комора ће предузети све потребне мере како би се осигурало да се подаци о личности обрађују и обезбеђују у складу са прописима који уређују заштиту података о личности. Када је то потребно, Комора може ангажовати трећа лица – спољне пружаоце услуга – да врше поједине радње обраде података за рачун и у име Коморе. У тим ситуацијама, Комора има својство руковаоца, а пружаоци услуга својство обрађивача података о личности (нпр. ангажовање пружаоца услуга хостинга). У таквим случајевима биће уступљени само они подаци неопходни за остварење сврхе уговорене обраде и обрађивачи их не могу користити за друге сврхе, а услови обраде података и одговорност за заштиту података ближе ће се уредити уговором између Коморе и обрађивача, у складу са ЗЗПЛ. Комора уступа податке о личности органима јавне власти само када је то законом прописано. Комора ће одговорити на образложене и писмене захтеве судова, јавних тужилаштава и других органа. Комора може податке о корисницима услуга пружених у оквиру пројеката које финансирају међународни донатори износити из Републике Србије, на начин предвиђен одредбама ЗЗПЛ о изношењу података из Републике Србије. Рокови чувања података Члан 7. Подаци о личности неће бити задржани дуже него што је то неопходно за остварење сврхе за коју су обрађивани. Уколико је рок чувања података о личности прописан законом, Руковалац ће задржати податке у датом законском року. После остваривања сврхе обраде, односно истека законом прописаног рока за чување података, подаци ће бити трајно избрисани. Подаци се не користе за друге сврхе, нити се шаљу трећим лицима. У одређеним случајевима, подаци о личности се могу чувати дужи временски период, за потребе испуњења законских обавеза или за успостављање, вршење или одбрану правног захтева, у складу са законом. Права лица у погледу заштите података о личности Члан 8. Запослени и друга лица на које се подаци односе у погледу заштите података о личности остварују следећа права: – Право на информисање, које подразумева да запослени и друга лица на која се подаци односе имају право да буду информисани о својим правима, обавезама и о питањима која се односе на обраду њихових података о личности, у смислу ЗЗПЛ и пре него што почне обрада тих података; – Право на приступ, које подразумева да запослени и друга лица на која се подаци односе имају право да захтевају од Руковаоца да омогући приступ њиховим подацима о личности, односно право да утврде предмет, начин, сврху и обим обраде тих података, као и на постављање питања о самој обради; – Право на исправку и допуну, које подразумева да, после извршеног увида, лица на која се подаци односе имају право да од Руковаоца захтевају исправку, допуну, односно ажурирање обрађиваних података о личности; – Право на брисање, које подразумева да лице на које се подаци односе може захтевати од Руковаоца брисање њихових података о личности у складу са ЗЗПЛ, као и прекид, односно привремену обуставу обраде; – Право на повлачење пристанка за обраду, које подразумева да, у ситуацијама када је правни основ за обраду личних података сагласност лица на које се подаци односе, то лице има право да у било ком тренутку повуче дату сагласност, у писменом облику; – Право на ограничење обраде, које подразумева да лице на које се подаци односе, сходно ЗЗПЛ, има право да захтева од руковаоца да се обрада његових података о личности ограничи; – Право на преносивост података, које подразумева да лице на које се подаци односе може да захтева преношење података о личности другом руковаоцу, када је то технички изводљиво, односно када се подаци о личности, који су предмет захтева за преношење, налазе у структурираном и машински читљивом формату; – Право на приговор и аутоматизовано доношење појединачних одлука, које подразумева да лице на кога се подаци односе има право да у сваком тренутку поднесе руковаоцу приговор на обраду његових података, ако сматра да је то оправдано у односу на посебну ситуацију у којој се налази, као и да се на то лице не примењује одлука донета искључиво на основу аутоматизоване обраде, укључујући и профилисање, ако се том одлуком производе правне последице по то лице или та одлука значајно утиче на његов положај. Лице на које се подаци односе има право да се противи обради личних података у циљу директног маркетинга и затражи ограничење обраде у другим случајевима предвиђеним прописима који уређују заштиту података о личности. У случају да лице на које се подаци односе није задовољно одговором Руковаоца на захтев за испуњавање права у погледу заштите личних података, има право да поднесе жалбу Поверенику. Обавезе запослених Члан 9. Запослени су обавезни да уступе своје податке о личности који су потребни Комори за испуњавање својих законских обавеза и спровођење свог пословања. Запослени су обавезни да поштују и штите податке о личности које обрађују током рада, у циљу спровођења Закона о извршењу и обезбеђењу. Запослени могу обрађивати само оне податке о личности којима им је дозвољен приступ, у складу са пословима које обављају. Комора одређује лице за заштиту података о личности, чији се подаци јавно објављују на интернет страници Коморе. Посебне одредбе Члан 10. Подаци о личности се чувају у Комори на тај начин што се подаци у електронском облику складиште на рачунарима. Ради заштите ових података користе се мере безбедности, као што су псеудонимизација, криптозаштита, антивирусни програми и шифре за приступ рачунарима и мрежи. Резервне копије чувају се на преносивом уређају – хард диску. Поправка рачунара на којима се врши обрада обавља се, по правилу, у просторијама Коморе. Документација која је настала у раду Коморе се чува у просторијама Коморе у закључаним орманима, којима приступ имају само запослени. Kоморa врши редовно тестирање и оцењивање техничких, организационих и кадровских мера безбедности обраде. Сходна примена Члан 11. На остала питања која нису ближе уређена овим правилником примењују се прописи који уређују заштиту података о личности. Ступање на снагу Члан 12. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. На основу члана 501. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 –аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе jавних извршитеља („Службени гласник РС”, бр. 105/16 и 98/20), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља, на седници одржаној 19. маја 2021. године, доноси ПРАВИЛНИК о садржини и начину подношења извештаја о имовини и редовног годишњег финансијског извештаја јавног извршитеља „Службени гласник РС“, број 92 од 22. септембра 2021. Члaн 1. Овим правилником прописује се садржина, начин подношења и провера података из извештаја о имовини и редовног годишњег финансијског извештаја јавног извршитеља (у даљем тексту: Правилник). Члaн 2. Јавни извршитељ дужан je да Комори јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) поднесе извештај о имовини на дан именовања. Јавни извршитељ је дужан да извештај о имовини подноси Комори једанпут годишње, до 31. марта текуће године за претходну годину, према стању на 31. децембар претходне године. Јавни извршитељ којем је престала делатност дужан је да у року од 30 дана од дана престанка делатности поднесе извештај о имовини према стању на дан престанка делатности. Члaн 3. Извештај о имовини садржи: 1. личне податке о јавном извршитељу: име и презиме, подручје именовања, ЈМБГ, адресa и место пребивалишта и боравишта (уколико га има) и контакт подаци (број телефона и адреса електронске поште); 2. податке о приходима у земљи и иностранству јавног извршитеља: нето приходи по основу обављања јавноизвршитељске делатности; нето приходи по основу научне, стручне, уметничке, спортске, хуманитарне, образовне делатности, послова судског преводиоца, као и дужности у Комори и међународним удружењима јавних извршитеља; нето приходи по основу ауторских, патентних и других права интелектуалне својине и извор и висину осталих нето прихода; 3. податке о имовини јавног извршитеља у земљи и иностранству: право својине или право закупа на непокретностима и право својине или право закупа на покретним стварима које подлежу регистрацији; 4. податке о депозитима, дуговањима и потраживањима; 5. податке о акцијама и уделима у правном лицу уз податке о правном лицу у коме наведено правно лице има више од 3% удела или акција; 6. податке о финансијским инструментима и 7. друге податке које јавни извршитељ сматра битним за примену прописа о спречавању корупције. Извештај о имовини садржи и датум и место његовог сачињавања и потпис јавног извршитеља који га подноси и подноси се у електронском или писаном облику на обрасцу, који је садржан у Прилогу брoj 1 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Члaн 4. Редован годишњи финансијски извештај јавни извршитељ подноси Комори јавних извршитеља на начин и у року за подношење тог извештаја Агенцији за привредне регистре, у складу са законом којим се уређује рачуноводство и прописима донетим на основу тог закона. Ако је лице именовано за јавног извршитеља, у складу са законом којим се уређује рачуноводство имало обавезу подношења редовног годишњег финансијског извештаја за годину која претходи години у којој је извршено именовање, дужно је да тај извештај достави Комори на дан именовања. Члaн 5. У Комори се вoди Регистар имовине јавних извршитеља (у даљем тексту: Регистар) у електронском и писаном облику, у којем се чувају сви примљени извештаји о имовини и редовни годишњи финансијски извештаји (у даљем тексту: извештаји) и документација настала у поступку провере података из извештаја. У електронском облику води се евиденција, као саставни део регистра, која садржи податке из деловодника са бројем и датумом пријема извештаја, податке о датуму слања извештаја ако је извештај достављен препорученом поштанском пошиљком, име и презиме јавног извршитеља и подручје именовања. Заштита података у Регистру обезбеђује се мерама физичко-техничке заштите. Приступ подацима из Регистра има председник Коморе, чланови Надзорног одбора Коморе (у даљем тексту: Надзорни одбор) и запослени у Стручној служби Коморе на основу писаног овлашћења председника Коморе. Члaн 6. Сва лица која имају приступ Регистру, дужна су да као пословну тајну чувају податке из Извештаја. Подаци из извештаја се могу користити само у поступку провере њихове тачности и потпуности у складу са овим правилником и када је то законом прописано и достављају се само министарству надлежном за правосуђе, суду, јавном тужилаштву, министарству надлежном за унутрашње послове, Управи за спречавање прања новца, Пореској управи и другим надлежним органима, на њихов захтев у складу са законом. Члaн 7. Стручна служба Коморе проверава благовременост подношења извештаја и обавештава председника Коморе и дисциплинског тужиоца Коморе када јавни извршитељ не поднесе или са закашњењем поднесе Извештај. Тачност и потпуност података из Извештаја проверава Надзорни одбор. Надзорни одбор обавештава председника Коморе, када је потребно да се ради провере тачности и потпуности података из Извештаја, Комора обрати надлежним државним органима и правним лицима органа који воде одговарајуће евиденције о имовини и приходима, ради прибављања информација. Члaн 8. У поступку провере података из извештаја, Надзорни одбор оцењује да ли постоји несагласност између података из извештаја и стварног стања или несагласност између увећане вредности имовине и пријављених прихода. У случају да постоји знатна несагласност, Надзорни одбор упућује јавном извршитељу позив на његову званичну адресу електронске поште или на адресу седишта, да се у року од 15 дана од пријема позива, изјасни о разлозима несагласности. Ако се у поступку провере имовинског стања утврди знатна несагласност из става 1. овог члана, Надзорни одбор по окончању поступка провере, доставља извештај о утврђеним разлозима несагласности председнику Коморе и Извршном одбору. Члaн 9. Дaнoм ступања на снагу oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o садржини, начину подношења и провери података о имовини извршитеља од 15. маја 2012. године. Члaн 10. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Председница Извршног одбора, Ивана Букарица,с.р. Прилог број 1 – Образац Извештаја о имовини ОБРАЗАЦ ИЗВЕШТАЈА О ИМОВИНИ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА 1. Лични подаци о јавном извршитељу: – име и презиме: _________________________________________ – подручје именовања: ____________________________________ ________________________________________________________ – ЈМБГ: _________________________________________________ – адресa и место пребивалишта и боравишта (уколико га има): ________________________________________________________________________________________________________________ – контакт подаци (број телефона и адреса електронске поште): ________________________________________________________________________________________________________________ 2. Подаци о приходима у земљи и иностранству јавног извршитеља: – висина нето прихода по основу обављања јавноизвршитељске делатности: ______________________________________________ – извор и висина нето приходи по основу научне, стручне, уметничке, спортске, хуманитарне, образовне делатности, послова судског преводиоца, као и дужности у Комори и међународним удружењима јавних извршитеља: ________________________________________________________________________________________________________________ – извор и висина нето прихода по основу ауторских, патентних и других права интелектуалне својине: ________________________________________________________________________________________________________________ – извор и висина осталих нето прихода: ________________________________________________________________________________________________________________ 3. Подаци о имовини јавног извршитеља у земљи и иностранству: – право својине или право закупа на непокретностима у земљи и иностранству – врста и површина; адреса, место и држава; основ стицања; година стицања; име и презиме власника/закупца, власнички удео: ________________________________________________________________________________________________________________ – право својине или право закупа на покретним стварима које подлежу регистрацији – врста ствари; марка/тип; основ стицања; регистарски број; година производње; име и презиме власника/закупца, власнички удео: ________________________________________________________________________________________________________________ 4. Подаци о депозитима, дуговањима и потраживањима: – депозити у банкама и другим финансијским установама – назив и седиште банке/финансијске установе; врсте, број рачуна и износ средстава на рачунима и ознака валуте: ________________________________________________________________________________________________________________ – закуп сефова у банкама – назив и седиште банке/финансијске установе: ________________________________________________________________________________________________________________ – потраживања – врста потраживања, име дужника, датум закључења, износ потраживања, преостали рок наплате, датум доспећа ________________________________________________________________________________________________________________ – дуговања – врста кредита/дуговања; назив повериоца; датум закључења; износ дуговања, преостали рок отплате, датум доспећа ________________________________________________________________________________________________________________ – акције и удели у правном лицу – назив правног лица, матични број, проценат удела/број акција, уз податке о правном лицу у коме наведено правно лице има више од 3% удела или акција и финансијски инструменти (назив правног лица, матични број, проценат удела/број акција) ________________________________________________________________________________________________________________ 5. Други подаци које јавни извршитељ сматра битним за примену прописа о спречавању корупције: ________________________________________________________________________________________________________________ Датум и место сачињавања: ________________________ Потпис јавног извршитеља: ________________________ На основу члана 499. став 3. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе jавних извршитеља („Службени гласник РС”, бр. 105/16 и 98/20), Извршни одбор Коморе jавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 19. маја 2021. године, доноси ПРАВИЛНИК о стручном усавршавању јавних извршитеља „Службени гласник РС“, број 92 од 22. септембра 2021. Члан 1. Овим правилником уређује се Програм стручног усавршавања јавних извршитеља, предмет, садржај, трајање и начин остваривања стручног усавршавања, као и обавезе Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), лиценцираних предавача и јавних извршитеља. Одредбе овог правилника о дужностима јавног извршитеља сходно се примењују и на заменика јавног извршитеља. Члан 2. Стручно усавршавање јавних извршитеља представља обуке из области извршења и обезбеђења и повезаних области права, и састоји се од организованог преношења, стицања, унапређења и усавршавања обавезних практичних и теоријских знања и вештина, потребних за професионалан рад јавног извршитеља, а који се остварује кроз омогућавање јавним извршитељима да: – унапреде практичну примену прописа од значаја за јавноизвршитељску професију; – упознају се благовремено са релевантним процесним и материјалним законима и њиховом применом, као и да разреше дилеме о спорним питањима примене појединих правних института; – унапреде практична знања која се односе на вођење евиденција, извештавање, е-аукцију и све друге алате Информационог система Министарства правде; – унапреде знања о месту и улози јавних извршитеља у правосудном систему и Стандардима професионалног понашања јавних извршитеља; – унапреде ставове о значају независности јавноизвршитељске професије као услова владавине права; – унапреде вештине јавноизвршитељске професије и јавноизвршитељске етике; – унапреде знања о пореским прописима и практичну примену; – стекну знања о међународним, европским и домаћим прописима и стандардима јавноизвршитељске професије; – стекну знања за учествовање у поступку посредовања – медијације; – унапреде знања која се односе на организацију рада у јавноизвршитељској канцеларији и – стекну нова знања и практичне вештине из посебних дисциплина које су им потребна за рад. Члан 3. Активности којима се остварује стручно усавршавање организује Комора кроз редовну стручну обуку. Други облици стручног усавршавања који нису организовани од стране Коморе признају се као део стручног усавршавања јавних извршитеља, уколико су организовани од стране других извршитељских комора, Међународне уније извршитеља, правних факултета и акредитованих научнобразовних установа у Републици Србији или другој страној држави или других организација и правних лица, које су у својству модератора или предавача ангажовали лица, која испуњавају услове за лиценцираног предавача у складу са чланом 12. овог правилника. Члан 4. Јавни извршитељ је дужан да похађа редовну стручну обуку и друге облике стручног усавршавања из члана 3. овог правилника и оствари укупно 40 бодова у периоду од пет календарских година, односно најмање 8 бодова у току једне календарске године, од чега најмање 3 бода на редовној стручној обуци из члана 5. овог правилника, која је у вези са применом појединих института из Закона о извршењу и обезбеђењу. У првој календарској години рада, јавни извршитељ је дужан да присуством на неком од облика стручног усавршавања оствари број бодова сразмеран времену обављања делатности. Јавни извршитељ је дужан да до 31. децембра текуће године достави Комори доказе о похађању других облика стручног усавршавања, који нису организовани од стране Коморе, укључујући копије диплома, потврда, уверења или других исправа. Јавни извршитељ је дужан да у року од седам дана, након похађања модула из Програма редовне стручне обуке, достави Комори испуњен образац за евалуацију тренера и похађаног модула обуке, а на обрасцу који се налази на интернет страници Коморе. Члан 5. Програм редовне стручне oбуке (у даљем тексту: Програм обуке), коју организује Комора састоји се из следећих модула са прописаном дужином трајања и бодовима: РЕДНИ БРОЈ МОДУЛИ ТРАЈАЊЕ БОДОВИ 1. МЕЂУНАРОДНИ АСПЕКТИ ИЗВРШЕЊА – Примена члана 6 (1) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода – Смернице Савета Европе, СЕПЕЖ-а – Судска пракса Европског суда за људска права ½ ДАНА 1 бод 2. УЛОГА И ПОЛОЖАЈ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА, ЗАМЕНИКА И ПОМОЋНИКА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ПОЛОЖАЈ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА, ЗАМЕНИКА И ПОМОЋНИКА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА (статус, овлашћења, дужности) – УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА (облик у коме обавља делатност, услови стручне оспособљености, простор за обављање делатности, печат, штамбиљ и легитимација извршитеља, управљање и располагање новчаним средствима, осигурање итд.) – ПРЕСТАНАК ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА (на сопствени захтев, навршење радног века, дисциплинска мера, разрешење) – КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА (улога Коморе, делокруг и правни извори, органи и надлежности органа Коморе, акти и евиденције Коморе, финансирање Коморе, Комора као носилац јавних овлашћења) ½ ДАНА 1 бод 3. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 1 – ОПШТА ПРАВИЛА О ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА – ОПШТИ ПОЈМОВИ О ИЗВРШЕЊУ И ОБЕЗБЕЂЕЊУ – ОПШТИ ПРЕГЛЕД СТРУКТУРЕ ПОСТУПКА (фазе извршног поступка) – ОСНОВНА НАЧЕЛА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА (начела и циљеви извршења) – СУБЈЕКТИ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА И ЊИХОВА УЛОГА – ОПШТЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ О ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА (прикладност, организација и спровођење извршних радњи) ½ ДАНА 1 бод 4. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 2 – ОДРЕЂИВАЊЕ ИЗВРШЕЊА – ОСНОВИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ИЗВРШЕЊА – ИМОВИНА НА КОЈОЈ СЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ ИЗВРШЕЊЕ – ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА – ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРЕДЛОГУ ЗА ИЗВРШЕЊЕ – ПРИМЕРИ ИЗРЕКА – ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА – УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА 1 ДАН 2 бода 5. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 3 – СПРОВОЂЕЊЕ И ОКОНЧАЊЕ ИЗВРШЕЊА – СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА КАО ФАЗА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА – ОБУСТАВА И ЗАКЉУЧЕЊЕ – ПРИМЕРИ ИЗРЕКА 1 ДАН 2 бода 6. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 4 – АДХЕЗИОНИ И ИНЦИДЕНТНИ ПОСТУПЦИ – РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПОЈМОВА – ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ – НОВЧАНЕ КАЗНЕ – СУДСКИ ПЕНАЛИ 1 ДАН 2 бода 7. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 5 – ИЗВРШЕЊЕ РАДИ НАПЛАТЕ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА – ДЕЈСТВА ОДРЕЂЕНИХ АКАТА ЗА РАД ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ОПШТА РАЗМАТРАЊА ПОВОДОМ НАПЛАТЕ НОВЧАНИХ ПОТРАЖИВАЊА – ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРЕДМЕТА, ПРВА ИЗВРШНА РАДЊА, И СТИЦАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА КОД НАПЛАТЕ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА – ПРОЦЕНА – ПРОДАЈА (УНОВЧЕЊЕ) – НАМИРЕЊЕ ИЗВРШНОГ ПОВЕРИОЦА – ПЛЕНИДБА И ПРЕНОС КАО МЕТОД ИЗВРШЕЊА НА ПОТРАЖИВАЊУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА – ПРЕДАЈА ПОКРЕТНИХ СТВАРИ – ИСПРАЖЊЕЊЕ И ПРЕДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ – ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗА ЧИЊЕЊА, НЕЧИЊЕЊА И ТРПЉЕЊА – ПОСЕБАН ПОСТУПАК НАМИРЕЊА ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ КОМУНАЛНИХ И СЛИЧНИХ УСЛУГА 1 ДАН 2 бода 8. 9. ИЗВРШЕЊЕ НА ПОТРАЖИВАЊУ И СИМУЛАЦИЈА ЈАВНИХ ПРОДАЈА И Е-АУКЦИЈА ½ ДАНА 1 бод 10. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА – ИЗВРШЕЊЕ НА СПЕЦИФИЧНИМ И КОМПЛИКОВАНИМ СЛУЧАЈЕВИМА (ТРЕЋА ЛИЦА У САМОМ ПРОЦЕСУ ИЗВРШЕЊА, СЛУЧАЈЕВИ У КОЈИМА СЕ ОБУСТАВЉА ПОСТУПАК ИЗВРШЕЊА РАДИ ОБЕЗБЕЂЕЊА, СУДСКИ ПЕНАЛИ, УГОВОРНА КАЗНА, ИТД.) ½ ДАНА 1 бод 11. НАДЗОР НАД РАДОМ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА И ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ – ФУНКЦИЈА ПРАЋЕЊА РАДА И КОНТРОЛЕ У ОКВИРУ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ – ФУНКЦИЈА ПРАЋЕЊА РАДА И КОНТРОЛЕ У ОКВИРУ КОМОРЕ – ВРСТЕ НАДЗОРА – ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ И ВРСТЕ ДИСЦИПЛИНСКИХ ПОВРЕДА – ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК (дисциплински тужилац, покретање поступка, рад дисциплинске комисије, одлуке дисциплинске комисије) – ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ ½ ДАНА 1 бод 12. ПОДАЦИ И ИНФОРМАЦИЈЕ О РАДУ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА И АРХИВИРАЊЕ – Правни основ (ЗИО, Међународни и стратешки оквир) – Правилник о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом – Управљање предметима – Подаци о: статусу окончаних предмета по години пријема, врсти поверилаца и врстама исправа на основу којих се спроводи извршење; статусу предмета у раду по годинама пријема предмета; радњама спровођења претходних и привремених мера; односу укупног износа средстава остварених извршним радњама и укупног износа потраживања; променама на једном или више наменских и других рачуна за све уплате за извештајни период, предметима у којима је уложена жалба или приговор, предметима примљеним у складу са чланом 547. итд. – Електронска комуникација и приступ подацима – Електронска регистрација 1 ДАН 2 бода 13. ТРОШКОВИ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА И НАКНАДА ЗА РАД 1 ДАН 2 бода 14. ДРУГИ ПРОПИСИ КОЈИ УРЕЂУЈУ ПИТАЊА У ВЕЗИ СА РАДОМ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – Закон о парничном поступку – Закон о стечају 1 ДАН 2 бода 15. СТАНДАРДИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПОНАШАЊА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА И ЕТИЧКО ПОНАШАЊЕ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА 1 ДАН 2 бода 16. ПОСЛОВНЕ ВЕШТИНЕ ЗА ЕФИКАСАН РАД ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ПРЕДУЗЕТНИШТВО (пословни процеси, планирање потребних ресурса, бизнис план) – ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА – ПЛАНИРАЊЕ БУЏЕТА, ФИНАНСИЈСКО УПРАВЉАЊЕ И КОНТРОЛА – ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА – УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА – ЕЛЕКТРОНСКА ПИСМЕНОСТ 1 ДАН 2 бода 17. ПРАКСЕ И ТЕХНИКА ИЗВРШЕЊА 2 ДАНА 4 бода 18. ПРИМЕНА ПОСЛОВНИХ СТАНДАРДА И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ВЕШТИНА ½ ДАНА 1 бод 19. МЕДИЈАЦИЈА – ПОСРЕДОВАЊЕ У РЕШАВАЊУ СПОРОВА ½ ДАНА 1 бод 20. ВЕШТИНЕ ЈАВНОГ НАСТУПА И КОМУНИКАЦИЈА СА МЕДИЈИМА 1 ДАН 2 бода 21. УПРАВЉАЊЕ СТРЕСНИМ СИТУАЦИЈАМА 1 ДАН 2 бода 22. ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ 1 ДАН 2 бода 23. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ И ПРАКСА – Закон о пореском поступку и пореској администрацији – Закон о порезу на доходак грађана – Закон о порезу на додату вредност 1 ДАН 2 бода УКУПНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА 19 ДАНА 38 бодова Јавни извршитељ је дужан да похађа све обавезне модуле редовне стручне обуке и не може поновити похађан модул док не прође целокупан Програм обуке, осим у случају битније измене судске праксе или прописа из похађаног модула. Члан 6. Комора спроводи Програм обуке по модулима у складу са Планом спровођења Програма обуке који усваја Извршни одбор (у даљем тексту: „План”). План садржи списак, трајање, место и период одржавања модула за период од 12 месеци и износ могуће котизације, уз вођење рачуна да се један модул организује у више термина, како би сви јавни извршитељи имали могућност да га похађају. План припрема Стручна служба Коморе и по усвајању, чини га доступним свим јавним извршитељима. Члан 7. Комора спроводи Програм обуке у облику тренинга, радионица, панел дискусија, вежби, презентација и практичног рада. Програм обуке се одвија непосредно и усмено, у групама од најмање 12 учесника. Материјал за обуке представљају важећи прописи и међународни акти и стандарди у области извршења, судска пракса, начелни правни ставови и правна схватања Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда, стручна литература, приручници у штампаној или електронској форми. Садржај Програма обуке представља обавезни садржај којим се обезбеђују циљеви стручне обуке, а методологију обуке у оквиру појединачног модула одређује лиценцирани предавач за своју област, у складу са овим правилником. Комора потврђује датум одржавања обуке полазнику који се пријавио за обуку, а који је дужан да у року од три дана од добијене потврде изврши уплату котизације за обуку, уколико је она предвиђена и Комори пошаље доказ о уплати путем електронске поште. Члан 8. Комора у односу на организацију и спровођење Програма обуке има следеће обавезе: 1) да омогући пријављивање за похађање обука Програма обуке преко електронске пријаве на интернет страници Коморе; 2) да потврди свим пријављеним полазницима обуке као и предавачима термин и место одржавања обуке по одређеним модулима; 3) да води базу података о свим реализованим обукама (по свакој обуци, јавном извршитељу, лиценцираном предавачу и сл.). Члан 9. Интернет страница Коморе садржи: 1) електронску пријаву за обуке у организацији Коморе; 2) План у електронском формату; 3) обавештења о другим облицима стручног усавршавања о којима Комора има сазнања. Члан 10. У циљу доследног спровођења Програма обуке Стручна служба Коморе планира, усаглашава и унапређује његово спровођење и о томе обавештава Извршни одбор. Члан 11. Стручна служба Коморе обавештава министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: министарство) електронским путем о планираним стручним обукама. Комора води евиденцију о похађању редовне стручне обуке и других облика стручног усавршавања. Евиденција о похађању редовне стручне обуке и других облика стручног усавршавања садржи име и презиме и седиште јавног извршитеља и облик и трајање обуке. Комора обавештава министарство до краја фебруара текуће године за претходну годину о подацима садржаним у евиденцији из става 3. овог члана из претходне године, као и о одржаним стручним обукама према Плану за одређену календарску годину и о предавачима који су држали обуку. Члан 12. Програм обуке спроводе лиценцирани предавачи, који су специјализовани за одређене модуле предвиђене овим правилником. Стручна служба Коморе води евиденцију лиценцираних предавача. Лиценцу за предавача за један или више модула из области права, предвиђених чланом 5. овог правилника издаје Комора, на основу извештаја Комисије, која даје оцену да неко лице испуњава услове за добијање лиценце. Комисију за оцењивање испуњености услова за издавање лиценце за предавача (у даљем тексту: Комисија) образује Извршни одбор Коморе, а чине је три члана: председник Коморе, професор грађанског процесног права и јавни извршитељ у звању доктора правних наука који се стручно истакао у објављивању научних радова из области грађанског процесног права и као предавач или модератор на најмање три годишња саветовања јавних извршитеља. Лиценцирани предавач за правне области предвиђене програмом редовне стручне обуке мора да испуњава следеће услове: – да је дипломирани правник са најмање 5 година радног искуства на пословима извршења и обезбеђења; – да поседује вештину јавног наступа и способност преношења знања и – да поседује лиценцу за предавача. Комисија оцењује испуњеност услова за лиценцираног предавача, на основу увида у радну биографију и провером знања и вештина, потребних за један или више модула из области права. Лиценцирани предавач за друге области предвиђене чланом 5. овог правилника, које нису из области права, може да буде лице које има најмање високу стручну спрему и најмање пет година радног искуства у одговарајућој струци или звање доктора наука из одговарајуће стручне области која је предмет обуке. Запослена лица у министарству или другом органу државне управе, могу бити уписана у листу лиценцираних предавача на лични захтев за одговарајући модул предвиђен чланом 5. овог правилника, ако послове који су предмет обуке обављају или су обављали дуже од три године, имају високу стручну спрему, поседују вештину јавног наступа и способност преношења знања. Члан 13. Лиценцирани предавачи преносе знања и вештине у складу са циљевима стручне обуке путем: 1) Учења вештина – кроз демонстрацију и увежбавање вештина, радећи са мањим групама, остављајући полазницима обука одређено време да у оквиру мањих подгрупа вежбају демонстрирану технику уз праћење, помоћ и повратну информацију од стране лиценцираног предавача; 2) Дебата – полазницима обука се додељују улоге у односу на неку контраверзну тему, оставља им се време за припрему и након дискусије се критички сагледавају представљени аргументи; 3) Студије случаја – на основу реалних ситуација полазници обука анализирају детаље, решавају проблеме и доносе одлуке, уз међусобно критичко сагледавање ефеката донетих одлука; 4) Размене искустава – полазници обука износе своја конкретна искуства поводом одређених тема обука, што им помаже да разјасне своје дилеме, фокусирајући пажњу на детаље који нису уочили и уче једни од других на основу узајамне размене искустава. Члан 14. Извршни одбор доноси одлуку о висини накнаде за рад лиценцираних предавача и чланова Комисије из члана 12. овог правилника, у сладу са општим актима Коморе, водећи рачуна да износ накнаде буде примерен и да омогући одржив систем обука. У случају да не постоји лиценцирани предавач за одређени модул или у случају спречености јединог лиценцираног предавача за одговарајући модул, Стручна служба Коморе може да ангажује у својству предавача лице које поседује стручне квалификације али није уписано у евиденцију лиценцираних предавача, по добијеној сагласности Извршног одбора Коморе. Члан 15. Лиценцирани предавач Коморе у циљу задржавања и обнављања сертификата за спровођење програма обуке има следеће обавезе: 1) Редовно припремање материјала – да у договору са Комором за пријављени број учесника припреми материјал за обуку коју треба да одржи (материјал за штампу, спискове учесника, евалуационе извештаје и др. према дефинисаном стандарду Коморе); 2) Одржавање обука – да у периоду од две календарске године одржи бар једну обуку; 3) Извештавање о одржаним обукама – да у року од седам дана након одржане обуке пошаље Комори извештај о учешћу полазника на обуци и њиховом индивидуалном напредовању, увидима са обуке и другим информацијама које би могле бити од користи за рад јавних извршитеља, лиценцираних предавача и Коморе (према упутствима Коморе); 4) Присуствовање редовним састанцима лиценцираних предавача који ће бити организовани од стране Коморе; 5) Писање о обукама за Билтен Коморе – да у року од две године од започињања одржавања обука за потребе Билтена Коморе напише сиже са корисним информацијама о обуци коју држи (према упутствима Коморе). Члан 16. Јавном извршитељу који је лиценцирани предавач за одређени модул, спроведена обука евидентираће се као похађана обука из одговарајућег модула. Члан 17. Неоправдано одбијање стручног усавршавања представља тежу дисциплинску повреду, која се санкционише у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Члан 18. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 481. став 2. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе jавних извршитеља („Службени гласник РС”, бр. 105/16 и 98/20), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља, на седници одржаној 20. маја 2021. године, доноси ПРАВИЛНИК о опремљености и уређености канцеларије јавног извршитеља „Службени гласник РС“, број 92 од 22. септембра 2021. Члaн 1. Овим правилником прописују се услови који се тичу уређености канцеларије јавног извршитеља и опреме неопходне за спровођење извршења и обезбеђења. Обезбеђивање канцеларије и опреме неопходне за спровођење извршења и обезбеђења је услов за отпочињање делатности јавног извршитеља. Члaн 2. Канцеларија јавног извршитеља мора бити на адреси регистрованог седишта јавног извршитеља, на подручју суда за које је именован. Јавни извршитељ и ортачко друштво јавних извршитеља могу имати просторије и изван регистрованог седишта, на подручју суда за које су именовани, о чему су дужни да обавесте Комору јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) и министарство надлежно за правосуђе (у даљем тексту: министарство) у року од 15 дана од отварања просторије. Члaн 3. Kанцеларијa јавног извршитеља мора бити тако уређена и опремљена да одговара угледу и достојанству професије јавног извршитеља и захтевима за квалитетно обављање посла, у складу са прописима. Канцеларија јавног извршитеља мора имати довољно простора за рад и обавезно има: пријемну просторију, просторију за рад и чување предмета и тоалет, односно приступ тоалету уколико је канцеларија део зграде у којој се обављају и друге делатности. Канцеларија је смештена у пословној или стамбеној згради, која својим спољашњим изгледом и унутрашњим стањем обезбеђује услове за несметан рад. Улаз у канцеларију, односно зграду у којој се налази канцeларија и прилаз згради морају бити освeтљeни, урeдни и имати несметан приступ странака. Јавни извршитељ истиче на згради у којој је његова канцеларија таблу, која садржи назив и грб Републике Србије, а према правилима прописаним Етичким кодексом јавних извршитеља. На улазним вратима канцеларије мора бити истакнуто обавештење о радном времену. У канцеларији јавног извршитеља на видном месту истичу се застава и грб Републике Србије. Члaн 4. Канцеларија мора бити чиста и уредна, заштићена од провале и испуњавати услове у складу са прописима који уређују противпожарну заштиту. Члaн 5. Kанцеларија јавног извршитеља мора бити опремљена: 1) рачунаром са штампачем и приступом интернету; 2) телефоном, факс машином и уређајем за фотокопирање и скенирање и 3) адекватним канцеларијским намештајем према броју запослених и предмета. Члaн 6. Испуњеност услова прописаних овим правилником проверава Комисија за испитивање услова у погледу опремљености канцеларије и опреме неопходне за рад јавног извршитеља (у даљем тексту: Комисија), чије чланове именује Извршни одбор Коморе. Председник Коморе даје Комисији налог за проверу испуњености услова из става 1. овог члана, која је дужна да изврши проверу у складу са налогом. Комисија сачињава записник о испуњености услова за отпочињање делатности јавног извршитеља и констатује да ли канцеларија јавног извршитеља испуњава услове. Уколико Комисија приликом провере испуњености услова утврди да нису испуњени сви услови у погледу просторија и опреме канцеларије, налаже јавном извршитељу да у примереном року отклони недостатке. Уколико јавни извршитељ не отклони утврђене недостатке на начин и у року из претходног става овог члана, Комисија у записнику констатује да услови нису испуњени. Обрaзац записника је садржан у Прилогу брoj 1 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Члaн 7. Јавни извршитељ о свом трошку и на своју одговорност може поверити трећем лицу складиштење и чување пописаних ствари. Члaн 8. Јавни извршитељ и ортачко друштво дужни су да о промени седишта и просторија канцеларије обавесте Комору јавних извршитеља и министарство најмање 30 дана пре промене. Члaн 9. Дaнoм ступања на снагу oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o начину опремања и уређењу канцеларије извршитеља од 14. маја 2012. године. Члaн 10. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 138a став 3, члана 300. став 7, члана 393. став 5, члана 400. став 1. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење и 54/19, у даљем тексту: Закон) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 13. септембра 2019. године, доноси ПРАВИЛНИК о поступању по захтеву извршног повериоца Комори јавних извршитеља за одређивање јавног извршитеља којем се подноси предлог за добровољно намирење новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлог за извршење на основу веродостојне и извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности и предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава "Службени гласник РС", бр. 2 од 15. јануара 2020, 92 од 22. септембра 2021. Члан 1. Овим правилником уређује се подношење и садржина захтева извршног повериоца Комори јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), за одређивање јавног извршитеља, којем се подноси предлог за добровољно намирење новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлог за извршење на основу веродостојне и извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности и предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава, садржина одговора Коморе и начин достављања одговора извршном повериоцу, као и друга питања од значаја за овај поступак. Члан 2. Пре подношења предлога за добровољно намирење новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлога за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлога за извршење на основу извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлога за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава (у даљем тексту заједнички: предлог) надлежном јавном извршитељу, извршни поверилац је дужан да Комори поднесе захтев за одређивање јавног извршитеља коме ће бити поднет предлог. Члан 3. Захтев за одређивање јавног извршитеља коме ће бити поднет предлог за добровољно намирење новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлог за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, предлог за извршење на основу извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности, подноси се у електронској форми, у .х1s формату на обрасцу 1а, који је Прилог брoj 1 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Образац 1а у општем делу садржи податке о извршном повериоцу: пун назив, седиште, МБР, ПИБ, назив огранка/пословне јединице уколико постоји, адресу за пријем електронске поште, као и укупан број предлога по предметном захтеву. Образац 1а у посебном делу садржи: референтну ознаку коју предмету додељује извршни поверилац, датум подношења захтева, врсту предлога који се подноси, висину потраживања, назнаку да ли је извршни дужник правно лице или физичко лице. Ако је извршни дужник физичко лице обрасци у овом делу садрже име и презиме, општину пребивалишта односно боравишта и поштански број општине, а ако је извршни дужник правно лице или предузетник обрасци у овом делу садрже пословно име, општину седишта, поштански број општине, МБР и ПИБ. Члан 4. Комора је дужна да одговори на захтев извршног повериоца из члана 3. овог правилника у року од пет дана од дана пријема захтева, водећи рачуна о томе да се јавни извршитељи одређују равномерно, према азбучном реду уписа у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и да је за поступање по предлогу искључиво надлежан јавни извршитељ на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Равномерно одређивање јавних извршитеља врши се посебно по предлозима за извршење и посебно по предлозима за добровољно намирење. Ако Комора не одговори на захтев извршног повериоца у року од пет дана, извршни поверилац самостално одређује јавног извршитеља на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште. Уколико је број предлога наведених у захтеву извршног повериоца мањи од броја јавних извршитеља надлежних за поступање, одређивање јавног извршитеља по првом следећем захтеву извршног повериоца започеће од првог наредног јавног извршитеља уписаног у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља, после јавног извршитеља који је последњи одређен. Члан 5. Након одређивања јавног извршитеља коме ће бити поднет неки од предлога из члана 3. овог правилника, Комора ће о томе обавестити извршног повериоца електронским путем на обрасцу 2а који је Прилог брoj 2 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Образац 2а садржи све податке које садрже образац 1а, као и регистрациони број предмета у Комори, име и презиме јавног извршитеља, број легитимације јавног извршитеља, датум одређивања јавног извршитеља и укупан број предлога извршног повериоца за који је одређен јавни извршитељ. Комора образац 2а доставља и јавним извршитељима који су одређени да поступају по предлозима. Члан 6. Захтев за одређивање јавног извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава, подноси се у електронској форми путем интернет странице Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Извршни поверилац је дужан да плати накнаду у износу од 1.500,00 динара Комори за одређивање јавног извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава. Без доказа о уплаћеној накнади из претходног става овог члана извршни поверилац не може да поднесе захтев за одређивање јавног извршитеља. Извршни поверилац је дужан да путем интернет странице Коморе генерише јединствени позив на број за сваку расподелу посебно, на кога се мора позвати приликом плаћања наведене накнаде. Приликом подношења захтева из става 1. овог члана, извршни поверилац је дужан да: 1) наведе да ли је извршни поверилац физичко лице или има статус правног лица односно предузетника; 2) наведе податке о извршном повериоцу: – уколико је извршни поверилац физичко лице наводи: име и презиме, општину пребивалишта/боравишта, поштански број општине пребивалишта/боравишта и адресу за пријем електронске поште, – уколико је извршни поверилац правно лице наводи: назив, седиште, МБ, ПИБ и адресу за пријем електронске поште; 3) наведе податке о извршној, односно веродостојној исправи и то тако што ће: – изабрати врсту извршне, односно веродостојне исправе, – означити назив доносиоца извршне, односно веродостојне исправе, – означити датум и пословни број извршне односно веродостојне исправе; 4) наведе висину потраживања које се намирује, 5) наведе референтну ознаку коју предмету додељује извршни поверилац и 6) наведе позив на број уплате накнаде из другог става овог члана. Уколико је извршни поверилац исправно поднео захтев са доказом о плаћеној накнади, Комора ће повериоцу доставити потврду путем електронске поште. Комора је дужна да одговори на захтев извршног повериоца из овог члана у року од пет дана од дана пријема захтева, водећи рачуна о томе да се јавни извршитељи одређују равномерно, према азбучном реду уписа у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. За поступање по предлогу за извршење на основу извршне исправе искључиво је надлежан јавни извршитељ именован за подручје суда пред којим је настала извршна исправа, односно именован за подручје привредног и вишег суда, основаног за подручје суда пред којим је настала извршна исправа, осим када су у питању извршне исправе чији су доносиоци судови основани за територију Републике Србије, односно извршне исправе које није донео суд, када се надлежност одређује прама азбучном реду уписа свих јавних извршитеља у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља. За поступање по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе искључиво је надлежан јавни извршитељ на чијем подручју извршни дужник има седиште. Ако Комора не одговори на захтев извршног повериоца у року од пет дана, извршни поверилац самостално одређује јавног извршитеља са подручја суда пред којим је настала извршна исправа. Одређивање јавног извршитеља по захтеву извршног повериоца започеће од првог наредног јавног извршитеља уписаног у именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља, после јавног извршитеља који је последњи одређен. Након одређивања јавног извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење у којем је као извршни дужник назначен директни или индиректни корисник буџетских средстава, Комора ће о томе обавестити извршног повериоца електронским путем на обрасцу 2б који је Прилог брoj 4 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Образац 2б садржи све податке из става 5. овог члана, као и регистрациони број предмета у Комори, име и презиме јавног извршитеља, број легитимације јавног извршитеља, датум одређивања јавног извршитеља и укупан број предлога извршног повериоца за који је одређен јавни извршитељ. Уколико је за исту извршну или веродостојну исправу већ одређен јавни извршитељ, Комора ће о томе обавестити извршног повериоца и поново му доставити образац 2б. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 7. Јавни извршитељ који је одређен за поступање по предлогу извршног повериоца је дужан да у року од 30 дана од дана пријема обавештења Коморе да је за поступање по предлогу одређен он, обавести Комору о примљеним предлозима, и то електронским путем на обрасцу 3а за предлоге из члана 3. овог правилника, односно обрасцу 3б за предлоге из члана 6. овог правилника, који су Прилог брoj 5 односно Прилог број 6 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Јавни извршитељ који је одређен за поступање по предлогу извршног повериоца дужан је да обавести Комору о предлозима који нису примљени, и то електронским путем на обрасцу 3а односно 3б. Од дана пријема обавештења Коморе да је одређен за поступање по предлогу, до дана слања обавештења Комори о предлозима који нису примљени, не може протећи мање од 15 нити више од 30 дана. У образац 3а односно образац 3б, који садрже све податке као и образац 2а односно образац 3б јавни извршитељ за предлоге које је примио, уноси ознаку да је предлог примљен, датум пријема предлога и број под којим се предмет води код јавног извршитеља. За предлоге које није примио, јавни извршитељ уноси ознаку да предлог није примљен, поред ознаке предлога. У случају да јавни извршитељ у роковима из ст. 1. и 3. овог члана не обавести Комору о примљеним предлозима, односно о предлозима који нису примљени, сматраће се да је предлоге примио. Уколико јавни извршитељ обавести Комору да није примио предлоге у року из става 2. овог члана, након чијег истека извршни поверилац исте поднесе, јавни извршитељ је дужан да о томе обавести Комору у року од пет дана од пријема предлога. Достављање обавештења јавних извршитеља након истека рокова из овог члана, неће се узимати у обзир. Изузетно, уколико је услед техничке грешке начињен пропуст приликом достављања обавештења Комори, председник Коморе може дозволити исправку грешке, по разматрању захтева јавног извршитеља који садржи образложење разлога за неблаговремено или нетачно достављање обавештења. Јавни извршитељ који је одређен за поступање, а није примио предлоге, приликом првог наредног поступка одређивања јавног извршитеља имаће предност, на тај начин што ће прво њему бити додељен онај број предлога који у претходној расподели није примио, након чега ће се приступити одређивању јавних извршитеља по азбучном реду, у складу са одредбама овог правилника. Члан 8. Подаци о захтевима извршних поверилаца и одговорима Коморе, објављују се на интернет страници Коморе, при чему се води рачуна о заштити података о личности извршног дужника. Члан 9. Стручна служба Коморе ће упоређивати податке које јавни извршитељи достављају у обрасцима 3а и 3б са подацима којима располаже Комора и сачињавати извештаје ради утврђивања евентуалне неправилности у раду јавних извршитеља, а посебно поступања супротно одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу и овог правилника. Провера тачности података из става 1. овог члана, вршиће се и у поступку надзора, који врши Комора над радом јавних извршитеља. Контролу над спровођењем поступка и послова, прописаних ових правилником врше председник Коморе и Извршни одбор. У циљу ефикасније примене овог правилника, након његовог ступања на снагу, Комора ће сачинити техничко упутство за његово спровођење, које ће бити објављено на интернет страници Коморе. Члан 10. Приликом поступања по захтеву извршног повериоца за одређивање јавног извршитеља коме се подноси предлог, Комора не одређује привремене заменике јавних извршитеља којима је делатност престала, као ни јавне извршитеље којима је изречена мера привремене забране делатности јавног извршитеља или су решењем министра правде удаљени са дужности. Члан 11. Дaнoм почетка примене oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Правилник о поступању по захтеву извршног повериоца Комори јавних извршитеља за одређивање јавног извршитеља којем се подноси предлог за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности („Службени гласник РС”, број 29/18). Поступање по захтевима извршних поверилаца, започето пре почетка примене овог правилника, окончаће се по одредбама правилника из става 1. овог члана. Члан 12. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. јануара 2020. године. На основу члана 518. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 14) и 22) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 14. септембра 2018. године, доноси ПРАВИЛНИК о регистру правних схватања "Службени гласник РС", број 74 од 5. октобра 2018. Члан 1. У Комори јавних извршитеља Републике Србије (у даљем тексту: Комора) води се регистар правних схватања у који се у сажетом облику уносе правни ставови и мишљења, изражени у одлукама суда или актима других органа у појединим предметима извршења и обезбеђењa, а који су од значаја за јавноизвршитељску праксу. Регистар правних схватања води се одвојено за свако средство извршења и обезбеђења, хронолошким редом. У Комори се као посебни регистри воде и регистри за правна схватања, изражена у актима и одлукама: Врховног касационог суда, Уставног суда, Европског суда за људска права, Министарства правде (у даљем тексту: Министарство), Републичког геодетског завода и Пореске управе, a који се односе на извршни поступак и поступак обезбеђења. Члан 2. Организационе јединице Коморе на седницама Савета расправљају о правним схватањима израженим у одлукама судова и других органа са њиховог подручја и у форми реферата обавештавају Извршни одбор о питањима која су од значаја за поступање јавних извршитеља. Ради разматрања правних схватања и спорних питања од значаја за поступање јавних извршитеља у Републици Србији, Извршни одбор одржава најмање три посебне седнице годишње. О упису правног схватања у регистар одлучује Извршни одбор посебним закључком. О сваком упису у регистар, Комора обавештава Министарство, којем се омогућава и несметан увид у регистар. Уписана правна схватања могу се објавити у билтену Коморе или на интернет страници Коморе, а са њима се могу упознати Врховни касациони суд Србије, Високи савет судства, надлежна министарства и други органи и организације. Члан 3. Уз регистар се образује и чува следећа документација: 1) одлука суда или другог органа чије се правно схватање уписује у регистар; 2) реферат Организационе јединице Коморе; 3) закључак Извршног одбора Коморе о упису правног схватања. Документација о регистру чува се у класеру. Члан 4. Приликом достављања одлука или аката на основу којих се уписује правно схватање, јавни извршитељи, организационе јединице и Извршни одбор су дужни да псеудонимизирају и анонимизирају податке о личности које се односе на странке, учеснике у поступку или службена лица која су учествовала у доношењу одлука или аката на основу којих се уписује правно схватање. Псеудонимизација и анонимизација података о личности обухвата замену и изостављање података на основу којих је могуће идентификовати учесника у поступку или доносиоца одлуке или акта, као и података о лицу на основу којих би могао бити откривен његов идентитет. Члан 5. Стручна служба Коморе стара се о припреми посебних седница Извршног одбора на којима се разматрају правна схватања и може у ту сврху обавити консултације са јавним извршитељима, председницима организационих јединица и другим стручњацима из одређене области. Члан 6. Регистри правних схватања воде се у електронском облику на обрасцу који је прилог број 1 овог правилника и чини његов саставни део. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 518. став 3. тачка 1) и члана 524. став 6. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење – у даљем тексту: Закон) и члана 36. став 1. тачка 1. Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 28. јуна 2018. године, доноси ПРАВИЛНИК о надзору над радом јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 63 од 17. августа 2018. Члан 1. Овим правилником уређује се начин вршења надзора над радом јавних извршитеља, обавезе јавних извршитеља у поступку надзора, садржај надзора, израда, садржај и достава записника о извршеном надзору и обавезе јавних извршитеља по записнику о надзору, који врши Комора јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Одредбе овог правилника сходно се примењују и на заменике јавних извршитеља. Члан 2. Надзор над радом јавних извршитеља Комора врши у поступку редовног и ванредног надзора, путем надлежних органа и комисија за надзор. Редовни надзор над радом јавних извршитеља Комора обавља најмање једном у две године, при чему проверава и примену Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља. Ванредни надзор над радом јавног извршитеља Комора може извршити по притужби странака или учесника у поступку. Члан 3. Надзор над радом јавних извршитеља у поступку по притужбама врши дисциплински тужилац Коморе и заменик дисциплинског тужиоца Коморе, као и посебне комисије које оснива Извршни одбор за потребе редовног и ванредног надзора. Члан 4. Ради вршења редовног надзора Извршни одбор оснива комисије за редован надзор над радом јавних извршитеља за територије организационих јединица и одређује њихов број. Комисија за редовни надзор има три члана и једног заменика, које Извршни одбор именује из реда јавних извршитеља, именованих за подручја виших судова на којима та комисија не врши надзор. Мандат комисије траје шест месеци. Комисија за редовни надзор дужна је да за време трајања мандата изврши најмање шест редовних надзора по распореду који јој одреди Извршни одбор. Члан 5. Ради вршења ванредног надзора Извршни одбор може основати највише четири комисије и то по једну надзорну комисију за територију сваке организационе јединице. Комисија за ванредан надзор има три члана и једног заменика, које Извршни одбор именује из реда јавних извршитеља, именованих за подручја виших судова на којима та комисија не врши надзор, на период од четири године. Члан 6. Поступак надзора над радом јавног извршитеља може бити канцеларијски и теренски. Канцеларијски надзор врши се увидом у списе предмета, податке и други архивски материјал јавног извршитеља, ствари и новац уплаћен на име јемства и признанице за наплаћене износе на име накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља. У поступку канцеларијског надзора, јавни извршитељ је дужан да свим овлашћеним органима достави тражене податке у року од осам дана од дана пријема захтева. Непоступање по налогу надлежних органа и комисија представља повреду одредаба Етичког кодекса јавних извршитеља и разлог за вршење теренског надзора. Теренски надзор врши се непосредним прегледом потребне документације из става 2. овог правилника у канцеларији јавног извршитеља. Приликом теренског надзора, јавном извршитељу се путем електронске адресе јавног извршитеља која је уписана у евиденцијама Коморе и објављена на њеној интернет презентацији доставља писано обавештење о дану и часу почетка надзора. Одсуство јавног извршитеља не представља сметњу за вршење теренског надзора. Овлашћени органи и комисије Коморе у поступку надзора имају овлашћења да: 1) прибаве од странака и учесника у поступку и председника судова за чије подручје је јавни извршитељ именован све податке о начину на који је јавни извршитељ доносио решења и закључке и предузимао радње извршења и обезбеђења; 2) захтевају документацију о висини трошкова поступка извршења и обезбеђења; 3) захтевају извештаје и доказе о томе како су достављани акти судова и јавног извршитеља и писмена странака и других учесника у поступку; 4) начине увид у избор средства и предмета извршења и њихове промене у току извршног поступка или поступка обезбеђења; 5) затраже извештај о томе да ли је и колико пута понављана иста радња извршења или обезбеђења; 6) начине увид у рад канцеларије јавног извршитеља ради провере примене Стандарда професионалног понашања јавних извршитеља; 7) начине увид у евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању; 8) прибаве друге податке који су потребни да се одлучи о томе да ли ће се против јавног извршитеља покренути дисциплински поступак; 9) начине увид у предмете, податке и други архивски материјал јавног извршитеља, ствари и новац уплаћен на име јемства и признанице за наплаћене износе на име накнаде за рад и накнаде трошкова јавног извршитеља; 10) начине увид у пословне књиге, евиденцију о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању, увид у списе предмета и увид у ускладиштене ствари; 11) захтевају од јавног извршитеља све неопходне податке о његовом пословању; 12) прибаве од надлежних органа и организација податке о пословању јавног извршитеља; 13) предузму друге радње, сагласно Закону и прописима Коморе. Члан 7. Надлежна надзорна комисија је дужна, да у случају редовног надзора, најмање три дана пре дана планираног за вршење надзора, путем електронске адресе јавног извршитеља која је уписана у евиденцијама Коморе и објављена на њеној интернет презентацији, обавести јавног извршитеља о датуму и времену планираног надзора. У случају ванредног надзора, комисија није у обавези да обавести јавног извршитеља пре вршења надзора. Јавни извршитељ код кога је најављен редовни надзор, дужан је да надлежној надзорној комисији омогући вршење надзора, односно да стави на увид сву документацију и податке неопходне за вршење надзора. У случају постојања оправданих разлога који онемогућавају надзор у најављеном термину, јавни извршитељ је дужан да одмах по пријему обавештења а најкасније наредног дана, обавести председника надзорне комисије о постојању разлога који онемогућавају надзор, да достави доказе којима се поткрепљују наводи о оправданој спречености и истовремено предложи други термин за обављање надзора. У случају да надзор није могао да се обави због радњи јавног извршитеља или заменика јавног извршитеља које представљају злоупотребу овлашћења или су усмерене на избегавање надзора, надлежна комисија ће о томе известити дисциплинског тужиоца Коморе, председника Коморе, дисциплинског тужиоца Министарства правде и Министарство правде (у даљем тексту: Министарство). Члан 8. Редовни надзор над радом јавног извршитеља обухвата: контролу испуњености услова за обављање делатности јавног извршитеља (простор, опрема, техничка опрема и телекомуникациона и рачунарска опрема), контролу испуњености услова са аспекта обезбеђења људских ресурса за рад јавноизвршитељске канцеларије, контролу вођења прописаних књига и евиденција, контролу поступања са стварима и новчаним средствима у поступцима извршења, контролу наплаћивања накнада трошкова поступка, контролу благовремености предузимања Законом прописаних радњи јавног извршитеља, као и контролу законитости вршења овлашћења и обавеза која су јавним извршитељима поверена Законом, подзаконским прописима и општим актима Коморе. Ванредни надзор над радом јавног извршитеља обухвата контролу по појединачном предмету или групи предмета и може се вршити по притужби странке или учесника у поступку. Члан 9. О извршеном надзору, комисије за надзор сачињавају записник. Записник садржи следеће: назив јавног извршитеља над чијим радом се врши надзор, имена и презимена лица која врше надзор, време вршења надзора, место вршења надзора, присутна лица у поступку надзора, предмет и садржај надзора, као и налаз утврђен надзором – констатација да нису утврђене неправилности, односно констатација да су утврђене неправилности са описом истих. Записник потписују председник комисије за надзор, јавни извршитељ чији је рад предмет надзора или лице из канцеларије јавног извршитеља које у случају одсуства јавног извршитеља присуствује надзору. Ако јавни извршитељ или друго лице из његове канцеларије које присуствује надзору одбије да потпише записник, разлог одбијања уноси се на крају записника. Све исправе, њихове фотокопије, електронски или други подаци и акта прикупљена током надзора, као и начињене фотографије чине саставни део записника о извршеном надзору. Записник о извршеном надзору сачињава се у четири истоветна примерка, од којих се један примерак доставља јавном извршитељу чији је рад предмет надзора, у року од осам дана од дана завршеног надзора, један се прослеђује дисциплинском тужиоцу Коморе, а по један дисциплинском тужиоцу Министарства и председнику Коморе, ради евидентирања извршеног надзора у евиденцијама које води Комора. На записник, јавни извршитељ може поднети примедбе у року од осам дана од дана пријема записника. Комисија за надзор примедбе може усвојити или одбити, о чему се доноси посебан образложени закључак који се доставља јавном извршитељу. Комисија за надзор је овлашћена да, ако је по природи ствари то могуће, закључком наложи јавном извршитељу да у одређеном року, који не може бити дужи од осам дана, отклони утврђене неправилности и пропусте у раду. Јавни извршитељ је дужан да о радњама које је предузео у циљу отклањања уочених неправилности писмено обавести комисију за надзор. Комисија за надзор има овлашћење да по протеку остављеног рока за отклањање неправилности изврши поновни надзор, у циљу контроле поступања јавног извршитеља по њеном налогу. Члан 10. Дисциплински тужилац Коморе, врши надзор над радом јавних извршитеља у поступку по притужбама странака или учесника у поступку. Пре покретања поступка надзора дисциплински тужилац Коморе испитује да ли постоје разлози да покрене поступак надзора. Члан 11. Подносилац притужбе може бити странка или учесник у поступку извршења или обезбеђења који се спроводи пред јавним извршитељем. Притужба мора да буде потписана, разумљива и да садржи све што је потребно да би по њој могло да се поступа, а пре свега: 1) лично или пословно име притужиоца и законског заступника, ако постоји; 2) пребивалиште, односно боравиште или седиште притужиоца и законског заступника, ако постоји; 3) да ли је притужба у истој ствари против истог јавног извршитеља већ поднета Министарству и када; 4) лично име и седиште канцеларије јавног извршитеља на чији рад се притужба подноси; 5) пословни број предмета који се води код јавног извршитеља или пословни број судског предмета; 6) својство притужиоца (извршни поверилац или извршни дужник, учесник у поступку); 7) разлог за притужбу. Притужба се може поднети у писаном или у електронском облику. Ако се притужба подноси преко пуномоћника уз њу се прилаже и пуномоћје. Дисциплински тужилац Коморе не поступа по анонимним притужбама. Члан 12. Притужбе се узимају у рад оним редоследом којим су примљене, ако њихова природа или посебне прилике не захтевају одступање. Ако Комора није надлежна да поступи по притужби, дисциплински тужилац о томе обавештава подносиоца притужбе. Члан 13. Дисциплински тужилац Коморе проверава да ли је притужба уредна и поднета од стране овлашћеног лица. Ако је притужба поднета од стране неовлашћеног лица, дисциплински тужилац не поступа по њој и о томе писмено обавештава подносиоца притужбе. Дисциплински тужилац Коморе је дужан да испита сваку поднету притужбу. Члан 14. Притужба је неуредна ако има недостатке који спречавају дисциплинског тужиоца Коморе да поступа по њој, ако није разумљива и ако није потпуна. У том случају, дисциплински тужилац Коморе не поступа по притужби и о томе обавештава подносиоца, упућујући га како да уреди притужбу, уз упозорење да притужба неће бити разматрана у колико подносилац не поступи по обавештењу дисциплинског тужиоца. Дисциплински тужилац неће поступати по притужби, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу. Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу, ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено. Члан 15. Ако је притужба уредна или уређена и поднета од стране овлашћеног лица, дисциплински тужилац Коморе разматра наводе у њој и одлучује да ли ће покренути поступак надзора или ће поднети захтев за утврђивање дисциплинске одговорности јавног извршитеља. Претходно, дисциплински тужилац Коморе може да затражи од подносиоца да достави додатна објашњења, документа и информације, а од јавног извршитеља може да захтева да се у року од петнаест дана од пријема захтева, писмено изјасни на наводе из притужбе и достави доказе у прилог свог изјашњења. Непоступање јавног извршитеља у складу са ставом 2. овог члана представља повреду одредаба Етичког кодекса јавних извршитеља и разлог за вршење теренског надзора. Дисциплински тужилац Коморе може да затражи потребне податке и од надлежних органа, странака, учесника у поступку, ималаца јавних овлашћења и надлежних председника судова. Приликом испитивања навода притужбе и прикупљања доказа, дисциплински тужилац Коморе и његов заменик дужни су да поступају са нарочитом обазривошћу у циљу избегавања могућег утицаја на ток испитивања притужбе. Члан 16. Дисциплински тужилац Коморе штити идентитет подносиоца притужбе, на његов писани захтев тако што не дозвољава увид у поднету притужбу неовлашћеним лицима, а приликом слања притужбе на изјашњење и прикупљања потребних података скрива идентитет подносиоца. Члан 17. О поступању по притужби, дисциплински тужилац Коморе, писмено обавештава подносиоца најкасније у року од 30 дана од дана пријема притужбе или уређења притужбе. Члан 18. У поступку по притужбама странака или учесника у поступку, као и приликом одлучивања о подношењу захтева за утврђивање дисциплинске одговорности јавног извршитеља, председник Коморе обавља послове из своје надлежности у складу са Законом и општим актима Коморе и Министарства. Члан 19. Сви поступци надзора који трају у време ступања на снагу овог правилника, настављају се према одредбама овог правилника. Члан 20. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 24. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – одлука УС), члана 36. став 1. тачка 1. и члана 61. став 2. Статута Коморе јавних извршитеља („Службeни глaсник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 25. маја 2018. године, доноси ПРАВИЛНИК o организацији и систематизацији послова у Стручној служби Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 49 од 27. јуна 2018. Члан 1. Овим правилником, утврђује се и дефинише организација Стручне службе Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Служба), као и основни елементи систематизације послова Службе, односно номенклатуре послова, врсте и степена стручне спреме, врсте послова и други посебни услови за обављање послова, као и општа права, обавезе и одговорности запослених у вези са обављањем систематизованих послова. Члан 2. Служба обавља стручне, административне, техничке и друге сличне послове за потребе Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Члан 3. Организација Службе је у функцији целовитог, квалитетног и благовременог обављања послова за потребе Коморе. Овим правилником се посебно уређује структура и делокруг рада Службе. Члан 4. Служба је организована као јединствена целина унутар које сви запослени обављају послове из своје надлежности за потребе Коморе. Члан 5. Запослени у Служби, према правима, обавезама и одговорностима које обављају, могу бити запослени са посебним овлашћењима и одговорностима и запослени на извршним пословима. Запослени са посебним овлашћењима и одговорностима Права, обавезе и одговорности запослених са посебним овлашћењима и одговорностима, односно запослених на руководећим пословима су: – Успостављање високих моралних принципа и стандарда у обављању послова из своје надлежности; – Поштовање принципа доброг познавања свих запослених Службе; – Дефинисање јасних оперативних и технолошких упутстава за рад на пословима из свог делокруга рада; – Сопствено укључивање и ангажовање запослених којима руководи у спровођењу дефинисаних радних задатака; – Отклањање евентуалних неправилности и недостатака из делокруга свог рада; – Праћење, анализирање и старање о правилној примени законских прописа, општих аката и одлука органа Коморе; – Предлагање програма рада, израда одговарајућих планова и подношење извештаја о раду Службе којом руководи; – Организовање извршења програма рада, одговарајућих послова и других послова и задатака; – Давање инструкција запосленима Службе о начину извршавања програма рада, текућих послова и задатака; – Праћење и координација извршавањем послова у оквиру Службе; – Дефинисање радних задатака запосленима Службе и контролисање њиховог извршења; – Потписивање докумената из своје надлежности (у складу са посебном одлуком); – Одговорност за благовремено и квалитетно извршавање послова из надлежности Службе; – Спровођење мера заштите интегритета података Службе; – Старање и одговорност за радну дисциплину Службе којом руководи. Права, обавезе и одговорности запослених на извршним пословима су: – Благовремено и квалитетно извршавају послове који су утврђени овим правилником; – Сачињавају планове рада и извештаје о раду из свог делокруга рада; – Покрећу иницијативу и дају предлоге за унапређење метода рада и радних поступака; – Стручно се усавршавају за обављање послова за које су задужени; – Потписују документа из своје надлежности (у складу са посебном одлуком); – Чувају и архивирају документацију из делокруга рада; – Спроводе мере заштите интегритета података Коморе; – Спроводе мере безбедности и заштите живота и здравља на раду; – У вршењу послова, запослени међусобно сарађују и једни другима пружају стручну помоћ; – Обављају и друге послове по налогу непосредног руководиоца, а који одговарају њиховој стручној спреми и радној способности. Начин руковођења и организација рада Члан 6. Радом Службе руководи генерални секретар Коморе као запослени са посебним овлашћењима и одговорностима, који за свој рад и рад Службе непосредно одговара председнику Коморе. Начин обављања послова, односно процедуру рада из надлежности Службе утврђене овим правилником, генерални секретар Коморе, као лице са посебним овлашћењима и одговорностима, дужан је да дефинише и пренесе до непосредних извршилаца и да обезбеди њихово извршење. На предлог генералног секретара, председник Коморе одређује запосленог у Служби које руководи радом Службе у одсуству генералног секретара Коморе. Члан 7. Сваки запослени је непосредно одговоран генералном секретару Коморе за стручно и благовремено извршавање својих послова, а у његовом одсуству одговоран је председнику Коморе и запосленом који замењује генералног секретара. Уколико потреба и врста послова у надлежности Службе то захтева, сваки запослени распоређен на одређено радно место у складу са одредбама овог правилника, дужан је да обавља и друге послове у оквиру своје стручне спреме и радне оспособљености, по непосредном налогу генералног секретара Коморе и председника Коморе. Члан 8. Запослени су одговорни за законито, благовремено и ефикасно обављање послова из делокруга свога рада, на начин којим се обезбеђује пуно радно ангажовање и рационално коришћење средстава рада Коморе. Опис послова, услови за заснивање радног односа и распоређивање на радна места Члан 9. Овим правилником утврђују се основни елементи систематизације Службе, односно номенклатура послова, врста и степен стручне спреме, врста посла и други посебни услови за обављање послова, као и општа права, обавезе и одговорности запослених у вези са обављањем систематизованих послова. Члан 10. Систематизовани послови садрже следеће елементе: – Назив посла – радног места – Потребни услови за обављање посла: 1. Назив и степен стручне спреме 2. Радно искуство 3. Посебна знања – Опис послова – Платну групу (коефицијент). Члан 11. Посао представља скуп истородних или међусобно сличних радних задатака који чине заокружену радну целину, за чије обављање се захтева одређена стручност, вештина, знање, одговорност, способност, јасно разграничен од других послова који се обављају у оквиру Службе. Члан 12. У зависности од врсте послова, овлашћења и одговорности који запослени има при обављању одређених послова, утврђује се следећа номенклатура назива послова са одговарајућим радним искуством: Ред. број НОМЕНКЛАТУРА НАЗИВА ПОСЛА (РАДНОГ МЕСТА) Године радног искуства у струци I ЛИЦЕ СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА И ОДГОВОРНОСТИМА 1. Генерални секретар 8 II ИЗВРШНИ ПОСЛОВИ 1. Координатор за послове надзора 7 2. Сарадник за послове надзора 5 3. Сарадник за послове едукације и стручног усавршавања 3 4. Сарадник за односе са јавношћу и послове сарадње 4 5. Сарадник за опште правне послове 5 6. ИТ администратор 3 7. Пословни секретар 3 Члан 13. Поред утврђеног стручног назива посла, додаје се конкретна врста посла која произилази из садржаја послова, уколико сам стручни назив не одређује садржај посла. Члан 14. За успешно обављање послова утврђују се потребни услови за рад (врста и степен стручне спреме, радно искуство, посебна знања и други услови). Члан 15. Услови за рад не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени Законом о раду. Члан 16. Степен стручне спреме подразумева стручну спрему одређене врсте занимања, стечене у образовним установама, у складу са прописима о образовању, која је потребна за обављање послова утврђених овим правилником. У оквиру одређеног степена стручне спреме потребног за извршавање послова, може се утврдити следећа стручна спрема: Висока стручна спрема – завршен факултет – правни, факултет организационих наука, факултет политичких наука и други факултет VII степена стручности у зависности од врсте и сложености посла. Виша стручна спрема – завршена виша школа – правна, економска, финансијска, техничка или друга стручна спрема, као и одговарајућа занимања VI степена стручности у зависности од врсте и сложености посла. Средња стручна спрема – завршена средња школа – правна, економска, финансијска, техничка или друга стручна спрема, као и одговарајућа занимања IV степена стручности у зависности од врсте и сложености посла. Члан 17. За све послове систематизацијом се утврђује одговарајући степен стручне спреме који је услов за заснивање радног односа и рад на одређеним пословима. Члан 18. Радно искуство за обављање послова утврђује се према стварним захтевима процеса рада, услова рада, степену сложености послова и одговорности. Радним искуством сматра се време које је запослени провео на раду после стицања стручне спреме која је услов рада за заснивање радног односа. Члан 19. Као посебан услов за рад могу се утврдити посебна знања за одређене послове, а у складу са потребама посла. За све послове средње, више и високе стручне спреме неопходно је знање рада на рачунару, а уколико то захтевају потребе посла и знање страног језика и положен испит за службеника за јавне набавке. Посебна знања доказују се одговарајућим дипломама и уверењима. Члан 20. Саставни део овог правилника чини табеларни преглед систематизованих послова који садржи назив посла односно радног места, опис послова, коефицијент, врсту и степен стручне спреме, радно искуство и друге услове потребне за рад. Члан 21. Ступањем на снагу овог правилника, престаје да важи Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова Коморе извршитеља Републике Србије од 30. јула 2015. године. Члан 22. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. За Председника Извршног одбора, Миодраг Грујовић, с.р. ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД ПОСЛОВА (РАДНИХ МЕСТА) У СТРУЧНОЈ СЛУЖБИ КОМОРЕ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Ред. бр. Назив посла Опис посла Потребни услови за обављање посла Kоефицијент Степен стручне спреме Радно искуство Посебна знања (страни језик, возачка дозвола, остало) 1. Генерални секретар Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Руководи Стручном службом и организује рад запослених, – Стара се о благовременом и правилном извршавању послова из надлежности Коморе и радних тела и стара се о усклађивању њиховог рада, – Сарађује са Министарством правде и другим органима, институцијама и правним лицима у вези са извршавањем послова из надлежности Коморе, – Ради на припреми нацрта подзаконских аката Коморе и учествује у припреми буџета, – Даје мишљења о примени прописа чији је доносилац Комора, – Сачињава анализе и извештаје потребне за реализацију послова и даје предлоге за унапређење рада, – Стара се о редовном информисању и извештавању јавних извршитеља о питањима од значаја за њихов рад, – Извршава одлуке Извршног одбора и организује извршавање одлука других органа, која није у опису посла других запослених и обавља друге послове по налогу председника Коморе. ВСС – правни факултет 8 година 4–6 2. Координатор за послове надзора Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Обавља координацију послова надзора између дисциплинског тужиоца, председника Коморе и надзорних комисија, – Прати реализацију плана надзора и сачињава извештаје о обављеним надзорима, – Даје стручну и техничку подршку дисциплинском тужиоцу и надзорним комисијама, – Обрађује притужбе и сачињава нацрте одговора странкама и другим лицима, – Сачињава дисциплинске пријаве, – Сарађује са Министарством правде у вези са пословима надзора над радом јавних извршитеља, – Даје одговоре странкама и другим лицима у вези са поднетим притужбама и пословима надзора, – Врши послове пријема странака у Комори, везано за питања надзора, – Прати и проучава прописе и праксу из области извршења и обезбеђења и повезаних области, – Обавља друге послове по налогу дисциплинског тужиоца и генералног секретара. ВСС – правни факултет 7 година положен правосудни испит 3–5 3. Сарадник за послове надзора Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Обрађује притужбе и сачињава нацрте одговора странкама и другим лицима – Сачињава нацрте дисциплинских пријава, – Даје стручну и техничку подршку дисциплинском тужиоцу и надзорним комисијама, – Врши послове пријема странака у Комори, – Даје одговоре странкама и другим лицима у вези са поднетим притужбама и пословима надзора, – Води евиденцију поднетих притужби, – Прати и проучава прописе и праксу из области извршења и обезбеђења и повезаних области, – Обавља друге послове по налогу дисциплинског тужиоца и генералног секретара ВСС – Правни факултет 5 година положен правосудни испит 2–4 4. Сарадник за опште правне послове Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Обавља правно-техничке послове за потребе органа Коморе и радних тела Коморе, организује рад наведених органа – сачињава извештаје и записнике са седница и састанака органа и радних тела и пружа подршку у раду, – У складу са донетим планом јавних набавки спроводи поступке јавних набавки и сачињава потребну документацију, – Израђује одлуке и уговоре у поступку јавних набавки и у координацији са генералним секретаром стара се о објављивању аката и спровођењу свих процедура у овим поступцима, – Води евиденцију података о поступцима јавних набавки, понудама и закљученим уговорима, – Сачињава извештаје за Управу за јавне набавке, – Сачињава нацрте дописа и уговора и других аката у вези са општим правним пословима (кадровски послови, уговори са екстерним субјектима и сл.), – Обавља друге послове по налогу генералног секретара ВСС – Правни факултет 5 година 2–4 5. Сарадник за послове едукације и стручног усавршавања Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: Обавља анализу потреба за обукама и усавршавањем јавних извршитеља, – Учествује у изради плана и програма почетне обуке за кандидате за јавне извршитеље и плана и програма обуке за јавне извршитеље, – Организује и спроводи усвојени план обука, – У координацији са генералним секретаром организује стручне скупове и друге догађаје у циљу стручног усавршавања јавних извршитеља, – Сарађује са институцијама надлежним за организацију обука и другим релевантним организацијама, – Води евиденције и сачињава извештаје о обукама и другим видовима догађаја са свим подацима, – прати праксу од значаја за рад јавних извршитеља и води регистар праксе, – сарађује са уређивачким одбором Билтена Коморе, – Обавља друге послове по налогу генералног секретара. ВСС – факултет друштвених наука 3 године 2–4 6. Сарадник за односе са јавношћу и послове сарадње Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Сарађује са представницима медијских кућа, службом за односе са јавношћу Министарства правде и другим релевантним субјектима у циљу реализације стратегије односа са јавношћу, – Припрема обавештења и информације за јавност, – Припрема извештаје о подацима објављеним у средствима јавног информисања у вези са питањима из делокруга рада Коморе јавних извршитеља, – Организује медијске догађаје (конференције за новинаре, интервјуи..) и друге видове промоција, – Прати и анализира стање у медијима и свим видовима јавног представљања, – Обавештава о стању у јавности и даје предлоге за решавање проблема и побољшање медијске слике, – Обавља комуникацију са другим субјектима у циљу представљања рада јавних извршитеља, – Припрема и ажурира информатор о раду Коморе јавних извршитеља, – Поступа по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, – Обавља друге послове по налогу генералног секретара. ВСС – факултет друштвених наука 4 године Знање енглеског језика 2–4 7. ИТ администратор Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Одржава ИТ систем и ИТ администрацију и опрему Коморе, – Обавља послове расподеле предмета у сарадњи са екстерном софтверском агенцијом, – Сачињава извештаје о предметима додељеним јавним извршитељима, – Одржава интернет страницу Коморе, – Ради на развоју информационог система, апликација и техничких спецификација Коморе, – Обрађује статистичке и друге податке из извештаја о раду јавних извршитеља, – Сачињава потребне извештаје на основу прикупљених и обрађених података за потребе Коморе и по захтеву екстерних субјеката, – Израђује легитимације за помоћнике јавних извршитеља, – Одржава електронску огласну таблу Коморе и пружа подршку јавним извршитељима приликом објављивања огласа, – Води евиденције о објављеним огласима и израђује потврде о истицању аката јавних извршитеља на огласној табли Коморе, – Формира и води електронске базе података, – Обавља друге послове по налогу генералног секретара ВШ или ССС информатичког смера 3 године 1,5–3 8. Пословни секретар Поред права, обавеза и одговорности утврђених у члану 5. Правилника, обавља следеће послове: – Обавља послове пријема, прегледања, завођења и достављања аката у рад Стручне службе, – Води и ажурира евиденције података о јавним извршитељима, ортачким друштвима јавних извршитеља и заменицима јавних извршитеља, – Формира, ажурира и чува досијеа јавних извршитеља, – Формира, ажурира и чува досијеа запослених у Стручној служби, – Води деловоднике улазних и излазних аката и регистре Коморе, – Стара се о уредном вођењу и чувању архиве и архивске грађе Коморе, – Обавља послове експедиције поште, – Води евиденцију потраживања чланарина и евиденцију плаћених чланарина, – Израђује рачуне које издаје Комора, – Води евиденције плаћања и рачуна, – Сарађује са књиговодственом агенцијом у вези са рачуноводственим и финансијским пословима, – Попуњавање захтева и достављање података за јавне извршитеље банкама, фондовима и другим органима и институцијама, – Обавља секретарске послове за потребе органа и Стручне службе Коморе (заказивање пријема странака, заказивање састанака, послови репрезентације, административно-технички послови), – Обавља друге послове по налогу генералног секретара ВШ или ССС друштвених наука 3 године 1,5–3 На основу члана 499. став 4. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласних РС”, бр. 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење, у даљем тексту: Закон) и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе jавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе jавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор), на седници одржаној 23. фебруара 2018. године, доноси ПРАВИЛНИК о почетној обуци кандидата за јавне извршитеље "Службени гласник РС", број 29 од 13. априла 2018. Члан 1. Овим правилником утврђује се Програм почетне обуке кандидата за јавне извршитеље (у даљем тексту: Програм) и уређује се предмет, садржај, трајање и начин остваривања почетне обуке, као и обавезе Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), тренера и кандидата (у даљем тексту: полазник обуке). Полазник обуке мора да има диплому правног факултета. Члан 2. Почетна обука кандидата за јавне извршитеље подразумева обуку из области процесног извршног права и повезаних области права и састоји се од организованог преношења, стицања, унапређења и усавршавања обавезних теоријских и практичних знања и вештина, потребних за именовање за јавног извршитеља у складу са Програмом, те обухвата и обављање практичне обуке у јавноизвршитељској канцеларији (у даљем тексту: Почетна обука). Почетна обука се остварује кроз омогућавање кандидатима за јавне извршитеље да: − упознају место и улогу јавних извршитеља у правосудном систему и стандарде професионалног понашања јавних извршитеља; − упознају се са вештинама јавноизвршитељске професије и јавноизвршитељске етике; − упознају организацију рада у јавноизвршитељској професији; − упознају се са практичном применом прописа од значаја за јавноизвршитељску професију; − упознају се са релевантним процесним и материјалним законима и њиховом применом; − стекну нова знања из посебних дисциплина која су им потребна за рад. Члан 3. Програм се састоји из теоријског и практичног дела. Теоријски део се састоји из следећих 11 обавезних модула: РЕДНИ БРОЈ МОДУЛИ 1. ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА, ЗАМЕНИКА И ПОМОЋНИКА И СТАНДАРДИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПОНАШАЊА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ (статус, овлашћења, дужности) – УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА – ИСПИТ ЗА ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА – ИМЕНОВАЊЕ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА – ПРЕСТАНАК ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА – КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА (улога Коморе, делокруг и правни извори, органи и надлежности органа Коморе, акти и евиденције Коморе, финансирање Коморе, Комора као носилац јавних овлашћења) – НАДЗОР НАД РАДОМ И ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ – ПРАВНИ ОКВИР И УВОД У МЕЂУНАРОДНЕ СТАНДАРДЕ КОЈИ УРЕЂУЈУ ПРОФЕСИЈУ ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ – СТАНДАРДИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПОНАШАЊА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ЕТИЧНО ПОНАШАЊЕ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА 2. ПОСЛОВНЕ ВЕШТИНЕ ЗА ЕФИКАСАН РАД ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА – УВОД − ПРЕДУЗЕТНИШТВО (пословни процеси, планирање потребних ресурса) − ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА И ПЛАНИРАЊЕ БУЏЕТА, ПОРЕЗИ − ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА − ЕЛЕКТРОНСКА ПИСМЕНОСТ И ЕЛЕКТРОНСКИ ПОТПИС − КОРИШЋЕЊЕ ПРАВОСУДНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА 3. НАКНАДЕ И ТРОШКОВИ ЗА РАД ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА: – ОСНОВИ И НАЧЕЛА – ЕКОНОМИЧНОСТ ПОСТУПКА – ПРЕДУЈАМ – НАКНАДА ТРОШКОВА ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА (структура трошкова и поступак наплате) – НАКНАДА ЗА РАД ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА (структура накнаде и поступак наплате) 4. ЕВИДЕНЦИЈЕ О РАДУ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА, ИЗВЕШТАВАЊЕ И АРХИВИРАЊЕ − Правни основ (Закон, стратешки оквир, основе међународних стандарда) − Правилник о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом − Управљање предметима − Електронска комуникација и приступ подацима − Електронска регистрација 5. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 1 – ОПШТА ПРАВИЛА О ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА − ОПШТИ ПОЈМОВИ О ИЗВРШЕЊУ И ОБЕЗБЕЂЕЊУ − ОПШТИ ПРЕГЛЕД СТРУКТУРЕ ПОСТУПКА (фазе извршног поступка) − ОСНОВНА НАЧЕЛА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА (начела и циљеви извршења) − СУБЈЕКТИ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА И ЊИХОВА УЛОГА − ОПШТЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ О ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА 6. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 2 – ОДРЕЂИВАЊЕ ИЗВРШЕЊА − ОСНОВИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ИЗВРШЕЊА − ИМОВИНА НА КОЈОЈ СЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ ИЗВРШЕЊЕ − ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА − ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРЕДЛОГУ ИЗВРШЕЊА − ПРИМЕРИ ИЗРЕКА − ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА − УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА 7. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 3 – СПРОВОЂЕЊЕ И ОКОНЧАЊЕ ИЗВРШЕЊА − СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА КАО ФАЗА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА − ОБУСТАВА И ЗАКЉУЧЕЊЕ − ПРИМЕРИ ИЗРЕКА 8. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 4 – АДХЕЗИОНИ И ИНЦИДЕНТНИ ПОСТУПЦИ − РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПОЈМОВА − ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ − НОВЧАНЕ КАЗНЕ − СУДСКИ ПЕНАЛИ 9. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 5 – ИЗВРШЕЊЕ РАДИ НАПЛАТЕ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА – УВОД − ПОСЕБАН ПОСТУПАК НАМИРЕЊА ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ КОМУНАЛНИХ И СЛИЧНИХ УСЛУГА 10. ПРАКСЕ И ТЕХНИКА ИЗВРШЕЊА 11. ПРОЦЕСНА ПИТАЊА 6 – РЕЛЕВАНТНИ ПРОЦЕСНИ ЗАКОНИ (Закон о парничном поступку, Закон о стечају, Закон о ванпарничном поступку) Члан 4. Комора спроводи Програм у трајању од петнаест дана и то теоријски део Програма у трајању од пет дана и практичну обуку у трајању од десет радних дана у складу са Планом за спровођење програма који усваја Извршни одбор за период од годину дана (у даљем тексту: „План”). План припрема Стручна служба Коморе и он садржи списак модула, трајање, место и време одржавања обука као и износ котизације, водећи рачуна о стварним трошковима организације обуке. У случају немогућности реализације обуке или оправданој спречености кандидата да присуствује првој обуци за коју се пријавио, уплаћени износ котизације важиће годину дана од уплате. Члан 5. Комора спроводи теоријски део Програма у облику тренинга, радионица, панел дискусија, вежби, презентација и практичног рада. Програм се одвија непосредно и усмено, у групама од 12 до 20 полазника обуке. Материјал за обуке представљају приручници за јавне извршитеље у штампаној или електронској форми, као и важећи прописи и међународни акти и стандарди у области извршења, судске одлуке, начелни правни ставови и правна схватања Врховног касационог суда, стручна литература. Садржај Програма представља обавезни садржај којим се обезбеђује остварење циљева Почетне обуке, а методологију обуке у оквиру појединачног модула одређује овлашћени тренер за своју област, у складу са овим правилником. Комора потврђује датум одржавања обуке полазнику који се пријавио за обуку, а који је дужан да у року од три дана од добијене потврде изврши уплату котизације за обуку и Комори пошаље доказ о уплати путем електронске поште. Члан 6. Комора у односу на организацију и спровођење Програма има следеће обавезе: 1) да омогући пријављивање за похађање Почетне обуке преко електронске пријаве на интернет страници Коморе; 2) да потврди свим пријављеним полазницима обуке и тренерима термин и место одржавања обуке по одређеним модулима; 3) да води базу података о свим реализованим обукама (по свакој обуци, по сваком полазнику, по сваком сертификованом тренеру и сл.). Члан 7. Интернет страница Коморе јавних извршитеља садржи: 1) функционалан пријавни лист за Почетне обуке; 2) План програма у електронском формату и котизацију; 3) списак литературе за Почетну обуку; Члан 8. Стручна служба Коморе води и ажурира евиденцију о похађању почетне обуке која садржи име и презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, пребивалиште, односно боравиште полазника обуке и датум похађања обуке, као и евиденцију издатих уверења те исте чини доступним министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: Министарство). Евиденција се води у електронском облику. Стручна служба Коморе обавештава Министарство: 1) o планираним почетним обукама према плану и Програму за одређену годину најкасније 10 дана пре одржавања обуке; 2) о одржаним почетним обукама према плану и Програму за одређену годину, укључујући податке о тренерима који су држали обуку и списак полазника који су успешно окончали почетну обуку, најкасније 15 дана након окончане обуке. Члан 9. Програм спроводе овлашћени тренери Коморе (у даљем тексту: тренер) који су специјализовани за одређене модуле предвиђене Програмом. Стручна служба Коморе води евиденцију тренера и стара се да су тренери информисани за примену усаглашеног метода преношења посебних знања и вештина из Програма. Извршни одбор прописује услове које морају да испуњавају тренери за поједине обавезне модуле предвиђене Програмом и овлашћује лица која испуњавају те услове да врше обуку. Извршни одбор доноси одлуку о висини накнаде за рад тренера, у складу са општим актима Коморе, водећи рачуна да износ накнаде буде примерен и да омогући одржив систем обука. Лица која су до дана почетка примене овог правилника успешно окончала програм тренинга за тренере задржавају статус тренера, уколико испуњавају услове у складу са ставом 3. овог члана. Тренери преносе знања и вештине у складу са уговором који закључују са Комором, а којим се регулишу права и обавезе између Коморе и тренера, као и услови за задржавање статуса овлашћеног тренера. Члан 10. Практична обука подразумева упознавање са процесима рада у јавноизвршитељској канцеларији са списка јавноизвршитељских канцеларија, које примају кандидате за јавне извршитеље на практичну обуку. Списак из става 1. овог члана утврђује Стручна служба Коморе према азбучном редоследу из именика јавних извршитеља именованих за подручје суда на којем полазник обуке има пребивалиште односно боравиште. Практична обука се обавља у континуитету у јавноизврштељској канцеларији, након завршеног теоријског дела обуке. Полазници обуке се након завршеног теоријског дела обуке, упућују на практичну обуку у јавноизвршитељске канцеларије из става 2. овог члана. По окончању практичне обуке јавни извршитељ издаје полазнику обуке потврду о обављеној практичној обуци, коју доставља и Комори. Лица запослена у јавноизвршитељској канцеларији ослобођена су похађања практичног дела Почетне обуке. Јавни извршитељ је дужан да таквом лицу изда потврду о завршеном практичном делу Почетне обуке, коју доставља и Комори. У циљу реализације практичног дела Почетне обуке, полазник закључује уговор са јавним извршитељем о међусобним правима и обавезама са клаузулом поверљивости. Полазник почетне обуке нема право на накнаду за време њеног трајања. Члан 11. Потврду о обављеној практичној обуци издаје јавни извршитељ, на обрасцу који је Прилог број 1 овог правилника и чини његов саставни део. Након окончане обуке полазник обуке доставља Комори евалуацију тренера и Програма Почетне обуке. Уверење о завршеној Почетној обуци издаје председник Коморе полазнику обуке који је окончао целокупну Почетну обуку предвиђену овим правилником. Уверење се издаје у року од 15 дана од дана окончане Почетне обуке, на обрасцу који је Прилог број 2 овог правилника и чини његов саставни део. Члан 12. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности Министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 516. ст. 2. и 3, члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење) и члaнa 12. ст. 2. и 3, члана 26, члана 36. стaв 1. тачка 1), а у вези са члaном 36. стaв 1. тач. 6) и 24) и члана 50. став 1. Статута Коморе јавних извршитеља („Службeни глaсник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља, на седници одржаној 3. новембра 2017. године, доноси ПРАВИЛНИК о накнадама за рад и накнадама трошкова органа, чланова органа и чланова радних тела Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 13 од 14. фебруара 2018. Члaн 1. Овим правилником прописују се услови, начин одређивања и начин остваривања накнаде за рад и накнаде трошкова органа, чланова органа и чланова радних тела Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Члaн 2. Председник Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор. Члaн 3. Заменик председника Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном износу, за месец када замењује председника Коморе у случају спречености или одсуства, односно када обавља дужности председника Коморе, сразмерно броју дана у којима га је замењивао. У случају из става 1. овог члана заменику председника Коморе припада накнада у висини накнаде прописане за председника Коморе. Члaн 4. Чланови Извршног одбора Коморе остварују право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор, с тим што се председнику Извршног одбора накнада увећава за 20%. Члaн 5. Чланови Надзорног одбора Коморе остварују право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор, с тим што се председнику Надзорног одбора накнада увећава за 20%. Члaн 6. Дисциплински тужилац Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор. Члaн 7. Заменик дисциплинског тужиоца Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном износу, за месец када замењује дисциплинског тужиоца у случају спречености или одсуства, сразмерно броју дана у којима га је замењивао. У случају из става 1. овог члана заменику дисциплинског тужиоца Коморе припада накнада у висини накнаде прописане за дисциплинског тужиоца. У случају када заменик дисциплинског тужиоца помаже дисциплинском тужиоцу у раду остварује право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор. Члaн 8. Председник Скупштине Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор. Члaн 9. Заменик председника Скупштине Коморе остварује право на накнаду за рад у номиналном месечном износу, када замењује председника Скупштине у случају његове спречености. У случају из става 1. овог члана заменику председника Скупштине припада накнада у висини накнаде прописане за председника Скупштине. Право на накнаду из овог члана припада и најстаријем од присутних чланова Коморе, када у случају спречености председника и заменика председника Скупштине председава седницом Скупштине. Члан 10. Право на накнаду за рад чланови органа Коморе остварују у месецу у којем су радили. У случају постојања више основа за накнаду за рад, чланови органа Коморе остварују накнаду за рад само по једном основу, о којем се сами изјашњавају. Чланови органа Коморе могу се одрећи права на остваривање накнаде за рад, подношењем Комори писаног обавештења у којем наводе период за који се одричу накнаде. Члан 11. Чланови сталних и повремених радних тела Коморе остварују право на накнаду за рад, у номиналном месечном износу, чију висину прописује Извршни одбор. Право на накнаду за рад чланови сталних и повремених радних тела Коморе остварују у месецу у којем су радили. Члан 12. Стручна служба Коморе на основу записника са седница, записника са састанака и извештаја о раду органа Коморе и радних тела, сачињава извештаје о учешћу чланова у њиховом раду, на основу којих се врши исплата накнада за рад. Члан 13. Органи, чланови органа и чланови радних тела Коморе остварују право на накнаду трошкова који су настали у раду или у вези са радом у органима, односно телима. Трошкове чине трошкови службеног путовања у земљи, трошкови службеног путовања у иностранство и други трошкови настали у раду или у вези са радом. Трошкови се надокнађују на захтев лица које има право на накнаду. Члан 14. Трошкове службеног путовања у земљи чине трошкови смештаја, исхрaнe, прeвoзa и oстaли трoшкoви у вeзи сa службeним путoвaњeм у зeмљи. Члaн 15. Трoшкoви смeштaja нaдокнaђуjу сe прeмa прилoжeнoм хoтeлскoм рaчуну зa прeнoћиштe и дoручaк, изузeв зa прeнoћиштe и дoручaк у хoтeлу првe кaтeгoриje (пeт звeздицa). Када су oбeзбeђeни бeсплaтнo прeнoћиштe и дoручaк, трoшкoви смeштaja се нe нaдокнaђуjу. Члaн 16. Tрoшкoви исхрaнe и грaдскoг прeвoзa у мeсту у кojeм сe врши пoсao нaдокнaђуjу сe прeкo днeвницe. Днeвницa зa службeнo путoвaњe у зeмљи исплaћуje сe у висини законом прописаног неопорезивог износа на примања по основу дневнице за службено путовање у земљи. Днeвницa зa службeнo путoвaњe у зeмљи рaчунa сe oд чaсa пoлaскa нa службeнo путoвaњe дo чaсa пoврaткa сa службeнoг путoвaњa. Цeлa днeвницa исплaћуje сe зa службeнo путoвaњe у зeмљи кoje je трajaлo измeђу 12 и 24 чaсa, a пoлoвинa днeвницe зa службeнo путoвaњe кoje je трajaлo измeђу 8 и 12 чaсoвa. Члaн 17. Трoшкoви прeвoзa oд мeстa рaдa дo мeстa гдe трeбa дa сe изврши пoсao и трoшкoви прeвoзa зa пoврaтaк дo мeстa рaдa, нaдокнaђуjу сe у висини ствaрних трoшкoвa прeвoзa у jaвнoм сaoбрaћajу. Ако се за превоз кoристи сoпствeни aутoмoбил исплaћуje сe нaкнaдa oд 10% прoписaнe цeнe зa литaр пoгoнскoг гoривa пo прeђeнoм килoмeтру. Члaн 18. Oстaли трoшкoви кojи су у вeзи сa пoслoм нa службeнoм путoвaњу (рeзeрвaциja мeстa у прeвoзнoм срeдству, прeвoз пртљaгa, трошкови путарине паркинга и сл.) нaдонaђуjу сe у висини ствaрних трoшкoвa, прeмa прилoжeнoм рaчуну. Члaн 19. Пре поласка на службени пут у земљи, лицу које се упућује на службени пут издаје се налог за службено путовање у земљи, које потписује председник Коморе или друго овлашћено лице. Налог за службено путовање у земљи садржи име и презиме лица које путује, место и циљ путовања, датум поласка на путовање и датум повратка с путовања, врсту смештаја, напомену о томе да ли су обезбеђени бесплатан смештај и исхрана, износ дневнице и евентуално умањење дневнице, износ аконтације који може да се исплати, врсту превозног средства којим се путује, податке о томе ко сноси трошкове службеног путовања и начин обрачуна трошкова путовања. Tрoшкoви службeнoг путoвaњa у зeмљи нaдокнaђуjу сe нa oснoву oбрaчунa путних трoшкoвa које доставља лице које је било упућено на службени пут, уз кojи сe прилaжу oдгoвaрajући дoкaзи o пoстojaњу и висини трoшкoвa (кaртa зa прeвoз, рaчун зa прeнoћиштe и дoручaк, рaчуни зa oстaлe трoшкoвe и др.), a кojи сe пoднoси у рoку oд три радна дaнa oд дaнa кaд je службeнo путoвaњe зaвршeнo. Члaн 20. Службeнo путoвaњe у инoстрaнствo jeстe службeнo путoвaњe из Рeпубликe Србиje у стрaну држaву и oбрaтнo, службeнo путoвaњe из jeднe у другу стрaну држaву и службeнo путoвaњe из jeднoг у другo мeстo у стрaнoj држaви. Извршни одбор доноси одлуку о упућивању на службeнo путoвaњe у инoстрaнствo прe нeгo штo лице пoђe нa службeнo путoвaњe, осим у случају предвиђеном чланом 6. Статута Коморе. Одлука о упућивању на службeнo путoвaње у инoстрaнствo сaдржи имe и прeзимe лица кojе путуje, нaзив држaвe и мeстo у кoje сe путуje, циљ путoвaњa, дaтум пoлaскa нa путoвaњe и дaтум пoврaткa с путoвaњa, кaтeгoриjу хoтeлa у кojимa je oбeзбeђeн смeштaj, нaпoмeну o тoмe дa ли су oбeзбeђeни бeсплaтaн смeштaj и исхрaнa, врсту прeвoзнoг срeдствa кojим сe путуje, изнoс aкoнтaциje кojи мoжe дa сe исплaти, пoдaткe o тoмe кo снoси трoшкoвe службeнoг путoвaњa и нaчин oбрaчунa трoшкoвa путoвaњa. Нa oснoву одлуке о упућивању на службeнo путoвaњe у инoстрaнствo мoжe дa сe исплaти aкoнтaциja у висини прoцeњeних трoшкoвa. Члан 21. Лицу које је упућено нa службeнo путoвaње у инoстрaнствo нaдокнaђуjу сe трoшкoви смeштaja, исхрaнe и грaдскoг прeвoзa у мeсту бoрaвкa у инoстрaнству, трoшкoви прeвoзa рaди извршeњa службeнoг пoслa, трoшкoви прибaвљaњa путних испрaвa и сл. Трoшкoви смeштaja нa службeнoм путoвaњу у инoстрaнствo нaдокнaђуjу сe у висини плaћeнoг хoтeлскoг рaчунa зa прeнoћиштe и дoручaк, изузeв зa прeнoћиштe и дoручaк у хoтeлу првe кaтeгoриje (пeт звeздицa). Када су oбeзбeђeни бeсплaтнo прeнoћиштe и дoручaк, трoшкoви смeштaja се нe нaдокнaђуjу. Члан 22. Трoшкoви исхрaнe и грaдскoг прeвoзa у мeсту бoрaвкa у инoстрaнству нaдокнaђуjу сe преко дневнице. Днeвницa зa службeнo путoвaњe у иностранство исплaћуje сe у висини законом прописаног највишег неопорезивог износа на примања по основу дневнице за службено путовање у иностранство. Днeвницa зa службeнo путoвaњe у инoстрaнствo oдрeђуje сe oд чaсa прeлaскa држaвнe грaницe Рeпубликe Србиje – у пoлaску, дo чaсa прeлaскa држaвнe грaницe Рeпубликe Србиje – у пoврaтку. Aкo сe у инoстрaнствo путуje aвиoнoм, днeвницa сe oдрeђуje oд чaсa пoлaскa aвиoнa с пoслeдњeг aeрoдрoмa у Рeпублици Србиjи дo чaсa пoврaткa нa први aeрoдрoм у Рeпублици Србиjи. Aкo сe у инoстрaнствo путуje брoдoм, днeвницa сe oдрeђуje oд чaсa пoлaскa брoдa из пoслeдњeг пристaништa у Рeпублици Србиjи дo чaсa пoврaткa у првo пристaништe у Рeпублици Србиjи. Лицу које је упућено на службено путовање у иностранство припaдa jeднa днeвницa нa свaкa 24 чaсa прoвeдeнa у инoстрaнству, a aкo je прeoстaлo врeмe прoвeдeнo у инoстрaнству дужe oд 12 чaсoвa – припaдa му joш jeднa днeвницa, oднoснo joш пoлoвинa днeвницe aкo je прeoстaлo врeмe прoвeдeнo у инoстрaнству измeђу oсaм и 12 чaсoвa. Aкo je врeмe прoвeдeнo у инoстрaнству дужe oд 12 чaсoвa a крaћe oд 24 чaсa, лицу које је упућено на службено путовање у иностранство припaдa jeднa днeвницa, a aкo je у инoстрaнству прoвeдeнo измeђу oсaм и 12 чaсoвa – пoлa днeвницe. Члан 23. Рaди пoкрићa трoшкoвa прeвoзa нa службeнoм путoвaњу у инoстрaнствo исплaћуje сe нaкнaдa у висини цeнe из путничкe тaрифe зa прeвoз срeдствoм oнe врстe и рaзрeдa кojи сe, прeмa одлуци о упућивању на службено путовање, кoристe. Члан 24. Tрoшкoви службeнoг путoвaњa у инoстрaнствo нaдокнaђуjу сe нa oснoву oбрaчунa путних трoшкoвa кojи сe, у рoку oд пет радних дaнa oд дaнa кaд je службeнo путoвaњe зaвршeнo, пoднoси сa писаним извeштajeм o службeнoм путoвaњу . Уз oбрaчун путних трoшкoвa прилaжу сe oдгoвaрajући дoкaзи o пoстojaњу и висини трoшкoвa (кaртa зa прeвoз, рaчун зa прeнoћиштe и дoручaк, рaчуни зa oстaлe трoшкoвe и др.). Aкo je у дoкумeнту o нaстaнку трoшкoвa кojи сe прилaжe уз oбрaчун искaзaн изнoс у нaциoнaлнoj вaлути, зa oбрaчун и признaвaњe издaтaкa уз дoкумeнт сe прилaжe и писани дoкaз o курсу нaциoнaлнe вaлутe у oднoсу нa eврo, a aкo сe писани дoкaз o курсу нaциoнaлнe вaлутe нe прилoжи уз дoкумeнт o oбрaчуну путних трoшкoвa, издaци пo тoм дoкумeнту сe нe признajу. Члaн 25. О захтеву за накнаду трошкова уз који се доставља обрачун трошкова, одлучује председник Коморе. О захтеву за накнаду трошкова који је поднео председник Коморе одлучује Извршни одбор. Члaн 26. Овим правилником ставља се ван снаге Правилник о накнади трошкова Коморе извршитеља од 27. маја 2014. године. Члaн 27. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности Министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 518. став 3. тачка 1) и тачка 4) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење) и члана 36. став 1. тачка 1) и тачка 4) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе јавних извршитеља, на седници одржаној 3. новембра 2017. године, доноси ПРАВИЛНИК о одређивању уписнине и чланарине Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 13 од 14. фебруара 2018. Члан 1. Овим правилником прописује се начин одређивања и плаћања уписнине и чланарине у Комори јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Члан 2. Из средстава од уписнина и чланарина финансирају се обавезе Коморе дефинисане Законом о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: Закон) и другим прописима и општим актима Коморе. Средства остварена наплатом уписнине и чланарине, као обавезе јавног извршитеља утврђене Законом, користе се за следеће намене: 1. обезбеђивање накнаде за рад и накнаде трошкова чланова органа Коморе; 2. обезбеђивање накнаде за рад и накнаде трошкова чланова радних тела Коморе; 3. организовање стручних семинара и редовне стручне обуке за јавне извршитеље; 4. обезбеђивање накнаде за ангажовање екстерних саветника у складу са потребама струке; 5. обезбеђивање одржавања информационог система; 6. обезбеђивање функционисања Стручне службе Коморе и 7. oстале намене утврђене законским и другим прописима. Висину уписнине и чланарине одређује одлуком Извршни одбор, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе. Извршни одбор може донети одлуку о промени висине уписнине и/или чланарине, уколико за то постоје оправдани економски односно финансијски разлози, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе. Члан 3. Висина уписнине се одређује у номиналном износу једнаком за све јавне извршитеље. Уписнина се одређује у еврима, а плаћа у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате. Јавни извршитељ уписнину плаћа само једном, у року одређеном решењем Коморе о отпочињању делатности. Сваки јавни извршитељ дужан је да плати уписнину Комори као услов за почетак обављања делатности јавног извршитеља. Јавни извршитељ коме је престала делатност на лични захтев и који је из тог разлога брисан из Именика јавних извршитеља, дужан је да у случају новог именовања за јавног извршитеља, плати уписнину пре отпочињања делатности. Јавни извршитељ коме је изречена дисциплинска мера привремене забране обављања делатности јавног извршитеља и јавни извршитељ који је удаљен са дужности, није дужан да након истека мере односно удаљења поново плати уписнину. Члан 4. Чланарина се састоји од непроменљивог дела и дела чија висина зависи од бројности предмета јавног извршитеља (у даљем тексту: променљиви део чланарине). Висину непроменљивог дела чланарине одређује одлуком Извршни одбор за све јавне извршитеље у једнаком номиналном износу, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе. Месечни износ променљивог дела чланарине утврђује сваки јавни извршитељ самостално, тако што укупан број примљених предмета из претходног месеца, осим предмета у којима је извршни поверилац ослобођен обавезе предујмљивања трошкова извршног поступка или поступка обезбеђења, множи са утврђеном висином износа променљивог дела чланарине по примљеном предмету. Број примљених предмета из претходног месеца у којима је јавни извршитељ засновао надлежност за поступање на основу изјашњења поверилаца у чију корист је пре почетка рада извршитеља донето решење о извршењу, множи се са половином утврђеног износа променљивог дела чланарине по примљеном предмету. Висину номиналног износа променљивог дела чланарине одређује одлуком Извршни одбор, уз претходно прибављено мишљење Скупштине Коморе. Успешност спровођења поступка извршења или поступка обезбеђења не утиче на обавезу плаћања променљивог дела чланарине у утврђеном износу по примљеном предмету. Стручна служба Коморе ће вршити проверу тачности уплаћених износа на име променљивог дела чланарине на основу извештаја о броју примљених предмета из претходног месеца, који су јавни извршитељи дужни да доставе Комори до петог у текућем месецу. Јавни извршитељи су дужни да износ променљивог дела чланарине за претходни месец плаћају од првог до петог у текућем месецу, са назнаком сврхе уплате на текући рачун Коморе. У случају утврђивања неподударности уплаћеног износа променљивог дела чланарине и износа утврђеног на основу података из извештаја о броју примљених предмета, јавном извршитељу ће бити наложено да плати недостајући износ разлике на име променљивог дела чланарине, са законском затезном каматом. Провера тачности достављених података о броју примљених предмета, вршиће се и у поступку надзора, који врши Комора над радом јавних извршитеља. Члан 5. Јавни извршитељи су дужни да непроменљиви део чланарине плаћају од првог до петог у месецу за текући месец, са назнаком сврхе уплате на текући рачун Коморе. Јавни извршитељ коме је изречена дисциплинска мера привремене забране обављања делатности јавног извршитеља и јавни извршитељ који је удаљен са дужности, дужан је да плаћа чланарину за време трајања ове мере, односно исту ће у његово име и за његов рачун плаћати привремени заменик. Стручна служба Коморе и књиговодство воде евиденцију потраживања за чланарине (непроменљивог и променљивог дела) и евиденцију плаћених чланарина. Недостављање и неблаговремено достављање извештаја о броју примљених предмета, као и неплаћање и неблаговремено плаћање чланарине, биће санкционисано у складу са Законом и Статутом Коморе. Члан 6. Најмање једна трећина свих чланова Коморе може поднети Извршном одбору предлог за измену износа уписнине или чланарине, односно начина утврђивања променљивог дела чланарине уколико сматра да постоје оправдани економски, односно финансијски разлози за то. Предлог из става 1. овог члана подноси се у писаној форми и мора да садржи: 1. износ уписнине или чланарине, односно начин утврђивања променљивог дела чланарине чија се измена предлаже; 2. образложење економских односно финансијских разлога због којих се измене предлажу; 3. оригиналне потписе потребног броја јавних извршитеља прописаног ставом 1. овог члана. Члан 7. О предлогу поднетом у складу са чланом 6. овог правилника, Извршни одбор Коморе одлучује и расправља на првој наредној седници. Извршни одбор Коморе може сазвати и посебну седницу ради расправљања и одлучивања о предлогу из члана 6. овог правилника. Одлука о предлогу из члана 6. овог правилника мора бити образложена, а у случају усвајања предлога за измену износа уписнине или чланарине, без одлагања достављена Скупштини Коморе ради прибављања мишљења. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу по добијању сагласности министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 58. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Савет организационе јединице са седиштем у Новом Саду (у даљем тексту: Савет) на првој редовној седници, одржаној 8. маја 2019. године у Новом Саду, доноси ПОСЛОВНИК о раду Савета "Службени гласник РС", број 48 од 5. јула 2019. Опште одредбе Члан 1. Пословником о раду Савета (у даљем тексту: Пословник) уређује се рад Савета, а посебно припремање седница Савета, њихово сазивање и доношење одлука на седници, права и дужности чланова Савета, председника и заменика председника Савета и друга питања од значаја за рад Савета. Савет организационе јединице Члан 2. Савет је орган Организационе јединице са седиштем у Новом Саду чији чланови су сви јавни извршитељи именовани за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Суботици, Сремској Митровици и Шапцу. Савет одлучује о питањима из своје надлежности у складу са Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут). Савет врши послове из свог делокруга на седницама којима могу присуствовати чланови Савета и други чланови Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) по позиву председника Савета. Сва лица која присуствују седници Савета дужна су да се придржавају одредаба овог пословника. Председник Савета Члан 3. Председник Савета представља и заступа Савет, стара се о томе да Савет ради и послује сагласно Закону о извршењу и обезбеђењу и Статуту, организује, сазива и руководи седницом Савета и обавља друге послове одређене Статутом и овим пословником. Изборе за председника Савета расписује Савет. Одлука о расписивању избора за председника Савета се објављује на интернет страници Коморе. Кандидат за председника Савета је лице чију кандидатуру својим потписима подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру само једног кандидата за председника Савета. На питања избора и престанка функције председника Савета, која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције председника Скупштине Коморе. Заменик председника Савета Члан 4. Заменик председника Савета замењује председника Савета када је он спречен или одсутан и обавља дужност председника Савета када је истом престао мандат, а нови председник Савета није изабран односно док нови председник Савета не буде изабран. На избор и престанак функције заменика председника Савета примењују се одредбе овог пословника о избору председника Савета, односно сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције заменика председника Скупштине Коморе. У случају спречености или одсуства председника и заменика председника Савета, председник Савета може да овласти другог члана Савета да представља и заступа Савет. Одржавање седнице Члан 5. Савет ради у редовним и ванредним седницама. Члан 6. Редовна седница Савета сазива се и одржава најмање два пута годишње. Прва редовна седница Савета одржава се у првој седмици месеца априла, а друга редовна седница одржава се првој седмици месеца новембра. Седнице Савета које се одржавају између редовних седница су ванредне. Захтев за сазивање седнице Савета може да поднесе председнику Савета сваки члан Савета, у било које време. Ванредна седница Савета обавезно се сазива када то захтева најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника Савета. Захтев за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писаној форми са предлогом дневног реда и материјалом, који се односи на предлог. Председник Савета је дужан да сазове ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема писаног захтева за њено сазивање, који је поднела 1/6 чланова Савета. Сазивање седнице Савета и начин рада Члан 7. Позив за седницу Савета се доставља свим члановима Савета електронском поштом, на званично пријављене и-мејл адресе и објављује на интернет страници Коморе, најкасније осам дана пре дана одређеног за одржавање редовне седнице, односно најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање ванредне седнице. Позив садржи: време и место одржавања седнице, предлог дневног реда седнице и друге податке неопходне за одржавање седнице Савета. Ако је предложена измена аката из надлежности Савета, уз позив за седницу се прилаже и текст предлога тих аката. Уз позив за седницу Савета достављају се и предлози одлука и материјал који се односи на предлог дневног реда Члан 8. Савет пуноважно ради и одлучује уколико седници Савета присуствује већина од укупног броја чланова Савета (кворум за одржавање седнице Савета). Члан 9. Сваки члан Савета има право предлагања тачки дневног реда најкасније три дана од дана заказивања седнице Савета. Предлог дневног реда седнице Савета припрема председник Савета или друго лице које он овласти. Члан 10. Седницу Савета сазива председник Савета, а у случају његове спречености заменик председника Савета. Право сазивања ванредне седнице Савета има и члан Савета кога за то овласти најмање 1/6 свих чланова Савета, уколико председник или заменик председника не сазову ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема захтева најмање 1/6 чланова Савета за њено сазивање. Ванредна седница Савета мора се одржати најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке о њеном сазивању. Седница се сазива одлуком о сазивању седнице, која обавезно садржи: место и време одржавања седнице, предлог дневног реда, и по потреби личне податке лица која треба позвати на седницу. Члан 11. Седнице Савета одржавају се у седишту организационе јединице. Изузетно, председник Савета може одлучити да се седница одржи и ван седишта Организационе јединице уколико за то постоје оправдани разлози које председник образлаже члановима Савета у Одлуци о сазивању седнице. Права и дужности председавајућег седницом и чланова Савета Члан 12. Председавајући седницом Савета обавља следеће послове: – именује верификациону комисију од три члана из реда чланова Савета за утврђивање кворума за рад и бројање гласова; – именује лице које води записник на седници; – стара се о одржавању реда на седници: – изриче мере за повреду реда на седници; – потписује одлуке Савета и записник са седнице; – обавља друге послове у складу са овим пословником. Члан 13. Члан Савета има право има право и обавезу да присуствује седницама Савета и да активно учествује у раду седнице. Члан Савета има право да од председника или другог овлашћеног лица тражи потребна обавештења, информације и материјал у вези са радом Савета. Члан Савета има право да на седници јасно и аргументовано говори у вези са питањима која су на дневном реду седнице, право да учествује у претресу предлога одлука и других питања која су на дневном реду седнице. Уколико је члан Савета из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Савета, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Савета, односно свог властодавца, до завршетка седнице Савета по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 2. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Савета, као и назив седнице (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Савета. Пуномоћје важи само за седницу Савета за коју је дато. Уколико члан Савета неоправдано не присуствује заказаној седници Савета, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је извршио лакшу дисциплинску повреду из члана 65. став 1. тачка 4) Статута, о чему се у року од осам дана обавештава дисциплински тужилац Коморе. Изузетно, у случају оправдане спречености члана Савета, као и његових заменика или помоћника да у својству пуномоћника присуствују и учествују у раду Савета, члан Савета у року од пет дана од завршетка седнице Савета, односно одмах након престанка разлога који су изазвали оправдану спреченост и немогућност обавештавања о разлозима, доставља писаним путем председнику Савета обавештење о оправданој спречености са доказима који се односе на разлоге спречености. Председник Савета без одлагања доставља обавештења са доказима дисциплинском тужиоцу. Ток седнице и одлучивање Члан 14. Седницом председава председник Савета. У случају спречености председника Савета, седницом председава заменик председника, а по потреби и друга овлашћена лица. Ако су председник и заменик председника Савета спречени да врше своју функцију, а нема другог овлашћеног лица, седницом Савета председава најстарији од присутних чланова Савета. Председавајући отвара седницу и преко верификационе комисије утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Савета за одржавање седнице (кворум). Уколико председавајући констатује да у време које је одређено за почетак седнице, у сали за седнице, није присутна већина свих чланова Савета, седница се одлаже за један сат. Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада, седница Савета се поново сазива. Поновљена седница Савета ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од 15 дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважно одлучивање на поновљеној седници Савета чини 1/3 од укупног броја чланова Савета. Постојање кворума се утврђује увек пре одлучивања о свакој тачки дневног реда. Члан 15. Пре утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне седнице. Савет о записнику одлучује без расправе. Члан 16. Дневни ред седнице утврђује Савет. Изузетно из разлога хитности, пре одлучивања о предложеном дневном реду, најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника могу предложити измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председавајућем, у писаној форми уз образложење разлога хитности. Члан 17. О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се расправа у којој могу учествовати само: – предлагач, односно представник предлагача промене предложеног дневног реда, који је означен у писаном предлогу који се доставља председавајућем; – предлагачи појединих тачака дневног реда. Учешће у расправи може трајати најдуже пет минута, а овлашћени учесници расправе не могу се поново јавити за реч. Члан 18. Савет одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда. Нове тачке које су унете у предлог дневног реда на основу предлога за допуну дневног реда, увршћују се у предлог дневног реда по редоследу предлагања. О дневном реду у целини, Савет одлучује без расправе. Члан 19. По усвајању дневног реда, прелази се на разматрање и расправу посебно по свакој тачки дневног реда. По отварању расправе по свакој тачки дневног реда, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају: – предлагач тачке дневног реда, односно овлашћени представник предлагача, који добија реч кад је затражи и који има право да говори једном у трајању до 10 минута, – члан Савета који се пре почетка претреса председавајућем пријавио за расправу, који има право да говори у трајању до 5 минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до 3 минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председавајући, – члан Савета чије име је поменуто у оквиру претреса поједине тачке дневног реда, који има право да говори у трајању до 3 минута, – у одређеним случајевима када то дозвољава време предвиђено за трајање седнице, председавајући може омогућити члану Савета да узме учешће у расправи независно од редоследа и временског ограничења, али ни у том случају члан коме је председавајући то омогућио не може говорити дуже од 15 минута. Председник и чланови комисија и радних тела Савета добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања времена излагања. Члан 20. Председавајући даје реч члановима Савета наизменично према редоследу пријављивања. Председник Савета, када председава седницом, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање заменику председника Савета или другом за то овлашћеном лицу. Члан 21. Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председавајући закључује претрес. Члан 22. Приликом претреса појединих тачака дневног реда Савет може радити и без кворума. Председавајући, када је то потребно, прекида рад Савета када утврди недостатак кворума на седници, док се кворум не обезбеди. Ако се кворум не обезбеди ни по протеку једног сата од прекида, седница Савет се поново сазива. Председавајући може из оправданих разлога одредити паузу у раду седнице која не може трајати дуже од 30 минута. Члан 23. Члан Савета има право да усмено укаже на повреду у поступању председавајућег на седници, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници која је у току и то непосредно по учињеној повреди. Члан Савета не може да укаже на повреду у поступању председавајућег, на коју је већ указано. Председавајући даје реч члану Савета који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника. Члан Савета је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже три минута. Уколико сматра да повреда није учињена, председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председавајући је дужан да учињену повреду отклони. Ако и после објашњења председавајућег, члан Савета сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Савет, без претреса, о томе одмах изјасни. Члан 24. Нико не може да говори на седници Савета, пре него што затражи и добије реч од председавајућег седницом. Члан 25. Председавајући закључује расправу када по одређеној тачки дневног реда више нема дискусије. По закључењу расправе Савет одлучује гласањем. Савет доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 10. овог пословника. Чланови Савета се изјашњавају непосредно и појединачно. Гласање је јавно, уколико Савет не одлучи да гласање о појединој тачки дневног реда буде тајно. Чланови Савета гласају јавно дизањем руке, тако што се изјашњавају „за”, „против” или „уздржан”. Гласање о избору или разрешењу председника Савета, заменика председника Савета и кандидата за чланство у органима и радним телима Коморе јавних извршитеља увек је тајно. Када Савет доноси одлуку о предлогу кандидата за члана Извршног одбора, у смислу члана 31. став 2. Статута, кандидати за члана Извршног одбора су чланови Савета чију кандидатуру подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру највише једног кандидата за члана Извршног одбора. Гласа се путем изборне листе кандидата тако што члан Савета заокружује највише два редна броја испред имена и презимена кандидата на једном гласачком листићу. За кандидате за члана Извршног одбора изабрана су два члана Савета који су добили највише гласова. Тајно гласање се врши путем гласачких листића који морају бити оверени због аутентичности. За обављање тајног гласања Савет образује посебну комисију од три члана (у даљем тексту: Комисија). Комисија доноси одлуке већином гласова својих чланова и бира свог председника, који руководи гласањем, одговора за његову правилност и резултат гласања саопштава председавајућем. Изглед гласачких листића, њихову садржину и број утврђује Комисија. Члан 26. Након обављеног гласања председавајући саопштава резултат гласања, констатујући колико је чланова Савета гласало „за”, колико је гласало „против”, а колико је било „уздржано”. По завршеном утврђивању резултата гласања председавајући објављује одлуку Савета. Члан 27. Савет на иницијативу овлашћеног предлагача одређене тачке дневног реда може донети одлуку да се о одређеном предлогу не гласа, када је потребна његова допуна или измена и у том случају доноси закључак. Члан 28. Када се размотре све тачке дневног реда и донесу одлуке, председавајући закључује седницу Савета. Члан 29. У случају када Савет због обимности дневног реда, дужег трајања седнице или других оправданих разлога није у могућности да заврши рад по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао, обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Одржавање реда на седници Члан 30. Чланови Савета и друга лица која учествују у раду седнице су дужни да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење личних и породичних прилика другог лица. Члан 31. За повреду реда на седници Савета, председавајући може изрећи следеће мере: – јавну опомену; – одузимање речи; – удаљавање са седнице. Опомена се изриче лицу које својим понашањем или говором на седници нарушава ред, говори о питању које није на дневном реду, прекида говорника у излагању, добацује или на други начин омета говорника, употребљава псовке, увредљиве изразе, износи неистине или неаргументоване констатације или на други начин не поштује одредбе Закона, Статута и овог пословника. Одузимање речи изриче се лицу које својим понашањем или говором грубље нарушава ред или лицу коме је претходно изречена мера јавне опомене, а који и после тога чини повреду из става 2. овог члана. Лице коме је изречена мера одузимања речи дужно је да без одлагања престане да говори. У супротном председавајући одређује паузу, која ће трајати док се ред поново не успостави, а најдуже 30 минута. Ако по протеку овог рока ред на седници није могуће успоставити, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Мера удаљења са седнице изриче се лицу које и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председавајућег о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге повреде из става 2. овог члана Пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником. Мера удаљења са седнице може се изрећи лицу и без претходно изречених блажих мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се теже угрожава физички или морални интегритет учесника седнице. Лице коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава. Уколико лице одбије да се удаљи са седнице, председавајући ће поступити у складу са ставом 4. овог члана. Члан Савета коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним. Члан 32. О раду на седници води се записник. Записник обухвата главне податке о раду на седници, а обавезно садржи: – означење редног броја седнице; – време и место одржавања седнице; – време почетка седнице; – имена присутних и одсутних чланова Савета, као и имена лица која присуствују седници; – усвојени дневни ред седнице; – имена и битне делова излагања учесника у расправи; – резултат гласања; – садржину и назив донетих аката и одлука; – врсту и број изречених мера за одржавање реда на седници и имена лица којима су изречене; – време и начин окончања седнице; – потпис председавајућег и лица које води записник. Битни делови изјаве члана Савета уносе се у записник на његов захтев. Сваки члан Савета има право да стави примедбе на записник у писаном облику најкасније три дана пре одржавања седнице на којој се одлучује о усвајању записника. О примедбама одлучује Савет приликом усвајања записника. Усвојени записник потписују председавајући и лице које је водило записник. Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници. Члан 33. На питања која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута и Пословника о раду Скупштине Коморе. Члан 34. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 58. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Савет организационе јединице са седиштем у Београду (у даљем тексту: Савет) на седници одржаној 5. марта 2019. године у Београду, доноси ПОСЛОВНИК о раду Савета "Службени гласник РС", број 48 од 5. јула 2019. Опште одредбе Члан 1. Пословником о раду Савета (у даљем тексту: Пословник) уређује се рад Савета, а посебно припремање седница Савета, њихово сазивање и доношење одлука на седници, права и дужности чланова Савета, председника и заменика председника Савета и друга питања од значаја за рад Савета. Савет организационе јединице Члан 2. Савет је орган Организационе јединице са седиштем у Београду, чији чланови су сви јавни извршитељи именовани за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву. Савет одлучује о питањима из своје надлежности у складу са Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут). Савет врши послове из свог делокруга на седницама, којима могу присуствовати чланови Савета и други чланови Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) по позиву председника Савета. Сва лица која присуствују седници Савета дужна су да се придржавају одредаба овог пословника. Председник Савета Члан 3. Председник Савета представља и заступа Савет, стара се о томе да Савет ради и послује сагласно Закону о извршењу и обезбеђењу и Статуту, организује, сазива и руководи седницом Савета и обавља друге послове одређене Статутом и овим пословником. Изборе за председника Савета расписује Савет. Одлука о расписивању избора за председника Савета се објављује на интернет страници Коморе. Кандидат за председника Савета је лице чију кандидатуру својим потписима подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру само једног кандидата за председника Савета. На питања избора и престанка функције председника Савета, која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције председника Скупштине Коморе. Заменик председника Савета Члан 4. Заменик председника Савета замењује председника Савета када је он спречен или одсутан и обавља дужност председника Савета када је истом престао мандат, а нови председник Савета није изабран односно док нови председник Савета не буде изабран. На избор и престанак функције заменика председника Савета примењују се одредбе овог пословника о избору председника Савета, односно сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције заменика председника Скупштине Коморе. У случају спречености или одсуства председника и заменика председника Савета, председник Савета може да овласти другог члана Савета да представља и заступа Савет. Одржавање седнице Члан 5. Савет ради у редовним и ванредним седницама. Члан 6. Редовна седница Савета сазива се и одржава најмање два пута годишње. Прва редовна седница Савета одржава се по правилу првог радног дана у априлу, а друга редовна седница одржава се првог радног дана у децембру. Седнице Савета које се одржавају између редовних седница су ванредне. Захтев за сазивање седнице Савета може да поднесе председнику Савета сваки члан Савета, у било које време. Ванредна седница Савета обавезно се сазива када то захтева најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника Савета. Захтев за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писаној форми са предлогом дневног реда и материјалом, који се односи на предлог. Председник Савета је дужан да сазове ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема писаног захтева за њено сазивање, који је поднела 1/6 чланова Савета. Сазивање седнице Савета и начин рада Члан 7. Позив за седницу Савета се доставља свим члановима Савета електронском поштом, на званично пријављене и-мејл адресе и објављује на интернет страници Коморе, најкасније осам дана пре дана одређеног за одржавање редовне седнице, односно најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање ванредне седнице. Позив садржи: време и место одржавања седнице, предлог дневног реда седнице и друге податке неопходне за одржавање седнице Савета. Ако је предложена измена аката из надлежности Савета, уз позив за седницу се прилаже и текст предлога тих аката. Уз позив за седницу Савета достављају се и предлози одлука и материјал који се односи на предлог дневног реда. Члан 8. Савет пуноважно ради и одлучује уколико седници Савета присуствује већина од укупног броја чланова Савета (кворум за одржавање седнице Савета). Члан 9. Сваки члан Савета има право предлагања тачки дневног реда најкасније три дана од дана заказивања седнице Савета. Предлог дневног реда седнице Савета припрема председник Савета или друго лице које он овласти. Члан 10. Седницу Савета сазива председник Савета, а у случају његове спречености заменик председника Савета. Право сазивања ванредне седнице Савета има и члан Савета кога за то овласти најмање 1/6 свих чланова Савета, уколико председник или заменик председника не сазову ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема захтева најмање 1/6 чланова Савета за њено сазивање. Ванредна седница Савета мора се одржати најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке о њеном сазивању. Седница се сазива одлуком о сазивању седнице, која обавезно садржи: место и време одржавања седнице, предлог дневног реда, и по потреби личне податке лица која треба позвати на седницу. Члан 11. Седнице Савета одржавају се у седишту организационе јединице. Изузетно, председник Савета може одлучити да се седница одржи и ван седишта Организационе јединице уколико за то постоје оправдани разлози које председник образлаже члановима Савета у Одлуци о сазивању седнице. Права и дужности председавајућег седницом и чланова Савета Члан 12. Председавајући седницом Савета обавља следеће послове: – именује верификациону комисију од три члана из реда чланова Савета за утврђивање кворума за рад и бројање гласова; – именује лице које води записник на седници; – стара се о одржавању реда на седници; – изриче мере за повреду реда на седници; – потписује одлуке Савета и записник са седнице; – обавља друге послове у складу са овим пословником. Члан 13. Члан Савета има право има право и обавезу да присуствује седницама Савета и да активно учествује у раду седнице. Члан Савета има право да од председника или другог овлашћеног лица тражи потребна обавештења, информације и материјал у вези са радом Савета. Члан Савета има право да на седници јасно и аргументовано говори у вези са питањима која су на дневном реду седнице, право да учествује у претресу предлога одлука и других питања која су на дневном реду седнице. Уколико је члан Савета из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Савета, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Савета, односно свог властодавца, до завршетка седнице Савета по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 2. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Савета, као и назив седнице (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Савета. Пуномоћје важи само за седницу Савета за коју је дато. Уколико члан Савета неоправдано не присуствује заказаној седници Савета, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је извршио лакшу дисциплинску повреду из члана 65. став 1. тачка 4) Статута, о чему председник Савета у року од осам дана обавештава дисциплинског тужиоца Коморе. Изузетно, у случају оправдане спречености члана Савета, као и његових заменика или помоћника да у својству пуномоћника присуствују и учествују у раду Савета, члан Савета у року од пет дана од завршетка седнице Савета, односно одмах након престанка разлога који су изазвали оправдану спреченост и немогућност обавештавања о разлозима, доставља писаним путем председнику Савета обавештење о оправданој спречености са доказима који се односе на разлоге спречености. Председник Савета без одлагања доставља обавештења са доказима дисциплинском тужиоцу. Ток седнице и одлучивање Члан 14. Седницом председава председник Савета. У случају спречености председника Савета, седницом председава заменик председника, а по потреби и друга овлашћена лица. Ако су председник и заменик председника Савета спречени да врше своју функцију, а нема другог овлашћеног лица, седницом Савета председава најстарији од присутних чланова Савета. Председавајући отвара седницу и преко верификационе комисије утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Савета за одржавање седнице (кворум). Уколико председавајући констатује да у време које је одређено за почетак седнице, у сали за седнице, није присутна већина свих чланова Савета, седница се одлаже за један сат. Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада, седница Савета се поново сазива. Поновљена седница Савета ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од 15 дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважно одлучивање на поновљеној седници Савета чини 1/3 од укупног броја чланова Савета. Постојање кворума се утврђује увек пре одлучивања о свакој тачки дневног реда. Члан 15. Пре утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне седнице. Савет о записнику одлучује без расправе. Члан 16. Дневни ред седнице утврђује Савет. Изузетно из разлога хитности, пре одлучивања о предложеном дневном реду, најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника могу предложити измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председавајућем, у писаној форми уз образложење разлога хитности. Члан 17. О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се расправа у којој могу учествовати само: – предлагач, односно представник предлагача промене предложеног дневног реда, који је означен у писаном предлогу који се доставља председавајућем; – предлагачи појединих тачака дневног реда. Учешће у расправи може трајати најдуже пет минута, а овлашћени учесници расправе не могу се поново јавити за реч. Члан 18. Савет одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда. Нове тачке које су унете у предлог дневног реда на основу предлога за допуну дневног реда, увршћују се у предлог дневног реда по редоследу предлагања. О дневном реду у целини, Савет одлучује без расправе. Члан 19. По усвајању дневног реда, прелази се на разматрање и расправу посебно по свакој тачки дневног реда. По отварању расправе по свакој тачки дневног реда, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају: – предлагач тачке дневног реда, односно овлашћени представник предлагача, који добија реч кад је затражи и који има право да говори једном у трајању до 10 минута, – члан Савета који се пре почетка претреса председавајућем пријавио за расправу, који има право да говори у трајању до пет минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до три минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председавајући, – члан Савета чије име је поменуто у оквиру претреса поједине тачке дневног реда, који има право да говори у трајању до три минута, – у одређеним случајевима када то дозвољава време предвиђено за трајање седнице, председавајући може омогућити члану Савета да узме учешће у расправи независно од редоследа и временског ограничења, али ни у том случају члан коме је председавајући то омогућио не може говорити дуже од 15 минута. Председник и чланови комисија и радних тела Савета добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања времена излагања. Члан 20. Председавајући даје реч члановима Савета наизменично према редоследу пријављивања. Председник Савета, када председава седницом, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање заменику председника Савета или другом за то овлашћеном лицу. Члан 21. Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председавајући закључује претрес. Члан 22. Приликом претреса појединих тачака дневног реда Савет може радити и без кворума. Председавајући, када је то потребно, прекида рад Савета када утврди недостатак кворума на седници, док се кворум не обезбеди. Ако се кворум не обезбеди ни по протеку једног сата од прекида, седница Савет се поново сазива. Председавајући може из оправданих разлога одредити паузу у раду седнице која не може трајати дуже од 30 минута. Члан 23. Члан Савета има право да усмено укаже на повреду у поступању председавајућег на седници, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници која је у току и то непосредно по учињеној повреди. Члан Савета не може да укаже на повреду у поступању председавајућег, на коју је већ указано. Председавајући даје реч члану Савета који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника. Члан Савета је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже три минута. Уколико сматра да повреда није учињена, председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председавајући је дужан да учињену повреду отклони. Ако и после објашњења председавајућег, члан Савета сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Савет, без претреса, о томе одмах изјасни. Члан 24. Нико не може да говори на седници Савета, пре него што затражи и добије реч од председавајућег седницом. Члан 25. Председавајући закључује расправу када по одређеној тачки дневног реда више нема дискусије. По закључењу расправе Савет одлучује гласањем. Савет доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 10. овог пословника. Чланови Савета се изјашњавају непосредно и појединачно. Гласање је јавно, уколико Савет не одлучи да гласање о појединој тачки дневног реда буде тајно. Чланови Савета гласају јавно дизањем руке, тако што се изјашњавају „за’’, „против’’ или „уздржан’’. Гласање о избору или разрешењу председника Савета, заменика председника Савета и кандидата за чланство у органима и радним телима Коморе јавних извршитеља увек је тајно. Када Савет доноси одлуку о предлогу кандидата за члана Извршног одбора, у смислу члана 31. став 2. Статута, кандидати за члана Извршног одбора су чланови Савета чију кандидатуру подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру највише једног кандидата за члана Извршног одбора. Гласа се путем изборне листе кандидата тако што члан Савета заокружује највише два редна броја испред имена и презимена кандидата на једном гласачком листићу. За кандидате за члана Извршног одбора изабрана су два члана Савета који су добили највише гласова. Тајно гласање се врши путем гласачких листића који морају бити оверени због аутентичности. За обављање тајног гласања Савет образује посебну комисију од три члана (у даљем тексту: Комисија). Комисија доноси одлуке већином гласова својих чланова и бира свог председника, који руководи гласањем, одговора за његову правилност и резултат гласања саопштава председавајућем. Изглед гласачких листића, њихову садржину и број утврђује Комисија. Члан 26. Након обављеног гласања председавајући саопштава резултат гласања, констатујући колико је чланова Савета гласало „за’, колико је гласало „против”, а колико је било „уздржано”. По завршеном утврђивању резултата гласања председавајући објављује одлуку Савета. Члан 27. Савет на иницијативу овлашћеног предлагача одређене тачке дневног реда, може донети одлуку да се о одређеном предлогу не гласа, када је потребна његова допуна или измена и у том случају доноси закључак. Члан 28. Када се размотре све тачке дневног реда и донесу одлуке, председавајући закључује седницу Савета. Члан 29. У случају када Савет због обимности дневног реда, дужег трајања седнице или других оправданих разлога није у могућности да заврши рад по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао, обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Одржавање реда на седници Члан 30. Чланови Савета и друга лица која учествују у раду седнице су дужни да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење личних и породичних прилика другог лица. Члан 31. За повреду реда на седници Савета, председавајући може изрећи следеће мере: – јавну опомену; – одузимање речи; – удаљавање са седнице. Опомена се изриче лицу које својим понашањем или говором на седници нарушава ред, говори о питању које није на дневном реду, прекида говорника у излагању, добацује или на други начин омета говорника, употребљава псовке, увредљиве изразе, износи неистине или неаргументоване констатације или на други начин не поштује одредбе закона, Статута и овог пословника. Одузимање речи изриче се лицу које својим понашањем или говором грубље нарушава ред или лицу коме је претходно изречена мера јавне опомене, а који и после тога чини повреду из става 2. овог члана. Лице коме је изречена мера одузимања речи дужно је да без одлагања престане да говори. У супротном председавајући одређује паузу, која ће трајати док се ред поново не успостави, а најдуже 30 минута. Ако по протеку овог рока ред на седници није могуће успоставити, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Мера удаљења са седнице изриче се лицу које и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председавајућег о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге повреде из става 2. овог члана Пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником. Мера удаљења са седнице може се изрећи лицу и без претходно изречених блажих мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се теже угрожава физички или морални интегритет учесника седнице. Лице коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава. Уколико лице одбије да се удаљи са седнице, председавајући ће поступити у складу са ставом 4. овог члана. Члан Савета коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним. Члан 32. О раду на седници води се записник. Записник обухвата главне податке о раду на седници, а обавезно садржи: – означење редног броја седнице; – време и место одржавања седнице; – време почетка седнице; – имена присутних и одсутних чланова Савета, као и имена лица која присуствују седници; – усвојени дневни ред седнице; – имена и битне делова излагања учесника у расправи; – резултат гласања; – садржину и назив донетих аката и одлука; – врсту и број изречених мера за одржавање реда на седници и имена лица којима су изречене; – време и начин окончања седнице; – потпис председавајућег и лица које води записник. Битни делови изјаве члана Савета уносе се у записник на његов захтев. Сваки члан Савета има право да стави примедбе на записник у писаном облику најкасније три дана пре одржавања седнице на којој се одлучује о усвајању записника. О примедбама одлучује Савет приликом усвајања записника. Усвојени записник потписују прeдседавајући и лице које је водило записник. Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници. Члан 33. На питања која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута и Пословника о раду Скупштине Коморе. Члан 34. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 58. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Савет организационе јединице са седиштем у Нишу (у даљем тексту: Савет) на другој редовној седници, одржаној 17. новембра 2018. године у Нишу, доноси ПОСЛОВНИК о раду Савета "Службени гласник РС", број 1 од 11. јануара 2019. Опште одредбе Члан 1. Пословником о раду Савета (у даљем тексту: Пословник) уређује се рад Савета, а посебно припремање седница Савета, њихово сазивање и доношење одлука на седници, права и дужности чланова Савета, председника и заменика председника Савета и друга питања од значаја за рад Савета. Савет организационе јединице Члан 2. Савет је орган Организационе јединице са седиштем у Нишу чији чланови су сви јавни извршитељи именовани за подручја виших судова у Нишу, Прокупљу, Врању, Пироту, Неготину, Лесковцу и Зајечару. Савет одлучује о питањима из своје надлежности у складу са Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут). Савет врши послове из свог делокруга на седницама којима могу присуствовати чланови Савета и лица које они овласте као и други чланови Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) и представници других професија а по позиву председника Савета. Сва лица која присуствују седници Савета дужна су да се придржавају одредаба овог пословника. Председник Савета Члан 3. Председник Савета представља и заступа Савет, стара се о томе да Савет ради и послује сагласно Закону о извршењу и обезбеђењу и Статуту, организује, сазива и руководи седницом Савета и обавља друге послове одређене Статутом и овим пословником. Изборе за председника Савета расписује Савет. Одлука о расписивању избора за председника Савета се објављује на интернет страници Коморе. Кандидат за председника Савета је лице чију кандидатуру својим потписима подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру само једног кандидата за председника Савета. На питања избора и престанка функције председника Савета, која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције председника Скупштине Коморе. Заменик председника Савета Члан 4. Заменик председника Савета замењује председника Савета када је он спречен или одсутан и обавља дужност председника Савета када је истом престао мандат, а нови председник Савета није изабран односно док нови председник Савета не буде изабран. На избор и престанак функције заменика председника Савета примењују се одредбе овог пословника о избору председника Савета, односно сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције заменика председника Скупштине Коморе. У случају спречености или одсуства председника и заменика председника Савета, председник Савета може да овласти другог члана Савета да представља и заступа Савет. Одржавање седнице Члан 5. Савет ради у редовним и ванредним седницама. Члан 6. Редовна седница Савета сазива се и одржава најмање два пута годишње. Прва редовна седница Савета одржава се првог радног дана у месецу априлу а друга редовна седница одржава се првог радног дана у месецу децембру. Седнице Савета које се одржавају између редовних седница су ванредне. Захтев за сазивање седнице Савета може да поднесе председнику Савета сваки члан Савета, у било које време. Ванредна седница Савета обавезно се сазива када то захтева најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника Савета. Захтев за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писаној форми са предлогом дневног реда и материјалом, који се односи на предлог. Председник Савета је дужан да сазове ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема писаног захтева за њено сазивање, који је поднела 1/6 чланова Савета. Сазивање седнице Савета и начин рада Члан 7. Позив за седницу Савета се доставља свим члановима Савета електронском поштом, на званично пријављене и-мејл адресе и објављује на интернет страници Коморе, најкасније осам дана пре дана одређеног за одржавање редовне седнице, односно најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање ванредне седнице. Позив садржи: време и место одржавања седнице, предлог дневног реда седнице и друге податке неопходне за одржавање седнице Савета. Ако је предложена измена аката из надлежности Савета, уз позив за седницу се прилаже и текст предлога тих аката. Уз позив за седницу Савета достављају се и предлози одлука и материјал који се односи на предлог дневног реда Члан 8. Савет пуноважно ради и одлучује уколико седници Савета присуствује већина од укупног броја чланова Савета (кворум за одржавање седнице Савета). Члан 9. Сваки члан Савета има право предлагања тачки дневног реда најкасније три дана од дана заказивања седнице Савета. Предлог дневног реда седнице Савета припрема председник Савета или друго лице које он овласти. Члан 10. Седницу Савета сазива председник Савета, а у случају његове спречености заменик председника Савета. Право сазивања ванредне седнице Савета има и члан Савета кога за то овласти најмање 1/6 свих чланова Савета, уколико председник или заменик председника не сазову ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема захтева најмање 1/6 чланова Савета за њено сазивање. Ванредна седница Савета мора се одржати најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке о њеном сазивању. Седница се сазива одлуком о сазивању седнице, која обавезно садржи: место и време одржавања седнице, предлог дневног реда, и по потреби личне податке лица која треба позвати на седницу. Члан 11. Седнице Савета одржавају се у седишту организационе јединице. Изузетно, председник Савета може одлучити да се седница одржи и ван седишта Организационе јединице уколико за то постоје оправдани разлози које председник образлаже члановима Савета у Одлуци о сазивању седнице. Права и дужности председавајућег седницом и чланова Савета Члан 12. Председавајући седницом Савета обавља следеће послове: – именује верификациону комисију од три члана из реда чланова Савета за утврђивање кворума за рад и бројање гласова, – именује лице које води записник на седници, – стара се о одржавању реда на седници, – изриче мере за повреду реда на седници, – потписује одлуке Савета и записник са седнице, – обавља друге послове у складу са овим пословником. Члан 13. Члан Савета има право има право и обавезу да присуствује седницама Савета и да активно учествује у раду седнице. Члан Савета има право да од председника или другог овлашћеног лица тражи потребна обавештења, информације и материјал у вези са радом Савета. Члан Савета има право да на седници јасно и аргументовано говори у вези са питањима која су на дневном реду седнице, право да учествује у претресу предлога одлука и других питања која су на дневном реду седнице. Уколико је члан Савета из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Савета, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Савета, односно свог властодавца, до завршетка седнице Савета по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 2. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Савета, као и назив седнице (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Савета. Пуномоћје важи само за седницу Савета за коју је дато. Уколико члан Савета неоправдано не присуствује заказаној седници Савета, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је извршио лакшу дисциплинску повреду из члана 65. став 1. тачка 4) Статута, о чему се у року од осам дана обавештава дисциплински тужилац Коморе. Изузетно, у случају оправдане спречености члана Савета, као и његових заменика или помоћника да у својству пуномоћника присуствују и учествују у раду Савета, члан Савета у року од пет дана од завршетка седнице Савета, односно одмах након престанка разлога који су изазвали оправдану спреченост и немогућност обавештавања о разлозима, доставља писаним путем председнику Савета обавештење о оправданој спречености са доказима који се односе на разлоге спречености. Председник Савета без одлагања доставља обавештења са доказима дисциплинском тужиоцу. Ток седнице и одлучивање Члан 14. Седницом председава председник Савета. У случају спречености председника Савета, седницом председава заменик председника, а по потреби и друга овлашћена лица. Ако су председник и заменик председника Савета спречени да врше своју функцију, а нема другог овлашћеног лица, седницом Савета председава најстарији од присутних чланова Савета. Председавајући отвара седницу и преко верификационе комисије утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Савета за одржавање седнице (кворум). Уколико председавајући констатује да у време које је одређено за почетак седнице, у сали за седнице, није присутна већина свих чланова Савета, седница се одлаже за један сат. Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада, седница Савета се поново сазива. Поновљена седница Савета ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од 15 дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважно одлучивање на поновљеној седници Савета чини 1/3 од укупног броја чланова Савета. Постојање кворума се утврђује увек пре одлучивања о свакој тачки дневног реда. Члан 15. Пре утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне седнице. Савет о записнику одлучује без расправе. Члан 16. Дневни ред седнице утврђује Савет. Изузетно из разлога хитности, пре одлучивања о предложеном дневном реду, најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника могу предложити измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председавајућем, у писаној форми уз образложење разлога хитности. Члан 17. О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се расправа у којој могу учествовати само: – предлагач, односно представник предлагача промене предложеног дневног реда, који је означен у писаном предлогу који се доставља председавајућем; – предлагачи појединих тачака дневног реда. Учешће у расправи може трајати најдуже пет минута, а овлашћени учесници расправе не могу се поново јавити за реч. Члан 18. Савет одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда. Нове тачке које су унете у предлог дневног реда на основу предлога за допуну дневног реда, увршћују се у предлог дневног реда по редоследу предлагања. О дневном реду у целини, Савет одлучује без расправе. Члан 19. По усвајању дневног реда, прелази се на разматрање и расправу посебно по свакој тачки дневног реда. По отварању расправе по свакој тачки дневног реда, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају: – предлагач тачке дневног реда, односно овлашћени представник предлагача, који добија реч кад је затражи и који има право да говори једном у трајању до 10 минута, – члан Савета који се пре почетка претреса председавајућем пријавио за расправу, који има право да говори у трајању до пет минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до три минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председавајући, – члан Савета чије име је поменуто у оквиру претреса поједине тачке дневног реда, који има право да говори у трајању до три минута, – у одређеним случајевима када то дозвољава време предвиђено за трајање седнице, председавајући може омогућити члану Савета да узме учешће у расправи независно од редоследа и временског ограничења, али ни у том случају члан коме је председавајући то омогућио не може говорити дуже од 15 минута. Председник и чланови комисија и радних тела Савета добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања времена излагања. Члан 20. Председавајући даје реч члановима Савета наизменично према редоследу пријављивања. Председник Савета, када председава седницом, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање заменику председника Савета или другом за то овлашћеном лицу. Члан 21. Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председавајући закључује претрес. Члан 22. Приликом претреса појединих тачака дневног реда Савет може радити и без кворума. Председавајући, када је то потребно, прекида рад Савета када утврди недостатак кворума на седници, док се кворум не обезбеди. Ако се кворум не обезбеди ни по протеку једног сата од прекида, седница Савет се поново сазива. Председавајући може из оправданих разлога одредити паузу у раду седнице која не може трајати дуже од 30 минута. Члан 23. Члан Савета има право да усмено укаже на повреду у поступању председавајућег на седници, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници која је у току и то непосредно по учињеној повреди. Члан Савета не може да укаже на повреду у поступању председавајућег, на коју је већ указано. Председавајући даје реч члану Савета који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника. Члан Савета је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже три минута. Уколико сматра да повреда није учињена, председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председавајући је дужан да учињену повреду отклони. Ако и после објашњења председавајућег, члан Савета сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Савет, без претреса, о томе одмах изјасни. Члан 24. Нико не може да говори на седници Савета, пре него што затражи и добије реч од председавајућег седницом. Члан 25. Председавајући закључује расправу када по одређеној тачки дневног реда више нема дискусије. По закључењу расправе Савет одлучује гласањем. Савет доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 9. овог пословника. Чланови Савета се изјашњавају непосредно и појединачно. Гласање је јавно, уколико Савет не одлучи да гласање о појединој тачки дневног реда буде тајно. Чланови Савета гласају јавно дизањем руке, тако што се изјашњавају „за”, „против” или „уздржан”. Гласање о избору или разрешењу председника Савета, заменика председника Савета и кандидата за чланство у органима и радним телима Коморе јавних извршитеља увек је тајно. Када Савет доноси одлуку о предлогу кандидата за члана Извршног одбора, у смислу члана 31. став 2. Статута, кандидати за члана Извршног одбора су чланови Савета чију кандидатуру подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру највише једног кандидата за члана Извршног одбора. Гласа се путем изборне листе кандидата тако што члан Савета заокружује највише два редна броја испред имена и презимена кандидата на једном гласачком листићу. За кандидате за члана Извршног одбора изабрана су два члана Савета који су добили највише гласова. Тајно гласање се врши путем гласачких листића који морају бити оверени због аутентичности. За обављање тајног гласања Савет образује посебну комисију од три члана (у даљем тексту: Комисија). Комисија доноси одлуке већином гласова својих чланова и бира свог председника, који руководи гласањем, одговора за његову правилност и резултат гласања саопштава председавајућем. Изглед гласачких листића, њихову садржину и број утврђује Комисија. Члан 26. Након обављеног гласања председавајући саопштава резултат гласања, констатујући колико је чланова Савета гласало „за”, колико је гласало „против”, а колико је било „уздржано”. По завршеном утврђивању резултата гласања председавајући објављује одлуку Савета. Члан 27. Савет на иницијативу овлашћеног предлагача одређене тачке дневног реда може донети одлуку да се о одређеном предлогу не гласа, када је потребна његова допуна или измена и у том случају доноси закључак. Члан 28. Када се размотре све тачке дневног реда и донесу одлуке, председавајући закључује седницу Савета. Члан 29. У случају када Савет због обимности дневног реда, дужег трајања седнице или других оправданих разлога није у могућности да заврши рад по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао, обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Одржавање реда на седници Члан 30. Чланови Савета и друга лица која учествују у раду седнице су дужни да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење личних и породичних прилика другог лица. Члан 31. За повреду реда на седници Савета, председавајући може изрећи следеће мере: – јавну опомену, – одузимање речи, – удаљавање са седнице. Опомена се изриче лицу које својим понашањем или говором на седници нарушава ред, говори о питању које није на дневном реду, прекида говорника у излагању, добацује или на други начин омета говорника, употребљава псовке, увредљиве изразе, износи неистине или неаргументоване констатације или на други начин не поштује одредбе Закона, Статута и овог пословника. Одузимање речи изриче се лицу које својим понашањем или говором грубље нарушава ред или лицу коме је претходно изречена мера јавне опомене, а који и после тога чини повреду из става 2. овог члана. Лице коме је изречена мера одузимања речи дужно је да без одлагања престане да говори. У супротном председавајући одређује паузу, која ће трајати док се ред поново не успостави, а најдуже 30 минута. Ако по протеку овог рока ред на седници није могуће успоставити, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Мера удаљења са седнице изриче се лицу које и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председавајућег о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге повреде из става 2. овог члана Пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником. Мера удаљења са седнице може се изрећи лицу и без претходно изречених блажих мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се теже угрожава физички или морални интегритет учесника седнице. Лице коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава. Уколико лице одбије да се удаљи са седнице, председавајући ће поступити у складу са ставом 4. овог члана. Члан Савета коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним. Члан 32. О раду на седници води се записник. Записник обухвата главне податке о раду на седници, а обавезно садржи: – означење редног броја седнице; – време и место одржавања седнице; – време почетка седнице; – имена присутних и одсутних чланова Савета, као и имена лица која присуствују седници; – усвојени дневни ред седнице; – имена и битне делова излагања учесника у расправи; – резултат гласања; – садржину и назив донетих аката и одлука; – врсту и број изречених мера за одржавање реда на седници и имена лица којима су изречене; – време и начин окончања седнице; – потпис председавајућег и лица које води записник. Битни делови изјаве члана Савета уносе се у записник на његов захтев. Сваки члан Савета има право да стави примедбе на записник у писаном облику најкасније три дана пре одржавања седнице на којој се одлучује о усвајању записника. О примедбама одлучује Савет приликом усвајања записника. Усвојени записник потписују председавајући и лице које је водило записник. Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници. Члан 33. На питања која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута и Пословника о раду Скупштине Коморе. Члан 34. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење), члана 36. став 1. тачка 1) и члана 51. став 7. Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16) и члана 31. став 7. Етичког кодекса јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор) на седници одржаној 25. маја 2018. године, доноси ПОСЛОВНИК о раду Етичког комитета "Службени гласник РС", број 63 од 17. августа 2018. Члан 1. Пословником о раду Етичког комитета (у даљем тексту: Пословник), ближе се уређују питања која се односе на сазивање, надлежности и рад Етичког комитета, као сталног радног тела Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), које се оснива ради спровођења, тумачења и унапређења одредаба Етичког кодекса јавних извршитеља (у даљем тексту: Кодекс). Члан 2. Етички комитет има пет чланова, које бира Извршни одбор из реда јавних извршитеља. Председник и заменик председника Етичког комитета, бирају се на првој седници Етичког комитета, већином гласова од укупног броја чланова. Члан 3. Председник Етичког комитета, има и следећа права и дужности: – руководи и координира радом Етичког комитета; – сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницом; – стара се о примени овог пословника; – потписује акте Етичког комитета; – обавља друге послове у складу са овим пословником. Заменик председника Етичког комитета, замењује председника у случају његовог одсуства или спречености и обавља друге послове које му повери председник. Заменик председника Етичког комитета привремено обавља дужности председника када је истом престао мандат пре истека времена на који је изабран, а најдуже три месеца. Члан 4. Етички комитет је надлежан да: – прикупља, класификује, анализира и процењује информације о раду и понашању јавних извршитеља ради унапређења примене Кодекса; – разматра постојећу професионалну праксу јавних извршитеља; – даје предлоге за унапређење Кодекса на основу утврђене праксе јавних извршитеља и измена и допуна правног, организационог, друштвеног и економског оквира професије јавних извршитеља; – овласти неког од својих чланова да посредује у решавању спорова између јавних извршитеља, уз њихову писану сагласност; – израђује годишњи извештај о свом раду и подноси га Скупштини Коморе. Члан 5. Етички комитет ради на седницама и кроз друге активности својих чланова, уз координацију председника. Седнице се одржавају по потреби, а најмање једном у четири месеца. Седнице се по правилу одржавају у седишту Коморе, а по одлуци чланова Етичког комитета могу се одржати и на другом месту. Члан 6. Етички комитет у свом раду усваја ставове и мишљења. Акти из става 1. овог члана, сматрају се усвојеним ако је за њих гласала већина од укупног броја чланова. Члан 7. Седнице Етичког комитета припрема, сазива и њима руководи председник Етичког комитета. У припремању седница, председнику Етичког комитета административно-техничку подршку пружа Стручна служба Коморе. Председник Етичког комитета утврђује питања која ће бити предмет рада Етичког комитета, по сопственој иницијативи, на иницијативу других чланова Етичког комитета и чланова Коморе. Председник Етичког комитета је дужан да питања која су предложили органи Коморе, уврсти у предмет рада Етичког комитета. Члан 8. Седници по позиву председника Етичког комитета, могу присуствовати и у њеном раду без права гласа, учествовати и поједини чланови Коморе и друга лица, уколико је њихово присуство потребно ради разматрања поједине тачке дневног реда. Позваним лицима доставља се материјал само за тачке дневног реда ради чијег разматрања су позвани. Члан 9. Позив за седницу Етичког комитета у писаној форми, с предлогом дневног реда, временом и местом одржавања, доставља се електронским путем члановима Етичког комитета, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за њено одржавање. Уз позив за седницу члановима Етичког комитета доставља се записник са претходне седнице и материјал за седницу. Члан 10. Чланови Етичког комитета имају право и дужност да присуствују седницама Етичког комитета, да учествују у њиховом раду и одлучивању и да припремају материјал за седнице Етичког комитета. У случају спречености да присуствује седници Етичког комитета, члан Етичког комитета је дужан да унапред обавести председника о разлозима спречености или да накнадно, а најкасније на наредној седници оправда свој изостанак. Члан Етичког комитета има право да на седници подноси предлоге аката које доноси Етички комитет. Члан 11. Седницом председава председник Етичког комитета, а у случају његове одсутности или спречености заменик председника. Ако су председник и заменик председника Етичког комитета спречени да присуствују седници, чланови Етичког комитета бирају између себе председавајућег, који ће руководити радом на седници. Председавајући на седници има сва права и обавезе председника. На почетку седнице, председавајући утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Етичког комитета за пуноважно одлучивање. Да би Етички комитет пуноважно одлучивао, потребно је да седници присуствује већина од укупног броја чланова Етичког комитета. Ако председавајући утврди да не постоје услови за рад и пуноважно одлучивање на седници, седница се одлаже, а нова сазива у року коју утврди председавајући. У одлуци о одлагању седнице наводи се дан, време и место одржавања наставка седнице. Члан 12. Седница започиње усвајањем дневног реда, након чега се приступа разматрању и усвајању записника са претходне седнице. О примедбама на записник од стране чланова Етичког комитета одлучује Етички комитет, а прихваћене примедбе уносе се у записник. Председавајући констатује да је записник усвојен без примедаба, односно са изменама које су прихваћене. Примедбе које нису усвојене констатују се записнички на седници на којој се усваја записник са претходне седнице. Члан 13. Уводно образложење по тачки о којој се по дневном реду расправља даје предлагач тачке дневног реда или председавајући. Након уводног излагања, председавајући отвара расправу о тој тачки дневног реда. Председавајући даје реч учесницима у дискусији по реду пријављивања. О свакој тачки дневног реда дискусија се води док има пријављених учесника за дискусију. Председавајући се стара о реду у току трајања дискусије. Учесник у дискусији не може дискутовати пре него што добије реч од председавајућег. Учесник у дискусији може да говори само о питању које је на дневном реду. Уколико се у својој дискусији удаљи од питања које је на дневном реду, председавајући ће га на то упозорити. Ако се учесник дискусије ни после упозорења не придржава реда, председавајући му може одузети реч. По завршеној дискусији о одређеној тачки дневног реда, председавајући закључује расправу о тој тачки дневног реда, након чега се приступа одлучивању. Ако је изнето више предлога у оквиру једне тачке дневног реда, председавајући ставља на гласање предлоге редом којим су изнети. Подносилац предлога има право да повуче свој предлог у току дискусије, све до стављања предлога на гласање. Члан 14. Акти Етичког комитета су донети када за њих гласа већина од укупног броја чланова Етичког комитета. Сваки члан Етичког комитета има право на један глас. Гласање на седницама је јавно. Гласање се врши подизањем руке или поименично, прозивком. Чланови Етичког комитета могу гласати за или против предлога о коме се гласа. Председавајући утврђује и објављује колико чланова је гласало за предлог, а колико је било против предлога. Ако предлог о којем се гласа не добије потребну већину гласова, сматра се да предлог није усвојен. По завршеном гласању, председавајући закључује гласање и саопштава резултат гласања. Члан 15. По завршеном разматрању свих питања, председник Етичког комитета констатује да је седница закључена. У случају када Етички комитет због обимности дневног реда или дужег трајања седнице није у могућности да у току радног дана одлучи по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице и присутне чланове Етичког комитета обавештава о времену и месту одржавања наставка седнице. Наставак седнице се по правилу одржава следећег радног дана, а најкасније у року од 3 радна дана од прекида седнице. Члан 16. О раду на седници води се записник, који се члановима Етичког комитета доставља уз предлог дневног реда за наредну седницу. Записник са седнице садржи: редни број и датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних чланова Етичког комитета и других лица која присуствују седници; дневни ред седнице; кратак преглед расправе и изнетих мишљења по тачкама дневног реда; резултат гласања и донете одлуке, ставове и мишљења о појединим питањима. Када је одлука донета већином гласова, у записник се уноси и име и презиме члана Етичког комитета са назнаком да ли је гласао „за” или „против”. Генерални секретар Коморе одређује запосленог из Стручне службе Коморе, који присуствује седницама Етичког комитета и води записник. Записник се сачињава у року од пет радних дана од дана одржавања седнице и доставља свим члановима Етичког комитета, ради стављања евентуалних примедби на његову садржину. Записник са седнице усваја се на наредној седници Етичког комитета, већином гласова од укупног броја чланова, а потписују га председавајући и записничар. Записник се чува трајно. Члан 17. Усвојени ставови и мишљења које доноси Етички комитет, достављају се путем електронске поште јавним извршитељима и Министарству правде, по правилу, у року од 5 радних дана од њиховог доношења. Акти Етичког комитета или изводи аката, могу се по одлуци Етичког комитета, објављивати на интернет страници Коморе. Члан 18. Комора води посебан регистар донетих аката Етичког комитета о појединим питањима која су од значаја за примену одредаба Кодекса. Регистар се води хронолошким редом за сваку календарску годину. Члан 19. Етички комитет подноси годишњи извештај о свом раду Скупштини Коморе на првој редовној седници Скупштине у текућој години, за претходну годину. Члан 20. Чланство у Етичком комитету престаје истеком мандата, престанком делатности јавног извршитеља, оставком члана и одлуком Извршног одбора о престанку чланства у случају када члан Етичког комитета не обавља своје обавезе у складу са овим пословником. Извршни одбор може донети одлуку о престанку чланства у Етичком комитету у следећим случајевима: – ако члан Етичког комитета неоправдано не присуствује седницама Етичког комитета; – ако председник Етичког комитета не сазива седнице у складу са овим пословником; – у другим случајевима када не испуњава обавезе утврђене овим пословником. Члан 21. Oвaj пословник ступa нa снaгу по добијању сагласности Министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење), члана 36. став 1. тачка 1), члана 50. став 1. и члана 53. став 4. Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), и члана 14. Пословника о раду Извршног одбора Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 69/17), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Извршни одбор) на седници одржаној 7. фебруара 2018. године, доноси ПОСЛОВНИК о раду Савета за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења "Службени гласник РС", број 19 од 14. марта 2018. Члан 1. Пословником о раду Савета за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења (у даљем тексту: Пословник), ближе се уређују питања која се односе на сазивање, надлежности, одржавање и рад Савета за уједначавање праксе у поступцима извршења и обезбеђења (у даљем тексту: Савет), као сталног радног тела Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), које оснива Извршни одбор у циљу уједначавања поступања јавних извршитеља и судова у поступцима извршења и обезбеђења. Члан 2. Савет има девет чланова, које именује Извршни одбор на период од четири године, и то тако да се најмање по један члан именује из реда јавних извршитеља именованих за подручје организационих јединица Коморе, по један члан из редова судија основних, привредних и виших судова и Врховног касационог суда, као и један члан из Министарства надлежног за правосуђе. Председник Савета и заменик председника Савета бирају се на првој седници Савета, већином од укупног броја чланова. Члан 3. Председник Савета има следећа права и дужности: – руководи и координира радом Савета; – сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницом; – стара се о примени овог пословника; – потписује акте Савета; – обавља друге послове у складу са овим пословником. Заменик председника Савета замењује председника у случају његовог одсуства или спречености и обавља друге послове које му повери председник Савета. Заменик председника Савета обавља дужности председника Савета када је истом престао мандат, а нови председник није изабран. Члан 4. Савет је надлежан да: – заузима правне ставове, даје препоруке, стручна мишљења и смернице у циљу уједначавања праксе јавних извршитеља и судова; – тумачи правне прописе и разматра праксу судова и јавних извршитеља у поступцима извршења и обезбеђења; – разматра питања из свог делокруга рада по захтеву Коморе; – припрема моделе аката који се доносе у поступцима извршења и обезбеђења; – подноси извештај о свом раду Извршном одбору. Члан 5. Савет ради на седницама и кроз друге активности чланова Савета, уз координацију председника. Седнице се одржавају најмање једном у три месеца. Седнице се по правилу одржавају у седишту Коморе, а по одлуци чланова Савета могу се одржати и на другом месту. Члан 6. Савет у свом раду доноси правне ставове, препоруке, стручна мишљења и смернице. Акти Савета из става 1. овог члана, сматрају се усвојеним ако је за њих гласала већина од укупног броја чланова. Издвојена мишљења појединих чланова Савета констатују се у записнику са седнице Савета. Члан 7. Седнице Савета припрема, сазива и њима руководи председник Савета. У припремању седница председнику помаже генерални секретар Коморе. У циљу припремања седница Савета, свака организациона јединица Коморе може најкасније 30 дана пре дана одржавања седнице Извршном одбору да достави највише три предлога који ће бити предмет разматрања на седници Савета. Извршни одбор утврђује питања која ће бити предмет рада Савета и која је председник Савета дужан да уврсти у дневни ред седнице. Члан 8. Седницу Савета председник сазива: – по својој иницијативи; – на предлог Извршног одбора; – на предлог више од једне трећине чланова Коморе. Члан 9. Седници по позиву председника Савета, могу присуствовати и у њеном раду, без права гласа, учествовати и поједини чланови Коморе, представници правосудних и других органа и институција и друга лица уколико је њихово присуство потребно ради разматрања поједине тачке дневног реда. Позваним лицима доставља се материјал само за тачке дневног реда ради чијег разматрања су позвани. Члан 10. Позив за седницу Савета у писаној форми, с предлогом дневног реда, временом и местом одржавања, доставља се електронским путем члановима Савета, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за њено одржавање. Уз позив за седницу члановима Савета доставља се записник са претходне седнице и материјал за седницу. Председник који сазива седницу одређује известиоца за сваку тачку дневног реда. Члан 11. Седницом председава председник Савета, а у случају његове одсутности или спречености заменик председника Савета. Ако су председник и заменик председника Савета спречени да присуствују седници, чланови Савета бирају између себе председавајућег, који ће руководити радом на седници. Председавајући на седници Савета има сва права и обавезе председника. На почетку седнице, председавајући утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Савета за пуноважно одлучивање. Да би Савет пуноважно одлучивао, потребно је да седници присуствује већина од укупног броја чланова Савета. Ако председавајући утврди да не постоје услови за рад и пуноважно одлучивање на седници, седница се одлаже, а нова сазива у року коју утврди председник Савета. У одлуци о одлагању седнице наводи се дан, време и место одржавања наставка седнице. Члан 12. Седница започиње усвајањем дневног реда, након чега се приступа разматрању и усвајању записника са претходне седнице. Све примедбе које чланови Савета дају на записник, уносе се у записник. О прихватању примедаба на записник одлучује Савет. Председавајући констатује да је записник усвојен без примедаба, односно са изменама које су прихваћене. Члан 13. Уводно образложење по тачки о којој се по дневном реду расправља даје известилац или предлагач тачке дневног реда или председавајући. Након уводног излагања, председавајући отвара расправу о тој тачки дневног реда. Председавајући даје реч учесницима у дискусији по реду пријављивања. О свакој тачки дневног реда дискусија се води док има пријављених учесника за дискусију. Председавајући се стара о реду у току трајања дискусије. Учесник у дискусији не може дискутовати пре него што добије реч од председавајућег. Учесник у дискусији може да говори само о питању које је на дневном реду. Уколико се у својој дискусији удаљи од питања које је на дневном реду, председавајући ће га на то упозорити. Ако се учесник дискусије ни после упозорења не придржава реда, председавајући му може одузети реч. У дискусији могу учествовати и остали присутни на седници Савета, ако то председавајући одобри. По завршеној дискусији о одређеној тачки дневног реда председавајући закључује расправу о тој тачки дневног реда, након чега се приступа одлучивању. Ако је изнето више предлога у оквиру једне тачке дневног реда, председавајући ставља на гласање предлоге редом којим су изнети. Подносилац предлога има право да повуче свој предлог у току дискусије, све до стављања предлога на гласање. Члан 14. Акти Савета се сматрају донетим када је за њих гласала већина од укупног броја чланова Савета. Сваки члан Савета има право на један глас. Гласање на седницама Савета је јавно. Гласање се врши подизањем руке или поименично, прозивком. Чланови Савета могу гласати за или против предлога о коме се гласа. Председавајући утврђује и објављује колико чланова је гласало за предлог, а колико је било против предлога. Ако предлог о којем се гласа не добије потребну већину гласова, сматра се да предлог није усвојен. По завршеном гласању, председавајући закључује гласање и саопштава резултат гласања. Члан 15. По завршеном разматрању свих питања, председник Савета констатује да је седница закључена. У случају када Савет због обимности дневног реда или дужег трајања седнице није у могућности да у току радног дана одлучи по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице и присутне чланове Савета обавештава о времену и месту одржавања наставка седнице. Наставак седнице се по правилу одржава следећег радног дана, а најкасније у року од три радна дана од прекида седнице. Члан 16. О раду на седници води се записник, који се члановима Савета доставља уз предлог дневног реда за наредну седницу. Записник са седнице Савета садржи: редни број и датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних чланова Савета и других лица која присуствују седници; дневни ред седнице; кратак преглед расправе и изнетих мишљења по тачкама дневног реда; резултат гласања и донете одлуке, закључке, ставове, препоруке, мишљења и смернице о појединим питањима. Када је одлука Савета донета већином гласова, у записник се уноси и име и презиме члана Савета са назнаком да ли је гласао „за” или „против”. Генерални секретар Коморе одређује запосленог из Стручне службе Коморе, који присуствује седницама Савета и води записник. Записник се сачињава у року од пет радних дана од дана одржавања седнице и доставља свим члановима Савета, ради стављања евентуалних примедаба на његову садржину. Записник са седнице усваја се на наредној седници Савета, већином од укупног броја чланова Савета, а потписују га председавајући и записничар. Саставни део записника су и реферати известилаца који су разматрани на састанку Савета. Записник се чува трајно. Члан 17. Правни ставови, препоруке, стручна мишљења и смернице које доноси Савет, достављају се путем електронске поште јавним извршитељима по правилу, у року од пет радних дана од њиховог доношења. Писани отправак аката из става 1. овог члана припрема известилац или председавајући, уз подршку Стручне службе Коморе. Акти Савета или изводи аката објављују се на интернет страници Коморе, а могу се објављивати и у Билтену Коморе. Члан 18. Комора води посебан регистар донетих аката Савета о појединим питањима која су од значаја за праксу јавних извршитеља. Регистар се води хронолошким редом за сваку календарску годину. Члан 19. Чланови Савета имају право и дужност да присуствују седницама Савета, да учествују у њиховом раду и одлучивању и да припремају материјал за седнице Савета. У случају спречености да присуствује седници Савета, члан Савета је дужан да унапред обавести председника Савета о разлозима спречености или да накнадно, а најкасније на наредној седници оправда свој изостанак. Члан Савета има право да на седници Савета подноси предлоге аката које доноси Савет. Стручна служба Коморе је дужна да члановима Савета даје све потребне информације ради потпунијег упознавања и праћења спорних питања и проблема у раду јавних извршитеља и Коморе. Члан 20. Савет подноси годишњи извештај о свом раду Извршном одбору, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Извршни одбор из оправданих разлога може тражити и периодични извештај од раду Савета од председника Савета. Члан 21. Чланство у Савету престаје истеком мандата, престанком делатности јавног извршитеља, престанком судијске функције, престанком радног односа или другог облика радног ангажовања у Министарству надлежном за правосуђе, оставком члана и одлуком Извршног одбора о престанку чланства у случају када члан Савета не обавља своје обавезе у складу са овим пословником. Извршни одбор може донети одлуку о престанку чланства у Савету у следећим случајевима: – ако члан Савета неоправдано не присуствује седници Савета; – ако председник Савета не сазива седнице у складу са овим пословником; – у другим случајевима када не испуњава обавезе утврђене овим пословником. Члан 22. Oвaj пословник ступa нa снaгу по добијању сагласности Министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 517. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење), члана 14. став 1. тачка 10. Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Скупштина Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Скупштина) на првој ванредној седници одржаној 21. јула 2017. године, доноси ПОСЛОВНИК о раду Скупштине Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 96 од 27. октобра 2017. Опште одредбе Члан 1. Пословником о раду Скупштине Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Пословник) уређују се организација и рад Скупштине, а посебно права и дужности чланова Скупштине, председника и заменика председника Скупштине, припремање, сазивање и вођење седница Скупштине и друга питања у вези са радом Скупштине, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: Закон) и Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут). Члан 2. Скупштина је највиши орган Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора). Скупштину чине сви јавни извршитељи уписани у именик јавних извршитеља. Делокруг Скупштине Члан 3. Скупштина: 1) доноси Статут и Етички кодекс јавних извршитеља; 2) бира и разрешава председника Скупштине Коморе и заменика председника Скупштине Коморе као и радна тела Скупштине; 3) бира и разрешава председника Коморе и заменика председника Коморе, чланове Извршног одбора Коморе, чланове Надзорног одбора Коморе, дисциплинског тужиоца Коморе и заменика дисциплинског тужиоца Коморе; 4) усваја годишњи извештај о раду Коморе; 5) разматра и усваја извештаје о раду свих органа Коморе и организационих јединица; 6) одлучује о прибављању средстава од других лица и улагањима средстава у основна средства Коморе или друге намене за износе који прелазе 10.000 евра у динарској противвредности на дан доношења одлуке; 7) доноси одлуке о куповини, односно продаји непокретности, као и о залагању имовине која је у власништву Коморе, на предлог Извршног одбора, а уз сагласност Надзорног одбора; 8) доноси одлуке о оснивању фондова одређених намена на предлог председника Коморе или Извршног одбора Kоморе у складу са Статутом; 9) усваја годишњи финансијски извештај о пословању Коморе за претходну годину, односно годишњи рачун и буџет за наредну годину; 10) доноси Пословник о свом раду; 11) разматра и доноси одлуку о усвајању годишњег извештаја о активностима Коморе који припрема Извршни и Надзорни одбор Коморе; 12) обавља и друге послове одређене Законом и Статутом и другим актима Коморе. Сазивање, одржавање и рад Скупштине Члан 4. Скупштина ради и одлуке доноси, у редовним и ванредним седницама. Одлуку о сазивању Скупштине доноси председник Скупштине. Редовна седница Скупштине сазива се и одржава најмање два пута годишње. Редовна седница Скупштине одржава се: 1) најкасније у последњем кварталу текуће пословне године ради усвајања предлога буџета Коморе за наредну пословну годину; 2) најкасније у року од шест месеци након завршетка пословне године ради усвајања финансијског извештаја о раду Коморе за протеклу пословну годину као и ради разматрања и усвајања извештаја о раду свих органа Коморе. Члан 5. Председник Скупштине сазива редовну седницу Скупштине најкасније петнаест дана пре дана одређеног за њено одржавање. Седнице Скупштине које се одржавају између редовних седница Скупштине су ванредне седнице Скупштине. Ванредна седница Скупштине одржава се на захтев Извршног одбора, Надзорног одбора или једне десетине чланова Коморе. Предлог за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писменој форми са предлогом тачака дневног реда и материјалом који се односи на предлог. Председник Скупштине доноси одлуку о сазивању ванредне седнице у року од осам дана од дана када је захтев примљен, а ако то не учини, подносиоци захтева могу сазвати ванредну седницу Скупштине која ће се одржати у року од месец дана од дана подношења захтева и одредити члана Коморе који јој председава. Послове неопходне за сазивање и организовање ванредне Скупштине обавља Стручна служба Коморе, по налогу предлагача. Нужне и неопходне трошкове сазивања и одржавања Скупштине сноси Комора, о чему одлуку доноси Извршни одбор на образложени предлог предлагача. Ванредна седница Скупштине мора бити одржана у року од месец дана од дана подношења захтева за њено сазивање. На ванредној седници Скупштина ради по унапред утврђеном дневном реду који је доставио подносилац предлога за одржавање ванредне седнице. На ванредној седници Скупштине нема предлагања нових тачака дневног реда. На ванредној седници примењују се одредбе овог пословника о редовној седници, ако самим одредбама овог пословника није другачије прописано. Члан 6. Скупштина се, по правилу, одржава у седишту Коморе. Председник Скупштине односно други овлашћени предлагачи могу сазвати седницу Скупштине и у неком другом месту. Позиви за Скупштину, са назначењем места и времена одржавања, предложеним дневним редом и радним материјалом који се односи на предложени дневни ред, достављају се члановима Скупштине најмање 15 дана пре одржавања седнице Скупштине, а у случају ванредне седнице најмање осам дана пре одржавања. Позиви се члановима Скупштине достављају електронском поштом, на званично пријављене е-мејл адресе и објављују на интернет страници Коморе. Рад Скупштине и одлучивање Члан 7. Скупштина пуноважно ради и одлучује ако седници Скупштине присуствује већина од укупног броја чланова Скупштине уписаних у именик (кворум за одржавање седнице Скупштине). Члан Скупштине има право и обавезу да присуствује седницама и да активно учествује у раду седнице Скупштине. Дужност активног учешћа у раду огледа се у следећем: – припреми за седницу и упознавању са предлозима овлашћених предлагача и пратећим материјалом за рад ради одлучивања о тачкама дневног реда седнице; – јасном изношењу свог мишљења у вези са дневним редом и предлозима одлука; – активном учешћу у разматрању свих тачака које су на дневном реду и предлагању нових тачака; – јасном и аргументованом образлагању ставова и мишљења приликом дискусије по појединим тачкама дневног реда; – поштовању закона, подзаконских аката и општих аката Коморе; – поступању у циљу остваривања и заштите интереса Коморе и професије јавних извршитеља. Члан 8. Уколико је члан Скупштине из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Скупштине, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Скупштине, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Скупштине, односно свог властодавца, до завршетка седнице Скупштине по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 1. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Скупштине, као и назив седнице Скупштине (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Скупштине. Пуномоћје важи само за седницу Скупштине за коју је дато. Члан 9. Уколико члан Скупштине неоправдано не присуствује заказаној седници Скупштине, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Скупштине, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је члан Скупштине извршио лакшу дисциплинску повреду у складу са Законом и Статутом. Изузетно, у случају оправдане спречености члана Скупштине, као и његових заменика или помоћника да у својству пуномоћника присуствују и учествују у раду Скупштине, члан Скупштине у року од пет дана од завршетка седнице Скупштине, односно одмах након престанка разлога који су изазвали оправдану спреченост и немогућност обавештавања о разлозима, доставља писаним путем Стручној служби Коморе обавештење о оправданој спречености са доказима који се односе на разлоге спречености. Стручна служба Коморе без одлагања доставља обавештења са доказима дисциплинском тужиоцу. Члан 10. Председник Скупштине обавезан је да по завршетку сваког дана заседања сваке појединачне седнице Скупштине достави извештај о присутним члановима Скупштине на предметном делу одржане седнице, односно целокупне седнице Скупштине, дисциплинском тужиоцу Коморе. Члан 11. Скупштина доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 7. овог пословника. Уколико се заказана седница Скупштине не одржи у време и место за које је заказана, из разлога непостојања кворума за рад и пуноважно одлучивање, председник Скупштине исту поново заказује. Поновљена седница Скупштине ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од петнаест дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважано одлучивање на поновљеној седници Скупштине чини 1/3 од укупног броја чланова Скупштине уписаних у именик. Председник Скупштине и заменик председника Скупштине Члан 12. Седницом Скупштине председава председник Скупштине. Када је председник Скупштине спречен да врши своју функцију, односно када Скупштина одлучује о избору и разрешењу председника Скупштине, седницом Скупштине председава заменик председника Скупштине. Ако су председник Скупштине и заменик председника Скупштине спречени да врше своју функцију, седницом Скупштине председава најстарији од присутних чланова Коморе. Члан 13. Председника Скупштине бира Скупштина већином гласова присутних чланова. Председник Скупштине се бира на период од четири године са могућношћу поновног избора. Председник Скупштине се може разрешити пре истека периода на који је изабран и то на лични захтев, на образложени предлог Надзорног одбора, трећине чланова Извршног одбора или најмање трећине чланова Коморе. Председник Скупштине може поднети оставку усмено на седници Скупштине или писмену оставку предаје Извршном одбору. Ако преда писмену оставку, његова функција председника Скупштине престаје даном подношења оставке, што Извршни одбор констатује на првој наредној седници. На избор и престанак функције председника и заменика председника Скупштине, сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције председника и заменика председника Коморе. Члан 14. Председник Скупштине, поред права која су овим Пословником утврђена за члана Скупштине, има и следећа права и дужности: – сазива редовне седнице Скупштине; – доноси одлуку о сазивању ванредне седнице Скупштине на захтев овлашћених предлагача; – организује сазивање и руководи радом Скупштине; – стара се о примени Пословника; – именује записничара за седницу Скупштине; – именује верификациону комисију и предлаже комисију за гласање; – обавља и друге послове у складу са Законом, Статутом и овим пословником. Члан 15. Заменик председника Скупштине замењује председника Скупштине када је он спречен или одсутан, сазива и председава седницама Скупштине на којима се врши избор или разрешење председника Скупштине. Заменик председника Скупштине одговара за свој рад председнику Скупштине и Скупштини. Одредбе члана 13. овог пословника сходно се примењују на заменика председника Скупштине. Седница Скупштине Члан 16. Предлог дневног реда редовне седнице Скупштине и материјала који се односе на дневни ред припрема и утврђује Извршни одбор Коморе. Предлог дневног реда ванредне седнице припрема овлашћени подносилац захтева за одржавање ванредне седнице из члана 5. овог пословника. Најкасније 15 дана пре одржавања редовне седнице Скупштине, односно најкасније осам дана пре одржавања ванредне седнице Скупштине, достављају се члановима Скупштине предлози овлашћених предлагача. Предлог допуне и измене дневног реда са образложењем може поднети најмање једна трећина чланова Скупштине и то за највише две тачке у року од три дана од дана oбјаве позива за седницу. Члан 17. Уколико најмање једна половина чланова Скупштине стави примедбу на време одржавања седнице, председник Скупштине мора одложити датум почетка заседања најмање за седам, а највише за петнест дана од првобитног датума. Предлог за одлагање датума одржавања седнице подноси се у писаном облику најкасније 10 дана пре заказаног датума одржавања редовне седнице, односно најкасније пет дана пре заказаног датума одржавања ванредне седнице Председник Скупштине на овај начин може одложити датум одржавања исте седнице само једном. Отварање седнице и учешће на седници Члан 18. Председник Скупштине утврђује број присутних чланова Скупштине и проглашава да постоји кворум за одржавање Скупштине и одлучивање на седници, утврђен у члану 7. овог Пословника, односно у случају одржавања поновљене седнице Скупштине кворум утврђен у члану 11. овог пословника. Ток седнице Члан 19. Пре утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне седнице Скупштине. Члан 20. Дневни ред седнице утврђује Скупштина. Скупштина гласа о предложеном дневном реду. У нарочито хитним случајевима и када то оправдавају посебне околности, Скупштина може одлучити да се предлози за измену дневног реда могу подносити и након почетка седнице Скупштине, а пре доношења одлуке о утврђивању дневног реда. Председник Скупштине дужан је да о предложеним изменама и допунама дневног реда обавести присутне чланове Скупштине, након читања предложеног а пре утврђивања коначног дневног реда. Члан 21. Скупштина одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда. Нове тачке које су унете у дневни ред на основу предлога за допуну дневног реда увршћују се у дневни ред по редоследу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослед разматрања, о чему се Скупштина изјашњава без претреса. У случају великог броја тачака дневног реда, пре отварања расправе Скупштина, на предлог председника или било ког члана, може донети одлуку да се дужина трајања дискусије временски ограничи. Члан 22. Расправа о свакој тачки дневног реда траје док има кандидата пријављених за дискусију. Након завршетка расправе о једној тачки дневног реда се гласа по тој тачки, а након тога прелази се на следећу тачку дневног реда. Члан 23. Председник Скупштине, када председава седницом Скупштине ако жели да учествује у претресу, препушта председавање заменику председника Скупштине. Члан 24. Седница Скупштине може бити прекинута у случају недостатка кворума и услед осталих догађаја који онемогућују даљи ток седнице. Члан 25. Члану Скупштине, који жели да говори о повреди овог пословника, председник Скупштине даје реч одмах по завршеном излагању претходног говорника. Члан Скупштине је дужан да наведе која је одредба Пословника по његовом мишљењу повређена, да је цитира и образложи у чему се састоји повреда, с тим што може говорити најдуже три минута, при чему се не рачуна време потребно за цитат. Председник Скупштине је дужан да након тога да објашњење. Ако и после објашњења председника Скупштине члан Скупштине остане при тврдњи да је Пословник повређен Скупштина ће, без претреса, одлучити о том питању гласањем. Члан 26. Нико не може да говори на седници Скупштине, пре него што затражи и добије реч од председника Скупштине. Члан 27. Говорник може да говори само о питању које је на дневном реду. Нико не може прекидати говорника нити га опомињати, осим председника Скупштине у случајевима предвиђеним овим Пословником. За време говора члана Скупштине или других учесника у раду седнице није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин као и сваки други поступак који угрожава слободу говора. Члан 28. Чланови Скупштине дужни су да поштују достојанство Скупштине и да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот чланова Скупштине и других лица. Одржавање реда на седници Члан 29. О реду на седници Скупштине стара се председник Скупштине. Због повреде реда на седници, председник Скупштине може да изрекне мере: опомену, одузимање речи или удаљење са седнице. Уколико члан Скупштине буде удаљен са седнице, сматра се да је од тог тренутка неоправдано одсутан са седнице Скупштине. Члан 30. Опомена се изриче члану Скупштине : – који на седницама Скупштине говори пре него што је затражио и добио реч; – који, и поред упозорења председника Скупштине, говори о питању које није на дневном реду; – ако на ма који начин угрожава слободу говора; – ако износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот чланова Скупштине и других лица; – ако другим поступцима нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника. Члан 31. Мера одузимања речи изриче се члану Скупштине коме су претходно изречене две мере опомене, а који и после тога чини повреду Пословника из предходног члана. Члан Скупштине коме је изречена мера одузимања речи, на седници, дужан је да се, без одлагања, удаљи од говорнице. У супротном председник Скупштине искључује разглас, а по потреби одређује паузу. Члан 32. Мера удаљења са седнице, изриче се члану Скупштине који и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председника Скупштине о изрицању мере одузимања речи, као и у другим случајевима одређеним овим пословником. Мера удаљења са седнице може се изрећи члану Скупштине и без претходно изречених мера, у случају физичког напада, учешћа у дискусији под очигледним утицајем алкохола и других сличних поступака којима се угрожава физички или морални интегритет учесника седнице. Члан Скупштине коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из просторије у којој се седница одржава. Уколико члан Скупштине одбије да се удаљи са седнице Скупштине, председник Скупштине ће предузети одговарајуће мере да се удаљи са седнице. Члан 33. Ако председник Скупштине редовним мерама не може да одржи ред на седници, одредиће паузу у трајању потребном да се успостави ред. Члан 34. Мере опомене и одузимања речи и удаљења са седнице примењују се за седницу на којој су изречене. Члан 35. Одредбе овог пословника о реду на седници Скупштине примењују се осим на чланове Скупштине и на све друге учеснике на седници. Записник Члан 36. О раду на седници Скупштине води се записник. Записник води записничар кога именује председник Скупштине, пре почетка сваке седнице. Записник обухвата главне податке о раду на седници, нарочито: – означење редног броја седнице са назнаком да ли је редовна или ванредна; – време и место одржавања седнице; – имена присутних и одсутних чланова; – имена чланова које заступају пуномоћници и имена пуномоћника на седници; – усвојени дневни ред; – донете одлуке (предлагач и назив одлуке, начин на који је донета у погледу гласања као и текст измене или допуне у односу на предложену одлуку); – резултате гласања (јавно или тајно) и евентуална издвојена мишљења по појединим питањима; – време завршетка, односно прекида и наставка седнице; – изречене мере; – потпис председавајућег и записничара. Записник се, поред писане форме, може водити и путем стенограма или неког другог средства за снимање звука. Сваки члан Скупштине има право увида у записник и преслушавања тонског записа записника, као и стављања примедби на записник. О основаности примедбе одлучује Скупштина приликом усвајања записника. Ако се примедба усвоји исто ће се констатовати на крају записника на који је дата примедба. Записник са претходне седнице усваја се на почетку наредне седнице Скупштине и то гласањем од стране чланова Скупштине. Усвојени записник потписују председавајући на седници Скупштине и записничар. Записник са седнице са свим пратећим материјалом, председник Скупштине предаје на чување Стручној служби Коморе. Одлучивање Члан 37. Скупштина одлучује гласањем свих чланова Скупштине у складу са прописима Републике Србије, општим актима Коморе и овим Пословником. Пре почетка гласања по свакој тачки дневног реда председник Скупштине, односно председавајући утврђује да ли постоји потребан кворум за доношење одлука. Члан 38. Чланови Скупштине могу се изјашњавати „за” предлог, „против” предлога, или „уздржан” од гласања. Члан 39. Одлуке које је донела Скупштина потписује председник Скупштине, односно председавајући у року од два радна дана од дана одржавања седнице. Донете одлуке се објављују на интернет страници Коморе. Потписане одлуке се чувају у Стручној служби Коморе. Јавно гласање Члан 40. Скупштина одлучује јавним гласањем, на један од следећих начина: употребом неких од електронских система за гласање, дизањем руке или прозивком. Члан 41. Чланови Скупштине могу да гласају током читавог времена трајања гласања. По истеку овог времена председник Скупштине закључује гласање и саопштава резултате гласања. Одлука се сматра донетом ако је за њу гласала већина присутних чланова Скупштине, под условом постојања прописаног кворума. Тајно гласање Члан 42. Скупштина одлучује тајним гласањем, кад је то предвиђено Статутом, овим пословником или посебном одлуком Скупштине. Тајно се гласа употребом неког од електронских система за гласање или путем гласачких листића. Приликом избора за органе Коморе на гласачким листићима, кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата. Испред имена сваког кандидата ставља се редни број. Члан 43. Тајним гласањем руководи председник Скупштине, коме у раду помаже комисија за гласање. Комисију за гласање чине чланови Скупштине и запослени у Стручној служби Коморе, које предлаже председник Скупштине. Приликом избора за органе Коморе кандидати за чланове органа Коморе не могу бити чланови комисије за гласање. О предлогу председника Скупштине за избор комисије за гласање, Скупштина без претреса, одлучује гласањем. Члан 44. О утврђивању резултата гласања саставља се записник који потписују сви чланови комисије за гласање. Председник Скупштине објављује резултат гласања на седници Скупштине. Јавност рада Члан 45. Седнице Скупштине су јавне. Седнице Скупштине могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом или ако то предложи Извршни одбор, председник Коморе, председник Скупштине или најмање 1/2 чланова Скупштине. Предлог мора бити образложен и о њему се гласа на седници Скупштине. Завршна одредба Члан 46. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр 106/15 и 106/16 – аутентично тумачење), члана 35. став 7. и члана 36. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља Републике Србије (у даљем тексту: Извршни одбор) на седници одржаној 23. марта 2017. године, доноси ПОСЛОВНИК о раду Извршног одбора Коморе јавних извршитеља "Службени гласник РС", бр. 69 од 14. јула 2017, 92 од 22., септембра 2021. I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим пословником о раду (у даљем тексту: Пословник), се ближе уређује, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: Закон) и Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут), организација и начин рада Извршног одбора, права и дужности председника, заменика председника и чланова Извршног одбора, припремање, сазивање и вођење седница, начин доношења одлука и друга питања која су од значаја за његов рад. Члан 2. Надлежност Извршног одбора, број чланова, састав и трајање мандата чланова Извршног одбора, као и начин њиховог именовања и разрешења уређени су у складу са Законом и Статутом Коморе јавних извршитеља Републике Србије (у даљем тексту: Комора). Извршни одбор одлучује о питањима из своје надлежности на седницама, које могу бити јавне, ако се таква одлука пре почетка седнице донесе већином гласова присутних чланова Извршног одбора. У раду седнице учествује и генерални секретар Коморе, а по потреби и други запослени из Стручне службе Коморе у својству записничара. Седници Извршног одбора могу присуствовати и друга лица која позове председник Извршног одбора, уколико постоји потреба за додатним објашњењем у вези одређеног предлога који се разматра на седници. Брисан је ранији став 5. (види члан 1. Одлуке - 92/2021-54) Седнице Извршног одбора одржавају се по потреби, а најмање једном месечно. Седнице Извршног одбора одржавају се у седишту Коморе. Извршни одбор може да одлучи да поједине седнице одржи у другом месту. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 3. Лица која присуствују јавној седници дужна су да се придржавају Пословника и прописа који се односе на заштиту података о личности. II. ПРАВА И ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА, ЗАМЕНИКА ПРЕДСЕДНИКА И ЧЛАНОВА ИЗВРШНОГ ОДБОРА Председник Извршног одбора Члан 4. Председник Извршног одбора, поред права која су овим Пословником утврђена за члана Извршног одбора, има и следећа права и дужности: – сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницом, – руководи радом Извршног одбора, – стара се о примени овог пословника, – потписује писмена у име Извршног одбора и акте Извршног одбора. Председник обавља и друге послове утврђене законом, пословником, другим прописима и интерним актима Коморе. Заменик председника Извршног одбора Члан 5. Заменик председника замењује председника у случају његовог одсуства или спречености и обавља друге послове које му повери председник Извршног одбора. Заменик председника обавља дужности председника Извршног одбора када је истом престао мандат, а нови председник Извршног одбора није изабран. Члан 6. Чланови Извршног одбора имају право и дужност да присуствују седницама и да активно учествују у разматрању свих предлога који су на дневном реду седнице. Члан Извршног одбора је дужан да о спречености да присуствује седници благовремено обавести председника Извршног одбора, заменика председника Извршног одбора или Стручну службу Коморе. Члан 7. Дужност активног учешћа огледа се у следећем: – припреми за седницу и упознавању са предлозима овлашћених предлагача ради одлучивања о тачкама дневног реда седнице као и пратећим материјалом за рад по предлогу, – јасном изношењу свог мишљења у вези дневног реда и предлога одлука, – активном учешћу у разматрању свих тачака које су на дневном реду, – јасном образлагању ставова и изношењу мишљења приликом одлучивања, – поштовању закона, подзаконских аката и општих аката Коморе, – поступању у циљу заштите интереса Коморе. Члан Извршног одбора не може да учествује у разматрању питања и одлучивања о истом које се тиче: – њега самог, – директних крвних сродника, – сродника по побочној линији до четвртог степена, – сродника по тазбини до другог степена, – супружника или ванбрачног друга или усвојене деце, – или се тиче и других околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. Члан Извршног одбора дужан је да одмах по сазнању о постојању разлога за изузеће, у писаној форми или усмено на седници поднесе захтев за своје изузеће. Усмена изјава ће се забележити у записник са седнице. Захтев за изузеће члана Извршног одбора могу поднети други чланови и лице о чијем статусу, праву или обавези се одлучује. Захтев се подноси у писаној форми. Пре одлучивања о поднетом захтеву прибавиће се изјашњење члана Извршног одбора чије се изузеће тражи. Одлука о изузећу чланова Извршног одбора доноси се већином гласова присутних чланова Извршног одбора. Члан Извршног одбора који је изузет не може учествовати у поступку и расправи која се односи на питање због којег је изузет. III. НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊА Сазивање седнице Члан 8. Седницу Извршног одбора сазива председник Извршног одбора, а у случају његове спречености заменик председника Извршног одбора. Председник је дужан да сазове седницу на захтев најмање три члана Извршног одбора. У случају из става 2. овог члана, председник је дужан да седницу Извршног одбора сазове најкасније у року од три дана од дана подношења захтева, а ако он то не учини, подносиоци захтева могу сазвати седницу Извршног одбора. Позив за седницу садржи дан, час и место одржавања седнице и предлог дневног реда, а члановима се доставља електронским путем посредством Стручне службе Коморе, најкасније пет дана пре дана одржавања седнице. Уз позив за седницу члановима Извршног одбора доставља се записник са претходне седнице и материјал за седницу. О заказивању седнице Извршног одбора и о припреми материјала за седницу стара се генерални секретар Коморе. Обавештење о дану, времену и месту одржавања седнице Извршног одбора објављује се на сајту Коморе. Председник Извршног одбора или заменик председника може да сазове седницу у року краћем од пет дана, ради решавања хитних питања (ванредна седница). Предлог за заказивање ванредне седнице мора бити образложен. Ток седнице Члан 9. Седницом председава председник Извршног одбора, а у случају његове одсутности или спречености заменик председника Извршног одбора. Ако су председник и заменик председника Извршног одбора спречени да присуствују седници, чланови Извршног одбора бирају између себе председавајућег, који ће руководити радом на седници. Председавајући на седници Извршног одбора има сва права и обавезе председника. На почетку седнице, председавајући утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Извршног одбора за пуноважно одлучивање. Да би Извршни одбор пуноважно одлучивао, потребно је да седници присуствује најмање пет чланова Извршног одбора. Ако председавајући утврди да не постоје услови за рад и пуноважно одлучивање на седници, седница се одлаже, а нова сазива у року коју утврди председник Извршног одбора. У одлуци о одлагању седнице наводи се дан, време и место одржавања наставка. О одлагању седнице, генерални секретар Коморе обавештава сваког члана Извршног одбора и одлуку о одлагању седнице објављује на сајту Коморе. Ако на наставак седнице не дође потребан број чланова, седница се отказује. Члан 10. Члан Извршног одбора има право да предложи измену дневног реда који је предложен у позиву за седницу, уз усмено образложење предлога, о чему Извршни одбор одлучује без расправе већином гласова присутних чланова, редом којим су предлози изнети на седници. Дневни ред је усвојен када се за њега изјасни већина од укупног броја присутних чланова. Ако Извршни одбор не усвоји предложени дневни ред, седница се отказује. Извршни одбор може извршити измену редоследа разматрања појединих тачака дневног реда или објединити расправу о појединим тачкама дневног реда, на предлог члана Извршног одбора уз усмено образложење. Члан 11. Након усвајања дневног реда, Извршни одбор започиње рад усвајањем записника с претходне седнице. Члан Извршног одбора има право да стави примедбе на записник, писмено пре седнице или усмено на седници на којој се усваја записник. О основаности примедби одлучује Извршни одбор. Председавајући констатује да је записник усвојен без примедби, односно са изменама које су прихваћене. У року од три радна дана од закључења седнице Извршног одбора, Стручна служба Коморе у електронској форми доставља нацрт записника свим члановима Извршног одбора . Након усвајања дневног реда, Извршни одбор започиње рад, верификовањем потписима записника са претходне седнице Извршног одбора. Председавајући констатује верификацију записника. Уколико било који члан Извршног одбора не верификује записник својим потписом због одсуства са седнице или давања примедбе на коначан текст записника, председавајући констатује одсуство односно примедбу на записник . Акти Извршног одбора се по правилу, објављују на сајту Коморе, ако Законом, Статутом или овим Пословником није другачије прописано. Јавност рада Извршног одбора обезбеђује се тако што се организују конференције за новинаре, представља Извршни одбор на интернету, издају саопштења за јавност и коришћењем других информационо-телекомуникационих средстава. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 12. По усвајању дневног реда, председавајући констатује да је дневни ред усвојен и прелази се на разматрање појединачно тачака по утврђеном дневном реду. Уводно образложење по тачки о којој се по дневном реду расправља излаже члан Извршног одбора који је предложио тачку дневног реда или био задужен за припремање материјала о тачки дневног реда. Након излагања члана, председавајући отвара расправу о тој тачки дневног реда. По усвајању дневног реда и записника, председавајући даје реч члану Извршног одбора који је предложио тачку дневног реда или био задужен за припремање материјала о тачки дневног реда. По завршетку расправе о тачки дневног реда, председавајући утврђује предлоге који су изнети у расправи. Председавајући даје реч учесницима у дискусији по реду пријављивања. О свакој тачки дневног реда дискусија се води док има пријављених учесника за дискусију. Председавајући се стара о реду у току трајања дискусије. Учесник у дискусији не може дискутовати пре него што добије реч од председавајућег. Учесник у дискусији може да говори само о питању које је на дневном реду. Уколико се у својој дискусији удаљи од питања које је на дневном реду, председавајући ће га на то упозорити. Ако се учесник дискусије ни после упозорења не придржава реда, председавајући му може одузети реч. У дискусији могу учествовати и остали присутни на седници Извршног одбора, ако то председавајући одобри. По завршеној дискусији о одређеној тачки дневног реда председавајући закључује расправу о тој тачки дневног реда након чега се приступа одлучивању. Ако је изнето више предлога у оквиру једне тачке дневног реда, председавајући ставља на гласање предлоге редом којим су изнети. Текст одлуке, односно закључка утврђује и ставља на гласање председавајући. Председавајући утврђује и објављује колико чланова је гласало за предлог, колико је било против предлога и колико чланова је било уздржано. Ако предлог о којем се гласа не добије потребну већину гласова, сматра се да је предлог одбијен. Подносилац предлога има право да повуче свој предлог у току дискусије, све до стављања предлога на гласање. Члан 13. Извршни одбор доноси одлуке и закључке већином гласова присутних чланова Извршног одбора, ако Статутом или овим пословником није другачије прописано. Сваки члан Извршног одбора има право на један глас. Гласање је по правилу јавно, осим ако Извршни одбор не одлучи да се о поједином предлогу гласа тајно, с тим да у исто време одреди и начин тајног гласања. Јавно гласање се врши подизањем руке, тако што председавајући прво позива чланове Извршног одбора да се изјасне ко је „ЗА”, а затим ко је „ПРОТИВ”, као и ко се уздржао од гласања „УЗДРЖАН”. По завршеном гласању, председавајући утврђује и објављује резултат гласања. Члан Извршног одбора има право да издвоји мишљење и да то образложи, што се бележи у записник. По завршеном гласању, председавајући закључује гласање и саопштава резултат гласања. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 14. Одређене седнице Извршног одбора, због хитности могу да се одрже у електронској форми, путем размене електронске поште, посредством е-маил адресе Извршног одбора или путем видео „вајбер”, „скајп” или сличних апликација, у коју ће бити укључен и генерални секретар Коморе, као и једно лице из Стручне службе Коморе како би се сачинио записник са исте седнице. Предлагач одржавања седнице из става 1. овог члана може бити један или више чланова Извршног одбора. Неопходно је да предлагач осталим члановима Извршног одбора, образложи разлоге хитности одржавања седнице на начин из става 1. овог члана. Да би се одржала седница електронским путем, потребно је да постоји сагласност већине чланова Извршног одбора. Одлуке донете на предметној седници верификују се на наредној седници Извршног одбора усвајањем записника са електронске седнице. Брисан је ранији став 6. (види члан 4. Одлуке - 92/2021-54) *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 15. По завршеном разматрању свих питања, председник Извршног одбора констатује да је седница закључена. Члан 16. У случају када Извршни одбор због обимности дневног реда или дужег трајања седнице није у могућности да у року од четири часа у току радног дана, одлучи по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице и присутне чланове Извршног одбора обавештава о времену и месту одржавања наставка седнице. Наставак седнице се по правилу одржава следећег радног дана. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 17. О свакој седници води се записник који се члановима Извршног одбора доставља уз предлог дневног реда за наредну седницу. Записник са седнице Извршног одбора садржи: редни број и датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних чланова Извршног одбора и других лица која присуствују седници; дневни ред седнице; имена чланова Извршног одбора који су узели учешћа у дискусији о предмету одлучивања; како је Извршни одбор одлучио о свакој тачки дневног реда; резултат гласања и закључке са седнице. Генерални секретар Коморе одређује запосленог из Стручне службе Коморе, који присуствује седницама Извршног одбора и води записник. Записник са седнице усваја се на наредној седници Извршног одбора, а потписују га председник и записничар. Записник се чува пет година. *Службени гласник РС, број 92/2021 Члан 18. Брисан је (види члан 7. Одлуке 92/2021-54) Снимање седнице Члан 19. Ток седнице Извршног одбора може се тонски снимати, уз сагласност свих присутних чланова Извршног одбора. Тонско снимање обавља запослени у Стручној служби Коморе који је одређен за записничара на седници. Тонске снимке може да користи сваки члан Извршног одбора, по добијању сагласности Извршног одбора. Тонски снимци седница чине прилог записника са ког су снимљени и чувају се уз исти, у периоду предвиђеном за чување записника. *Службени гласник РС, број 92/2021 Одлуке Извршног одбора Члан 20. Извршни одбор доноси одлуке, пословнике, правилнике, решења, закључке и мишљења. Одлуке Извршног одбора не морају бити образложене. Нацрт одлука, пословника, правилника, решења, закључака и мишљења са образложењем за сваку тачку дневног реда припрема Стручна служба Коморе, осим ако Извршни одбор не одлучи другачије. Акти из става 1. овог члана чине саставни део записника седнице Извршног одбора на којој су донети, у виду прилога. Чување записника, његових прилога и материјала са седница Извршног одбора, као и обављање административно-техничких послова везаних за одржавање седница Извршног одбора, обезбеђује Стручна служба Коморе, по налогу генералног секретара Коморе. Достављање аката Члан 21. Ако се одлука, решење, закључак или мишљење Извршног одбора из било ког разлога не могу доставити лицу на које се односе, достављање се врши њиховим истицањем на огласној табли Коморе. У случају из става 1. овог члана достављање се сматра извршеним осмог дана од дана истицања одлуке, решења, закључка или мишљења на огласној табли Коморе. Брисани су ранији ст. 3. и 4. (види члан 9. Одлуке - 92/2021-54) ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПОСЛОВНИКА Члан 22. Пословник се мења и допуњује одлуком. Предлог одлуке о изменама и допунама пословника може поднети сваки члан Извршног одбора. Предлог се подноси у облику у коме се доноси одлука и мора бити образложен. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 23. Даном ступања на снагу овог пословника, престаје да важи Пословник о раду Извршног одбора Коморе извршитеља. Члан 24. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 509. ст. 3. и 4. и члана 518. став 3. тачка 1) Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15) и члaнa 36. стaв 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службeни глaсник РС”, број 105/16), Извршни одбор Коморе јавних извршитеља, на седници одржаној 17. јануара 2017. године, доноси ПРАВИЛНИК о Обрасцу легитимације помоћника јавног извршитеља, издавању и уништaвaњу лeгитимaциje и евидeнциjи o издaтим лeгитимaциjaмa "Службени гласник РС", број 35 од 12. априла 2017. Члaн 1. Овим правилником прописује се Oбрaзaц лeгитимaциje помоћника jaвнoг извршитeљa, издaвaњe и уништaвaњe лeгитимaциje помоћника jaвнoг извршитеља и евидeнциjа o издaтим лeгитимaциjaмa. Члaн 2. Лeгитимaциja помоћника јавног извршитeљa (у дaљeм тeксту: лeгитимaциja) je димeнзиja 60 x 90 милимeтaрa и штaмпa сe нa пaпиру зaштићeнoм прoвиднoм плaстичнoм прeсвлaкoм. Члaн 3. Нa прeдњoj стрaни лeгитимaциje, у гoрњeм лeвoм углу, утиснут je Maли грб Рeпубликe Србиje, димeнзиja 14 x 25 mm. Лeгитимaциja нa прeдњoj стрaни сaдржи у гoрњeм дeлу нa срeдини oдштaмпaн нaтпис „РEПУБЛИКA СРБИJA”, испoд тoгa нaтпис „КОМОРА ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА”, испoд тoгa назив „ПОМОЋНИК ЈАВНОГ ИЗВРШИTEЉA”, испод тога натпис „име и презиме јавног извршитеља чији је помоћник” кojи прeдстaвљa мeстo нa лeгитимaциjи нa кoмe сe уписуje имe и прeзимe јавног извршитeљa, a испoд тoгa нaтпис „ЛEГИTИMAЦИJA”. Пo срeдини лeгитимaциje, oдштaмпaн je нaтпис „имe и прeзимe нoсиoцa”, кojи прeдстaвљa мeстo нa лeгитимaциjи нa кoмe сe уписуje имe и прeзимe помоћника јавног извршитeљa, a испoд je одштампан нaтпис „назив судова за чије подручје је именован јавни извршитељ”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje нaзив судова зa чиje пoдручje je именован јавни извршитeљ чији је помоћник. Нa дeснoj стрaни предње стране лeгитимaциje нaлaзи сe прoстoр зa фoтoгрaфиjу помоћника јавног извршитeљa у бojи, димeнзиja 25 x 30 mm, у дoњeм лeвoм углу предње стране лeгитимaциje нaлaзи сe мeстo зa пeчaт Коморе јавних извршитеља (у дaљeм тeксту: Комора), „M.П.”, a сa дeснe стрaнe oд мeстa зa пeчaт oдштaмпaн je нaтпис „Председник”, кojи прeдстaвљa мeстo зa свojeручни пoтпис председника Коморе јавних извршитеља. Пoлeђинa лeгитимaциje сaдржи нa срeдини, у гoрњeм дeлу, oдштaмпaн тeкст „Oвлaшћeњe”, a испoд тoгa тeкст: „Нoсилaц oвe лeгитимaциje користи права кoja му припaдajу пo Зaкoну o извршeњу и oбeзбeђeњу и другом закону”. Испoд тoгa, пo срeдини, oдштaмпaн je тeкст „рeгистaрски брoj лeгитимaциje”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje рeгистaрски брoj, a испoд тoгa, oдштaмпaн je тeкст „дaтум издaвaњa”, кojи прeдстaвљa мeстo нa кoмe сe уписуje дaтум кaдa je лeгитимaциja издaтa. Сaдржинa прeдњe стрaнe и пoлeђинe лeгитимaциje штaмпa сe нa бeлoj пoдлoзи. Лeгитимaциja се издaje сe нa Oбрaсцу који је Прилог брoj 1 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Члaн 4. Јавни извршитељ за чијег помоћника се издаје легитимација, подноси Комори захтев за њено издавање и уплаћује накнаду за издавање легитимације, чију висину утврђује Извршни одбор Коморе. По пријему захтева јавног извршитеља и извршеној уплати накнаде, Комора издаје легитимацију. Члaн 5. O издaтим лeгитимaциjaмa у Комори вoди сe eвидeнциja. Евиденција сaдржи: рeдни брoj, имe и прeзимe помоћника јавног извршитeљa, име и презиме јавног извршитeљa чији је помоћник, нaзив судова зa чиje пoдручje je именован јавни извршитeљ, седиште јавног извршитеља, регистарски брoj лeгитимaциje, дaтум издaвaњa легитимације и рубрику зa нaпoмeнe. Eвидeнциja o издaтим лeгитимaциjaмa вoди сe нa Обрaсцу који је Прилог брoj 2 овог правилника и чини његов сaстaвни дeo. Члaн 6. Легитимација служи за идентификацију помоћника јавног извршитеља и он је дужан да је покаже на захтев странака, учесника у поступку и трећих лица, приликом предузимања радњи којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење. Помоћник јавног извршитеља користи легитимацију само у време док предузима радње извршења или обезбеђења. Члaн 7. Ако помоћник јавног извршитеља изгуби, оштети или на други начин остане без легитимације он о томе без одлагања, писмено обавештава јавног извршитеља. Јавни извршитељ у даљем року од три дана о томе oбaвeштaвa Комору писаним путeм, која издаје помоћнику јавног извршитeљa дупликaт легитимације. Јавни извршитељ чији помоћник прoмeни имe или прeзимe бeз oдлaгaњa о томе oбaвeштaвa Комору, кojа му издaje нoву лeгитимaциjу, бришe пoстojeћи рeгистaрски брoj легитимације из евидeнциje о издатима легитимацијама и издaje нoву лeгитимaциjу сa нoвим рeгистaрским брojeм. Помоћник јавног извршитеља, даном престанка радног односа, односно премештаја на друге послове, предаје легитимацију јавном извршитељу, који о томе oбaвeштaвa Комору писаним путeм и враћа легитимацију у рoку oд пет дaнa од дана настале промене у статусу помоћника. Комора бришe пoстojeћи рeгистaрски брoj легитимације из евидeнциje о издатим легитимацијама и уништава исту. Члaн 8. Зaмeњeнe и врaћeнe лeгитимaциje нa крajу свaкe кaлeндaрскe гoдинe уништaвa пoсeбнa кoмисиja сaстaвљeнa oд три члaнa, кojу oбрaзуje председник Коморе. Зaмeњeнe и врaћeнe лeгитимaциje уништaвajу сe механичким путем, о чему се сaстaвљa зaписник кojи пoтписуjу сви члaнoви кoмисиje. Члан 9. Легитимације помоћника извршитеља издате на основу Прaвилникa o изглeду и садржини легитимације помоћника извршитеља, враћају се јавном извршитељу који их је издао у тренутку пријема легитимације издате у складу са овим правилником. Члaн 10. Дaнoм ступања на снагу oвoг прaвилникa прeстaje дa вaжи Прaвилник o изглeду и садржини легитимације помоћника извршитеља. Члaн 11. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу по добијању сагласности Министарства правде и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 252. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/20), по прибављеној сагласности министра правде, Скупштина Коморе извршитеља доноси ПРАВИЛНИК о садржини и начину подношења захтева извршног повериоца Комори извршитеља за одређивање надлежног извршитеља, садржини одговора Коморе извршитеља и начину достављања одговора Коморе извршитеља извршном повериоцу "Службени гласник РС", број 7 од 23. јануара 2015. Члан 1. Овим правилником уређује се садржина и начин подношења захтева извршног повериоца за одређивање надлежног извршитеља коме ће се поднети предлог за извршење на основу веродостојне исправе из члана 252. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, садржина одговора и начин достављања одговора Коморе извршитеља извршном повериоцу. Члан 2. Речи и изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: – „извршни поверилац” је физичко или правно лице које обавља комуналну или сличну делатност, а чије се потраживање остварује у поступку извршења, – „висина потраживања” представља износ главног дуга, – „.xls формат” јесте фајл екстензија подобна за рад у више апликативних софтвера који подржавају њено креирање, мењање, отварање и чување. Члан 3. Пре подношења предлога за извршење надлежном извршитељу, извршни поверилац је у обавези да Комори извршитеља упути захтев за одређивање извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење на основу веродостојне исправе. Захтев из става 1. овог члана се подноси у електронској форми, у .xls формату на обрасцу 1 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Образац 1 у општем делу садржи податке повериоца и то: пун назив, седиште, МБР, ПИБ (огранак, пословна јединица) као и укупан број предлога за извршење по предметном захтеву. Образац 1 у посебном делу садржи: референтни број, датум, висину потраживања, име, односно назив дужника, адресу, поштански број, место, општину, назнаку да ли се ради о правном лицу, односно предузетнику или физичком лицу, као и МБР и ПИБ правног лица односно предузетника. Члан 4. Комора извршитеља је дужна да одговори на захтев извршног повериоца у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Уколико је број предлога за извршење наведених у захтеву извршног повериоца мањи од броја извршитеља надлежних за поступање, одређивање извршитеља по првом следећем захтеву извршног повериоца започеће од првог наредног извршитеља уписаног у Именик извршитеља после извршитеља који је последњи одређен. Члан 5. Након одређивања извршитеља, Комора извршитеља ће о томе обавестити извршног повериоца електронским путем на обрасцу 2 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Образац садржи све податке из обрасца 1, као и регистрациони број предмета у Комори извршитеља, име и презиме извршитеља, број легитимације извршитеља и датум одређивања извршитеља као и укупан број предмета извршног повериоца за који је одређен. Комора извршитеља образац 2 из става 1. овог члана доставља и извршитељима који су одређени да поступају по предлозима за извршење. На интернет страници Коморе извршитеља, сви извршитељи имаће приступ посебном одељку где ће моћи да изврше увид у сваки захтев повериоца, као и одговор Коморе извршитеља. Члан 6. У року од три дана од дана пријема предлога за извршење, односно у року од осам дана од дана пријема обавештења из члана 5. овог Правилника, извршитељ обавештава Комору извршитеља о примљеним предлозима, односно о предлозима који нису поднети, и то електронским путем на обрасцу 3 који је одштампан уз овај правилник и чини његов састави део. Образац 3 садржи све податке из обрасца 2, за предлоге за извршење које је извршитељ примио, као и број предмета који се води код извршитеља и датум пријема предлога за извршење. Поред ознака оних предлога за извршење које није примио, а одређен је за поступање, извршитељ у образац 3. уноси назнаку да предлог није примљен. Извршитељ који је одређен за поступање, а није примио предлоге за извршење, приликом првог наредног поступка одређивања извршитеља имаће предност, на тај начин што ће прво њему бити додељен онај број предлога за извршење који у претходној расподели није примио, након чега ће се приступити одређивању извршитеља по азбучном реду, у складу са Законом о извршењу чланом 4. овог правилника. Комора извршитеља ће упоређивати податке које извршитељи достављају у обрасцу 3 са подацима којима располаже Комора и утврђивати евентуалне неправилности у раду извршитеља, а посебно поступање извршитеља супротно члану 252. Закона о извршењу и обезбеђењу. Члан 7. Послове поступања по захтевима извршних поверилаца и послове праћења одређивања извршитеља обавља стручна служба Коморе извршитеља, у складу са општим актима Коморе извршитеља. Контролу над обављањем послова наведеним у ставу 1. овог члана врши председник Коморе извршитеља. О спровођењу поступка одређивања извршитеља прописаним Законом о извршењу и обезбеђењу и овим правилником, председник Коморе извршитеља доставља извештај Извршном одбору и Надзорни одбору Коморе извршитеља. Извештај из става 4. овог члана доставља четири пута годишње за сваки квартал и то до 5. дана у месецу за претходни квартал. За уредно и редовно поступање по захтевима извршних поверилаца, као и за праћење поступка одређивања извршитеља одговорни су председник Коморе извршитеља и Извршни одбор Коморе извршитеља. Члан 8. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу чл. 514. и 517. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 106/15, у даљем тексту: Закон), Скупштина Коморе јавних извршитеља на ванредној седници одржаној 19. новембра 2016. године, доноси ЕТИЧКИ КОДЕКС јавних извршитеља "Службени гласник РС", број 105 од 26. децембра 2016. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Кодекса Члан 1. Полазећи од Општих начела и стандарда професионалне етике Међународне уније судских извршитеља и Глобалног кодекса извршења, Етичким кодексом јавних извршитеља (у даљем тексту: Кодекс) уређују се општа начела и стандарди професионалног и етичког поступања којима се у раду руководе јавни извршитељи ради јачања њиховог професионализма и моралности, а имајући у виду изузетан значај делатности јавних извршитеља као службе од јавног поверења и начела владавине права. Примена одредаба Кодекса Члан 2. Правила прописана овим Кодексом обавезују све јавне извршитеље и заменике јавних извршитеља. Јавни извршитељ дужан је да се за време и ван обављања делатности понаша у складу са правилима прописаним овим кодексом. Достојност Члан 3. Достојност подразумева моралне особине које јавни извршитељ треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Моралне особине које јавног извршитеља чине достојним су, између осталог: поштење, савесност, правичност, достојанственост, искреност, истрајност и узорност. Извршитељ мора да се уздржава од неприкладног понашања, у сваком тренутку да поступа у складу са моралним стандардима своје професије и да штити професионални и лични углед, као и углед професије. У својим актима, обраћању, понашању и говору јавни извршитељ је дужан да води рачуна о професионалној и општој култури и да сваким својим поступком очува част и углед јавноизвршитељске професије. Простор, уређење и ознаке канцеларије јавних извршитеља одговарају значају и угледу професије. Јавни извршитељ је дужан да службене радње обавља у одећи која је примерена достојанству јавноизвршитељске професије, као и да обезбеди да запослени у његовој канцеларији буду примерено одевени. Јавни извршитељ, по правилу, делатност врши у својој канцеларији, а изузетно изван канцеларије у случајевима прописаним законом. II. НАЧЕЛА Независност Члан 4. Јавни извршитељ предузима јавноизвршитељске радње независно, у складу са својим уверењем, придржавајући се Устава, потврђених међународних уговора, закона и других општих аката. Јавни извршитељ je дужан да поступа независно и да својим понашањем доприноси јачању ауторитета и угледа професије јавних извршитеља, супротстављајући се свим евентуланим незаконитим притисцима на његов рад. Јавни извршитељ је дужан да чува своју независност и поступа у складу са личним и професионалним интегритетом и ауторитетом, руководећи се дужностима прописаним Законом и другим општим актима. На рад јавног извршитеља не смеју утицати политичка или верска уверења, нити национална, расна или етничка припадност или било који други облик дискриминације по било ком личном својству странке или учесника у поступку и дужан је да се одупре сваком утицају приватних интереса и/или политичком и јавном притиску. Јавни извршитељ не сме довести себе у положај личне, финансијске или било које друге врсте зависности. У случају да два или више јавних извршитеља обављају делатност у истим просторијама уз коришћење истих техничких и људских ресурса, сваки јавни извршитељ задржава самосталност и независност у свом раду. Јавни извршитељ не може обављати делатност у просторијама у којима делатност обављају јавни бележници, адвокати, стечајни управници и друга лица која обављају делатности које су по својој природи такве да могу довести у сумњу постојање било које врсте утицаја на независност и објективност јавног извршитеља. Стручност Члан 5. Јавни извршитељ обавља делатност стручно у складу са Законом и другим општим актима, тако да својим радом и понашањем оправдава и учвршћује поверење странака, грађана, судова и других државних органа. Јавни извршитељ је дужан да се стручно усавршава у складу са општим актима Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора), да стално прати прописе, судску и јавноизвршитељску праксу и стручну литературу, као и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање не занемарујући ниједну област права. Јавни извршитељ је дужан да се стара да лица која раде у његовој канцеларији у својству заменика и помоћника јавног извршитеља владају свим знањима и вештинама потребним за квалитетно обављање послова који су им поверени. Јавни извршитељ је дужан да омогући својим заменицима и помоћницима стручно усавршавање ради квалитетног обављања поверених послова. Непристрасност и једнако поступање Члан 6. Јавни извршитељ једнако и непристрасно поступа према свим странкама и другим лицима у поступку. Приликом предузимања радњи извршења и обезбеђења, јавни извршитељ поступа једнако без обзира на расу, вероисповест, националност, етничку припадност, пол, сексуалну оријентацију, друштвени или финансијски статус или неко друго лично својство лица у поступку. Јавни извршитељ је дужан да нарочито води рачуна о околностима које доводе у сумњу његову непристрасност и да у случају постојања таквих околности поступи у складу са законом предвиђеном процедуром за изузеће јавног извршитеља. Одредбе овог члана сходно се примењују на запослене у канцеларији јавног извршитеља. Савесност Члан 7. Јавни извршитељ је дужан да своју делатност обавља савесно. Јавни извршитељ обавља делатност савесно ако поступа брижљиво, марљиво и благовремено, испуњавајући све своје дужности у законским роковима, уз поштовање личности и права странака и учесника у поступку. Ефикасност и економичност Члан 8. Јавни извршитељ обавља делатност ефикасно ако поштује утврђене рокове и обезбеђује делотворно и економично обављање послова и испуњава своје обавезе у оквиру поверених овлашћења и дужности. Приликом предузимања појединачних радњи, јавни извршитељ поступа на начин који је најекономичнији и који, с обзиром на конкретан случај, узрокује најмање трошкова. Јавни извршитељ ће у трошкове поступка извршном повериоцу признати трошкове само за радње које су довеле до идентификовања најцелисходнијег средства извршења и којима се са што мање радњи у најкраћем року окончава поступак извршења. Сразмерност Члан 9. Приликом предузимања појединачних радњи, јавни извршитељ води рачуна о сразмери између висине обавезе и средстава и предмета извршења, односно обезбеђења, као и о висини трошкова који настају предузимањем тих радњи. Законитост Члан 10. Приликом вршења радњи у оквиру својих овлашћења и дужности, јавни извршитељ је дужан да се придржава Устава, закона и других општих аката. Јавни извршитељ је дужан да се уздржи од: 1) употребе средстава за намирење новчаног, односно остварење неновчаног потраживања, која нису прописана Законом; 2) најављивања или предузимања радњи које Законом нису дозвољене; 3) употребе недозвољене принуде, претње, преваре или довођења у заблуду странака или других лица у поступку; 4) примене физичког насиља; 5) коришћења свог звања и/или положаја ради остваривања личних интереса или других интереса који нису прописани Законом; 6) донација правним или физичким лицима, као и од спонзорисања појединих догађаја или активности у циљу директне или индиректне рекламе или личне промоције. Јавни извршитељ се стара о организацији и вођењу послова у складу са Законом и другим општим актима. Јавни извршитељ одговара за рад својих заменика и помоћника. Јавни извршитељ одговара за штету коју помоћник јавног извршитеља проузрокује при предузимању радњи извршења или обезбеђења. Јавни извршитељ и заменик одговарају солидарно за штету коју заменик јавног извршитеља проузрокује својим радом. Јавни извршитељ је дужан да јавном тужиоцу пријави кривично дело које се гони по службеној дужности, о којем је обавештен или је за њега сазнао на други начин, односно да надлежном државном органу пријави постојање основане сумње да је учињено друго кривично дело или прекршај за које је сазнао у обављању службене делатности. Јавност рада Члан 11. Јавни извршитељ је дужан да суду, Министарству надлежном за правосуђе (у даљем тексту: Министарство), другим државним органима и органима Коморе учини доступним све податке о свом раду у складу са Законом и другим општим актима. Неспојивост Члан 12. Јавни извршитељ је дужан да се уздржи од обављања послова и функција који су неспојиви са пословима извршења и обезбеђења, вршења јавних функција, функција у органу управљања или надзорних функција у привредним друштвима или установама, обављања послова обезбеђења, бављења адвокатуром или јавним бележништвом, било којим другим плаћеним занимањем, политичким активностима, као и других послова који су неспојиви или могу да нашкоде угледу професије јавних извршитеља, у складу са актом који доноси Комора. Јавни извршитељ може обављати научне, стручне, уметничке, спортске, хуманитарне и образовне активности, посредовати у мирном решавању спорова, обављати послове судског преводиоца, као и обављати активности у Комори и међународним удружењима јавних извршитеља, али у мери и обиму у којем се не угрожава начело савесности из члана 8. овог кодекса. Сукоб интереса Члан 13. Јавни извршитељ не сме да предузима радње у поступку у коме он или неко од његових заменика или помоћника има имовински или други интерес, осим у случају наплате накнаде трошкова и накнаде за рад јавног извршитеља у складу са Законом и Јавноизвршитељском тарифом. Јавни извршитељ мора без одлагања да писаним путем обавести странке у поступку о стварном или могућем сукобу интереса током поступка извршења. Забрана рекламирања Члан 14. Јавног извршитеља треба да препоручују искључиво знање које је показао, успех који је остварио и углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем. Јавни извршитељ истиче на згради у којој је његова канцеларија таблу, чије димензије не смеју бити веће од 50 x 50 cm, која садржи назив и грб Републике Србије, назив „јавни извршитељ” и његово име и презиме. Ако је седиште јавног извршитеља у јединици локалне самоуправе у којој је у службеној употреби језик и писмо националне мањине, на табли се назив „јавни извршитељ” исписује и на њеном језику и писму. Ради лакше уочљивости и приступа канцеларији јавног извршитеља, поред табле из става 2. овог члана, јавни извршитељ може имати највише још две обавештајне табле димензија не већих од 45 x 25 cm које садрже и текст: јавни извршитељ, путоказ, као и ознаку адресе, грађевинске јединице, спратности, броја и радног времена канцеларије јавног извршитеља. Забрањена је презентација пословања канцеларије јавног извршитеља путем писаних или електронских медија, као и коришћење било ког вида web апликација у циљу обавештавања јавности о раду јавног извршитеља, осим апликација Коморе јавних извршитеља. Посетнице јавног извршитеља морају бити стандардног облика и величине, а могу садржати назив и грб Републике Србије, назив „јавни извршитељ”, његово име и презиме, адресу седишта канцеларије, број телефона и електронску адресу јавног извршитеља. Јавни извршитељ има право да посетнице штампа и на језику националних мањина са подручја суда за који је именован, као и на на једном од језика који се употребљава у комуникацији са Међунардном унијом јавних извршитеља. Забрањено је давање посетница правним и физичким лицима у већем броју или на начин и у сврху која би се могла схватити као рекламирање. Сматраће се да јавни извршитељ крши забрану рекламирања нарочито кад: истиче, дели или у медијима и другом виду масовне комуникације објављује саопштења којима нуди своје услуге или не спречава да такве понуде буду унете у пропагандни материјал било ког правног или физичког лица, организује или користи услуге посредника, агената, запослених у својој канцеларији или трећих лица који га рекламирају, а посебно када у ту сврху договора или нуди било какав вид користи због прибављања странака, као и када Комори не пријави лица која му се обраћају у циљу нуђења таквих услуга, означава канцеларију, њен штампани материјал и друга обележја на претерано упадљив, неуобичајен и неодмерен начин, даје правне савете путем јавних гласила, на јавним скуповима или изван своје канцеларије, тражи да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне брошуре или каталоге као јавни извршитељ или јавни извршитељ који се нарочито истиче, на сензационалистички или самохвалисав начин представља у јавности своје способности и успехе, јавно истиче и појављује се у штампаним и другим медијима са пренаглашеним истицањем својства јавног извршитеља или на други начин који би се могао схватити као рекламирање. У циљу информисања јавности допуштена су искључиво обавештења о правилима и току поступка извршења, у облику и на начин којим се поштује једнакост међу јавним извршитељима, афирмише и промовише јавноизвршитељска професија у целини и не сматра се рекламирањем изношење основних података о јавном извршитељу и резултатима његовог рада од стране Коморе, под условима који су једнаки за све јавне извршитеље. Трошкови поступка и накнада за рад Члан 15. Јавни извршитељ не сме да уговара или наплаћује накнаду која није прописана законом или подзаконским актима, нити да наплаћује накнаду у износу већем или мањем од прописаних износа. Јавни извршитељ не сме да уговара или предузима радње у поступку извршења или обезбеђења без предујмљивања трошкова, а у циљу прибављања већег обима посла. Финансијско пословање Члан 16. Јавни извршитељ је дужан да у финансијском пословању поступа савесно и пажљиво и да пренос средстава на одговарајуће рачуне врши у складу са законом и другим општим актима. III. ПОСТУПАЊЕ ПРЕМА ДРУГИМ ЈАВНИМ ИЗВРШИТЕЉИМА И УЧЕСНИЦИМА У ПОСТУПКУ Односи са странкама и учесницима у поступку Члан 17. Јавни извршитељ, његови заменици и запослени у канцеларији су дужни да се према свим учесницима у поступку односе са поштовањем. Јавни извршитељ своју делатност обавља поштујући права и достојанство странака и учесника у поступку. Јавни извршитељ не дозвољава да он, његови заменици или помоћници у односима са странкама и учесницимау поступку извршења, односно поступку обезбеђења, испољавају било какву блискост, ароганцију, увредљив или понижавајући однос. Јавни извршитељ је дужан да се уздржава од изношења вредносних судова о странкама и учесницима у поступку. Јавни извршитељ једнако поступа према свим извршним повериоцима у складу са Законом и обезбеђује благовремено и делотворно спровођење извршења. Јавни извршитељ има право да забрани приступ канцеларији особама под дејством алкохола, под утицајем дрога и других психоактивних супстанци, као и особама које се не повинују захтевима јавног извршитеља и очигледно се агресивно понашају. Јавни извршитељ поступа с дужном пажњом и улаже све разумне напоре да спроведе извршење и не руководи се једино и искључиво својим финансијским интересом у конкретном предмету. Пружање података и обавештења странкама и учесницима у поступку Члан 18. Кад год је то нужно, јавни извршитељ ће странкама и другим учесницима у поступку извршења односно обезбеђења, појаснити правне последице радњи које предузима. Забрањено је довођење или одржавање странака и учесника у поступку у заблуди у погледу овлашћења, квалификација, искуства и способности јавног извршитеља. Јавни извршитељ странкама и учесницима у поступку извршења односно обезбеђења, пружа једнак приступ информацијама у вези са предметом, као и информацијама о продаји ствари, у складу са законским одредбама. Јавни извршитељ доставља јасне и разумљиве информације о спроведеним активностима и прикупљеним подацима у вези са предметом странци на коју се информације односе само на њен захтев и само када је то прописано законом. Јавни извршитељ на јасан и прецизан начин сачињава све дописе које упућује странкама и другим учесницима у поступку извршења, односно обезбеђења. IV. ПОНАШАЊЕ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА У ЈАВНОСТИ Опште одредбе Члан 19. Својим изгледом, облачењем и понашањем јавни извршитељи, запослени у канцеларијама јавних извршитеља и Комори, треба да чувају свој углед и доприносе угледу професије у друштву. Јавни извршитељ се уздржава од одлазака на места, контаката и учешћа у организацијама који доводе у сумњу његово поштење и нарушавају његов углед и престиж професије. Извршитељ не користи ауторитет професије и Коморе извршитеља ради остварења сопствених интереса. Понашање јавних извршитеља Члан 20. Јавни извршитељ се не сме понашати недолично. Јавни извршитељ својим понашањем и манирима представља узор за запослене у својој канцеларији. Односи са трећим лицима и институцијама Члан 21. Јавни извршитељ своје односе са свим трећим лицима и институцијама заснива на узајамном уважавању, поштовању и помагању. Јавни извршитељ се у контактима са трећим лицима и институцијама понаша на начин којим јача ауторитет професије јавних извршитеља. Јавни извршитељ се мора одупрети сваком покушају странака и учесника у поступку, трећих лица и/или органа власти и институција, да врше посредни или непосредни утицај на његову делатност у вези са поступком извршења и поступком обезбеђења. Јавни извршитељ обавештава Извршни одбор о свим проблемима које настану у интеракцији са трећим лицима, укључујући и органе власти и институције, а Одбор предузима одговарајуће активности ради превазилажења тих проблема. Односи са медијима и медијски наступи Члан 22. Званичне информације о политици и делатности Коморе и мишљењима о прописима које доноси Комора медијима доставља председник Коморе или лице које је на то овлашћено Статутом и осталим актима Коморе. Званичне информације о делатностима и активностима организационе јединице Коморе медијима доставља председник Савета организационе јединице Коморе или лице које председник Савета организационе јединице за то изричито овласти, и исте не могу бити у супротности са пословањем, актима и ставовима Коморе. Учешће на јавним скуповима Члан 23. Јавни извршитељ не може у том својству учествовати у јавним активностима, уколико би то учешће могло нарушити углед професије јавних извршитеља. Јавни извршитељ се уздржава од поступака на јавним местима, као и наступа и давања изјава медијима који би могли нарушити углед и компромитовати другог јавног извршитеља, учесника у поступку, државни орган или институцију. Повредом професионалне етике се сматра сваки професионални и лични сукоб или спор између јавних извршитеља за који шира јавност сазна и који није решен на начин прописан Законом или овим Кодексом. Недопуштена пракса Члан 24. Јавни извршитељ не сме да прихвати било какву корист која му не припада, укључујући поклон, новчани зајам, донацију, услугу, спровођење другог поступка извршења, односно обезбеђења, обећање посла, савет који се даје са њим повезаном лицу и који изазива сумњу у његову независност и непристрасност. Сматра се да свака повреда професионалне етике из става 1. овог члана доводи до тешког угрожавања угледа јавних извршитеља. Вршење јавних овлашћења Члан 25. Јавни извршитељ је дужан да се стварно и стално бави јавним извршитељством и да поверена овлашћења врши одговорно и достојанствено, користећи све расположиве материјалне и људске ресурсе. V. СОЛИДАРНОСТ ИЗМЕЂУ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА Односи са другим јавним извршитељима Члан 26. Јавни извршитељ се руководи начелима лојалности, поштовања и коректности у односима са својим колегама и не толерише понашање којима се нарушава њихово достојанство и права. Он не сме да нарушава углед нити дискредитује професионалну делатност својих колега својим поступцима, критичким изјавама или увредљивим судовима. Јавни извршитељ исказује солидарност према сваком свом колеги јавном извршитељу, тиме што не сме да саветује странке, учеснике, нити трећа лица о радњама (поступку извршења) које спроводи било који други извршитељ, нити да сачињава писмена и сл. Све евентуалне спорове јавни извршитељи решаваће међу собом на цивилизован и културан начин, лично или уз посредовање органа Коморе, којима ће се обратити пре тражења заштите или интервенције суда, Министарства или неког другог надлежног органа. Јавни извршитељ ће обавестити дисциплинског тужиоца Коморе и дисциплинског тужиоца Министарства о сваком поступању другог јавног извршитеља, које је у супротности са принципима и стандардима професионалног и етичког понашања прописаног овим кодексом. Нелојална конкуренција Члан 27. Јавном извршитељу није дозвољено ни на који начин, посредно или непосредно, да даје део накнаде трошкова или накнаде за рад, други новчани износ или било какву другу корист странкама у поступку или другим физичким или правним лицима ради прибављања или задржавања добијеног посла. Није дозвољено привлачити странке нуђењем бесплатног вршења извршних радњи или по нижој тарифи. Није дозвољена сарадња са лицима која у замену за материјалну корист извршном повериоцу намећу избор конкретног јавног извршитеља. Сматра се да је јавни извршитељ који је отворио испоставу канцеларије изван свог подручја надлежности прописаног Законом повредио професионалну етику. Професионалну етику је повредио и јавни извршитељ који на територији за коју је именован или на подручјима других судова, за које није именован, прибавља корист преко других јавних извршитеља. Није дозвољено користити бивши или садашњи положај у неком од органа Коморе или организационих јединица Коморе у сврху прибављања послова или материјалне користи себи или другом јавном извршитељу, било лично, било посредством било ког физичког или правног лица. Однос јавног извршитеља и органа надлежних за вршење надзора над његовим радом Члан 28. Јавни извршитељ је дужан да органима надлежним за вршење надзора над његовим радом омогући да радње из њихове надлежности, прописане Законом и подзаконским актима, предузимају ефикасно и без икаквог ометања. Однос са Комором Члан 29. Јавни извршитељ пружа помоћ и подршку органима и радним телима Коморе. Јавни извршитељ спроводи одлуке и акте које доносе органи и радна тела Коморе. Јавни извршитељ учествује на радним састанцима и у осталим активностима које Комора организује, изузев кад је спречен услед непредвиђених и хитних послова о чему благовремено мора да обавести надлежни орган Коморе. Обавезе чланова органа и радних тела Коморе Члан 30. Члановима органа и радних тела Коморе није допуштено да врше овлашћења у друге сврхе осим оних које им је Комора поверила. Недопуштене радње у смислу става 1. овог члана означавају све радње којима се крше одредбе и начела Закона, Статута Коморе, Кодекса и других општих аката Коморе. Јавни извршитељ изабран у органе и радна тела Коморе дужан је да учествује у раду тих органа, односно тела, а нарочито да присуствује седницама истих, изузев када је спречен услед непредвиђених и хитних послова о чему благовремено мора да обавести надлежни орган Коморе. VI. МЕХАНИЗМИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЕТИЧКОГ КОДЕКСА Етички комитет Члан 31. Ради спровођења и унапређења одредаба овог кодекса, при Комори се, као стално радно тело, оснива Етички комитет. Етички комитет има пет чланова, који се бирају из редова јавних извршитеља. Чланове Етичког комитета бира Извршни одбор. Мандат чланова Етичког комитета траје четири године. Етички комитет именује председника Етичког комитета из редова својих чланова. Етички комитет усваја ставове и мишљења у оквиру својих надлежности. Извршни одбор доноси Пословник о раду Етичког комитета, којим се ближе уређује рад Етичког комитета. Дужности Етичког комитета Члан 32. Етички комитет је овлашћен да: 1) прикупља, класификује, анализира и процењује информације о раду и понашању јавних извршитеља ради унапређења примене Кодекса; 2) разматра постојећу професионалну праксу јавних извршитеља; 3) даје предлоге за унапређење Кодекса на основу утврђене праксе јавних извршитеља и измена и допуна правног, организационог, друштвеног и економског оквира професије јавних извршитеља и 4) израђује годишњи извештај о свом раду и подноси га Скупштини Коморе. Посредовање Етичког комитета Члан 33. Етички комитет може да овласти неког од својих чланова да посредује у решавању спорова између два или више јавних извршитеља, уз њихову писану сагласност поднету Етичком одбору. Дисциплинска одговорност Члан 34. Овај кодекс заснован је на етичким и правним начелима. Чланови Коморе који не поштују одредбе Кодекса подлежу дисциплинској одговорности у складу са Законом и Статутом. VII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Члан 35. Овај кодекс ступа на снагу по добијању сагласности Министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 58. став 1. тачка 1) Статута Коморе јавних извршитеља („Службени гласник РС”, број 105/16), Савет организационе јединице са седиштем у Крагујевцу (у даљем тексту: Савет) на другој редовној седници, одржаној 9. децембра 2017. године у Крагујевцу, доноси ПОСЛОВНИК о раду Савета "Службени гласник РС", број 66 од 29. августа 2018. Опште одредбе Члан 1. Пословником о раду Савета (у даљем тексту: Пословник) уређује се рад Савета, а посебно припремање седница Савета, њихово сазивање и доношење одлука на седници, права и дужности чланова Савета, председника и заменика председника Савета и друга питања од значаја за рад Савета. Савет организационе јединице Члан 2. Савет је орган Организационе јединице са седиштем у Крагујевцу чији чланови су сви јавни извршитељи именовани за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Пожаревцу, Ужицу, Чачку. Савет одлучује о питањима из своје надлежности у складу са Статутом Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Статут). Савет врши послове из свог делокруга на седницама којима могу присуствовати чланови Савета и други чланови Коморе јавних извршитеља (у даљем тексту: Комора) по позиву председника Савета. Сва лица која присуствују седници Савета дужна су да се придржавају одредаба овог пословника. Председник Савета Члан 3. Председник Савета представља и заступа Савет, стара се о томе да Савет ради и послује сагласно Закону о извршењу и обезбеђењу и Статуту, организује, сазива и руководи седницом Савета и обавља друге послове одређене Статутом и овим пословником. Изборе за председника Савета расписује Савет. Одлука о расписивању избора за председника Савета се објављује на интернет страници Коморе. Кандидат за председника Савета је лице чију кандидатуру својим потписима подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру само једног кандидата за председника Савета. На питања избора и престанка функције председника Савета, која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције председника Скупштине Коморе. Заменик председника Савета Члан 4. Заменик председника Савета замењује председника Савета када је он спречен или одсутан и обавља дужност председника Савета када је истом престао мандат, а нови председник Савета није изабран односно док нови председник Савета не буде изабран. На избор и престанак функције заменика председника Савета примењују се одредбе овог пословника о избору председника Савета, односно сходно се примењују одредбе Статута о избору и престанку функције заменика председника Скупштине Коморе. У случају спречености или одсуства председника и заменика председника Савета, председник Савета може да овласти другог члана Савета да представља и заступа Савет. Одржавање седнице Члан 5. Савет ради у редовним и ванредним седницама. Члан 6. Редовна седница Савета сазива се и одржава најмање два пута годишње. Прва редовна седница Савета одржава се првог радног дана у месецу априлу а друга редовна седница одржава се првог радног дана у месецу децембру. Седнице Савета које се одржавају између редовних седница су ванредне. Захтев за сазивање седнице Савета може да поднесе председнику Савета сваки члан Савета, у било које време. Ванредна седница Савета обавезно се сазива када то захтева најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника Савета. Захтев за одржавање ванредне седнице мора бити састављен у писаној форми са предлогом дневног реда и материјалом, који се односи на предлог. Председник Савета је дужан да сазове ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема писаног захтева за њено сазивање, који је поднела 1/6 чланова Савета. Сазивање седнице Савета и начин рада Члан 8. Позив за седницу Савета се доставља свим члановима Савета електронском поштом, на званично пријављене и-мејл адресе и објављује на интернет страници Коморе, најкасније осам дана пре дана одређеног за одржавање редовне седнице, односно најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање ванредне седнице. Позив садржи: време и место одржавања седнице, предлог дневног реда седнице и друге податке неопходне за одржавање седнице Савета. Ако је предложена измена аката из надлежности Савета, уз позив за седницу се прилаже и текст предлога тих аката. Уз позив за седницу Савета достављају се и предлози одлука и материјал који се односи на предлог дневног реда Члан 9. Савет пуноважно ради и одлучује уколико седници Савета присуствује већина од укупног броја чланова Савета (кворум за одржавање седнице Савета). Члан 10. Сваки члан Савета има право предлагања тачки дневног реда најкасније три дана од дана заказивања седнице Савета. Предлог дневног реда седнице Савета припрема председник Савета или друго лице које он овласти. Члан 11. Седницу Савета сазива председник Савета, а у случају његове спречености заменик председника Савета. Право сазивања ванредне седнице Савета има и члан Савета кога за то овласти најмање 1/6 свих чланова Савета, уколико председник или заменик председника не сазову ванредну седницу Савета у року од пет радних дана од дана пријема захтева најмање 1/6 чланова Савета за њено сазивање. Ванредна седница Савета мора се одржати најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке о њеном сазивању. Седница се сазива одлуком о сазивању седнице, која обавезно садржи: место и време одржавања седнице, предлог дневног реда, и по потреби личне податке лица која треба позвати на седницу. Члан 12. Седнице Савета одржавају се у седишту организационе јединице. Изузетно, председник Савета може одлучити да се седница одржи и ван седишта Организационе јединице уколико за то постоје оправдани разлози које председник образлаже члановима Савета у Одлуци о сазивању седнице. Права и дужности председавајућег седницом и чланова Савета Члан 13. Председавајући седницом Савета обавља следеће послове: – именује верификациону комисију од три члана из реда чланова Савета за утврђивање кворума за рад и бројање гласова; – именује лице које води записник на седници; – стара се о одржавању реда на седници; – изриче мере за повреду реда на седници; – потписује одлуке Савета и записник са седнице; – обавља друге послове у складу са овим пословником. Члан 14. Члан Савета има право има право и обавезу да присуствује седницама Савета и да активно учествује у раду седнице. Члан Савета има право да од председника или другог овлашћеног лица тражи потребна обавештења, информације и материјал у вези са радом Савета. Члан Савета има право да на седници јасно и аргументовано говори у вези са питањима која су на дневном реду седнице, право да учествује у претресу предлога одлука и других питања која су на дневном реду седнице. Уколико је члан Савета из било ког разлога спречен да присуствује и да активно учествује у раду Савета, обавезан је у виду пуномоћја да овласти свог заменика или свог помоћника који ће га заступати, односно који ће присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду и вршити право гласа у име и за рачун члана Савета, односно свог властодавца, до завршетка седнице Савета по свим тачкама дневног реда. Пуномоћје из става 2. овог члана се даје, као пуномоћје за гласање по свим тачкама дневног реда, и обавезно мора да садржи датум, време и место одржавања седнице Савета, као и назив седнице (број и врсту – редовна, ванредна). Пуномоћник је обавезан да примерак пуномоћја у оригиналу достави верификационој комисији непосредно пре почетка седнице Савета. Пуномоћје важи само за седницу Савета за коју је дато. Уколико члан Савета неоправдано не присуствује заказаној седници Савета, нити опуномоћи свог заменика или помоћника, који ће у његово име и за његов рачун као пуномоћник присуствовати седници Савета, активно учествовати у њеном раду, сматра се да је извршио лакшу дисциплинску повреду из члана 65. став 1. тачка 4) Статута, о чему се у року од осам дана обавештава дисциплински тужилац Коморе. Изузетно, у случају оправдане спречености члана Савета, као и његових заменика или помоћника да у својству пуномоћника присуствују и учествују у раду Савета, члан Савета у року од пет дана од завршетка седнице Савета, односно одмах након престанка разлога који су изазвали оправдану спреченост и немогућност обавештавања о разлозима, доставља писаним путем председнику Савета обавештење о оправданој спречености са доказима који се односе на разлоге спречености. Председник Савета без одлагања доставља обавештења са доказима дисциплинском тужиоцу. Ток седнице и одлучивање Члан 15. Седницом председава председник Савета. У случају спречености председника Савета, седницом председава заменик председника, а по потреби и друга овлашћена лица. Ако су председник и заменик председника Савета спречени да врше своју функцију, а нема другог овлашћеног лица, седницом Савета председава најстарији од присутних чланова Савета. Председавајући отвара седницу и преко верификационе комисије утврђује да ли седници присуствује довољан број чланова Савета за одржавање седнице (кворум). Уколико председавајући констатује да у време које је одређено за почетак седнице, у сали за седнице, није присутна већина свих чланова Савета, седница се одлаже за један сат. Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада, седница Савета се поново сазива. Поновљена седница Савета ће бити одржана у року не краћем од осам дана, нити дужем од 15 дана, од дана за који је била заказана. Кворум за рад и пуноважно одлучивање на поновљеној седници Савета чини 1/3 од укупног броја чланова Савета. Постојање кворума се утврђује увек пре одлучивања о свакој тачки дневног реда. Члан 16. Пре утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне седнице. Савет о записнику одлучује без расправе. Члан 17. Дневни ред седнице утврђује Савет. Изузетно из разлога хитности, пре одлучивања о предложеном дневном реду, најмање 1/6 чланова Савета, председник и заменик председника могу предложити измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председавајућем, у писаној форми уз образложење разлога хитности. Члан 18. О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се расправа у којој могу учествовати само: – предлагач, односно представник предлагача промене предложеног дневног реда, који је означен у писаном предлогу који се доставља председавајућем; – предлагачи појединих тачака дневног реда. Учешће у расправи може трајати најдуже пет минута, а овлашћени учесници расправе не могу се поново јавити за реч. Члан 19. Савет одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда. Нове тачке које су унете у предлог дневног реда на основу предлога за допуну дневног реда, увршћују се у предлог дневног реда по редоследу предлагања. О дневном реду у целини, Савет одлучује без расправе. Члан 20. По усвајању дневног реда, прелази се на разматрање и расправу посебно по свакој тачки дневног реда. По отварању расправе по свакој тачки дневног реда, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају: – предлагач тачке дневног реда, односно овлашћени представник предлагача, који добија реч кад је затражи и који има право да говори једном у трајању до 10 минута, – члан Савета који се пре почетка претреса председавајућем пријавио за расправу, који има право да говори у трајању до пет минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до три минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председавајући, – члан Савета чије име је поменуто у оквиру претреса поједине тачке дневног реда, који има право да говори у трајању до три минута, – у одређеним случајевима када то дозвољава време предвиђено за трајање седнице, председавајући може омогућити члану Савета да узме учешће у расправи независно од редоследа и временског ограничења, али ни у том случају члан коме је председавајући то омогућио не може говорити дуже од 15 минута. Председник и чланови комисија и радних тела Савета добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања времена излагања. Члан 21. Председавајући даје реч члановима Савета наизменично према редоследу пријављивања. Председник Савета, када председава седницом, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање заменику председника Савета или другом за то овлашћеном лицу. Члан 22. Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председавајући закључује претрес. Члан 23. Приликом претреса појединих тачака дневног реда Савет може радити и без кворума. Председавајући, када је то потребно, прекида рад Савета када утврди недостатак кворума на седници, док се кворум не обезбеди. Ако се кворум не обезбеди ни по протеку једног сата од прекида, седница Савет се поново сазива. Председавајући може из оправданих разлога одредити паузу у раду седнице која не може трајати дуже од 30 минута. Члан 24. Члан Савета има право да усмено укаже на повреду у поступању председавајућег на седници, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници која је у току и то непосредно по учињеној повреди. Члан Савета не може да укаже на повреду у поступању председавајућег, на коју је већ указано. Председавајући даје реч члану Савета који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника. Члан Савета је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже три минута. Уколико сматра да повреда није учињена, председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председавајући је дужан да учињену повреду отклони. Ако и после објашњења председавајућег, члан Савета сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Савет, без претреса, о томе одмах изјасни. Члан 25. Нико не може да говори на седници Савета, пре него што затражи и добије реч од председавајућег седницом. Члан 26. Председавајући закључује расправу када по одређеној тачки дневног реда више нема дискусије. По закључењу расправе Савет одлучује гласањем. Савет доноси одлуке већином гласова присутних чланова, под условом да постоји кворум утврђен у члану 10. овог пословника. Чланови Савета се изјашњавају непосредно и појединачно. Гласање је јавно, уколико Савет не одлучи да гласање о појединој тачки дневног реда буде тајно. Чланови Савета гласају јавно дизањем руке, тако што се изјашњавају „за”, „против” или „уздржан”. Гласање о избору или разрешењу председника Савета, заменика председника Савета и кандидата за чланство у органима и радним телима Коморе јавних извршитеља увек је тајно. Када Савет доноси одлуку о предлогу кандидата за члана Извршног одбора, у смислу члана 31. став 2. Статута, кандидати за члана Извршног одбора су чланови Савета чију кандидатуру подржи најмање 1/6 чланова Савета. Члан Савета може подржати кандидатуру највише једног кандидата за члана Извршног одбора. Гласа се путем изборне листе кандидата тако што члан Савета заокружује највише два редна броја испред имена и презимена кандидата на једном гласачком листићу. За кандидате за члана Извршног одбора изабрана су два члана Савета који су добили највише гласова. Тајно гласање се врши путем гласачких листића који морају бити оверени због аутентичности. За обављање тајног гласања Савет образује посебну комисију од три члана (у даљем тексту: Комисија). Комисија доноси одлуке већином гласова својих чланова и бира свог председника, који руководи гласањем, одговора за његову правилност и резултат гласања саопштава председавајућем. Изглед гласачких листића, њихову садржину и број утврђује Комисија. Члан 27. Након обављеног гласања председавајући саопштава резултат гласања, констатујући колико је чланова Савета гласало „за”, колико је гласало „против”, а колико је било „уздржано”. По завршеном утврђивању резултата гласања председавајући објављује одлуку Савета. Члан 28. Савет на иницијативу овлашћеног предлагача одређене тачке дневног реда може донети одлуку да се о одређеном предлогу не гласа, када је потребна његова допуна или измена и у том случају доноси закључак. Члан 29. Када се размотре све тачке дневног реда и донесу одлуке, председавајући закључује седницу Савета. Члан 30. У случају када Савет због обимности дневног реда, дужег трајања седнице или других оправданих разлога није у могућности да заврши рад по свим тачкама дневног реда, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао, обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Одржавање реда на седници Члан 31. Чланови Савета и друга лица која учествују у раду седнице су дужни да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење личних и породичних прилика другог лица. Члан 32. За повреду реда на седници Савета, председавајући може изрећи следеће мере: – јавну опомену; – одузимање речи; – удаљавање са седнице. Опомена се изриче лицу које својим понашањем или говором на седници нарушава ред, говори о питању које није на дневном реду, прекида говорника у излагању, добацује или на други начин омета говорника, употребљава псовке, увредљиве изразе, износи неистине или неаргументоване констатације или на други начин не поштује одредбе Закона, Статута и овог пословника. Одузимање речи изриче се лицу које својим понашањем или говором грубље нарушава ред или лицу коме је претходно изречена мера јавне опомене, а који и после тога чини повреду из става 2. овог члана. Лице коме је изречена мера одузимања речи дужно је да без одлагања престане да говори. У супротном председавајући одређује паузу, која ће трајати док се ред поново не успостави, а најдуже 30 минута. Ако по протеку овог рока ред на седници није могуће успоставити, председавајући доноси одлуку о прекиду седнице, а тачке дневног реда о којима Савет на седници није одлучивао обавезан су део дневног реда прве наредне седнице Савета. Мера удаљења са седнице изриче се лицу које и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председавајућег о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге повреде из става 2. овог члана Пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником. Мера удаљења са седнице може се изрећи лицу и без претходно изречених блажих мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се теже угрожава физички или морални интегритет учесника седнице. Лице коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава. Уколико лице одбије да се удаљи са седнице, председавајући ће поступити у складу са ставом 4. овог члана. Члан Савета коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним. Члан 33. О раду на седници води се записник. Записник обухвата главне податке о раду на седници, а обавезно садржи: – означење редног броја седнице; – време и место одржавања седнице; – време почетка седнице; – имена присутних и одсутних чланова Савета, као и имена лица која присуствују седници; – усвојени дневни ред седнице; – имена и битне делова излагања учесника у расправи; – резултат гласања; – садржину и назив донетих аката и одлука; – врсту и број изречених мера за одржавање реда на седници и имена лица којима су изречене; – време и начин окончања седнице; – потпис председавајућег и лица које води записник. Битни делови изјаве члана Савета уносе се у записник на његов захтев. Сваки члан Савета има право да стави примедбе на записник у писаном облику најкасније три дана пре одржавања седнице на којој се одлучује о усвајању записника. О примедбама одлучује Савет приликом усвајања записника. Усвојени записник потписују прдседавајући и лице које је водило записник. Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници. Члан 34. На питања која нису регулисана овим пословником, сходно се примењују одредбе Статута и Пословника о раду Скупштине Коморе. Члан 35. Овај пословник ступа на снагу по добијању сагласности министарства надлежног за правосуђе и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 315. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС и 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о одређивању броја извршитеља "Службени гласник РС", број 61 од 11. јуна 2014. Члан 1. Овим правилником одређује се број извршитеља за подручја вишег и привредног суда. Члан 2. Извршитељи се одређују за следећа подручја вишег и привредног суда, и то: – за подручје Вишег суда у Београду и Привредног суда у Београду – 75 извршитељa; – за подручје Вишег суда у Ваљеву и Привредног суда у Ваљеву – седам извршитеља; – за подручје Вишег суда у Врању и Привредног суда у Лесковцу – шест извршитеља; – за подручје Вишег суда у Зајечару и Привредног суда у Зајечару – седам извршитеља; – за подручје Вишег суда у Зрењанину и Привредног суда у Зрењанину – 13 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Јагодини и Привредног суда у Крагујевцу – девет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Крагујевцу и Привредног суда у Крагујевцу – 12 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Краљеву и Привредног суда у Краљеву – осам извршитеља; – за подручје Вишег суда у Крушевцу и Привредног суда у Краљеву – десет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Лесковцу и Привредног суда у Лесковцу – девет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Неготину и Привредног суда у Зајечару – четири извршитеља; – за подручје Вишег суда у Нишу и Привредног суда у Нишу – 16 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Новом Пазару и Привредног суда у Краљеву – седам извршитеља; – за подручје Вишег суда у Новом Саду и Привредног суда у Новом Саду – 21 извршитељ; – за подручје Вишег суда у Панчеву и Привредног суда у Панчеву – 11 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Пироту и Привредног суда у Нишу – четири извршитеља; – за подручје Вишег суда у Пожаревцу и Привредног суда у Пожаревцу – осам извршитеља; – за подручје Вишег суда у Прокупљу и Привредног суда у Нишу – пет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Смедереву и Привредног суда у Пожаревцу – десет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Сомбору и Привредног суда у Сомбору – десет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Сремској Митровици и Привредног суда у Сремској Митровици – 13 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Суботици и Привредног суда у Суботици – 11 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Ужицу и Привредног суда у Ужицу – 11 извршитеља; – за подручје Вишег суда у Чачку и Привредног суда у Чачку – девет извршитеља; – за подручје Вишег суда у Шапцу и Привредног суда у Ваљеву – 12 извршитеља. Члан 3. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о одређивању броја извршитеља („Службени гласник РС”, број 16/12). Члан 4. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 67. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, број 31/11), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о јединственом регистру правних субјеката уписаних у књигу извршних дужника "Службени гласник РС", број 77 од 14. октобра 2011. Члан 1. Овим правилником прописује се вођење јединственог регистра правних субјеката уписаних у књигу извршних дужника за територију Републике Србије (у даљем тексту: Регистар). Члан 2. Регистар води Министарство правде (у даљем тексту: Министарство) у облику јавне електронске базе података и објављује га на веб-страници. У Регистар се уписују подаци из књиге извршних дужника коју воде основни и привредни судови (у даљем тексту: суд), а односе се на упис, промену или брисање у Регистру. Члан 3. Пријава за упис садржи: назив суда; број из књиге извршних дужника (у даљем тексту: ИКД број); датум уписа у ИКД суда; име физичког односно назив правног лица – извршног дужника; ЈМБГ, односно матични број правног лица извршног дужника; адресу пребивалишта, односно седишта извршног дужника; број извршног предмета; датум доношења решења о упису у ИКД суда; датум доношења и правноснажности решења о упису у ИКД суда; датум предаје изјаве дужника да поседује, односно не поседује имовину; датум сачињавања записника; податак да дужник није предао изјаву по налогу суда; име подносиоца пријаве; датум генерисања пријаве у суду и лично име овлашћеног лица у суду. Пријава за упис правног субјекта у Регистар подноси се у штампаном или електронском облику, на обрасцу који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Члан 4. У Регистар се уписује правни субјект уписан у књигу извршних дужника који је: – предао изјаву о имовини са пописом имовине; – предао изјаву да не поседује имовину, односно – није поступио по налогу суда за предају писмене изјаве о имовини. Члан 5. Упис у Регистар врши се након извршеног уписа правног субјекта у књигу извршних дужника. Пријаву за упис у Регистар, Министарству доставља суд који је извршио упис правног субјекта у књигу извршних дужника, у року од три дана од дана извршеног уписа у књигу извршних дужника. Уз пријаву за упис доставља се и примерак правноснажног решења о упису у књигу извршних дужника. Ако се подаци уписани у књигу извршних дужника разликују од података садржаних у решењу из става 2. овог члана, Министарство пријаву за упис у Регистар, са прилозима враћа суду, ради усаглашавања и исправке података. Члан 6. Брисање правног субјекта из Регистра или промена података у Регистру врши се на основу извршене промене или брисања у књизи извршних дужника. Пријава за упис промене података у Регистру или за брисање правног субјекта из Регистра подноси се на начин прописан овим правилником за подношење пријаве за упис правног субјекта у Регистар. Члан 7. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о парничном поступку "Службени гласник РС", бр. 72 од 28. септембра 2011, 49 од 5. јуна 2013 - УС, 74 од 21. августа 2013 - УС, 55 од 23. маја 2014, 87 од 13. новембра 2018, 18 од 3. марта 2020. Део први ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Глава I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се поступа и одлучује у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка. Члан 2. Странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права. Суд не може да одбије одлучивање о захтеву за који је надлежан. Члан 3. У парничном поступку суд одлучује у границама захтева који су постављени у поступку. Странке могу слободно да располажу захтевима које су поставиле у току поступка. Странке могу да се одрекну свог захтева, признају захтев противне странке и да се поравнају. Суд неће да дозволи располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима. Члан 4. Суд одлучује о тужбеном захтеву по правилу на основу усменог, непосредног и јавног расправљања, ако овим законом није другачије прописано. Суд може да искључи јавност само у случајевима прописаним законом. Члан 5. Суд ће свакој странци да пружи могућност да се изјасни о захтевима, предлозима и наводима противне странке. Суд је овлашћен да одлучи о захтеву о коме противној странци није била пружена могућност да се изјасни, само ако је то законом прописано. Суд не може своју одлуку да заснује на чињеницама о којима странкама није пружена могућност да се изјасне осим ако законом није другачије прописано. Члан 6. У парничном поступку у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. Други језици и писма службено се употребљавају у складу са законом. У судовима на чијим подручјима живе припадници националних мањина, у службеној употреби су и њихови језици и писма, у складу са Уставом и законом. Странке и други учесници у поступку имају право да се служе својим језиком и писмом, у складу са одредбама овог закона. Члан 7. Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице. Суд ће да размотри и утврди само чињенице које су странке изнеле и да изведе само доказе које су странке предложиле, ако законом није другачије прописано. Суд је овлашћен да утврди и чињенице које странке нису изнеле и изведе доказе које странке нису предложиле, ако из резултата расправљања и доказивања произлази да странке располажу захтевима којима не могу да располажу (члан 3. став 3). Члан 8. Суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, које ће чињенице да узме као доказане. Члан 9. Странке су дужне да савесно користе права која су им призната овим законом. Суд је дужан да спречи и казни сваку злоупотребу права које имају странке у поступку. Члан 10. Странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року. Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења, у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи (у даљем тексту: временски оквир) и са што мање трошкова. Непоступање судије у временском оквиру је основ за покретање дисциплинског поступка у складу са одредбама Закона о судијама. Члан 11. Суд ће да упути странке на медијацију или на информативно рочиште за медијацију, у складу са законом, односно да укаже странкама на могућност за вансудско решавање спора медијацијом или на други споразуман начин. Члан 12. Ако одлука зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган (претходно питање), суд може сам да реши то питање ако посебним прописима није другачије предвиђено. Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у парници у којој је то питање решено. Члан 13. У парничном поступку суд је у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца везан за правноснажну пресуду кривичног суда којом се оптужени оглашава кривим. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 14. Странке предузимају парничне радње у писаном облику изван рочишта, а усмено на рочишту, ако за поједине радње није законом прописан облик у коме морају да се предузму. Глава II НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА 1. Заједничке одредбе Члан 15. Суд оцењује по службеној дужности, одмах по пријему тужбе, да ли је надлежан и у којем је саставу надлежан, на основу навода у тужби и на основу чињеница које су суду познате. Ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан и ако би услед ових промена био надлежан други суд исте врсте. Члан 16. Суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли решавање спора спада у судску надлежност. Суд ће да се огласи ненадлежним, укине спроведене радње у поступку и одбаци тужбу, ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд него неки други орган. Суд ће да се по службеној дужности огласи ненадлeжним, укине спроведене радње у поступку и одбаци тужбу ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд Републике Србије (у даљем тексту: домаћи суд), осим ако надлежност домаћег суда зависи од пристанка туженог, а тужени је дао свој пристанак. Члан 17. Суд у току целог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност. Виши суд првог степена не може да се огласи стварно ненадлежним ни по службеној дужности ни по приговору туженог после упуштања туженог у расправљање у правним стварима из надлежности нижег суда првог степена исте врсте. Ако се тужба не доставља туженом на одговор, тужени може да истакне приговор ненадлежности најкасније пре почетка припремног рочишта, а ако се оно не одржава, пре отварања главне расправе. Против решења вишег суда првог степена којим се огласио стварно надлежним, као и против решења којим се тај суд огласио стварно ненадлежним и предмет уступио нижем суду првог степена исте врсте, није дозвољена жалба. Члан 18. Суд ће решењем да обустави парнични поступак, ако до доношења одлуке о главној ствари утврди да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка. Поступак ће да се настави, по правноснажности решења, пред надлежним судом по правилима ванпарничног поступка. Члан 19. Суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, најкасније у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу. Ако се тужба не доставља туженом на одговор, суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема тужбе. Суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу. Ако се тужба не доставља на одговор, тужени може да истакне приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора. Члан 20. По правноснажности решења којим се огласио ненадлежним (чл. 17. и 19), суд ће да уступи предмет надлежном суду. Суд ће, у случају изборне надлежности, да затражи од тужиоца да се изјасни у року од три дана пре него што уступи предмет надлежном суду. У случају да се тужилац не изјасни у одређеном року, суд ће да уступи предмет суду опште месне надлежности. Суд коме је предмет уступљен као надлежном наставиће поступак као да је код њега био покренут. Члан 21. Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, доставиће предмет суду који треба да реши овај сукоб надлежности у року од осам дана од дана пријема предмета, осим ако нађе да му је предмет уступљен услед очигледне омашке, а требало је да буде уступљен неком другом суду, у ком случају ће да уступи предмет другом суду и о томе обавести суд који му је предмет уступио. Ако је поводом жалбе против одлуке првостепеног суда којом се он огласио месно ненадлежним одлуку донео другостепени суд, за ту одлуку везан је у погледу надлежности и суд коме је предмет уступљен, ако је другостепени суд који је одлуку донео надлежан за решавање сукоба надлежности између тих судова. Одлука другостепеног суда о стварној ненадлежности првостепеног суда везује сваки суд коме исти предмет буде касније уступљен, ако је другостепени суд надлежан за решавање сукоба надлежности између тих судова. Члан 22. Сукоб надлежности између судова исте врсте решава заједнички непосредно виши суд. Сукоб надлежности између судова разне врсте решава Врховни касациони суд. Члан 23. О сукобу надлежности може да се одлучи и ако се странке нису претходно изјасниле о надлежности. Док се не реши сукоб надлежности, суд коме је предмет уступљен дужан је да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања. Против решења којим се решава сукоб надлежности није дозвољена жалба. Члан 24. Суд предузима радње у поступку на свом подручју. Ако постоји опасност због одлагања, суд ће да предузима поједине радње и на подручју суседног суда и о томе ће да обавести суд на чијем подручју је предузета радња. Члан 25. У погледу надлежности домаћих судова за суђење странцима који уживају имунитет у Републици Србији и за суђење страним државама и међународним организацијама јавноправног карактера важе правила међународног права. Суд у случају сумње о постојању и обиму имунитета, може да затражи обавештење од министарства надлежног за послове правосуђа. 2. Надлежност судова за спорове са међународним елементом Члан 26. Домаћи суд је надлежан за суђење, ако је његова надлежност за спор са међународним елементом изричито предвиђена законом или међународним уговором. Ако у закону или међународном уговору нема изричите одредбе о надлежности домаћег суда за одређену врсту спорова, домаћи суд је надлежан за суђење у тој врсти спорова и ако његова надлежност произлази из одредаба закона о месној надлежности домаћег суда. 3. Стварна надлежност Члан 27. Судови у парничном поступку суде у границама своје стварне надлежности прописане законом. Члан 28. Ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев. Члан 29. Ако се захтев односи на будућа давања која се понављају, вредност предмета спора рачуна се по њиховом збиру, али највише до износа који одговара збиру давања за време од пет година. Члан 30. Ако једна тужба против истог туженог обухвата више захтева који се заснивају на истом чињеничном и правном основу, надлежност се одређује према збиру вредности свих захтева. Aко захтеви у тужби произлазе из разних основа или су истакнути против више тужених, надлежност се одређује према вредности сваког појединог захтева. Члан 31. Ако се тужбеним захтевом тражи утврђење права својине или других стварних права на непокретностима, утврђење ништавости, поништај или раскид уговора, који има за предмет непокретност, вредност предмета спора се одређује према тржишној вредности непокретности или њеног дела. Ако се спор води о постојању закупног односа, вредност се рачуна према једногодишњој закупнини, осим ако се ради о закупном односу закљученом на краће време. Члан 32. Ако се тужбом захтева само давање обезбеђења за извесно потраживање или установљење заложног права, вредност предмета спора одређује се према износу потраживања које треба да се обезбеди. Изузетно од става 1. овог члана, ако предмет залоге има мању вредност од потраживања које треба да се обезбеди, као вредност предмета спора узеће се вредност предмета залоге. Члан 33. Ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, а тужилац у тужби наведе да пристаје да уместо испуњења тог захтева прими одређени новчани износ, као вредност предмета спора узеће се тај износ. У другим случајевима, ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби. Ако је у случају из става 2. овог члана тужилац очигледно сувише високо или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће, најкасније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, брзо и на погодан начин да провери тачност означене вредности и утврди вредност предмета спора. 4. Састав суда Члан 34. У парничном поступку суди веће или судија појединац. Председник већа предузима радње у поступку и доноси одлуке за чије је предузимање, односно доношење овлашћен овим законом. Судија појединац има овлашћења председника већа, односно већа, прописана овим законом, у парницама у којима суди. Члан 35. У првом степену спорове суди веће, осим ако законом није прописано да суди судија појединац. Ако веће суди у првом степену, састављено је од једног судије председника већа и двоје судија поротника. Судија појединац суди у: – имовинскоправним споровима, – стамбеним споровима, – споровима због сметања државине, – споровима о ауторским и сродним правима, – споровима о објављивању информације и одговора на информацију, – споровима о заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола (топографије полупроводничких производа) и права оплемењивача биљних сорти, – споровима због дискриминације, – споровима због повреде права личности, – споровима поводом избора и разрешења органа правних лица, – споровима поводом колективних уговора, – потрошачким споровима, – споровима поводом штрајка. Судија појединац спроводи поступак и доноси одлуку у предметима правне помоћи. Судије које суде у првом и другом степену у парничном поступку у вези са породичним односима морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета. Програм и начин стицања посебних знања из става 5. овог члана споразумно прописују министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове породичне заштите. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 36. Брисан је (види члан 3. Закона - 55/2014-53) Члан 37. Ако суди у другом степену у седници већа или на расправи суд одлучује у већу састављеном од троје судија, осим кад је овим законом другачије прописано. Врховни касациони суд одлучује у већу састављеном од троје судија. Суд решава сукоб надлежности (члан 22) и одлучује у свим осталим случајевима у већу стављеном од троје судија. 5. Месна надлежност а) Општа месна надлежност Члан 38. Тужба се подноси суду који је опште месно надлежан, ако законом није другачије прописано. Члан 39. За суђење је опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште. Ако тужени нема пребивалиште у Републици Србији нити у некој другој држави, опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште. Ако тужени поред пребивалишта има и боравиште у неком другом месту, а према околностима може да се претпостави да ће ту дуже време да борави, опште месно надлежан је и суд боравишта туженог. Члан 40. За суђење у споровима против Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и њихових органа, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште њене скупштине. За суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре. Члан 41. За суђење у споровима против држављанина Републике Србије који стално живи у иностранству, где је упућен на службу или на рад од стране државног органа или правног лица, опште месно надлежан је суд његовог последњег пребивалишта. б) Посебна месна надлежност Члан 42. Ако је једном тужбом тужено више лица (члан 205. став 1. тачка 1), а за њих не постоји месна надлежност истог суда, надлежан је суд који је месно надлежан за једног од тужених. Члан 43. За суђење у споровима о законском издржавању, ако је тужилац лице које тражи издржавање, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште. Ако је за спорове о законском издржавању сa међународним елементом домаћи суд надлежан зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште. Ако надлежност домаћег суда у споровима о законском издржавању постоји зато што тужени има имовину у Републици Србији из које може да се наплати издржавање, месно надлежан је суд на чијем се подручју налази та имовина. Члан 44. За суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем је подручју штетна радња извршена или суд на чијем је подручју штетна последица наступила. Ако је штета настала услед смрти или тешке телесне повреде, поред суда из става 1. овог члана, надлежан је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и у поступку против организације за осигурање ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности организације за осигурање, а одредба става 1. овог члана и у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника. Члан 45. За суђење у споровима за заштиту права потрошача, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју потрошач има пребивалиште, односно боравиште. Члан 46. За суђење у споровима због повреде права личности, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју је штетна радња извршена или суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште. Члан 47. За суђење у споровима за заштиту права на основу писмене гаранције против произвођача који је дао гаранцију, поред суда опште месне надлежности за произвођача, надлежан је и суд опште месне надлежности за продавца који је приликом продаје ствари уручио купцу писмену гаранцију произвођача. Члан 48. За суђење у споровима ради утврђивања постојања или непостојања брака, поништења брака или развода брака (брачни спорови), поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју су супружници имали последње заједничко пребивалиште. Ако је за брачне спорове домаћи суд надлежан зато што су супружници имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији, односно зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем су подручју супружници имали последње заједничко пребивалиште, односно суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште. Члан 49. Ако је у споровима о имовинским односима супружника домаћи суд надлежан зато што се имовина супружника налази у Републици Србији или зато што тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште или боравиште у време подношења тужбе. Члан 50. У поступку ради утврђивања или оспоравања очинства или материнства дете може да поднесе тужбу пред судом опште месне надлежности или пред судом на чијем подручју има пребивалиште, односно боравиште. Ако је у поступку ради утврђивања или оспоравања очинства или материнства домаћи суд надлежан зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште. Члан 51. За суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на непокретности, споровима због сметања државине на непокретности, као и у споровима из закупних односа на непокретности, искључиво је месно надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност. Ако се непокретност налази на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова. У споровима због сметања државине на покретним стварима, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју је настало сметање. Члан 52. Ако је за суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на ваздухоплову и броду, као и у споровима из закупних односа на ваздухоплову и броду, надлежан домаћи суд, искључиво је месно надлежан суд на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан. Ако је за суђење у споровима због сметања државине на ваздухоплову, односно броду из става 1. овог члана надлежан домаћи суд, поред суда на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан, месно је надлежан и суд на чијем се подручју догодило сметање. Члан 53. Тужба о имовинскоправним захтевима против лица за која не постоји општа месна надлежност у Републици Србији може да се поднесе сваком домаћем суду на чијем се подручју налази имовина тог лица или предмет који се тужбом тражи. Ако надлежност домаћег суда постоји зато што је обавеза настала за време боравка туженог у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем је подручју обавеза настала. За спорове против лица за која не постоји општа месна надлежност у Републици Србији, за обавезе које треба да се испуне у Републици Србији, тужба може да се поднесе суду на чијем подручју та обавеза треба да се испуни. Члан 54. За суђење у споровима против правног лица које има огранак изван свог седишта, ако спор произлази из правног односа тог огранка, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем се подручју налази тај огранак. Члан 55. За спорове против правног лица које има седиште у иностранству у погледу обавеза које су засноване у Републици Србији или у Републици Србији морају да се испуне, тужба може да се поднесе суду на чијем се подручју налази његово стално заступништво или седиште органа коме је поверено да врши његове послове. Члан 56. У споровима против Републике Србије из односа са војним јединицама, односно војним установама, искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази седиште команде војне јединице, односно војне установе. Члан 57. Док оставински поступак није правноснажно окончан, за суђење у споровима из наследноправних односа, као и у споровима за потраживања повериоца према наследницима оставиоца за дугове оставиоца, искључиво је месно надлежан суд пред којим се води оставински поступак, односно суд на чијем подручју се налази суд пред којим се води оставински поступак. Члан 58. За суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, искључиво је месно надлежан суд који спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем подручју се налази суд који спроводи извршни поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење. Члан 59. За суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд места плаћања. Члан 60. Ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је, поред суда који је опште месно надлежан за туженог, надлежан и суд на чијем се подручју рад обавља или се обављао. Члан 61. Ако у страној држави држављанин Републике Србије може да буде тужен пред судом који по одредбама овог закона не би био месно надлежан за суђење у тој грађанскоправној ствари, иста надлежност ће да важи и за суђење држављанину те стране државе пред домаћим судом. в) Одређивање месне надлежности од стране нajвишег суда одређене врсте Члан 62. Надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Захтев надлежног суда првог степена из става 1. овог члана не доставља се странкама на изјашњавање. Предлог за делегацију надлежности из става 1. овог члана после припремног, односно првог рочишта за главну расправу странка може да поднесе само ако је разлог настао или је странка за њега касније сазнала. Предлог странке за делегацију надлежности, надлежни суд првог степена ће да достави на изјашњавање противној странци са налогом да се изјасни о предлогу у року од три дана од дана достављања. Надлежни суд првог степена може да застане са поступком уколико је поднео захтев за делегацију надлежности. О предлогу странке за делегацију надлежности из става 1. овог члана одлучује надлежни суд првог степена решењем против кога жалба није допуштена, у року од осам дана од дана пријема предлога. О захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овога члана одлучује веће највишег суда одређене врсте. Захтев, односно предлог за делегацију надлежности може да се поднесе и у другостепеном поступку под условима из става 1. овог члана. Члан 63. Првостепени или другостепени суд ће да одбаци предлог за одређивање другог стварно надлежног суда ако странка поново поднесе истоветан предлог, ако је предлог необразложен, не садржи разлоге из члана 62. став 1. овог закона или ако странка предлаже одређивање другог стварно надлежног суда из разлога који се односе на искључење, односно изузеће. Одлуку из става 1. овог члана доноси председник већа првостепеног суда у року од осам дана или веће другостепеног суда и против ове одлуке није дозвољена жалба. Члан 64. Ако је за суђење надлежан домаћи суд, а по одредбама овог закона не може да се утврди који је суд месно надлежан, Врховни касациони суд ће, на предлог странке, да одреди који ће стварно надлежан суд да буде месно надлежан. г) Споразум о месној надлежности Члан 65. Ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан. Ако је законом прописано да су за суђење месно надлежна два или више домаћих судова, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди један од тих судова или неки други стварно надлежан суд. Споразум из ст. 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа. Исправу о споразуму тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности. Глава III ИСКЉУЧЕЊЕ И ИЗУЗЕЋЕ Члан 66. Судија је дужан да се уздржи од суђења ако постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност. Члан 67. Судија не може да врши судијску дужност (искључење) ако: 1) је сам странка, законски заступник или пуномоћник странке, ако је са странком у односу саовлашћеника, саобвезника или регресног обвезника или ако је у истом предмету саслушан као сведок или вештак; 2) је као акционар власник више од 3% акција у укупном капиталу правног лица, члан привредног друштва или члан задруге ако је једна од странака његов поверилац или дужник; 3) му је странка или законски заступник или пуномоћник странке сродник по крви у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена или му је супружник, односно ванбрачни партнер, сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак престао или није; 4) је старатељ, усвојитељ или усвојеник странке, њеног законског заступника или пуномоћника или ако између њега и странке, њеног законског заступника или пуномоћника странке постоји заједничко домаћинство; 5) између судије и странке тече нека друга парница; 6) је у истом предмету учествовао у поступку медијације или у закључењу судског поравнања које се побија у парници или је донео одлуку која се побија или је заступао странку као адвокат; 7) је у стечајном поступку као стечајни судија или члан стечајног већа донео одлуку поводом које је дошло до спора. Судија може да буде изузет ако постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност (изузеће). Члан 68. Кад сазна да постоји неки од разлога за искључење из члана 67. став 1. овог закона, судија је дужан да прекине сваки рад на том предмету и да о разлозима за искључење одмах обавести странке и председника суда, који ће да одлучи о искључењу. Ако судија сматра да постоје разлози за његово изузеће, застаће са поступком и одмах ће о томе да обавести странке и председника суда који ће да одлучи о изузећу. До доношења решења председника суда, судија може да предузима само оне радње за које постоји опасност од одлагања. Члан 69. Искључење и изузеће могу да траже и странке. Странка је дужна да поднесе захтев чим сазна да постоји разлог за искључење односно изузеће, а најкасније до закључења расправе пред првостепеним судом, а ако није било расправљања, до доношења одлуке. У захтеву мора да се наведе законски разлог због кога се тражи искључење или изузеће, околности из којих произлази да је предлог благовремено поднет и чињенице на којима се заснива постојање разлога за искључење или изузеће. Захтев за искључење судије који одлучује по правном леку, странка може да поднесе до доношења одлуке о правном леку, а захтев за изузеће у року од 15 дана од дана пријема списа у суд вишег степена. Ако веће буде промењено, рок за подношење захтева за изузеће почиње изнова да тече од дана достављања странци те одлуке суда. Члан 70. Неблаговремен (члан 69. ст. 2. и 4), непотпун (члан 69. став 3) и недопуштен захтев за искључење или изузеће председник већа пред којим се води поступак ће да одбаци без одлагања и кад је странка поднела предлог за његово искључење, односно изузеће. Није допуштен захтев за искључење или изузеће: 1) којим се уопштено тражи изузеће свих судија неког суда или свих судија који би могли да учествују у неком поступку; 2) о коме је већ одлучено; 3) у коме није образложен законски разлог због кога се изузеће тражи; 4) ако странка захтева искључење, односно изузеће судије који не поступа у том предмету; 5) ако странка захтева искључење, односно изузеће председника суда, изузев када поступа у том предмету. Ако је захтев из става 1. овог члана поднет на рочишту судија ће га одбацити и наставиће рочиште, а ако је поднет у поднеску, најкасније у року од три дана од дана пријема поднеска. Против решења из става 1. овога члана није дозвољена посебна жалба. Члан 71. О захтеву за искључење и изузеће судије одлучује председник суда, најкасније у року од три дана од дана подношења захтева, а о захтеву за искључење и изузеће председника суда и председника Врховног касационог суда одлучује се у року од 15 дана. О захтеву за искључење и изузеће председника суда одлучује председник непосредно вишег суда. О захтеву за искључење и изузеће председника Врховног касационог суда одлучује Општа седница. Пре доношења решења о изузећу узеће се изјава од судије чије се изузеће тражи, а по потреби извршиће се и друге провере. Против решења о искључењу или усвајању захтева за изузеће није дозвољена жалба, а против решења којим се захтев за изузеће одбија није дозвољена посебна жалба. Члан 72. Кад је поднет захтев за његово искључење или изузеће на рочишту, судија ће да доврши започето рочиште. До доношења решења о захтеву за искључење или изузеће судија ће да предузима само оне радње за које постоји опасност од одлагања. Ако захтев за искључење буде усвојен, суд ће да укине све радње које је предузео искључени судија. Ако захтев за изузеће буде усвојен, суд ће да укине радње које су биле предузете после подношења захтева, осим ако се странке не сагласе да се предузете радње не укидају. У случају подношења захтева за искључење или изузеће у току расправе пред другостепеним судом, примењују се одредбе ст. 1. до 3. овог члана. Члан 73. Одредбе о искључењу и изузећу судија сходно се примењују и на председника суда и судију поротника. Судија поротник не може да врши судијску дужност (искључење) и ако стално или привремено ради код предузетника или у правном лицу које је странка у поступку. Глава IV СТРАНКЕ И ЊИХОВИ ЗАСТУПНИЦИ Члан 74. Странка у поступку може да буде свако физичко и правно лице. Посебним прописима одређује се ко осим физичких и правних лица може да буде странка у поступку. Јавни тужилац има право да учествује у парничном поступку као странка само у случајевима прописаним законом. Изузетно, парнични суд може решењем, које има правно дејство у одређеној парници, да призна својство странке и оним облицима удруживања и организовања који немају страначку способност у смислу ст. 1. и 2. овог члана, ако утврди да, с обзиром на предмет спора, испуњавају битне услове за стицање страначке способности, а нарочито ако располажу имовином на којој се може спровести извршење. Против решења из става 4. овог члана, којим се признаје својство странке у парници, није дозвољена посебна жалба. Члан 75. Странка која је потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку (парнична способност). Пунолетно лице коме је ограничена пословна способност парнично је способно у границама своје пословне способности. Малолетник је парнично способан у границама признате пословне способности. Члан 76. Странку која нема парничну способност заступа њен законски заступник. Члан 77. Заступник правног лица у поступку је лице које је уписано у одговарајући регистар, а одређено је посебним прописом, општим и појединачним актом правног лица или одлуком суда. Члан 78. Законски заступник може у име странке да предузима све радње у поступку. Ако је за подношење или повлачење тужбе, признање, односно за одрицање од тужбеног захтева, закључење поравнања, изјављивање, повлачење или одрицање од правног лека, посебним прописима предвиђено да заступник мора да има посебно овлашћење, он може те радње да предузима само ако има овлашћење. Одредбе става 1. овог члана односе се и на заступника правног лица. Члан 79. Суд ће по службеној дужности да пази да ли лице које се појављује као странка може да буде странка у поступку и да ли је парнично способна, да ли парнично неспособну странку заступа њен законски заступник и да ли законски заступник има посебно овлашћење ако је оно потребно. Лице које се појављује као законски заступник дужно је да приликом предузимања прве радње у поступку докаже да је законски заступник. Законски заступник је дужан да поднесе посебно овлашћење ако је за предузимање одређених радњи у поступку то потребно. Кад суд установи да законски заступник лица под старатељством не показује потребну пажњу у заступању, обавестиће о томе орган старатељства. Ако би услед пропуштања заступника могла да настане штета за лице под старатељством, суд ће да застане с поступком и предложи да се одреди други законски заступник. Члан 80. Кад суд утврди да лице које се појављује као странка не може да буде странка у поступку, а тај недостатак може да се отклони, позваће тужиоца да отклони недостатак. Кад суд утврди да странка нема законског заступника или да законски заступник нема посебно овлашћење кад је оно потребно, затражиће да надлежни орган старатељства постави старатеља парнично неспособном лицу или ће да предузме друге мере које су потребне да би парнично неспособна странка била правилно заступана. Суд ће да одреди рок за отклањање недостатака из ст. 1. и 2. овог члана, под условима прописаним одредбама члана 101. овог закона. Док се не отклоне ови недостаци, у поступку могу да се предузимају само оне радње због чијег одлагања би могле да настану штетне последице. Ако наведени недостаци не могу да се отклоне или ако одређени рок безуспешно протекне, суд ће решењем да укине радње спроведене у поступку уколико су захваћене овим недостацима и одбаци тужбу ако су недостаци такве природе да спречавају даље вођење поступка. Против решења којим се наређују мере за отклањање недостатака није дозвољена жалба. Члан 81. Ако се у току поступка пред првостепеним судом покаже да би редован поступак око постављања законског заступника туженом трајао дуго, па би због тога могле да настану штетне последице за једну или обе странке, суд ће туженом да постави привременог заступника по редоследу са списка адвоката који суду доставља надлежна адвокатска комора. Списак се објављује на интернет страници и огласној табли надлежне адвокатске коморе и суда. Приликом постављања привременог заступника, суд је дужан да поштује редослед са списка. Под условом из става 1. овог члана суд ће да постави туженом привременог заступника нарочито ако: 1) тужени није парнично способан, а нема законског заступника; 2) постоје супротни интереси туженог и његовог законског заступника; 3) обе странке имају истог законског заступника; 4) је пребивалиште или боравиште, односно седиште туженог непознато, а тужени нема пуномоћника; 5) се тужени или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налазе у иностранству, а достављање није могло да се изврши. Суд може да постави привременог заступника и правном лицу, односно предузетнику под условима и на начин прописаним у ст. 1. и 2. овог члана. Суд одлучује решењем о постављању привременог заступника, које без одлагања доставља органу старатељства последњег пребивалишта или боравишта туженог, а странкама чим је то могуће. Против решења из става 4. овога члана није дозвољена жалба. Члан 82. Привремени заступник има у поступку за који је постављен сва права и дужности законског заступника. Привремени заступник предузима парничне радње у поступку све док се странка, њен законски заступник или пуномоћник не појави пред судом или док орган старатељства не обавести суд да је поставио старатеља. Члан 83. Ако је привремени заступник постављен туженом из разлога наведених у члану 81. став 2. тач. 4) и 5) овог закона, суд ће оглас о постављању привременог заступника да објави у „Службеном гласнику Републике Србије”, преко огласне табле суда и на интернет страници суда, а по потреби и на други начин. Оглас из става 1. овог члана садржи: означење суда који је поставио привременог заступника, законски основ, име туженог коме се поставља заступник, предмет спора, име заступника и његово занимање и боравиште, као и упозорење да ће заступник да заступа туженог у поступку све док се тужени или његов пуномоћник не појави пред судом, односно док орган старатељства не обавести суд да је поставио старатеља. Члан 84. Страни држављанин који није парнично способан по закону државе чији је држављанин, а парнично је способан по домаћем закону, може сам да предузима радње у поступку. Законски заступник може да предузима радње у поступку само док страни држављанин не изјави да сам преузима вођење парнице. Глава V ПУНОМОЋНИЦИ Члан 85. Странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника . Престао је да важи ранији став 2. (види Одлуку УС - 49/2013-54) Пуномоћник физичког лица може бити адвокат, крвни сродник у правој линији, брат, сестра или брачни друг, као и представник службе правне помоћи јединице локалне самоуправе који је дипломирани правник са положеним правосудним испитом. Пуномоћник запосленог у спору из радног односа може бити и представник синдиката чији је запослени члан, под условом да је дипломирани правник са положеним правосудним испитом. Пуномоћник правног лица може бити адвокат, као и дипломирани правник са положеним правосудним испитом који је у радном односу у том правном лицу. Пуномоћник мора бити потпуно пословно способно лице. Странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима. Суд може да позове странку која има пуномоћника да се пред судом лично изјасни о чињеницама које треба да се утврде у парници. Странка коју заступа пуномоћник може увек да приступи суду и даје изјаве поред свог пуномоћника и сама предузима радње, ако овим законом није другачије прописано. Странку која нема пуномоћника и која се из незнања не користи правимa која јој припадају по овом закону, суд ће упозорити да може ангажовати пуномоћника, у складу са овим законом. *Службени гласник РС, број 49/2013 (Одлука УС) **Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 86. Радње у поступку које пуномоћник предузима у границама пуномоћја имају исто правно дејство као да их је предузела сама странка. Члан 87. Странка може да измени или опозове радњу свог пуномоћника. Ако је пуномоћник признао неку чињеницу на рочишту на коме странка није присуствовала или је неку чињеницу признао у поднеску, а странка то признање касније измени или опозове, суд ће да цени обе изјаве у смислу члана 230. став 3. овог закона. Члан 88. Обим пуномоћја одређује странка. Странка може да овласти пуномоћника да предузима поједине одређене радње или да предузима све радње у поступку. Пуномоћника који је адвокат може да замењује његов адвокатски приправник, осим у поступку по правним лековима. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 89. Ако је странка издала пуномоћје за вођење парнице, а није ближе одредила овлашћења у пуномоћју, пуномоћник адвокат је на основу оваквог пуномоћја овлашћен да: 1) врши све радње у поступку, а нарочито поднесе тужбу, да је повуче, призна тужбени захтев или се одрекне тужбеног захтева, закључи поравнање, изјави правни лек и да се одрекне или одустане од њега, као и да предлаже издавање привремених мера обезбеђења; 2) подноси предлог за извршење или за обезбеђење и предузима потребне радње у поступку поводом таквог захтева; 3) пренесе пуномоћје на другог пуномоћника или овласти другог пуномоћника на предузимање само појединих радњи у поступку; 4) од противне стране прими и наплати досуђене трошкове. Ако странка у пуномоћју није ближе одредила овлашћења пуномоћника, пуномоћник који није адвокат може на основу оваквог пуномоћја да предузима све радње у поступку, али му је увек потребно изричито овлашћење за повлачење тужбе, за признање или одрицање од тужбеног захтева, за закључење поравнања, за повлачење или одрицање од редовног правног лека и за преношење пуномоћја на друго лице. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 90. Странка издаје пуномоћје у писаном облику. Члан 91. Пуномоћник је дужан да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје. Суд је дужан да у току целог поступка пази да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. Ако утврди да лице које се појављује као пуномоћник није овлашћено за предузимање одређење радње, суд ће да укине парничне радње које је то лице предузело ако те радње странка није накнадно одобрила. Члан 92. Странка може у свако време да опозове пуномоћје, а пуномоћник може да га у свако време откаже. Опозивање, односно отказ пуномоћја мора да се саопшти суду пред којим се води поступак, у писаном облику или усмено на записник. Пуномоћник је дужан да о отказу пуномоћја обавести странку и суд. Опозивање, односно отказ пуномоћја производи дејство за противну странку од часа када јој је саопштено. После отказа пуномоћја пуномоћник је дужан да још 30 дана предузима парничне радње за лице које му је издало пуномоћје, ако је потребно да се отклони штета за даваоца пуномоћја која би у то време могла да настане. Члан 93. Пуномоћје престаје смрћу физичког лица, проглашењем за умрло и губитком пословне способности. Ако је пуномоћнику физичког лица дато овлашћење да може да предузима све радње у поступку, а странка, односно њен законски заступник умре или постане пословно неспособан или ако законски заступник буде разрешен дужности, пуномоћник је овлашћен да предузима радње у поступку које не трпе одлагање. Члан 94. Пуномоћје које је издало правно лице престаје престанком правног лица, отварањем стечајног поступка и поступка ликвидације. По отварању поступка стечаја или ликвидације у поступцима који настају поводом стечајног поступка, као и у поступцима који су текли пре отварања стечајног поступка, а настављени након отварања наведених поступака, пуномоћници морају да имају пуномоћје које је издао стечајни, односно ликвидациони управник. Глава VI ЈЕЗИК У ПОСТУПКУ Члан 95. Странке и други учесници у поступку имају право да на рочиштима и приликом усменог предузимања процесних радњи пред судом употребљавају свој језик. Ако се поступак води на језику који странке, односно други учесници у поступку не разумеју, обезбедиће им се ако то захтевају, усмено превођење на језик који разумеју онога што се износи на рочишту, као и усмено превођење исправа које се на рочишту користе ради доказивања. Ако је у суду у службеној употреби и језик националне мањине трошкове превођења који настају употребом службених језика националне мањине у поступку од стране учесника поступка обезбеђује орган који води поступак. Странке и други учесници у поступку који су слепи, глуви или неми имају право на бесплатног тумача у поступку пред судом. Члан 96. Позиви, одлуке и друга судска писмена упућују се странкама и другим учесницима у поступку на српском језику. Ако је у суду у службеној употреби и језик националне мањине, суд и на том језику доставља судска писмена оним странкама и учесницима у поступку који су припадници те националне мањине и који се у поступку служе тим језиком. Члан 97. Странке и други учесници у поступку подносе суду своје тужбе, жалбе и друге поднеске на језику који је у службеној употреби у суду. Странке и други учесници у поступку могу упућивати суду своје поднеске и на језику националних мањина који није у службеној употреби у суду ако је то у складу са законом. Глава VII ПОДНЕСЦИ Члан 98. Тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писаном облику (поднесци). Писану форму испуњавају и поднесци упућени суду телеграмом и електронском поштом, у складу са посебним законом. Поднесци морају да буду разумљиви, да садрже све оно што је потребно да би по њима могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца. Ако изјава садржи захтев, странка је дужна да у поднеску наведе чињенице на којима захтев заснива, као и доказе ако је то потребно. Писани поднесци се подносе искључиво изван рочишта и то најкасније 15 дана пре дана одржавања рочишта. Члан 99. Поднесци и прилози који треба да се доставе противној странци подносе се суду у потребном броју примерака за суд и противну странку. Ако је на противној страни више лица која имају заједничког законског заступника или пуномоћника, за сва та лица поднесци и прилози могу да се поднесу у једном примерку. Члан 100. Исправе које се прилажу поднеску подносе се у изворнику или препису. Исправу приложену у изворнику суд ће да задржи, а противној странци да дозволи да се упозна са њеном садржином. Кад престане потреба да се изворник исправе налази у суду, вратиће се подносиоцу на његов захтев. Суд може решењем да наложи подносиоцу да списима приложи препис исправе. Ако је исправа приложена у препису, суд ће на захтев противне странке решењем да наложи подносиоцу да поднесе суду исправу у изворнику, а противној странци дозволиће да се упозна са његовом садржином. Кад је то потребно, суд ће решењем да одреди рок у коме исправа мора да се поднесе у изворнику или у овереном препису, односно прегледа. Против решења из ст. 2. и 3. овог члана није дозвољена жалба. Члан 101. Ако је поднесак неразумљив или непотпун (члан 98. став 3), суд ће странци која нема пуномоћника да врати поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије прописано. Ако суд врати поднесак странци ради исправке или допуне, одредиће рок од осам дана за поновно подношење поднеска. Ако поднесак буде исправљен, односно допуњен и поднет суду у року одређеном за допуну или исправку, сматраће се да је поднет суду оног дана кад је први пут био поднет. Сматраће се да је поднесак повучен ако не буде враћен суду у одређеном року, а ако буде враћен без исправке, односно допуне, одбациће се. Ако је поднесак, који је у име странке поднео пуномоћник, односно јавни правобранилац или јавни тужилац неразумљив или непотпун, суд ће да га одбаци. Ако поднесци или прилози нису поднети у довољном броју примерака, суд ће да их умножи о трошку странке која је пропустила обавезу. Глава VIII РОКОВИ И РОЧИШТА 1. Рокови Члан 102. Ако рокови нису одређени законом, одређује их суд с обзиром на околности случаја. Рокове из става 1. овог члана одређује суд у складу са временским оквиром. Члан 103. Рокови се рачунају на дане, месеце и године. Као први дан рока одређеног на дане узима се дан после дана достављања или саопштења одлуке или после дана у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока. Рок одређен на месеце или године завршава се оног дана у последњем месецу или години који по свом броју одговара дану у који га је суд одредио или дану у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока. Ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан кад суд не ради, рок истиче протеком првог наредног радног дана. Одредбе става 4. овог члана примењују се и на рок у коме по посебним прописима мора да се поднесе тужба, као и на рок застарелости потраживања или неког другог права. Члан 104. Поднесак који је везан за рок је благовремен ако је поднет суду пре истека рока. Дан подношења поднеска упућеног суду преко поште препорученом пошиљком или упућеног телеграфским путем сматра се као дан подношења суду. Ако је поднесак упућен телеграфским путем, сматраће се да је поднет у року само ако уредан поднесак накнадно буде поднет суду или буде упућен суду препорученом пошиљком у року од три дана од дана предаје телеграма пошти. Ако је поднесак упућен електронском поштом, као време подношења суду сматра се време које је назначено у потврди о пријему електронске поште. За лица која се налазе у Војсци Србије на војној служби и остала лица која се налазе у служби у војним јединицама, односно војним установама, дан предаје поднеска војној јединици, односно војној установи сматра се као дан подношења суду. За лица лишена слободе дан предаје поднеска заводу за извршење кривичних санкција сматра се као дан подношења суду. Ако је поднесак који је везан за рок предат или упућен ненадлежном суду пре истека рока, а стигне надлежном суду после истека рока, сматраће се да је поднет на време, ако се његово подношење ненадлежном суду може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца. Одредбе ст. 1. до 7. овог члана примењују се и на рок у коме по посебним прописима тужба мора да се поднесе, као и на рок застарелости потраживања или неког другог права. 2. Рочишта Члан 105. Рочиште одређује суд кад је то законом прописано или кад захтевају потребе поступка, у складу са временским оквиром. Против решења о одређивању рочишта није дозвољена жалба. Суд ће на рочиште благовремено да позове странке и остала лица чије присуство сматра потребним. Уз позив ће странци да достави поднесак који је дао повод за одређивање рочишта, а у позиву ће да се назначи место, просторија и време одржавања рочишта. Ако се уз позив не доставља поднесак, у позиву ће да се наведу странке, предмет спора, као и радња која ће да се предузме на рочишту. Суд ће у позиву за припремно рочиште или прво рочиште за главну расправу да упозори странке на законске последице изостанка са рочишта, као и на дужност да обавесте суд о промени адресе (члан 144). Садржина позива је иста за све учеснике у поступку, без обзира на њихово својство у поступку, ако овим законом није другачије прописано. Члан 106. Суд може да упути странкама и другим учесницима у поступку позив за рочиште или обавештење о отказивању рочишта путем електронске поште, телеграмом или другим електронским преносиоцем порука, под условом да је таквим начином позивања могуће да суд прими повратни податак да је лице позив, односно обавештење примило. Члан 107. Рочиште се, по правилу, одржава у судској згради. Суд може да одлучи да се рочиште одржи изван судске зграде ако нађе да је то оправдано. Против овог решења није дозвољена жалба. Члан 108. Суд може изузетно да одложи рочиште ако је то потребно ради извођења доказа или због спречености судије. Приликом одлагања рочишта, суд ће увек да одреди нов временски оквир, који не може да буде дужи од једне трећине првобитно одређеног временског оквира. Кад се рочиште одложи, суд ће одмах да одреди место и време одржавања одложеног рочишта у оквиру временског оквира из става 2. овог члана. Против решења о одлагању рочишта није дозвољена жалба. 3. Враћање у пређашње стање Члан 109. Ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање) кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Ако се дозволи враћање у пређашње стање поступак се враћа у оно стање у коме се налазио пре пропуштања и укидају се све одлуке које је суд због пропуштања донео. Члан 110. Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало да се изврши пропуштена радња. Предлог мора да се поднесе у року од осам дана, рачунајући од дана кад је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек касније сазнала за пропуштање, од дана кад је за то сазнала. После протека 60 дана од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање. Ако се враћање у пређашње стање предлаже због пропуштања рока, предлагач је дужан да истовремено са подношењем предлога предузме и пропуштену радњу. Члан 111. Враћање у пређашње стање није дозвољено ако је пропуштен рок из члана 110. ст. 2. и 3. овог закона или ако је пропуштено рочиште одређено поводом предлога за враћање у пређашње стање. Члан 112. Предлог за враћање у пређашње стање не утиче на ток парнице, али суд може да одлучи да застане са поступком до правноснажности решења о предлогу. Члан 113. Неблаговремене и недозвољене предлоге за враћање у пређашње стање суд одбацује решењем. Предлог за враћање у пређашње стање који није заснован на општепознатим чињеницама, а странка уз предлог није поднела нити предложила одговарајуће доказе или уз предлог није предузела пропуштену радњу, одбациће суд као неуредан. О предлогу за враћање у пређашње стање одлучује се, по правилу, без расправе. Ако суд нађе да је ради правилног утврђивања чињеница потребно да се изведу докази заказаће рочиште. Члан 114. Против решења којим се усваја предлог за враћање у пређашње стање није дозвољена жалба, осим ако је усвојен неблаговремен, недозвољен или неуредан предлог. Глава IX ЗАПИСНИЦИ Члан 115. Записник се саставља о радњама предузетим на рочишту. Записник се саставља и о важнијим изјавама или саопштењима које странке или други учесници дају изван рочишта. О мање важнијим изјавама или саопштењима неће да се саставља записник него ће да се само стави службена белешка на спису. Записник пише записничар. Судија може да повери вођење записника судијском помоћнику или судијском приправнику. Члан 116. У записник се уноси: назив и састав суда, место где се врши радња, дан и час кад се врши радња, назначење предмета спора и имена присутних странака или трећих лица, односно њихових законских заступника или пуномоћника. Записник садржи битне податке о садржини предузете радње. У записник о главној расправи нарочито ће да се унесе: да ли је расправа била јавна или је јавност била искључена, садржина изјава странака, њихови предлози, докази које су понудиле, докази који су изведени, уз навођење садржине исказа сведока и вештака, као и одлуке суда донете на рочишту. Члан 117. Записник мора да се води уредно, у њему не сме ништа да се брише, додаје или мења, пошто га странке и записничар својим потписима овере. Члан 118. Записник се саставља израдом писаног текста на основу гласног диктата судије, а може и на основу стенографских бележака или записа начињеног помоћу уређаја за тонско или оптичко снимање. Странке имају право увида у записник и материјал из става 1. овог члана, право да прочитају записник или да захтевају да им се прочита, као и да поднесу приговор на садржину записника. Право из става 2. овог члана имају и друга лица чија је изјава унета у записник, али само у погледу оног дела записника који садржи њихову изјаву. Исправке или додаци у погледу садржине записника које треба да се изврше поводом приговора странака или других лица или по службеној дужности унеће се на крају записника. На захтев ових лица унеће се и приговори који нису усвојени. Члан 119. Суд може да одлучи решењем, по службеној дужности или на предлог странака, да се рочиште снима тонски или оптички. Против решења из става 1. овог члана није дозвољена посебна жалба. Снимак мора да садржи следеће податке: назив и састав суда, место, датум и време одржавања рочишта, предмет спора и имена странака или других лица, њихових законских заступника или пуномоћника, као и податке о идентитету лица чија се изјава снима и у ком својству се изјава даје. Уколико се изјаве више лица снимају, из снимка јасно мора да се распозна које лице је дало изјаву. Странке имају право на копију снимка из става 3. овог члана, а друга лица ако за то имају оправдани интерес. Члан 120. Тонски, односно оптички снимак рочишта је део судског списа. Начин снимања рочишта, преношења снимка у записник и начин чувања снимка рочишта уређује се Судским пословником. Члан 121. Тонски запис се, у складу с одредбама овог закона, у року од осам дана од дана обављеног снимања, преноси у писани облик који мора да садржи све што се налази у тонском запису. Писани облик тонског записа представља записник. Странке могу да траже записник из става 1. овог члана. Ако се записник из става 1. овог члана и тонски запис битно разликују по садржини, странка има право да поднесе приговор судији у року од осам дана од дана достављања записника. Суд ће по приговору странке из става 3. овог члана, у року од три дана решењем да измени записник из става 1. овог члана или да одбије приговор. Против тог решења није дозвољена посебна жалба. Члан 122. Записник потписују председник већа, записничар, странке, односно њихови заступници или пуномоћници, тумач и преводилац. Сведок и вештак потписују свој исказ на записнику, ако се њихово саслушање врши пред замољеним судом. Неписмено лице или лице које не може да се потпише ставиће на записник отисак прста, а записничар ће испод отиска да упише његово име и презиме и да наведе са ког прста је стављен отисак. Уколико лице не може да остави отисак прста, судија ће утврдити ову чињеницу у записнику и оверити испод овог текста својим потписом. Ако се странка, заступник или пуномоћник, сведок или вештак удаљи пре потписивања записника или неће да потпише записник, то ће да се забележи у записнику и да се наведе разлог који је изнет. Члан 123. О већању и гласању саставља се посебан записник. Ако је код суда у поступку по правном леку одлука донета једногласно, уместо записника саставља се белешка о већању и гласању. Записник о већању и гласању садржи ток гласања и изреку одлуке. Издвојена мишљења прикључују се записнику о већању и гласању, ако нису унета у сам записник. Записник, односно белешку о гласању потписују сви чланови већа и записничар. Записник о већању и гласању затвориће се у посебан омот. Овај записник може да разгледа само суд који решава о правном леку у поступку по правном леку и у том случају записник ће поново да се затвори у посебан омот и на омоту да се назначи да је записник разгледан. Глава X ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА Члан 124. Суд доноси одлуке у облику пресуде или решења. О тужбеном захтеву суд одлучује пресудом, а у поступку због сметања државине решењем. Кад не одлучује пресудом, суд одлучује решењем. У поступку издавања платног налога решење којим се усваја тужбени захтев доноси се у облику платног налога. Одлука о трошковима у пресуди сматра се решењем. Члан 125. Одлуке већа доносе се после већања гласањем. У просторији у којој се већа и гласа могу да буду присутни само чланови већа и записничар. Одлуку о једноставнијим питањима, веће може да донесе и у самом заседању. Члан 126. Председник већа руководи већањем и гласањем и гласа последњи. За сваку одлуку већа потребна је већина гласова. Ако се у погледу појединих питања о којима се одлучује гласови расподеле на више различитих мишљења, тако да ниједно од њих нема већину, питања ће да се раздвоје и гласање ће да се понавља све док се не постигне већина. Члан 127. Пре одлучивања о главној ствари суд одлучује да ли је потребно да се допуни поступак, као и о другим претходним питањима. Ако при решавању о главној ствари треба да се одлучи о више захтева, о сваком захтеву гласаће се посебно. Глава XI ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА 1. Начин достављања Члан 128. Писмена се достављају непосредно у суду, преко поште, лица регистрованих за обављање послова достављања, лица запосленог у суду, других државних органа, лица са јавним овлашћењима или других лица одређених посебним прописима, на начин прописан овим законом. Лице које врши достављање дужно је да на захтев лица коме се достављање врши докаже својство лица овлашћеног за достављање. Лица која достављач затекне на месту на коме треба да се изврши достављање дужна су да на његов захтев пруже податке о свом идентитету. Надлежни орган полиције је дужан да на захтев суда помогне приликом обављања послова достављања. Члан 129. Достављање може да се врши и електронском путем, у складу са посебним прописима. Достављање електронским путем се сматра извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће да се обезбеди повратни податак да је лице примило писмено. Потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена. Члан 130. Странке могу да непосредно и благовремено упућују поднеске и друга писмена једна другој и да поднесак и друга писмена, заједно са доказом о достављању, поднесу суду. Одредба става 1. овог члана не примењује се на писмена за које је прописано лично достављање. Члан 131. Достављање физичким лицима врши се на адресу која је означена у тужби, односно на адресу пребивалишта или боравишта уписану код органа надлежног за вођење евиденције о личним картама. Достављање државним органима, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе врши се предајом писмена у просторији за пријем писмена или писарници. Као дан достављања сматра се дан предаје писмена. Достављање правним лицима врши се предајом писмена у просторијама правног лица запосленом лицу у правном лицу, односно заступнику правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог пребивалишта. Члан 132. Војним лицима, припадницима полиције и запосленима у сувоземном, речном, поморском и ваздушном саобраћају достављање позива може да се врши и преко њихове команде, односно непосредног старешине или руководиоца, а по потреби може да им се на тај начин врши и достављање осталих писмена. Члан 133. Ако достављање треба да се изврши физичким или правним лицима у иностранству или страним држављанима који уживају имунитет, достављање ће да се изврши дипломатским путем, ако у међународном уговору или у закону (члан 146) није другачије предвиђено. Ако достављање писмена треба да се изврши држављанима Републике Србије у иностранству, достављање може да се изврши преко надлежног конзуларног представника или дипломатског представника Републике Србије који врши конзуларне послове у страној држави или преко правног лица међународно регистрованог за обављање послова достављања. Достављање правним лицима која имају седиште у иностранству а представништво у Републици Србији може да се изврши њиховом представништву. Члан 134. Лицима лишеним слободе достављање се врши преко завода за извршење кривичних санкција. Члан 135. Ако странка има законског заступника достављање се врши законском заступнику, ако у закону није другачије прописано. Ако странка има више законских заступника односно пуномоћника, довољно је да се достављање изврши једном од њих. Члан 136. Достављање пуномоћнику адвокату може да се изврши и предајом писмена лицу које ради у његовој адвокатској канцеларији. Достављање пуномоћнику адвокату може да се изврши и предајом писмена одраслом члану породичног домаћинства, ако пуномоћник делатност обавља у стану. Достављање јавном бележнику и извршитељу може да се изврши на начин прописан ставом 1. овог члана. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 137. Правним лицима и адвокатима достављање писмена може да се врши у суду полагањем у посебан преградак на њихов захтев и по одлуци председника суда. Достављање из става 1. овог члана врши овлашћено лице суда. Члан 138. Адвокат, односно овлашћени представник правног лица који преузима судска писмена из судског прегратка дужан је да преузме сва писмена која су положена у преградак. Адвокат, односно овлашћени представник правног лица је дужан да писмено преузме из судског прегратка у року од осам дана од дана полагања у судски преградак. Ако писмено не буде подигнуто у том року, достављање се врши истицањем писмена на огласну таблу суда и достављање се сматра извршеним по истеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласну таблу суда. Адвокат може да овласти лице које је запослено у његовој адвокатској канцеларији да писмена преузме из судског прегратка. Члан 139. Достављање се врши лицу коме достављање треба да се изврши сваког дана на радном месту у радно време, или у стану само од 7 до 22 сата или у суду кад се то лице тамо затекне или када га суд због достављања позове. Достављање може да се изврши и у друго време и на другом месту, на основу посебне одлуке суда коју је достављач, на захтев, дужан да покаже. Члан 140. Ако се лице коме се писмено доставља не затекне у свом стану, достављање се врши предајом писмена неком од његових одраслих чланова домаћинства који је дужан да прими писмено. Ако се достављање врши на радном месту лица коме се писмено доставља, а то лице се ту не затекне, достављање ће да се изврши лицу које на истом месту ради, ако оно пристане да прими писмено. Ако достављање није могло да се изврши по одредбама ст. 1. и 2. овог члана, достављање ће да се изврши прибијањем писмена на врата стана или просторија правног лица и тиме се сматра да је достављање извршено. Предаја писмена другом лицу није дозвољена ако оно учествује у парници као противник лица коме се достављање извршава. Члан 141. Тужба, решење о платном налогу, пресуда, решење против ког је дозвољена посебна жалба и правни лек доставиће се лично странци, односно законском заступнику или пуномоћнику. Ако се лице коме писмено мора лично да се достави не затекне тамо где достављање треба да се изврши, под условом да је адреса тачна, достављач ће да остави обавештење да писмено може да се преузме у суду у року од 30 дана од дана покушаног достављања. У том случају копија писмена се истиче и на огласној табли суда. По протеку рока из става 2. овог члана, сматра се да је достављање извршено. Обавештење из става 2. овог члана садржи: име и презиме лице коме је покушано достављање, својство у поступку, датум и час када је покушано достављање, адресу на којој је покушано достављање, назнаку да писмено може да преузме у суду у року од 30 дана, да ће копија писмена бити истакнута на огласној табли суда, као и да ће по протеку овог рока да се сматра да је достављање извршено. Ако писмено из става 1. овог члана треба да се достави државним органима и правним лицима, достављање се врши по одредбама члана 131. овог закона. 2. Одбијање пријема Члан 142. Ако лице коме је писмено упућено, односно одрасли члан његовог домаћинства, односно овлашћено лице или запослени у државном органу или правном лицу, без оправданог разлога одбије да прими писмено, достављач ће да га остави у стану или у просторијама где лице коме је писмено упућено ради или ће писмено да прибије на врата стана или просторије. На доставници ће да се забележи дан, час и разлог одбијања пријема, као и место где је писмено остављено, и тиме се сматра да је достављање извршено. 3. Утврђивање и промена адресе Члан 143. Странка је дужна да саопшти суду адресу противне странке којој писмено треба лично да се достави. Ако суд није у могућности да уручи писмено на саопштеној адреси, по службеној дужности прибавиће од надлежног органа, адресу пребивалишта и боравишта странке којој писмено треба лично доставити и извршиће достављање на тако прибављеној адреси, у складу са одредбама овог закона. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 144. Кад странка или њен заступник до достављања одлуке којом се поступак правноснажно окончава промене адресу, дужни су да о томе одмах обавесте суд. Ако они то не учине, суд ће да одреди да се сва даља достављања у парници за ту странку врше истицањем писмена на огласну таблу суда. Достављање се сматра извршеним по протеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласну таблу суда. Ако пуномоћник, односно пуномоћник за примање писмена до достављања одлуке којом се поступак правноснажно окончава промени своју адресу, а не обавести о томе суд, достављање ће да се изврши као да пуномоћник није ни постављен. Одредбе из ст. 1. до 4. овог члана примењују се и у поступку по ванредном правном леку. Члан 145. Странка или њен законски заступник која одсуствује дуже од 30 дана са адресе на коју је достављање већ извршено, дужна је да о томе обавести суд и одреди пуномоћника за примање писмена. 4. Пуномоћник и заступник за примање писмена Члан 146. Странку или њеног законског заступника који се налазе у иностранству, а немају пуномоћника у Републици Србији, суд ће да позове да у року од 30 дана од дана достављања позива одреде пуномоћника за примање писмена у Републици Србији. Ако странка или њен законски заступник не одреде таквог пуномоћника, суд ће странци на њен трошак да постави привременог заступника овлашћеног за примање писмена и о томе ће да обавести странку, односно њеног законског заступника. Ако пуномоћник за примање писмена откаже пуномоћје, а странка не одреди другог пуномоћника у року од 30 дана од пријема обавештења о отказу пуномоћја, суд ће странци на њен трошак да постави заступника за примање писмена и да врши достављање преко њега, док не прими обавештење странке о одређивању новог пуномоћника. Странци која опозове пуномоћника за примање писмена и истовремено не одреди другог пуномоћника, суд ће достављање да врши истицањем писмена на огласну таблу суда, све док та странка не одреди другог пуномоћника за примање писмена. Члан 147. Ако супарничари немају заједничког законског заступника, односно пуномоћника, суд може да их позове да у одређеном року одреде заједничког пуномоћника за примање писмена. Истовремено, суд ће да обавести супарничаре да ће једног од њих да постави за пуномоћника за примање писмена ако они сами не одреде таквог пуномоћника. 5. Доставница Члан 148. Потврду о извршеном достављању (доставницу) потписују прималац и достављач, пуним именом и презименом уз означење својства примаоца. Прималац ће на доставници словима сам да напише дан пријема. Ако је прималац неписмен или није у стању да се потпише, достављач ће да напише његово име и презиме и словима дан пријема и забележи на доставници разлог због кога прималац није ставио свој потпис. Ако прималац одбије да потпише доставницу, достављач ће то да забележи на доставници и напише словима дан предаје чиме се сматра да је достављање извршено. Ако је достављање извршено по одредби члана 141. овог закона, на доставници ће да се забележи дан и час покушаја достављања, као и назнака да је остављено обавештење из члана 141. овог закона. Ако је по одредбама овог закона писмено предато другом лицу, а не ономе коме је писмено требало да се достави, достављач ће на доставници да назначи однос та два лица. Ако је на доставници нетачно назначен датум достављања, сматраће се да је достављање извршено оног дана кад је писмено предато. *Службени гласник РС, број 55/2014 6. Прегледање и преписивање списа Члан 149. Странке, њихови заступници и пуномоћници имају право да прегледају, фотокопирају, фотографишу и преписују спис парнице у којој учествују. Другим лицима која имају оправдан интерес дозволиће се радње из става 1. овог члана у погледу појединих списа. Кад је поступак у току, дозволу за радње из ст. 1. и 2. овог члана даје судија, а кад је поступак окончан, председник суда, односно запослени у суду кога он одреди. Глава XII ТРОШКОВИ ПОСТУПКА 1. Парнични трошкови и трошкови у поступку за обезбеђење доказа Члан 150. Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка. Парнични трошкови обухватају и награду за рад адвоката и других лица којима закон признаје право на награду. Члан 151. Свака странка претходно сама сноси трошкове које је проузроковала својим радњама. Члан 152. Ако странка предложи извођење доказа, дужна је да по налогу суда унапред положи износ потребан за подмирење трошкова који ће да настану поводом извођења доказа. Ако извођење доказа предлажу обе странке, суд ће да одреди да износ потребан за подмирење трошкова положе обе странке на једнаке делове. Ако је суд одредио извођење доказа по службеној дужности, одредиће да износ положи странка на коју пада терет доказивања чињенице о којој се изводи доказ. Ако се у току поступка странке споразумеју да се покуша медијација или суд упути странке на поступак медијације суд ће да одреди да износ потребан за подмирење трошкова овог поступка положе обе странке на једнаке делове. Суд ће да одустане од извођења доказа ако износ потребан за подмирење трошкова не буде положен у року који суд одреди. У том случају суд ће, с обзиром на све околности, по свом уверењу да цени од каквог је значаја то што странка није у року положила износ потребан за подмирење трошкова. Изузетно од одредбе става 4. овог члана, ако суд по службеној дужности одреди извођење доказа ради утврђивања чињеница у вези са применом члана 3. став 3. овог закона, а странке не положе одређени износ, трошкови за извођење доказа исплатиће се из средстава суда. Члан 153. Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове. Ако странка делимично успе у парници, суд може с обзиром на постигнути успех да одреди да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмеран део трошкова. Суд може да одлучи да једна странка накнади све трошкове које је противна странка имала ако противна странка није успела само у сразмерно незнатном делу свог захтева, а због тог дела нису настали посебни трошкови. Суд ће, према резултату доказивања, да одлучи да ли ће трошкове из члана 152. став 5. овог закона да сноси једна или обе странке или ће ти трошкови да падну на терет средстава суда. Умешач има право на накнаду трошкова од противне странке само за парничне радње предузете уместо странке којој се придружио. Члан 154. Суд ће приликом одлучивања који ће трошкови да се накнаде странци да узме у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. О томе који су трошкови били потребни, као и о износу трошкова, одлучује суд ценећи све околности. Ако је прописана тарифа за награде адвоката или за друге трошкове, ови трошкови одмериће се по тој тарифи. Члан 155. Странка је дужна да независно од исхода парнице накнади противној странци трошкове које је проузроковала својом кривицом или случајем који се њој догодио. Суд може да одлучи да законски заступник или пуномоћник странке накнади противној странци трошкове које је проузроковао својом кривицом. Члан 156. Тужилац ће да накнади туженом парничне трошкове ако тужени није дао повод за тужбу и ако је признао тужбени захтев у одговору на тужбу, односно на припремном рочишту, а ако се не одржава припремно рочиште онда на главној расправи пре него што се упустио у расправљање о главној ствари. Члан 157. Тужилац који повуче тужбу дужан је да противној странци накнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе уследило одмах после испуњења захтева од стране туженог. Странка која повуче правни лек дужна је да противној странци накнади трошкове настале поводом правног лека. Члан 158. Свака странка сноси своје трошкове ако је парница окончана судским поравнањем или поравнањем после успеле медијације, осим ако се странке другачије не споразумеју или ако је то посебним законом другачије прописано. У парничне трошкове улазе трошкови поравнања које је покушано, а није успело и трошкови медијације која је покушана (члан 152. став 3), а није успела. Члан 159. Ако у излучној парници буде усвојен тужбени захтев за излучење ствари, а суд утврди да је тужени као поверилац у извршном поступку имао оправданих разлога да сматра да не постоје права трећих лица на овим стварима, суд ће да одреди да свака странка сноси своје трошкове. Члан 160. Супарничари сносе трошкове на једнаке делове. Ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у предмету спора, суд ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова накнадити сваки од супарничара. Супарничари који су солидарно одговорни у главној ствари, одговарају солидарно и за трошкове досуђене противној странци. За трошкове проузроковане посебним парничним радњама појединих супарничара остали супарничари не одговарају. Члан 161. Ако јавни тужилац учествује у поступку као странка, он има право на накнаду трошкова, али не и право на награду. Трошкови у поступку из става 1. овог члана које би по одредбама овог закона требало да сноси јавни тужилац исплатиће се из средстава јавног тужилаштва. Свака странка сноси своје трошкове који су настали учествовањем јавног тужиоца у поступку (члан 214). Трошкови које је јавни тужилац имао поводом свог учествовања у поступку (члан 214) падају на терет средстава јавног тужилаштва. Члан 162. Одредбе о трошковима примењују се и на странке које заступа јавно правобранилаштво. У том случају трошкови поступка обухватају и износ који би се странци признао на име награде адвокату. Члан 163. О накнади трошкова одлучује суд на одређени захтев странке, без расправљања. Странка је дужна да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду. Захтев за накнаду трошкова странка је дужна да поднесе најкасније до завршетка расправљања које претходи одлучивању о трошковима, а ако се ради о доношењу одлуке без претходног расправљања странка је дужна да захтев за накнаду трошкова поднесе у предлогу о коме суд треба да одлучи. О захтеву за накнаду трошкова суд ће да одлучи у пресуди или решењу којим се окончава поступак пред тим судом. У случају усменог објављивања пресуде или решења којим се налаже накнада трошкова, суд може да одлучи да ће износ трошкова да одмери у писмено израђеној пресуди, односно решењу, ако решење треба да се достави странкама. У току поступка суд ће посебним решењем да одлучи о накнади трошкова само ако право на накнаду трошкова не зависи од одлуке о главној ствари. У случају из члана 157. овог закона, ако повлачење тужбе или правног лека није извршено на рочишту, као и у другим случајевима када је одлука донета изван рочишта, захтев за накнаду трошкова може да се поднесе у року од осам дана од дана достављања обавештења о повлачењу тужбе, односно достављања одлуке. Члан 164. Суд у делимичној пресуди или међупресуди може да одлучи да се одлука о трошковима донесе уз коначну одлуку. Члан 165. Ако суд одбаци или одбије правни лек, одлучиће и о трошковима насталим у поступку поводом тог правног лека. Ако суд преиначи одлуку против које је изјављен правни лек или укине ту одлуку и одбаци тужбу, одлучиће о трошковима целог поступка. Ако се укине одлука против које је изјављен правни лек и предмет врати на поновно суђење, оставиће се да се о трошковима поступка поводом правног лека одлучи у коначној одлуци. Суд може да поступи по одредби става 3. овог члана и ако одлуку против које је изјављен правни лек само делимично укине. Члан 166. Одлука о трошковима садржана у пресуди може да се побија само жалбом на решење ако се истовремено не побија и одлука о главној ствари. Ако једна странка побија пресуду само у погледу трошкова, а друга у погледу главне ствари, другостепени суд ће једном одлуком да одлучи о оба правна лека. Члан 167. Трошкове поступка за обезбеђење доказа сноси странка која је поднела предлог за обезбеђење доказа. Она је дужна да накнади и трошкове противној странци, односно постављеном привременом заступнику. Ове трошкове странка може накнадно да остварује као део парничних трошкова, према успеху у парници. 2. Ослобађање од плаћања трошкова поступка Члан 168. Суд ће да ослободи од плаћања трошкова поступка странку која према свом општем имовном стању није у могућности да сноси ове трошкове. Ослобођење од плаћања трошкова поступка обухвата ослобођење од плаћања таксе и ослобођење од полагања предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа. Суд може да ослободи странку и само од плаћања таксе, у складу са посебним законом. Приликом доношења одлуке о ослобођењу од плаћања трошкова поступка суд цени све околности, а нарочито узима у обзир вредност предмета спора, број лица које странка издржава и приходе и имовину које имају странка и чланови њене породице. Члан 169. Одлуку о ослобађању од плаћања трошкова поступка доноси првостепени суд на предлог странке. Странка која захтева ослобађање од трошкова дужна је да уз предлог наведе чињенице и поднесе доказе којима се чињенице потврђују. Ако је то потребно и сам суд може по службеној дужности да прибави потребне податке и обавештења о имовном стању странке која тражи ослобађање, а може о томе да саслуша и странку. Против решења суда којим се усваја предлог странке није дозвољена посебна жалба. Члан 170. Суд ће у току читавог поступка да призна странци право на бесплатну правну помоћ кад је странка потпуно ослобођена од плаћања трошкова поступка (члан 168. став 2), ако је то нужно ради заштите права странке, односно ако је то прописано посебним законом. Суд је дужан да одлучи о праву на бесплатног пуномоћника у року од осам дана од дана подношења предлога, односно у року од осам дана од достављања жалбе другостепеном суду. У случају из става 2. овог члана, рок за предузимање радње од које зависи заштита права странке тече од дана достављања решења којим је одлучено о захтеву странке за бесплатну правну помоћ. Бесплатног пуномоћника поставља и разрешава председник суда по редоследу са списка адвоката из члана 81. став 1. овог закона. Одредбе овог закона о пуномоћницима сходно се примењују и на бесплатног пуномоћника, ако у одредбама ове главе закона није другачије прописано. Постављени пуномоћник има право да захтева да буде разрешен из оправданих разлога. Предлог за разрешење бесплатног пуномоћника може да поднесе и странка. Против решења суда којим се одлучује о постављању и разрешењу пуномоћника није дозвољена жалба. Члан 171. Ако је странка потпуно ослобођена од плаћања трошкова поступка (члан 168. став 2), из средстава суда исплатиће се предујам за трошкове сведока, вештака, увиђаја и издавања судског огласа, као и награда и стварни издаци бесплатног пуномоћника. Члан 172. Решење о ослобађању од плаћања трошкова и о постављању бесплатног пуномоћника првостепени суд може у току поступка да укине ако утврди да је странка у стању да сноси трошкове поступка. Суд ће истовремено да реши да ли ће странка потпуно или делимично да накнади и оне трошкове и таксе од којих је раније била ослобођена као и стварне издатке и награду бесплатног пуномоћника. У случају из става 1. овог члана, првенствено се накнађују трошкови исплаћени из средстава суда. Члан 173. Трошкови исплаћени из средстава суда, као и стварни издаци и награда бесплатног пуномоћника, чине део парничних трошкова. О накнади трошкова из става 1. овог члана од стране противника странке која је ослобођена од плаћања трошкова поступка, суд ће да одлучи по одредбама овог закона о накнади трошкова. Трошкове исплаћене из средстава суда наплаћује по службеној дужности суд пред којим су трошкови настали од странке која је дужна да их накнади. Ако је противнику странке која је ослобођена од плаћања трошкова поступка наложено да накнади парничне трошкове, а утврди се да он није у стању да те трошкове плати, суд може накнадно да одреди да трошкове из става 1. овог члана плати у целини или делимично странка која је ослобођена од плаћања трошкова поступка из онога што јој је досуђено. Тиме се не дира у право ове странке да за оно што је платила тражи накнаду од противника, с тим што ова странка има право да тражи од противника накнаду трошкова које је платила. Глава XIII ПРАВНА ПОМОЋ Члан 174. Судови су дужни да један другоме указују правну помоћ у парничном поступку. Ако замољени суд није надлежан да предузме радњу за коју је замољен, уступиће замолницу надлежном суду, односно другом државном органу, и о томе ће да обавести суд од кога је примио замолницу, а ако му надлежни суд, односно државни орган није познат, вратиће замолницу. Ако у једном месту постоји више судова стварно надлежних за пружање правне помоћи, замолница за пружање правне помоћи може да се поднесе било коме од тих судова, ако посебним законом није другачије прописано. Члан 175. Судови међусобно опште на језику који је у службеној употреби у суду. Ако је писмено састављено на језику националне мањине, а упућује се суду у коме језик те националне мањине није у службеној употреби, уз судско писмено на језику националне мањине приложиће се превод тог писмена на српски језик. Члан 176. Судови ће да указују правну помоћ страним судовима у случајевима предвиђеним законом, међународним уговором, општеприхваћеним правилима међународног права, као и ако постоји узајамност у указивању правне помоћи. У случају сумње о постојању узајамности, обавештење даје министарство надлежно за послове правосуђа. Одредбе члана 174. ст. 2. и 3. овог закона важе и за поступање са замолницом страног суда за пружање међународне правне помоћи. Члан 177. Судови пружају правну помоћ страним судовима на начин прописан у домаћем закону. Радња која је предмет замолнице страног суда може да се предузме и на начин који захтева страни суд, ако такав поступак није противан јавном поретку Републике Србије. Члан 178. Ако законом, међународним уговором и општеприхваћеним правилима међународног права није другачије предвиђено, судови ће да узимају у поступак замолнице страних судова за пружање правне помоћи, само ако су достављене дипломатским путем и ако су замолница и прилози састављени на српском језику или ако је приложен оверени превод. Члан 179. Ако међународним уговором није другачије предвиђено, замолнице домаћих судова за правну помоћ достављају се страним судовима дипломатским путем. Замолнице и прилози морају да буду састављени на језику замољене државе или уз њих мора да буде приложен њихов оверени превод. Глава XIV ПОСТУПАК ЗА РЕШАВАЊЕ СПОРНОГ ПРАВНОГ ПИТАЊА Члан 180. Ако у поступку пред првостепеним судом у већем броју предмета постоји потреба да се заузме став о спорном правном питању које је од значаја за одлучивање о предмету поступка пред првостепеним судовима, првостепени суд ће по службеној дужности или на предлог странке, захтевом да покрене поступак пред Врховним касационим судом ради решавања спорног правног питања. Суд који је покренуо поступак за решавање спорног правног питања дужан је да застане са поступком док се не оконча поступак пред Врховним касационим судом. Члан 181. Захтев из члана 180. став 1. овог закона треба да садржи кратак приказ утврђеног стања ствари у конкретној правној ствари, наводе странака о спорном правном питању и разлоге због којих се суд обраћа са захтевом за решење спорног правног питања. Суд ће уз захтев да приложи и сопствено тумачење спорног правног питања. Захтев се не доставља странкама на изјашњавање. Ако странка предложи покретање поступка за решавање спорног правног питања, суд може да достави предлог другој странци ради изјашњавања у року од 15 дана од дана достављања предлога. Првостепени суд је дужан да уз захтев за решавање спорног правног питања достави и предмет Врховном касационом суду. Члан 182. Врховни касациони суд ће да одбаци непотпун (члан 181. став 1) и недозвољен захтев за решавање спорног правног питања. Захтев из става 1. овог члана је недозвољен, ако је о таквом захтеву Врховни касациони суд већ донео одлуку. Члан 183. Врховни касациони суд решава спорно правно питање по правилима поступка за усвајање правних ставова. Врховни касациони суд ће да одбије да реши спорно правно питање, ако оно није од значаја за одлучивање у већем броју предмета у поступку пред првостепеним судом. Врховни касациони суд је дужан да реши спорно правно питање у року до 60 дана од дана пријема захтева. Члан 184. У одлуци поводом захтева за решавање спорног правног питања, Врховни касациони суд износи разлоге којима образлаже заузето правно схватање. Одлука из става 1. овог члана доставља се суду који је покренуо поступак и објављује на интернет страници Врховног касационог суда или на други погодан начин. Члан 185. Ако је Врховни касациони суд решио спорно правно питање, странке у поступку у коме се поставља исто спорно правно питање немају право да траже његово решавање у парници која је у току. Глава XV НЕПОШТОВАЊЕ ПРОЦЕСНЕ ДИСЦИПЛИНЕ Члан 186. Суд ће у току поступка да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара физичко односно од 30.000 до 1.000.000 динара правно лице, које у поднеску вређа суд, странку или другог учесника у поступку. Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се и странка и други учесници у поступку који своја процесна овлашћења користе противно циљу због којих су прописана. Члан 187. Ако је због злоупотребе процесних овлашћења некој од странака нанета штета, суд ће оштећеној странци, на њен захтев да досуди накнаду штете. Ако странка истакне захтев за накнаду штете због злоупотребе процесних овлашћења, суд ће из разлога целисходности да одвоји поступак. Члан 188. Суд ће да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара пуномоћника за примање писмена који противно одредбама закона не обавести суд о промени адресе. Суд ће, на захтев странке, да одлучи да пуномоћник за примање писмена накнади странци трошкове које је проузроковао неоправданим недостављањем обавештења о промени адресе. Члан 189. Суд ће да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара лица која ометају предузимање парничних радњи и достављање писмена или списа. Суд ће, на захтев странке, да одлучи да јој лице из става 1. овог члана накнади трошкове које јој је проузроковало својим понашањем из става 1. овога члана. Суд може да одреди и друге мере према лицу које омета предузимање парничних радњи. Изречена казна из члана става 1. овог члана не утиче на изрицање казне за кривично дело. Члан 190. У решењу о кажњавању из чл. 186, 188. и 189. овог закона одређује се рок за уплату новчане казне. На извршење новчане казне из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење кривичних санкција. Ако кажњено физичко лице не плати новчану казну у року одређеном у решењу о кажњавању, суд ће новчану казну да замени казном затвора, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција. Ако кажњено правно лице не плати новчану казну у року одређеном у решењу о кажњавању, примениће се одредбе закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела којима се уређује извршење новчане казне. Жалба против решења о кажњавању из чл. 186, 188. и 189. овог закона не одлаже извршење решења. Део други ТОК ПОСТУПКА Глава XVI ТУЖБА 1. Садржина тужбе Члан 191. Парнични поступак покреће се тужбом. Члан 192. Тужба мора да садржи одређени захтев у погледу главне ствари и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (члан 98). Тужилац који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у иностранству дужан је да у тужби именује пуномоћника за примање писмена. Уколико не означи пуномоћника за примање писмена суд ће тужбу да одбаци. Ако надлежност или право на изјављивање ревизије зависи од вредности предмета спора, а предмет тужбеног захтева није новчани износ, тужилац је дужан да у тужби назначи вредност предмета спора. Суд ће да поступи по тужби и ако тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ, суд није везан за њега. Члан 193. Лице која намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, може да пре подношења тужбе Републичком јавном правобранилаштву достави предлог за мирно решавање спора, осим ако је посебним прописом предвиђен рок за подношење тужбе. Предлог за мирно решавање спора мора да садржи све податке из члана 192. овог закона. Подношењем предлога из става 1. овог члана настаје застој рока застарелости у трајању од 60 дана. Ако у року из става 2. овог члана Републички јавни правобранилац не одговори на предлог, сматра се да предлог није прихваћен . Брисан је ранији став 4. (види члан 10. Закона - 55/2014-53) Споразум постигнут између Републичког јавног правобраниоца и лица из става 1. овог члана има снагу извршне исправе. Одредбе ст. 1. до 4. овог члана сходно се примењују и у случају подношења тужбе против јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе, када се предлог за мирно решавање спора може поднети надлежном правобранилаштву, односно овлашћеном заступнику јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе. Брисан је ранији став 7. (види члан 10. Закона - 55/2014-53) *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 194. Тужилац може у тужби да тражи да суд само утврди постојање, односно непостојање неког права или правног односа, повреду права личности или истинитост, односно неистинитост неке исправе. Тужба за утврђење може да се поднесе ако тужилац има правни интерес да суд утврди постојање, односно непостојање неког спорног права или правног односа, пре доспелости захтева за чинидбу из истог односа или истинитост односно неистинитост неке исправе, или ако тужилац има неки други правни интерес. Тужба за утврђење може да се поднесе ради утврђивања постојања, односно непостојања чињенице, ако је то предвиђено законом или другим прописом. Тужба за утврђење повреде права личности може да се поднесе без обзира да ли је постављен захтев за накнаду штете или други захтев, у складу са посебним законом. Члан 195. Ако одлука о спору зависи од тога да ли постоји или не постоји неки правни однос који је у току парнице постао споран, тужилац може, поред постојећег захтева, да истакне захтев да суд утврди да такав однос постоји, односно да не постоји, ако је суд пред којим парница тече надлежан за такав захтев. Истицање захтева у смислу става 1. овог члана не сматра се преиначењем тужбе. Члан 196. Тужилац који у тужби тражи да му се досуди испуњење дуговане чинидбе може да предложи да тужени уместо дуговане чинидбе плати одређени новчани износ или да испуни неку другу чинидбу. Суд није дужан да испитује да ли новчани износ који је тужилац прихватио да прими уместо дуговане неновчане чинидбе одговара вредности неновчане чинидбе. Члан 197. У једној тужби тужилац може да истакне више захтева против истог туженог, ако су сви захтеви повезани истим чињеничним и правним основом. Ако захтеви нису повезани истим чињеничним и правним основом, они могу да се истакну у једној тужби против истог туженог само кад је исти суд стварно надлежан за сваки од ових захтева и кад је за све захтеве одређена иста врста поступка. Тужилац може два или више тужбених захтева у међусобној вези да истакне у једној тужби, на начин да суд усвоји следећи од тих захтева, ако нађе да претходни захтев није основан. Захтеви, у складу са ставом 2. овог члана, могу да се истакну у једној тужби само ако је суд стварно надлежан за сваки од тих захтева и ако је за све захтеве одређена иста врста поступка. Члан 198. Тужени може до закључења главне расправе да поднесе код истог суда противтужбу, ако је захтев противтужбе у вези с тужбеним захтевом или ако ти захтеви могу да се пребију или ако се противтужбом тражи утврђење неког права или правног односа од чијег постојања или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву. Противтужба не може да се поднесе ако је за захтев из противтужбе стварно надлежан виши суд или суд друге врсте. 2. Преиначење тужбе Члан 199. Тужилац може до закључења главне расправе да преиначи тужбу. После достављања тужбе туженом, за преиначење тужбе потребан је пристанак туженог. Суд ће да дозволи преиначење и кад се тужени томе противи, ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно да продужи трајање парнице. Сматраће се да постоји пристанак туженог на преиначење тужбе ако се он упусти у расправљање о главној ствари по преиначеној тужби, а није се пре тога противио преиначењу. Ако је парнични суд за преиначену тужбу стварно ненадлежан, уступиће предмет надлежном суду, осим у случају из члана 15. став 2. овог закона. Кад суд дозволи преиначење тужбе, дужан је да остави туженом време потребно да може да се припреми за расправљање по преиначеној тужби, ако за то није имао довољно времена. Ако је тужба преиначена на рочишту на коме тужени није присутан, суд ће да достави туженом препис записника са тог рочишта. Против решења којим се допушта или одбија преиначење тужбе није дозвољена посебна жалба. Кад дозволи преиначење тужбе, суд ће решењем да одреди нов временски оквир за спровођење поступка. Члан 200. Преиначење тужбе је промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи. Ако тужилац преиначује тужбу тако што услед околности које су настале после подношења тужбе, захтева из истог чињеничног основа други предмет или новчани износ, тужени таквом преиначењу не може да се противи. Тужба није преиначена ако је тужилац променио правни основ тужбеног захтева, ако је смањио тужбени захтев или ако је променио, допунио или исправио поједине наводе, тако да услед тога тужбени захтев није промењен. Смањивање висине тужбеног захтева представља делимично повлачење тужбе за које није потребан пристанак туженог. О повлачењу тужбе из става 4. овог члана не доноси се посебно решење. Члан 201. Тужилац може све до закључења главне расправе да своју тужбу преиначи и тако што ће уместо првобитно туженог да тужи друго лице. За преиначење тужбе у смислу става 1. овог члана потребан је пристанак лица које треба да ступи у парницу на место туженог, а ако се тужени већ упустио у расправљање о главној ствари, потребан је и пристанак туженог. Ако се тужени упустио у расправљање о главној ствари уместо тужиоца може да ступи у парницу нови тужилац само ако на то пристане тужени. Лице које ступа у парницу на место странке мора да прими парницу у оном стању у каквом се она налази у тренутку кад у њу ступа. 3. Повлачење тужбе Члан 202. Тужилац може да повуче тужбу без пристанка туженог пре него што се тужени упусти у расправљање о главној ствари. Тужба може да се повуче и касније, све до правноснажног окончања поступка, ако тужени на то пристане. Ако се тужени у року од осам дана од дана обавештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе, сматраће се да је пристао на повлачење. Повучена тужба сматра се као да није ни била поднета и може се поново поднети. У случају да тужба буде повучена после доношења првостепене пресуде, суд ће да донесе решење којим ће да утврди да је тужба повучена и да је пресуда без дејства, а ако је пре повлачења тужбе изјављена жалба, суд ће да донесе решење којим ће да утврди да је тужба повучена, да је пресуда без дејства и да одбаци жалбу. 4. Постојање парнице Члан 203. Парница почиње да тече достављањем тужбе туженом. У погледу захтева који је странка поставила у току поступка, парница почиње да тече од часа кад је о том захтеву обавештена противна странка. Док парница тече, не може се у погледу истог захтева покренути нова парница међу истим странкама, а ако таква парница буде покренута, суд ће тужбу да одбаци. Ако је у парници која је касније почела да тече пресуда постала правноснажна, суд ће да одбаци тужбу у парници која је раније почела да тече. Суд ће у току целог поступка да пази да ли је у току друга парница о истом захтеву међу истим странкама. Члан 204. Ако странка отуђи ствар или право о коме тече парница, то не спречава да се парница међу истим странкама доврши. Лице које је од туженог прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо туженог, само ако на то пристану обе странке. Лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо тужиоца, на основу писмене сагласности коју тужилац достави суду. *Службени гласник РС, број 87/2018 Глава XVII СУПАРНИЧАРИ Члан 205. Више лица могу једном тужбом да туже, односно да буду тужени (супарничари), ако: 1) су у погледу предмета спора у правној заједници или ако њихова права, односно обавезе проистичу из истог чињеничног и правног основа; 2) су предмет спора захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу и ако постоји стварна и месна надлежност истог суда за сваки захтев и за сваког туженог; 3) је то законом прописано. До закључења главне расправе може, под условима из става 1. овог члана, уз тужиоца да приступи нови тужилац или тужба може да буде проширена на новог туженог са његовим пристанком. Лице које приступа тужби, односно на које се тужба проширује мора да прими парницу у оном стању у коме се она налази у тренутку ступања у парницу. Члан 206. Тужилац може тужбом да обухвати два или више тужених и на начин што ће да тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да буде правноснажно одбијен према туженом који је у тужби претходно наведен. На начин прописан у ставу 1. овог члана тужилац може тужбом да обухвати два или више тужених само ако према сваком од њих истиче исти захтев или ако према некима од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези и ако је исти суд стварно и месно надлежан за сваки од захтева. Члан 207. Лице које за себе у целини или делимично тражи ствар или право о коме између других лица већ тече парница, може пред судом пред којим та парница тече да тужи обе странке једном тужбом, до закључења главне расправе пред првостепеним судом. Члан 208. Главни дужник и јемац могу да буду заједнички тужени ако то није у противности са садржином уговора о јемству. Члан 209. Сваки супарничар је у парници самостална странка и његове радње или пропуштања не користе нити штете другим супарничарима. Члан 210. Ако по закону или због природе правног односа спор може да се реши само на једнак начин према свим супарничарима (јединствени супарничари), они се сматрају као једна парнична странка, тако да кад поједини супарничари пропусте неку парничну радњу, дејство парничних радњи које су извршили други супарничари односе се и на оне који те радње нису предузели. Члан 211. Нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа. Ако сва лица из става 1. овог члана нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован. О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности. Члан 212. Ако рокови за извршење одређене парничне радње за поједине јединствене супарничаре истичу у различито време, ту парничну радњу може сваки супарничар да предузме све док и за једног од њих још тече рок за предузимање те радње. Члан 213. Сваки супарничар има право да подноси предлоге који се тичу тока парнице. Глава XVIII УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ 1. Учешће јавног тужиоца Члан 214. Јавни тужилац може да учествује у парници у складу са посебним законом. Ако јавни тужилац на основу законског овлашћења, учествује у парници која тече међу другим лицима, овлашћен је да у границама тужбеног захтева предлаже да се утврде и чињенице које странке нису навеле и изведу докази које странке нису предложиле, као и да изјављује правне лекове. Своје учествовање у поступку јавни тужилац пријављује поднеском суду пред којим тече парница међу другим лицима. Ако сматра да постоје законски услови за учествовање јавног тужиоца у парници и да је његово учествовање потребно, суд ће о томе да обавести надлежног јавног тужиоца и да му одреди рок у коме може да пријави своје учествовање. Док тај рок не протекне, суд ће да застане са поступком, али јавни тужилац може и по протеку тог рока да се користи својим правом из става 2. овог члана. 2. Учешће умешача Члан 215. Лице које има правни интерес да у парници која тече међу другим лицима једна од странака успе, може да се придружи овој странци. Умешач може да ступи у парницу у току целог поступка све до правноснажности одлуке о тужбеном захтеву, као и у току поступка настављеног изјављивањем ванредног правног лека. Изјаву о ступању у парницу умешач даје на рочишту или поднеском. Поднесак умешача из става 3. овог члана доставља се странкама, а ако је изјава умешача о ступању у парницу дата на рочишту, препис односног дела записника доставиће се само оној странци која је са рочишта изостала. Члан 216. Странка може да оспори умешачу право да учествује у поступку и предложи да се умешач одбије, а суд може и без изјашњавања странака да одбије учешће умешача ако утврди да не постоји правни интерес умешача. До правноснажности решења којим се одбија учешће умешача, умешач може да учествује у поступку и његове парничне радње не могу да се искључе. Против одлуке суда којом дозвољава учешће умешача није дозвољена посебна жалба. Члан 217. Умешач мора да прихвати парницу у оном стању у каквом се налази у тренутку кад се умеша у парницу. У даљем току парнице он је овлашћен да подноси предлоге и да предузима остале парничне радње у роковима у којима би те радње могла да предузима странка којој се придружио. Ако је умешач ступио у парницу до правноснажности одлуке о тужбеном захтеву, овлашћен је да изјави и ванредни правни лек. Ако умешач изјави правни лек, примерак његовог поднеска доставиће се и странци којој се придружио. Парничне радње умешача имају за странку којој се придружио правно дејство ако нису у супротности са њеним радњама. По пристанку странака умешач може да ступи у парницу као странка уместо странке којој се придружио. Члан 218. У парници између странке и умешача који јој се придружио, умешач не може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне квалификације садржане у образложењу правноснажне пресуде (интервенцијско дејство пресуде). Изузетно од става 1. овог члана, странка која је била умешач има право да истакне приговор да је странка из раније парнице којој се придружио као умешач погрешно водила претходну парницу или да је суд пропустио да јој доставља позиве, поднеске или одлуке. Суд може да усвоји приговор из става 2. овог члана само ако странка из става 1. овог члана која је била умешач докаже да: 1) у време ступања у претходну парницу није благовремено била обавештена о парници која је претходно вођена и тиме била спречена да предузима радње које би довеле до повољнијег исхода те парнице; 2) је странка из парнице којој се придружила као умешач, намерно или из грубе непажње, пропустила да предузима парничне радње које би довеле до повољнијег исхода претходне парнице, а за могућност њиховог предузимања ранији умешач није знао или није могао да зна; 3) је странка из претходне парнице својим парничним радњама спречавала да наступи дејство радњи њеног умешача. Ако странка из става 1. овог члана која је била умешач успе са приговором из става 2. овог члана, суд ће да дозволи да странке поново расправљају о чињеничним и правним питањима о којима је расправљено у претходној парници. Члан 219. Ако правно дејство пресуде треба да се односи и на умешача, он има положај јединственог супарничара (члан 210). Умешач с положајем јединственог супарничара има право да изјави правне лекове и у парници у којој није учествовао без своје кривице. 3. Именовање претходника и обавештење трећег лица о парници Члан 220. Лице које је тужено као држалац неке ствари или корисник неког права, а тврди да ствар држи или право врши у име трећег лица дужно је да у одговору на тужбу позове преко суда то треће лице (претходника) да уместо њега ступи као странка у парницу. Ако се тужба не доставља на одговор, тужени може најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на главној расправи пре него што се упусти у расправљање о главној ствари, да позове преко суда претходника да уместо њега ступи у парницу као странка. Пристанак тужиоца да на место туженог у парницу ступи претходник потребан је само ако тужилац против туженог истиче и такве захтеве који не зависе од тога да ли тужени у име претходника држи ствар или врши право. Ако претходник који је уредно позван не дође на рочиште или одбије да ступи у парницу, тужени не може да се противи упуштању у парницу. Ако је именовани претходник одбио да ступи у парницу, сходно се примењује одредба члана 218. овог закона. Члан 221. Ако странка треба да обавести треће лице о отпочетој парници да би се тиме засновало извесно грађанскоправно дејство, странка може, све док се парница правноснажно не доврши, то да учини преко суда поднеском, у коме ће да наведе разлог обавештења и стање у коме се налази парница. Странка која је треће лице обавестила о парници не може због тога да тражи прекид поступка и продужење рокова. Суд ће, у смислу става 1. овог члана, да обавести Републичког јавног правобраниоца, односно овлашћеног заступника аутономне покрајне и јединице локалне самоуправе, о парници у којој располагање странака или одлука суда може да утиче на имовинска права и обавезе Републике Србије, односно аутономне покрајне и јединице локалне самоуправе. Странка која је посредством суда обавестила треће лице о парници, има право да се у накнадној парници у којој је обавештено лице странка, позива на интервенцијско дејство пресуде. Глава XIX ПРЕКИД И ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ Члан 222. Суд утврђује прекид поступка кад: 1) странка умре; 2) странка изгуби парничну способност; 3) законски заступник странке умре или престане његово овлашћење за заступање; 4) странка која је правно лице престане да постоји, односно кад надлежни орган правноснажно одлучи о забрани рада; 5) наступе правне последице отварања поступка стечаја; 6) услед ратног стања или ванредних догађаја престане рад у суду; 7) је то другим законом прописано. Члан 223. Ако законом другачије није прописано, прекид поступка суд може да одреди ако: 1) је одлучио да сам не решава о претходном питању (члан 12); 2) се странка налази на подручју које је због ванредних догађаја одсечено од суда. Члан 224. Прекидом поступка престају да теку сви рокови одређени за вршење парничних радњи. За време трајања прекида поступка суд не може да предузима никакве радње у поступку. Ако је прекид наступио после закључења главне расправе, суд може на основу те расправе да донесе одлуку. Парничне радње које је једна странка предузела док траје прекид поступка немају никакво правно дејство према другој странци, а дејство почиње тек када поступак буде настављен. Члан 225. Поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. тач. 1) до 5) овог закона наставиће се кад наследник или старалац заоставштине, нови законски заступник, стечајни управник или правни следбеници правног лица преузму поступак или кад их суд на предлог противне стране позове да то учине. Ако је суд прекинуо поступак из разлога наведених у члану 223. тачка 1) овог закона, поступак ће да се настави кад се правноснажно оконча поступак пред судом или другим надлежним органом или ако суд нађе да више не постоје разлози да се чека на његово окончање. У случајевима из члана 222. тач. 6) и 7) и члана 223. тачка 2) овог закона прекинути поступак наставиће се кад престану разлози за прекид, на предлог странке. Рокови који су услед прекида поступка престали да теку, почињу да теку за странку испочетка од дана кад јој суд достави решење о настављању поступка. Члан 226. Против решења којим се утврђује (члан 222) или одређује (члан 223) прекид поступка дозвољена је посебна жалба. Ако је суд на рочишту одбио предлог за прекид поступка и одлучио да се поступак одмах настави против тог решења није дозвољена посебна жалба. Члан 227. Суд ће да застане са поступком кад је то прописано законом. Решењем о застоју поступка суд одређује време трајања застоја. Против решења о застоју поступка није дозвољена посебна жалба. Суд наставља поступак по службеној дужности чим престану разлози који су изазвали застој поступка. Кад суд застане са поступком може да предузима само оне радње за које постоји опасност од одлагања. Застој поступка не утиче на рокове за предузимање парничних радњи. Глава XX ДОКАЗИВАЊЕ 1. Опште одредбе Члан 228. Странка је дужна да изнесе чињенице и предложи доказе на којима заснива свој захтев или којим оспорава наводе и доказе противника, у складу са овим законом. Члан 229. Доказивање обухвата све чињенице које су важне за доношење одлуке. Суд одлучује који ће се докази извести ради утврђивања битних чињеница. Члан 230. Не доказују се чињенице које је странка признала пред судом у току парнице, односно чињенице које није оспорила. Суд може да одлучи да се доказују и признате чињенице ако сматра да странка њиховим признањем иде за тим да располаже захтевом којим не може располагати (члан 3. став 3). Суд ће, узимајући у обзир све околности, да оцени да ли ће да узме за признату или оспорену чињеницу коју је странка прво признала, а после потпуно или делимично оспорила или ограничила признање додавањем других чињеница. Не доказују се чињенице које су општепознате. Члан 231. Ако суд на основу изведених доказа (члан 8) не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању чињенице примениће правила о терету доказивања. Странка која тврди да има неко право, сноси терет доказивања чињенице која је битна за настанак или остваривање права, ако законом није другачије прописано. Странка која оспорава постојање неког права, сноси терет доказивања чињенице која је спречила настанак или остваривање права или услед које је право престало да постоји, ако законом није другачије прописано. Члан 232. Ако се утврди да странци припада право на накнаду штете, на новчани износ или на заменљиву ствар, а висина износа, односно количина ствари не може да се утврди или би могла да се утврди само са несразмерним тешкоћама, суд ће висину новчаног износа, односно количину заменљивих ствари да одреди по слободној оцени. Члан 233. Докази се изводе на главној расправи, у складу са временским оквиром. Суд може да одлучи да се одређени докази изведу пред замољеним судом. Записник о изведеним доказима пред замољеним судом прочитаће се на главној расправи. Замолница за извођење доказа садржи податке из предмета. Суд ће посебно да назначи о којим околностима треба да се води рачуна приликом извођења доказа. О рочишту за извођење доказа пред замољеним судом обавестиће се странке. Замољени суд приликом извођења доказа има сва овлашћења која има суд када се докази изводе на главној расправи. Против решења суда којим се извођење доказа поверава замољеном суду није дозвољена посебна жалба. 2. Увиђај Члан 234. Увиђај се врши ако је за утврђивање неке чињенице или за разјашњење неке околности потребно непосредно опажање суда. Увиђај може да се врши и уз учествовање вештака. Члан 235. Суд може да одреди да се увиђај снима, у целости или делимично, тонским или оптичким уређајима, сходном применом чл. 119. до 121. овог закона. Члан 236. Суд ће да изврши увиђај изван зграде суда, ако ствар која треба да се разгледа не може да се донесе у суд, или би њено доношење проузроковало знатне трошкове. Члан 237. Ако треба разгледати ствар која се налази код једне од странака или код трећег лица сходно се примењују одредбе овог закона о прибављању исправа (чл. 240. до 243). 3. Исправе Члан 238. Исправа коју је у прописаном облику издао надлежни државни и други орган у границама својих овлашћења, као и исправа коју је у таквом облику издала, у вршењу јавних овлашћења, друга организација или лице (јавна исправа), доказује истинитост онога што се у њој потврђује или одређује. Доказну снагу из става 1. овог члана има и друга исправа која је посебним прописима у погледу доказне снаге изједначена са јавним исправама. Дозвољено је да се доказује да су у јавној исправи неистинито утврђене чињенице или да је исправа неправилно састављена. Ако суд посумња у аутентичност исправе, може да затражи да се о томе изјасни орган који такву исправу издаје. Члан 239. Ако међународним уговором није другачије предвиђено, страна јавна исправа која је прописно оверена има, под условом узајамности, исту доказну снагу као и домаћа јавна исправа. Члан 240. Странка је дужна да сама поднесе исправу на коју се позива за доказ својих навода. Уз исправу састављену на страном језику подноси се и превод исправе, оверен у складу са законом. Ако се исправа налази код државног и другог органа, друге организације или лица, која су издала исправу у вршењу јавних овлашћења, а сама странка не може да прибави исправу, суд ће на предлог странке или по службеној дужности да је прибави. Члан 241. Ако се једна странка позива на исправу и тврди да се она налази код друге странке, суд ће да позове ову странку да поднесе исправу и да јој за то одреди рок. Странка не може да ускрати подношење исправе ако се она сама позвала на ту исправу за доказ својих навода или ако је реч о исправи коју је по закону дужна да преда или покаже или ако се исправа с обзиром на садржину сматра заједничком за обе странке. У погледу права странке да ускрати подношење других исправа сходно ће да се примењују одредбе чл. 248. и 249. овог закона. Ако странка која је позвана да поднесе исправу пориче да се исправа код ње налази, суд може ради утврђивања ове чињенице да изводи доказе. Суд ће, с обзиром на све околности, по свом уверењу да цени од каквог је значаја што странка која држи исправу неће да поступи по решењу суда којим јој се налаже да поднесе исправу или противно уверењу суда не признаје да се исправа налази код ње. Против одлуке суда из става 1. овог члана није дозвољена посебна жалба. Члан 242. Суд може да нареди трећем лицу да поднесе исправу само ако је оно у складу са законом дужно да је покаже или поднесе или ако је реч о исправи која је по својој садржини заједничка за то лице и странку која се позива на исправу. Ако треће лице оспорава своју дужност да поднесе исправу која се код њега налази, суд ће решењем да одлучи да ли је треће лице дужно да поднесе исправу. Ако треће лице не признаје да се исправа налази код њега, суд може ради утврђивања ове чињенице да изводи доказе. Правноснажно решење о дужности трећег лица да поднесе исправу, може да се изврши у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење. Треће лице има право на накнаду трошкова које је имало у вези са подношењем исправа. Одредбе члана 258. овог закона сходно се примењују и у овом случају. Члан 243. Суд може да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара физичко лице и одговорно лице у државном и другом органу, правном лицу и другој организацији које је издало исправу, односно новчаном казном од 30.000 до 1.000.000 динара правно лице и другу организацију које је издало исправу, ако није поступило по решењу суда из члана 242. ст. 2. и 3. овог закона. Жалба против решења из става 1. овог члана не задржава извршење решења. Новчана казна из става 1. овог члана извршава се на начин прописан у члану 190. овог закона. 4. Сведоци Члан 244. Свако лице које се позива као сведок дужно је да се одазове позиву, а ако овим законом није другачије прописано, дужно је и да сведочи. Као сведоци могу да се саслушавају само лица која су способна да дају обавештења о чињеницама које се доказују. Члан 245. Сведоци се, по правилу, саслушавају непосредно на рочишту. Суд може решењем да одлучи да се изведе доказ читањем писане изјаве сведока, у којој се наводе сазнања о битним спорним чињеницама, одакле су му оне познате и у каквом је односу са странкама у поступку. Писана изјава сведока мора да буде оверена у суду или од стране лица које врши јавна овлашћења. Пре давања изјаве, лице које узима изјаву мора да упозори сведока са правима и дужностима сведока прописаним овим законом. У случају из става 2. овог члана, суд решењем може да одлучи, по службеној дужности или на предлог странака, да се сведок саслуша путем конференцијске везе, коришћењем уређаја за тонско или оптичко снимање. Против решења из ст. 2. и 3. овог члана није дозвољена посебна жалба. Изјаву сведока из ст. 2. и 3. овог члана може суду да поднесе странка или суд може да је затражи од сведока. Суд може увек да позове сведока који је дао писану изјаву или чија је изјава снимљена да своје сведочење потврди пред судом на рочишту. Члан 246. Тонски или оптички снимак сведочења је саставни део судског списа. Тонски део снимка сведочења се преноси у форму писаног записника у складу са одредбом члана 121. овог закона. Начин снимања, преношења снимка сведочења, чувања и уништавања снимка сведочења уређује се Судским пословником. Члан 247. Не може да се саслушава као сведок лице које би својим исказом повредило дужност чувања тајне, док га надлежни орган не ослободи од те дужности. Члан 248. Сведок може да ускрати сведочење о: 1) ономе што му је странка као свом пуномоћнику поверила; 2) ономе о чему се странка или друго лице сведоку као верском исповеднику поверило; 3) чињеницама које је сведок сазнао као адвокат, лекар или у вршењу неког другог занимања, ако постоји обавеза чувања професионалне тајне. Председник већа упозориће лице из става 1. овог члана да може да ускрати давање исказа. Члан 249. Сведок може да ускрати одговор на поједина питања ако за то постоје оправдани разлози, а нарочито ако би својим одговором на та питања изложио тешкој срамоти, знатној имовинској штети или кривичном гоњењу себе или своје сроднике по крви у правој линији до било ког степена, а у побочној линији закључно до трећег степена, свог супружника или ванбрачног партнера или сроднике по тазбини закључно до другог степена и онда кад је брак престао, као и свог старатеља или штићеника, усвојитеља или усвојеника. Суд ће у случају из става 1. овог члана да упозори сведока да може да ускрати давање одговора на постављено питање. Члан 250. Сведок не може због опасност од настанка имовинске штете да ускрати сведочење о правним пословима којима је присуствовао као позвани сведок, о радњама које је у погледу спорног односа предузео као правни претходник или заступник једне од странака, о чињеницама које се односе на породичне или брачне имовинске односе, о чињеницама које се односе на рођење, склапање брака или смрт, као и ако је на основу посебног прописа дужан да поднесе пријаву или да да изјаву. Члан 251. Оправданост разлога за ускраћивање сведочења или одговора на поједина питања оцењује суд пред којим сведок треба да сведочи и о томе доноси решење. Ако је потребно, претходно ће о томе да саслуша странке. Против решења суда из става 1. овог члана странке немају право на посебну жалбу, а сведок може ово решење да побија у жалби против решења о новчаној казни или о затвору због тога што је ускратио сведочење или одговор на поједино питање (члан 257. став 2). Члан 252. Странка која предлаже да се одређено лице саслуша као сведок мора претходно да наведе о чему сведок треба да сведочи као и да наведе његово име и презиме, занимање и боравиште. Члан 253. Позивање сведока врши се достављањем писменог позива у коме се наводи име и презиме позваног, време и место доласка, предмет по коме се позива и назначење да се позива као сведок. У позиву, сведок ће да се упозори на последице неоправданог изостанка (члан 257. став 1) и на право на накнаду трошкова (члан 258). Сведоци који због старости, болести или тешких телесних мана не могу да се одазову позиву саслушаће се у свом стану или на начин прописан одредбом члана 245. ст. 2. и 3. овог закона. Суд може да наложи странци да обавести сведока чије је саслушање одређено о месту, дану и часу одржавања рочишта. Члан 254. Сведоци се саслушавају појединачно и без присуства сведока који ће се касније саслушавати. Сведок је дужан да одговоре даје усмено. Сведок ће претходно да се опомене да је дужан да говори истину и да не сме ништа да прећути, а затим ће да се упозори на последице давања лажног исказа. После тога, суд ће од сведока да узме податке о имену и презимену, имену оца, занимању, боравишту, месту рођења, годинама старости и његовим односом са странкама. Члан 255. Сведок се позива да изнесе све што му је познато о чињеницама о којима треба да сведочи, а затим могу да му се постављају питања ради проверавања, допуне или разјашњења. Није дозвољено да се постављају питања у којима је већ садржан одговор на питање. Сведок ће увек да се изјасни одакле му је познато оно о чему сведочи. Сведоци могу да се суоче, ако се њихови искази не слажу у погледу важних чињеница. Суочени сведоци се саслушају посебно о свакој околности о којој се не слажу и њихов одговор унеће се у записник. Члан 256. Сведок који не зна језик на коме се води поступак саслушаће се преко преводиоца. Ако је сведок глув, питања ће да му се постављају писмено, а ако је нем, позваће се да одговара у писаној форми. Ако саслушање не може да се изврши на овај начин, позваће се тумач. Суд ће преводиоца, односно тумача да упозори на дужност истинитог преношења питања која се сведоку постављају и изјава које сведок даје. Члан 257. Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења или оправданог разлога удаљи са места где треба да буде саслушан, суд може да нареди да се принудно доведе и сноси трошкове довођења, а може и да га казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара. Ако сведок дође и пошто је упозорен на последице ускрати сведочење или одговор на поједино питање, а суд оцени да су разлози ускраћивања неоправдани, може да га казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може поново новчано да се казни. Жалба против решења о новчаној казни не задржава извршење решења, осим ако се у тој жалби побија и одлука суда којом нису усвојени разлози сведока за ускраћивање сведочења или одговора на поједино питање. Суд ће, на захтев странке, да одлучи да је сведок дужан да накнади трошкове које је проузроковао својим неоправданим изостанком, односно неоправданим одбијањем да сведочи. Ако сведок накнадно оправда свој изостанак, суд ће да стави ван снаге своје решење о казни, а може сведока сасвим или делимично да ослободи од накнаде трошкова. Суд може да стави ван снаге своје решење о казни и ако сведок накнадно пристане да сведочи. Ако је потребно да се војно лице и припадник полиције принудно доведе ради сведочења, суд ће да се обрати њиховом старешини ради принудног довођења. Новчана казна из ст. 1. и 2. овог члана извршава се на начин прописан у члану 190. овог закона. Члан 258. Сведок има право на накнаду путних трошкова и трошкова за исхрану и преноћиште, као и на накнаду изгубљене зараде. Сведок треба да захтева накнаду одмах по саслушању, а у супротном губи право на накнаду, о чему је суд дужан да упозори сведока. У решењу којим се одређују трошкови сведока суд ће да одлучи да се одређени износ исплати из положеног предујма, а ако предујам није положен, наложиће странци да одређени износ плати сведоку у року од осам дана. Жалба против решења из става 3. овог члана не задржава извршење решења. 5. Вештаци Члан 259. Суд ће да изведе доказ вештачењем ако је ради утврђивања или разјашњења неке чињенице потребно стручно знање којим суд не располаже. Члан 260. Странка која предлаже извођење доказа вештачењем дужна је да у предлогу назначи предмет вештачења, а може да предложи и одређено лице за вештака. Суд ће супротној странци да достави предлог из става 1. овог члана ради изјашњавања. Ако ни једна странка не предложи вештачење или у остављеном року не обезбеди трошкове за вештачење или се не подвргне вештачењу суд ће о тим чињеницама да одлучи, применом правила о терету доказивања (члан 231. став 1). Члан 261. Странка може суду да приложи писани налаз и мишљење вештака одговарајуће струке, у вези са чињеницама из члана 259. овог закона. Налаз и мишљење из става 1. овог члана суд ће да достави супротној странци на изјашњавање. Суд може решењем да одреди да се извођење доказа вештачењем спроведе читањем писаног налаза и мишљења које је странка приложила, а након изјашњавања супротне странке, у смислу члана 260. став 2. овог закона. Члан 262. Суд може да одреди извођење доказа вештачењем по службеној дужности, ако је то прописано законом. Члан 263. Предлог из члана 260. овог закона, писани налаз и мишљење вештака из члана 261. овог закона, као и изјашњавање супротне странке, подносе се суду најкасније до завршетка припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано. Члан 264. Вештачење, по правилу, врши један вештак. Суд може да одреди два или више вештака ако оцени да је вештачење сложено. Вештаци се одређују из регистра судских вештака, за одређену област вештачења. Суд решењем одређује вештака, ако се странке не споразумеју о вештаку или ако доказ вештачењем није изведен на начин прописан чланом 261. овог закона. Ако за одређену област вештачења нема судског вештака уписаног у регистар из става 2. овог члана, вештачење може да обави лице одговарајуће струке које ће суд да одреди. Лице које суд одреди је дужно да пре вештачења да изјаву да ће налаз и мишљење дати по правилима струке и свом најбољем знању, објективно и непристрасно. Члан 265. Суд ће вештака, на његов захтев, да ослободи дужности вештачења из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење или одговор на поједино питање. Суд може вештака, на његов захтев, да ослободи дужности вештачења и из других оправданих разлога. Ослобођење од дужности вештачења може да тражи и овлашћено лице органа или организације у којој је вештак запослен. Члан 266. Вештак може да буде искључен или изузет из истих разлога као и судија или судија поротник, а за вештака може да се одреди лице које је раније било саслушано као сведок. Странка је дужна да поднесе захтев за изузеће вештака кад сазна да постоји разлог за изузеће, а најкасније пре почетка извођења доказа вештачењем. У захтеву за изузеће вештака, странка је дужна да наведе околности на којима заснива свој захтев за изузеће. О захтеву за искључење и изузеће вештака одлучује суд. Замољени суд одлучује о изузећу ако спроводи извођење доказа вештачењем. Против решења којим се усваја захтев за изузеће вештака није дозвољена жалба, а против решења којим се захтев одбија није дозвољена посебна жалба. Ако је странка сазнала за разлог за искључење или изузеће вештака после извршеног вештачења и приговара вештачењу из тог разлога, суд ће да поступи као да је захтев за искључење или изузеће поднет пре извршеног вештачења. Члан 267. Суд ће да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара вештака физичко лице, односно од 30.000 до 1.000.000 динара правно лице које обавља вештачење, ако вештак не дође на рочиште иако је уредно позван, а изостанак не оправда или ако у остављеном року не поднесе свој налаз и мишљење. Суд може да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара вештака физичко лице, односно од 30.000 до 1.000.000 динара правно лице које обавља вештачење, ако вештак без оправданог разлога одбије да врши вештачење. Новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара може да се казни и одговорно лице у правном лицу које обавља вештачење у случају из ст. 1. и 2. овог члана. Новчана казна из ст. 1. до 2. овог члана извршава се на начин прописан у члану 190. овог закона. Решење о казни суд може да стави ван снаге под условима из члана 257. став 5. овог закона. На захтев странке суд може решењем да наложи вештаку да накнади трошкове које је проузроковао својим неоправданим недоласком или неоправданим одбијањем да врши вештачење. Члан 268. Вештак има право на накнаду путних трошкова и трошкова исхране и смештаја, у складу са посебним прописом, на изгубљену зараду и трошкове вештачења, као и право на награду за извршено вештачење. У погледу накнаде трошкова и награде вештака сходно се примењују одредбе члана 258. ст. 2. и 3. овог закона. Странка која је предложила вештачење или ако је суд наложио странци да сноси трошкове вештачења одређеног по службеној дужности, плаћа накнаду и награду вештаку, а о извршеном плаћању подноси доказ суду у року од осам дана од дана уплате. Члан 269. Суд одређује вештачење посебним решењем које садржи: предмет спора, предмет вештачења, рок за достављање суду налаза и мишљења у писаном облику, лично име или назив лица коме је поверено вештачење као и податке из регистра вештака. Рок за подношење суду налаза и мишљења не може да буде дужи од 60 дана. Препис решења доставља се вештаку и странкама заједно са позивом за рочиште за главну расправу. Суд ће у решењу да упозори вештака да је дужан да обавести странке о дану одређеном за вештачење, ако је њихово присуство потребно, да налаз и мишљење мора да изради у складу са правилима струке објективно и непристрасно, на последице недостављања налаза и мишљења у одређеном року, односно неоправданог изостанка са рочишта и обавести га о праву на награду и накнаду трошкова. Решење о одређивању вештака по службеној дужности, поред података из става 1. овог члана садржи и податке о износу предујма за вештачење и налог странкама за плаћање предујма у одређеном року. Члан 270. Вештак свој писани налаз и мишљење подноси суду најкасније 15 дана пре рочишта. Суд доставља странкама налаз и мишљење најкасније осам дана пре заказане расправе. Писани налаз вештака мора да садржи: образложење са навођењем чињеница и доказа на којима је налаз заснован и стручно мишљење; податке о томе где и када је извршено вештачење; податке о лицима која су присуствовала вештачењу, односно о лицима која нису присуствовала, а уредно су позвана; и податке о приложеним документима. Ако вештак достави налаз и мишљење који је нејасан, непотпун или противречан сам себи, суд ће да наложи вештаку да допуни или исправи налаз и мишљење и одредиће рок за отклањање недостатака, односно позваће вештака да се изјасни на рочишту. Члан 271. Ако странка има примедбе на налаз и мишљење судског вештака доставиће их у писаном облику, у року који суд одреди за изјашњавање. Странка може да ангажује стручњака или другог вештака уписаног у регистар судских вештака, који ће да сачини примедбе на достављени налаз и мишљење или нов налаз и мишљење у писаном облику. На рочишту за главну расправу суд може да их прочита и да дозволи том лицу да учествује у расправи, постављањем питања и давањем објашњења. Суд ће на рочишту да расправи примедбе и покушаће да усагласи налазе и стручна мишљења вештака. Ако се на рочишту не усагласе налаз и стручна мишљења вештака, односно ако суд сматра да битне чињенице нису довољно расправљене, суд ће да одреди ново вештачење које ће да повери другом вештаку и о томе ће да обавести странке. У случају из става 4. овог члана, странке сносе трошкове вештачења на једнаке делове. Члан 272. Ако вештак не поднесе налаз и мишљење у одређеном року, суд може, на предлог странке, да одреди другог вештака, пошто истекне рок који је странкама одредио да се о томе изјасне. У случају из става 1. овог члана, као и ако вештак не поступи по налогу суда из члана 270. став 4. овог закона, суд ће вештака да казни новчаном казном из члана 267. ст. 1. и 2. овог закона и обавестиће о томе министарство надлежног за послове правосуђа ради покретања поступка брисања вештака из регистра судских вештака. Члан 273. Ако је одређено више вештака, они могу да поднесу заједнички налаз и мишљење ако се у налазу и мишљењу слажу. Ако се у налазу и мишљењу не слажу, сваки вештак посебно износи свој налаз и мишљење. Ако се подаци вештака о њиховом налазу битно разликују или ако је налаз једног или више вештака нејасан, непотпун или у противречности сам са собом или са утврђеним околностима, а ти недостаци не могу да се отклоне поновним саслушањем вештака или се појави сумња у правилност датог мишљења, суд ће на предлог странке да одреди ново вештачење, у складу са чланом 271. овог закона. Члан 274. Против решења суда из чл. 261, 262, 264, 269. и 273. овог закона није дозвољена жалба. Члан 275. Одредбе овог закона о вештацима сходно се примењују и на преводиоце и тумаче. 6. Саслушање странака Члан 276. Битне чињенице могу да се утврђују и саслушавањем странака. Суд ће да одлучи да се изведе доказ саслушањем странака ако и поред изведених других доказа нађе да је то потребно за утврђивање битних чињеница. Члан 277. Странке се саслушавају, по правилу, на рочишту, непосредно. Суд може да одлучи решењем, по службеној дужности или на предлог странке, да се странка саслуша путем конференцијске везе, коришћењем уређаја за тонско или оптичко снимање, у складу са чланом 245. овог закона. Против тог решења није дозвољена посебна жалба. Странке имају право на копију снимка. Члан 278. Суд може да одлучи да се саслуша само једна странка, ако се уверио да другој странци, односно лицу које се има саслушати за ту странку нису познате спорне чињенице или ако саслушање те странке није могуће. Суд може да одлучи да се саслуша само једна странка, ако друга странка ускрати давање исказа или се не одазове позиву суда. Ако у току поступка странка умре или поновно саслушање странке није могуће или је отежано из других разлога, суд ће да прочита записник са исказом те странке. Члан 279. Извођење доказа саслушањем странака замолним путем дозвољено је само ако странка због неотклоњивих сметњи не може лично да дође или ако би њен долазак проузроковао несразмерне трошкове. Члан 280. За странку која нема парничну способност саслушаће се њен законски заступник. Суд може да одлучи да се уместо или поред законског заступника, саслуша сама странка, ако је њено саслушање могуће. За правно лице саслушаће се лице које је законом, прописом или општим актом правног лица одређено да га заступа. Ако као странка у парници учествују на једној страни више лица, суд ће да одлучи да ли ће да се саслушају сва ова лица или само нека од њих. Члан 281. У позиву за рочиште на коме ће да се изводи доказ саслушањем странака назначиће се да странка која дође на рочиште може да буде саслушана у одсуству друге странке. Члан 282. Не могу да се примене никакве принудне мере према странци која се није одазвала позиву суда ради саслушања, нити странка да се принуди на давање исказа. Суд ће с обзиром на све околности да оцени од каквог је значаја што странка није дошла на саслушање или што је ускратила исказ. Члан 283. Одредбе овог закона о извођењу доказа сведочењем примењиваће се и приликом извођења доказа саслушањем странака, ако овим законом није другачије одређено. Глава XXI ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ДОКАЗА Члан 284. Ако постоји оправдана опасност да неки доказ неће моћи да се изведе или да ће његово касније извођење да буде отежано, може да се у току као и пре покретања парнице предложи да се овај доказ изведе. У поступку обезбеђења доказа пре покретања парнице, не може да се изводи доказ саслушањем странака. Обезбеђење доказа може да се предложи и након што одлука којом се поступак окончава постане правноснажна, ако је то потребно за поступак по ванредним правним лековима. Поступак за обезбеђење доказа је хитан. Члан 285. Ако је предлог за обезбеђење доказа поднет у току парничног поступка, за поступање је надлежан суд пред којим је поступак у току. Кад се тражи обезбеђење доказа пре покретања поступка, као и у хитним случајевима ако је поступак већ у току, надлежан је нижи суд првог степена на чијем се подручју налазе ствари које треба да се разгледају, односно на чијем подручју борави лице које треба саслушати. О предлогу из става 1. овог члана одлучује суд који води поступак. Члан 286. У поднеску којим тражи обезбеђење доказа предлагач је дужан да наведе чињенице које треба да се докажу, доказе који треба да се изведу и разлоге због којих сматра да касније доказ неће моћи да се изведе или да ће његово извођење да буде отежано. У поднеску по могућству треба да се наведе име и презиме противника и његово пребивалиште, односно боравиште. Члан 287. Поднесак у коме је предложено обезбеђење доказа доставиће се противнику, ако је познат. Ако постоји опасност због одлагања, суд ће о предлогу да одлучи и без претходног изјашњавања противника. У решењу којим се усваја предлог суд ће да закаже рочиште за извођење доказа, наведе чињенице о којима ће да се изводе докази, као и доказе који ће да се изведу, а ако је потребно именоваће и вештаке. Ако противнику није раније био достављен поднесак у коме је предложено обезбеђење доказа, он ће да му се достави заједно са решењем суда којим се усваја предлог за обезбеђење доказа. Суд може, ради учествовања на рочишту за извођење доказа, да постави привременог заступника (члан 81) противнику који је непознат или је непознато његово боравиште. Суд може у хитним случајевима да одреди да извођење доказа започне и пре него што се решење којим се усваја предлог за обезбеђење доказа достави противнику. Против решења суда којим се усваја предлог за обезбеђење доказа, као и против решења којим се одлучује да извођење доказа започне пре него што се решење достави противнику, није дозвољена жалба. Члан 288. Ако су докази изведени пре него што је поступак покренут, записник о извођењу доказа чуваће се код суда пред којим су докази изведени. Ако је парнични поступак у току, а обезбеђење доказа није извео парнични суд, записник се доставља парничном суду. Суд ће о изведеним доказима да обавести противну странку, без одлагања. Глава XXII ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ 1. Опште одредбе Члан 289. Суд припрема главну расправу по пријему тужбе. Припреме за главну расправу обухватају претходно испитивање тужбе, достављање тужбе туженом на одговор, одржавање припремног рочишта и заказивање главне расправе. У току припремања главне расправе странке су дужне да благовремено упућују поднеске у којима ће да наведу чињенице на којима заснивају своје тврдње и захтеве, као и да предложе доказе којима се оне утврђују. Члан 290. У току припремања главне расправе до рочишта за главну расправу, суд одлучује о свим питањима која се тичу управљања поступком. Жалба није дозвољена против одлука о управљању поступком које суд доноси у току припремања главне расправе. Члан 291. Суд може у току припремања главне расправе да донесе пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања и пресуду због пропуштања и да прими на записник поравнање странака. Председник већа може, у току припремања главне расправе, после пријема одговора на тужбу, да донесе пресуду, ако утврди да међу странкама нису спорне чињенице и да не постоје друге сметње за доношење одлуке. 2. Претходно испитивање тужбе Члан 292. По претходном испитивању тужбе суд је овлашћен да доноси решења из члана 294. овог закона, ако није реч о питањима о којима по природи ствари или по одредбама овог закона одлука може да се донесе тек у даљем току поступка. Члан 293. Ако утврди да је тужба неразумљива или непотпуна или да постоје недостаци који се тичу способности тужиоца или туженог да буду странке у парници или недостаци у погледу законског заступања странке или недостаци који се односе на овлашћење заступника да покрене парницу ако је такво овлашћење потребно, суд ће ради отклањања ових недостатака да предузме потребне мере прописане у овом закону (чл. 80. и 101). Члан 294. Суд по претходном испитивању тужбе доноси решење којим се тужба одбацује ако утврди да: 1) одлучивање о тужбеном захтеву не спада у судску надлежност (члан 16); 2) је тужба поднета неблаговремено, ако је посебним прописима предвиђен рок за подношење тужбе; 3) о истом захтеву већ тече парница; 4) је ствар правноснажно пресуђена; 5) је у истој ствари закључено судско поравнање; 6) не постоји правни интерес тужиоца за подношење тужбе из члана 194. овог закона; 7) је тужба неразумљива или непотпуна. Пре доношења решења о одбацивању тужбе из разлога прописаних у ставу 1. овог члана, суд је дужан да одржи рочиште на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 295. Ако нема довољно основа за доношење одлуке о неком питању које се поставило у току претходног испитивања тужбе, одлука о овом питању ће да се донесе по пријему одговора на тужбу или на припремном рочишту, односно на рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано. 3. Одговор на тужбу Члан 296. Суд ће, у року до 15 дана од дана пријема тужбе у суд, тужбу са прилозима да достави туженом на одговор. Члан 297. Тужени је дужан да, у року од 30 дана од дана достављања тужбе са прилозима, поднесе суду одговор на тужбу. Суд је дужан да приликом достављања тужбе на одговор упозори туженог о последицама пропуштања достављања одговора на тужбу (члан 350. став 1. тачка 1), на обавезу одређивања пуномоћника за примање писмена (члан 298. став 3), као и на дужност обавештавања суд о промени адресе (члан 144). Члан 298. Тужени је дужан да у одговору на тужбу истакне процесне приговоре и да се изјасни да ли признаје или оспорава истакнути тужбени захтев. Одговор на тужбу мора да садржи и друге податке које мора садржати сваки поднесак (члан 98). Ако тужени оспорава тужбени захтев, одговор на тужбу мора да садржи и чињенице на којима тужени заснива своје наводе и доказе којима се утврђују те чињенице. Тужени који има пребивалиште или боравиште, односно седиште у иностранству, дужан је да у одговору на тужбу одреди пуномоћника за примање писмена. Ако тужени који има пребивалиште или боравиште, односно седиште у иностранству, не достави суду обавештење из става 3. овог члана заједно са одговором на тужбу, суд ће да му постави пуномоћника за примање писмена и да га о томе обавести. Члан 299. Суд може изузетно, ако то захтевају посебне околности појединог случаја, а посебно ако је то потребно ради одлучивања о предлогу за одређивање привремене мере или ако се ради о поступцима који су хитни, одмах да закаже рочиште и достави тужбу са прилозима туженом. Члан 300. Ако одговор на тужбу има недостатке због којих се по њему не може поступати (чл. 98. и 298), сматраће се да тужени није одговорио на тужбу. 4. Припремно рочиште и заказивање рочишта за главну расправу Члан 301. Суд ће да закаже и одржи припремно рочиште у року од 30 дана од дана достављања тужиоцу одговора на тужбу. Ако тужени није поднео одговор на тужбу, а нема услова за доношење пресуде због пропуштања, суд ће припремно рочиште да закаже и одржи најкасније у року од 30 дана од дана када је истекао рок за достављање одговора на тужбу. Члан 302. Припремно рочиште је обавезно, осим кад суд по пријему одговора на тужбу утврди да међу странкама нема спорних чињеница, односно ако је спор једноставан, хитан или ако је то законом прописано. Члан 303. У позиву за припремно рочиште странке се упозоравају на дужност изношења свих чињеница и предлагања доказа којима се те чињенице потврђују, као и на дужност предлагања временског оквира и налаже им се да на рочиште донесу све исправе које им служе за доказ и предмете које треба разгледати у суду. Суд ће у позиву да упозори странке на дужност да суд обавесте о промени адресе (члан 144). Ако је потребно да се за припремно рочиште прибаве списи, исправе или предмети који се налазе код суда или другог државног органа, органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, лица коме је поверено вршење јавног овлашћења или другог правног лица, суд ће да нареди да се ови предмети, односно исправе благовремено прибаве. Позив за припремно рочиште доставља се најкасније осам дана пре дана одржавања рочишта. Члан 304. Ако на припремно рочиште не дође тужилац, а уредно је позван, сматраће се да је тужба повучена, осим ако тужени не захтева да се рочиште одржи. Члан 305. Припремно рочиште почиње излагањем тужбе, после чега тужени износи одговор на тужбу. Ако је потребно суд ће да затражи од странака разјашњење у погледу њихових навода или предлога. Суд ће да упозна странке са њиховим правом да спор могу да реше медијацијом. Члан 306. Ако је то потребно, после излагања тужбе и одговора на тужбу расправљаће се о питањима која се односе на сметње за даљи ток поступка, о чему могу да се изводе и докази. Суд ће по приговору странке или по службеној дужности да одлучује о питањима из члана 294. овог закона, ако овим законом није другачије прописано. Одлуку о приговору о процесним сметњама суд може да донесе заједно са одлуком о главној ствари, осим о приговору месне надлежности. Против одлуке о приговору из става 3. овог члана није дозвољена посебна жалба. Члан 307. У даљем току припремног рочишта расправљаће се о предлозима и захтевима странака и чињеничним наводима којима странке образлажу своје предлоге и захтеве. Члан 308. Странка је дужна да најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако припремно рочиште није обавезно (члан 302) изнесе све чињенице потребне за образложење својих предлога, да предложи доказе којима се потврђују изнете чињенице, да се изјасни о наводима и понуђеним доказима противне странке, као и да предложи временски оквир за спровођење поступка. Суд ће на рочишту из става 1. овог члана да утврди које су чињенице неспорне, односно општепознате и које су чињенице спорне и која би правна питања требало да се расправе. Суд ће на рочишту из става 1. овог члана да одлучи која ће доказна средства да изведе на главној расправи и решењем ће да одреди временски оквир за спровођење поступка (члан 10. став 2). Решење о одређивању временског оквира нарочито садржи: број рочишта, време одржавања рочишта, распоред извођења доказа на рочиштима и предузимања других процесних радњи, судске рокове, као и укупно време трајања главне расправе. Суд ће предлоге за извођење доказа које не сматра битним за доношење одлуке да одбије решењем против кога није дозвољена посебна жалба. Члан 309. Суд заказује рочиште за главну расправу најкасније у року од 30 дана од одржавања припремног рочишта, односно од пријема одговора на тужбу или протека рока из овог закона за подношење одговора на тужбу, ако оцени да одржавање припремног рочишта није потребно (члан 302). Суд по правилу, заказује једно рочиште за главну расправу, ради извођења свих доказа чије је извођење дозволио или одредио по службеној дужности. Ако суд оцени да је за извођење доказа потребно одржати више од једног рочишта, заказаће их у најкраћем временском размаку, водећи рачуна о концентрацији главне расправе. Суд је дужан да поштује временски оквир одређен на основу члана 308. овог закона, као и да спречи сваки покушај неоснованог одлагања рочишта и санкционише сваку повреду или злоупотребу процесних права и нарушавање процесне дисциплине. Суд ће на рочиште да позове странке, сведоке и вештаке које је на припремном рочишту одлучио да позове на главну расправу. Одредбе члана 303. овог закона примениће се и приликом заказивања рочишта за главну расправу. Глава XXIII ГЛАВНА РАСПРАВА 1. Ток главне расправе Члан 310. Суд отвара главну расправу и објављује предмет расправљања, утврђује да ли су дошла сва позвана лица, проверава да ли су уредно позвана и да ли су оправдала свој изостанак. Члан 311. Ако са рочишта за главну расправу изостане тужилац или ако на то рочиште не дође тужени, а уредно су позвани, расправа ће да се одржи са присутном странком. Ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостану и тужилац и тужени или одбију да расправљају, тужба се сматра повученом. Члан 312. Ако припремно рочиште није одржано, прво рочиште за главну расправу почиње излагањем тужбе, после чега тужени износи одговор на тужбу. Ако је пре главне расправе одржано припремно рочиште, председник већа упознаће веће са током овог рочишта. Странке могу да допуне излагање председника већа. У даљем току расправе расправљаће се о предлозима странака и чињеничним наводима којима странке образлажу своје предлоге, односно побијају предлоге противника, као и о предложеним доказима, изводиће се докази и расправљаће се о чињеницама које се утврђују. Странке могу да износе и своја правна схватања која се односе на предмет спора. Ако је у овом закону прописано да странка може да поднесе одређени приговор или предлог или предузме неку другу парничну радњу док се тужени на главној расправи не упусти у расправљање о главној ствари, такав приговор, односно предлог тужилац може да поднесе, односно да предузме другу парничну радњу док не заврши излагање по тужби, а тужени док не заврши излагање одговора на тужбу. Члан 313. Суд ће постављањем питања да се стара да се у току расправе пруже потребна објашњења, да би се утврдиле чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева (члан 7. став 2). Члан 314. Странке могу, у поднесцима или на каснијим рочиштима, све до закључења главне расправе, да износе нове чињенице и предлажу нове доказе, само ако учине вероватним да без своје кривице нису могле да их изнесу, односно предложе на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано. Суд не узима у обзир чињенице и доказе који су изнети, односно предложени супротно ставу 1. овог члана. Члан 315. Извођење доказа одређује суд решењем, у коме ће да се назначи спорна чињеница која би требало да се утврди извођењем доказа, доказно средство и рок за извођење доказа у оквиру временског оквира. Предложене доказе које не сматра важним за одлуку, суд ће да одбије и да у решењу наведе разлог одбијања. Против решења којим се одређује или одбија извођење доказа није дозвољена посебна жалба. Члан 316. Ако странка приговори да решавање о тужбеном захтеву не спада у судску надлежност, да суд није стварно или месно надлежан, да о истом захтеву већ тече парница, да је ствар правноснажно пресуђена, да је о предмету спора закључено судско поравнање или да се тужилац пред судом одрекао од тужбеног захтева, суд ће да реши да ли ће о тим приговорима да расправља и одлучује одвојено од главне ствари. Ако суд не усвоји приговор из става 1. овог члана о коме се расправљало заједно са главном ствари или ако суд после одвојеног расправљања не усвоји приговор и одлучи да се одмах настави главна расправа, решење о приговору унеће се у одлуку о главној ствари. Против решења којим се одбијају приговори странака није дозвољена посебна жалба, ако је веће одлучило да се одмах настави расправљање о главној ствари. Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примениће се и ако суд по службеној дужности одлучи да одвојено од главне ствари расправи о томе да ли ствар спада у судску надлежност, да ли је суд стварно надлежан, да ли већ тече парница, да ли је ствар већ правноснажно пресуђена, да ли се тужилац пред судом одрекао од тужбеног захтева, као и да ли је у парници закључено судско поравнање. Члан 317. Кад председник већа заврши саслушање појединог сведока, вештака или странке, чланови већа, странка и њен заступник или пуномоћник могу непосредно да им постављају питања. Суд ће да забрани странци постављање одређеног питања или ће да забрани одговор на постављено питање, ако је у питању већ садржан одговор или ако се питање не односи на предмет поступка. На захтев странке у записник ће да се унесе питање из става 2. овог члана. Члан 318. Саслушани сведоци и вештаци остају у судници, ако их суд, по изјашњавању странака, не отпусти или не одреди да се привремено удаље из суднице. Суд може да одреди да се саслушани сведоци касније поново позову и још једном саслушају у присуству или одсуству других сведока и вештака. Члан 319. Кад суд сматра да је предмет расправљен тако да може да се донесе одлука, саопштиће да је главна расправа закључена. Суд може да одлучи да главну расправу закључи и кад је остало да се прибаве списи који садрже доказе потребне за одлучивање или ако треба сачекати записник о доказима изведеним од замољеног суда, а странке одустану од расправљања о тим доказима или суд сматра да то расправљање није потребно. Члан 320. Суд може у току већања и гласања да одлучи да се закључена главна расправа поново отвори ако је то потребно ради допуне поступка или разјашњења појединих важнијих питања. 2. Јавност главне расправе Члан 321. Главна расправа је јавна. Расправи могу да присуствују само лица старија од 16 година, осим ако је законом другачије прописано. Члан 322. Суд може да искључи јавност за целу главну расправу или један њен део, ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку. Суд може да искључи јавност и ако мерама за одржавање реда прописаним у закону не може да се обезбеди несметано одржавање расправе. Члан 323. Искључење јавности не односи се на странке, њихове законске заступнике, пуномоћнике и умешаче. Суд може да дозволи да главној расправи на којој је искључена јавност присуствују поједина законом овлашћена службена лица и научни радници, ако је то од интереса за њихову службу, односно научну делатност. На захтев странке расправи на којој је искључена јавност ће да присуствују највише два лица која она одреди. Суд ће да упозори лица која присуствују расправи на којој је искључена јавност да су дужна да као тајну чувају све оно што су на расправи сазнала и указаће им на последице одавања тајне. Члан 324. Суд одлучује о искључењу јавности решењем које мора да буде образложено и јавно објављено. Против решења о искључењу јавности није дозвољена посебна жалба. Члан 325. Одредбе о јавности на главној расправи сходно се примењују и на осталим рочиштима. 3. Руковођење главном расправом Члан 326. Суд руководи главном расправом, испитује странке, изводи доказе, даје реч странкама, њиховим законским заступницима и пуномоћницима и објављује одлуке већа. Суд је дужан да се стара да се предмет спора свестрано расправи, да се поступак не одуговлачи и да се расправа по могућности доврши на једном рочишту, односно у временском оквиру. Ако се лице које учествује на расправи противи некој мери председника већа која се односи на руковођење расправом или питању које је поставио председник већа, члан већа или друго лице које учествује у поступку, о таквом противљењу одлучује веће. Против решења које се односи на руковођење расправом није дозвољена посебна жалба. Члан 327. Суд може изван рочишта за главну расправу да донесе решење о исправљању поднеска, о постављању привременог заступника, о уредности пуномоћја, о полагању предујма на име трошкова за предузимање појединих радњи у поступку, о ослобођењу од плаћања трошкова поступка, о обезбеђењу парничних трошкова, о достављању судских писмена, о обезбеђењу доказа, о привременим мерама обезбеђења, о мерама за обезбеђење процесне дисциплине и кажњавању, о прекиду и застајању у поступку, о трошковима поступка у случају повлачења тужбе, о спајању парница, као и о одређивању рокова. Суд је овлашћен и да, по пријему записника о извођењу доказа пред замољеним судом, одреди да се изврше потребне исправке или допуне. Изван рочишта за главну расправу суд је овлашћен да поводом изјаве туженог, односно тужиоца, дате писмено или на записник код парничног суда, донесе пресуду на основу пропуштања, пресуду на основу признања, односно пресуду на основу одрицања. Члан 328. Ако пред истим судом тече више парница између истих лица или више парница у којима је исто лице противник разних тужилаца или разних тужених, све ове парнице могу да се решењем суда споје ради заједничког расправљања, ако би се тиме убрзало расправљање или смањили трошкови. За све спојене парнице суд може да донесе заједничку пресуду. Суд може да одреди да се одвојено расправља о појединим захтевима у истој тужби и по завршетку одвојеног расправљања може да донесе посебне одлуке о тим захтевима. Члан 329. Кад суд одлучи да се одложи рочиште за главну расправу, стараће се да се за следеће рочиште прибаве сви докази чије је извођење одређено за то рочиште и да се изврше друге припреме како би расправа могла да се заврши на том рочишту. Против решења суда којим се одлаже рочиште или се одбијају предлози странака о одлагању рочишта, није дозвољена жалба. Члан 330. Ако се рочиште одложи, ново рочиште одржаће се по могућности пред истим судијом појединцем, односно већем. Ако се ново рочиште држи пред истим судијом појединцем, односно већем, главна расправа ће да се настави. Члан 331. Ако се рочиште држи пред измењеним већем, односно судијом појединцем, главна расправа мора да почне изнова, али суд може да донесе одлуку да се поново не саслушавају странке, сведоци и вештаци и да се не врши нов увиђај, већ да се прочитају записници о извођењу ових доказа. 4. Одржавање реда на главној расправи Члан 332. Суд је дужан да се у току главне расправе стара о одржавању реда у судници и о достојанству суда. Члан 333. Ако лице које учествује у поступку или лице које присуствује расправи вређа суд или друге учеснике у поступку, омета рад или се не покорава наређењима суда за одржавање реда, председник већа може да га казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара, а може и да га удаљи из суднице. Ако странка или њен пуномоћник буде удаљен из суднице, рочиште ће да се одржи и без њиховог присуства. Кад суд казни новчаном казном или удаљи из суднице адвоката или адвокатског приправника, обавестиће о томе надлежну адвокатску комору. Жалба против решења о новчаној казни или удаљењу из суднице не задржава извршење решења. Новчана казна из става 1. овог члана извршава се на начин прописан у члану 190. овог закона. Члан 334. Одредба члана 333. овог закона сходно се примењује и на јавног тужиоца или на јавног правобраниоца, односно на лица која их замењују. О кажњавању лица из става 1. овог члана обавестиће се надлежни јавни тужилац и Државно веће тужилаца, односно јавни правобранилац. Члан 335. Овлашћења за одржавање реда на главној расправи из чл. 332. до 334. овог закона, председник већа има и на осталим рочиштима. Глава XXIV СУДСКО ПОРАВНАЊЕ Члан 336. Суд ће у току поступка да укаже странкама на могућност да се поравнају пред судом. Странке могу пред судом у току целог поступка до његовог правноснажног окончања да закључе судско поравнање. Ако је судско поравнање закључено после доношења првостепене одлуке, суд ће да донесе решење којим ће да утврди да је првостепена пресуда без дејства и да обустави поступак. Пред судом не може да се закључи поравнање у погледу захтева којима странке не могу да располажу (члан 3. став 3). Кад суд донесе решење којим не дозвољава поравнање странака, застаће са поступком док ово решење не постане правноснажно. Члан 337. Споразум странака о поравнању уноси се у записник. Поравнање је закључено кад странке после прочитаног записника о поравнању потпишу записник. Странкама се издаје оверен препис записника у коме је садржано поравнање, које има исто дејство као и судска пресуда. Члан 338. Суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли тече парница о захтеву о коме је раније закључено судско поравнање и ако такво поравнање постоји, одбациће тужбу. Члан 339. Судско поравнање може да се побија само тужбом. Ако судско поравнање буде поништено поступак се наставља као да судско поравнање није ни било закључено. Члан 340. Ако је то посебним законом прописано или када странке сагласно предложе решавање спора путем медијације, суд ће да застане са поступком и упути странке на медијацију. Члан 341. Поступак медијације спроводи се у складу са посебним законом. Суд ће да закаже рочиште за главну расправу уколико странке не реше спор путем медијације по протеку рока од 30 дана од дана када странка обавести суд да је одустала од медијације. Глава XXV ПРЕСУДА 1. Опште одредбе Члан 342. Пресудом суд одлучује о захтеву који се односи на главну ствар и споредна тражења. Ако постоји више захтева, суд ће о свим захтевима, по правилу, да одлучи једном пресудом. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, а постоје услови да се коначно одлучи само о једној парници, може да се донесе пресуда само у погледу те парнице. Члан 343. Суд може да наложи туженом да изврши одређену чинидбу само ако је она доспела до закључења главне расправе. Ако суд усвоји захтев за издржавање, за накнаду штете у виду ренте због изгубљене зараде или других прихода по основу рада или због изгубљеног издржавања, може да наложи туженом и чинидбе које нису доспеле. Пресуда којом је туженом наложено да преда или преузме ствари дате у закуп, може да се донесе и пре престанка закуподавног односа. Члан 344. Ако је тужилац у тужби тражио да му се преда одређена ствар или туженом наложи испуњење неке чинидбе, а истовремено је у тужби или до закључења главне расправе изјавио да је вољан да уместо ствари прими неку другу чинидбу или новчани износ, суд ће, ако усвоји тужбени захтев, да изрекне у пресуди да тужени може да се ослободи од давања ствари или чинидбе чије му је испуњење наложено, ако плати тај новчани износ или испуни ту другу чинидбу. Члан 345. Кад се странци у пресуди налаже извршење неке чинидбе, одредиће се и рок у коме је ову чинидбу дужна да изврши. Рок за извршење чинидбе је 15 дана, ако посебним прописима није другачије предвиђено. Суд може да одреди дужи рок за извршење чинидбе која се не састоји у новчаном давању. У меничним и чековним споровима рок за извршење чинидбе је осам дана. Рок за извршење чинидбе почиње да тече наредног дана од дана достављања преписа пресуде странци којој је наложено извршење. 2. Врсте пресуда Члан 346. Ако од више тужбених захтева, услед признања, одрицања или на основу расправљања, само за неке постоје услови за коначну одлуку или ако су само за део једног захтева испуњени услови за коначну одлуку, суд може у погледу тих захтева, односно дела захтева, да закључи расправу и донесе пресуду (делимична пресуда). Делимичну пресуду суд може да донесе и кад је поднета противтужба, ако постоје услови за доношење одлуке само о захтеву тужбе или захтеву противтужбе. Суд ће приликом одлучивања да ли ће да донесе делимичну пресуду, нарочито да узме у обзир величину захтева или дела захтева који испуњава услове за доношење одлуке. Делимична пресуда је самостална пресуда у погледу правних лекова и извршења. Члан 347. Ако је тужени оспорио и основ тужбеног захтева и висину тужбеног захтева, а у погледу основа ствар испуњава услове за доношење одлуке, суд може из разлога целисходности да пресудом само утврди постојање основа тужбеног захтева (међупресуда). До правноснажности међупресуде суд ће да застане са расправљањем о износу тужбеног захтева. Међупресуда има дејство само у поступку у коме је донета. Члан 348. Ако тужени до закључења главне расправе призна тужбени захтев, суд ће без даљег расправљања да донесе пресуду којом усваја тужбени захтев (пресуда на основу признања). Суд неће да донесе пресуду на основу признања и кад су испуњени услови, ако нађе да је реч о захтеву којим странке не могу да располажу (члан 3. став 3). Доношење пресуде на основу признања одложиће се ако је потребно да се о околностима из става 2. овог члана претходно прибаве обавештења. Признање тужбеног захтева, на рочишту или у поднеску, тужени може да опозове до доношења пресуде и без пристанка тужиоца. Члан 349. Ако се тужилац до закључења главне расправе одрекне тужбеног захтева, суд ће без даљег расправљања да донесе пресуду којом одбија тужбени захтев (пресуда на основу одрицања). За одрицање од тужбеног захтева није потребан пристанак туженог. Суд неће да донесе пресуду на основу одрицања и кад су испуњени услови, ако нађе да је реч о захтеву којим странке не могу да располажу (члан 3. став 3). Доношење пресуде на основу одрицања одложиће се ако је потребно да се о околностима из става 3. овог члана претходно прибаве обавештења. Одрицање од тужбеног захтева, на рочишту или у поднеску, тужилац може да опозове до доношења пресуде и без пристанка туженог. Члан 350. Ако тужени не поднесе одговор на тужбу у одређеном року, суд доноси пресуду којом усваја тужбени захтев (пресуда због пропуштања), ако су испуњени следећи услови: 1) туженом је уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања; 2) чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сам тужилац поднео или са чињеницама које су општепознате; 3) основаност тужбеног захтева произлази из чињеница наведених у тужби; 4) не постоје општепознате околности из којих произлази да су туженог спречили оправдани разлози да одговори на тужбу. Пресуда због пропуштања неће да се донесе и кад су испуњени услови из става 1. овог члана, ако суд нађе да је реч о захтеву којим странке не могу да располажу (члан 3. став 3). Ако из чињеница наведених у тужби не произлази основаност тужбеног захтева, суд ће да закаже припремно рочиште, а ако тужба на припремном рочишту није преиначена, суд ће да донесе пресуду којом се тужбени захтев одбија. Доношење пресуде због пропуштања одложиће се ако је потребно да се о околностима из става 2. овог члана претходно прибаве обавештења. Доношење пресуде због пропуштања може да се одложи и ако нема доказа да је туженом уредно достављена тужба, а несумњиво је да му је тужба послата. У том случају суд ће да одреди рок који не може да буде дужи од 30 дана за достављање у Републици Србији, односно дужи од рока потребног за достављање у смислу члана 133. став 2. овог закона, да се провери да ли је туженом уредно достављена тужба. Ако се у одређеном року утврди да је туженом била уредно достављена тужба, суд ће да донесе пресуду због пропуштања. У случајевима прописаним у ст. 4. и 5. овог члана, пресуду због пропуштања суд може да донесе без изјашњавања странака. Члан 351. Кад тужени коме тужба није достављена на одговор, већ му је тужба достављена заједно са позивом на рочиште, не дође на припремно рочиште или на прво рочиште за главну расправу ако припремно рочиште није одржано или ако дође на та рочишта, али неће да се упусти у расправљање, а не оспори тужбени захтев, суд ће да донесе пресуду којом се усваја тужбени захтев (пресуда због изостанка) ако су испуњени следећи услови: 1) тужени је уредно позван; 2) тужени није поднеском оспорио тужбени захтев; 3) основаност тужбеног захтева произлази из чињеница наведених у тужби; 4) чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сам тужилац поднео или са чињеницама које су општепознате; 5) не постоје општепознате околности због којих тужени није могао да дође на рочиште. Пресуда због изостанка неће да се донесе и кад су испуњени услови из става 1. овог члана, ако ради се о захтевима којима странке не могу да располажу (члан 3. став 3). Доношење пресуде због изостанка одложиће се ако је потребно да се о околностима из става 2. овог члана претходно прибаве обавештења. Ако из чињеница наведених у тужби не произлази основаност тужбеног захтева, а тужба на рочишту није преиначена, суд ће да донесе пресуду којом се тужбени захтев одбија. Доношење пресуде због изостанка може да се одложи и ако нема доказа да је тужени уредно позван, а несумњиво је да му је позив упућен. У том случају суд ће да одреди рок, који не може да буде дужи од 30 дана за доставу у Републици Србији, односно дужи од рока потребног за достављање у смислу члана 133. став 2. овог закона, да се провери да ли је тужени уредно позван. Ако се у одређеном року утврди да је тужени био уредно позван, суд ће да донесе пресуду због изостанка. У случајевима прописаним у ст. 4. и 5. овог члана, пресуду због изостанка суд може да донесе без изјашњавања странака. 3. Доношење и објављивање пресуде Члан 352. Пресуда се доноси и објављује у име народа. Ако се главна расправа одржава пред већем, пресуду доносе председник већа и чланови већа који су учествовали на рочишту на коме је главна расправа закључена. Одмах по закључењу главне расправе суд доноси пресуду коју објављује председник већа. У сложенијим предметима суд може да одложи објављивање пресуде за осам дана од дана закључења главне расправе. У случају из члана 319. став 2. овог закона, пресуда ће да се објави најкасније у року од осам дана од дана пријема списа, односно записника. Члан 353. Приликом објављивања пресуде, председник већа јавно ће да прочита изреку и ако је могуће да укратко саопшти разлоге пресуде. Приликом објављивања пресуде може да се саопшти да је суд одлучио да се о одмеравању трошкова накнадно одлучи. Ако је јавност на главној расправи била искључена, изрека пресуде увек ће јавно да се прочита, а суд ће да одлучи да ли ће јавност да се искључи приликом објављивања разлога пресуде. Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи. 4. Писана израда пресуде Члан 354. Пресуда мора да се писано изради у року од осам дана од дана објављивања. У сложенијим предметима суд може да одложи писану израду пресуде за још 15 дана. Изворник пресуде потписује председник већа. Странкама се доставља оверен препис пресуде са упутством о праву на изјављивање правног лека против пресуде. Суд је дужан да отпреми оверени препис пресуде наредног дана од дана истека рока из става 1. овог члана. Члан 355. Писано израђена пресуда мора да садржи увод, изреку и образложење. Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име народа, назив суда, име и презиме председника и чланова већа, односно судије појединца, име и презиме, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових заступника и пуномоћника, вредност предмета спора, кратко означење предмета спора, дан закључења главне расправе, дан кад је пресуда донета и дан када је пресуда објављена. У уводу пресуде обавезно се наводе и јединствени матични број грађана странке која је физичко лице, матични број странке која је правно лице, а ако је странка Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, назначава се и директан корисник буџетских средстава због чијег рада је настало потраживање, као и јединствени број корисника јавних средстава који припада том директном кориснику буџетских средстава. За странку која је индиректни корисник буџетских средстава наводи се јединствени број корисника јавних средстава који му припада, а уколико га нема, наводи се његов матични број. Наведене податке суд по службеној дужности прибавља од надлежног органа. Изрека пресуде садржи одлуку суда о усвајању или одбијању захтева који се тичу главне ствари и споредних тражења и одлуку о постојању или непостојању потраживања истакнутог ради пребијања (члан 359. став 3). У образложењу суд ће да изложи: захтеве странака и њихове наводе о чињеницама на којима се ти захтеви заснивају, доказе, чињенично стање које је утврдио, као и прописе на којима је суд засновао пресуду, ако законом није другачије прописано. У образложењу пресуде због пропуштања, пресуде на основу признања, пресуде на основу одрицања, пресуде због изостанка и пресуде донете на основу члана 291. став 2. овог закона изнеће се само разлози који оправдавају доношење оваквих пресуда. Пресуда не садржи образложење ако су се странке одрекле права на правни лек, ако посебним законом није другачије прописано. *Службени гласник РС, број 18/2020 5. Допунска пресуда Члан 356. Ако је суд пропустио да одлучи о свим захтевима о којима мора да се одлучи пресудом, или је пропустио да одлучи о делу захтева, странка може у року од 15 дана од дана достављања пресуде да предложи парничном суду да се изврши допуна пресуде. Суд ће, без одржавања рочишта да одбаци неблаговремен, односно одбије неоснован предлог за допуну пресуде. Ако странка не предложи доношење допунске пресуде у року из става 1. овог члана, сматраће се да је тужба у том делу повучена. Члан 357. Ако суд сматра да је предлог за допуну пресуде основан, заказаће главну расправу ради доношења пресуде о захтеву који није решен (допунска пресуда). Допунска пресуда може да се донесе и без поновног отварања главне расправе ако ову пресуду доноси исто веће, а захтев у погледу кога се тражи допуна је довољно расправљен. Ако суд сматра да је предлог за доношење допунске пресуде неблаговремен или неоснован, одбациће, односно одбиће предлог решењем. Ако се предлог за допуну пресуде односи само на трошкове поступка, одлуку о предлогу доноси суд без одржавања рочишта. Члан 358. Ако је поред предлога за допуну пресуде изјављена и жалба против пресуде, првостепени суд ће да застане са достављањем ове жалбе другостепеном суду док се не донесе одлука о предлогу за допуну пресуде и док не истекне рок за жалбу против ове одлуке. Ако против одлуке о допуни пресуде буде изјављена жалба, ова жалба заједно са жалбом против пресуде се доставља другостепеном суду. Ако се првостепена пресуда побија жалбом само због тога што првостепени суд није пресудом одлучио о свим захтевима странака који су предмет парнице, жалба се сматра као предлог странке да се донесе допунска пресуда. 6. Правноснажност пресуде Члан 359. Пресуда која више не може да се побија жалбом постаје правноснажна. Суд током целог поступка по службеној дужности пази да ли је ствар правноснажно пресуђена и ако утврди да је парница покренута о захтеву о коме је већ правноснажно одлучено, одбациће тужбу. Ако је у пресуди одлучено о потраживању које је тужени истакао приговором ради пребијања, одлука о постојању или непостојању овог потраживања постаје правноснажна. Члан 360. Правноснажна пресуда делује само међу странкама. Правноснажна пресуда делује и према трећим лицима због природе спорног права или правног односа, правног односа који постоји између странака и трећих лица или ако је то прописано законом. Правноснажност пресуде везује се за чињенично стање утврђено до закључења главне расправе. Члан 361. Суд је везан за своју пресуду чим је објављена. Пресуда има дејство према странкама од дана кад им је достављена. 7. Исправљање пресуде Члан 362. Грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне грешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласност преписа пресуде са изворником пресуде исправиће председник већа. Исправљање ће да се изврши посебним решењем и унеће се на крају изворника пресуде, а странкама се доставља оверени препис решења. Ако између изворника и преписа пресуде постоји несагласност у погледу неке одлуке садржане у изреци пресуде, странкама ће да се достави исправљени препис пресуде са назначењем да се овим преписом пресуде замењује ранији препис. Рок за изјављивање правног лека у погледу исправљеног дела пресуде тече од дана достављања исправљеног преписа пресуде. О исправљању пресуде суд може да одлучи без изјашњавања странака. Глава XXVI РЕШЕЊЕ Члан 363. Сва решења која се доносе на рочишту објављује председник већа. Решење које је на рочишту објављено доставиће се странкама у овереном препису само ако је против тог решења дозвољена посебна жалба или ако се на основу решења може одмах да тражи извршење или ако то захтева управљање поступком, у року од осам дана од објављивања. Суд је везан за своја решења уколико се она не односе на управљање парницом или ако овим законом није другачије прописано. Ако се решење не доставља писмено, оно према странкама има дејство чим је објављено. Члан 364. Решења која суд доноси изван рочишта саопштавају се странкама достављањем овереног преписа решења. Ако се решењем одбија предлог једне странке без претходног изјашњавања противне странке, противној странци решење неће да се достави. Члан 365. Решење мора да буде образложено ако је против њега дозвољена посебна жалба. Писани састав решења садржи увод и изреку, а у случају из става 1. овог члана и образложење. Члан 366. Одредбе члана 345, члана 352. став 2, члана 353. став 2, чл. 354. до 358, члана 361. став 2. и члана 362. овог закона сходно се примењују и на решења. Глава XXVII РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ 1. Жалба против пресуде a) Право на жалбу Члан 367. Странка може да изјави жалбу против пресуде донете у првом степену у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, ако у овом закону није другачије прописано. У меничним и чековним споровима рок за жалбу је осам дана од дана достављања преписа пресуде. Благовремено изјављена жалба спречава да пресуда постане правноснажна у делу који се побија жалбом. О жалби против пресуде одлучује другостепени суд. Члан 368. Жалба против првостепене пресуде којом се физичком лицу налаже исплата потраживања чија главница не прелази износ од 300 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке, односно којом се предузетнику или правном лицу налаже исплата потраживања чија главница не прелази износ од 1.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке, не одлаже извршење. Ако се у пресуди налаже само накнада трошкова поступка у висини која не прелази износ из става 1. овог члана, жалба против решења о накнади трошкова поступка не одлаже извршење. Члан 369. Странка може да се одрекне права на жалбу од тренутка кад је пресуда објављена. До доношења одлуке другостепеног суда странка може да повуче изјављену жалбу. Странка не може да опозове изјаву о одрицању од права на правни лек или изјаву о повлачењу жалбе. б) Садржина жалбе Члан 370. Жалба мора да садржи: 1) означење пресуде против које се изјављује жалба; 2) изјаву да се пресуда побија у целини или у одређеном делу; 3) разлог жалбе; 4) потпис подносиоца жалбе. Члан 371. Ако на основу података из жалбе не може да се утврди која се пресуда побија или ако жалба није потписана (непотпуна жалба), првостепени суд ће решењем, против кога није дозвољена жалба, да одбаци жалбу као непотпуну (члан 101. став 5). Ако жалба по свом садржају има других недостатака, првостепени суд ће жалбу да достави другостепеном суду не позивајући подносиоца жалбе да је допуни, односно исправи. Члан 372. У жалби не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, осим ако подносилац жалбе учини вероватним да без своје кривице није могао да их изнесе, односно предложи до закључења главне расправе. У жалби не могу да се истичу материјалноправни приговори. в) Разлози због којих пресуда може да се побија Члан 373. Пресуда може да се побија због: 1) битне повреде одредаба парничног поступка; 2) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 3) погрешне примене материјалног права. Пресуда због пропуштања и пресуда због изостанка не може да се побија због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. Пресуда на основу признања и пресуда на основу одрицања могу да се побијају због битне повреде одредаба парничног поступка или због тога што је изјава о признању, односно о одрицању дата у заблуди или под утицајем принуде или преваре. Члан 374. Битна повреда одредаба парничног поступка постоји ако суд у току поступка није применио или је неправилно применио одредбу овог закона, а то је било или је могло да буде од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако: 1) је суд био непрописно састављен или ако је судио судија који је по закону морао да буде искључен или изузет или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи; 2) је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност (члан 16), односно ако је суд одбио да одлучује о захтеву за који је надлежан; 3) је одлучено о захтеву по тужби која је подигнута после рока прописаног законом; 4) је суд одлучио о тужбеном захтеву за који је стварно надлежан виши суд исте врсте, суд друге врсте (члан 17) или ако је поводом приговора странака суд неправилно одлучио да је стварно надлежан; 5) је противно одредбама овог закона суд засновао своју одлуку на недозвољеним располагањима странака (члан 3. став 3); 6) је противно одредбама овог закона суд донео пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања, пресуду због пропуштања или пресуду због изостанка; 7) странци незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, није дата могућност да расправља пред судом; 8) је противно одредбама закона суд одбио захтев странке да у поступку слободно употребљава свој језик и писмо или ако парнични поступак није вођен на службеном језику националне мањине иако су за то биле испуњене законске претпоставке; 9) је у поступку као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник или ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, осим ако вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку није било накнадно одобрено; 10) је одлучено о захтеву о коме је раније правноснажно пресуђено или о коме је раније закључено судско поравнање; 11) је противно закону била искључена јавност на главној расправи; 12) пресуда има недостатака због којих се не може испитати, а нарочито ако је изрека пресуде неразумљива, ако противречи сама себи или разлозима пресуде, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о битним чињеницама или су ти разлози нејасни или противречни или ако о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника или изведеним доказима. Члан 375. Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање постоји ако је суд неку битну чињеницу погрешно утврдио, односно ако је није утврдио. Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и кад на то указују нове чињенице или нови докази (члан 372). Члан 376. Погрешна примена материјалног права постоји ако суд није применио одредбу материјалног права коју је требало да примени или ако такву одредбу није правилно применио. г) Поступак по жалби Члан 377. Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примерака за суд и противну странку. Члан 378. Првостепени суд ће неблаговремену, непотпуну (члан 371. став 1) или недозвољену жалбу да одбаци решењем, без одлагања. Жалба је неблаговремена ако је изјављена после истека законског рока за њено подношење. Жалба је недозвољена ако је жалбу изјавило лице које није овлашћено за изјављивање жалбе, ако је жалбу изјавило лице које се одрекло или је повукло жалбу или ако лице које је изјавило жалбу нема правни интерес за изјављивање жалбе. Члан 379. У случају да је подносилац жалбе повукао жалбу, првостепени суд ће решењем да утврди да је жалба повучена. Члан 380. Примерак благовремене, потпуне и дозвољене жалбе првостепени суд ће да достави противној странци која може у року од 15 дана од дана достављања да поднесе том суду одговор на жалбу. У меничним и чековним парницама рок за одговор на жалбу је осам дана. Примерак одговора на жалбу првостепени суд ће да достави подносиоцу жалбе. Неблаговремено поднет одговор на жалбу другостепени суд неће да разматра. Члан 381. По пријему одговора на жалбу или по протеку рока за одговор на жалбу првостепени суд ће жалбу и одговор на жалбу, са списима предмета да достави другостепеном суду у року од осам дана. Ако је у жалби истакнуто да су у првостепеном поступку повређене одредбе парничног поступка, првостепени суд може да пружи објашњење поводом навода из жалбе који се односе на те повреде. Члан 382. Кад списи по жалби стигну другостепеном суду, судија известилац припрема извештај већу ради разматрања предмета. Другостепени суд може, по потреби, од првостепеног суда да прибави извештај о повредама одредаба поступка и да затражи да се ради утврђивања тих повреда спроведу провере. Суд ће према потреби да провери истинитост навода подносиоца жалбе. Члан 383. Другостепени суд одлучује о жалби, по правилу, без расправе. У случају да другостепени суд не држи расправу дужан је да одлучи најкасније у року од девет месеци од дана пријема списа првостепеног суда. Ако веће другостепеног суда нађе да је ради правилног утврђења чињеничног стања потребно да се пред другостепеним судом понове већ изведени докази или докази чије је извођење одбио првостепени суд, може да закаже расправу пред другостепеним судом. Другостепени суд ће да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуном утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне расправе, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности. Ако другостепени суд отвори расправу одредиће временски оквир за спровођење поступка. Одредба става 4. овог члана примењује се и ако је у поновљеном поступку тужба преиначена повећањем постојећег захтева. Непоступање судија у року прописаном у ставу 2. овог члана је основ за покретање дисциплинског поступка против председника већа коме је предмет додељен у рад у складу са одредбама Закона о судијама. Члан 384. На расправу се позивају странке, односно њихови законски заступници или пуномоћници, као и они сведоци и вештаци за које суд одлучи да се саслушају. Ако са расправе изостане једна или обе странке суд ће да одлучи о жалби и донесе одлуку узимајући у обзир пре свега наводе из жалбе и одговора на жалбу. Расправа пред другостепеним судом почиње извештајем судије известиоца, који излаже стање ствари не дајући своје мишљење о основаности жалбе. После извештаја судије известиоца, прочитаће се пресуда или део пресуде на који се односи жалба, а по потреби и записник о главној расправи пред првостепеним судом, а затим ће подносилац жалбе да образложи жалбу, а противна странка одговор на жалбу. Странка може на расправи да износи чињенице и предлаже доказе из жалбе у смислу члана 372. овог закона. Странка може да предложи да суд изведе и доказе чије је извођење одбио у првостепеном поступку. Члан 385. Ако у чл. 383. и 384. овог закона није другачије прописано, одредбе о главној расправи пред првостепеним судом (чл. 310. до 335), као и одредбе чл. 67, 70, 202, чл. 336. до 345, чл. 352. до 354, чл. 356. до 358. и члана 362. овог закона сходно се примењују и на расправу и поступак пред другостепеним судом. Одредбе овог закона о одређивању прекида (члан 223) и застоја у поступку (члан 227) не примењују се у поступку пред другостепеним судом. Члан 386. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном делу у коме се побија жалбом, а ако се из жалбе не види у ком се делу пресуда побија, другостепени суд ће да закључи да се пресуда побија у делу у коме странка није успела у парници. Другостепени суд испитује пресуду и у делу у коме се жалбом не побија ако је то прописано посебним законом. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 1) до 3), 5), 7), и 9), као и на правилну примену материјалног права. На прекорачење тужбеног захтева другостепени суд пази само на захтев странке. д) Одлуке другостепеног суда о жалби Члан 387. Другостепени суд може у седници већа или на основу одржане расправе да: 1) одбаци жалбу као неблаговремену, непотпуну или као недозвољену; 2) одбије жалбу као неосновану и потврди првостепену пресуду; 3) укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење; 4) укине првостепену пресуду и одбаци тужбу; 5) преиначи првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака; 6) усвоји жалбу, укине пресуду и одлучи о захтевима странака. Другостепени суд може да укине првостепену пресуду и само у погледу висине тужбеног захтева ако нађе да у погледу одлуке о основу тужбеног захтева не постоје разлози због којих се пресуда побија, као ни разлози на које пази по службеној дужности. У случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење. Другостепени суд није везан предлогом из жалбе како треба да одлучи. Члан 388. Суд ће решењем да утврди да је првостепена пресуда без дејства и жалба повучена, ако су странке закључиле судско поравнање у току поступка по жалби. Члан 389. Неблаговремену, непотпуну или недозвољену жалбу одбациће другостепени суд решењем, ако то није учинио првостепени суд, без одлагања (члан 378). Ако је жалба повучена у поступку пред другостепеним судом, суд ће решењем да утврди да је жалба повучена. Члан 390. Другостепени суд ће пресудом да одбије жалбу као неосновану и потврди првостепену пресуду, ако нађе да не постоје разлози због којих се пресуда побија, као ни разлози на које пази по службеној дужности. Члан 391. Другостепени суд ће решењем да укине првостепену пресуду, ако утврди да постоји битна повреда одредаба парничног поступка (члан 374) и вратиће предмет истом првостепеном суду или ће да га уступи надлежном првостепеном суду ради одржавања нове главне расправе. У овом решењу другостепени суд ће да одлучи и које се спроведене радње, захваћене битном повредом одредаба парничног поступка, укидају. Ако су у поступку пред првостепеним судом учињене повреде одредаба из члана 374. став 2. тач. 2), 3), 5) и 10) овог закона, другостепени суд ће да укине првостепену пресуду и одбаци тужбу. Ако је у поступку пред првостепеним судом учињена повреда одредаба из члана 374. став 2. тачка 9) овог закона другостепени суд ће, с обзиром на природу повреде, да укине првостепену пресуду и врати предмет надлежном првостепеном суду или ће да укине првостепену пресуду и одбаци тужбу. Другостепени суд одлучује пресудом из члана 387. став 2. овог закона тако што жалбу одбија као неосновану и потврђује побијану пресуду у погледу одлуке о основу тужбеног захтева, а укида је у делу у коме је одлучено о висини тужбеног захтева и у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење. Члан 392. Другостепени суд ће решењем да укине пресуду првостепеног суда и врати предмет том суду на поновно суђење ако сматра да због нових чињеница и нових доказа (члан 372) ради правилног утврђивања чињеничног стања треба да се одржи нова главна расправа пред првостепеним судом. Другостепени суд ће решењем да укине првостепену пресуду и врати предмет првостепеном суду на поновно суђење и ако је због погрешне примене материјалног права чињенично стање било непотпуно утврђено, као и ако је то законом прописано. Члан 393. Ако је првостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тиме што је досуђено више од онога што је тражено, другостепени суд ће да укине првостепену пресуду у делу у коме је прекорачен тужбени захтев. Ако је првостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тако што је одлучено о другоме, а не о ономе што је тужбом тражено, другостепени суд ће да укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење. У случају из става 2. овог члана, не примењује се одредба члана 383. став 4. овог закона. Члан 394. Другостепени суд ће пресудом да преиначи првостепену пресуду ако: 1) је на основу расправе утврдио другачије чињенично стање него што је оно у првостепеној пресуди; 2) је првостепени суд погрешно оценио исправе или посредно изведене доказе, а одлука првостепеног суда је заснована искључиво на тим доказима; 3) је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница на којима је заснована пресуда; 4) сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд погрешно применио материјално право. Члан 395. Другостепени суд не може да преиначи пресуду на штету странке која се жалила, ако је само она изјавила жалбу. Члан 396. У образложењу пресуде, односно решења другостепени суд треба да оцени битне жалбене наводе и да наведе разлоге које је узео у обзир по службеној дужности. Ако се пресудом жалба одбија, у образложењу пресуде суд неће детаљно да образлаже пресуду у случају да прихвата чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, као и примену материјалног права. Ако се првостепена пресуда укида због битних повреда одредаба парничног поступка, у образложењу треба да се наведу одредбе које су повређене, у чему се повреде састоје и уочене недостатке који су од утицаја за доношење правилне одлуке. Ако се првостепена пресуда укида и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, навешће се у чему се састоје недостаци и зашто су нове чињенице и докази важни и од утицаја за доношење правилне одлуке. Ако се првостепена пресуда укида и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење, ако је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено, другостепени суд ће да укаже зашто су нове чињенице и докази од утицаја за доношење правилне одлуке. Члан 397. Другостепени суд је дужан да врати списе првостепеном суду у року од 30 дана од дана доношења одлуке. Члан 398. Првостепени суд је дужан да року од 30 дана од дана пријема решења другостепеног суда одржи рочиште на којем ће да одреди временски оквир за нову главну расправу пред првостепеним судом. Првостепени суд је дужан да изведе све парничне радње и да расправи сва спорна питања на која је указао другостепени суд у свом решењу. На новој главној расправи странке могу да износе нове чињенице и предлажу нове доказе о истом захтеву, само ако учине вероватним да без своје кривице нису могли да их изнесу, односно предложе, односно ако подносилац жалбе није био странка или није имао положај странке (умешач) до укидања пресуде, осим ако законом није другачије прописано. Странка нема право да на новој главној расправи преиначи тужбу, тако што ће да промени истоветност захтева или истакне други захтев уз постојећи, а који не произлази из истог чињеничног стања. Ако пресуда буде укинута због тога што је пресуду донео ненадлежан суд, нова расправа пред првостепеним судом одржаће се по одредбама које важе за одржавање главне расправе у случају кад се промени веће (члан 331). 2. Жалба против решења Члан 399. Против решења првостепеног суда дозвољена је жалба, ако законом није другачије прописано. Ако овај закон изричито одређује да посебна жалба није дозвољена, решење првостепеног суда може да се побија само у жалби против коначне одлуке. Против решења о одређивању привремене мере дозвољена је посебна жалба, осим ако законом није другачије прописано. Против решења другостепеног суда није дозвољена жалба, изузев против решења из члана 186, члана 188. став 1, члана 189, члана 243. став 1, члана 257. ст. 1. и 2, члана 267. ст. 1. до 3, члана 272, члана 333. став 1. и члана 334. став 1. овог закона. У случају да је решење из става 4. овог члана донело веће апелационог суда о жалби против тог решења одлучује друго веће од троје судија тог суда. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 400. Благовремено поднета жалба задржава извршење решења, ако овим законом није другачије прописано. Решење против кога није дозвољена посебна жалба може одмах да се изврши. Члан 401. Решавајући о жалби, другостепени суд може да: 1) одбаци жалбу као неблаговремену, непотпуну или недозвољену (члан 378. и члан 399. став 1); 2) одбије жалбу као неосновану и потврди решење првостепеног суда; 3) преиначи решење или га укине и по потреби предмет врати на поновни поступак. Члан 402. У поступку по жалби против решења сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на жалбу против пресуде, осим одредбе члана 383. став 4. овог закона, уколико овим законом није другачије прописано. ГЛАВА XXVIII ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ 1. Ревизија Члан 403. Против правноснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде. Ревизија је увек дозвољена ако је: 1) то посебним законом прописано; 2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака; 3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 404. Ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија. Брисан је ранији став 3. (види члан 14. Закона - 55/2014-53) *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 405. О ревизији одлучује Врховни касациони суд. Члан 406. Поднета ревизија не задржава извршење правноснажне пресуде против које је изјављена. Члан 407. Ревизија може да се изјави због: 1) битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) овог закона; 2) битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 6), 8), 10) и 11) овог закона, под условом да су истицане у жалби, односно да су учињене у поступку пред другостепеним судом; 3) битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. овог закона која је учињена у поступку пред другостепеним судом; 4) погрешне примене материјалног права; 5) прекорачења тужбеног захтева само ако је та повреда учињена у поступку пред другостепеним судом. Ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. овог закона. Члан 408. Врховни касациони суд испитује побијану пресуду само у оном делу у коме се побија ревизијом и у границама разлога наведених у ревизији, пазећи по службеној дужности на битну повреду из члана 374. став 2. тачка 2) овог закона и на правилну примену материјалног права. Члан 409. Ревизија се подноси суду који је донео првостепену пресуду. Члан 410. Неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће решењем првостепени суд, без одржавања рочишта. Ревизија је недозвољена ако: 1) је ревизију изјавило лице које није овлашћено на подношење ревизије; 2) ревизија није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат; 3) је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију; 4) лице које је изјавило ревизију нема правни интерес за подношење ревизије; 5) је ревизија изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3), осим из члана 404. овог закона. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 411. Примерак благовремене, потпуне и дозвољене ревизије првостепени суд доставиће противној странци у року од осам дана од дана пријема ревизије. У року од 30 дана од дана достављања ревизије, противна странка може да поднесе суду одговор на ревизију. По пријему одговора или по протеку рока за одговор, првостепени суд ће да достави ревизију и одговор на ревизију, са списима предмета, Врховном касационом суду преко другостепеног суда, у року од 15 дана. Члан 412. Врховни касациони суд одлучује о ревизији без расправе. Члан 413. Неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће Врховни касациони суд решењем, ако то, у границама својих овлашћења (члан 410), није учинио првостепени суд. Члан 414. Врховни касациони суд ће пресудом да одбије ревизију као неосновану ако утврди да не постоје разлози због којих је ревизија изјављена, као ни разлози на које пази по службеној дужности. Врховни касациони суд неће детаљно да образлаже пресуду којом се ревизија одбија као неоснована, ако закључи да то није потребно због тога што се у ревизији понављају жалбени разлози или кад се образлагањем пресуде којом се ревизија одбија не би постигло ново тумачење права нити допринело уједначеном тумачењу права. Члан 415. Ако утврди да постоји битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 1. и 2. овог закона због које ревизија може да се изјави, Врховни касациони суд ће решењем да укине у целини или делимично пресуду другостепеног и првостепеног суда или само пресуду другостепеног суда и предмет врати на поновно суђење првостепеном или другостепеном суду, односно другом надлежном суду. Ако је у поступку пред првостепеним или другостепеним судом учињена повреда из члана 374. став 2. тач. 2) и 10) овог закона, Врховни касациони суд ће да укине решењем донесене одлуке и одбаци тужбу. Члан 416. Ако Врховни касациони суд утврди да је материјално право погрешно примењено, пресудом ће да усвоји ревизију и преиначи побијану пресуду. Ако Врховни касациони суд нађе да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено и да због тога нема услова за преиначење побијане пресуде, решењем ће да усвоји ревизију, укине у целини или делимично пресуду првостепеног и другостепеног суда или само пресуду другостепеног суда и предмет врати на поновно суђење истом или другом већу првостепеног, односно другостепеног суда . Ако Врховни касациони суд нађе да је у случају из члана 403. став 2. овог закона чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено, укинуће другостепену пресуду и вратиће предмет другостепеном суду на поновно одлучивање. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 417. Ако утврди да је другостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тиме што је досуђено више од онога што је тражено, Врховни касациони суд ће да укине другостепену пресуду у делу у коме је прекорачен тужбени захтев. Ако је другостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тако што је одлучено о другоме, а не о ономе што је тужбом тражено, Врховни касациони суд ће да укине другостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење. Члан 418. Одлука Врховног касационог суда доставља се првостепеном суду преко другостепеног суда. Члан 419. Ако у чл. 403. до 418. овог закона није другачије прописано, у поступку поводом ревизије сходно се примењују одредбе чл. 67, 70. и 355, члана 369. ст. 2. и 3, чл. 370, 371. и 376, члана 380. ст. 2. и 3, члана 381. став 2, члана 382. и чл. 395. до 398. овог закона. Члан 420. Странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде, у делу којим је одлучено о главној ствари. Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању ревизије изјављене против правноснажне пресуде у споровима у којима би ревизија била дозвољена. Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка. У поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде. 2. Захтев за преиспитивање правноснажне пресуде Члан 421. Против правноснажне пресуде донете у другом степену Републички јавни тужилац може да поднесе Врховном касационом суду захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. Захтев из става 1. овог члана може да се поднесе против правноснажне пресуде којом је повређен закон на штету јавног интереса. Захтев из става 1. овог члана може да се поднесе у року од три месеца од дана правноснажности пресуде. Другостепени суд, против чије пресуде је поднет захтев, дужан је да у року од 30 дана од дана подношења захтева достави списе предмета Врховном касационом суду. Члан 422. Захтев за преиспитивање правноснажне пресуде садржи означење судске пресуде чије се преиспитивање предлаже, као и разлоге и обим у коме се предлаже преиспитивање. Ако је захтев за преиспитивање правноснажне пресуде непотпун, неразумљив, недозвољен, неблаговремен или ако захтев није поднело овлашћено лице, Врховни касациони суд ће да га одбаци решењем. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, доставиће га странкама из парничног поступка у коме је донета правноснажна пресуда против које је поднет захтев, које могу у року који суд одреди, да поднесу одговор на захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. Члан 423. Врховни касациони суд одлучује о захтеву за преиспитивање правноснажне пресуде без расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева. Члан 424. Врховни касациони суд може да одбије или усвоји захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. У случају да Врховни касациони суд усвоји захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, поступиће у складу са чл. 415. до 417. овог закона, а ако захтев одбија, поступиће у складу са чланом 414. овог закона. Члан 425. Ако су против исте одлуке поднети и ревизија и захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, Врховни касациони суд ће да одлучи о тим правним лековима једном одлуком. 3. Понављање поступка Члан 426. Поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може да се по предлогу странке понови ако: 1) је суд био непрописно састављен или ако је судио судија који је по закону морао да буде искључен или је решењем суда био изузет или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи; 2) странци незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, није било омогућено да расправља пред судом; 3) је у поступку као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник или ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, осим ако вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку није било накнадно одобрено; 4) се одлука суда заснива на лажном исказу сведока или вештака; 5) се одлука суда заснива на исправи која је фалсификована или у којој је оверен неистинит садржај; 6) је до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије, односно судије поротника, законског заступника или пуномоћника странке, противне странке или трећег лица; 7) странка стекне могућност да употреби правноснажну одлуку суда која је раније међу истим странкама донета о истом захтеву; 8) се одлука суда заснива на другој одлуци суда или на одлуци неког другог органа, а та одлука буде правноснажно преиначена, укинута, односно поништена; 9) је накнадно пред надлежним органом на другачији начин правноснажно, односно коначно решено претходно питање (члан 12) на коме је судска одлука заснована; 10) странка сазна за нове чињенице или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је за странку могла да буде донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку; 11) странка стекне могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке; 12) је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке. Члан 427. Из разлога наведених у члану 426. тач. 1) до 4) овог закона не може да се захтева понављање поступка, ако је тај разлог био без успеха изнет у ранијем поступку. Због разлога наведених у члану 426. тач. 1) и 2) и тач. 7) до 9) овог закона, понављање поступка може да се дозволи само ако странка без своје кривице није могла те околности да изнесе пре него што је ранији поступак окончан правноснажном судском одлуком. Члан 428. Предлог за понављање поступка подноси се у року од 60 дана, и то: 1) у случају из члана 426. тач. 1) и 2) овог закона, од дана када је одлука достављена странци; 2) у случајевима из члана 426. тачка 3) овог закона, ако је у поступку као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку, од дана када је одлука достављена том лицу; ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице, или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник, од дана кад је одлука достављена странци, односно њеном законском заступнику, а ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, од дана кад је странка сазнала за овај разлог; 3) у случајевима из члана 426. тач. 4) до 6) овог закона, од дана када је странка сазнала за правноснажну пресуду у кривичном поступку, а ако кривични поступак не може да се спроведе, онда од дана кад је сазнала за обуставу тог поступка или за околности због којих поступак не може да се покрене; 4) у случајевима из члана 426. тач. 7), 8), 11) и 12) овог закона, од дана када је странка могла да употреби правноснажну одлуку која је разлог за понављање поступка; 5) у случају из члана 426. тачка 9) овог закона, од дана када је одлука којом је надлежни орган правноснажно решио претходно питање на коме је одлука заснована достављена странци; 6) у случају из члана 426. тачка 10) овог закона, од дана када је странка могла да изнесе суду нове чињенице, односно нова доказна средства. Ако би рок из става 1. овог члана почео да тече пре него што је одлука постала правноснажна, тај рок се рачуна од правноснажности одлуке, ако против ње није био изјављен правни лек, односно од достављања правноснажне одлуке суда изречене у последњем степену. Престао је да важи ранији став 3. (види Одлуку УС - 74/2013-18) По протеку рока од пет година од дана када је одлука постала правноснажна, предлог за понављање поступка не може да се поднесе, осим ако се понављање тражи из разлога наведених у члану 426. тач. 11) и 12) овог закона. Изузетно од става 3. овог члана, предлог за понављање поступка из разлога наведених у члану 426. став 1. тачка 2) овог закона не може да се поднесе по протеку рока од десет година од дана кад је одлука постала правноснажна. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 429. Предлог за понављање поступка подноси се суду који је донео одлуку у првом степену. У предлогу морају да се наведу: законски основ по коме се тражи понављање, околности из којих произлази да је предлог поднет у законском року и докази којима се поткрепљују наводи предлагача. Члан 430. Неблаговремене (члан 428), непотпуне (члан 429. став 2) или недозвољене (члан 85. став 6. и члан 428) предлоге за понављање поступка одбациће решењем првостепени суд без одржавања рочишта. Ако суд не одбаци предлог, доставиће примерак предлога противној странци по одредбама члана 141. овог закона, која има право да у року од 30 дана одговори на предлог. Када суду стигне одговор на предлог или када протекне рок за давање одговора, суд ће да одреди рочиште за расправљање о предлогу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 431. Рочиште за расправљање о предлогу за понављање поступка одржава се пред првостепеним судом. Ако буде потребе да се одржи више од једног рочишта из става 1. овог члана, суд ће да одреди временски оквир. Члан 432. По одржаном рочишту за расправљање о предлогу, првостепени суд доноси одлуку о предлогу, осим ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред судом вишег степена (члан 433). Решењем којим се дозвољава понављање поступка укинуће се и одлука донета у ранијем поступку. Првостепени суд ће да одреди главну расправу тек по правноснажности решења којим се дозвољава понављање поступка. На новој главној расправи странке могу да износе нове чињенице и да предлажу нове доказе, у складу са временским оквиром који суд одреди. Члан 433. Ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред судом вишег степена, првостепени суд ће да достави предмет суду вишег степена ради доношења одлуке. О предлогу за понављање поступка суд вишег степена одлучује без расправе. Ако суд вишег степена нађе да је оправдан предлог за понављање поступка и да није потребно да се држи нова главна расправа, укинуће одлуке донете у ранијем поступку и донеће нову одлуку о главној ствари. Члан 433а Понављање поступка пред Врховним касационим судом може се захтевати само из разлога наведених у члану 426. тач. 1), 6), 11) и 12) овог закона ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред Врховним касационим судом. Предлог за понављање поступка подноси се преко првостепеног суда. Ако не одбаци предлог (члан 430. став 1), првостепени суд ће га доставити противној странци на одговор. Када суду стигне одговор на предлог или када протекне рок за давање одговора (члан 430. став 2), првостепени суд ће списе доставити Врховном касационом суду. Ако Врховни касациони суд нађе да је предлог за понављање поступка основан, укинуће своју ранију одлуку и донети нову одлуку о главној ствари. Нову одлуку о главној ствари Врховни касациони суд донеће без расправе. *Службени гласник РС, број 55/2014 4. Однос између предлога за понављање поступка и других ванредних правних лекова Члан 434. У случајевима у којима странка изјави ревизију и истовремено или после тога поднесе предлог за понављање поступка, суд ће решењем да одлучи који ће поступак да настави, а са којим ће да застане, узимајући у обзир све околности, а нарочито разлоге због којих су оба правна лека поднета и доказе које су странке предложиле. У случајевима у којима странка поднесе предлог за понављање поступка и после тога изјави ревизију, суд ће по правилу да застане са поступком по ревизији до окончања поступка поводом предлога за понављање поступка, осим ако нађе да постоје озбиљни разлози да поступи другачије. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно ће да се примењују и ако јавни тужилац подигне захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, а странка пре, истовремено или после тога поднесе предлог за понављање поступка. Члан 435. Решење из члана 434. став 1. овог закона доноси првостепени суд ако предлог за понављање поступка стигне првостепеном суду пре него што је предмет поводом ревизије упућен Врховном касационом суду. Ако предлог за понављање поступка стигне пошто је предмет поводом ревизије упућен Врховном касационом суду, решење из члана 434. став 1. овог закона доноси Врховни касациони суд. Решење из члана 434. став 2. овог закона доноси првостепени суд, осим ако је предмет, у време када ревизија стигне првостепеном суду, поводом предлога за понављање поступка упућен суду вишег степена ради доношења одлуке (члан 433. став 1), у ком случају решење доноси суд вишег степена. Против решења суда из ст. 1. и 2. овог члана није дозвољена жалба. Део трећи ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ Глава XXIX ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ИЗ РАДНИХ ОДНОСА Члан 436. Ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у парницама из радних односа сходно се примењују остале одредбе овог закона. Члан 437. У парницама из радних односа поступак у првом степену суди судија појединац. Члан 438. У поступку у парницама из радних односа, а нарочито приликом одређивања рокова и рочишта, суд посебно води рачуна о потреби хитног решавања радних спорова. Члан 439. У току поступка суд може и по службеној дужности да одреди привремене мере у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење, ради спречавања насилног поступања или ради отклањања ненадокнадиве штете. Суд ће одлуку о одређивању привремене мере по предлогу странке да донесе у року до осам дана од дана подношења предлога. Против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба. Члан 440. Суд ће у пресуди којом налаже извршење неке чинидбе да одреди рок од осам дана за њено извршење. Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд ће да одржи рочиште и одлучи на основу утврђеног чињеничног стања. О последици изостанка са рочишта за главну расправу из става 1. овог члана, суд ће да упозори туженог у позиву за рочиште. Члан 441. Ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Глава XXX ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ПОВОДОМ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА Члан 442. Ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у парницама поводом колективних уговора сходно се примењују остале одредбе овог закона. Члан 443. У поступку у парницама поводом колективних уговора учесници у закључивању колективног уговора остварују заштиту права када настане спор о поједином спорном питању у поступку закључивања, односно измена и допуна закљученог колективног уговора, под условом да спор о спорном питању није решен мирним путем или путем арбитраже коју су образовали учесници колективног уговора у складу са одредбама посебног закона. Члан 444. У поступку у парницама поводом колективних уговора суд може да застане са поступком најдуже до 30 дана да би странке покушале да спор реше мирним путем. Суд увек приликом одређивања рокова и рочишта у поступку у парницама поводом колективних уговора посебно води рачуна о потреби хитног решавања ових спорова. Члан 445. Пресудом у парницама поводом колективних уговора суд изриче како гласи одредба у колективном уговору којом се уређује спорно питање из колективног уговора. Изрека пресуде представља саставни део колективног уговора све док он важи. Суд ће у пресуди којом налаже извршење неке чинидбе да одреди рок за њено извршење. Пресуда из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 446. Рок за изјављивање жалбе је осам дана. Рок за доношење одлуке о жалби је 60 дана. Члан 447. У парницама поводом колективних уговора ревизија је дозвољена. Глава XXXI ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ЗБОГ СМЕТАЊА ДРЖАВИНЕ Члан 448. Ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у парницама због сметања државине сходно се примењују остале одредбе овог закона. Члан 449. Приликом одређивања рокова и рочишта по тужбама због сметања државине суд посебно води рачуна о потреби хитног решавања ових спорова. У поступку у парницама због сметања државине не примењују се одредбе овог закона које се односе на одговор на тужбу и заказивање и одржавање припремног рочишта. У позиву за главну расправу навешће се, поред осталог, да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, да донесе решење због изостанка. Члан 450. Расправљање о тужби због сметања државине ограничиће се само на расправљање и доказивање чињеница последњег стања државине и насталог сметања. Искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу, савесности државине или о захтевима за накнаду штете. Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд ће да донесе решење због изостанка, под условима из члана 351. овог закона. Члан 451. У току поступка суд може по службеној дужности и без саслушања противне странке да одреди привремене мере у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење ради отклањања хитне опасности противправног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненакнадиве штете. Суд ће одлуку о одређивању привремене мере по предлогу странке да донесе у року до осам дана од дана подношења предлога. Против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба. Члан 452. Суд ће у одлуци којом налаже странкама испуњење дужности да одреди рок за њено испуњење. Рок за изјављивање жалбе против одлуке суда је осам дана. Из оправданих разлога суд може да одлучи да жалба не задржава извршење решења. У поступку по жалби против првостепене одлуке донете у парници због сметања државине сходно се примењују одредбе члана 383. став 4. и чл. 384. и 385. овог закона. Против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Члан 453. Тужилац губи право да у извршном поступку захтева извршење решења којим се туженом по тужби због сметања државине налаже извршење одређене радње, ако није захтевао извршење у року од 30 дана од протека рока који је решењем одређен за извршење те радње. Члан 454. Понављање правноснажно окончаног поступка због сметања државине дозвољено је само из разлога прописаних у члану 426. тач. 1) до 3) овог закона у року од 30 дана од правноснажности решења о сметању државине. Глава XXXII ИЗДАВАЊЕ ПЛАТНОГ НАЛОГА Члан 455. Ако се тужбени захтев односи на доспело потраживање у новцу, а то се потраживање доказује веродостојном исправом приложеном тужби у изворнику или овереном препису, суд ће, под условом да је приложен и доказ о урученој опомени за плаћање доспелог потраживања, да изда налог туженом да испуни тужбени захтев (платни налог). Као веродостојне исправе сматрају се нарочито: 1) јавне исправе; 2) приватне исправе на којима је потпис обвезника оверио орган надлежан за оверавање; 3) менице и чекови са протестом и повратним рачуном ако су они потребни за заснивање захтева; 4) изводи из оверених пословних књига; 5) фактуре; 6) исправе које по посебним прописима имају значај јавних исправа. Платни налог издаће суд иако тужилац у тужби није предложио издавање платног налога, а испуњени су сви услови за издавање платног налога. Ако на основу веродостојне исправе може да се тражи извршење у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење, суд ће да изда платни налог само ако тужилац учини вероватним постојање правног интереса за издавање платног налога. Ако тужилац не учини вероватним постојање правног интереса за издавање платног налога, суд ће тужбу да одбаци. Члан 456. Ако се тужбени захтев односи на доспело потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 2.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, суд ће да изда платни налог против туженог иако уз тужбу нису приложене веродостојне исправе, а у тужби је изнет основ и износ дуговања и назначени су докази на основу којих може да се утврди истинитост тужбених навода. Платни налог из става 1. овог члана може да се изда само против главног дужника. Члан 457. Платни налог се издаје без одржавања рочишта. У платном налогу суд ће да изрекне да је тужени дужан у року од осам дана, а у меничним и чековним споровима у року од три дана, од дана достављања платног налога да испуни захтев тужбе заједно са трошковима које је суд одмерио или у истом року да изјави приговор против платног налога. У платном налогу суд ће туженог да упозори да ће да одбаци неблаговремено поднет приговор. Платни налог доставља се странкама. Туженоме се уз платни налог доставља и примерак тужбе са прилозима. Члан 458. Ако суд не усвоји предлог за издавање платног налога, наставиће поступак по тужби у складу са одредбама овог закона које важе за општи парнични поступак. Против решења суда којим се не усваја предлог за издавање платног налога није дозвољена жалба. Члан 459. Платни налог тужени може да побија само приговором. Ако се платни налог побија једино у погледу одлуке о трошковима, ова одлука може да се побија само жалбом против решења. У делу у коме није побијан приговором, платни налог постаје правноснажан. Члан 460. Неблаговремене, непотпуне или недозвољене приговоре одбациће суд без одржавања рочишта. Ако су приговори поднети благовремено, суд ће одмах да закаже рочиште за главну расправу. Странке могу да износе нове чињенице и да предлажу нове доказе, а тужени може да истиче и нове приговоре у погледу побијаног дела платног налога најкасније до закључења првог рочишта за главну расправу. У одлуци о главној ствари суд ће да одлучи да ли платни налог у целини или делимично остаје на снази или се укида. Члан 461. Ако тужени приговори да нису постојали законски основи за издавање платног налога (чл. 455. и 456) или да постоје сметње за даљи ток поступка, суд ће прво да одлучи о том приговору. Ако нађе да је такав приговор основан, укинуће решењем платни налог и по правноснажности решења отпочеће расправљање о главној ствари, ако таквом расправљању има места. Ако суд не усвоји приговор из става 1. овог члана, прећи ће на расправљање о главној ствари, а решење суда унеће се у одлуку о главној ствари. Ако поводом приговора недоспелости суд нађе да је захтев тужбе доспео после издавања платног налога а пре закључења главне расправе, суд ће пресудом да укине платни налог и одлучи о тужбеном захтеву (члан 343. став 1). Члан 462. Суд може по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним најкасније до издавања платног налога. Тужени може да истакне приговор месне ненадлежности само у приговору против платног налога. Члан 463. Ако се суд после издавања платног налога огласи стварно ненадлежним, укинуће платни налог и по правноснажности решења о ненадлежности уступиће предмет надлежном суду. Ако суд после издавања платног налога утврди да је месно ненадлежан, неће да укине платни налог, него ће по правноснажности решења којим се огласио ненадлежним да уступи предмет надлежном суду. Члан 464. Ако суд у случајевима прописаним овим законом донесе решење којим се одбацује тужба, укинуће и платни налог. Члан 465. Тужилац може да повуче тужбу без пристанка туженог само до подношења приговора. Ако се тужба повуче, суд ће решењем да укине платни налог. Ако тужени до закључења главне расправе одустане од свих поднетих приговора, платни налог остаје на снази. Члан 466. У поступку за издавање платног налога пред привредним судовима исправа на основу које се издаје платни налог не мора да буде приложена у изворнику или у овереном препису. Препис ове исправе може да овери овлашћени радник правног лица. Глава XXXIII ПОСТУПАК У СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Члан 467. Ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку о споровима мале вредности сходно се примењују остале одредбе овог закона. Члан 468. Спорови мале вредности, у смислу одредаба ове главе, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Промена курса из става 1. овог члана након подношења тужбе не утиче на примену правила овог поступка. Као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 1). Као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2). Члан 469. Не сматрају се споровима мале вредности, у смислу одредаба ове главе закона, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине. Члан 470. Поступак о споровима мале вредности спроводиће се и поводом приговора против платног налога, ако вредност оспореног дела платног налога не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Члан 471. Поступак о споровима мале вредности спроводи се пред нижим судовима првог степена, ако овим законом није другачије прописано. Члан 472. У поступку о споровима мале вредности не доставља се тужба туженом на одговор. Уз позив за главну расправу туженом ће да се достави тужба. У овим парницама не заказује се и не одржава се припремно рочиште. Члан 473. У позиву за главну расправу навешће се, поред осталог, да ће да се сматра да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу, да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, да донесе пресуду због изостанка (члан 351). Суд ће да упозори странке да у овом поступку треба да све чињенице и доказе изнесу до закључења првог рочишта за главну расправу, да у жалби против пресуде не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, као и да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Члан 474. У поступку о споровима мале вредности, записник о главној расправи, поред података из члана 116. став 1. овог закона, садржи: 1) изјаве странака које су од битног значаја, а нарочито оне којима се, у целости или делимично, признаје тужбени захтев, одриче од тужбеног захтева, преиначава или повлачи тужба, или одриче од жалбе; 2) битну садржину изведених доказа; 3) одлуке против којих је дозвољена жалба и које су објављене на главној расправи; 4) да ли су странке биле присутне објављивању пресуде и ако јесу, да су поучене под којим условима могу да изјаве жалбу. Члан 475. Ако тужилац не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, сматраће се да је повукао тужбу. Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд ће да донесе пресуду због изостанка (члан 351). Члан 476. Ако тужилац преиначи тужбу тако да вредност предмета спора прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије поступак ће да се доврши у складу са одредбама овог закона о општем парничном поступку. Ако тужилац до закључења главне расправе која се води у складу са одредбама овог закона о општем парничном поступку смањи тужбени захтев тако да више не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије, даљи поступак спровешће се у складу са одредбама овог закона о поступку о споровима мале вредности. Члан 477. Пресуда у поступку о споровима мале вредности објављује се одмах по закључењу главне расправе. Приликом објављивања пресуде суд ће укратко да је образложи и поучи странку о условима под којима може да изјави жалбу (члан 479). Писано израђена пресуда у образложењу садржи утврђено чињенично стање, навођење доказа на основу којих је оно утврђено и прописе на којима је суд засновао пресуду. Члан 478. У поступку о споровима мале вредности дозвољена је посебна жалба само против решења којим се окончава поступак. Остала решења против којих је по овом закону дозвољена посебна жалба могу се побијати само жалбом против одлуке којом се поступак окончава. Решења из става 2. овог члана не достављају се странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке. Члан 479. Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Поводом жалбе у поступку о споровима мале вредности не примењују се одредбе члана 392. овог закона. Против првостепене пресуде, односно решења из става 1. овог члана странке могу да изјаве жалбу у року од осам дана. Рок за жалбу рачуна се од дана објављивања пресуде, односно решења, а ако је пресуда, односно решење достављено странци, рок се рачуна од дана достављања. У поступку о споровима мале вредности, рок из члана 345. став 2, члана 356. став 1. и члана 380. став 1. овог закона је осам дана. Против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија. *Службени гласник РС, број 55/2014 Глава XXXIV ПОСТУПАК У ПРИВРЕДНИМ СПОРОВИМА Члан 480. Одредбе ове главе примењују се у свим споровима у којима суде привредни судови у складу са законом којим се уређује стварна надлежност судова (привредни спор), ако за поједине спорове није прописана друга врста поступка. Ако одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона. Члан 481. За спорове ради утврђења постојања или непостојања уговора, ради извршења уговора, у споровима ради накнаде штете услед неизвршења уговора, поред опште месне надлежности, месно је надлежан суд места где је по споразуму странака, тужени дужан да изврши уговор. За статусне спорове који настану поводом уписа у регистар, односно брисања из регистра, поред опште месно надлежног, месно је надлежан и суд према месту уписа у регистар. За спорове који проистичу из уписа у регистар, односно брисања из регистра месно је надлежан суд према месту уписа у регистар. Члан 482. У првом степену суди судија појединац. Кад суди у другом степену другостепено веће чине три судије. Члан 483. Парнична радња заступника може се опозвати само ако је у питању признање или одрицање од тужбеног захтева. Члан 484. У привредним споровима спорне чињенице се по правилу доказују исправама. Члан 485. Ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 486. У поступку у привредним споровима важе следећи рокови: 1) рок од 30 дана за подношење предлога за враћање у пређашње стање из члана 110. став 3. овог закона; 2) рок од осам дана за извршење чинидбе, а за чинидбе које се не састоје у новчаном давању суд може да одреди дужи рок. Члан 487. У поступку у привредним споровима, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредности од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 1). Као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео, не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2). У поступку о споровима мале вредности у привредним споровима тужба се не доставља туженом на одговор. Глава XXXV ПОСТУПАК У ПОТРОШАЧКИМ СПОРОВИМА Члан 488. У поступцима у споровима који произлазе из уговорног односа потрошача и трговца (потрошачки спорови) сходно се примењују остале одредбе овог закона, ако у одредбама ове главе или посебним законом није другачије прописано. Изузетно од става 1. овог члана, одредбе ове главе неће да се примењују на спорове који настану услед смрти, телесне повреде или нарушавања здравља, пружања здравствених или правних услуга и преноса права на непокретностима. Ако се због сложености предмета поступка, или предложених доказа, потрошачки спор не може расправити у складу са одредбама ове главе, суд ће да донесе решење да се поступак настави по правилима општег парничног поступка. Против решења из става 3. овог члана није дозвољена жалба. Члан 489. У поступку о потрошачким споровима тужба се не доставља на одговор. Уз позив за главну расправу туженом ће да се достави тужба. У поступку о потрошачким споровима не заказује се и не одржава припремно рочиште. Рочиште за главну расправу заказује се и одржава најкасније у року од 30 дана од дана пријема тужбе у суд. Члан 490. У позиву за главну расправу навешће се, поред осталог, да ће да се сматра да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу, да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, да одржи рочиште и донесе пресуду на основу утврђеног чињеничног стања. Суд ће да упозори странке да у овом поступку треба да све чињенице и доказе изнесу до закључења првог рочишта за главну расправу, да у жалби против пресуде не могу да износе нове чињенице и предлажу нове доказе, као и да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Члан 491. Ако тужилац не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, сматраће се да је повукао тужбу. Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд ће да одржи рочиште и одлучи на основу утврђеног чињеничног стања. Члан 492. Пресуда у потрошачким споровима објављује се одмах по закључењу главне расправе. Приликом објављивања пресуде суд ће укратко да је образложи и поучи странку о условима под којима може да изјави жалбу (члан 493). Писано израђена пресуда у образложењу садржи утврђено чињенично стање, навођење доказа на основу којих је оно утврђено и прописе на којима је суд засновао пресуду. У поступку о потрошачким споровима дозвољена је посебна жалба само против решења којим се окончава поступак. Остала решења против којих је по овом закону дозвољена посебна жалба могу да се побијају само жалбом против одлуке којом се поступак окончава. Решења из става 4. овог члана не достављају се странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке. Члан 493. Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о потрошачким споровима може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Против првостепене пресуде, односно решења из става 1. овог члана странке могу да изјаве жалбу у року од осам дана. Рок за жалбу рачуна се од дана објављивања пресуде, односно решења, а ако је пресуда, односно решење достављено странци, рок се рачуна од дана достављања. У поступку о потрошачким споровима рок из члана 345. став 2. и члана 356. став 1. овог закона је осам дана. Глава XXXVI ПОСТУПАК ЗА ЗАШТИТУ КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА И ИНТЕРЕСА ГРАЂАНА Чл. 494. до 505. Престали су да важе (види Одлуку УС - 49/2013-54) Део четврти ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 506. Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09). Ако је у поступцима из става 1. овог члана после ступања на снагу овог закона пресуда, односно решење којим се окончава поступак укинуто и враћено на поновно суђење, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона. Члан 507. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09). Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 203. Породичног закона („Службени гласник РС”, број 18/05). Члан 508. Овај закон ступа на снагу 1. фебруара 2012. године. ЗАКОН о управним споровима „Службени гласник РС“, број 111 од 29. децембра 2009. НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Уставни суд Решењем IУз број 107/2011 није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 19. Закона. Одбачен је захтев за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу одредаба члана 19. Закона (види Решење УС – 98/2011-20). I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет и циљ закона Члан 1. Овим законом уређује се предмет управног спора, надлежност за решавање управних спорова, странке, правила поступка, правна средства и извршење донетих судских пресуда. Овим законом обезбеђује се судска заштита појединачних права и правних интереса и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима. Правичност суђења у управном спору Члан 2. У управном спору суд одлучује на основу закона и у разумном року, на подлози чињеница утврђених на усменој јавној расправи. Предмет управног спора Члан 3. У управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита. У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. Суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено. Одредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују се и на друге акте против којих се може водити управни спор. Одређење управног акта Члан 4. Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари. Одређење управне ствари Члан 5. Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди. Одређење надлежног органа Члан 6. Надлежним органом, у смислу овог закона, сматрају се државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, привредна друштва, јавна и друга предузећа, установе, организације и појединци, као и посебни органи, када у вршењу јавних овлашћења решавају у управним стварима. Обавезност правноснажних пресуда Члан 7. Пресуда донета у управом спору је обавезујућа. Против пресуде донете у управном спору не може се изјавити жалба (правноснажна пресуда). II. НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА Управни суд Члан 8. Управни спор решава Управни суд. Управни суд одлучује у већу од три судије, осим ако овим законом није другачије одређено. Врховни касациони суд Члан 9. У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни касациони суд. Врховни касациони суд одлучује у већу од три судије. III. СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ Странке Члан 10. Странке у управном спору јесу тужилац, тужени и заинтересовано лице. Тужилац Члан 11. Тужилац у управном спору може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено неко право или на закону засновани интерес. Државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, организација, део привредног друштва са овлашћењима у правном промету, насеље, група лица и други који немају својство правног лица, могу покренути управни спор ако могу да буду носиоци права и обавеза о којима се решавало у управном поступку. Ако је управним актом повређен закон на штету јавног интереса, управни спор може да покрене надлежни јавни тужилац. Ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, управни спор може да покрене и надлежно јавно правобранилаштво. Тужени Члан 12. Тужени у управном спору јесте орган чији се управни акт оспорава, односно орган који по захтеву, односно по жалби странке није донео управни акт. Заинтересовано лице Члан 13. Заинтересовано лице јесте лице коме би поништај оспореног управног акта непосредно био на штету. IV. ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА Коначни управни акт Члан 14. Управни спор може се покренути против управног акта који је донет у другом степену. Управни спор може се покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба у управном поступку. Ћутање управе Члан 15. Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом. Повраћај одузетих ствари и накнада штете Члан 16. У управном спору може се тражити и повраћај одузетих ствари и накнада штете која је тужиоцу нанета извршењем акта који се оспорава. V. ПОКРЕТАЊЕ СПОРА Тужба Члан 17. Управни спор покреће се тужбом. Општи рок за подношење тужбе Члан 18. Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року. Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт достављен. Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци. Рок за подношење тужбе због ћутања управе Члан 19. Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта. Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта. Предаја тужбе Члан 20. Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште. Предаја тужбе у облику електронског документа сматра се непосредном предајом суду. Тужба се може изјавити и на записник код суда. Дан предаје тужбе пошти препоручено, односно дан изјављивања тужбе на записник сматра се као дан предаје суду. Ако тужба није предата надлежном суду у законом прописаном року, него другом суду или другом органу, а стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматраће се као да је благовремено поднета, ако се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца. За војна лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи сматра се као дан предаје суду. Одредба става 6. овог члана односи се и на цивилна лица запослена у Војсци Србије која су на служби у војним јединицама, односно војним установама у местима у којима не постоји редовна пошта. Поступање са електронским документима Члан 21. Странка суду може предати тужбу и други поднесак и у облику електронског документа, у складу са законом. Суд може доставити акте странци у облику електронског документа, уз претходни изричит пристанак странке. Поступање са електронским документима обавља се у складу са законом којим се уређује електронски документ. Ако електронски документ који је предат суду не може бити прочитан или не испуњава техничке услове из става 5. овог члана, суд ће о томе без одлагања обавестити подносиоца, позвати га да поднесак уреди у остављеном року и указати му на последице таквог пропуштања. Начин, техничке услове предаје и утврђивање времена предаје поднесака и доставе аката у облику електронског документа, као и друга питања везана за поступање са електронским документом, ближе се уређују Судским пословником. Ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа, када је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ је потписан квалификованим електронским потписом тог лица. Садржина тужбе Члан 22. Тужба мора да садржи име и презиме, адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца, означење управног акта против кога је тужба поднета, разлоге због којих се тужба подноси, предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца. Уз тужбу мора да се приложи оригинал или копија акта против кога се тужба подноси. Уз тужбу поднету због ћутања управе прилаже се копија захтева, односно жалбе, копија захтева о накнадном тражењу из члана 19. овог закона и доказ о предаји ових поднесака надлежном органу. Ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу обавезно се прилаже и оригинал пуномоћја. Ако се тужбом тражи повраћај ствари или накнада штете, у тужби се мора определити одређен захтев у погледу ствари или висине претрпљене штете. Уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако заинтересовано лице, ако таквих има. Тужба може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе. Одложно дејство тужбе Члан 23. Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета. По захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу. Изузетно, странка из управног поступка може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе: 1) у случају хитности; 2) када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан. По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева из ст. 2. и 3. овог члана. Разлози за покретање управног спора Члан 24. Управни акт може се побијати тужбом у управном спору због незаконитости, и то ако: 1) у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; 2) је акт донео ненадлежни орган; 3) у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка; 4) је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања; 5) је у акту који је донет по слободној оцени, орган прекорачио границе законског овлашћења или ако такав акт није донет у складу са циљем у којем је овлашћење дато. Тужба се може поднети и ради утврђења да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пресудом, као и ради утврђења незаконитости донетог акта који је без правног дејства. VI. ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК Одбацивање тужбе због њене неуредности Члан 25. Ако је тужба непотпуна или неразумљива, судија појединац позваће тужиоца да у остављеном року отклони недостатке тужбе и указаће му на последице ако не поступи по захтеву суда. Ако тужилац у остављеном року не отклони недостатке у тужби који спречавају рад суда, судија појединац из става 1. овог члана решењем ће одбацити тужбу као неуредну, ако не нађе да је оспорени управни акт ништав. Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу као неуредну, то ће учинити веће суда. Одбацивање тужбе из других законских разлога Члан 26. Судија појединац решењем ће одбацити тужбу и ако утврди: 1) да је тужба поднета неблаговремено (члан 18) или пре времена (члан 19); 2) да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору (члан 3); 3) да уз тужбу поднету због ћутања управе нису приложени сви докази (члан 22. став 3); 4) да се управним актом који се тужбом оспорава не дира очигледно у право тужиоца или у његов на закону засновани интерес (члан 11. став 1); 5) да је после подношења тужбе оспорени акт поништен по тужби друге странке; 6) да се против управног акта који се тужбом оспорава могла изјавити жалба, а жалба није уопште или није благовремено изјављена, или је жалилац одустао од жалбе у току другостепеног поступка; 7) да већ постоји правноснажна судска одлука донета у управном спору о истој ствари. Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу из разлога из става 1. овога члана, то ће учинити веће суда. Право на приговор против одбацивања тужбе Члан 27. Против решења судије појединца којим се одбацује тужба по чл. 25. и 26. овог закона, подносилац тужбе има право на приговор у року од осам дана од достављања решења. О приговору из става 1. овог члана одлучује посебно веће суда састављено од троје судија, после одржане усмене јавне расправе, ако је подносилац приговора захтевао одржавање расправе. Посебно веће суда из става 2. овог члана о приговору одлучује решењем. Решењем се приговор одбацује ако је изјављен неблаговремено или од неовлашћеног лица. Ако веће из става 2. овог члана одбије приговор, решење о одбацивању тужбе постаје правноснажно. Ако веће из става 2. овог члана уважи приговор, поништиће решење о одбацивању тужбе, а поступак пред судом ће се наставити. Поништење управног акта у претходном поступку Члан 28. Ако суд не одбаци тужбу на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, а нађе да оспорени управни акт садржи такве недостатке у облику и саставним деловима који акт чине очигледно незаконитим, може пресудом поништити акт и без достављања тужбе на одговор, уз позивање туженог да се претходно изјасни. Ако тужени у случају из става 1. овог члана сам поништи или измени оспорени акт, судија појединац ће по прибављеној изјави тужиоца да је задовољан накнадно донетим решењем, донети решење о обустављању поступка, сходном применом одредаба члана 29. овог закона. У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона. Удовољавање тужбеном захтеву од стране туженог Члан 29. Ако тужени у току судског поступка донесе други акт којим се мења или поништава управни акт против којег је управни спор покренут, као и ако у случају из члана 19. овог закона накнадно донесе првостепени односно, другостепени управни акт, тај орган ће, поред тужиоца, истовремено известити и суд. У случају из става 1. овог члана суд ће позвати тужиоца да у року од 15 дана од дана пријема позива достави суду писану изјаву о томе да ли је накнадно донетим актом задовољан или остаје при тужби и у ком обиму, односно да ли тужбу проширује и на нови акт. Ако тужилац благовремено достави суду писану изјаву да је накнадно донетим актом задовољан или ако не да изјаву у року из става 2. овог члана, суд ће донети решење о обустављању поступка. Ако тужилац изјави да новим актом није задовољан, суд ће наставити поступак. Одговор на тужбу и решавање спора без списа Члан 30. Ако тужбу не одбаци на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, нити поништи акт по члану 28. став 1. овог закона односно не огласи ништавим по члану 42. став 3, суд ће по један примерак тужбе са прилозима доставити на одговор туженом и заинтересованим лицима, ако их има. Одговор из става 1. овог члана даје се у року који суд одреди у сваком поједином случају, с тим што суд не може одредити рок дужи од 30 дана од дана достављања тужбе на одговор. У остављеном року тужени је дужан да достави суду све списе који се односе на предмет управног спора и изјасни се о наводима тужбе. Ако тужени и после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана, или ако изјави да их не може доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи. Обавеза достављања исправа Члан 31. На захтев суда, сви државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, и други носиоци јавних овлашћења (у даљем тексту: „орган јавне власти”) дужни су да доставе исправе којима располажу у року који суд одреди. Орган јавне власти из става 1. овог члана дужан је да означи које исправе, односно делови исправа представљају тајну у складу са посебним законом, тако да странке у њих не смеју имати увид. Ако орган јавне власти по поновљеном захтеву суда у другом остављеном року, не достави тражене исправе, суд ће руководиоца тог органа позвати да пружи обавештење о разлозима пропуштања поступања по налогу суда. Одустанак тужиоца од тужбе Члан 32. Тужилац може одустати од тужбе све до доношења одлуке. У случају одустанка тужиоца од тужбе судија појединац или веће суда решењем обуставља поступак. У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона. VII. УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА Уопште о утврђивању чињеница на расправи Члан 33. У управном спору суд решава на основу утврђених чињеница на одржаној усменој јавној расправи (у даљем тексту: „расправа”). Суд решава без одржавања усмене расправе, само ако је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, или ако странке на то изричито пристану. Суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих није одржао усмену расправу. Нарочити случајеви одржавања расправе Члан 34. Веће суда ће увек одржати расправу због сложености предмета спора, или ради бољег разјашњења стања ствари, као и у случају из члана 30. став 3. овог закона. Расправа је обавезна и ако је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима као и када суд утврђује чињенично стање ради решавања у пуној јурисдикцији. Јавност расправе Члан 35. Расправа је јавна. Веће суда може искључити јавност за целу расправу или за одређени део расправе ако то захтевају разлози заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку. О искључењу јавности суд одлучује решењем које мора бити образложено и јавно објављено. Заказивање расправе Члан 36. Председник већа одређује дан одржавања расправе и на расправу позива странке и заинтересована лица, ако их има. Расправа се може одложити само из важних разлога, о чему решава веће. Руковођење расправом и записник Члан 37. Расправом руководи председник већа. О расправи се води записник у који се уносе само битне чињенице и околности. Записник о одржаној усменој расправи потписују председник већа и записничар. Изостанак странака са расправе Члан 38. Изостанак уредно позване странке са усмене расправе не одлаже њено одржавање. Због изостанка странака са усмене расправе не може се узети да су оне одустале од својих захтева, већ ће се њихови поднесци прочитати. Ако на усмену расправу не дођу ни тужилац ни тужени, а расправа се не одложи, суд ће расправити спор и без присуства странака. Ток расправе Члан 39. На расправи реч прво добија члан већа који је известилац. Известилац излаже стање и суштину спора, не дајући своје мишљење. Председник већа даје реч тужиоцу, па заступнику туженог и заинтересованим лицима, водећи рачуна да се њихове изјаве односе само на спорна питања и околности од значаја за решење ствари. Суд на расправи одлучује који ће се докази извести ради утврђивања чињеничног стања. VIII. СУДСКЕ ОДЛУКЕ 1. Пресуда Решавање спора Члан 40. Суд решава спор пресудом. Пресудом се тужба уважава или одбија као неоснована. Суд доноси пресуду већином гласова. О већању и гласању води се посебан записник који потписују сви чланови већа и записничар. Већање и гласање врши се без присуства странака. Границе судског испитивања оспореног акта Члан 41. Законитост оспореног управног акта суд испитује у границама захтева из тужбе, али при том није везан разлозима тужбе. На ништавост управног акта суд пази по службеној дужности. Пресуде донете у спору ограничене јурисдикције Члан 42. Ако се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управни акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан. Ако се тужба уважава а тужбени захтев је да се утврди незаконитост акта без правних дејстава, или се тужбени захтев састоји само у утврђењу да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пред судом – суд се у пресуди ограничава на тражено утврђење. Ако суд нађе да је оспорени акт ништав, донеће пресуду којом тај акт оглашава ништавим. Пресуде донете у спору пуне јурисдикције Члан 43. Када нађе да оспорени управни акт треба поништити, суд ће пресудом решити управну ствар, ако природа ствари то дозвољава и ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. Таква пресуда у свему замењује поништени акт (спор пуне јурисдикције). Спор пуне јурисдикције је искључен када је предмет управног спора управни акт донет по дискреционој оцени. Изузетно, у појединим материјама спор пуне јурисдикције може да буде изричито искључен посебним законом. Ако тужилац тражи да суд својом пресудом реши управну ствар, суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих тај захтев није прихватио. У случајевима када би поништење оспореног акта и поновно вођење поступка пред надлежним органом изазвало за тужиоца штету која би се тешко могла надокнадити а суд је сам утврђивао чињенично стање, обавезан је да одлучи у спору пуне јурисдикције, осим ако је такав спор законом искључен. Пресуде донете у спору због ћутања управе Члан 44. Када је тужба поднета на основу члана 19. овог закона, а суд нађе да је основана, пресудом ће уважити тужбу и наложити да надлежни орган донесе решење. Ако суд располаже потребним чињеницама, а природа ствари то дозвољава, он може својом пресудом непосредно решити управну ствар. Одлучивање у парничним стварима у управном спору Члан 45. Пресудом којом се оспорени управни акт поништава, односно оглашава ништавим, суд може одлучити и о захтеву тужиоца за повраћај ствари, односно за накнаду штете, ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. У противном ће упутити тужиоца да свој захтев остварује у парничном поступку пред надлежним судом. Доношење и објављивање пресуде Члан 46. Суд ће, по завршеној расправи, одмах донети и објавити пресуду заједно са најважнијим разлозима. У сложеним случајевима суд може најкасније у року од петнаест дана од дана закључења расправе да донесе пресуду. Ако по завршеној усменој расправи не може да донесе пресуду, односно решење због тога што претходно треба да утврди неку чињеницу за чије расправљање није потребна нова усмена расправа, суд ће пресуду донети без расправе, најкасније у року од осам дана од дана када ту чињеницу утврди. Садржина и саставни делови пресуде Члан 47. Пресуда садржи означење суда, име и презиме председника већа, чланова већа и записничара, означење странака и њихових заступника, предмет спора, дан кад је пресуда донета и објављена, диспозитив, образложење и поуку о правном средству. Диспозитив пресуде мора бити одвојен од образложења. Изворник пресуде потписују председник већа и записничар. Пресуда се издаје странкама у овереном препису. 2. Решење Сходна примена одредба које се односе на пресуде Члан 48. Одредбе чл. 46. и 47. овог закона сходно се примењују и на доношење судских решења. IX. ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА 1. Захтев за преиспитивање судске одлуке Услови и разлози за подношење Члан 49. Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке (у даљем тексту: „захтев”). Захтев може да се поднесе: 1) када је то законом предвиђено; 2) у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији; 3) у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба. Захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари. Начин предаје Члан 50. Захтев се предаје Врховном касационом суду, на начин одређен у члану 20. ст. 1, 2. и 4. овог закона. Када је странка физичко лице, захтев предаје преко пуномоћника из реда адвоката. Рок за подношење Члан 51. Захтев се подноси Врховном касационом суду у року од 30 дана од дана достављања странци, односно надлежном јавном тужиоцу одлуке суда против које се захтев подноси. Ако надлежном јавном тужиоцу није достављена одлука суда, он може поднети захтев у року од 60 дана од дана достављања одлуке суда странци којој је последњој достављена. Садржина захтева и одбацивање неуредног захтева Члан 52. Захтев садржи означење судске одлуке чије се преиспитивање предлаже, означење подносиоца захтева, као и разлоге и обим у коме се предлаже преиспитивање. Ако је захтев непотпун или неразумљив, Врховни касациони суд ће га одбацити решењем против кога није дозвољена жалба. Поступање са захтевом Члан 53. Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев, доставиће га противној странци из управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев. Суд против чије је одлуке поднет захтев и тужени дужни су да без одлагања а најкасније у року од 30 дана, доставе Врховном касационом суду, на његов захтев, све списе. Начин и границе одлучивања о захтеву Члан 54. Врховни касациони суд решава о захтеву за преиспитивање судске одлуке, односно без одржавања усмене расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева. Садржина одлуке о захтеву Члан 55. Врховни касациони суд пресудом одбија или уважава захтев као основан. Пресудом којом захтев уважава, Врховни касациони суд може укинути или преиначити судску одлуку против које је поднет захтев. Ако Врховни касациони суд укине судску одлуку, предмет враћа суду чија је одлука укинута, а тај суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао надлежни суд. 2. Понављање поступка Разлози понављања Члан 56. Поступак завршен правноснажном пресудом или решењем суда поновиће се по тужби странке: 1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем судском поступку; 2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело; 3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је касније укинута другом правноснажном судском одлуком; 4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак или странка, приликом саслушања пред судом, дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу; 5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном спору; 6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору; 7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка. Због околности из тач. 1. и 5. става 1. овог члана понављање ће се дозволити само ако странка без своје кривице није била у стању да те околности изнесе у ранијем поступку. Рокови за тражење понављања поступка Члан 57. Понављање поступка може се тражити најкасније у року од 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог понављања, осим у случају из члана 56. став 1. тачка 7. када се може тражити у року од 6 месеци од дана објављивања одлуке Европског суда за људска права у „Службеном гласнику Републике Србије”. Ако је странка сазнала за разлог понављања поступка пре него што је поступак пред судом завршен, а тај разлог није могла употребити у току поступка, понављање се може тражити у року од 30 дана од дана достављања одлуке суда. По протеку пет година од правноснажности судске одлуке понављање поступка се не може тражити. Надлежност за одлучивање по тужби за понављање поступка Члан 58. О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за понављање поступка. Садржина тужбе за понављање поступка Члан 59. У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести: 1) судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи; 2) законски разлог понављања (члан 56) и докази, односно околности које чине вероватним постојање тог основа; 3) околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује; 4) у ком правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи. Одбацивање тужбе за понављање поступка Члан 60. Суд ће решењем одбацити тужбу за понављање поступка, ако утврди да је тужбу поднело неовлашћено лице, или да тужба није благовремена, или да странка није учинила бар вероватним постојање законског основа за понављање поступка. Достављање тужбе на одговор Члан 61. Ако суд не одбаци тужбу по члану 60. овог закона, доставиће је противној странци из управног спора и заинтересованим лицима, и позваће их да у року од 15 дана одговоре на тужбу. Одлучивање о дозволи понављања поступка Члан 62. По истеку рока за одговор на тужбу, суд решењем одлучује да ли ће дозволити понављање поступка. Ако суд нађе да има законског основа за понављање поступка, поновиће се оне процесне радње на које утичу разлози понављања. Одлучивање о тужби за понављање поступка Члан 63. После поновљеног поступка суд доноси пресуду. Пресудом из става 1. овог члана ранија пресуда се може оставити на снази, укинути или преиначити. Правна заштита против одлука суда у вези са понављањем поступка Члан 64. Против решења суда о одбацивању тужбе за понављање поступка, против решења којим се не дозвољава понављање поступка и против пресуде суда донете по тужби за понављање поступка може се поднети захтев за преиспитивање из члана 49. овог закона. Сходна примена других процесних одредаба у поновљеном поступку Члан 65. У поновљеном поступку сходно се примењују одредбе овог закона о поступку по тужби и захтеву за преиспитивање судске одлуке, ако одредбама чл. од 56. до 64. овог закона није другачије одређено. X. ТРОШКОВИ УПРАВНОГ СПОРА Трошкови спора Члан 66. Трошкове управног спора чине издаци настали у току или поводом спора. Одлучивање о трошковима Члан 67. У управном спору о трошковима поступка одлучује суд. XI. ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ Извршност пресуде Члан 68. Пресуда се може извршити када постане правноснажна. Правне последице поништења акта у управном спору Члан 69. Када суд поништи акт против кога је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање поновног решавања по жалби, односно стање поновног решавања по захтеву странке у првостепеном поступку, ако је жалба била законом искључена (стање пре него што је поништени акт донет). Ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка. Правне последице активног непоступања по пресуди Члан 70. Ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена. Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа. Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи. О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа. Правне последице пасивног непоступања по пресуди Члан 71. Ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта. Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта. По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава. Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење. Право на накнаду штете због неизвршења пресуде Члан 72. Због штете настале неизвршењем, односно неблаговременим извршењем пресуде донете у управном спору тужилац има право на накнаду која се остварује у спору пред надлежним судом, у складу са законом. Понављање поступка окончаног актом донетим у извршењу пресуде Члан 73. Када је надлежни орган донео управни акт у извршењу пресуде, па се код тог органа тражи понављање управног поступка окончаног управним актом донетим у извршењу судске пресуде, понављање се може дозволити само ако је разлог за понављање настао код органа који је тај управни акт донео. XII. СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА Члан 74. На питања поступка решавања управних спорова која нису уређена овим законом сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује парнични поступак. XIII. НОВЧАНО КАЖЊАВАЊЕ Новчано кажњавање руководиоца органа Члан 75. Ако се руководилац органа из члана 31. став 1. не одазове позиву суда или не наведе по оцени суда оправдане разлоге за недостављање тражених исправа, суд ће му решењем изрећи новчану казну у износу од 10.000 до 50.000 динара. Суд ће руководиоцу органа који није поступио по пресуди, у смислу члана 70. став 1. и члана 71. овог закона, решењем изрећи новчану казну у износу од 30.000 до 100.000 динара. У случају да лице из ст. 1. и 2. овог члана и поред изречене новчане казне, не изврши обавезу због које му је казна изречена, суд може поново изрећи новчану казну у износу прописаном у ст. 1. и 2. овог члана. Извршавање новчаних казни Члан 76. Новчана казна изречена по овом закону извршава се по службеној дужности. XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Спровођење неокончаних поступака Члан 77. Поступци по тужбама, захтевима за ванредно преиспитивање судске одлуке и тужбама за понављање поступка поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Управним судом, по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона. Поступци по жалбама изјављеним против пресуда донетих у управном спору и захтевима за заштиту законитости поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Врховним касационим судом по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона. Престанак важења ранијих прописа Члан 78. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о управним споровима („Службени лист СРЈ”, број 46/96). Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 94. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ”, број 24/98). Ступање на снагу овог закона Члан 79. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији "Службени гласник РС", број 18 од 3. марта 2020. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Закона Члан 1. Овим законом уређује се поступак у коме се утврђују чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта или здравствених установа (у даљем тексту: породилишта) у Републици Србији и поступак у коме се досуђује правична новчана накнада нематеријалне штете. Циљ Закона Члан 2. Циљ овог закона је утврђивање чињеница погодних да се утврди истина о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији, на основу доказа који се изведу и података који се прикупе у судском поступку од државних и других органа, родитеља и других лица. Циљ овог закона је и извршење обавезе Републике Србије из пресуде Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије (број представке 21794/09). Све одредбе овог закона тумаче се у циљу утврђивања истине о судбини и статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији. II. ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА Првостепени суд Члан 3. Поступак у коме се утврђују чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији (у даљем тексту: поступак) у првом степену води: 1) Виши суд у Београду, за подручје Апелационог суда у Београду; 2) Виши суд у Крагујевцу, за подручје Апелационог суда у Крагујевцу; 3) Виши суд у Нишу, за подручје Апелационог суда у Нишу; 4) Виши суд у Новом Саду, за подручје Апелационог суда у Новом Саду. Месна надлежност вишег суда одређује се према месту у којем се налази или се налазило породилиште или према пребивалишту или боравишту предлагача. Састав првостепеног суда Члан 4. У првом степену поступак води и одлуке доноси судија појединац. Специјализација судија Члан 5. Судије које поступају у првом и другом степену у поступцима прописаним овим законом, дужни су да похађају посебну обуку за примену овог закона, коју спроводи Правосудна академија. Програм обуке из става 1. овог члана доноси Правосудна академија. Министарство надлежно за унутрашње послове Члан 6. Истражне радње у поступку, на захтев суда, спроводе посебно обучени полицијски службеници криминалистичке полиције. Полицијски службеници поступају у складу са законом којим се уређују овлашћења полицијских службеника. III. НАЧЕЛА ПОСТУПКА Начело диспозиције Члан 7. Поступак се покреће предлогом предлагача. Истражно начело Члан 8. Суд je дужан да утврђује и чињенице које нису изнете у поступку и да одреди извођење доказа који нису предложени. Суд може да захтева писмене доказе и податке од државних и других органа и физичких и правних лица, који су дужни да их проследе суду у року од 30 дана од дана пријема захтева суда. Суд кажњава новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара физичко лице или одговорно лице у правном лицу, односно новчаном казном од 90.000 до 3.000.000 динара правно лице, ако писмени доказ или податак не буде прослеђен суду у прописаном року. Начело хитности Члан 9. Суд је дужан да води поступак без одлагања. При одређивању рокова и заказивању рочишта суд води рачуна о томе да је поступак хитан. Начело поверљивости Члан 10. По правилу, јавност је искључена у поступку. На захтев предлагача, суд може одлучити да поступак у целини или делимично буде отворен за јавност. Суд, предлагач и сви који учествују у поступку дужни су да чувају тајност података за које су сазнали у току поступка који није био отворен за јавност. У поступку се примењују прописи који уређују заштиту података о личности и тајност података, ако овим законом није друкчије одређено. Начело саслушања предлагача и свих који учествују у поступку Члан 11. Суд је дужан да предлагачу и свима који учествују у поступку пружи могућност да се изјасне о тврдњама и другим процесним радњама и предлозима предлагача и свих који учествују у поступку. IV. ПОСТУПАК 1. Опште одредбе Предлагач и остали који учествују у поступку Члан 12. Учесник у поступку је предлагач. Државни и други органи, организације и установе (министарства, здравствене установе, центри за социјални рад и др.) учествују у поступку, али немају својство учесника у поступку у смислу закона којим се уређује ванпарнични поступак. Ослобађање од плаћања судске таксе и бесплатна правна помоћ Члан 13. Предлагач је ослобођен од плаћања судске таксе. Суд може предлагачу, на његов захтев, поставити пуномоћника из реда адвоката, на терет средстава суда. Правила поступка Члан 14. Суд одлучује о предлогу у једностраначком поступку, по правилима закона којим се уређује ванпарнични поступак, ако овим законом није друкчије одређено. 2. Покретање поступка Предлагач Члан 15. Поступак се покреће тако што предлагач подноси суду предлог за утврђивање чињеница о статусу новорођеног детета за које се сумња да је нестало из породилишта у Републици Србији (у даљем тексту: предлог). Предлог може да поднесе родитељ новорођеног детета, ако се до дана ступања на снагу овог закона обраћао државним органима или породилишту у вези са статусом новорођеног детета за које се сумња да је нестало из породилишта у Републици Србији. Ако ниједан родитељ није жив, поступак могу да покрену брат, сестра, деда или баба несталог новорођеног детета, без обзира на то да ли су се обраћали државним органима или породилишту у вези са статусом новорођеног детета. Предлог може да поднесе и лице које сумња у своје порекло, без обзира на то да ли се обраћало државним органима у вези са својим породичним статусом. Предлог у име лица из ст. 2–4. овог члана може да поднесе и Заштитник грађана. Садржина предлога Члан 16. Предлог садржи: име и презиме, пребивалиште или боравиште предлагача, породичну везу са несталим новорођеним дететом, податке о времену рођења детета, назив и адресу породилишта у коме је дете рођено, начину на који је саопштена смрт детета (потврда о смрти, пријава рођења и сл.) и другим наводима значајним за поступак. Предлог садржи захтев да се утврди статус несталог новорођеног детета, а може да садржи и захтев за правичну новчану накнаду нематеријалне штете због повреде права на породични живот. Предлагач је дужан да уз предлог приложи или у предлогу предложи доказе којима поткрепљује чињенице које је изнео у предлогу. Рок за подношење предлога Члан 17. Предлог се може поднети суду у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. 3. Ток поступка Доказна средства Члан 18. Суд може да одреди да се изведу сва доказна средства која су предвиђена законом којим се уређује парнични поступак. Само јавне исправе којима се доказује смрт нису довољан доказ да је нестало дете умрло. ДНК анализа Члан 19. У циљу утврђивања чињеница о статусу несталог новорођеног детета, суд може одредити спровођење форензичко-генетичке анализе биолошких узорака хуманог порекла (у даљем тексту: ДНК анализа). За потребе ДНК анализе суд може одредити узимање биолошких узорака од предлагача и других лица која се могу довести у везу са несталим новорођеним дететом, као и са лешева. Предлагач може одбити узимање биолошких узорака за потребе ДНК анализе само ако би због тога наступила штета по његово здравље. У случају да предлагач неоправдано одбије узимање биолошких узорака за потребе ДНК анализе, сматраће се да је повукао предлог. Узимање биолошких узорака за потребе ДНК анализе од других лица може се спровести само уз њихову писмену сагласност. Суд може писменим путем, од органа који води национални ДНК регистар, захтевати претраживање тог регистра ради упоређивања ДНК профила добијеног ДНК анализом са подацима који се већ налазе у регистру. Подаци добијени ДНК анализом која се спроводи у складу са овим законом, могу се користити само у сврху утврђивања чињеница о статусу несталог новорођеног детета. Сведоци и вештаци Члан 20. Сведок и вештак не могу да ускрате сведочење, односно вештачење, нити одговор на поједина питања. Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења или оправданог разлога удаљи са места где треба да буде саслушан, суд одмах наређује да се он принудно доведе и да сноси трошкове довођења и кажњава га новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара. Ако сведок дође и, пошто је упозорен на последице, ускрати сведочење или одговор на поједино питање, суд га одмах кажњава новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара, а ако и после тога ускрати сведочење или одговор на поједино питање суд га поново новчано кажњава. Суд кажњава новчаном казном од 30.000 до 450.000 динара вештака – физичко лице или одговорно лице у правном лицу које обавља вештачење, односно од 90.000 до 3.000.000 динара правно лице које обавља вештачење ако вештак не дође иако је уредно позван, а изостанак не оправда или ако у остављеном року не поднесе налаз и мишљење или одбије да врши вештачење. Рочишта Члан 21. Суд заказује рочиште на захтев предлагача. Ако захтев предлагача изостане, суд заказује рочиште када је то потребно ради утврђивања битних чињеница или извођења доказа или када сматра да је одржавање рочишта потребно из других оправданих разлога. Подношење кривичне пријаве Члан 22. Ако у току поступка суд дође до сазнања о постојању основа сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, дужан је да одмах поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу. 4. Одлучивање суда Решење Члан 23. О основаности предлога суд одлучује решењем. Решењем о усвајању предлога одређује се статус несталог новорођеног детета тако што се утврђују чињенице о његовој смрти и месту где се тело детета налази или, ако не може да се утврди да је дете мртво, утврђују се чињенице које објашњавају шта се са несталим новорођеним дететом догодило и место где се оно налази. Ако не могу да се утврде чињенице које објашњавају шта се са несталим новорођеним дететом догодило, суд решењем констатује да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета. Правноснажно решење којим је суд констатовао да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета не спречава предлагача да поново покрене поступак о истој ствари ако је сазнао нове чињенице или нашао или стекао могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло да буде донето решење из става 2. овог члана да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Суд је дужан да утврди који орган, организација или установа је одговорна за нестанак новорођеног детета. Правична новчана накнада Члан 24. Решењем којим усваја предлог суд досуђује предлагачу правичну новчану накнаду нематеријалне штете због повреде права на породични живот. Правична новчана накнада досуђује се и ако је суд донео решење којим констатује да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета. Правична новчана накнада може да се досуди само ако је захтевана у предлогу. Висина правичне накнаде Члан 25. Висину правичне новчане накнаде нематеријалне штете суд одређује по слободној оцени, ценећи све околности случаја, а пре свега интензитет претрпљених душевних болова и страха и друга мерила одређена законом којим се уређују облигациони односи. Правична новчана накнада не може да се досуди у износу већем од 10.000 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења решења суда. Правична новчана накнада исплаћује се из буџета Републике Србије. Досуђивање правичне новчане накнаде не утиче на право предлагача на накнаду материјалне штете. 5. Поступак по жалби Жалба Члан 26. Против решења вишег суда предлагач може поднети жалбу надлежном апелационом суду, преко вишег суда, у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалбом може да се побија и само висина досуђене правичне новчане накнаде. Апелациони суд одлучује о жалби у већу од троје судија. Одлука по жалби Члан 27. Апелациони суд решењем одлучује о жалби. Против решења донетог о жалби ревизија није дозвољена. Дејство правноснажног решења у другим поступцима Члан 28. У кривичном или другом поступку, орган који води поступак везан је правноснажним решењем донетим у поступку прописаном овим законом, којим су утврђене чињенице о смрти детета. V. КОМИСИЈА Комисија за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији Члан 29. Влада, у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона, образује Комисију за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији (у даљем тексту: Комисија). Задатак Комисије је да прикупља и обрађује све чињенице и податке који се налазе у поседу: 1) правосудних органа пред којима су вођени или се још увек воде преткривични и кривични поступци покренути по кривичним пријавама родитеља или других особа, а која садрже наводе о одузимању и трговини са новорођеном децом; 2) органа унутрашњих послова који су или кроз примену полицијских овлашћења или поступајући по налозима правосудних органа задужених за вођење преткривичних и кривичних поступака, или на други начин, дошли у посед чињеница, података и сазнања који се односе на одузимање и трговину новорођеном децом; 3) свих медицинских установа које су у свом раду или на било који други начин дошле или су могле да дођу у контакт са трудницама, новорођеном децом или децом која су мртворођена, или децом која су убрзо након порођаја преминула у медицинским установама; 4) матичних служби јединица локалне самоуправе у које су уписиване чињенице рођења и смрти све деце за које постоји сумња да су одузета и да се са њима трговало; 5) свих јавнокомуналних предузећа којима је било или још увек јесте делегирано јавно овлашћење сахрањивања погребних остатака мртворођене деце или деце која су преминула убрзо након порођаја у некој од медицинских установа; 6) свих центара за социјални рад који би у свом поседу могли да имају чињенице, податке и сазнања која се односе на одузимање и трговину новорођеном децом; 7) свих других државних, покрајинских органа, као и органа јединица локалне самоуправе, и свих јавних предузећа и установа које би у свом поседу могле да имају чињенице, податке и сазнања који се односе на одузимање и трговину новорођеном децом. Сви субјекти из става 2. овог члана у обавези су да Комисији омогуће приступ свим подацима којима располажу и разговор са запосленима у вези са задатком Комисије. Комисија може обрађивати податке о личности само по добијеној сагласности Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је дужан да по захтеву Комисије одлучи у року од пет дана од дана пријема захтева. Комисија има 15 чланова, од којих шест чланова Влада именује из реда представника министарстава надлежних за послове: правосуђа, унутрашњих послова, здравља, бриге о породици, државне управе, као и Безбедносно-информативне агенције, а девет чланова из реда представника регистрованих удружења родитеља која се баве питањима нестале новорођене деце, на усаглашени предлог тих удружења. Комисија одлучује већином гласова од укупног броја чланова Комисије. Комисија доноси пословник о свом раду. Комисија бира председника из реда чланова који су представници регистрованих удружења родитеља која се баве питањима нестале новорођене деце. Комисија подноси годишњи извештај о свом раду Влади и надлежном одбору Народне скупштине. Стручне и административно-техничке послове за потребе Комисије обавља Генерални секретаријат Владе. VI. ЗАВРШНА ОДРЕДБА Ступање закона на снагу и почетак примене Члан 30. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се истеком рока од три месеца од дана ступања на снагу, изузев одредаба чл. 3, 5, 15, 16. и 17. овог закона које се примењују од дана ступања на снагу овог закона. ЗАКОН о арбитражи „Службени гласник РС“, број 46 од 2. јуна 2006. ГЛАВА I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Члан 1. Овим законом уређује се арбитражно решавање спорова (у даљем тексту: арбитража) без страног елемента (у даљем тексту: унутрашња арбитража) и спорова са страним елементом (у даљем тексту: међународна арбитража). Област примене Члан 2. Одредбе овог закона примењују се на арбитражу и арбитражни поступак када је место арбитраже на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република). Странке могу друкчије да предвиде када је у питању међународна арбитража. Одредбе овог закона, чију примену странке не могу искључити, морају се поштовати када је место арбитраже у Републици. Међународна арбитража Члан 3. Међународна арбитража, у смислу овог закона, је она арбитража која за предмет има спорове из међународних пословних односа, а нарочито ако: 1) странке у време закључења споразума о арбитражи имају пословна седишта у различитим државама; 2) се изван државе у којој странке имају своја пословна седишта налази место: а) арбитраже, ако је одређено у споразуму о арбитражи или на основу њега, или б) у коме треба да се изврши битан део обавеза из пословног односа или место са којим је предмет спора најуже повезан; 3) су се странке изричито споразумеле да је предмет споразума о арбитражи везан за више држава. Ако једна од страна нема пословно седиште, за ту страну узима се у обзир редовно боравиште. Основ арбитраже Члан 4. Спор може да се решава путем арбитраже само на основу споразума странака. Спор за који је уговорена арбитража решава арбитражни суд, који чине арбитри. Подобност спора за арбитражу (арбитрабилност) Члан 5. Арбитража се може уговорити за решавање имовинског спора о правима којима странке слободно располажу, осим спорова за које је одређена искључива надлежност суда. Свако физичко и правно лице може да уговори арбитражу, укључујући и државу, њене органе, установе и предузећа у којима она има својинско учешће. Арбитражу може да уговори свако ко, у складу са одредбама закона који уређује парнични поступак, има способност да буде странка у поступку. Организовање арбитраже Члан 6. Арбитражно решавање спора организује стална арбитражна институција, у складу са својим правилима и овим законом, када је то предвиђено споразумом странака. Сталне арбитражне институције могу да оснују привредне коморе, професионална и струковна удружења, удружења грађана у складу са њиховим оснивачким актом и овим законом, ако је то у сагласности са њиховом делатношћу. Странке могу да се споразумеју о ад хоц арбитражи, која се организује у складу са споразумом странака и овим законом. Улога суда Члан 7. Државни суд (у даљем тексту: суд) може, у вези арбитраже, да предузима само оне радње које су изричито одређене овим законом. Примена међународних уговора Члан 8. Примена овог закона не утиче на примену ратификованог међународног уговора. ГЛАВА II СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ Појам Члан 9. Споразумом о арбитражи странке поверавају арбитражном суду на решавање своје будуће спорове или спорове настале из одређеног правног односа. Споразум о арбитражи за решавање будућих спорова може бити садржан у одредби уговора (у даљем тексту: арбитражна клаузула) или у посебном уговору. Ништавост Члан 10. Споразум о арбитражи ништав је ако: 1) врста спорова на који се односи није подобна за арбитражу; 2) није закључен у форми прописаној овим законом; 3) странке нису имале потребна својства и способност за његово закључење, или 4) је закључен под утицајем принуде, претње, преваре или заблуде. Споразум о арбитражи не производи дејства у односу на решавање спора који није подобан за арбитражу. Накнадни споразум Члан 11. Споразум о арбитражи може се закључити и ако је настали спор већ изнет на решавање суду. Форма Члан 12. Споразум о арбитражи мора да се закључи у писменој форми. Споразум о арбитражи је закључен у писменој форми ако је садржан у исправама које су странке потписале. Сматра се да је споразум о арбитражи у писменој форми ако је закључен разменом порука путем средстава комуникације, која омогућавају писмени доказ о споразуму странака, без обзира да ли су те поруке странке потписале. Споразум о арбитражи сматра се закљученим и ако се странке у писменом уговору позову на друго писмено које садржи споразум о арбитражи (општи услови за закључење правног посла, текст другог уговора и сл.) ако је циљ тог позивања да споразум о арбитражи постане саставни део уговора. Сматра се да постоји споразум о арбитражи и ако тужилац писменим путем покрене арбитражни спор, а тужени изричито прихвати арбитражу и с тим се сагласи у писменој форми или у изјави на записнику на рочишту, као и ако узме учешће у арбитражном поступку и до упуштања у расправљање о предмету спора не истакне приговор да не постоји споразум о арбитражи, односно не оспори надлежност арбитражног суда. Пренос Члан 13. Споразум о арбитражи остаје на снази и у случају уступања (цесије) уговора или потраживања, осим ако није друкчије уговорено. Споразум о арбитражи остаје на снази у случају суброгације, осим ако није друкчије уговорено. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и у другим случајевима преноса потраживања, осим ако није друкчије уговорено. Тужба суду Члан 14. Суд коме је поднета тужба у ствари која је предмет споразума о арбитражи оглашава се ненадлежним и одбацује тужбу по приговору странке који мора да буде поднет пре упуштања у расправљање о предмету спора, осим ако утврди да је споразум о арбитражи очигледно ништав, да је без дејства или да га није могуће извршити. Привремене мере Члан 15. Пре покретања арбитражног поступка или у току поступка, свака странка може да поднесе суду захтев за доношење привремених мера, а суд може да одреди такве мере. Одредба става 1. овог члана примењује се и када се споразум о арбитражи односи на арбитражу чије је место у другој држави. ГЛАВА III АРБИТРАЖНИ СУД Састав Члан 16. Број арбитара арбитражног суда одређују странке. Арбитражни суд сачињавају један арбитар (арбитар појединац) или три, односно више арбитара (арбитражно веће). Ако је споразумом о арбитражи предвиђено више арбитара, њихов број мора да буде непаран. Ако странке не одреде број арбитара, њихов број одређује лице или институција које су странке споразумом одредиле (у даљем тексту: орган именовања) а ако органа именовања нема или то не учини, број арбитара одређује надлежни суд. Ако арбитражу организује стална арбитражна институција, она врши функцију органа именовања. Именовање арбитара Члан 17. Странке се могу споразумети о поступку именовања арбитара, а ако то споразумом није предвиђено арбитри се именују у складу са овим законом. Ако спор треба да реши арбитар појединац, њега споразумно именују странке у року од 30 дана од дана када једна странка позове другу странку да заједнички именују арбитра. Ако таквог споразума нема, именовање врши орган именовања, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд. Ако спор решавају три арбитра, свака странка именује једног арбитра у року од 30 дана од дана када је друга странка позове да то учини. Ако то позвана странка не учини, арбитра именује орган именовања који су странке одредиле, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд. Трећег арбитра, који председава арбитражним судом (у даљем тексту: председник или председник арбитражног суда), бирају именовани арбитри у року од 30 дана од дана њиховог именовања. Ако га не изаберу, именовање врши орган именовања, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд. Против одлуке суда којом се именује арбитар није дозвољена жалба. Трошкови арбитраже Члан 18. Странке сносе трошкове арбитраже. Износ трошкова из става 1. овог члана утврђује арбитражни суд. Странке су дужне да на захтев арбитражног суда унапред плате трошкове из става 1. овог члана. Стална арбитражна институција сама уређује трошкове арбитраже и тарифу тих трошкова. ГЛАВА IV АРБИТРИ Ко може бити арбитар Члан 19. Арбитар може бити свако физичко лице које је пословно способно, без обзира на држављанство. Арбитар мора имати својства која су странке споразумом утврдиле. Арбитар мора бити непристрасан и независан у односу на странке и предмет спора. Арбитар не може бити лице које је осуђено на безусловну казну затвора, док трају последице осуде. Прихватање дужности арбитра Члан 20. Арбитар даје писмену изјаву о прихватању дужности арбитра. Дужност арбитра да обавести странке о битним чињеницама Члан 21. Лице које је предложено за арбитра дужно је да, пре прихватања дужности арбитра, саопшти чињенице које могу оправдано изазвати сумњу у његову непристрасност или независност. Арбитар је дужан да, од дана када је именован, саопшти без одлагања чињенице из става 1. овог члана ако су наступиле после његовог именовања. Обављање дужности Члан 22. Арбитар је дужан да савесно и ефикасно обавља дужност арбитра. Разлози за изузеће арбитра Члан 23. Изузеће арбитра може се тражити само ако постоје чињенице које могу оправдано изазвати сумњу у његову непристрасност или независност или ако нема својства која су странке споразумом утврдиле. Поступак изузећа Члан 24. Ако се странке нису друкчије споразумеле, захтев за изузеће арбитра странка подноси у писменој форми у року од 15 дана од дана када је сазнала за именовање арбитра или за разлоге за изузеће. Странка која је сама или са противном странком именовала арбитра може захтевати његово изузеће само ако је разлог за изузеће настао или је странка за њега сазнала пошто је арбитар именован. Ако се странке нису друкчије споразумеле, о изузећу арбитра одлучује надлежни суд. Сматра се да су се странке које су организацију арбитраже повериле сталној арбитражној институцији споразумеле да се захтев за изузеће арбитра решава у складу са њеним правилима. Арбитражни суд може да настави арбитражни поступак и да донесе арбитражну одлуку иако је поступак изузећа у току. Престанак дужности арбитра Члан 25. Арбитар може да се повуче са дужности писменом изјавом ако из оправданих разлога, укључујући и разлоге из члана 23. овог закона, није више у стању да обавља своју дужност. Странке се могу споразумети о опозиву арбитра ако он из стварних или правних разлога, укључујући и разлоге из члана 23. овог закона, није више у стању да обавља своју дужност или ако не извршава дужност у примереном року. Ако се арбитар повуче са дужности или се странка сагласи са опозивом арбитра, то не значи да се тиме признаје основаност разлога за престанак дужности арбитра. Ако се странке не споразумеју о опозиву арбитра, странка која сматра да арбитар није више у стању да обавља своју дужност или да не извршава дужност у примереном року, може да затражи од сталне арбитражне институције или, у случају ад хоц арбитраже, од надлежног суда, да донесе одлуку о престанку дужности арбитра. Против одлуке суда о престанку дужности арбитра није дозвољена жалба. Именовање новог арбитра Члан 26. Ако арбитру престане дужност, именује се нови арбитар у складу са одредбама овог закона о именовању арбитра. ГЛАВА V НАДЛЕЖНОСТ АРБИТРАЖНОГ СУДА Основ надлежности Члан 27. Надлежност арбитражног суда одређује се споразумом странака. Одлучивање арбитражног суда о својој надлежности Члан 28. Арбитражни суд може да одлучује о својој надлежности укључујући и одлучивање о приговору о постојању или пуноважности споразума о арбитражи. Ако је споразум о арбитражи закључен као арбитражна клаузула, она се, приликом одлучивања о приговору о постојању или пуноважности споразума о арбитражи, сматра независном од осталих одредаба уговора. Одлука арбитражног тела о проглашавању ништавим уговора који садржи арбитражну клаузулу, не повлачи ништавост те клаузуле. Приговори ненадлежности и прекорачења овлашћења Члан 29. Приговор да арбитражни суд није надлежан (у даљем тексту: приговор ненадлежности) тужени мора да поднесе најкасније кад и одговор на тужбу. Право на подношење приговора ненадлежности тужени има и кад је именовао арбитра или је учествовао у његовом именовању. Приговор да арбитражни суд прекорачује границе својих овлашћења (у даљем тексту: приговор прекорачења овлашћења) странка мора да поднесе чим питање за које се тврди да прелази границе овлашћења арбитражног суда буде изнето у арбитражном поступку. Арбитражни суд може да дозволи да се приговори из ст. 1. до 3. овог члана поднесу и касније, ако оцени да је до закашњења дошло из оправданих разлога. Одлучивање о приговорима Члан 30. О приговорима поднетим у складу са чл. 28. и 29. овог закона арбитражни суд може да одлучи као о претходном питању или одлуком о предмету спора. Ако арбитражни суд о приговорима одлучи као о претходном питању, свака странка може у року од 30 дана од дана достављања одлуке да захтева од суда одређеног законом да одлучи о том питању. Против одлуке суда из става 2. овог члана није дозвољена жалба. Арбитражни суд може наставити поступак и донети арбитражну одлуку за време док је у току поступак пред судом о приговорима из става 2. овог члана. Надлежност арбитражног суда за одређивање привремене мере Члан 31. Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може, на предлог једне странке, одредити привремену меру коју сматра потребном с обзиром на предмет спора, а може истовремено да одреди да противна странка положи одговарајуће обезбеђење. ГЛАВА VI ПОСТУПАК ПРЕД АРБИТРАЖНИМ СУДОМ Одређивање правила поступка Члан 32. Странке су слободне да саме споразумно одреде правила поступка по којима ће арбитражни суд поступати или да упуте на одређена арбитражна правила, у складу са одредбама овог закона. Ако је арбитража међународна, странке се могу споразумети да се на арбитражни поступак примени страно право, у складу са одредбама овог закона. Ако странке споразумно не одреде правила арбитражног поступка, арбитражни суд може водити арбитражни поступак на начин који сматра целисходним, у складу са одредбама овог закона. Овлашћење арбитражног суда из става 3. овог члана обухвата и право да одлучује о допуштености, значају и доказној снази предложених и изведених доказа. Битна начела поступка Члан 33. У поступку пред арбитражним судом странке су равноправне. Арбитражни суд дужан је да свакој странци омогући да изнесе своје ставове и доказе, као и да се изјасни о радњама и предлозима противне странке. Место арбитраже Члан 34. Странке могу споразумно да одреде место арбитраже. Ако странке нису споразумно одредиле место арбитраже, место арбитраже одређује арбитражни суд, водећи рачуна о околностима случаја које обухватају и погодност одређеног места за странке. Ако су се странке споразумеле да организацију арбитраже повере сталној арбитражној институцији, место арбитраже се одређује у складу са њеним правилима. Ако место арбитраже није одређено у складу са ст. 1. до 3. овог члана, сматра се да је место арбитраже место које је у арбитражној одлуци означено као место њеног доношења. Изузетно од одредаба ст. 1. до 4. овог члана, ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може да се састане у било ком месту које оцени прикладним, ради већања арбитара или ради саслушања сведока, вештака или странака, као и ради прегледа робе, других предмета или исправа. Језик Члан 35. Странке могу споразумно да одреде језик или језике на којима ће се водити арбитражни поступак, а ако таквог споразума нема о томе ће одлучити арбитражни суд, водећи рачуна о месту арбитраже и језику које су странке користиле у свом правном односу. Сталне арбитражне институције својим правилима могу да уреде питање језика у арбитражном поступку. Језик арбитраже примењује се на све писмене изјаве странака, на усмену расправу, на арбитражне одлуке и друге акте арбитражног суда осим ако се странке друкчије споразумеју или ако у недостатку таквог споразума арбитражни суд није друкчије одлучио. Арбитражни суд може одредити да се уз писмене доказе приложи и превод на језик или језике које су странке споразумно одредиле или које је одредио арбитражни суд. До одређивања језика поступка, тужба, одговор на тужбу и други поднесци могу се поднети на језику уговора или на језику споразума о арбитражи или на српском језику. Тужба и одговор на тужбу Члан 36. Ако се странке нису друкчије споразумеле, тужилац у тужби наводи чињенице на којима заснива своје захтеве, спорна питања и одређује тужбени захтев. Ако је тужилац поднео захтев за арбитражу пре подношења тужбе, тужба се подноси у року који су странке споразумно одредиле, а ако нису одредиле тај рок, онда у року који одреди арбитражни суд. Ако се странке нису друкчије споразумеле, у року који су странке споразумно одредиле или који је одредио арбитражни суд, тужени треба да одговори на тужбу и да се изјасни о захтевима, наводима и доказима тужбе. Странке могу у току поступка да измене или допуне тужбу, односно одговор на тужбу, осим ако се нису друкчије споразумеле или ако арбитражни суд, ради ефикасности поступка, не одлучи друкчије. Противтужба Члан 37. Тужени може да поднесе противтужбу, ако се странке нису друкчије споразумеле. На противтужбу се примењују одредбе овог закона о тужби. Почетак арбитражног поступка Члан 38. Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни поступак почиње: 1) ако арбитражу организује стална арбитражна институција, на дан кад та институција прими захтев за арбитражу или тужбу, 2) у ад хоц арбитражи, на дан кад тужени прими захтев за арбитражу или тужбу и обавештење да је тужилац именовао арбитра или предложио арбитра појединца и позвао противну странку да именује свог арбитра или да се изјасни о предложеном арбитру појединцу. Усмени и писмени поступак Члан 39. Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд одлучује да ли ће да одржи усмену расправу или ће да води поступак на основу исправа и других писмених докумената. Ако једна од странака затражи одржавање усмене расправе, арбитражни суд ће да одржи расправу осим ако странке нису споразумно искључиле усмену расправу. Обавеза обавештавања Члан 40. Странке морају благовремено бити обавештене о свакој усменој расправи, као и о сваком састанку арбитражног суда који се одржава ради прегледа робе, других ствари или исправа. Сви поднесци, исправе и информације које једна странка поднесе арбитражном суду достављају се другој странци. Странкама се доставља сваки извештај вештака или исправа која представља доказ. Начин достављања и пријема писмена Члан 41. Ако се странке нису друкчије споразумеле, сматра се да је писмено примљено на дан када је лично предато примаоцу или на дан када је упућено на поштанску адресу примаоца. Поштанска адреса је адреса на којој прималац редовно прима пошту. Ако прималац није одредио другу адресу или ако друго не произлази из околности случаја, поштанском адресом сматра се адреса пословног седишта правног лица или његовог огранка, односно адреса редовног боравишта физичког лица или адреса наведена у споразуму о арбитражи. Ако се адреса из става 2. овог члана не може утврдити, сматра се да је писмено примљено ако је упућено на последњу познату поштанску адресу примаоца препорученом пошиљком или на други начин којим се обезбеђује писмени доказ о томе да је писмено упућено. Ако се странке нису друкчије споразумеле, сматра се да је писмено примљено оног дана када је предато, у складу са одредбама овог члана. Последице пропуштања Члан 42. Ако се странке нису друкчије споразумеле и ако без навођења оправданих разлога: 1) тужилац после подношења захтева за арбитражу не поднесе тужбу у складу са чланом 36. став 2. овог закона, арбитражни суд ће обуставити поступак, или 2) тужени не поднесе одговор на тужбу у складу са чланом 36. став 3. овог закона, арбитражни суд ће наставити поступак, при чему се не сматра да пропуштање значи да тужени признаје наводе и захтеве тужбе, или 3) једна од странака, иако уредно позвана, не дође на усмену расправу или не поднесе писмене доказе, арбитражни суд може да настави поступак и донесе арбитражну одлуку на основу доказа који су поднети. Губитак права на приговор Члан 43. Странка која, иако зна да нека одредба овог закона од чије примене странке могу да одустану није поштована или да неки услов који проистиче из споразума о арбитражи није поштован, настави да учествује у арбитражном поступку, а да без одлагања није ставила приговор или да није ставила приговор у предвиђеном року, губи право на приговор којим се позива на непоштовање те законске одредбе или тог услова. Сведоци Члан 44. Сведоци се, по правилу, саслушавају на расправи. Сведоци могу да буду саслушани и ван расправе ако на то пристану и странке се томе не противе. Арбитражни суд може од сведока да тражи да у одређеном року одговоре на постављена питања, ако се странке томе не противе. Сведоци се саслушавају без полагања заклетве. Према сведоцима арбитражни суд не може да изриче процесне мере или казне. Вештаци Члан 45. Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може да: 1) именује једног или више вештака ради давања налаза и мишљења о питањима која одреди арбитражни суд; 2) наложи странкама да вештаку пруже све потребне информације, да му предају све потребне исправе, као и да омогуће вештаку приступ исправама, роби и другим стварима. Ако се странке нису друкчије споразумеле, а то тражи једна странка или тако одреди арбитражни суд, вештак је дужан да, после подношења писменог или усменог налаза и мишљења, учествује у усменој расправи на којој странке могу да му постављају питања или на коју могу да доведу друге вештаке да са именованим вештаком расправљају спорна питања. Одредбе овог закона о изузећу арбитара сходно се примењују на изузеће вештака. Помоћ суда у извођењу доказа Члан 46. Арбитражни суд може да затражи помоћ суда ради извођења доказа. Доказе изведене пред судом арбитражни суд цени као доказе које је сам извео. Окончање арбитражног поступка Члан 47. Арбитражни поступак окончава се доношењем коначне арбитражне одлуке. Арбитражни поступак може бити окончан ако: 1) тужилац повуче тужбу, осим ако се тужени томе не успротиви, а арбитражни суд оцени да тужени има оправдан интерес да се донесе коначна арбитражна одлука о спору; 2) странке споразумно одлуче о окончању поступка; 3) арбитражни суд оцени да је арбитражни поступак постао немогућ; 4) је арбитражни поступак обустављен у складу са овим законом. ГЛАВА VII АРБИТРАЖНА ОДЛУКА Одлуке Члан 48. Арбитражни суд доноси одлуку о предмету спора којом решава о свим захтевима странака (коначна арбитражна одлука). Арбитражни суд може да донесе делимичну одлуку или међуодлуку. Одлука на основу права или правичности Члан 49. Арбитражни суд доноси одлуку применом права, односно правних правила, уговора и обичаја. Арбитражни суд може да донесе одлуку на основу правде и правичности (еџ аељуо ет боно, амиабле цомпоситион) само ако су се странке о томе изричито споразумеле. Меродавно право Члан 50. Арбитражни суд у међународној арбитражи одлуку доноси применом права или правних правила које су странке споразумно одредиле. Свако упућивање на право одређене државе тумачиће се као непосредно упућивање на материјално право те државе, а не на њене колизионе норме, осим ако нешто друго није изричито предвиђено споразумом странака. Ако странке нису одредиле меродавно право или правна правила, арбитражни суд у међународној арбитражи то право, односно правила одређује на основу колизионих правила које оцени прикладним. Арбитражни суд увек ће водити рачуна о одредбама уговора и обичајима. Доношење одлуке Члан 51. Арбитражна одлука доноси се у писменој форми и мора бити потписана од стране арбитара, односно арбитра. Арбитражно веће одлуку доноси после већања у коме морају да учествују сви арбитри, осим ако се странке нису друкчије споразумеле. Одлука арбитражног већа доноси се већином гласова арбитара, осим ако се странке нису друкчије споразумеле. Одлука арбитражног већа је пуноважна и ако је потпише већина арбитара и на одлуци утврди ускраћивање потписа. Одвојено мишљење арбитра Члан 52. Арбитар који није сагласан са изреком или образложењем одлуке може писмено да издвоји своје мишљење које се странкама доставља уз одлуку ако тај арбитар то затражи. Садржина арбитражне одлуке Члан 53. Одлука садржи увод, изреку о предмету спора, трошкове арбитраже и образложење ако га странке споразумом нису искључиле. У одлуци морају да буду наведени датум и место њеног доношења. Одлука на основу поравнања Члан 54. Ако се странке у току поступка поравнају о предмету спора, арбитражни суд ће на њихов захтев донети одлуку на основу поравнања, осим ако су дејства тог поравнања супротна јавном поретку. Арбитражна одлука на основу поравнања има снагу као свака друга арбитражна одлука, осим што не мора да садржи образложење. Достављање Члан 55. Стална арбитражна институција, која је организовала арбитражу, одлуку доставља странкама, у складу са својим правилима. У ад хоц арбитражи, арбитражни суд доставља одлуку странкама. Одлука из ст. 1. и 2. овог члана може се, на споразумни захтев странака, депоновати код суда места арбитраже. Исправке, тумачења и допуне одлуке Члан 56. Арбитражни суд ће, на захтев сваке странке, да изврши језичке и техничке исправке у донетој одлуци или дати одређена тумачења те одлуке. Арбитражни суд ће, на захтев странке, донети допунску одлуку о захтевима изнетим у арбитражном поступку о којима није одлучио у арбитражној одлуци. Захтеве из ст. 1. и 2. овог члана странка мора да поднесе најкасније у року од 30 дана од дана пријема одлуке. Одлука о исправкама, тумачењима и допунама је саставни део одлуке на коју се односи. Достављање одлуке из става 4. овог члана врши се у складу са чланом 55. овог закона. ГЛАВА VIII ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ Тужба за поништај Члан 57. Тужба за поништај може да се поднесе само против домаће арбитражне одлуке. Домаћа арбитражна одлука је одлука која је донета у унутрашњој или међународној арбитражи у Републици. За одлучивање о тужби за поништај месно је надлежан суд места арбитраже. Разлози за поништај Члан 58. Суд ће усвојити тужбени захтев за поништај само ако тужилац пружи доказе да: 1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумно одредиле или по праву Републике ако се странке нису друкчије споразумеле; 2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или из неког другог разлога није могла да изнесе своје ставове; 3) је арбитражном одлуком решен спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, може да се поништи само тај део одлуке; 4) састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи, односно са правилима сталне арбитражне институције којој је поверена организација арбитраже, осим ако тај споразум није у супротности са неком одредбом овог закона од чије примене странке не могу одступити или, ако таквог споразума нема, да састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са одредбама овог закона, или 5) се арбитражна одлука заснива на лажном исказу сведока или вештака или се заснива на фалсификованој исправи или је до одлуке дошло услед кривичног дела арбитра или странке, ако се ови разлози докажу правноснажном пресудом. Поништај одлуке суд ће изрећи и ако утврди да: 1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или 2) су дејства одлуке у супротности са јавним поретком Републике. Рок за подношење тужбе за поништај Члан 59. Тужба за поништај арбитражне одлуке може да се поднесе у року од три месеца од дана када је тужилац примио арбитражну одлуку. Ако је странка поднела захтев за исправку, тумачење или допуну одлуке, тужба за поништај може да се поднесе у року од три месеца од дана када је одлука о овим захтевима достављена странкама. Застој поступка по тужби за поништај Члан 60. Суд пред којим је поднета тужба за поништај може да, на захтев странке, застане са поступком да би омогућио арбитражном суду да предузме радње које оцени као потребне да би се отклонили разлози за поништај. Примена правила о парничном поступку Члан 61. На поступак по тужби за поништај арбитражне одлуке примењују се одредбе закона који уређује парнични поступак. Претходно одрицање од права на тужбу Члан 62. Странке не могу унапред да се одрекну права на тужбу за поништај арбитражне одлуке. Арбитражни поступак после поништаја одлуке Члан 63. Ако је суд поништио арбитражну одлуку из разлога који се не односе на постојање и пуноважност споразума о арбитражи у коме нису била наведена имена арбитара, тај споразум и даље обавезује странке, док се оне друкчије не споразумеју. Нови арбитражни поступак између истих странака и у вези са истом ствари може се водити само на основу новог споразума о арбитражи. Ако између странака постоји сумња о разлогу поништаја арбитражне одлуке, суд о томе може да одлучи на захтев странке. ГЛАВА IX ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА Дејства одлуке Члан 64. Домаћа арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке и извршава се у складу са одредбама закона који уређује извршни поступак. Страна арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке пошто је призна надлежни суд Републике. Страна арбитражна одлука је одлука коју је донео арбитражни суд чије је место ван Републике, као и одлука коју је донео арбитражни суд у Републици ако је на арбитражни поступак примењено страно право. Надлежност и поступак за признање и извршење Члан 65. О признању и извршењу стране арбитражне одлуке одлучује суд одређен законом, а месно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести извршење. О признању стране арбитражне одлуке суд може да решава као о претходном питању у извршном поступку. Одредбе овог закона не искључују примену одредаба закона који уређује извршни поступак о надлежности за одлучивање о привременим мерама и њиховом извршењу. Поступак признања и извршења покреће се пред судом захтевом уз који странка прилаже: 1) изворну арбитражну одлуку или њен оверени препис; 2) споразум о арбитражи или документ о њеном прихватању у изворнику или овереном препису, и 3) оверен превод стране арбитражне одлуке и споразума о арбитражи на језик који је у службеној употреби пред надлежним судом. Разлози за одбијање признања и извршења Члан 66. Признање и извршење стране арбитражне одлуке може се одбити, на захтев странке против које се оно тражи, само ако та странка поднесе доказ да: 1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумом одредиле или по праву државе у којој је та одлука донета; 2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или из другог разлога није могла да изнесе своја средства; 3) се одлука односи на спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, могуће је делимично одбијање признања и извршења те одлуке; 4) арбитражни суд или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи или ако таквог споразума нема, у складу са правом државе у којој је место арбитраже; 5) одлука још није постала обавезујућа за странке или је ту одлуку поништио или обуставио од извршења суд државе у којој или на основу чијег права је одлука донета. Надлежни суд ће одбити признање и извршење арбитражне одлуке ако утвди да: 1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или 2) су дејства арбитражне одлуке у супротности са јавним поретком Републике. Дејства поступка за поништај покренутог у иностранству Члан 67. Суд пред којим се тражи признање и извршење стране арбитражне одлуке може да, ако оцени да је потребно, одложи доношење своје одлуке ако је покренут поступак за поништај или за обуставу извршења те одлуке у држави у којој је одлука донета или на основу чијег је права донета, до окончања тог поступка. Суд пред којим се тражи признање и извршење стране арбитражне одлуке може да, на захтев странке, услови доношење одлуке о одлагању поступка признања и извршења полагањем одговарајућег обезбеђења од стране противне странке. Одлука о признању и извршењу Члан 68. Одлука суда о признању и извршењу стране арбитражне одлуке мора бити образложена. Против одлуке из става 1. овог члана може се изјавити жалба у року од 30 дана од дана њеног достављања. Одредбе закона који уређује извршни поступак примењују се и на признање стране арбитражне одлуке, када је о признању одлучено као о претходном питању у извршном поступку. ГЛАВА X ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења ранијег закона Члан 69. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе тридесет и прве главе (чл. 468а–487) Закона о парничном поступку („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91 и „Службени лист СРЈ”, бр. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 и 3/02). Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 97–100. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља („Службени лист СФРЈ”, бр. 43/82, 72/82 и „Службени лист СРЈ”, број 46/96). Ступање на снагу закона Члан 70. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о посредовању у решавању спорова "Службени гласник РС", број 55 од 23. маја 2014. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона Члан 1. Овим законом уређују се појам, начела, поступак и правно дејство посредовања у решавању спорова, услови за обављање посредовања, права и дужности посредника и програм обуке посредника. Појам посредовања Члан 2. Посредовање је поступак, без обзира на назив, у којем стране добровољно настоје да спорни однос реше путем преговарања, уз помоћ једног или више посредника, који странама помаже да постигну споразум (у даљем тексту: посредовање). Примена закона Члан 3. Посредовање се примењује у спорним односима у којима стране могу слободно да располажу својим захтевима, ако другим законом није прописана искључива надлежност суда или другог органа, без обзира да ли се спроводи пре или после покретања судског или другог поступка. Посредовање је могућe нарочито у имовинскоправним споровима чији је предмет испуњење обавезе на чинидбу, другим имовинскоправним споровима, у породичним, привредним споровима, управним стварима, споровима из области заштите животне средине, у потрошачким споровима, као и у свим другим спорним односима, у којима посредовање одговара природи спорних односа и може да помогне њиховом разрешењу. Одредбе овог закона примењују се и на посредовање у кривичним и прекршајним стварима у погледу имовинскоправног захтева и захтева за накнаду штете, као и у радним споровима ако посебним законом није другачије прописано. Одредбе овог закона не примењују се на решавање спорних односа у вези са утврђивањем и наплатом јавних прихода. Примена начела и стандарда посредовања Члан 4. Питања која нису изричито уређена овим законом решавају се у складу са начелима посредовања предвиђеним овим законом и стандардима посредовања садржаних у актима Уједињених нација, Европске уније и Савета Европе. II. МЕЂУНАРОДНО ПОСРЕДОВАЊЕ И ПОСРЕДОВАЊЕ У ПРЕКОГРАНИЧНИМ СПОРОВИМА Међународно посредовање Члан 5. Међународно посредовање, у смислу овог закона, је посредовање у спорним односима са страним елементом: 1) ако стране у време постизања сагласности о посредовању имају пребивалиште или пословно седиште у различитим државама; 2) ако држава у којој стране имају пребивалиште или пословно седиште није држава у којој треба да се изврши битан део обавеза из пословног односа, односно држава са којом је предмет спора најуже повезан. Ако се посредовање у спорним односима из става 1. овог члана води у Републици Србији примењују се одредбе овог закона, осим ако се стране нису другачије споразумеле. Посредовање у прекограничним споровима Члан 6. Одредбе овог закона примењују се и у прекограничним споровима у грађанским и трговачким стварима, у складу са законом. Прекогранични спор је спор у ком једна од страна има пребивалиште или уобичајено боравиште у држави чланици Европске уније (у даљем тексту: држава чланица), док га друга страна нема на дан када: – су се стране споразумеле о посредовању након што је дошло до спора, – је суд одредио посредовање, – је по националном закону настала обавеза посредовања, – је суд којем је поднесена тужба упутио странке на посредовање. Независно од става 2. овог члана, прекограничним спором се сматра и онај спор где су, по окончању посредовања у решавању спора, између истих страна покренути судски поступак или арбитража у држави чланици различитој од оних где су стране имале стално или уобичајено пребивалиште на дан из става 2. овог члана. Пребивалиште или седиште у прекограничном спору Члан 7. Приликом одлучивања да ли страна има пребивалиште на територији Републике Србије пред чијим судом се води поступак, суд ће применити право Републике Србије. Ако страна нема пребивалиште у Републици Србији пред чијим се судом води поступак, за одлучивање да ли страна има пребивалиште у другој држави чланици суд ће примењивати право те државе чланице. Привредно друштво или друго правно лице има седиште у месту у ком има регистровано седиште, седиште органа управљања или главно место пословања. За одлучивање да ли привредно друштво има седиште у држави чланици пред чијим судом се води поступак суд ће применити право меродавно за решавање сукоба закона. Извршење споразума постигнутим посредовањем у прекограничном спору Члан 8. Ако држава чланица, у складу са својим прописима, гарантује могућност страна или једној од њих, уз изричити пристанак друге стране, да писани споразум постигнут посредовањем у прекограничном спору постане извршан, суд у Републици Србији ће признати и извршити такав споразум. Ако је садржај споразума у држави чланици унесен у неку другу извршну исправу, тако што га је суд или други надлежни орган потврдио пресудом, одлуком или другом извршном исправом у складу са правом државе у којој је поднет захтев, на признање извршења те извршне исправе примењују се правила меродавна за признање тих исправа. О предлогу за признање извршења споразума из става 1. овог члана у предметима из стварне надлежности привредних судова надлежан је Привредни суд у Београду, а у осталим предметима Виши суд у Београду. III. НАЧЕЛА ПОСРЕДОВАЊА Добровољност Члан 9. Поступак посредовања се спроводи добровољно, на основу изричите сагласности страна, осим у спорним односима у којима је посебним законом покретање поступка посредовања предвиђено као услов за вођење судског или другог поступка. Суд или други орган, који је у складу са посебним законом обавезан да странкама укаже на могућност примене посредовања, дужан је да пружи сва потребна обавештења у циљу потпуне обавештености странака о могућности спровођења посредовања. Обавезу из става 2. овог члана суд или други орган може извршити и упућивањем странака код посредника. Стране се слободно споразумевају о начину спровођења посредовања. Посредник спроводи посредовање на начин који сматра одговарајућим, узимајући у обзир предлоге страна, околности случаја и потребу за брзим решењем спорног односа. Равноправност Члан 10. У поступку посредовања стране су равноправне. Посредник је дужан, уважавајући све околности случаја, да странама обезбеди равноправан положај. Учествовање и присуствовање у поступку посредовања Члан 11. У поступку посредовања стране као физичка лица учествују лично. Пуномоћник физичког лица, као стране у поступку посредовања, може учествовати у поступку посредовања уз страну коју заступа. Правно лице, као страну у поступку посредовања, заступа законски заступник уписан у одговарајући регистар, односно овлашћени пуномоћник. Поступку посредовања, уз сагласност страна, могу да присуствују и трећа лица која стране одреде. Искључење јавности Члан 12. У поступку посредовања јавност је искључена. Поверљивост Члан 13. Сви подаци, предлози и изјаве из поступка посредовања или у вези са поступком посредовања су поверљиви, ако се стране нису другачије споразумеле, осим оних који се морају саопштити на основу закона, ради заштите јавног поретка, посебно када је то потребно ради осигурања заштите најбољег интереса детета или ради спречавања наношења штете физичком или психичком интегритету лица, као и у случају ако је то потребно ради спровођења споразума страна. Стране, њихови законски заступници и пуномоћници, посредник, трећа лица која присуствују поступку посредовања, као и лица која обављају административне послове за потребе посредовања, дужни су да све податке, предлоге и изјаве у вези са поступком посредовања чувају као тајну и одговарају за штету насталу кршењем ове обавезе. Неутралност Члан 14. Посредник у поступку посредовања поступа неутрално. Хитност Члан 15. Поступак посредовања спровешће се без одлагања, у најкраћем могућем времену. Прихватљивост доказа у другим поступцима Члан 16. Предлози изнети током посредовања који су дати искључиво ради закључења споразума не могу се користити у судском, арбитражном или другом поступку, нити саопштити на други начин. Стране, њихови законски заступници и пуномоћници, посредници, трећа лица која присуствују поступку посредовања, као и лица која обављају административне послове за потребе посредовања, не могу се у било ком судском или другом поступку позивати на околности, сведочити или предлагати као доказ: 1) чињеницу да је једна страна предложила спровођење поступка посредовања или изразила вољу да у овом поступку учествује; 2) мишљења и ставове које је страна у поступку посредовања изразила или предлоге које је у том поступку изнела искључиво у циљу постизања споразума; 3) могуће начине решавања спорног односа које је током поступка посредовања изнео посредник и чињеницу да је страна у поступку показала спремност да прихвати предложени начин решавања спорног односа; 4) исправу која је припремљена искључиво за потребе поступка посредовања. Суд или други орган који води поступак неће прихватити предлоге из става 2. овог члана. Ако се у поступку посредовања страна позвала на неки доказ који би у другом поступку могла ускратити, коришћење таквог доказа у поступку посредовања не значи пристанак на његово коришћење у другом поступку. IV. ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА Предлог за покретање поступка Члан 17. Ако једна страна упути предлог за закључење споразума о приступању посредовању, друга страна је дужна да се о наведеном предлогу изјасни, у року од 15 дана од дана достављања предлога, писаним путем. Када је покретање поступка посредовања посебним законом предвиђено као услов за вођење судског или другог поступка, односно ако су се стране приликом закључења уговора обавезале да ће спор покушати да реше путем посредовања пре покретања судског или другог поступка, страна је дужна да писаним путем предложи другој страни закључење споразума о приступању посредовању. Покретање поступка посредовања Члан 18. Поступак посредовања се покреће закључењем споразума о приступању посредовању. Ако се странке у току судског или другог поступка сагласе да приступе решавању спора посредовањем уз застој судског поступка, поступак посредовања се покреће достављањем суду или другом органу пред којим се води поступак споразума о приступању посредовању. У случају из става 2. овог члана долази до застоја судског поступка, који може бити одређен само једном по овом основу и не може трајати дуже од 60 дана. Споразум о приступању посредовању Члан 19. Стране и посредник закључују споразум о приступању посредовању у писаној форми којим потврђују избор посредника, уређују међусобна права и обавезе у складу са начелима посредовања, утврђују трошкове посредовања и друга питања од значаја за спровођење посредовања. Избор посредника Члан 20. Поступак посредовања спроводи један или више посредника, које стране споразумно одреде. Ако стране споразумно не одреде посредника, могу затражити да посредника одреди суд или други орган пред којим се води поступак. Искључење посредника Члан 21. Посредник не може бити судија који поступа у предмету поводом спорног односа, односно службено лице које одлучује о захтеву страна у вези са спорним односом у управном или неком другом поступку. Изузеће посредника Члан 22. Посредник ће се изузети из поступка посредовања у коме има лични интерес или ако из других разлога није у могућности да поступа непристрасно. Посредник је дужан да обавести стране о свим околностима које би могле да доведу у сумњу његову непристрасност. Посредник може спроводити поступак посредовања и у случају када се стране, након што су обавештене о постојању околности из ст. 1. и 2. овог члана, сагласе да он води поступак. Спровођење поступкa Члан 23. На почетку поступка посредовања, посредник упознаје стране са циљем посредовања, улогом посредника, правилима и трошковима поступка. Стране се слободно споразумевају о начину спровођења посредовања упућивањем на одређена правила поступка или на други начин. Посредник може да води заједничке или одвојене разговоре са странама, као и да предлоге и ставове једне стране, уз њену сагласност пренесе другој страни. Свака страна може одустати од даљег учешћа у поступку посредовања у било којој фази поступка. Посредник може обуставити поступак посредовања ако процени да даље спровођење поступка није целисходно. Окончање поступка Члан 24. Поступак посредовања окончава се: 1) закључењем споразума о решавању спора посредовањем; 2) одлуком посредника да се поступак обуставља, јер даље вођење поступка није целисходно; 3) изјавом једне стране да одустаје од даљег спровођења поступка, осим у случају ако у поступку посредовања учествује више страна, које након одустанка једне од страна одлуче да наставе поступак посредовања; 4) протеком рока од 60 дана од дана закључења споразума о приступању посредовању, осим уколико се стране не споразумеју другачије. Ако се поступак посредовања спроводи на основу упута суда или другог органа, посредник је дужан да обавештење о начину окончања поступка посредовања достави суду или другом органу. Ако је покренути поступак посредовања, који је посебним законом предвиђен као услов за вођење судског или другог поступка, окончан на начин из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, посредник је дужан да обавести надлежни орган или организацију о исходу поступка посредовања. Дејство посредовања на рокове застарелости и преклузивне рокове Члан 25. Покретањем поступка посредовања почиње застој застарелости потраживања у односу на захтев поводом кога се спроводи поступак посредовања, који не може трајати дуже од 60 дана. По истеку рока из става 1. овог члана рок застарелости наставља да тече. Ако је законом одређен посебан рок за подношење тужбе тај рок не тече док поступак посредовања траје, али не дуже од 60 дана. Споразум о решавању спора путем посредовања Члан 26. Садржину споразума о решавању спора путем посредовања одређују стране у поступку посредовања. Споразум се сачињава у писаној форми и потписују га посредник, стране у поступку посредовања и пуномоћници који присуствују посредовању. Посредник учествује у састављању и изради споразума, уколико се стране у поступку сагласе. Ако стране у поступку посредовања не постигну споразум због несагласности о правним питањима, могу постићи писану сагласност о чињеничним питањима. Чињенична питања обухваћена сагласношћу воља страна у поступку сматраће се неспорним у судском или другом поступку. Споразум о решавању спора путем посредовања као извршна исправа Члан 27. Споразум о решавању спора путем посредовања из члана 26. овог закона може имати снагу извршне исправе ако су испуњени следећи услови: 1) да садржи изјаву дужника којом пристаје да поверилац на основу споразума о решавању спора путем посредовања, након доспелости потраживања може покренути поступак принудног извршења (клаузула извршности); 2) да су потписи страна и посредника оверени од стране суда или јавног бележника. Неће се дозволити принудно извршење споразума о решавању спора путем посредовања ако закључење овог споразума није дозвољено, ако је споразум супротан јавном поретку, ако споразум није подобан за извршење или је предмет извршења немогућ. Сходна примена Закона о облигационим односима Члан 28. На закључивање, дејство и престанак споразума закљученог у поступку посредовања из члана 26. овог закона сходно се примењују одредбе Закона о облигационим односима којима се уређује вансудско поравнање. Трошкови посредовања Члан 29. У поступку посредовања свака страна сноси своје трошкове, а заједничке трошкове сносе на једнаке делове, ако се нису другачије споразумеле. Заједничке трошкове посредовања чине награда за рад посредника и накнада трошкова које је посредник имао у вези са поступком посредовања. Висина награде за рад и висина накнаде трошкова посредника одређује се према Тарифи о наградама и накнадама у поступку посредовања коју доноси министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар), ако се стране другачије не споразумеју. Стране се ослобађају плаћања трошкова посредовања под условима утврђеним посебним законом. Посредници могу да обављају посредовање без награде. V. ОДНОС ПОСРЕДОВАЊА И СУДСКОГ ИЛИ ДРУГОГ ПОСТУПКА Покретање поступка посредовања и судског поступка Члан 30. Стране могу покренути поступак посредовања пре или након покренутог судског поступка. Стране могу покренути поступак посредовања и у току поступка по правним лековима или у току извршног поступка. Стране које су се уговором обавезале да у случају спора покушају да спорни однос реше посредовањем пре покретања судског или другог поступка правне заштите, могу од поступка посредовања одустати у сваком тренутку. Обавеза плаћања таксе у случају постизања споразума о решавању спора путем посредовања Члан 31. Ако се постигне споразум о решавању спора путем посредовања након покренутог судског или другог поступка до закључења првог рочишта за главну расправу, странке се могу ослободити плаћања судских, односно административних такси, у складу са законом који уређује судске, односно административне таксе. Обезбеђење техничких услова за спровођење посредовања Члан 32. Ако је поступак посредовања покренут у току судског поступка, суд ће омогућити спровођење посредовања у судској згради, ван радног времена, у складу са Судским пословником. VI. ПОСРЕДНИК Услови за обављање посредовања Члан 33. Посредник је физичко лице које на независан, неутралан и непристрасан начин посредује између страна у спорном односу. За обављање послова посредника лице мора да испуњава следеће услове: 1) да је пословно способно; 2) да је држављанин Републике Србије; 3) да је завршило основну обуку за посредника; 4) да има високу стручну спрему; 5) да није осуђивано на безусловну казну затвора за кривично дело које га чини недостојним за обављање послова посредовања; 6) да има дозволу за посредовање; 7) да је уписано у Регистар посредника. У одређеним областима законом могу бити прописани посебни услови за обављање посредовања. У међународном посредовању и посредовању у прекограничним споровима посредник може бити и страни држављанин под условом да је овлашћен да се бави посредовањем у другој држави, под условом узајамности. Посредник може бити и држављанин државе чланице, под условом да је овлашћен да се бави посредовањем у држави чланици. Судије могу обављати посредовање искључиво ван радног времена и без накнаде. Дужности посредника Члан 34. Посредник је дужан да: 1) посредује у складу са начелима посредовања и Етичким кодексом посредника (у даљем тексту: Етички кодекс) који доноси министар; 2) у породичним споровима поступа у складу са начелом заштите најбољег интереса детета; 3) спроведе и оконча поступак посредовања у најкраћем року; 4) странама поднесе обрачун трошкова; 5) министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство) поднесе годишњи извештај о обављеним посредовањима који садржи податке о врсти спорног односа, месту у којем је спроведен поступак посредовања и начину окончања поступка посредовања, уз поштовање начела поверљивости. Посредник не може да намеће странама решење, да даје обећања и правне савете, нити да гарантује одређени исход посредовања. Одговорност за штету Члан 35. Посредник је одговоран за штету коју нанесе странама поступајући супротно Етичком кодексу, својим незаконитим поступањем, намерно или грубом непажњом, у складу са општим правилима о одговорности за штету. VII. ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ Поступак издавања дозволе за посредовање Члан 36. Издавање дозволе за посредовање је поступак у коме се утврђује да ли неко лице испуњава услове за обављање посредовања прописане овим законом. Дозвола за посредовање Члан 37. Дозвола за посредовање је јавна исправа којом се потврђује да лице испуњава услове за обављање посредовања. Право на добијање дозволе за посредовање има лице које испуњава услове из члана 33. став 2. тач. 1) до 5) и став 3. овог закона. Дозвола за посредовање издаје се први пут са роком важења од три године, а када се обнавља издаје се на рок од пет година. Образац дозволе за рад прописује министар. Обнављање дозволе за посредовање Члан 38. Дозвола за посредовање се обнавља на захтев посредника, по протеку рока на који је издата. Захтев из става 1. овог члана се подноси пре истека рока на који је дозвола издата. За обнављање дозволе за посредовање, поред услова из члана 37. став 2. овог закона, посредник мора да испуњава и следеће услове: 1) најмање десет часова стручног усавршавања посредника у току једне године; 2) најмање пет посредовања за време важења дозволе за посредовање. У поступку обнављања дозволе за посредовање посебно се води рачуна о поштовању Етичког кодекса у испуњавању обавеза прописаних овим законом и подзаконским актима, од стране посредника. Одузимање дозволе за посредовање Члан 39. Посреднику се одузима дозвола за посредовање уколико се утврди да не испуњава услове из члана 33. став 2. тач. 1) до 5) и став 3. овог закона и ако се у посредовању не придржава правила поступка предвиђених овим законом. Предлог за одузимање дозвола за посредовање могу поднети суд или други орган који води поступак и министарство. Надлежност Члан 40. Поступак издавања, обнављања и одузимања дозволе за посредовање спроводи министарство. Поступак одузимања дозволе за посредовање спроводи се пред комисијом коју именује министар (у даљем тексту: комисија). Министар на предлог комисије доноси одлуку о одузимању дозволе за посредовање. Против одлуке министра којом се одбија захтев за издавање и обнављање дозволе за посредовање, односно одлуке којом се одузима дозвола за посредовање може се покренути управни спор. Поступак издавања, обнављања и одузимања дозволе за посредовање ближе се уређује актом министра. Комисија Члан 41. Комисију чине три члана, и то по један из реда судија, посредника и министарства, које именује министар на период од четири године. Чланство у комисији престаје пре истека времена на које је члан именован, ако то сам затражи или му престане функција, односно радни однос или друго својство који су били основ за именовање у комисију. Чланови комисије имају право на накнаду за рад коју одређује министар према броју предмета које је комисија обрадила. Стручне и административне послове за потребе комисије обавља министарство. Рад комисије ближе се уређује актом министра. Регистар посредника Члан 42. Лице које је добило дозволу за посредовање уписује се у Регистар посредника који води министарство (у даљем тексту: Регистар). У Регистар се уписују име и презиме посредника, датум и место рођења, подаци о стручној спреми и занимање, подаци о завршеној обуци за посредника, адреса, е-мејл адреса, број телефона, број и датум одлуке о издавању, односно одузимању дозволе за посредника. Регистар је јаван и објављује се на интернет страници министарства. Регистар се води као јединствена јавна централна база података. Регистар се води у складу са законом који уређује заштиту података о личности. Начин вођења Регистра ближе се уређује актом министра. VIII. ОБУКА ПОСРЕДНИКА Појам и врсте обуке посредника Члан 43. Обука посредника је организовано стицање и усавршавање практичних знања и вештина потребних за самостално, ефикасно и успешно обављање послова посредовања. Обука посредника може бити основна и специјализована. Завршена основна обука је услов за стицање својства посредника. Специјализована обука се организује за поједине области или врсте спорова. Програм обуке Члан 44. Програм основне обуке утврђује се актом министра. Програм специјализоване обуке утврђује се посебним актом струковног удружења за одређену област, уз сагласност министарства. Акредитација за спровођење обуке Члан 45. Програм обуке из члана 44. овог закона спроводе државни органи, други органи и организације као и правна лица, на основу дозволе министарства. Актом министра ближе се одређују услови и поступак за издавање дозволе из става 1. овог члана, као и надзор над спровођењем обуке. Министарство води евиденцију о издатим дозволама из става 1. овог члана. Уверење о завршеној обуци Члан 46. Државни и други органи и организације и правна лица из члана 45. став 1. овог закона издају уверења о завршеној основној и специјализованој обуци. Уверење из става 1. овог члана садржи назив и седиште државног и другог органа и организације и правног лица које издаје уверење, број и датум издавања уверења, врсту завршене обуке за посреднике, као и име и презиме, датум рођења и адресу лица које је завршило обуку. Министарство води евиденцију издатих уверења. Образац уверења из става 1. овог члана уређује се актом министра. IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 47. Лица која се до дана почетка примене овог закона налазе на списковима посредника које воде надлежни судови и други органи или на списку посредника Центра за посредовање, као и лица која су до почетка примене овог закона завршила програм обуке за посреднике, у складу са Правилником програма обуке за посредника („Службени гласник РС”, број 44/05), нису обавезна да заврше основну обуку за посреднике прописану овим законом. Члан 48. Поступци посредовања који су у току на дан ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о посредовању – медијацији („Службени гласник РС”, број 18/05). Члан 49. Подзаконски акти прописани овим законом биће донети у року од шест месеци од ступањa на снагу овог закона. До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењиваће се подзаконски акти донети на основу Закона о посредовању – медијацији („Службени гласник РС”, број 18/05), уколико нису у супротности са овим законом. Члан 50. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о посредовању – медијацији („Службени гласник РС”, број 18/05). Члан 51. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2015. године, осим одредаба чл. 6. до 8. и члана 33. став 5. које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији. На основу члана 29. стaв 3. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о Тарифи о наградама и накнадама у поступку посредовања "Службени гласник РС", број 35 од 17. априла 2015. Члан 1. Овим правилником утврђује се Тарифа о наградама и накнадама у поступку посредовања. Члан 2. Висина награде за рад и висина накнаде трошкова посредника, у складу са Законом, одређује се према Тарифи о наградама и накнадама у поступку посредовања, ако се стране другачије не споразумеју. Члан 3. Висина награде за рад посредника одређује се бројем поена за поједине радње. Вредност поена износи 100 динара. Члан 4. За припрему и одржавање посредничког састанка, у процењивим предметима, посреднику се обрачунава награда по одржаном посредничком састанку према вредности спора, и то: На основу члана 45. став 2. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о ближим условима и поступку за издавање дозволе за спровођење основне и специјализоване обуке посредника и надзору над спровођењем обуке "Службени гласник РС", бр. 13 од 2. фебруара 2015, 1 од 11. јануара 2021. Члан 1. Овим правилником прописују се ближи услови и поступак за издавање дозволе за спровођење основне и специјализоване обуке посредника државним органима, другим органима, организацијама и правним лицима и надзор над спровођењем обуке. Члан 2. Основна и специјализована обука посредника може да се спроводи ако су обезбеђени: 1) простор за обуку и административне послове (у даљем тексту: простор); 2) стручни кадрови за обављање послова теоријске и практичне обуке. Члан 3. Простор обухвата: 1) простор за обуку; 2) простор за административне послове. Простор треба да испуњава следеће услове, и то: – да задовољава урбанистичке, техничко-технолошке, противпожарне и хигијенске услове (најмање један тоалет), – да не може бити део угоститељског простора, простора у којем се организују игре на срећу, нити да је непосредно повезан са тим просторима, – да мора бити доступан особама са инвалидитетом, – да на улазу у простор мора бити истакнут назив органа, организације или правног лица које спроводи програм обуке посредника, као и подаци о радном времену. Члан 4. Простор у коме се спроводи програм обуке посредника треба да испуњава услове: – да површина учионице износи најмање 25 m2 и својим обликом омогућава фронтално, групно и индивидуално извођење обуке, – да радна површина по кандидату износи најмање 1,5 m2, – да радна површина намењена предавачу износи најмање 8 m2. Члан 5. Простор за административне послове треба да испуњава услове: – да површина простора износи најмање 8 m2, – да поседује простор за одлагање и чување прописаних евиденција и печата. Члан 6. Теоријску и практичну обуку спроводе лица уписана у Регистар посредника или лица која испуњавају услове за упис у Регистар посредника прописаних Законом о посредовању у решавању спорова (у даљем тексту: Закон), а која су стекла знања из области посредовања у складу са програмом основне и специјализоване обуке посредника. Члан 7. Издавање дозволе за спровођење програма обуке посредника спроводи се у поступку у коме се утврђује да ли подносилац захтева за издавање дозволе испуњава услове за обављање обуке посредника. Члан 8. Захтев за издавање дозволе државним органима, другим органима, организацијама и правним лицима за спровођење програма обуке посредника (у даљем тексту: захтев) подноси се министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство). Захтев из става 1. овог члана садржи: податке о подносиоцу захтева, о врсти програма обуке која се спроводи, потписану изјаву о испуњености услова у погледу простора, податке о пословном простору, потписану изјаву подносиоца захтева у вези прибављања података по службеној дужности и потпис подносиоца захтева. Уз захтев из става 1. овог члана достављају се следећи прилози: 1) извод из листa непокретности за укњижене непокретности, ако је основ коришћења простора за држање обуке својина; 2) уговор о закупу простора у коме се одржава обука, ако је основ коришћења простора закуп, или друга врста уговора којим се доказује основ коришћења простора; 3) биографија и доказ о завршенoj обуци или стручном усавршавању (сертификат, потврда, уверење и др.) лица које спроводи обуку; 4) доказ о уплати републичке административне таксе. Образац захтева је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Министарство по службеној дужности прибавља податке из става 3. тачка 1) овог члана, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Образац захтева доступан је на интернет страници Министарства. *Службени гласник РС, број 1/2021 Члан 9. Дозвола за спровођење програма обуке посредника издаје се у облику решења на писмени захтев органа, организације или правног лица које испуњава услове прописане Законом и овим правилником. Подаци о издатим дозволама и органима, организацијама и правним лицима којима је издата дозвола за спровођење програма обуке посредника објављују се на веб-страници Министарства. Члан 10. Министарство се стара да органи, организације и правна лица која спроводе обуку за посредника испуњавају услове прописане Законом и овим правилником. Члан 11. Оваj правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 46. став 4. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о обрасцу уверења о завршеној основној и специјализованој обуци посредника "Службени гласник РС", број 11 од 30. јануара 2015. Члан 1. Овим правилником прописује се образац уверења о завршеној основној и специјализованој обуци посредника. Члан 2. Образац уверења о завршеној основној и специјализованој обуци посредника, у складу са Законом о посредовању у решавању спорова, садржи: назив и седиште органа, организације и правног лица које спроводи програм обуке посредника, број уверења, датум издавања уверења, врсту завршене обуке посредника, име и презиме, датум рођења и адресу лица које је завршило обуку за посредника. Члан 3. Образац уверења о завршеној основној и специјализованој обуци посредника штампа се на картону, на једнообразном формату димензија 23 x 33 cm. Члан 4. Образац уверења о завршеној основној и специјализованој обуци посредника је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (Прилог 1). Члан 5. Оваj правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 44. став 1. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о Програму основне обуке посредника "Службени гласник РС", број 146 од 30. децембра 2014. Члан 1. Овим правилником утврђује се Програм основне обуке посредника. Члан 2. Програм основне обуке посредника спроводи се у пет радних дана. У току једног радног дана обука траје пет часова од по 45 минута. Члан 3. Први дан основне обуке обухвата пет општих тема: 1) алтернативно решавање спорова – појам и врсте (један час); 2) појам посредовања и историјски развој (један час); 3) упоредноправна решења и одредбе Закона о посредовању у решавању спорова (један час); 4) основна начела посредовања и карактеристике поступка (један час); 5) етичка питања у посредовању – конфликти интереса и начело поверљивости (један час). Члан 4. Други дан основне обуке обухвата четири теме, и то: 1) појам посредника – ко може да буде посредник – услови, склоности и вештине за бављење овим послом (један час); 2) начин утврђивања подобности случајева за посредовање и упућивање на посредовање (један час); 3) припрема посредовања – утврђивање услова за почетак посредовања (један час); 4) поступак посредовања (два часа): (1) започињање посредовања (отварање и представљање), (2) истраживање (идентификација проблема и интереса), (3) преговарање (развијање процеса преговарања, изналажења могућих решења), (4) окончање поступка (споразум или обустава). Члан 5. Трећи и четврти дан основне обуке обухватају упознавање са вештинама и техникама вођења поступка посредовања. Трећи и четврти дан основне обуке састоје се из теоријског излагања и обављања практичне вежбе. Члан 6. Трећи дан основне обуке обухвата: 1) уводно излагање посредника (представљање странама и обавештавање о поступку); 2) договор о правилима поступка и понашања; 3) узимање уводне изјаве страна у поступку, начин слушања уводних изјава и подстицање страна да их саопште; 4) начин успостављања односа поверења и сарадње са странама у заједничким и одвојеним разговорима; 5) вештина слушања; 6) вештина постављања питања; 7) вештина прикупљања информација. Члан 7. Четврти дан основне обуке обухвата упознавање са вештинама посредовања, и то: 1) вештина идентификовања проблема страна, њихових побуда и интереса; 2) вештина идентификовања тачке конфликта; 3) вештина идентификовања разлога за прекид комуникације; 4) вештина идентификовања јаких позиција и слабости обе стране; 5) вештина преговарања; 6) вештина изналажења опција за споразум; 7) вештина изналажења предлога за споразум, а да се при том не наметне решење; 8) вештина формулисања споразума. Члан 8. Пети дан основне обуке обухвата спровођење практичних вежби. Практичне вежбе садрже вежбу полазника обуке у својству посредника и у својству странке у поступку. Пети дан основне обуке завршава се оцењивањем полазника. Члан 9. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о програму обуке за посредника („Службени гласник РС”, број 44/05). Члан 10. Оваj правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 42. став 6. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о начину вођења Регистра посредника "Службени гласник РС", број 146 од 30. децембра 2014. Члан 1. Овим правилником уређује се начин вођења Регистра посредника. Члан 2. У Регистар посредника (у даљем тексту: Регистар) уписује се лице које је добило дозволу за посредовање, у складу са законом. Члан 3. Регистар се састоји од главне књиге и збирке исправа. Главну књигу чине листови Регистра који се обележавају редним бројевима и на које се ставља печат министарства надлежног за послове правосуђа. Регистар се води и у електронском облику. Члан 4. Редни број листа главне књиге под којим врши упис података о посреднику, одређује се према редоследу доношења одлуке о издавању, односно обнављању дозволе за посредовање. Члан 5. Збирка исправа садржи исправе или оверене фотокопије исправа, на основу којих је утврђена испуњеност услова за издавање, обнављање, односно одузимање дозволе за посредовање за сваког посредника. У збирку исправа улажу се и пријаве поднете против посредника, предлози за одузимање дозволе за посредовање, као и акта на основу којих је извршена промена у Регистру. Члан 6. У Регистар се уписује свака промена података коју пријави посредник са доказима о насталој промени. Члан 7. Посредник се брише из Регистра ако: 1) сам захтева; 2) је донето решење о одузимању дозволе за посредовање; 3) је истекао рок на који је дозвола за посредовање издата, а није донето решење о обнављању дозволе за посредовање. Члан 8. Оваj правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 37. став 4, члана 40. став 5. и члана 41. став 5. Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), Министар правде доноси ПРАВИЛНИК о поступку издавања, обнављања и одузимања дозволе за посредовање и обрасцу дозволе за посредовање "Службени гласник РС", број 146 од 30. децембра 2014. Члан 1. Овим правилником уређује се поступак издавања, обнављања и одузимања дозволе за посредовање, рад комисије пред којом се спроводи поступак одузимања дозволе за посредовање и прописује образац дозволе за посредовање. Члан 2. Захтев за издавање дозволе за посредовање (у даљем тексту: захтев за издавање дозволе) подноси се министарству надлежном за послове правосуђа (у даљем тексту: министарство), у складу са законом. Члан 3. Захтев за издавање дозволе садржи податке о лицу које подноси захтев (у даљем тексту: подносилац захтева), и то: 1) име и презиме; 2) датум и место рођења; 3) подаци о стручној спреми и занимању; 4) подаци о завршеној обуци за посредника; 5) адреса и е-маил адреса; 6) број телефона; 7) потпис подносиоца захтева. Члан 4. Уз захтев за издавање дозволе подносе се докази о испуњености услова за издавање дозволе за посредовање прописаних Законом о посредовању у решавању спорова (у даљем тексту: Закон), и то: 1) доказ о завршеној високој стручној спреми; 2) доказ о завршеној основној обуци за посредника; 3) извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству; 4) доказ о испуњености посебних услова за обављање посредовања који су прописани посебним законом; 5) доказ о уплати таксе у складу са посебним законом. Члан 5. О захтеву за издавање дозволе одлучује министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар). На основу одлуке из става 1. овог члана издаје се дозвола за посредовање. Члан 6. Дозвола за посредовање садржи: 1) ознаку: Република Србија; 2) ознаку министарства које издаје дозволу; 3) назначење правног основа за издавање дозволе; 4) назив исправе: дозвола за посредовање; 5) име и презиме посредника; 6) датум и место рођења посредника; 7) врсту и степен стручне спреме посредника; 8) занимање посредника; 9) број и датум решења о испуњености услова за посредника; 10) период важења дозволе; 11) број дозволе; 12) датум издавања; 13) место печата и потпис министра. Образац дозволе за посредовање штампа се на формату А4. Образац дозволе за посредовање одштампан је уз овај правилник (Прилог 1) и чини његов саставни део. Члан 7. Дозвола за посредовање се обнавља на писмени захтев посредника (у даљем тексту: захтев за обнављање дозволе), пре истека рока на који је дозвола за посредовање издата. Захтев за обнављање дозволе садржи следеће податке о посреднику: 1) име и презиме; 2) датум и место рођења; 3) број дозволе за посредовање; 4) датум истека рока на који је дозвола за посредовање чије се обнављање захтева, издата; 5) адреса и е-маил адреса; 6) број телефона; 7) потпис подносиоца захтева. Члан 8. Уз захтев за обнављање дозволе подносе се докази о испуњености услова пописаних Законом, и то: 1) доказ о похађању најмање десет часова стручног усавршавања посредника у току једне године; 2) доказ о најмање пет посредовања за време важења дозволе за посредовање; 3) доказ о уплати таксе у складу са посебним законом, доказ о уплати накнаде за разматрање захтева и обнављање дозволе за посредовање. Члан 9. О захтеву за обнављање дозволе одлучује министар. На основу одлуке из става 1. овог члана обнавља се дозвола за посредовање. Члан 10. Обновљена дозвола за посредовање садржи: 1) ознаку: Република Србија; 2) ознаку министарства које издаје дозволу; 3) назначење правног основа за издавање дозволе; 4) назив исправе: дозвола за посредовање; 5) име и презиме посредника; 6) датум и место рођења посредника; 7) врсту и степен стручне спреме посредника; 8) занимање посредника; 9) број и датум решења о испуњености услова за посредника; 10) период важења дозволе; 11) број и датум решења о испуњености услова за обнављање дозволе за посредовање; 12) период важења обновљене дозволе; 13) број дозволе; 14) датум издавања; 15) место печата и потпис министра. Образац обновљене дозволе за посредовање штампа се на формату А4. Образац обновљене дозволе за посредовање одштампан је уз овај правилник (Прилог 2) и чини његов саставни део. Члан 11. Комисија за спрoвoђење поступка одузимања дозволе за посредовање (у даљем тексту: Комисија), састаје се по потреби, када је поднет предлог за одузимање дозволе за посредовање од стране овлашћеног органа, а најмање једном годишње. Члан 12. Комисија има председника који се бира већином гласова чланова Комисије. Председник руководи радом Комисије. Члан 13. Предлог за одузимање дозволе за посредовање подноси се Комисији. Комисија разматра предлог за одузимање дозволе за посредовање на основу приложених доказа. Комисија проверава чињенице које се односе на испуњеност услова за обављање послова посредовања, односно да ли се посредник у поступку посредовања придржава правила поступка у складу са Законом. О предлогу за одузимање дозволе за посредовање Комисија одлучује једногласно. Када Комисија утврди да су испуњени услови за одузимање дозволе за посредовање, записник о свом раду са образложеним предлогом одлуке о одузимању дозволе за посредовање, доставља се министру на одлучивање. Члан 14. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 34. став 1. тачка 1) Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, брoj 55/14), Министар правде доноси ЕТИЧКИ КОДЕКС ПОСРЕДНИКА "Службени гласник РС", број 146 од 30. децембра 2014. Члан 1. Етичким кодексом посредника уређују се етички принципи и правила понашања посредника. Члан 2. Етички кодекс посредника (у даљем тексту: Кодекс) обавезује посредника који је уписан у Регистар посредника. Члан 3. Посредник се у свом раду придржава етичких принципа и правила понашања поштовањем начела и стандарда прописаних Законом о посредовању у решавању спорова (у даљем тексту: Закон). Члан 4. Неутралност и равноправни положај страна у поступку посредовања посредник остварује поступајући на једнак начин према странама у поступку уз поштовање правила поступка. Члан 5. Посредник делује непристрасно у поступку посредовања. Посредник не поступа непристрасно: – ако има лични или пословни однос са једном од страна, – ако има финансијски или други интерес у односу на предмет посредовања, – ако је деловао у корист једне од страна у поступку посредовања. Посредник одбија посредовање у било којој фази поступка ако процени да је његова непристрасност доведена у питање. Члан 6. Ако посредник у току поступка посредовања уочи да није у стању да компетентно врши посредовање, о томе обавештава стране и повлачи се из поступка посредовања или прибавља сагласност страна да затражи помоћ у посредовању. Члан 7. Поверљивост се обезбеђује тако што посредник чува све податке, предлоге и изјаве из поступка посредовања или у вези са поступком посредовања као тајну, ако се стране у поступку посредовања нису другачије споразумеле. Поштовање обавезе поверљивости из става 1. овог члана не односи се на податке, изјаве и предлоге који се морају саопштити на основу закона и на друге случајеве, у складу са законом. Посредник обезбеђује поверљивост и тако што страни у поступку не открива информације које му је у поверењу саопштила друга страна, без њене сагласности. Заштиту поверљивости посредник обезбеђује и кроз предузимање радњи и мера у циљу чувања података добијених у поступку посредовања као и кроз обезбеђење сигурног начина уништавања добијених података. Посредник одговара за штету насталу кршењем дужности из става 1. овог члана. Члан 8. Посредник води поступак посредовања у складу са Кодексом, обезбеђује поштовање рокова и потребу за брзим окончањем поступка уз процедуралну тачност, правичност, компетентност и узајамно поштовање учесника процеса. Члан 9. Посредник обезбеђује поштовање квалитета процеса тако што: – упознаје стране са карактеристикама поступка посредовања, улогом посредника, могућношћу окончања поступка закључењем споразума, као и на који начин споразум о решавању спора путем посредовања може да има својство извршне исправе, – спроводи поступак посредовања на начин предвиђен законом, узимајући у обзир околности конкретног случаја, положај страна у поступку, захтеве и интересе страна, поштујући потребу за што бржим окончањем поступка, – пружа странама једнаку могућност за учешће у поступку, – предузима потребне мере у циљу обезбеђења законитости сачињеног споразума, као и разумевање права и обавеза страна проистеклих из споразума. Члан 10. Посредник на почетку поступка пази да странке буду правилно и јасно упознате са трошковима поступка у складу са законом. Члан 11. Посредник својим личним ангажовањем унапређује праксу посредовања, сарадњу међу посредницима и стручњацима из других области које су од значаја за посредовање и афирмише поступак посредовања као погодан и препоручљив начин мирног решавања спорова на професионалан, истинит и достојанствен начин. Члан 12. Оваj кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о ванпарничном поступку „Службени гласник СРС”, бр. 25 од 4. маја 1982, 48 од 24. децембра 1988, и „Службени гласник РС”, бр. 46 од 4. новембра 1995 - др. закон, 18 од 24. фебруара 2005 - др. закон, 85 од 31. августа 2012, 45 од 22. маја 2013 - др. закон, 55 од 23. маја 2014, 6 од 22. јануара 2015, 106 од 21. децембра 2015 - др. закон, 14 од 7. фебруара 2022. ПРВИ ДЕО Опште одредбе Члан 1. (1) Овим законом одређују се правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по овоме или другом закону решавају у ванпарничном поступку. (2) Одредбе овог закона примењују се и у другим правним стварима из надлежности судова за које законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку, ако се не односе на заштиту повређеног или угроженог права нити се због учесника у поступку могу применити одредбе Закона о парничном поступку. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 2. (1) Ванпарнични поступак покреће се предлогом физичког или правног лица, као и предлогом органа одређеног овим или другим законом. (2) Ванпарнични поступак суд покреће по службеној дужности у случајевима и под условима одређеним овим или другим законом. (3) Ако поступак није покренуо орган који је законом овлашћен да покреће поступак, суд ће га без одлагања обавестити да је поступак покренут на предлог овлашћеног лица. Суд може овлашћеном органу одредити рок за пријављивање учешћа у поступку и до истека тог рока застати са поступком ако је то потребно ради заштите учесника у поступку или ради заштите друштвених интереса. Члан 3. (1) Учесник у ванпарничном поступку је лице које је поступак покренуло, лице о чијим се правима или правним интересима одлучује у поступку, као и органи који учествују у поступку на основу законског овлашћења да поступак покреће, без обзира да ли је поступак покренуо или је касније ступио у поступак. (2) Предлагач у смислу овог закона је лице, односно орган по чијем предлогу је поступак покренут, а противник предлагача је лице према коме се право или правни интерес предлагача остварује. (3) Својство учесника у поступку, с правним дејством у одређеној правној ствари, суд може изузетно признати и оним облицима удруживања који немају својство правног лица и за која није посебним прописима одређено да могу бити учесници у ванпарничном поступку ако испуњавају услове предвиђене одредбама Закона о парничном поступку, и ако се предмет ванпарничне ствари непосредно на њих односи. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 4. (1) У ванпарничном поступку суд по службеној дужности посебно води рачуна и предузима мере ради заштите права и правних интереса малолетника о којима се родитељи не старају, као и других лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса. (2) Кад се у поступку одлучује о правима и правним интересима малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће обавестити орган старатељства о покретању поступка, позивати га на рочиштa и достављати му поднеске учесника и одлуке против којих је дозвољен правни лек, без обзира да ли орган старатељства учествује у поступку. (3) Кад сматра да је то потребно, суд ће позвати орган старатељства да учествује у поступку и одредити му рок у коме може пријавити своје учешће. Док не истeкне овај рок суд ће застати са поступком, али орган старатељства може своје право да учествује у поступку користити и после протека тог рока. Члан 5. Орган старатељства који учествује у поступку, и кад законом није овлашћен да покреће поступак, овлашћен је да предузима све радње у поступку ради заштите права и правних интереса малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, а нарочито да износи чињенице које учесници нису навели да предлаже извођења доказа и да изјављује правне лекове. Члан 6. У ванпарничном поступку суд може поставити привременог заступника сваком учеснику у поступку кад за то постоје услови предвиђени одредбама Закона о парничном поступку. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 7. Суд може дозволити да учесник, који нема пословне способности, поред радњи на које је законом овлашћен, ради остварења својих права и правних интереса, предузима и друге радње у поступку, ако сматра да је у стању да схвати значење и правне последице тих радњи. Члан 8. (1) У ванпарничним стварима које се односе на лично стање учесника (статусне ствари), као и у другим ванпарничним стварима које се односе на права и правне интересе са којима учесници не могу располагати, они се у поступку пред судом не могу одрећи свог захтева, признати захтев противника, нити закључити судско поравнање. (2) У поступку из става 1. овог члана суд може да утврђује и чињенице које учесници нису изнели, као и чињенице које међу учесницима нису спорне, ако су важне за доношење одлуке. Члан 9. У поступку у коме се одлучује о статусним стварима јавност је искључена. Члан 10. У ванпарничном поступку нема мировања поступка. Члан 11. (1) Суд одлучује о захтевима учесника на основу расправе на рочишту само у случајевима кад је то овим или другим законом одређено, или кад оцени да је одржавање рочишта потребно ради разјашњења или утврђивања одлучних чињеница или сматра да је због других разлога одржавање рочишта целисходно. (2) Изостанак појединих учесника са рочишта не спречава суд да даље поступа, ако у појединим случајевима законом није друкчије одређено. (3) Саслушање учесника у поступку може се извршити и у одсуству других учесника. (4) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права одлука се увек доноси на основу расправе на рочишту. Члан 12. (1) Предлог за покретање ванпарничног поступка може се повући до доношења првостепене одлуке. Предлог поднет од више лица повлачи се њиховом сагласном изјавом, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (2) Предлог се може повући и доцније све док поступак није правноснажно завршен, ако се тиме не вређају права других учесника на које се одлука односи или ако остали учесници на то пристану. (3) Ако је предлог повучен после доношења првостепене одлуке, првостепени суд ће одлуку укинути. (4) Сматраће се да је предлог повучен кад предлагач не дође на рочиште или се не одазове на позив суда ради саслушања, ако је био уредно позван, а не постоје опште познате околности које су га спречиле да дође у суд. Оправдане разлоге изостанка суд може уважити и без изјашњавања осталих учесника све док им не упути обавештење о повлачењу предлога. (5) У случајевима из ст. 1. и 4. овог члана, други учесници који су законом овлашћени да покрену поступак могу предложити да се поступак настави. Предлог за настављање поступка може се поднети у року од 15 дана од дана пријема обавештења о повлачењу предлога. Члан 13. (1) У статусним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју има пребивалиште лице у чијем интересу се поступак води, а ако нема пребивалиште, суд на чијем подручју то лице има боравиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (2) У другим ванпарничним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (3) Кад се ванпарнична ствар односи на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност, а ако се непокретност налази на подручју више судова надлежан је сваки од тих судова. Члан 14. (1) У ванпарничном поступку суд се може по службеној дужности огласити месно ненадлежан најкасније на првом рочишту, а ако рочиште није одржано, до предузимања прве радње коју је учесник предузео по позиву суда. (2) Ако се у току поступка измене околности на којима је заснована месна надлежност суда, суд који води поступак може предмет уступити суду који је према измењеним околностима месно надлежан, ако је очигледно да ће се пред тим судом поступак лакше спровести, или ако је то у интересу лица под посебном друштвеном заштитом. (3) Кад се предмет уступа другом суду у интересу лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће пре уступања предмета позвати орган старатељства да у одређеном року да своје мишљење о целисходности уступања. Ако орган старатељства у остављеном року не достави мишљење, суд ће поступити према околностима случаја, водећи рачуна о интересима лица под посебном друштвеном заштитом. Члан 15. Учесници могу споразумом мењати месну надлежност суда само кад је то за поједине ванпарничне ствари овим или другим законом дозвољено. Члан 16. (1) До доношења одлуке о главној ствари суд ће посебном одлуком обуставити ванпарнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима парничног поступка. Поступак ће се по правноснажности те одлуке спровести по правилима парничног поступка пред надлежним судом. (2) Радње које је спровео ванпарнични суд (увиђај, вештачење, саслушање сведока и др.) поново ће се извести, ако је при њиховом ранијем извођењу учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка . *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 17. (1) У ванпарничном поступку у првом степену поступа судија појединац, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (2) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права првостепени суд одлучује у већу састављеном од једног судије и двојице судија поротника. (3) Поједине радње у поступку може да преузима судијски помоћник у суду кад је то овим или другим законом одређено. Записник о тим радњама потписују судијски помоћник и записничар који је саставио записник. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 18. (1) У ванпарничном поступку одлуке се доносе у облику решења. (2) Решење против кога је дозвољена посебна жалба и решење другостепеног суда, мора бити образложено. Члан 19. Жалба против решења донесеног у првом степену може се изјавити у року од 15 дана од дана достављања преписа решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Члан 20. (1) Жалба задржава извршење решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено, или ако суд друкчије не одлучи. (2) Суд може из важних разлога одлучити да жалба не задржава извршење решења. (3) У случају из става 2. овог члана, кад је потребно да се заштите права малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом, суд може по службеној дужности, а ради заштите права других учесника по њиховом предлогу, одредити да се положи обезбеђење у готовом новцу. Кад то посебне околности случаја захтевају давање обезбеђења може се одредити и у другом облику. Члан 21. (1) Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу. (2) Ако првостепени суд не преиначи, односно не укине своје решење, жалбу, заједно са списима, доставиће другостепеном суду на решавање без обзира да ли је жалба поднесена у законом одређеном року. (3) Другостепени суд може из важних разлога одлучити и о неблаговремено поднесеној жалби, ако се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу. Члан 22. (1) Кад одлука суда зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган (претходно питање), суд може сам решити то питање, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (2) Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у ванпарничном поступку у коме је то питање решено. Члан 23. (1) Ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решења спорног права, односно правног односа. (2) Суд ће упутити на парницу, односно на поступак пред управним органом оног учесника чије право сматра мање вероватним, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Члан 24. (1) Ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана, покрене парницу, односно поступак пред управним органом ванпарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка. (2) Ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу, односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу, односно на поступак пред управним органом. Члан 25. (1) Кад се решењем суда мења лични или породични статус учесника или његова права и дужности, правне последице решења настају кад оно постане правноснажно. (2) Суд може одлучити да правне последице решења настају пре правноснажности, ако је то потребно ради заштите малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом. (3) Правноснажно решење којим се мења лични или породични статус учесника без одлагања се доставља матичару надлежном за вођење матичне књиге рођених за то лице. Члан 26. Правноснажност решења, донесеног у ванпарничном поступку, не спречава учеснике да свој захтев о коме је решењем одлучено остварују у парници или у поступку пред управним органом, кад им је то право признато овим или другим законом. Члан 27. (1) У поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право против правноснажног решења другостепеног суда ревизија је дозвољена, ако овим или другим законом није друкчије одређено. (2) У поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Члан 28. (1) О трошковима поступка у статусним стварима суд одлучује слободно, водећи рачуна о околностима случаја и о исходу поступка, с тим што се у погледу трошкова поступка који су проузроковани учешћем органа старатељства у поступку примењују одредбе Закона о парничном поступку о трошковима поступка у коме јавни тужилац учествује као странка. (2) У ванпарничним стварима које се односе на имовинска права учесника, учесници сносе трошкове на једнаке делове, али ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у имовинском праву о коме се одлучује суд ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова сносити сваки од учесника. (3) У ванпарничним стварима из става 2. овог члана суд може одлучити да све трошкове поступка сноси учесник у чијем интересу се поступак води, односно учесник који је искључиво својим понашањем дао повод за покретање поступка. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 29. (1) По предлогу за понављање поступка претходно ће се поступити као по неблаговремено поднесеној жалби, ако постоје услови из члана 21. овог закона да другостепени суд одлучи и о основаности неблаговремено поднесене жалбе. Уколико другостепени суд нађе да ти услови не постоје вратиће предмет првостепеном суду ради поступања по предлогу. (2) Против решења којим је поступак правноснажно завршен, предлог за понављање поступка не може се поднети ако је учеснику овим или другим законом признато право да свој захтев о коме је решењем одлучено остварује у парници или у поступку пред управним органом. Члан 30. (1) По одредбама првог дела овог закона поступа се у свим питањима која посебним поступцима садржаним у овом закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања. (2) У ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Члан 30а (1) Суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка за који је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени овим законом. (2) Суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступака у статусним и породичним стварима, спровођење поступка за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, вођење јавних књига и регистара за које је законом предвиђено да их води суд, састављање исправа за које је овим или посебним законом предвиђена искључива надлежност суда и спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе. (3) Суд одлучује о целисходности поверавања јавном бележнику да спроводи поједине поступке и да предузима поједине процесне радње из судске надлежности. *Службени гласник РС, број 55/2014 **Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 30б (1) Решење којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње доноси судија којем је додељен предмет. (2) Против решења којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње није дозвољена жалба. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30в (1) Решење о одређивању јавног бележника којем се упућује поверени предмет доноси председник суда, који је по закону надлежан да спроведе поступак, односно да предузме поједину процесну радњу. (2) Предмет се може упутити јавном бележнику чије се службено седиште налази на подручју тог суда. (3) Ако на подручју суда службено седиште има више јавних бележника, суд је дужан да им предмете додељује равномерно, према азбучном реду њихових презимена. (4) Ако је неки јавни бележник променио презиме или ако је принцип азбучног реда нарушен зато што је јавни бележник оправдано одбио да прихвати поверени посао, први следећи предмет поверава се оном јавном бележнику којем је додељено најмање предмета. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30г (1) Јавни бележник је дужан да прихвати посао који му је поверен. (2) Јавни бележник може одбити да спроведе поступак који му је поверен, односно да предузме процесну радњу која му је поверена када постоји разлог за његово искључење, односно изузеће или нека друга околност која га објективно спречава да прихвати поверени посао. (3) О оправданости разлога за одбијање повереног посла одлучује суд који је донео решење о поверавању посла. (4) Ако суд процени да постоји оправдан разлог за одбијање повереног посла, наређује јавном бележнику да врати списе предмета који му је поверен у року од седам дана. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30д (1) Јавни бележник је дужан да поступа по правилима која важе за поступак који му је поверен. (2) Постојање разлога за искључење, односно изузеће јавног бележника и његова дужност да чува службену тајну цене се према правилима поступка чије спровођење му је поверено. (3) Приликом спровођења поступка, односно процесне радње која му је поверена јавни бележник је овлашћен да прибавља потребне податке и исправе од других надлежних органа, а поднесци којима то тражи ослобођени су плаћања такса. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30ђ (1) Решењем којим поверава јавном бележнику спровођење поступка или предузимање процесне радње суд одређује рок у којем мора обавити поверени посао. (2) Ако јавни бележник не може да обави поверен посао у остављеном року дужан је да о томе без одлагања обавести суд и учеснике. (3) Обавештење мора да садржи разлоге због којих поверени посао не може да се обави у остављеном року. (4) Пошто прими обавештење, суд доноси одлуку да јавном бележнику остави накнадни рок за обављање повереног посла, да посао повери другом јавном бележнику или да сам спроведе поступак, односно поједину процесну радњу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30е (1) Суд који је јавном бележнику поверио спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње врши надзор над његовим радом. (2) На захтев суда који му је поверио посао јавни бележник је дужан да му преда на увид све списе предмета и поднесе писмени извештај о свом раду. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30ж (1) Суд доноси решење о одузимању повереног посла јавном бележнику који ради на штету странака, ствара им сувишне трошкове, неоправдано одуговлачи поступак или када то налажу други оправдани разлози. (2) Против решења о одузимању повереног посла није дозвољена жалба. (3) Решењем о одузимању повереног посла суд наређује јавном бележнику да прекине сваки рад на предмету и да му достави све списе предмета. (4) Решење о одузимању повереног посла суд доставља: јавном бележнику, учесницима у поступку, дисциплинском тужиоцу Јавнобележничке коморе и министру надлежном за послове правосуђа. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30з Решење које је јавни бележник донео као повереник суда може се нападати правним лековима под истим условима и по истим правилима као да га је донео суд. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 30и Престао је да важи (види члан 73. Закона - 106/2015-56) ДРУГИ ДЕО Посебни поступци I. Уређење личних стања Глава прва Лишење пословне способности Члан 31. (1) У овом поступку суд испитује да ли су се стекли законски услови за лишење пословне способности пунолетног лица, одлучује о мери лишења пословне способности, одређује време за које ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере и одлучује о враћању пословне способности када престану разлози за лишење пословне способности. (2) Поступак за лишење, као и поступак за враћање пословне способности хитан је. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 32. (1) Поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, као и на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности. (2) Поступак се покреће и по предлогу деде, бабе, брата, сестре, као и унука, ако са тим лицем живи у породичној заједници. (3) Предлог за покретање поступка може да стави и само лице које треба лишити пословне способности, ако може да схвати значење и правне последице свог предлога. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 33. (1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним. (2) Ако поступак није покренуо орган старатељства, предлог мора да садржи и податке из којих произилази овлашћење за покретање поступка. Члан 34. (1) Ако лице, према којем је покренут поступак за лишење пословне способности, има непокретну имовину, суд ће без одлагања известити орган који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ради забележбе поступка. (2) О покретању поступка обавештава се и матичар који води матичну књигу рођених за то лице. Члан 35. (1) У овом поступку суд одлучује на основу расправе на рочишту. (2) На рочиште се позивају, поред органа старатељства, лице према коме се поступак води, његов старалац, односно привремени заступник и предлагач. Члан 36. (1) Суд ће лично саслушати лице према коме се поступак води, а ако се исто налази у здравственој установи, саслушаће се обавезно у тој установи, где ће се одржати и рочиште. (2) Суд уважава мишљење и ставове лица према коме се поступак води, у мери у којој је то могуће с обзиром на стање његовог менталног здравља. (3) Суд може одустати од саслушања лица према коме се поступак води, само ако би то могло да буде штетно по његово здравље или ако саслушање уопште није могуће с обзиром на душевно или физичко стање тог лица. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 37. Суд је дужан да саслуша стараоца, односно привременог заступника, предлагача и друга лица која могу да дају потребна обавештења о животу и о понашању лица према коме се поступак води и о другим важним околностима. По потреби, суд ће податке о тим чињеницама прибавити од правних и других лица, која тим подацима располажу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 38. (1) Лице према коме се поступак за лишење пословне способности води мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности, који ће дати налаз и мишљење о стању менталног здравља и способности тог лица за расуђивање. (2) Вештачење се врши у присуству судије, сем када се обавља у стационарној здравственој установи. (3) Суд може решењем одредити да лице према коме се води поступак, привремено али најдуже 30 дана, буде смештено у одговарајућу здравствену установу, ако је то по мишљењу лекара неопходно да се утврди стање његовог менталног здравља, осим ако би тиме могле наступити штетне последице по његово здравље. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 39. (1) Против решења о смештају у здравствену установу могу изјавити жалбу лице према коме се поступак води и његов старалац, односно привремени заступник у року од три дана од достављања преписа решења. (2) Лице према коме се поступак води може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља. (3) Жалба задржава извршење решења, ако суд из оправданих разлога, другачије не одлучи. (4) Суд ће жалбу са списима без одлагања доставити другостепеном суду, који је дужан одлучити у року од три дана од дана пријема жалбе. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 40. (1) Кад нађе да постоје услови за лишење пословне способности, суд ће лице према коме се поступак води лишити пословне способности потпуно или делимично. (2) У решењу којим је одлучио о лишењу пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године. (3) У решењу којим се лице делимично лишава пословне способности, суд је дужан да на основу резултата медицинског вештачења одреди врсту послова које то лице може самостално предузимати поред послова на које је законом овлашћено, а посебно да одреди да ли је то лице способно да врши изборно право. *Службени гласник РС, број 55/2014 **Службени гласник РС, број 14/2022 Члан 40а (1) Против решења о лишењу пословне способности, лице које је лишено пословне способности може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља у року од осам дана од дана када му је решење достављено. (2) Другостепени суд је дужан да о жалби одлучи у року од осам дана од дана када му је жалба достављена. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 41. (1) Суд може одложити доношење решења о делимичном лишењу пословне способности због злоупотребе алкохола или других опојних средстава, ако се основано може очекивати да ће се лице, према коме се води поступак, уздржати од злоупотребе алкохола или других опојних средстава. (2) Суд ће одложити доношење решења из става 1. овог члана ако се то лице по својој иницијативи или по предлогу суда подвргне лечењу у одређеној здравственој установи. (3) Суд може да одложи доношење решења о лишењу пословне способности за време од шест до 12 месеци. (4) Решење може да се опозове ако лице прекине лечење или буде отпуштено из здравствене установе због нарушавања реда. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 42. (1) Када истекне време проверавања, суд по службеној дужности испитује да ли и даље постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности. (2) Ако утврди да и даље постоје разлози за лишење пословне способности суд доноси решење којим утврђује да не постоје услови за враћање пословне способности. (3) У решењу којим је утврдио да не постоје услови за враћање пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године. (4) Ако утврди да су престали разлози због којих је лице лишено пословне способности, суд доноси решење о враћању пословне способности. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 42а (1) Ако утврди да се стање менталног здравља лица потпуно лишеног пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд одређује делимично лишење пословне способности. (2) Ако утврди да се стање менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности погоршало тако да су се стекли законски услови за потпуно лишење пословне способности, суд одређује потпуно лишење пословне способности. (3) Суд је дужан да, у складу са утврђеним променама стања менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности, повећа, односно смањи обим послова које оно може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 42б (1) Суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона, доноси решење о враћању пословне способности пре него што истекне време проверавања ако утврди да више не постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности. (2) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је потпуно лишено пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона одређује делимично лишење пословне способности. (3) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је делимично лишено пословне способности променило, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона доноси решење којим повећава, односно смањује обим послова које лице делимично лишено пословне способности може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 43. У поступку враћања пословне способности сходно се примењују одредбе ове Главе о лишењу способности. Члан 44. Правноснажно решење о лишењу, као и решење о враћању пословне способности, суд ће доставити матичару ради уписа у матичну књигу рођених за то лице, органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ако лице на које се решење односи има непокретност, као и органу старатељства. Престале су да важе одредбе Главе друге (Задржавање у здравственој организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије) (види члан 67. Закона - 45/2013-25) Чл. 45. до 55. Престали су да важе (види члан 67. Закона - 45/2013-25) Глава трећа Проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти Члан 56. У овом поступку суд одлучује о проглашењу несталог лица за умрло и утврђује смрт лица за које о чињеници смрти нема доказа предвиђених законом. Члан 57. (1) За умрло може се огласити лице: а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година; б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу; в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности; г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства. (2) Рокови из тач. а) и б) рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив. Члан 58. Предлог за проглашење несталог лица за умрло може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац. Члан 59. (1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним. (2) Ако поступак није покренуо јавни тужилац, предлог мора да садржи и податке из којих произилазе правни интерес предлагача за проглашење несталог лица за умрло. Члан 60. (1) Суд, по пријему предлога, на погодан начин проверава да ли су испуњене основне претпоставке за покретање поступка. Ако на основу података у предлогу или извршене провере оцени да су те претпоставке испуњене, одредиће несталом лицу стараоца и о томе обавестити орган старатељства или ће позвати орган старатељства да му у одређеном року постави стараоца за заступање у поступку. (2) Старалац је дужан да прикупља доказе о нестанку односно животу несталог лица и да их предлаже суду, а и сам суд ће по службеној дужности прибавити и извести доказе ради утврђивања чињенице да ли је нестало лице и кад умрло или је у животу. Члан 61. (1) Ако суд оцени да су испуњене основне претпоставке за покретање поступка, издаје оглас у коме ће навести битне околности случаја, позвати нестало лице, као и сваког другог ко ма шта зна о његовом животу да то без одлагања јави суду, и указати да ће суд по истеку три месеца од објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије” одлучити о предлогу. (2) Оглас се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и на огласној табли суда, а објавиће се на уобичајен начин и у месту у коме је нестало лице имало своје последње пребивалиште, односно боравиште. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 62. Ако предлагач по налогу суда у одређеном року не положи износ потребан за објављивање огласа сматраће се да је предлог повучен, осим ако је предлог поднео јавни тужилац. Члан 63. (1) По протеку рока од три месеца од објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, ако се нестали не јави и нема трага да је у животу, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и стараоца несталог лица и извешће потребне доказе. (2) Ако утврди да је испуњен неки од услова из члана 57. овог закона и да резултати целокупног поступка поуздано указују да нестало лице није живо, суд ће донети решење којим ће прогласити да је то лице умрло. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 64. (1) У решењу којиме се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог. (2) Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57. овог закона. Члан 65. Правноснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло доставиће се матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, суду надлежном за вођење оставинског поступка, органу старатељства и органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ако је лице проглашено за умрло имало непокретности. Члан 66. Ако се лице проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, пошто утврди његов идентитет, без даљег поступка своје решење о проглашењу тог лица за умрло укинути. Члан 67. (1) Ако по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло суд на било који начин сазна да је нестало лице живо, по службеној дужности покренуће и спровести поступак ради укидања тог решења. (2) Суд ће овај поступак спровести и по предлогу органа и лица из члана 58. овог закона. Члан 68. Ако се по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло сазна да је нестало лице умрло неког другог дана, а не оног који се по решењу има сматрати као дан смрти, суд ће на предлог сваког лица које има непосредни правни интерес и јавног тужиоца спровести поступак и у погледу датума смрти изменити своје раније решење. Члан 69. (1) О покретању поступка за укидање или измену решења о проглашењу несталог лица за умрло, суд ће обавестити надлежни орган старатељства и оставински суд пред којим је у току поступак расправљања заоставштине тог лица. (2) Ако је заоставштина правноснажно расправљена, а обухватала је и непокретности, суд ће наредити забележбу поступка за укидање, односно измену решења о проглашењу несталог лица за умрло у земљишној или другој јавној књизи о евиденцији непокретности. (3) Кад суд на основу изведених доказа одбије предлог за укидање, односно измену донетог решења о проглашењу несталог лица за умрло, обавестиће о томе надлежни орган старатељства, суд који расправља заоставштину и орган који води земљишну, односно другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ради брисања извршене забележбе поступка. Члан 70. Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица. Члан 71. У поступку за доказивање смрти сходно ће се применити одредбе ове главе о проглашењу несталог лица за умрло, с тим што огласни рок не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана. Глава трећа а *Службени гласник РС, број 85/2012 Утврђивање времена и места рођења *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71а (1) Лице које није уписано у матичну књигу рођених, а време и место свог рођења не може да докаже на начин предвиђен прописима којима се уређује вођење матичних књига, може суду поднети предлог за утврђивање времена и места рођења (доказивање рођења). (2) Поред лица чије се рођење доказује, поступак за утврђивање времена и места рођења може покренути свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и орган старатељства. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71б За утврђивање времена и места рођења месно је надлежан сваки стварно надлежан суд. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71в (1) Предлог за утврђивање времена и места рођења мора да садржи податке о имену и презимену лица чије се рођење доказује, његовом полу, времену и месту његовог рођења ако је познато, као и доказе којима се те чињенице могу утврдити или учинити вероватним. (2) Ако постоје, у предлогу за утврђивање времена и места рођења треба навести и друге чињенице које могу олакшати суду да утврди време и место рођења (подаци о родитељима и другим блиским сродницима лица чије се рођење доказује, његовом супружнику, школовању, запослењу, промени боравишта и сл.). (3) Предлог за утврђивање времена и места рођења који није поднело лице чије се рођење доказује, нити орган старатељства, мора да садржи чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71г (1) Пошто прими предлог за утврђивање времена и места рођења, суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује да провере да ли у њиховим евиденцијама постоје подаци о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује и да о томе доставе извештај у року који не може бити дужи од 30 дана. (2) Ако процени да је то целисходно, суд налаже и другим органима и установама које воде евиденције о физичким лицима да му пруже потребна обавештења. (3) Ако суду не буде достављен извештај у остављеном року, сматра се да о лицу чије се рођење доказује нема података у евиденцијама органа којима је наложено да изврше проверу. (4) Ако има наговештаја да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, суд доноси решење о застоју поступка док не прибави потребна обавештења од надлежних органа стране државе у складу с правилима о међународној правној помоћи. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71д (1) Пошто прими извештај, односно кад протекне рок за достављање извештаја, суд заказује рочиште на које позива предлагача и лице чије се рођење доказује и изводи потребне доказе. (2) Да би утврдио време и место рођења лицу чије се рођење доказује суд мора да саслуша најмање два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу с фотографијом. (3) Суд може одредити да лекар одговарајуће специјалности прегледа лице чије се рођење доказује и дâ налаз и мишљење о његовој старости. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71ђ Решење којим се утврђује време и место рођења садржи: име и презиме лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке о његовим родитељима ако су познати. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71е Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење доказује, сматра се да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часова оне године за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно година његовог рођења. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71ж Ако суд не може да утврди где је рођено лице чије се рођење доказује, као место рођења сматра се седиште града, односно општине за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно место рођења, а ако се место рођења не може утврдити на такав начин, сматра се да је лице чије се рођење доказује рођено у месту где је нађено, односно где је имало боравиште у време подношења предлога за утврђивање времена и места рођења. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71з (1) Решење о времену и месту рођења суд је дужан да донесе у року од 90 дана од дана подношења предлога, а тај рок може бити продужен највише за 60 дана само ако је донето решење о застоју поступка зато што су постојали наговештаји да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави. (2) Против решења о времену и месту рођења може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. (3) О жалби на решење о времену и месту рођења веће вишег суда одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71и У поступку за утврђивање времена и места рођења предлагач је ослобођен плаћања такса и других трошкова поступка, а трошкови вештачења у том поступку исплаћују се из средстава суда. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71ј Правноснажно решење о времену и месту рођења првостепени суд доставља надлежном матичару у року од осам дана од дана правноснажности, ради уписа чињенице рођења у матичну књигу рођених. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71к (1) Правноснажност решења о времену и месту рођења не утиче на право овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични статус лица чије је рођење доказано. (2) Орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије није везан правноснажним решењем о времену и месту рођења. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71л (1) Ако се накнадно утврди да је лице чије се рођење доказује већ уписано у матичну књигу рођених, суд који је донео решење о времену и месту рођења по службеној дужности покреће и спроводи поступак ради стављања ван снаге тог решења. (2) Правноснажно решење о стављању ван снаге решења о времену и месту рођења првостепени суд у року од осам дана од дана правноснажности доставља надлежном матичару. *Службени гласник РС, број 85/2012 Члан 71љ Ако учесник у поступку за утврђивање времена и места рођења сазна за нове чињенице или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло другачије да се утврди време и место рођења, или постоје други услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се понављати поступак за утврђивање времена и места рођења, већ учесник своја права може да оствари у парничном поступку. *Службени гласник РС, број 85/2012 II. Уређење породичног односа Глава четврта Продужење родитељског права Члан 72. (1) У овом поступку суд одлучује о продужењу родитељског права после пунолетства детета, кад за то постоје законом одређени разлози. (2) Поступак за продужење родитељског права је хитан, а покреће се на предлог законом овлашћених лица, односно органа. (3) Дете у поступку заступа посебан старалац, одређен од суда или органа старатељства. Члан 73. (1) У овом поступку суд по службеној дужности испитује да ли су се стекли законски услови за продужење родитељског права, одређује време после којег се проверава да ли и даље постоје разлози за трајање изречене мере и одлучује о престанку продуженог родитељског права. (2) Одлука о предлогу за продужење родитељског права доноси се на основу расправе на рочишту на које се позивају: орган старатељства, дете, старалац детета и његови родитељи, без обзира да ли су они покренули поступак. Родитељи се у том поступку обавезно саслушавају, а орган старатељства дужан је да да мишљење о целисходности продужења родитељског права. (3) Душевно стање и способност детета утврђује се на начин одређен у члану 38. овог закона. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 74. Одредбе овог закона о лишењу и враћању пословне способности сходно се примењују на поступак за продужење родитељског права, поступак који суд спроводи када истекне време проверавања, као и на поступак по предлогу законом овлашћених лица и органа за доношење решења о престанку продуженог родитељског права, уколико овим или другим законом није друкчије одређено. *Службени гласник РС, број 55/2014 Престале су да важе одредбе Главе пете (Лишење и враћање родитељског права) (види члан 362. Закона - 18/2005-26) Чл. 75. до 78. Престали су да важе (види члан 362. Закона - 18/2005-26) Глава шеста Давање дозволе за ступање у брак Члан 79. У овом поступку суд одлучује о дозволи за закључење брака између одређених лица кад се због законом прописаних услова пуноважан брак између њих може закључити само на основу дозволе суда. Члан 80. (1) Поступак се покреће предлогом лица које не испуњава законом прописани услов за закључење пуноважног брака, а кад ни једно од лица која желе да закључе брак не испуњава прописани услов, поступак се покреће њиховим заједничким предлогом. (2) За поступање по предлогу месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, а по заједничком предлогу суд на чијем подручју један од предлагача има пребивалиште или боравиште. Члан 81. Предлог мора да садржи личне податке о лицима која желе да закључе брак, чињенице на којима се заснива и доказе о тим чињеницама. Ако је предлагач малолетан, предлог мора да садржи и податке о његовим родитељима. Члан 82. (1) Кад је предлог поднело малолетно лице, суд ће на погодан начин испитати све околности које су од значаја за утврђење да ли постоји слободна воља и жеља малолетника да закључи брак, као и да ли је малолетно лице достигло телесну и душевну зрелост потребну за вршење права и дужности у браку. (2) Суд ће прибавити мишљење здравствене установе, оствариће одговарајућу сарадњу са органом старатељства, саслушаће подносиоца предлога, његове родитеље или стараоца, лице са којим малолетник намерава да закључи брак, а по потреби може да изведе и друге доказе и прибави друге податке. Ако оцени да је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница суд ће све или поједине доказе извести на рочишту. Неће се саслушати родитељ који је лишен родитељског права, а суд ће по слободној оцени одлучити да ли ће саслушати родитеља који без оправданих разлога не врши родитељско право. (3) Суд ће, по правилу, саслушати малолетника без присуства осталих учесника. (4) Суд је дужан да испита и лична својства, имовно стање и друге битне околности које се односе на лице са којим малолетник жели да закључи брак. (5) По заједничком предлогу пунолетних лица, сродника по тазбини, односно усвојиоца и усвојеника, суд ће на погодан начин испитати оправданост предлога водећи рачуна о остваривању циљева брака и о заштити породице. Кад су заједнички предлог поднели усвојилац и усвојеник, суд ће претходно прибавити мишљење органа старатељства. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 83. У решењу којим се дозвољава закључење брака суд ће навести лична имена лица између којих се дозвољава закључење брака. Члан 84. Против решења којим се одбија предлог да се малолетном лицу дозволи закључење брака жалбу може да изјави само малолетник, и кад је поступак покренут заједничким предлогом. Члан 85. (1) Заједнички предлог за дозволу за ступање у брак предлагачи могу да повуку до правоснажности решења. (2) Сматраће се да је предлог повучен и кад од предлога одустане један од предлагача. Члан 86. Против правноснажног решења другостепеног суда, донесеног у овом поступку, ревизија није дозвољена. III. Поступци за уређење имовинских односа Глава седма Расправљање заоставштине 1. Опште одредбе Члан 87. У поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима. Члан 88. (1) За расправљање заоставштине месно је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште, односно боравиште (оставински суд). (2) Ако оставилац у време смрти није имаo ни пребивалиште ни боравиште на територији Републике Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 89. (1) Поступак се покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло. (2) Брисан је (види члан 25. Закона - 55/2014-55) (3) Брисан је (види члан 25. Закона - 55/2014-55) Члан 90. У поступку за расправљање заоставштине све изјаве и предлоге учесника, изузев изјава о одрицању од наслеђа, могу узимати на записник и судијски помоћници. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 91. (1) Привремене мере за обезбеђивање заоставштине може наредити суд на чијем је подручју оставилац умро, као и суд на чијем се подручју налази имовина оставиоца. (2) Ако су решењем одређене мере за обезбеђење заоставштине, а услед одлагања изазваних жалбом постоји опасност да се извршење ових мера осујети, суд ће одлучити да жалба не задржава извршење. 2. Претходне радње Члан 92. (1) Кад је неко лице умрло или је проглашено за умрло, матичар који је надлежан да изврши упис смрти у матичну књигу умрлих дужан је да у року од 30 дана по извршеном упису достави оставинском суду извод из матичне књиге умрлих. (2) Када прими извод из матичне књиге умрлих, оставински суд доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу. (3) Састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравиште оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налази заоставштина или њен претежан део. (4) Јавни бележник је дужан да потпуну смртовницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решења којим му је поверено да саставља смртовницу. (5) Ако јавни бележник није у могућности да прибави податке за састављање смртовнице, оставинском суду доставља смртовницу само са оним подацима којима располаже, износи разлоге због којих није могао да сачини потпуну смртовницу и наводи податке који би могли да послуже суду за проналажење наследника и имовине умрлог. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 93. (1) Смртовница се саставља на основу података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу. (2) Смртовница се саставља и у случају кад умрли није оставио никакве имовине. Члан 94. (1) Ако је оставинском суду достављена непотпуна смртовница, суд може, према околностима, одлучити да сам састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда. (2) Суд може, кад је то целисходно, сам саставити смртовницу и кад је изводом из матичне књиге умрлих или другом јавном исправом доказана смрт неког лица или његово проглашење за умрло. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 95. (1) У смртовницу се уносе ови подаци: лично име умрлог, лично име једног од његових родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; дан, месец и година, место и по могућности час смрти; место у коме је умрли имао пребивалиште, односно боравиште; лично име, датум рођења, занимање, пребивалиште, односно боравиште супружника умрлог и брачне, ванбрачне и усвојене деце; лично име, датум рођења и пребивалиште, односно боравиште осталих сродника који би могли бити позвани на наслеђе на основу закона, као и лица која су позвана на наслеђе на основу тестамента; приближна вредност непокретне имовине и посебно приближна вредност покретне имовине умрлог. (2) По могућности, у смртовници ће се навести: место где се налази имовина коју је умрли оставио; да ли има имовине за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи; да ли има готовог новца, хартија од вредности, драгоцености, штедних књижица или неких других важних исправа; да ли је умрли оставио дугова и колико; да ли је оставио писмени тестамент или уговор о доживотном издржавању или споразум о уступању или расподели имовине за живота и где се они налазе, а ако је умрли направио усмени тестамент онда лично име, занимање и боравиште сведока пред којим је усмени тестамент сачињен. (3) У смртовници ће се посебно нагласити да ли се очекује рођење детета умрлог и да ли његова деца и супружник имају стараоца. (4) Ако је пре оставиоца умро његов супружник, или које његово дете, или које друго лице које би могло бити позвано на наслеђе, у смртовници ће се назначити датум и место њихове смрти. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 96. (1) Попис и процену имовине умрлог врши јавни бележник на основу одлуке суда. (2) Приликом састављања смртовнице јавни бележник врши попис и процену заоставштине и без одлуке суда ако то тражи наследник или легатар. (3) Суд доноси одлуку о попису и процени кад то захтевају наследници, легатари или повериоци умрлог. (4) Суд по службеној дужности доноси одлуку о попису и процени када се не зна за наследнике или за њихово боравиште, кад су наследници лица која услед малолетства, душевне болести или других околности нису способна да се сама старају о својим пословима, кад заоставштину треба да наследи Република Србија или у другим оправданим случајевима. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 97. (1) Попис ће обухватити: целокупну имовину која је била у поседу умрлог у време смрти, имовину која је припадала умрлом, а која се налази код другог лица са назначењем код кога се налази та имовина и по ком основу, као и имовину коју је држао умрли, а за коју се тврди да није његова својина. (2) У попису имовине забележиће се потраживања и дугови умрлог . *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 98. (1) Покретне ствари пописују се по врсти, роду, броју, мери, тежини или појединачно. (2) Непокретности се пописују појединачно са назначењем места где се налазе, културе земљишта и земљишно-књижних података, ако су познати. (3) Када се пописује непокретност, зграда или део зграде која није уписана у јавну књигу, у записник о попису уносе се подаци о катастарској парцели на којој се зграда или део зграде налази и наводе се подаци из исправа којима се доказује ванкњижна својина. (4) Приликом пописивања имовине истовремено ће се назначити вредност појединих покретних и непокретних ствари које улазе у заоставштину. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 99. Брисан је ранији став 1. (види члан 33. Закона - 55/2014-55) (1) Попис и процена врши се у присуству два пунолетна грађанина, а кад је то потребно и уз суделовање вештака. (2) Попису и процени може присуствовати свако заинтересовано лице. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 99а (1) Јавни бележник је дужан да записник о попису и процени имовине умрлог достави оставинском суду и сваком учеснику у поступку пописа и процене. (2) Ако јавни бележник није пописао и проценио имовину умрлог, то може да учини судијски помоћник оставинског суда. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 100. (1) Сваки учесник у поступку пописа и процене имовине умрлог може да поднесе приговор на извршени попис и процену у року од осам дана од дана када је примио записник о попису и процени. (2) Ако учесници приговоре попису или процени имовине, суд може одредити да попис и процену изврши други јавни бележник или судијски помоћник. (3) Ако попис имовине није извршен, суд може на основу података заинтересованих лица сам утврдити имовину која улази у заоставштину. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 101. Кад се у заоставштини пронађу предмети за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи, са њима ће се после извршеног пописа поступити по тим прописима. Члан 102. (1) Када постоје околности које налажу нарочиту опрезност, суд на чијем подручју је оставилац умро, суд на чијем подручју се налази заоставштина и јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице доносе по службеној дужности решење да се имовина или њен део предају на чување поузданом лицу, решење да се готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штедне књижице и друге важне исправе предају на чување суду или јавном бележнику на чијем подручју се налазе, као и решење о печаћењу оставиочевог стана, појединих просторија у стану или других просторија које припадају оставиоцу (привремене мере за обезбеђење заоставштине). (2) Привремене мере за обезбеђење заоставштине посебно се одређују када су наследници непознати или одсутни и када се утврди да ниједан од присутних наследника није способан да управља заоставштином, а нема законског заступника. (3) Јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице може одредити привремену меру за обезбеђење заоставштине док не преда смртовницу оставинском суду. (4) Суд који је одредио привремену меру за обезбеђење заоставштине о томе обавештава оставински суд, који може ту меру изменити или ставити ван снаге. (5) Одлуку којом се дозвољава да се скину печати са оставиочевих просторија може донети само оставински суд. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 103. (1) Када је по овом закону потребно поставити привременог стараоца заоставштине, постављање ће извршити оставински суд. (2) Пре постављања привременог стараоца суд ће, по могућности, затражити мишљење у погледу личности стараоца од лица која су позвана на наслеђе. Члан 104. Мере за обезбеђивање заоставштине може одредити оставински суд у току целог поступка за расправљање заоставштине. 3. Поступак са тестаментом Члан 105. Орган који саставља смртовницу провериће да ли је после умрлог остао писмени тестамент или исправа о усменом тестаменту и тестамент који је завешталац оставио доставиће суду заједно са смртовницом. Члан 106. (1) Кад суд утврди да је лице које је оставило тестамент умрло или да је проглашено за умрло, отвориће његов тестамент без повреде печата, прочитаће га и о томе саставити записник. (2) Овако ће се поступити без обзира да ли је тестамент по закону пуноважан и без обзира да ли има више тестамената. (3) Отварање и читање тестамента извршиће се у присуству два пунолетна грађанина, који могу бити и наследници. (4) Проглашењу тестамента могу присуствовати наследници, легатари и друга заинтересована лица и тражити препис тестамента. (5) Суд код кога се тестамент нађе или коме буде поднесен отвориће и прочитати тестамент иако је за расправљање заоставштине надлежан други суд или инострани орган. Члан 107. (1) Записник о проглашењу тестамента садржи: колико је тестамената нађено, који датум носе и где су нађени; ко их је предао суду или састављачу смртовнице; који су сведоци присуствовали отварању и проглашењу тестамента; да ли је тестамент предат отворен или затворен и каквим је печатом био запечаћен и садржину тестамента. (2) Ако је приликом отварања тестамента примећено да је печат повређен или да је у тестаменту нешто брисано, прецртано и исправљано, или ако се што друго сумњиво нађе мора се и то у записнику навести. (3) Записник потписује судија записничар и сведоци. (4) На проглашени тестамент суд ће ставити потврду о његовом проглашењу са назначењем датума проглашења, као и број и датуме осталих пронађених тестамената. Члан 108. (1) Ако је умрли направио усмени тестамент и о томе постоји исправа коју су сведоци својеручно потписали, суд ће садржину ове исправе прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента. (2) Ако такве исправе нема, сведоци пред којима је усмени тестамент изјављен, саслушаће се понаособ о садржини тестамента, а нарочито о околностима од којих зависи његова пуноважност, па ће се записник о саслушању ових сведока прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента. (3) Ако странка захтева да се сведоци усменог тестамента саслушају под заклетвом, или ако суд нађе да је такво саслушање потребно, одредиће рочиште за саслушање ових сведока, на које ће позвати предлагаче, а остала заинтересована лица само ако се тиме не би одуговлачио поступак. Члан 109. (1) Ако је писмени тестамент нестао или је уништен независно од оставиочеве воље, а међу заинтересованим лицима нема спора о ранијем постојању тог тестамента, о облику у коме је састављен, о начину нестанка или уништења, као и о садржини тестамента, оставински суд ће саслушати сва заинтересована лица и по њиховим предлозима извести потребне доказе, па ће тај записник прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента. (2) Ако би заоставштину или њен део, кад не би било тестамента наследила Република Србија споразум заинтересованих лица о ранијем постојању тестамента, о његовом облику и садржини важи само уз сагласност надлежног јавног правобраниоца. (3) Ако међу заинтересованим лицима има лица која нису способна сама да се старају о својим пословима, споразум из ст. 1. и 2. овог члана важи само уз сагласност органа старатељства. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 110. (1) Записник о проглашењу тестамента са изворним писменим тестаментом, односно са исправом о усменом тестаменту или записником о саслушању сведока усменог тестамента, доставиће се оставинском суду, а суд који је тестамент прогласио задржаће њихов препис. (2) Изворни писмени тестамент, исправа о усменом тестаменту, записник о саслушању сведока усменог тестамента, као и записник о садржини несталог или уништеног писменог тестамента чуваће се у оставинском суду одвојено од других списа а њихов оверени препис приложиће се списима. 4. Поступак оставинског суда по пријему смртовнице Члан 110а (1) Ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републике Србије, оставински суд може донети решење којим спровођење оставинског поступка поверава јавном бележнику. (2) Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 111. Ако је оставилац одредио извршиоца тестамента, суд ће то овом саопштити и позвати га да у одређеном року изјави да ли се прима те дужности. Члан 112. (1) Ако се очекује рођење детета које би било позвано на наслеђе, оставински суд ће о томе обавестити орган старатељства. (2) Ако орган старатељства друкчије не одреди, о правима још нерођеног детета стараће се један од његових родитеља. Члан 113. (1) Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину, оставински суд ће обуставити расправљање заоставштине. (2) Суд ће тако поступити и у случају ако је умрли оставио само покретну имовину, а ни једно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа. (3) Ако је суд обуставио поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, лица позвана на наслеђе задржавају право да траже расправљање заоставштине. Члан 114. Кад се по одредби закона може тражити издвајање заоставштине од имовине наследника, суд ће на предлог овлашћених лица наредити то издвајање, примењујући при том сходно одредбе овог закона о привременим мерама за обезбеђење заоставштине. 5. Расправљање заоставштине Члан 115. (1) За расправљање заоставштине суд ће одредити рочиште. (2) У позиву на рочиште суд ће заинтересована лица обавестити о покретању поступка и постојању тестамента, ако постоји и позвати да одмах доставе суду писмени тестамент односно исправу о усменом тестаменту, ако се код њих налази или да назначе сведоке усменог тестамента. (3) Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву – да се претпоставља да се прихватају наслеђа, и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом не производи правно дејство. (4) По покретању поступка за расправљање заоставштине, ако је умрли оставио тестамент, суд ће обавестити и на рочиште позвати сва лица која би могла по закону полагати право на наслеђе. (5) Ако је умрли поставио извршиоца тестамента, суд ће и њега обавестити о покретању поступка. Члан 116. (1) Ако се не зна да ли умрли има наследника, суд ће огласом позвати лица која полажу права на наслеђе да се пријаве суду у року од године дана од објављивања огласа. (2) Оглас ће се прибити на огласну таблу суда, објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”, а по потреби и на други начин. (3) На исти начин суд ће поступити ако је наследнику постављен привремени старалац због тога што је боравиште наследника непознато, а наследник нема пуномоћника, или због тога што се наследник или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налази у иностранству, тако да се достављање није могло извршити . (4) По истеку рока из става 1. овог члана, суд ће расправити заоставштину на основу изјаве постављеног стараоца и података којима суд располаже. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 117. (1) У поступку за расправљање заоставштине суд ће расправити сва питања која се односе на заоставштину, а нарочито о праву на наслеђе, о величини наслеђеног дела и о праву на легат. (2) О овим правима одлучује суд, по правилу, пошто од заинтересованих лица узме потребне изјаве. (3) О правима лица која нису дошла на рочиште а уредно су позвана суд ће одлучити према подацима којима располаже, узимајући у обзир њихове писмене изјаве које стигну до доношења одлуке. (4) Приликом расправљања заоставштине заинтересована лица могу давати изјаве без присуства других заинтересованих лица и није потребно да се у сваком случају тим лицима даје прилика да се изјасне о изјавама других заинтересованих лица. (5) Ако суд посумња да је лице, које по закону полаже право на наслеђе, једини или најближи сродник умрлог, саслушаће лица за која сматра да би могла имати једнако или јаче право на наслеђе, а та лица позваће и огласом по одредбама члана 116. овог закона. Члан 118. (1) Ако се наследник примио наслеђа или се одрекао наслеђа, мора изјаву о томе потписати он сам или његов заступник. (2) Потпис на изјави о примању наслеђа или о одрицању од наслеђа, коју је писмено поднео суду, као и потпис на пуномоћју, морају бити оверени. (3) У изјави треба навести да ли се наследник прима, односно одриче дела који му припада по закону или на основу тестамента, или се изјава односи на нужни део. (4) Изјаву о одрицању од наслеђа наследник може дати пред оставинским судом и пред сваким другим стварно надлежним судом. Ову изјаву са истим правним дејством наследник може дати и пред конзуларним представником или дипломатским представником Републике Србије који врши конзуларне послове. (5) Приликом давања изјаве о одрицању наслеђа суд ће наследнике упозорити да се може одрећи наслеђа само у своје име. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 119. (1) Суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да покрену парницу или поступак пред органом управе, ако су међу странкама спорне чињенице од којих зависи неко њихово право. (2) Овако ће суд поступити ако су спорне чињенице од којих зависи право на наслеђе, а нарочито пуноважност или садржина тестамента или однос наследника и оставиоца на основу кога се по закону наслеђује; чињенице од којих зависи основаност захтева надживелог супружника и потомака оставиочевих који су живели са оставиоцем у истом домаћинству да им се из заоставштине издвоје предмети домаћинства, који служе за задовољавање свакодневних потреба; чињенице од којих зависи величина наследног дела, нарочито урачунавање у наследни део; чињенице од којих зависи основаност искључења нужних наследника или основаност разлога за недостојност; чињеница о томе да ли се неко лице одрекло од наслеђа. (3) Ако у наведеним случајевима не постоји спор о чињеницама, већ се странке споре о примени права, оставински суд расправиће правна питања у поступку за расправљање заоставштине. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 120. Ако међу странкама постоји спор о праву на легат или о другом праву из заоставштине, суд ће такође упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом, али неће прекидати расправљање заоставштине. Члан 121. Ако се наследници споре било о чињеницама било о примени права, суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом у овим случајевима: ако између наследника постоји спор о томе да ли нека имовина улази у заоставштину; ако између наследника постоји спор поводом захтева потомака оставиочевих који су са њим живели у заједници да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине. 6. Решење о наслеђивању Члан 122. (1) Кад суд утврди којим лицима припада право на наслеђе, огласиће та лица за наследнике решењем о наслеђивању. (2) Ово решење мора да садржи: лично име умрлог, име једног од родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; означење непокретности са подацима из земљишних књига, као и означења покретних ствари са позивом на попис; лично име, занимање и пребивалиште наследника, однос наследника према оставиоцу – да ли наслеђује као законски или тестаментални наследник, а ако има више наследника и део у коме учествују у наслеђу; да ли је и колико право наследника одложено због недоспелог времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због неиспуњења услова, или је зависно од раскидног услова, односно налога, који се имају сматрати као раскидни услови, или ограничено правом плодоуживања и у чију корист; лично име, занимање и пребивалиште лица којима је припао легат, плодоуживање или које друго право из заоставштине са тачним назначењем тог права . (3) Ако у поступку за расправљање заоставштине сви наследници споразумно предложе деобу и начин деобе, суд ће овај споразум унети у решење о наслеђивању. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 123. (1) Решење о наслеђивању доставиће се свим наследницима и легатарима, као и другим лицима која су у току поступка истакла захтев из заоставштине. (2) Правноснажно решење о наслеђивању доставиће се надлежном органу управе. Члан 124. Кад буду поднети докази о извршењу и обезбеђењу обавезе које су наследнику наложене тестаментом у корист лица која нису способна да се сама старају о својим пословима или за постизање неке опште корисне сврхе, суд ће наредити да се у земљишну или другу јавну књигу изврше потребни уписи, као и да се овлашћеним лицима предају покретне ствари које се налазе на чувању код суда. Члан 125. Кад је право наследника или легатара одложено због недоспелости времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због још неиспуњеног услова или је зависно од раскидног услова, односно налога који се има сматрати као раскидни услов, суд ће по предлогу заинтересованог лица одредити привремене мере за обезбеђење односног дела заоставштине по одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уколико тестаментом није друкчије одређено. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 126. (1) Ако наследници не оспоравају легат, суд може и пре доношења решења о наслеђивању, а на захтев легатара донети посебно решење о легату. (2) У том случају сходно ће се примењивати одредбе о достављању правноснажног решења о наслеђивању надлежном органу управе, о уписима у земљишној књизи и о предаји покретних ствари које се налазе на чувању код суда. Члан 127. Престао је да важи (види члан 238. Закона – 46/1995-1689) 7. Наследно-правни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању Члан 128. Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе имовина, за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донесеног решења о наслеђивању. (2) Ако раније није расправљана заоставштина, суд ће расправити заоставштину само ако се пронађена имовина састоји из непокретности. (3) Ако се пронађена имовина састоји из покретне имовине, суд ће расправити заоставштину само на захтев заинтересованих лица. Члан 129. (1) Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе тестамент суд ће га прогласити и доставити оставинском суду, а задржаће његов препис. (2) Оставински суд неће поново расправљати заоставштину већ ће обавестити заинтересована лица о проглашењу тестамента и упозорити их да могу своја права на основу тестамента остварити у парничном поступку. Члан 130. (1) Ако по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку. (2) Ако се који од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд ће поступити на начин одређен у ставу 1. овог члана. Члан 131. Када је расправљање заоставштине завршено правноснажним решењем о наслеђивању или решењем о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се обновити поступак за расправљање заоставштине, већ странке своја права могу остварити у парничном поступку. Глава осма Одређивање накнаде за експроприсану непокретност Члан 132. У овом поступку суд одређује накнаду за експроприсану непокретност кад корисник експропријације и ранији сопственик пред надлежним општинским органом управе нису закључили пуноважан споразум о накнади за експроприсану непокретност. Члан 133. (1) Ако корисник експропријације и ранији сопственик не закључе споразум о накнади за експроприсану непокретност у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији, или ако јавни правобранилац оцени да је њихов споразум закључен на штету корисника јавних средстава, општински орган управе надлежан за имовинско-правне послове дужан је да правноснажно решење о експропријацији са списима без одлагања достави надлежном суду. (2) Ако надлежни орган управе не поступи у смислу става 1. овог члана, суд ће, на иницијативу учесника, сам затражити да му се правноснажно решење о експропријацији са списима достави. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 134. (1) Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће се и води по службеној дужности. (2) Овај поступак је хитан. (3) Ако ранији сопственик експроприсане непокретности у току поступка умре или изгуби парничну способност, а нема пуномоћника или је његово боравиште непознато, суд ће му поставити привременог заступника и о томе без одлагања обавестити орган старатељства. Члан 135. О накнади за експроприсану непокретност суд расправља и одлучује у већу састављеном од једног судије, као председника већа и двојице судија поротника. Члан 136. (1) Суд ће одредити рочиште да би кориснику експропријације и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму, односно висини накнаде, као и о доказима о вредности непокретности који се прибављају по службеној дужности. Кад се по закону Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе сматра корисником експропријације, а експропријација је извршена за потребе другог правног лица, на рочиште се као учесник позива и то правно лице. (2) Суд ће на рочишту извести и друге доказе које учесници предложе, ако нађе да су од значаја за одређивање накнаде, а по потреби одредиће и вештачење. (3) Ако корисник експропријације није Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, а суд оцени да је споразум о накнади у поступку пред надлежним органом управе закључен на штету корисника јавних средстава, на рочиште се позива и јавни правобранилац. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 137. (1) Пошто утврди све важне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим, односно висину накнаде. (2) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју о облику и обиму, односно висини накнаде, суд ће своје решење засновати на њиховом споразуму, уколико нађе да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. (3) Решење из става 2. овог члана доставља се јавном правобраниоцу и кад није учествовао у поступку његовог доношења. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 138. (1) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју да се накнада за експроприсану зграду или стан одреди у облику давања друге зграде или стана, споразумом ће одредити и рок за извршење узајамних обавеза. Ако тај рок не одреде, суд ће решењем о накнади одредити рок у складу са одговарајућом одредбом Закона о експропријацији о исељењу из експроприсане зграде, односно стана као посебног дела зграде. (2) Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и на земљорадника, кад му је, по споразуму са корисником експропријације или на његов захтев, накнада за експроприсано пољопривредно земљиште одређена давањем у својину друге непокретности. Члан 139. Трошкове поступка сноси корисник експропријације, осим трошкова који су изазвани неоправданим поступцима ранијег сопственика. Члан 140. Одредбе овог закона о поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност сходно се примењују и у другим случајевима када се ранијем сопственику по закону признаје право на накнаду за непокретност на којој је изгубио право својине, или друго стварно право. Глава девета Уређење управљања и коришћења заједничке ствари Члан 141. У овом поступку суд уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари сувласника, сукорисника и других судржалаца исте ствари (заједничари). Члан 142. (1) Поступак може да покрене сваки заједничар који сматра да је повређен у праву управљања или коришћења заједничке ствари. (2) Предлог мора да обухвати све заједничаре, да садржи потребне податке о заједничкој ствари која је предмет поступка, као и разлоге због којих се поступак покреће. (3) Предлог се подноси суду на чијем подручју се заједничка ствар налази, а ако се ствар налази на подручју више судова, предлог се може поднети сваком од тих судова. Члан 143. (1) По пријему предлога суд ће заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре, указаће им на могућности и помоћи им да споразумно уреде начин управљања, односно коришћења заједничке ствари. (2) Споразум заједничара суд ће унети у записник као судско поравнање ако се заједничари са тим сагласе пошто им суд предочи природу и правно дејство судског поравнања. Члан 144. (1) Ако се заједничари не споразумеју, суд ће извести потребне доказе и на основу резултата целокупног поступка донети решење којим ће уредити начин коришћења или управљања заједничком стварју по одговарајућим законским прописима материјалног права, водећи рачуна о њиховим посебним и заједничким интересима. (2) Кад се предлогом тражи уређење коришћења заједничког стана или пословних просторија, суд ће нарочито уредити које ће просторије заједничари користити посебно а које заједнички, како ће се користити заједничке просторије, као и како ће се сносити трошкови коришћења просторија. Члан 145. (1) Кад је међу заједничарима спорно право на ствар која је предмет поступка или је споран обим права, суд ће упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу, или поступак пред управним органом, ради решења спорног права, односно правног односа. (2) Ако предлагач покрене поступак на који је упућен, суд ће прекинути поступак по предлогу до окончања тог поступка, а ако поступак у одређеном року не покрене, сматраће се да је предлог повукао. (3) Суд може привремено, до доношења одлуке надлежног органа, уредити односе заједничара у погледу управљања, односно коришћења заједничке ствари кад то околности случаја захтевају, а нарочито да би се спречила знатнија штета, самовлашће или очита неправда за поједине супарничаре. (4) Одредбе става 3. овог члана примениће се и кад су заједничари судржаоци ствари који не располажу доказима о законитом основу стицања државине. Члан 146. (1) Правноснажност решења донесеног у овом поступку не спречава учеснике да у парници или у поступку пред управним органом остварују захтеве у односу на ствар о чијем управљању, односно коришћењу је решењем одлучено. (2) Против решења није дозвољена ревизија. Члан 147. (1) Одредбе ове главе закона примењују се и на сопственике посебних делова зграде у погледу управљања и коришћења заједничких делова зграде који служе згради као целини или само неким посебним деловима зграде, у ком случају се заједничарима сматрају само сопственици тих делова зграде, ако се уређењем њихових узајамних односа не дира у права сопственика других делова зграде. (2) Односи између сопственика посебних делова зграде уређују се у складу са законским прописима о правима на посебним деловима зграде. Глава десета Деоба заједничких ствари или имовине Члан 148. У овом поступку суд одлучује о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине. Члан 149. (1) Поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре. (2) Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима. (3) Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова. Члан 150. (1) Ако суд, поступајући по предлогу, утврди да је међу заједничарима спорно право на ствари које су предмет деобе или право на имовину, удео у заједничким стварима, односно имовини или је спорно које ствари, односно права улазе у заједничку имовину, прекинуће поступак и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу. (2) Ако предлагач у одређеном року не покрене поступак, сматраће се да је предлог повукао. Члан 151. (1) Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право. (2) Сваки учесник може предложити да се на рочиште позову и друга лица чији би интереси могли бити деобом повређени. Ако заједничари не оспоре њихова права, унеће се и то у записник и узети у обзир приликом доношења одлуке о деоби. Члан 152. Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом. Члан 153. (1) Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара. (2) При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему. Члан 154. (1) Решење о деоби садржи: предмет, услове и начин деобе, податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, као и њихова права и обавезе утврђене деобом. (2) Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања службености и других стварних права на деловима ствари, која је физички подељена између заједничара. Глава једанаеста Уређење међа Члан 155. У овом поступку суд утврђује границу између суседних непокретности кад су међни знаци уништени, оштећени или померени, а суседи не могу споразумно да утврде границу. Члан 156. (1) Предлог за уређење међа између суседних земљишних парцела може поднети сваки од сопственика, односно корисника тих парцела, а кад је то законом одређено и овлашћени орган. (2) Предлог мора да садржи податке о сопственицима односно корисницима суседних парцела и о земљишним парцелама између којих се међа уређује, са ознакама тих парцела из земљишних и других јавних књига, као и разлоге због којих се поступак покреће. Члан 157. (1) По пријему предлога, суд може заказати рочиште у суду на које ће позвати учеснике ради покушаја споразумног уређења међа. (2) Ако се учесници не споразумеју, суд ће заказати рочиште на лицу места на које ће, поред учесника, позвати вештака геометра, а по потреби и сведоке на које су се учесници у предлогу или на рочишту пред судом позвали. (3) Уз позив за рочиште учесницима се налаже да поднесу све исправе и скице и друге доказе од значаја за уређење међе, а по могућству да поведу и сведоке. У позиву учесници ће се упозорити на последице недоласка на рочиште. Члан 158. (1) Ако предлагач не дође на рочиште, а био је уредно позван, рочиште ће се одржати уколико то предложи неко од осталих учесника. (2) Ако нико не предложи одржавање рочишта, сматраће се да је предлагач повукао предлог. Члан 159. (1) Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност не прелази 800.000 динара, суд ће решити у поступку уређења међе на основу јачег права, а ако то није могуће, на основу последњег мирног поседа. Уколико се спор не може решити ни на овај начин, суд ће међашку површину поделити по правичности. (2) Суд ће поступити на овај начин без обзира на вредност међашке површине, кад се учесници тако споразумеју. *Службени гласник СРС, број 48/1988 Члан 160. Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност прелази 800.000 динара, а не постигну споразум у смислу члана 159. став 2. овог закона, суд ће упутити предлагача на парницу и обуставиће ванпарнични поступак. *Службени гласник СРС, број 48/1988 Члан 161. (1) На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити граничну линију између земљишних парцела учесника и обележити је граничним знацима. (2) О радњама предузетим на рочишту за уређење међа саставља се записник у који се уноси нарочито: опис и скица затеченог стања, садржај изјава учесника, вештака и сведока, као и опис и скица стања успостављеног уређењем међе. Члан 162. У решењу о уређењу међе суд описује граничну линију између земљишних парцела учесника, позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења. Члан 163. Против правноснажног решења другостепеног суда донесеног у овом поступку ревизија није дозвољена. Глава дванаеста Исправе 1. Надлежност за састављање исправе *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 164. (1) За састављање исправе о правном послу, изјави воље, правној и другој радњи (у даљем тексту: исправа) надлежан је јавни бележник. (2) Законом се може предвидети да исправе о појединим правним пословима саставља суд. (3) Правила овог закона сходно се примењују и на састављање исправа за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у суду. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 165. (1) Исправу може саставити сваки јавни бележник, независно од тога где учесник има пребивалиште, односно боравиште, где се налази седиште учесника који је правно лице или добро које је предмет правног посла. (2) Исправу о правном послу којим уз накнаду или без накнаде врши пренос права својине на непокретности са једног на друго лице може саставити само онај јавни бележник на чијем се службеном подручју та непокретност налази. (3) Тестамент којим се располаже непокретностима може саставити сваки јавни бележник независно од тога где се непокретност налази. *Службени гласник РС, број 55/2014 2. Поступак за састављање исправе *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 166. (1) Исправа се саставља у канцеларији јавног бележника. (2) Исправа се може саставити изван јавнобележничке канцеларије ако је учеснику због старости или болести тешко да приступи јавном бележнику или ако за то постоје други оправдани разлози. (3) Јавни бележник саставља исправе само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није предвиђено другачије. (4) Ако јавни бележник без оправданог разлога састави исправу изван своје јавнобележничке канцеларије или изван граница свог службеног седишта то није разлог ништавости правног посла, нити сачињеној исправи одузима својство јавне исправе. (5) Исправе које јавни бележник који је именован за службено подручје на територији Републике Србије састави изван Републике Србије не производе правно дејство, осим ако посебним прописом није предвиђено другачије. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 167. (1) Пре него што приступи састављању исправе, јавни бележник утврђује идентитет учесника и његову пословну способност, а ако исправу саставља заступник, онда и његово овлашћење за заступање. (2) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења за заступање ближе се уређује Јавнобележничким пословником. (3) Ако заступник не може да докаже своје овлашћење за заступање, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 168. (1) Јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета. (2) Јавни бележник утврђује идентитет заступника на исти начин као и идентитет учесника. (3) Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 169. (1) Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету учесника. (2) Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 170. (1) Ако учесник не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да сачини исправу. (2) Јавни бележник одбија да сачини исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је учесник лице за које се издаје. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 171. (1) Учесник може упознати јавног бележника са садржином правног посла, изјаве воље и друге правне радње о којој жели да сачини исправу на било који начин (на пример: усмено, писмено или електронском поштом). (2) Јавни бележник је дужан да изјаву учесника верно унесе у исправу, по могућности његовим речима, пазећи при томе да воља учесника буде јасно изражена. (3) Исправа се пише у складу с прописима који уређују форму јавнобележничког записа. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 172. (1) Јавни бележник је дужан да објасни странкама смисао правног посла, да им укаже на његове последице и да испита да ли је правни посао дозвољен, односно да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. (2) Ако утврди да нису испуњени услови из става 1. овог члана, јавни бележник решењем одбија да састави исправу. (3) Ако утврди да правни посао о коме учесник жели да сачини исправу садржи нејасне, неразумљиве или двосмислене одредбе јавни бележник је дужан да учесника на то упозори. (4) Ако учесник остане при својој изјави и после упозорења, у исправу се уноси упозорење јавног бележника, а ако се учесник противи уношењу упозорења, јавни бележник одбија да састави исправу. *Службени гласник РС, број 6/2015 Члан 173. (1) Исправа мора бити прочитана учеснику у присуству јавног бележника. (2) Пошто се учеснику прочита исправа, он усмено изјављује да је његова воља у свему верно унета и потписује се (признавање исправе). (3) Учесник може захтевати да лично прочита исправу пре него што је призна и потпише. (4) На самој исправи, непосредно изнад дела где се потписују учесник и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да су обављене све прописане радње. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 174. (1) Учеснику који није у стању да говори исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока. (2) Пошто је учеснику који није у стању да говори прочитана исправа, он признаје исправу тако што климањем главом или на неки други несумњив начин даје потврдан одговор на питање јавног бележника да ли је његова воља у свему верно унета и потписује је. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 175. (1) Учесник који није у стању да чује мора лично прочитати исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока. (2) Пошто прочита исправу, учесник је признаје и потписује. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 176. (1) Ако учесник услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока. (2) Пошто је учеснику који није у стању да чита и пише прочитана исправа, он је признаје и потписује. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 177. (1) Ако учесник не зна језик који је у службеној употреби, исправа му мора бити прочитана преко судског преводиоца у присуству јавног бележника и два позвана сведока која уз службени језик знају и језик учесника. (2) Идентитет судског преводиоца којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом. (3) Судски преводилац својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника. (4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења судског преводиоца ближе се уређује Јавнобележничким пословником. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 178. (1) Учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока. (2) Позвани сведоци могу бити само она лица која знају језик на којем је састављена исправа и која могу да се споразумеју са учесником. (3) Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом. (3) Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника. (4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења тумача ближе се уређује Јавнобележничким пословником. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 179. (1) Учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке. (2) Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу. (3) Ако учесник није у стању да стави отисак прста, њега потписује један од позваних сведока. (4) Јавни бележник уписује у исправу напомену о томе како је учесник потписао исправу. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 180. (1) Карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слични прилози које садржи исправа дају се учеснику да их лично прегледа. (2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник прегледао прилоге. (3) Учеснику који није у стању да види, садржина прилога мора бити описана у присуству јавног бележника и два позвана сведока. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 181. (1) Ако правни посао о коме се саставља исправа упућује на другу исправу која је састављена, односно потврђена пред судом или јавним бележником, исправа на коју је упућено не чита се учеснику који је изјавио да му је њена садржина позната. (2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник изјавио да му је позната садржина исправе на коју је упућено. (3) На исти начин се поступа када правни посао упућује на законе и друге правне прописе, судске одлуке и друге појединачне акте државних органа или организација којима је поверено вршење јавних овлашћења. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 182. (1) Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом. (2) Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа. (3) Позвани сведок не може бити лице: – које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника; – које је јавном бележнику, односно учеснику крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник или бивши штићеник; – које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа; – на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа. (4) Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао. *Службени гласник РС, број 55/2014 3. Посебна правила за тестамент *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 183. (1) Исправу о тестаменту може сачинити судија по казивању завештаоца (судски тестамент). (2) На састављање судског тестамента сходно се примењују правила овог закона о састављању исправа уколико није прописано другачије овим законом или посебним законом којим се уређује наслеђивање. (3) За састављање судског тестамента месно је надлежан сваки стварно надлежан суд. (4) Судски тестамент се саставља у суду, а ван суда ако завешталац није способан да дође у суд или ако за то постоје други оправдани разлози. (5) Јавни бележник приликом састављања јавнобележничог записа о тестаменту, односно судија приликом састављања судског тестамента дужан је да поучи завештаоца о прописима којима се уређује право на нужни део. *Службени гласник РС, број 55/2014 4. Потврђивање исправе *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 184. (1) За потврђивање садржине исправе (солемнизација) надлежан је јавни бележник. (2) Законом се може предвидети да се садржина појединих приватних исправа потврђује у суду. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 185. (1) Потврђивање исправе врши се према одредбама закона којим се уређује јавнобележничка делатност. (2) На поступак потврђивања исправе сходно се примењују одредбе овог закона о састављању исправа. *Службени гласник РС, број 55/2014 5. Чување исправе Члан 186. Суд је дужан примити на чување исправу кад је то потребно ради обезбеђења одређених имовинских или других права, или кад је законом за поједине врсте исправа то изричито одређено. Члан 187. (1) Исправа се може предати на чување сваком стварно надлежном суду. (2) Идентитет подносиоца исправе утврђује се према одредбама овог закона којима се уређује утврђивање идентитета учесника у поступку састављања исправе. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 188. (1) О пријему исправе на чување суд саставља записник у који се уноси како је утврђен идентитет подносиоца исправе на чување, као и врста и назив примљене исправе. (2) исправа примљена на чување се ставља у посебан омот, запечати и чува одвојено од осталих списа. Члан 189. Кад прими на чување тестамент који није састављен у суду, завешталац га предаје лично суду у отвореном или затвореном омоту. Члан 190. Ако се на чување предаје отворен тестамент, судија ће га прочитати завештаоцу и указати му на евентуалне недостатке због којих тестамент не би био пуноважан. Члан 191. (1) Ако су сведоци усменог тестамента поднели суду писмено које садржи вољу завештаоца, суд ће пријем оваквог писмена записнички утврдити, ставити у посебан омот и запечатити. (2) Овако ће суд поступити и кад сведоци усменог тестамента дођу у суд да усмено понове изјаву завештаоца. (3) Приликом узимања изјаве сведока, суд ће настојати да утврди изјаву воље завештаоца, а поред тога испитаће и околности од којих зависи пуноважност усменог тестамента. Члан 192. Суд ће подносиоцу исправе издати потврду о пријему исправе на чување у суду. Члан 193. Ако се исправа о тестаменту, осим судског тестамента, преда на чување суду на чијем подручју завешталац нема пребивалиште, суд је дужан да о томе одмах извести суд на чијем подручју завешталац има пребивалиште. Члан 194. (1) Исправа која се налази на чувању код суда вратиће се подносиоцу исправе на његов захтев. (2) Исправа ће се вратити и његовом пуномоћнику који има оверено пуномоћје за тај посао. (3) О враћању исправе саставиће се записник, у коме ће се навести начин на који је утврђен идентитет лица коме се враћа исправа. (4) Ако се исправа враћа пуномоћнику, пуномоћје ће се приложити записнику и задржати у суду. 6. Поништавање исправе Члан 195. (1) У поступку за поништење домаће исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право и чије је поседовање нужно за остваривање тога права може се прогласити у судском поступку да је изгубила своју важност ако је изгубљена, украдена, изгорела или на било који други начин нестала или уништена, осим ако је законом забрањено поништење такве исправе. (2) Под условима из става 1. овог члана може се поништити и исправа на којој се заснива неко нематеријално право, ако не постоје подаци на основу којих надлежни орган, односно организација може да изда дупликат те исправе. Члан 196. (1) О предлогу за поништење исправе коју је издао државни и други орган, односно организација или лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, одлучује надлежни суд на чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе. (2) О поништењу исправе, кад је у исправи назначено место испуњења обавезе, одлучује искључиво суд на чијем се подручју налази место испуњења обавезе. (3) О предлогу за поништење исправе за коју се надлежност не може одредити на основу ст. 1. и 2. овог члана одлучује суд на чијем се подручју налази седиште, односно пребивалиште, односно боравиште предлагача. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 197. (1) Предлог за поништење исправе може да поднесе свако лице које је на основу те исправе овлашћено да остварује неко право или има правни интерес да се нестала исправа поништи. (2) Предлог за поништење исправе из члана 195. став 1. овог закона садржи нарочито: битне састојке исправе (врста исправе, фирма, односно назив и седиште или име и пребивалиште издаваоца исправе, износ обавезе, место и датум издавања исправе, место испуњења обавезе, да ли гласи на име, или по наредби или на доносиоца), чињенице из којих произилази да је предлагач овлашћен да поднесе предлог и да постоји вероватноћа да је исправа нестала или уништена. (3) Предлог за поништење исправе из члана 195. став 2. овог закона садржи нарочито: назив и седиште органа, односно организације која је издала исправу, врсту исправе, садржину исправе, место и датум издавања исправе, као и доказе да је та исправа била издата и уверење издаваоца исправе да не постоје подаци на основу којих може издати ту исправу. (4) Уз предлог се прилаже и препис исправе ако постоји. (5) Једним предлогом се може захтевати поништење више исправа под условом да је исти суд месно надлежан. Члан 198. (1) Ако при претходном испитивању предлога суд нађе да нису испуњене претпоставке за покретање поступка за поништење исправе, предлог ће решењем одбацити. (2) Испитивање се обавља на основу навода у предлогу и чињеница које су суду познате. Члан 199. Ако предлог не одбаци, суд ће наложити издаваоцу исправе и повериоцу да се у одређеном року изјасне да ли је исправа чије се поништење захтева била издата и да ли постоје и које сметње за спровођење поступка. Члан 200. (1) По пријему изјашњења лица из члана 199. овог закона, суд ће огласом објавити покретање поступка за поништење исправе. (2) Оглас садржи нарочито: битне састојке исправе потребне за њено идентификовање, рок у коме се имају поднети пријаве или приговори против предлога, (огласни рок), позив да се исправа покаже суду или извести суд о лицу и пребивалишту лица које држи исправу, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року са предметном исправом не пријави суду или не стави приговор против предлога за поништење исправе, упозорење да дужник по овој исправи не може пуноважно испунити своју обавезу, нити обновити или заменити исправу, нити издати нове купоне или талоне, као и да ималац не сме пренети права из ове исправе. (3) Ако се покреће поступак за поништење исправе из члана 195. став 2. овог закона, оглас из става 2. овог члана садржи нарочито: назив издаваоца исправе, врсту исправе и њену битну садржину, рок у коме се имају поднети приговори против предлога, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року не стави приговор против предлога за поништење исправе а суд утврди да је била издата. Члан 201. (1) Оглас ће се доставити свим учесницима, истаћи на судску таблу и једанпут објавити о трошку предлагача у „Службеном гласнику Републике Србије” или на други погодан начин. (2) Огласни рок тече од дана када је оглас објављен у „Службеном гласнику Републике Србије”. (3) Ако је оглас објављен у оба службена гласила, огласни рок тече од дана објаве у листу у коме је касније објављен. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 202. (1) Суд води уписник исправа о којима је покренут поступак ради поништења, а који може свако лице разгледати и преписати. (2) Начин вођења уписника ближе се уређује судским пословником. Члан 203. (1) Дужник не сме испунити обавезу из исправе чије се поништење тражи, нити исправу преиначити, обновити или пренети на друго лице, или за њу издати нове купоне или талоне од момента кад му је достављен оглас, или кад је иначе на било који начин сазнао за покретање поступка ради поништаја исправе. (2) Забрана из става 1. овог члана траје све док решење о поништењу исправе или о обустави поступка не постане правноснажно. (3) Дужник се на основу такве исправе може ослободити обавезе само ако износ дуга уплати у депозит суда. Члан 204. (1) Ако је нестао или уништен купон који је одвојен од главне исправе, лице на које купон гласи може, по истеку рока од три године од дана доспелости купона, да захтева од дужника његову исплату, ако пре истека тога рока пријави суду нестанак или уништење купона и ако у том року неко лице не поднесе суду нестали купон и не буде поднесен захтев за његову исплату. (2) Дужник није дужан да исплати потраживање по том купону пре истека рока предвиђеног у ставу 1. овог члана. Члан 205. Дужник по исправи чије се поништење тражи, овлашћен је да задржи исправу, ако му буде поднесена ради испуњења обавезе или ако је до ње дошао на други начин. Он је дужан да задржану исправу одмах преда суду код кога се води поступак за поништење, са назначењем личног имена и адресе лица које му је исправу предало. Члан 206. (1) Суд ће обуставити поступак за поништење исправе ако предлагач повуче предлог или ако предлагач у одређеном року не положи у судски депозит потребан новчани износ за објављивање огласа, или ако треће лице поднесе суду исправу или докаже пред судом постојање исправе чије се поништење захтева. (2) Суд ће испитати неблаговремено поднесене пријаве трећих лица ако решење о поништењу није до њиховог пријема донесено. (3) Суд је дужан да о свакој пријави трећег лица обавести предлагача пре доношења решења. Члан 207. Ако суд нађе да су испуњени услови за даље поступање а пошто спроведе потребна извиђања и пошто протекне огласни рок заказаће рочиште на које се позивају предлагач, издавалац исправе, дужник по исправи и сва лица која су се пријавила суду, односно која су поднела приговоре против предлога за поништење исправе. Члан 208. (1) По одржаном рочишту, а на основу резултата поступка, суд доноси решење о поништењу исправе, односно о одбијању предлога. (2) Решење о поништењу исправе садржи податке о издаваоцу исправе и предлагачу, као и битне састојке исправе уз означење износа обавезе ако гласи на испуњење новчане обавезе. (3) Решење се доставља свим учесницима и забележиће се у уписник из члана 202. овог закона. Члан 209. (1) Против решења којим се предлог за покретање поступка за поништење исправе одбацује, односно одбија или поступак обуставља, жалбу може да изјави само предлагач. (2) Против решења о поништењу исправе жалбу може да изјави издавалац исправе и дужник из те исправе, као и лице овлашћено на основу исправе, ако није предлагач. Члан 210. (1) Правноснажно решење којим се исправа поништава замењује поништену исправу, док се не изда нова. (2) На основу правноснажног решења о поништењу исправе предлагач може од дужника остваривати сва права која проистичу из те исправе или му на основу ње припадају, а може захтевати да му се о његовом трошку изда нова исправа уз предају решења о поништењу. Глава тринаеста Судски депозит Члан 211. (1) У судски депозит могу се предати новац, хартије од вредности и друге исправе које се могу уновчити, племенити метали, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала, кад је то законом или другим прописом предвиђено. (2) Суд је дужан да прими у депозит и друге предмете кад је законом одређено да дужник може положити ствар коју дугује код суда за повериоца. Члан 212. (1) Предмети из става 1. члана 211. овог закона могу се предати сваком стварно надлежном редовном суду. (2) Предмети из става 2. члана 211. овог закона предају се редовном суду у месту испуњења обавезе, осим ако разлози економичности или природа посла захтевају да се положе суду у месту где се ствар налази а могу се предати и другом редовном суду кад је то законом одређено. Члан 213. У предлогу ће предлагач нарочито навести разлоге због којих се депонују предмети, описати предмете и означити њихову вредност, навести лице у чију корист се они предају, услове под којима ће се предмети предати, а по потреби ће приложити одговарајуће доказе. Члан 214. Суд ће решењем одбацити предлог ако оцени да нису испуњени услови за пријем предмета у депозит или ако предлагач у одређеном року не предујми трошкове чувања. Члан 215. Ако суд не одбаци предлог, донеће решење о пријему предмета, односно новца у судски депозит и одредити начин чувања. Члан 216. Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица, суд ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депозита ако испуни одређени услов за предају. Члан 217. (1) Ако је предмет депозита новац или страна валута суд је дужан да у року од три дана од дана пријема новац, односно страну валуту положи на посебан рачун код овлашћене банке, ако посебним прописима није друкчије одређено. (2) Племените метале, ствари израђене од племенитих метала и друге драгоцености, као и хартије од вредности суд ће у року од три дана предати овлашћеној банци ако посебним прописима није друкчије одређено. (3) Друге предмете који се не могу чувати у судском депозиту суд ће на предлог предлагача, одредити да се предају на чување јавном складишту или другој организацији удруженог рада која се бави чувањем ствари, а физичком лицу само ако у месту где се предмети налазе нема друштвеног правног лица које обавља делатност ускладиштења. (4) Пре доношења решења по ставу 2. овог члана суд ће наложити предлагачу да положи у депозит потребан предујам за подмирење трошкова чувања и руковања таквим предметима. (5) Пре него што суд повери предмет депозита на чување лицу из става 3. овог члана, извршиће попис и процену ствари и о томе саставити записник у потребном броју примерака. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 218. (1) Ако лице у чију корист је предат предмет изјави да исти не прима, суд ће о томе известити предлагача и тражити да се у одређеном року изјасни. (2) Ако лице у чију је корист примљен предмет у судски депозит, исти не подигне у одређеном року, суд ће решењем позвати предлагача (депонента) да преузме предмет. (3) Предмети примљени у депозит се издају на основу решења суда који је одредио пријем. Члан 219. (1) Кад се у депозит предају предмети за које депонент не зна коме лицу треба да се предају или ако не зна које од више депонованих предмета коме од више лица треба да се предају, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и сва заинтересована лица ради споразумевања коме лицу припада депоновани предмет. (2) Ако се уредно позвана лица не јаве на рочиште или се међу њима не постигне споразум, суд ће их решењем упутити да у парници остварују своје право на предмет примљен у депозит. У решењу ће се одредити и рок за покретање парнице о чему ће се известити депонент. (3) Ако се парнични поступак покрене, суд ће решењем прекинути овај поступак. (4) Ако се парнични поступак не покрене, суд ће поступити по одредби члана 218. став 2. овог закона. Члан 220. (1) Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи нарочито: које је лице овлашћено да преузме предмет из депозита, начин, рок и услов за преузимање, као и упозорење на правне последице ако предмет не буде преузет у року у коме по закону застарева право на његово издавање. (2) Решењем којим се одређује издавање предмета утврдиће се трошкови који су настали у вези са чувањем и руковањем предметима и ко је дужан да их накнади. Члан 221. Чувар, коме је решењем суда поверено чување предмета примљених у депозит, може издати предмет одређеном овлашћеном лицу само на основу решења суда и на начин како је то у решењу одређено. Члан 222. Ако лице у чију корист је предмет примљен у судски депозит или депонент, који је уредно позван да преузме предмет исти не подигне у року од три године од дана пријема уредног позива, суд ће решењем утврдити да је предмет постао државна својина, односно да право располагања припада јединици локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 223. Суд ће предмет који је на основу правноснажног решења из члана 222. овог закона постао државна својина, односно да је право располагања пренето на јединицу локалне самоуправе, предати органу јединицe локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази, односно на чијем се подручју налази седиште суда, о чему ће се саставити записник. *Службени гласник РС, број 55/2014 Члан 224. Пријем у депозит, чување и предаја предмета ближе се одређује судским пословником. ТРЕЋИ ДЕО Прелазне и завршне одредбе Члан 225. 1) Ако је пре ступања на снагу овог закона донето првостепено решење којим се поступак пред првостепеним судом окончава, даљи поступак спровешће се по досадашњим прописима и правним правилима ванпарничног поступка. 2) Ако по ступању на снагу овог закона буде укинуто првостепено решење из става 1. овог члана, даљи поступак спровешће се по овом закону. Члан 226. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе: 1) Одредбе члана 1. став 1 тачка 24. Закона о допуни Закона о примени одредаба савезних закона у области друштвено-политичког система и другим областима за које је у чл. 16. и 17. Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX-XL (одређено да престају да важе најдоцније 31. децембра 1971. године) („Службени гласник СРС”, број 52/73). 2) Одредбе II дела Закона о наслеђивању од члана 149. до члана 225. („Службени гласник СРС”, број 52/74). 3) Одредбе члана 67. став 2. Закона о експропријацији („Службени гласник СРС”, број 74/77). Члан 227. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 1983. године. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку: „Службени гласник РС“, број 55/2014-55 Члан 54. Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12 и 45/13 – др. закон). Ако је у поступку који је започет пре ступања на снагу овог закона укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона. Члан 55. Поступци за лишење пословне способности, поступци за задржавање у здравственој установи која обавља делатност у области неуропсихијатрије, односно поступци за продужење родитељског права који су започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона. Члан 56. За лица која су по досадашњим прописима лишена пословне способности суд по службеној дужности спроводи поступак у коме ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности. Поступак из става 1. овог члана спроводи се по одредбама чл. 14. и 15. овог закона. За лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, суд је дужан да поступак из става 1. овог члана спроведе у року од три године од правноснажности решења о лишењу пословне способности, а за лица која су раније лишена пословне способности, поступак из става 1. овог члана суд је дужан да спроведе најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењују се и у поступку према лицима над којима је продужено родитељско право, према прописима који су важили пре ступања на снагу овог закона. Члан 57. Суд може поверити јавном бележнику спровођење само оних поступака који су започети после дана почетка примене Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13). У поступцима који су започети пре дана почетка примене Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13), суд може јавном бележнику поверити предузимање појединих радњи у поступку. Ако је у поступку који је спроведен пред судом укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, спровођење поновног поступка не може се поверити јавном бележнику. Члан 58. Јавни бележник је искључиво надлежан за састављање и потврђивање исправа за које је посебним законима који су почели да се примењују пре почетка примене Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13) одређено да их саставља, односно потврђује суд. У градовима, односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника исправе ће састављати основни судови у складу са oдредбама овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност. Члан 59. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе чл. 72. до 81, члан 98. став 2. и члан 99. Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13). Члан 60. Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 7, 27, 28, 30, 34, 35, 36, 38. и 47. који ступају на снагу даном почетка примене Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13). Закон о допуни Закона о ванпарничном поступку: „Службени гласник РС“, број 14/2022-47 Члан 2. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. На основу члана 200. став 6. Устава Републике Србије, Влада, уз супотпис председника Републике, доноси УРЕДБУ о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања "Службени гласник РС", бр. 41 од 24. марта 2020, 43 од 27. марта 2020. НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС”, број 41/20) и Уредба о допуни Уредбе о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС”, број 43/20) потврђене су Законом о потврђивању уредаба које је Влада уз супотпис председника Републике донела за време ванредног стања, који је поднела Влада ("Службени гласник РС", број 62/2020), који је ступио на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 29. априла 2020. године (види члан 1. Закона - 62/2020-3). Члан 1. Овом уредбом се прописује поступање у вези примене рокова у управним поступцима у условима проглашеног ванредног стања. Члан 2. Странке у поступцима пред државним органима и организацијама, органима и организацијама покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе, установама, јавним предузећима, посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција и правним и физичким лицима којима су поверена јавна овлашћења, за време ванредног стања у Републици Србији, не могу сносити последице свог непоступања у роковима прописаним или одређеним у складу са законима којима се уређује општи управни поступак или посебни управни поступци. Достављања писмена у управном поступку и радње обавештавања, од којих почињу да теку рокови који се не могу продужити, а које су извршене током ванредног стања, сматраће се, у смислу примене прописаних рокова, извршеним кад истекне 15 дана од престанка ванредног стања. Члан 3. Рокови који истичу за време ванредног стања, а односе се на предузимање управних радњи, окончање управних поступака и одлучивање по изјављеним правним средствима, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања. Прописани рокови за изјављивање правног средства против усменог решења надлежног органа донетог у примени хитних мера ради спречавања ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 током ванредног стања, те за подношење захтева за достављање писменог отправка тог решења, почињу да теку од престанка ванредног стања. Члан 3а У поступцима утврђивања, плаћања, наплате и контроле јавних прихода пореских и царинских обвезника, примена ове уредбе ограничена је искључиво на рокове за подношење правних лекова против првостепених решења и закључака надлежних пореских и царинских органа. *Службени гласник РС, број 43/2020 Члан 4. Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ЗАКОН о оверавању потписа, рукописа и преписа "Службени гласник РС", бр. 93 од 1. септембра 2014, 22 од 27. фебруара 2015, 87 од 13. новембра 2018. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Стварна надлежност Члан 1. Потпис, рукопис и препис оверава јавни бележник, ако законом није другачије одређено. Потпис, рукопис и препис, поред јавног бележника, може оверити и јавнобележнички приправник. Препис јавне исправе може оверити и његов издавалац, сходном применом одредаба овог закона. Месна надлежност Члан 2. За оверавање потписа, рукописа и преписа месно је надлежан сваки јавни бележник, независно од тога где се налази пребивалиште, односно боравиште лица које захтева оверавање, осим ако законом није другачије одређено. Принцип територијалности Члан 3. Потпис, рукопис и препис оверава се у јавнобележничкој канцеларији. Потпис и рукопис могу се оверити изван јавнобележничке канцеларије ако је подносиоцу исправе због старости или болести тешко да приступи у јавнобележничку канцеларију, ако је то корисно због већег броја подносилаца исправа чији се потписи оверавају поводом истог догађаја или ако за то постоје други оправдани разлози. Потпис, рукопис и препис јавни бележник може оверити само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није другачије одређено. Правне последице повреде принципа територијалности Члан 4. Ако је потпис, рукопис или препис без оправданог разлога оверен изван јавнобележничке канцеларије или изван службеног седишта јавног бележника, то није разлог за непуноважност овере, нити клаузули о оверавању одузима својство јавне исправе. Ако јавни бележник овери потпис, рукопис или препис изван Републике Србије, такво оверавање не производи правно дејство. II. ОВЕРАВАЊЕ ПОТПИСА Клаузула о оверавању потписа Члан 5. Оверавањем потписа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно потписао поднету исправу, односно да је потпис који се већ налази на поднетој исправи признао за свој. Потпис се оверава тако што се на поднету исправу ставља клаузула о оверавању потписа, која садржи: 1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника; 2) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта подносиоца исправе; 3) начин на који је утврђен идентитет подносиоца исправе; 4) изјаву јавног бележника да је подносилац исправе у његовом присуству потписао исправу, односно да је у његовом присуству признао потпис који се већ налази на исправи за свој; 5) датум и час оверавања потписа; 6) место оверавања потписа, ако се оверавање потписа врши изван јавнобележничке канцеларије; 7) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама; 8) потпис и печат јавног бележника. Стављање клаузуле о оверавању потписа на поднету исправу Члан 6. Клаузула о оверавању потписа ставља се на поднету исправу штамбиљем или електромеханичким уређајем за писање текста десно или испод потписа. Клаузула о оверавању потписа може се ставити на посебну исправу која се повезује с поднетом исправом јемствеником или на други начин прописан Јавнобележничким пословником. Стављање клаузуле о оверавању потписа када се поднета исправа састоји од више листова Члан 7. Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује листове, а клаузулу о оверавању потписа ставља на последњу страницу. У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава од колико листова и страница се састоји поднета исправа. Начин повезивања листова ближе се уређује Јавнобележничким пословником. Утврђивање идентитета Члaн 8. Јaвни бeлeжник утврђуje идeнтитeт подносиоца исправе, увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм, a aкo тo ниje мoгућe, сaслушaњeм двa свeдoкa идeнтитeтa. Пoступaњe jaвнoг бeлeжникa приликoм утврђивaњa идeнтитeтa ближe сe урeђуje Jaвнoбeлeжничким пoслoвникoм. Сведок идентитета Члaн 9. Свeдoк идeнтитeтa мoжe бити свaкo пунoлeтнo лицe кoje je спoсoбнo дa jaвнoм бeлeжнику пружи пoтрeбнe пoдaткe o идeнтитeту подносиоца исправе. Идeнтитeт свeдoкa идeнтитeтa jaвни бeлeжник утврђуje увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм. Правне последице немогућности доказивања идентитета Члaн 10. Aкo подносилац исправе нe мoжe дa дoкaжe свoj идeнтитeт нa нaчин прeдвиђeн зaкoнoм, jaвни бeлeжник oдбиja дa овери испрaву. Јaвни бeлeжник одбиja дa овери испрaву и aкo нaкoн увидa у пoднeти службeни дoкумeнт, oднoснo нaкoн сaслушaњa свeдoкa идeнтитeтa ниje стeкao увeрeњe дa je подносилац исправе лицe зa кoje сe издaje. Посебне дужности јавног бележника Члан 11. Јавни бележник треба да се упозна са садржином поднете исправе само у мери која је неопходна за попуњавање уписника о оверама и потврдама. Јавни бележник није одговоран за садржину поднете исправе, нити је дужан да утврђује да ли подносилац има право да потпише поднету исправу. Изузетно, јавни бележник је дужан да одбије оверавање потписа ако је очигледно: 1) да постоји разлог за изузеће јавног бележника; 2) да поднета исправа садржи правни посао који је забрањен; 3) да поднета исправа садржи правни посао за који је као обавезна прописана форма јавнобележничког записа или јавнобележничког потврђивања исправе; 4) да се оверавањем потписа помаже остваривање недозвољених циљева. Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да је прочита Члан 12. Aкo подносилац исправе услeд слепоће, слaбoвидoсти, нeписмeнoсти или другог разлога ниje у стaњу дa читa, испрaвa му мoрa бити прoчитaнa у присуству jaвнoг бeлeжникa. У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана у присуству јавног бележника. Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да чује и чита Члан 13. Подносиоцу исправе кojи ниje у стaњу дa чуje, a услeд слaбoвидoсти, нeписмeнoсти или нeкoг другoг рaзлoгa нe мoжe ни дa читa, испрaвa мoрa бити прoчитaнa прeкo судског тумaчa, у присуству jaвнoг бeлeжникa. У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана преко тумача у присуству јавног бележника, подаци о тумачу и начину на који је утврђен његов идентитет. Tумaч свojим пoтписoм и пeчaтoм нa испрaви пoтврђуje дa je подносиоцу исправе вeрнo прeнeo њену сaдржину. Идeнтитeт тумaчa кojeг нe пoзнaje личнo и пo имeну jaвни бeлeжник утврђуje увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм. Оверавање бланко потписа Члан 14. Оверавање бланко потписа није дозвољено. Изузетно, јавни бележник може оверити потпис на исправи чији поједини делови нису попуњени ако подносилац исправе може да пружи оквирне податке о томе како би ти делови требало да буду исписани и ако докаже да постоје важни разлози за оверавање потписа пре него што се исправа у целости попуни. У клаузули о оверавању потписа jавни бележник посебно назначава: 1) који делови исправе нису били попуњени у моменту оверавања потписа; 2) оквирне податке које је пружио подносилац исправе о томе како би ти делови исправе требало да буду попуњени; 3) разлоге због којих је оверен потпис на делимично попуњеној исправи. Оверавање потписа заступника Члан 15. Ако подносилац исправе потписује исправу у својству заступника физичког лица или правног лица, јавни бележник може оверити потпис ако претходно утврди да је подносилац исправе овлашћен да потписује у име лица које је означено на исправи. У клаузули о оверавању потписа јавни бележник наводи основ по којем је подносилац исправе овлашћен да је потпише у име физичког лица или правног лица. Оверавање рукознака Члан 16. Оверавањем рукознака јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству ставио на исправу отисак прста. Подносилац исправе кojи ниje у стaњу дa сe пoтпишe стaвљa нa испрaву oтисaк кaжипрстa дeснe рукe. Учeсник кojи нeмa кaжипрст дeснe рукe стaвљa нa испрaву oтисaк првoг прста дeснe рукe кojи имa, и тo слeдeћим рeдoслeдoм: срeдњи прст, прстeњaк, мaли прст и пaлaц, a aкo нeмa дeсну шaку oндa нa испрaву стaвљa oтисaк jeднoг oд прстиjу лeвe рукe пo истoм рeдoслeду. У клаузули о оверавању назначава се како је подносилац исправе ставио свој рукознак. На оверавање рукознака сходно се примењују правила о оверавању потписа. Поступак када подносилац исправе није у стању да стави рукознак Члан 17. Aкo подносилац исправе није у стaњу дa стaви рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два позвана сведока. Клаузулом о оверавању потписа јавни бележник потврђује да је у његовом присуству један од позваних сведока исписао на исправи име и презиме подносиоца исправе, који је непосредно након тога такав потпис признао за свој. У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава податке о позваним сведоцима и начину на који је утврђен њихов идентитет. Пoзвaни свeдoк свojeручним пoтписoм нa испрaви пoтврђуje кaкo су oбaвљeнe рaдњe кojимa je присуствoвao. Позвани сведок Члан 18. Пoзвaни свeдoк мoрa бити пунoлeтaн, пoтпунo пoслoвнo спoсoбaн, писмeн и мoрa знaти jeзик нa кojeм сe сaстaвљa испрaвa. Пoзвaни свeдoк нe мoжe бити: 1) лице кoje рaди у jaвнoбeлeжничкoj кaнцeлaриjи или кoje je у служби кoд jaвнoг бeлeжникa; 2) лице кoje je jaвнoм бeлeжнику, oднoснo подносиоцу исправе крвни срoдник у прaвoj линиjи, пoбoчни срoдник зaкључнo сa чeтвртим стeпeнoм срoдствa, тaзбински срoдник зaкључнo с другим стeпeнoм срoдствa, срoдник пo усвojeњу, супружник, бивши супружник, вaнбрaчни пaртнeр, бивши вaнбрaчни пaртнeр, старатељ, бивши стaрaтељ, штићeник или бивши штићeник; 3) лице нa чиjи прaвни пoлoжaj нeпoсрeднo или пoсрeднo мoжe утицати испрaвa која се оверава; 4) лице које je зaступник, oднoснo oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу нa чиjи прaвни пoлoжaj нeпoсрeднo или пoсрeднo мoжe утицaти испрaвa која се оверава. Идeнтитeт пoзвaнoг свeдoкa jaвни бeлeжник утврђуje увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други вaжeћи службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм. III. ОВЕРАВАЊЕ РУКОПИСА Клаузула о оверавању рукописа Члан 19. Оверавањем рукописа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно написао поднету исправу, односно да је поднету исправу раније својеручно написао. Подносиоцу исправе који није у стању да види, јавни бележник може оверити рукопис само ако је подносилац исправе у његовом присуству својеручно написао исправу. Сходна примена правила о оверавању потписа Члан 20. У погледу садржине клаузуле о оверавању рукописа, њеног стављања на исправу, утврђивања идентитета подносиоца исправе и овлашћења јавног бележника да одбије оверавање рукописа сходно се примењују правила о оверавању потписа. IV. ОВЕРАВАЊЕ ПРЕПИСА И КОПИЈА Клаузула о оверавању преписа Члан 21. Оверавањем преписа јавни бележник потврђује да је препис одређене исправе подударан са изворником или овереним преписом исправе (у даљем тексту: преписана исправа). Препис исправе се оверава тако што се на њега ставља клаузула о оверавању преписа, која садржи: 1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника; 2) изјаву јавног бележника да је препис поднете исправе подударан са преписаном исправом; 3) податке о начину на који је сачињен препис; 4) податке о начину на који је сачињена преписана исправа; 5) број страница од којих се састоји преписана исправа; 6) податке о томе да ли су у преписаној исправи нека места исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додата; 7) податке о томе да ли је преписана исправа поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику; 8) датум оверавања преписа; 9) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама; 10) потпис и печат јавног бележника. Претпоставке за оверавање преписа Члан 22. Јавни бележник је овлашћен да овери препис ако влада језиком на коме је исправа написана и ако му странка поднесе препис и преписану исправу. Пре него што стави клаузулу о оверавању преписа, јавни бележник мора да упореди препис са преписаном исправом. Препис се мора слагати са преписаном исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању речи. Сходна примена правила о оверавању потписа Члан 23. У погледу садржине клаузуле о оверавању преписа и њеног стављања на исправу сходно се примењују правила о оверавању потписа. Оверавање преписа дела исправе Члан 24. Јавни бележник може оверити препис само једног дела исправе или извод из неке исправе само ако је препис тако сачињен да се из њега јасно види који су делови остали непреписани. Оверавање извода из јавних, трговачких и пословних књига Члан 25. Оверавањем извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник потврђује да се извод у потпуности слаже са одговарајућим ставкама из изворне књиге. Пре него што овери извод из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник је дужан да изврши увид у изворну књигу. У клаузули о оверавању извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник назначава место, датум и час када је извршио увид у књигу. Оверавање копије Члан 26. Оверавањем копије јавни бележник потврђује да је копија одређене исправе истоветна с копираном исправом. Истоветност копије са копираном исправом која је сачињена на језику којим јавни бележник не влада, односно која садржи цртеже, планове, скице или фотографије, јавни бележник може потврдити ако је копирање обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором. Јавни бележник потврђује да је електронска копија исправе истоветна са копираном исправом, тако што се у његовом присуству поднета исправа дигитализује и потом јавни бележник у тако дигитализовану електронску копију исправе уноси свој квалификовани електронски печат којим потврђује да је електронска копија исправе истоветна поднетој исправи. *Службени гласник РС, број 87/2018 Оверавање одштампаног примерка електронског документа Члан 27. Јавни бележник може потврдити да је одштампани примерак подударан са изворним документом у електронској форми ако је штампање тог примерка обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором. Пре него што овери штампани примерак електронског документа јавни бележник је дужан да испита да ли је употребљен квалификовани електронски потпис. У клаузули о оверавању мора се јавно назначити да је реч о одштампаном примерку електронског документа. Oвeрaвaњe испрaвa нaмeњeних зa упoтрeбу у инoстрaнству Члан 28. Испрaву нaмeњeну зa упoтрeбу у инoстрaнству oверава oсновни суд у складу са прописима кojима сe урeђуje лeгaлизaциja испрaвa у мeђунaрoднoм сaoбрaћajу. V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Случајеви у којима основни судови и општинске управе задржавају надлежност за послове оверавања Члан 29. Jaвни бeлeжник je нaдлeжaн и зa оверавање потписа, рукописа и преписа зa кoje je пoсeбним зaкoнимa кojи сe примeњуjу прe ступања на снагу овог закона прописано дa их оверава суд, односно општинска управа. Основни судови, односно општинске управе као поверени посао задржавају надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа до 1. марта 2017. године. Изузетно од става 2. овог члана, у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. ст. 4. и 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), односно општинске управе као поверени посао и после 1. марта 2017. године, а до именовања јавних бележника. После ступања на снагу овог закона, судови, односно општинске управе које су задржале надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа, те послове обављају сходном применом oдрeдабa oвoг зaкoнa и закона којим се уређује јавнобележничка делатност. *Службени гласник РС, број 22/2015 Престанак важења закона и других прописа Члан 30. Дaнoм ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa прeстajу дa вaжe Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа („Службeни глaсник РС”, број 39/93), чл. 92. и 94. Зaкoнa o jaвнoм бeлeжништву („Службeни глaсник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13 и 55/14 – др. закон) и Упутство о облику и начину вођења уписника и о начину оверавања потписа, рукописа и преписа („Службeни глaсник РС”, број 74/93). Ступање закона на снагу Члан 31. Oвaj зaкoн ступa нa снaгу 1. септембра 2014. године. ЗАКОН о легализацији исправа у међународном промету „Службени лист СФРЈ”, број 6 од 8. фебруара 1973. Члан 1. Легализација (у даљем тексту: оверавање) исправа у међународном промету врши се на начин предвиђен овим законом, ако међународним уговором који обавезује Југославију није друкчије одређено. Члан 2. Оверавањем, у смислу овог закона, потврђује се веродостојност потписа лица које је исправу потписало и веродостојност печата стављеног на исправу. Члан 3. Јавне исправе издате у иностранству могу се употребити у Југославији само ако их је оверио Савезни секретаријат за иностране послове односно дипломатско или конзуларно представништво Југославије у иностранству. Иностране јавне исправе не подлежу оверавању у смислу овог члана, ако, по основу узајамности, ни југословенске исправе не подлежу оверавању у држави чија је исправа у питању. Под јавним исправама подразумевају се исправе које се у држави у којој су издате сматрају јавним исправама и које су издате у облику и на начин прописаним законом односне државе. Члан 4. Ако орган коме је инострана јавна исправа поднета посумња у њену веродостојност, може затражити од Савезног секретаријата за иностране послове да провери да ли је исправу издао орган који је у њој означен. Захтев из става 1. овог члана упућује се преко републичког односно покрајинског органа управе надлежног за послове правосуђа. Члан 5. Јавне исправе издате у Југославији, које ће се употребити у иностранству, овериће се само ако закон земље у којој ће се југословенска исправа употребити захтева оверавање. Члан 6. Пре достављаа домаћих јавних исправа на оверавање надлежном иностраном органу, домаће јавне исправе претходно оверава Савезни секретаријат за иностране послове односно дипломатско или конзуларно представништво Југославије у иностранству. Члан 7. Савезни секретаријат за иностране послове овериће домаће јавне исправе ради њихове употребе у иностранству само ако је, претходно, потпис и печат органа односно организације који су издали исправу оверио председник општинског суда или судија кога он одреди, а потпис председника суда односно судије и печат суда – републички односно покрајински орган управе надлежан за послове правосуђа. Председник односно судија општинског суда могу оверити само оне јавне исправе које су издали органи и организације који имају седиште на подручју тог суда. Јавне исправе које су издали савезни, републички и покрајински органи и организације, не подлеже претходној овери од стране органа из става 1. овог члана, већ ове исправе оверава непосредно Савезни секретаријат за иностране послове. Члан 8. Југословенске исправе ради њихове употребе у државама које су чланице Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/62 – Додатак: Међународни уговори и други споразуми), оверава општински суд и републички односно покрајински орган управе надлежан за послове правосуђа. У случају из става 1. овог члана, општински суд може оверити само исправе које су издали органи и организације које имају седиште на подручју тог суда, а републички односно покрајински орган управе надлежан за послове правосуђа – исправе које су издали органи и организације који имају седиште на подручју ма ког општинског суда на територији републике односно аутономне покрајине. Оверавање, у смислу овог члана, врши у општинском суду председник суда или судија кога он одреди, а у републичком односно покрајинском органу управе надлежном за послове правосуђа – радник кога одреди старешина тог органа. Члан 9. Лица која нису југословенски држављани могу захтевати нострификацију сведочанства о завршеној школи или стеченом докторату наука у иностранству, ако имају правни интерес да им се то призна у Југославији.